12. Rok muzika Osnovna literatura: Erik Gordi: Kultura vlasti u Srbiji. Nacionalizam i razaranje alternative, Beograd, B92, 2001, str. 115-137 oHzaranje muziékih alternativa eos Ono zbag éega sam nekada voleo ovaj grad je to sto je u njemu moj Zivot bio velka Zurko, Bilo je dana kata som Zo- lio sto Beograd nije Amsterdam, ali sam mnogo éeice bio srecan Sto nije Istoéni Berlin. Danas kapiram da je ta sredi- 1a tila super mesto za Zivot. A onde je pozeo da pada ‘mrak. Na samom potetku, pre sedom, osam godina niko ri- Je kopirao 0 Gemu se radi. Niko nije ni slutio da u grad sti- Ze sam davo, Kada su stvari postate jasne, vec je bilo ka- sno. Grod se podelio. Sjedne strane su oni, sa drage ~ mi.t U prethodnom poolaviu ispitane su strukture i nacini kontrote nad zvaniénim polititkim i dru3tvenim informacijama i pokazano je da su napori rezima da odrdi svoju vlast podivali pre svega na ‘tome da alternative ostanu nedostupne u ovim podrutjima. Mno- gi fudi sa kojima sam razgovarao izrazili su milljenje da je, po- Hto nisu mocli da odu iz zemlje, rajbolja moquenost koje im je preastajala bila da se povuku u privatni zivot i da se ponaSaju kao da alternative, koje im aise bile dastupre v ser javnog, mo- gu biti na neki natin nadoknadene slobodrim ufivanjom w sfer privatnog, Uopsteno se smatra da ovaj domen ukusa, orijentaci- {b, éhog identtets 1 zadovoljstra, gredstavja i magin beksva i strategiju nadoknade za ogranigenja koja su (udi osedali u dru fim posrucjima svekodnevnog Fvota, Koavencianalna potiidka Filozofija u zapadnoj Evropi iu Sjedinjenim Ameri¢kim Drzavama odifikuje ovakvu poziciju i trazi garancije protiv cenzure nagla- Javajuct pravo na privatnost i na sve aktivnosti za koje se podra- zumeva da spadaju pod kategorije “tivota, slobode ¥ traganja za srecom”, U savremenom istrazivanju u sociologiji kulture, razno- 1 aden Hatéevi, iz veda v Alm Geto (Beograd: Radio B92. 1986). Nav ‘edn w; Teale Kite, “Cnertnast Je sme”, Wasa bréa (internet iden). 5. maj 1986. 5vesnast supkultuinth zadovoljstava smatra se podrutjem kontra- identiteta, otpora, ili barem kompenzecione moci nad sopstve- nim Zivotom. jeogradani, razogarani opsegom mogucnosti koje su im stajale na Fonte. informacijama 1 po- slu,verovall 3u rac ulotifte u privatnom Ents. “Hedutim, nacionalisti¢ko-autontama driava nije propustita da se umega fu Comen ukusaT Zabave, Pinogy Beogradant sa ko- jima sam razgovarao isprigali su mi priéu o borbi koju je rezim ‘odio protiy njth u domenu pogulame kuiture, U ovom pogiavlju ispituje se nekoliko dimenzija te price. Ista druStvena podela koja je, kao Sto je prethodno pokazs- ro, u velikoj meri odredivala politigku orjentaciju raziitih dru- Stvenih grupa u odnosu prema rezimu takode je u velikoj meri o¢- redivala kulturnu orjenta {givin deustvenifi gruge. Kao Sto Je postalo 6 Siena da je mleda gradska popu Fonda ba najne- nje skiona da saraduje u nacionalisticko mobilizacisi, tako je i rokenrol kultura koja je definisala ovu grupu postala meta napa~ da. Tu nije bila ree samo o distribucifi polititkih, druétvenih i fi- nansijskin beneficija za povlaééene segmente populacije; u pita- ju su bile { kulturne i emocionalne dobiti.Sasmanjenjem kul- tumog ra koji je bio dostupan rokenrol kulturi, njeni pri- 2 SEE prema ima Fr co = i kulturno i politicki. Medutim, kako se rokenrol. kultura kretala od centra prema marginama, ona je postajala sve beskompromisnija i sve svesnija same sebe kao Zile kucavice be- ‘ogradskih kosmopotita i kao odbrambene linije urbane kulture. Tiova nacionalistika elita potela je da traga za muzitkom kulturom koja bi odgovarala promenjenom drustvenam poretku i bila prihvatljiva njenoj ruralnoj i semiruralnoj bazi podrske,tes Yokomponovanu narodnu muziear 1 eransformisu je u komercyjal- ‘hu mesavinu densa-popa-folka pod imenom “turbofalk”. Tmajuct 2 Meofolk” se ednosi na stu “novakamponovane narodne muzike” Foju Uefnie korikenjestiovajstruktura preuzetihizraznih folk oblika, a ko- fi se Kombina $2 pop instrumestacljam # arandmanima, Ox se s jedne strane eazkovae of “iavane aarodne muzte’, de invodath nastoje da reproduhuju naradna muziehs tradicj, a sdrage strane od “tuofelks” kajem je preotajelo malo folk elerenata | gde dominiraju instrument arandmanipreveti od komerciaine des i disks muzike 6 pazasanae MUZOAH ALERNATIVA na raspolaganju pomoé monopolisanih driavaih medija, neofolk je beep 2au2e0 kulture prostor koji je needa dominiad-TORETE rol i ¢ak se utemelfio u Beogradu gde su forme narodnih i novo- komporovanih narodath pesama dugo bile marginalizovane. Tpak, koliko god bili iatenzivao veklamirani, neofolk, a posebno turbofotk, postali su podjednako intenzivno prezreni - i zbog svog estetskog nivoa, i zbog svoje bliske aovezanosti sa rezi- ‘mom, Muzitki kus je postao znaéajan pokazatelj ne samo razli- ka iamedu gradske 1 seoske kulture nego i stava prema rezimu, ratu i ambfjentu koji su stvarali rezim {rat Kada se u aygustu 1994. godine Slobodan Wiloéevié okrenuo protiv nacionalistickih vojski koje je ranije ohrabrivao i finansi- +20, nova politika Sibije promovisana je pod sloganom Miz oe rma alternativu". U isto vieme, srpsko ministarsivo kulture okre~ Tule se profw hovokomponovane narodne muzike koja je bila po- vezana sa periedom nacionalistitke mobilizacie, 1 objavilo “bor- bu protiv kiéa” i “kampanju za prave kulturne viednosti". Kao ai ini, ni ukus nije imao alternativa, i viada je objavile svoju na- mera da neofolku uskrati zvanitnu podrsku koju je.do tada uFi- vag, “Tako je priga o proment beogradske muzicke sredine u perio ‘du rata zapravo priga 0 marginalizaciji popularnih kultura i o po- pularizaciij instrumentatizaciji marginatcit kultura, To nije pei- fa 0 kultumim ukusima il preferencama nove nacionalisticko~ autoritarme elite. U ono} meri u kojoj se na ukus moze gledati keo na jedan od kvaliteta grupe, promena kulturnih preferencija od- razava nepromenjivu Zelju te grupe da ostane na viasti. Na tom putu ona se tnudila da unisti sve postojeée ii potencijalne alter- native, Beograd izmedu sadaSnjosti{ prostosti 20 i vecina istocnoevionskih gradova, Beograd je bio mesovitog urbanog i ruralneg toraktera, utoliko a Toe ja dramatieno narasia posle agromne migracije iz sela uw gred loa se aban osvoa dada, godre nade sere Cone pom lacija do 1921. godine nije presla broj od 100.000 stanovnika. Nakon 1948. godine kada je u gradu bilo 385,000 stanovnika, Be- ograd je brzo rastao, Do 1962. godine populacija je narasla na teas Hy i : ioe ik Dodi MULTLRA MLASTL SR 863.209, do 1971. na 1.209.361 a do 1981. na 1.470.073 stanov- nika.3 Quaj rast grada je najvecim dalom bio rezultat migracija iz povngig AAMT. godine sano Je TEBE procenata ‘gradske populacije bilo rodeno u Beogradu.* Osnovna podela u Jdentitet Beograda proistige iz dve povezane Cinjanice: on je, s jedne strane, postao prebivaliste gradske populacije koja se ubr- zano uvecavala; s druge strane, veliki deo te populacije nije bio iranog Saakter, Tif ot mij bio patpune Tokom perioda ogromnog rasta, kultura grada menjala se na va suprotstavijena nagina. S jedne strane, povecanje populaci- je, razvoj industrije i usluine ekonomije, kao i polozaj meduna- rodnog glavnog grada, pomogli su da Beograd iz provincijskog grada srecinje velitine preraste u sve izrazitiji Kosmopolitski i ur- bani kulturni centar. Premda je Beograd izmedu dva svetska rata. bio sediéte nekih znaéajnih kulturaih i umetniekih pokreta, on je ‘ostao u produzenoj prelaznoj fazi izmedu naciame aaron varosi i modemog srada.? Tek posle Drugog svetskog rata, tokom perioda svog ubrzanog i agromnog sirenja, Beagrad je razvio ma- sovnu urbanu popularnu kulturu. Milo’ Nemanji¢ je pratio rast. beogradske Filmske i pazorigne pubtike u ovom periodu i pokazao kako, uprkos tome 8to je kulturna arodukeija bila poboljiana a brojnost publike narasla, taj rast nije proporcionalno odgovarao porastu populacije, niti su kuttarne institucije korisili svi sekto- i populacije.® Ode ci beogradskog posteratnog kul- ‘turmog razvoja: u isto vreme dok je rasia velegradska kultura, raz- vijala sei ici, la, obiéno siro- magni, dolazili su u grad da se zaposle u industrijskim Lusluzoim delatnostima koje su se razviale Tmnogs od pith se aisy potpu- 9 intearisali_u kultury, grada.! Zahtevi novopridoilica su prena~ pregli beogradske ogranigene stambene moguénosti, pa su se ‘mnogi od ajih snalazti Ziveci u racliitim vrstama nestandardnog Stambenog prostra, bilo do fe oznatilonatpai jos Gud u po 3 Nemanjié (2991), 11, 66,82. 4 Nemanjic (1991), 67 5.0 avom prelaznomn periodu detano se raspavalau: Ped 2 Markit, Ge cgted i Evra, 1918-1944: Europa wie no proces modemizecie w Bzo- ‘roby (Reegra Saverena adminiswracja, dd, 1992}, 5 Nemaniié (189%). 7 Populano reéeno, ov novedoijac suis veuhom 2a kruhon. ua |RATARANDE MUZIOAD ALTERNATIVA stajece stanove { kude, ili ubrzati gradevinske radove w neko} od “beogiadskin favela”.® Wnoge pridastice nastavile su da odéeva~ ju teane vere se svofee Tole aire Goby oy Fran oo a a Growl Feat Andier Simi ove grupr definise kao “urban! se Bact jen prelazni status su komentarisali mnogi Ftrazivati ‘Moada Klasiéna definicije potite iz pesme Borda BalaSevica u ko- oj se omalovazavaju "narodnjaci": “hibridna Hlase na pola puta selo-grad Gradani i urbani seljaci raztikovali su se po vkusu, @ poseb- no po muzickom ukusu. Tako su urbani stanoynici Beograda, a rmedu njima posebno madi, gledali prema Evropi i prema amer¢- om rapadu, razijajuei snainu domacu dzez i rokenrol kutturu, sadski seljaci razvili su ukus prema novokomponoy spd cna Radney TT PETE EET Tro] Form) Pops je poveuivals konvencije tra- icionalnin narodnih pesama sa savremenim temama, a narocito ‘sa modenom orkesuaghgm = Tovokomponovana narodna muzika uZivala je veliku poputar- ost i medu jagostovenskim radnicima u drugim zerljama*? koji su se sa svojim muzickim ukusom vra¢ali u provincijske gradove jz kojih su poticali. Privatne taksi kompanije i kafane koje su mnogi gastarbajteri povratnici otvorili doprinele su da se ova ‘BRee “ovla™ pote od naiva date brazlskim sradskin sttinskim ce- tyetima, a preuzeto je ie portugalckag jek. Z2rasgravu 0 amiijentu v rekom od ovih nasele, vd: Granislave Sveli, Beagadsko foeta: Nost- oki raze Kaluderice kao pasedico besvovnestombene foradnje w Be ‘grou (Beograd: Istativadko-ndaveel centar $50 Srbie, 1988). 1 Andiei Simi, The Peosat Urbonites: A Study of Rura-Utban Mobily Serbia (Ne Yore Seminar Pres, 1973) 120 Otuta Ant Simic (“Commercit Folk Music in Yugosbva:Tdeaiztion and Realty’, Jeurol of the Assocation of Geduate Dance Ethrologsts, Deu 2 [Fall-Winter 1978) laraktene nenfelé kao “ugoslovenshi Santsi- loves” 11.8 mnage sudzjova, ova wsta je tla poznata tan “gastarbateste pe- sme", jor je remaa 68 22 "gacte radrike” bia diraktno prenesena v ‘pst feat (w beagradskoin ulinom sleagu re 28 posso je takode “o tai’). Narevro, niu si radncl 8 wSnastranstva samo w Neck. Ne i of najunosnifh poslova u inostransivy bil su graevinst § infenjer 1H projekt na Srednjen Istoku |v sevetno} Avil, ade je loka popu larna mila verovatne dala sa} pflog oname Sto su tasnije kita neofoia u muah naval “islamsk! melo. rug ievor toga awit bila je Ciomaca fallen muzika koa je, posebne u SDI i Makedoniji, dugo bi la abogadivana elomantina tursie muzike. —ug—muzika popularuse, i da vremenom postane definicfja ukusa “gradsidh, seljaka". Doseluci do publike u rasponu od domace provincije i radnitkih kolonija u drugim zemijama do periferija velikin gradova u Jugeslaviji, novokomponovane narodna muzika Jepostlsnaltojepodavan’ nayapeSUaENT one Beogradski rokeri: od centra do margine Novokomponovana narodna muzike je ipak bila marginatizovana 1 gradovima, kao Sto je marginalna bila i njena publika, jer se smatrato da su je Komponovalt “seljaci” i “primitivci”. Tako se St- dan Gojkovié Gile, voda popularne rokenrol grupe Elektrigni or- gazam, seéao svojih srednjoSkolskih dana: “[U] moje vreme, u mom odeljenju u gimnazifi bilo je mazda dvoje nesrecnika koji su slugali narodnjake i bili su potpuno prokazani.”?? Beogradska ‘omladina koja je od sredine Sezdesetih bila sve otvorenija prema rapadu, 2 nadalje relativno napredovala materijalno, stvorila je rokentol kulturu koja je, barem kako su to misili lokalni Gubite- Uji, bila jednaka pop Scenama zapadne Evrope. Britanski muzicki magazin New Musical Express naveo je 1981. godine Akademiju, klub beogradskih studenata umetnosti kao jedan od najboljth muziékin Klubova u Evropi. On je takode beogradsku pank-pop agrupu Flektrigni orgazam ocenio kao jedau od najbolih grupa uw Evropi. Srdan Gojkovié Gite priseta se atmosfere tog perioda: “Ni- smo bili iznenadeni Sto su nas nazvali jednom od najbotjih gru- pa u Evropi, jer smo mi sami misliti da smo jedna of najboljih ‘grupa u Evropi."™ Cak 1995. godine, ljubljanski legendarni Radio Student oveko je reklamiraa svoj program “You-Rock It": "Neki iitigari stauljaju eksjugostovenske rokenrol grupe na trece me- sto ~ posle ameri¢kih i britanskih grupa." Pojaviivanje Elektriénog orgazma na muzickoj sceni bilo je slika br2og i konagnog osvajania kulturnog prostora od strane be- 12 Redvan Kupres, “Srpst elimi srpski ok: Od presije da Kolaboracie (2) = Suvitna mutta u godinama respleta", Haga bora (internet izéane), 23, maj 1996. godina 120 svom televiiskom fnterju u sedi Rockumentt~ Giles Misteia or gazma, RIS Beograd, 20. maj 1995. 24"lista Racio-Sudects: Ovonedelina programsis shema* (Ljtljana, 1995). —120_ ie MUTCD ALTERNATIVA ogradske rokenral omladine. Zajecnizki album koji su 1981. go- dine srimili ova grupa, Idoli i Sarlo akrobata bio je smisljen da predstavi novu muzidhu scenu u Beogradu, 2 nosto je jednosta- van naslov “Paket aran3man: Beograd”, Kako bi se joS vide nagla- sila povezanost th grupa sa samim gradom, na koricama albume je bila crno-bela fotografija drugog gradskog simbola - kulturnog i trénog centra na Terazijama, u centru grada, sa amblemom Rob- ne kuée “Beograd”. Medu pesmama Etektrignog orgazma na albumu bila je i pe~ sma “Zlatni pagagaj’, po Kojoj je grupa do danas najpoznatija Posveéena prvom luksuznom-privatnom kaficy u Beogradu, pesma ‘smeva njegove goste i njihove stavove"® u refrenu koji je do da- sas opitepoznat medu miadim judima w Beogradu: Ziatni papagaj ~ tata plati sve racune Zlatni papegaj — jer mi smo snobovi U video spotu koji promovige tu pesmu, Gile i clanovi grupe izvi- kuju stihove i razdragano skaéu u kaficu “Ziatni papagaj” i oko ijeaa, veselo reklamirajudi i pesmu i kafié koji je u pesmi pred~ met ismevanja. Ovaj video ne prikazuje samo kako je viasaik ka- fiéa dobar momak, on najavijuje dolazak novog poretka urbane kulture u éijem je sredigtu pank rok. A posto predstavija kultur- ‘iu formu koja odreduje on0 Sto Zivot u gradu jeste, njegovo je mesto u centru grada, na istom mestu gde su pomodni kafici, Beograd nije bio jedino mesto "jugo-roka”. Zagreb, Ljublia- ‘a, Sarajevo, i drugi urbani centri ~ medu njima § neki regional- ni centr poput istarskog grada Pule ~ razvii su jake lokalne mu- zitke scene koje su bile u intenzivnam medusobnom kontaktu. Po pravilu, loksine grupe su u drugim republikama snimale ploge, a 15 Dabrostojeds mladatj « supe) odect koja se okupla w tim satel timo bla jeu to vrere pozsats kao “Eminked”: nove sr viednost su protstavjene viecnostima “pankero” i “hipla". Ze detatjou analiza ovh ‘gupacia i razidiih ailovaajfiove samoprezentaije, vidi Ines Price, Gnladinsk potkttuau Beograd: Simbotick prokso (Beograd: Etrngrat- sh institut SANU, 1991), U vreme kada som a stigac u Beograd, rasted- nici “minkera” postal xs “pomodari (fensi) alii grup sledbe ka rokenrol kulture bile su uglavaam svstane u ira kategorii “padavi- ara’; to} movin treba dodati | neofle lade? poznave il x20 “naroé njaci”(u englaskom prevodu foes, iF kako Marko Fivkoié godno are- ved, fons) i "aie ibie esto i uspesnije nego kod kuée formirale svoju publiku. To je ve- ilo za Elektrigni orgazam, grupu koja je posiednjih godina u vi- e navrata koristia mogucnosti da javao pokaze svoju antiratnu crijentactju; oni su uglavnom snimali za Jugoton (kasnije Croatia Records) kofi se nalazio u Zagrebu.%® To je podjednako vazilo 7a Riblju Zorbu koja je uglavnom snimala za RTV-Ljubljana. a dij je at? vods Gara Oordevic kasnije otvoreno podrtavao Arka Rokenrol Fultura je meTutim ostala urbana kultura, a neofolk je produdio da dominira ukusom provincije. Pre nego Sto je pro- Vincijatna kultura postala politicki dominantna, sa usponam na- cionalizma, ukus je veé predstavljao oznaku identiteta i orijenta- cije. Tdok je rokenrol kultura cetinisala Zivot u gradovima, u pro- vincifi je bilo teBko odrdati rokerski identitet jer mu je drutvena sredina pruzala veoma slabu podrSku. Toza Rabassa iz grupe 2voncekova biljednica opisuje pokusaje da se bude pank-roker u jskom gradu Arandeloveu: 16 asta, po svoj peli najbolt Hv album jugo-roka "Braco + seste™ (1987) Hleltviénog orgeam snimljen jew zagrebscho} cvorant Kuli Giletova verovatno najiivja pesma je secanje “Zagreb” sa solo alu rma “Evo sad veld de moze” (1988). 17 Bora Borde je pstigan ogionm populamest sa bendom Riba gorba (Gi ine, pred dosiovnog znaéen{a,takode saz | implctne opscere onstace), | tou are reboika gadina postoanja banda, najvecim de ton zahvallujse humorstickin pesmamau kofina se najedée gover 0 nizgovin sepstveni oianstvima | glpiranjima.Istoremeno su neke od Tanih pasar Ril Core gostale hinne aatikamuristiekos ofp, po ‘ebno “Pogledaj dom sro, angle” "Ne zapadu aista novo” (St je sp Shohrvatstipraved na.ova Remarlavog romana), "Nadu da budes lan inate". Kade se u svom pisana ckrenvo politi, Dordevie je vombino- {eo 99] antkomunizam 34 tvicie stpskin racionatizmom, posed w Svejim objavjenin zbirkama poozije Macy (Beograd: autorsko fadani, 1989) Hej Sioveni? (Beograd: Glas, 1987). U istom tom period, Ud enje \njizeaiha Sibie (UES) konaeno uobigava swe nacionalistche sorilje | bire Daedevica za tana, pekuZavajut na lenjnstgkt natin ca Se legitimize primajuc z2 veg cana “predvodnita mlade". Gubei omits iron koja fe rane araktersalanjegove pesme, Doudeit ie oslovno sivatio ove laskane, poceo d2 porpisuje srojeteistove kao “injzevnik Bora Bordevle, | predac se polltckom acitovenje a star rnacionalzma, I dok je ok krtiéar Petar Lukové rrije qovarie © njemu ao 0 “pve spskoj rok aver” (e: Bola protest: Piloe ie musitheg 3 voto Jugoslove, 1940-1989, Beograc: Madost, 1989), on kaa, vs joj redavnoj nib u redelinice ame, gde cbjastuje smeine | stusié= te irjve, opisue Sardeviea Fao “proesionalog Srbina’ 122. JRATARANDE MUZICKTH ALTERNATIVA Sedamdeset { osme, kada sam od prijatelja iz Kragujevea do- bio prvu plocu Sex Pistolsa, infekcija je bila kompletna, On- dia se pojavila Pekingka patka, podelo je opite ludilo. Sad, z2- imisli, biti ih godina punker u Arandelovcu! Tada sam iéa0 u srecnju Skolu i svakog dana su me siali Kod psitcloga. Moje blaéenje je tada izarivalo Sok kao kada bih danas proa0 go Terazijama. Cim napigem na zidu “punk is not dead” odmah murija dode na kuGu jer znaju da sam to ja radio i teraju me da brigem, 18 Pored toga sto je bila pokazatelj raztika izmedu urbanth f ural nih kulturnin sklonosti, muzika je, do odredene mere, pokaziva- {a j orijentaciju prema rezimu. U tom pocledu, odluéujucu uloga mao je individualizam rok estetike, Pionir noise roka Dusan Ko- Jie Koja, voda grupe Disciptina kiéme, naglagavao je kulturmu po- ziciju koja se supratstavijala konformizmu glavnog toka popular~ re kulture pevaju Mnogo judi ne zna Mrogo ffudi ne sme Dodiveti radost Moje lepe pasme, Njihove sledbenice iz grupe Boye (Boje, ali igra reéi u kojoj se tengleskoj reti deéak, boy, dodaje nastavak za mnodinu u Zenskom rodu) pitale su u jednoj pesmi: a Ui li da 2na8? a Ui umes da Zelis? rugi pristupi bili su mnogo ostrji u svem odnosu prema sumor- nom kerakteru rezima. Kada su pioniri beogradskog garainag ro- ka za svoju grupu izabrali ime Partibrejkers (fonetsii, Party brea- ers), nije bilo sumnje u to na koji su “parti” mislili. kKrajem osandesetih, jugoslovenska rok kultura stigla je do taéke koju je jedan dugogodiinji strani posmatrag njenag razvo: 1 Petar Janatovie. Zooncek | drug sehsuaine device” (iteriv), Ye ine zabove (fedriar 1985), st. 82 23razvao “zrélos¢o”.# Njen dominentni kultura; polozaj dostigao je takve razmere da su, kako je opisae muzicki kritigar, novinar Petar Janjatavic: “Najpopulamije grupe ~ Riblja Gorba i Bajaga f instruktori fz Beograda, na primer, i Sijelo dugme i Plavi orkestar iz Sarajeva ~ redovno pravili dvomeseéne turneje po Jugoslaviji obilazei oka 60 gradova, a neki od njihovih albuma su se pro- davali u vige od pola mitiona primeraka. Uodi.rata, privatne pro- 4 ce su postale sve prisutnije, radeci sa nepoznatim rupama koje su obecaval Bieta se, tpak, raspal Tet ‘Dodelio publjra mnogl od najenesentyn sledbenike roka otal Su uduige ceailie, u potrazi za boljom buducnoscu, Wie staha dace biti ocimocani da odu u vojshu, Tako je raspad SFRU fizicki medusobno izolovao urbanu pub ku jugoslovenskih repubiika, muzika je nastavila da prelazi gra- nice, Zahvaljyjudi intenzivaom Svercu, snimei su i dalje biti do- stupni, makar j samo odredenom broju judi. U Beogradu je ta pu- biika bila ogranigena na one koji su mogli da provere cega ima nz ulignim standovima ispred Studentskog kulturnag centra (SKC), gde je uvek postojao mnogo veci izbor nego u “zvaninoj” PGP RTS (Produkcija gramofonskih ploga ~ Radio-televizija Srei- je) ili v prodavnicama Jugodiska, ukolike su kupci hteli da se uupuste u rizik sumnjivog kvaliteta snimka, Nesto malo privatnih prodavnica bilo je i u manjim gradovima Srbije. Na ulignim Stan- dovima mogli su se naci proizvodi malin nezavisnih producent- skih kuca koje su se pojavile poste propasti domace rokenrol pro- ddukeije u 2vanignim izdavackim kuéama, kao i neki proizvodi ne- zavisnih kuca iz drugth republika ~ na primer slovenatke kuce *primitiv-C", koja je bila producent qrupe KUO Idjoti iz Pute.®* 19 Sabrina Ramet, Ballon Bobel: Potts, Culture ané Religion in Yagstavio (Goulaer, Colo: Westviow Pres, 1992} 20 PatarJanjatovie, “Yugosar Civil War Halts Growth of Local Music Biz", lboard 104, tr. 28, 1. ful 1992, godine. 24 Pri deo mena grape potize od 2vanieneskraeice 22 amaterse gruse pevate I mazar: lultuno-umetnicke drustvo. Od sh gpa Ej je mu ka “seformalno” cstribuirana tokom periods rata, KUO Icijoti sus j= tin otvoreno bunt protiy Svercovanja i piratsiog presnimavania. Ha Jednom od allhovi alma rote se procitati upozorenje: “Zebrejeno je jnajnljvane ii peesnimavanje oveg CO-2 22 novac. Ko god to ura je fsminalae§ magarac Tnoka ide u piu matern. Ko god zatali da ‘ovaj © presmimi na Kase plat 2a to ~ riminalae je} magaac. I ne- aide u kurac, 1 neka bude tako. Amen.” KUD Iolo, “Tako je govorio Zarate", Kaper: Primitive (PRI-1021), 1994, ye Vea MUZIEK ALTERNATIVA Vecina umetnika ako nije bas cenila, barem je tolerisala di- stribuciju preko piratskog trdista, Darko Runciek iz zagrebacke igrupe Haustor je (iz svog stana u Parizu) izrazio simpatije prema Beogradskom ulignam dileru koji je napravio piratski kompakt disk njegove grupe “Najvedi hitovi" ~ prvi CO koji je grupa “ob- javila" u svojoj karijeri.22 Druge grupe otvoreno su govarile 0 po- sledicama gubitka ti8ta koje je iznenada postalo “inostrano”, kao dlanovi grupe KUD Idijoti w jednom interyju: Ptica: Jos uvijek se divi od Koncerata, zakinuti smo time Sto svoje CO-ove i xazete moBemo prodavati samo u Hrvatskoj i Sloveniji Fritz: Mi smo bend koji je imao trite u citavaj bivio} Jugosiavifi. Premda to danas mnogi vole presutjeti cinjeni- ca je da smo se mi tamo dobro prodavall. S obzirom na to ka- iva je danainje triiste i koliko nas ima u medijima i danas se dobro prodajema jer imamo fanovsku publiku koja sve kur puje. To fe nesto sligno Az jer Gud Ge kupiti# pedesetostru- ki album Johnyja Stutia Ptica: Svoj prvi album “Mi smo ovdje samo zbog para” prodati smo u jedanaest tisuca komada na prostoru bivse Ju- goslavije. Danas je prodaja deset puta manja.2? Pored Zelje da se otuva pristup muzici iz “kultumnog prostora” ostalog dela bivée Jugoslavije, postojala je i Zelja da se zna sta se generalno dogada u kulturi. Verovatno preterujuci, Fric iz KUD Jidijota je beogradskom aovinaru rekao da je "700 Ludi u Puli protitalo jedan primerak beogradskog muzickog magazina Vieme zabave" 2 Vreme zabave je, sa svoje strane, Einilo sve Sto je bi- lo moguée da svoje Citaoce, preteina iz Sibije, obavestava 0 n10- 722 Petar Lakove, “Bolero sajna gradu” (intenju se Darkom Rundekon), ems tobave(decembar 1994), 68-8, Poducentpiratskog (Da, ko} Se redstevio samo nadimkor Sumi, poslo je pismo objatnjavaiudl suo elo | rafavajuel svoju ubay prema muztl gape, kako prenosi Petar Likorie oj je ured interu. Sto ce tice Finansiste strane piatskog ‘ndanja, Rundek je bio manje odufevGen:“Priael] mi je pomenuo Co- ddan podatak da za ovo Zak mogu da dobjem {neki novac. Zea, jebt 90, ato je ipak me} ea” (46) 28 "ii smo Jugo nostalgican”, Ya ck magazin (oktobar 1984), 8 24 Petar Janjatoni, "atte oko vruce tae (inter, Meme zabave (8e- cembar 1994), 56 ee 15,ib oie 4 la ED oud ULTRA WAST RAZARIDE MUZIEAD ALTERNATIVA ‘yoj muzici u Hrvatskoj, Slovenifi, Bosni i Hercegovini | Makedo- rij. Ponekad je Zelja 22 kontaktom bila otvoreno iskazana kao nostalgija, kao na koncerte u Kragujevcu na kojem je Lokalna gru~ pa svirala repertoar sastavljen iskljudivo od pesama zagrebackih grupa.25 Neverovatna tolerancija jednog dele umetnika prema Gudima Koji su piratski izdavali njthove snimke i stalna Zelja 2a informa~ cijama i drugim kontaktima sa Gudima s druge strane novih gra- nica, sve su to bili simboli dramatignih promena u kulturh Beo- aqrada koje su se dogodile s potetkom rata. S jedne strane, pre- bid kontakta izmedu urbanih centara prouzrokovao je praktiéno nestajanje rokenrol trdista, koje je uvek bile interurbano. Ono Sto uspostav\janje nevih granica nije postiglo u tom pogledu prou- zrokovae je egzadius mlade goneracije preko granice. U isto vre- me, promene na nivou politicke strukture imale st posledice fu domenu kulture. Sa euralno i regionalno orijentisanom nacional stizkom elitom koja je zauzela mesto urbano orijentisane komu- nistiche elite, seljaci i “gradski seljaci” su kolonizoveli kulturni prostor kajim je ranije dominirala rokenrol mladed. Kulturne po- sledice ovog pamaka vidljive su u svim aspektima syakodnevnog ivota, ali nigde tako jasno kao na polju muzike. Rokenro! muzi- ka koja je ranije odredivala omtadinsku kultura wv gradovima bila je gurnuta na marginu, a njenv javnu prezentaciiu prva je zame- rila novokompcnovana narodna muzika koja je bila popularna u unutraénjosti, 2 kasnija eklektiéna mefavina densa j folka, po- anata kao turbofolk.®* Rokeri na margini Sa propeiéy intenurbanog triista rokenrola, samouverenost beo- gradskih rokere brzo se topila. Povelika urbana publike nastavila 25 Nepotpisano(prpisano Bt), "Zarebatia ok scene u Kragujeveu”, Bor bo, 17. novembar 1996, godine, ste. 24 26 Termin “utbafale’skovso je roker Ramo Amadeus (0 kore ce lasnije bith vite ret) da apse svojesatiiena povezivanje for neoflia i sop stveneimagieacie, Ai Homer ivodad necfolka kot cisu raaumel Rembovu irony prizvil sy za sche ovaj tarmin kot, sad en bis titnost, poceo de ezradava jedne yrositnu forms sintetzovanog Kit denes, koji je imag ogroman Homer uspeh 126 je da kupuje takve plote kad su se one proiavodile, iako th je bi- valo sve manje, i punils je, { vie od toga, kapacitete nekoliko rokenrol Klubova koji su nastavili da rade u Beogradu. Pa ipak, Srbija, zemlja sa populacijom otprilike iste velicine kao Sto je po- pulacija grada Njujorka, nije mogla da komercijalne podrzava kul- tumo tréilte koje je uglavnom bilo ograniZeno na urbanui manii- ru, Kako se centar olavne struje rokenrol traista smanjivao, kul- turom su poteli da dominiraju avangardni egzotigni muzi¢ari. U jednam ranijem tekstu opisao sam ovaj fenomen kao “hermetit- ni rokenral".®? U svojoj novinskaj serif koja hronotoski prati srp- Ski rokenrot devedesetih godina Radovan Kupres je otifao jo3 da- lje, dajuci zavidnom nastavku naslov: "Bezopasno, depresivno, minorno.”26 Smanjivanje javnog prisustva rokenrola paradoksalno je pra- tio rast njegovog ugleda ~ barem u ctima pripadnika njegove re- lativno male pubitke. Istradivanja Tomasa Kusmana®® i Ane Seme- re? hronoloski prate krizu identiteta koju su, svako sa svoje stra~ ne, iskusilf ruski i madarski rokeri, kada su iz undergrounda, gde je njthov znacaj bio nesumnitv, izasli na komercijaino treiste gde je njihov polazaj postzo nesiguran (i gde su njihove nekadainje “opozicione” uloge odjednom postale anahronizne). U Beogradu, medutim, redosted cogedafa kao da je iSa0 obrnutim smeror. Vledavina rokenrola v popularnom kulturmom prostoru u danima ada je Jugoslavija bile najliberalatja, najotvaresija i najnapred- nija od Istotnoevropskih crfava Iz retraspektive je izgledale be- znatajna; sada je njihova borba za glas u evropskoj najsiromasni- joj i najizolovanijoj diktaturi izgledala mnogo znaéajnija. Tamo gde je rokenrol kuitura w relativno otvorenom kasnoko- munisti¢kom periodu osamdesetih godina bila uspedan kulturni i 7 frie D. Gandy, "The Struggles Aasinst Popular Musi in Serbia” (neobe eno saagitanie sa konferencie Medunarednog wdutanja za prouéava nije populame muzie, Glazgow, 1995). 28 Radovan Kupres, "Srp cen | sep rok Od presje do Kolaboraie (3) = Becopaso, depreivna, minorna”, Hala barks (intent iedanje), 23, maj 1996, 29 Thomas Cushman, Hotes fam Underground: Rock Masi Countercuture in uss (Albany: SUNY Press, 1998) 20 Anna Szemere,“SabeulturalPlitis and Social Change: Altenatve Rock asic in Posteommunist Hungary" (nebjaujeno saopStenje sa konferen~ tije Medunarodnog udeutenje 22 proucavanje populame muzike ~ SAD, Nett, 1995).komercijalni poduhvat, marginalni rokenrol devedesetih je zara- divao manje, stizao do manje publike i znatio vige. Posebno, po- Javiujuci se kao naijedt izraz urbane i internacionalne kulture na~ sup:ot nacionalistickoj dominaciji “urbanih seljeka” i rurelnih ga- 2da, beogradshi rokeri su za vrame rata delovali kao protivteza izolaciji koje je miadedi Srbije bila nametauta 5 spolja ~ u vidu sankcija koje su ukljudivale i kultucnu i umetnicky razmenu ~ i i2- nutra - u vidu dominirajudeg nativizma i egzodusa dobrog dela mlade urbane populacije. Svojim stavom protiv neofolk ki¢a, ro- keri su neprekidno podsecali urbanu populaciju da su rat i naci- onalizam povezani sa novom dominacijom semiruralne kulture ~ nativizam, nedostatak interesa 72 globalnu kulturu § ksenofobija, biti su otelotvorent w eksploziji neofotka i, po misijenju beograd- skih rokera, direktno povezani sa retimom i ratom koji je on iza~ 2vao. Novi polozaj rokenrota najbotje prikazuje promena lignosti koje ga personifikuju, Ako je beogradsku scenu osamdesetih per- sonifikovao Gile sa Elektrignim orgazmom, koji je tokom svoje duge karljere prevodio zapadroevropske i ameritke pop forme w domace hitove, onda je, skoro sigurno, lice rokenrol kulture de- vedesetih Antonije Pusié, diplomirani kompozitor, koji je svoju popularnost stekeo kao pametni-tupavko-seljak-reper Rambo Amadeus (potom Ranko Amadeus, 2 jo kasnije i Rajko Amade- us), Krtigar Petar Janjatovi¢ 1992. godine identifkuje Remba kao “najznacajniju figuru beogradske muzicke scene";*" kriti¢ar Petar Lukovié je sa iauzetnim pohvalama pozdravio Rambow zbirku najvecih hitova objavijenu 1995. godine ~ koja je nosila (eino-kajzevni nasov “Tzabrana dela”: [SIvako onaj ko je uw ovoj Srbiji/ex-dugoslaviji/SR Jugoslavij proveo pod cebeiom poslednjih pet-Sest godina, vrlo dobra ana ita je g. Rambo Amadeus znagio za mentalno zdravije ‘ovog naroda... [Njegove pesme] Vanzemaljac, Case Lomim, Glur pi hit, Intelektualac, Smrt popa Mila, Bemo voli dem, Beton iff Nagi ~ ne samo da su vh ledenog brega nedega 3to se z0- ve “R.A, stvaralastvo” vec i vrhunae jednog muzicko-politic- kag stava koji se dostedno odréavaa svih ovih godina, uprkos 41 Petar Janjatovig "Yegosav Cl War Halts Growth of Local Music Bir Bilbcoré 106, br, 28, 11. Jul 1582. godine 128 a RATARANOE MUZICKTH ALTERWATIVA drustveno-srpsko-politickoj paranoji koju je Pusig savrieno in- korporirao u nevidenu ironiju cije 3ifte nije teiko éitati me- ‘du rediova i fanad ath. .. Ovaj CD {je] hrunski dokez da smo nekako preZiveli f da su, neki od nas, ostali normaln.2? Ako je rokenrol scenu iz osaméesetih godina moguce videti kao pokuéaj da se kreira j definie urbane kulture, Rambo Amadeus otelovljaje orjjentaciju rokenrola u narednom periodu kao odgo- vor na ugrozenu poziciju te urbane kulture Tako je igjave Ramba Amadeusa da je “rokenrol u Srbiji umra ‘onoga casa kada se pojavio Slobodan Milosevic" postata stavna,3? ‘njagoy neverovatan uspeh u vreme Milogevica dokazao mu je da nije bio w pravu, barem u sopstvenom stuéaju, On u svojoj muzi Gi radikalno kombinuje rep, rok, fank i neofolk sa sopstvenim osobenim, ironiénim, i éesto opscenim prikazima Zivota na savre- menom Batkanu, kao i sa otrovno zajedljivim suprotstavljanjem redima, Tamo gde bi Antonije Pusi, intelektualac, mogao da ko- mmentariée jedino sa margine, prenaglageni lik arogantnog 1 bu- ‘alastog Remba ulivao je pravo na jethu satiru. On je koristio ikulturni obrazac poznat i jugoslovenskog pozorista i filma, gde zbunjen 1 neupuéen obiéan covek, sliéno Sekspirovo} “wzviseno} ludi", dobija pravo da nenamemo, ili na komigan nadin, otkrije ‘stinu, Balkanska publike prepoznaje ovaj ik ~ u ulogama nervo~ arih, pravovernih ljudi sklonih spletkarenju, koje je glumio Dani- lo Stojkovie u filmovima Balkanski Spijun i Maratonci trée poéasni ‘rug, @ takode i u ulozi naivnog i bombastiénog provinefjalca kog je glumac Zoran Radmilovic ovekovecio u pozorisnoj predstavi sa najvise improvizacija Radovan ELI. Preobraéenje ovakvog lika u slevau osobu otvorilo je dve moguénosti za Ramba Amadeusa: $ jedne strane, on je napravio Zivu parodiju ekstravagantath 2ve~ 2da novokomponovane narodne muzike u Srbiji {koje personifiku- Jje Rambov lik folk pevaga “Halid invalid - Hari"), dok je Rambo, 5 druge strane, igrao ulogu kofa je, ma Kaliko bila do apsurde prenaglaéena, ipak bila dovoljno bliske standardima lokalnog Joubiznisa da pristup medijima ostane otvoren. 32 Petar lukovg, “Rambo Amedeus: Leabrany Gla 1989-1994" (pio), We ime zotave (anit 1935), 46 33 Janjtavie, “fugosav Civil War Halts Growth of Local sic Bi", Bilbo- ‘rd 104, br 28, 11. Ul 1992, godine we —125-0. Goa KLITURA VEASTE UL SRBLIL Njegova muzika je, zbog svog toboze budalastog sadréaja, esto primana kao kamiéna ili zabavna, ali je erudicija Antonia Pusiéa barem delimicno ubiazavala javru recepciju Ramba Ama- eusa. Rambo ovako objasnjava motivaciju za svoje pesme: "Svoj turbofolk fazon pogeo sam kad sam da8ao u Beograd, kupio ra- dio, i na svoje odusevijenje otkrio da tu postofi deset radio sta~ nica. AU tada sam vidio da na svih deset pustaju samo narodnja~ ke, Posto nisam imao kasetofon, slusao sam radio ati su mi tek- stovi pjesama bili beskrajno smijesni i glupi. Tako sam pokusz0 da to radikalizujem i pravim jo8 gluplje i jos smijesnije tekstove, sve dok glupost nije postala genijalna.”3¢ Pored sopstvenih kom pozicija, Rambo je na svojim kKoncertima svirao i “Odu radosti” iz Betovenove Devete simfonije aranziranu kao ciganska kolo, kao Sto je uz pomoé Hice Trofrtale, legende novokomponovane na- rodne muzike, prenosio u svoj grubi prevod rok standard “Hej, Dio". Tako su muzitke reference i uzorci koje je koristio bil pre- zeti iz popularnih fiimova, pionirskih deéjih pesama, iz jugoslo- venske i ameriéke populame muzike, lik kojem se Rambo uvek vraéa0 bio je balkanski neofolk seljak. U retkim trenucima odi- gledne iskrenosti rekao je jednom novinaru koji ga je intervjui- 520: ‘eli da izolujem taj zlatni “mercedes” sa dijamantskim toé- xovima i da ga posmatram kao umjetnigko djelo... Jednako kao i tog Zovjeka koji ima zlatnu kravatu, stusa Semsu Sulja- kovie i ana u kojaj se kafani dabro jede i kako se lako zara~ duju pare. A osim toga nigta ne shvata i nita ne zne, ne zna ko mu glavu nosi § sreéan je kao ovca. Taj Covjek me zanima kao umjetnika... Zelim da prodrem u njegovu svijest i da iz nje pravim gradansie kulturu.?> Unoseéi u svaju antimuziku ludilo, paranoju, kié i neautenticnost cominantne novokomporovane narodne muzike, Rambo Amade- Us je imao pristup detaljnog ironiénog oéitavanja kultumog tre- rutka, a istovremena je mogao da stigne do siroke publike. Na taj natin, on je povremeno otvarao prostor i Antoniju Pusicu da 24. ajegovom intanfuu 29 televiashi dokamentarae Rockumenth Rambo ‘Amadeus, Cmagoro, ATS 1, ma} 1995, gone 235 Navedeno us Vadinir tate, “Dvanaestetia o kutur | tubofolu: Da vocke dajke", Veme zoboe (api 1995), 65 0, pasta Muon ALTERATION se probije kroz lik Ramba, kao Sto je to slucaj u enciklopedijskoj antireZimskoj pesmi “Karamba karamnbita’ Rambovo ismevanje neofolk kulture nije bilo samo komiéno veé je imalo mnogo snazniji adjek. Parodirajuci konvencije i umi- jenost neofotka, on je dao ironitan glas pripadnicima urbane rakenrol publike koja je ose¢ala da joj izmice pristup kulturi u ko- {oj su diveli. Roker! su propadanje rokenrola u Srbiji vidett kao simbol opéteg propadanja urbane kulture, 2 “primitivee” koji su ‘ili u prvi plan direktno su povezivali sa ratom i nazadovanjem kutture, kao i sa kriminatom koji je i830 uz to. Kada su tri bea- gradske najpopularnije rokenol grupe, Elektriéni orgzzam, Parti- brejkersi j Ekaterina velika dosti da zajedno, keo grupa Rimtuti- tuki.26 snime antiratnu pesmu “Sluéaj 'vamo (Mir, brate, mir)", napravili su direktnu asocijaciu: Necemo d3 pobedi Narodna muzika vige volim tebe mladu Nego pusku da mi dadu. Pevaé Zoran Kostié Cane, koji zajedno sa gitaristom Nebojiom An- tonijevicem Antonom vodi beogradsku grupu Partiorajkers koja je svirals garazni rok, jasmo je povezac elemente neofotk kulture sa ratom: "Tri Kijuéne Komponente ovoga rata su: alkohol, masna hrana i folk muzika, To su tri tatke, ti osnovna sastojke, koji do- vode do toga da neko padne pod sto i pogne ispod njega da vie: "Jebacu vas, videcete’”™” I svojim antiratnim poltigkim angaima- nam, + svojom odbranom urbane kulture, beogradski roker! su kombinovali prirodno buntovnistvo rokenrola sa suarotstavlia~ njem visoke kulture wulgernosti neofolka, povezujuci arhitekte r2~ ‘a sa kulturom njihovih palitigkih sledbenika, Vidljive zeuzimajuci kultura poziciju koja je fmala jasne po- liticke implikacije - za unbanw kulturu, za dekadenciju Zepada, 7 Ine af foe sastvljone gripe Je komplikovana igri s2 opscenar kor notucljon, Grup se nz honcertima u Beograd prdrutio Rambe Amade- ar, ana antvainam koneerty u Pragu zagrebacka grupa Viestice. Jasna Suidevig, “Murika 22 nastalaigare", Borke, 24, oktobae 1994. godine, st. 43. 37 Viadinir Stakig, “Moneview: Zoran Kostié - Cane, Patibrejkers", eme sohave, (ma 1994), BLprotiv folk nostalgije i nacionalizma ~ beogradski rokencol je su- io svoj sopstveni Kultur prostor. Sto je scena ozbiljnije shvata- {a svoj kulturni 2naéaj i kulturnu misiju, granice rokenrola keo dan- +a postajale su turd Sa skoro onemoguéenam produkcijom i di stribucijom snimaks, sa tiazom svedenim na minimum, takode s2 minimalnim pristupom medijima,?9 i sa tek nekoliko scena za Fivo izvodenje. koje su ugiavnom bile male,“® komercijatni uspeh rokenrola nije bio moguc. Mnogi muziéari su priali o teskocama pritikom snimanja i objavljivanja muzike; moida je najdramatigni- ja priga Vlade Jeriés iz Darkwood duba, benda koft je uspeo da 1995. pusti v prodaju album koji je bio snimljen 1991. godine: Ko se dotakao Darkwood duba, pronao je nazisto. Mozemo da pogneme od petice, od kad smo vezbali u Zemunu, Bile je je- zivo i rezuttialo je jednim strafnim dogadajer koji ne bih ominjao. Zatim prelazimo u SKC, koji poste nageg mato du- 42g { effkasnog boravkca potinje potpuno da propada, Treba- lo je da bude prvo Kentucky fried Chicken, pa je sada ekspo- zitura SPS-a i market robe Siroke potroinje. Jetina kompila- cija u izdanju Nove Aleksandrije, na kojoj smo mi ucestvova- li, Stampala se u Jugotonu. U trenutku kad se zavrsilo stam- 438 Potettom 1995. gouine Elekta) orgazm, jedan od najpopalamih ju ‘ostovenstih rokenrl bendeva, objavio je ambiciazn! dvastust album "asta da ne” Koj je abetesavao njhov poviatakssimanju poste trogo- ‘ine pavze | petraestogodnjicu postojnja bends. Pei tira albuma io je 500 primera, 539 Ako se kao ljuén primer uame pofavjvane na tleini, dok su til dr {avne televiijike stance naglsfeno podrfavale de stanice (TY Pink TW atm) koje «bile itjutivo usmarene na promavisane video spotava 1 snimaka novokompenavane narodne muzike, program kot su piazivali Ahomad rotenco bil su rek, "Plunezavisna” TV Plittha imal je edna rokenol enisija nedeijom, "Paket aranéman’s trea kanal crZavne tlesi= ‘je jee obvi liste deset rajbljin nedejom postepedne objovivae | "Domads toptisty", al je 2atoukinuo xo} redoval domaci rokentolpro- ram “Kit se i val (elovni proved 2a rock and rl nezaist Sts ‘io & (kai e vada prevzela 1996. codine)imeo je prekide w emitovanju covabuih programa 40 Najveds rokanral scena bio je Postor, u 2gaéi nekadnjag bioskopa (staliKubovi su vglavncm bil vpocrumskim prosirijan, Keo Akademi= 4, doe lj Hla zatocena w zine 1995. godin. layno aradskesastaje: Ute rohera bio je Hub sudenato tehaike (KST koi Jo svoj) “etn 281” mor80 aa primi oko 500 uc. Inace, mjagovs njveca sala teSko da je mogla da pri vige of 200 juli, ito seme ako stisnu rake we te —132— bare MuziCeay ALTERRATIVA panje potinje rat i propast Jugoslavije. Iadavaé pastaje Nikola Medi, jako drag momak i veliki priatelj, koji postaje nervno labitan, emigrira u London i tamo je i dan-danas. Was cirugi iadavaé, Milos Grondanovi¢ iz firme Sorabia Disk, v tre- ruitku kad je bilo vreme da izda { plati nage snimke w studi- Ju, reéava da se proglasi mentalno nesposobnim, sto se i de- silo. Kasnije pokuSavamo da stupimo w kontakt i otpognemo saradnju sa mnogim izdavaékim kucama, koje sve redom pro- padaju. Ne znam da li da pominjem snimke iz studife “Aka- demija” .... Kade sam se dogovarao za saradnju sa "Vreme- ‘nam zabave", po pitanju ovih komplet-svirki, taj koncert je trebalo da bude w decembru, medutim, zbog nekih tehni¢kih problema, a tako vam i treba kad ste nas zvali, sve to se od- lade do februara, Zakazemo koncert na Akaderji, Akademija se zatvori, Dodamo na koncert w KST, nestane struje .. Sva~ ko ko je pokusao da saraduje sa nama, osim Zlatka, a jon ne- to sumajivo kaslje, nfje dugo trajao.4? U takvoj situacij, bavljenje rokenrolom postajalo je sve teze, sve rede, { sve cenjenije. Paralelnu situaciju je opisao Tomas Kuiman svojoj knjizi 0 rok produkciji u Lenjingradu tt sovjetsko vreme: “upravo je ta velika zbrka utinila da muzika, u soyjetskom kontek- stu, postane joS vige opoziciona j da prudi jo8 veci otpor...[Z]bog Zinjenice da se sve odvijalo u bedi, bavijenje muzikom je onima koji su je pravili i onima koji su je sludati bilo jo izuzetnie.”*? Beogradski rokeri su na ovu tefkacu najveéim delom odgova- rali tako Sto su radi iazili iz matice nego da udu u nju. Tokom perioda istrazivanja, najpopulatniji bendovi u Geogradu bili su jedna hard-edged garage rok grupa (Partibrejkers), jedna avan- gardna poeti¢na grupa sastavljena po wzoru na Manchester's The Fall (Obojeni program), jedan noise bend (Darkwood du), i Ram- bo Amadeus koji se poigravao Zanrovima.*? Karijera Ekaterine ve- Like, popularnog mainstream benda, prekinuta je zbog smiti nji- “4 “ProMetsive na deli", Heme zatove {Januar 1995), 65. “lathe” je Zbt- ko Jodi, debtor KST-a, ade je obavjen interju. U Beograd je opstep0 zat kaa “tho KST" 42 Cushman (1395), 196, £23 Meprevodivaigta rei: genre-bending upucuje na nekoga ko prav konfu- 1iju of rodova no nin fake to ne transects, odnosno, na éoveka Ko 4s veto poigrava ise Zanoviaa | sa odom (prin, poe). Rie —133-Uwe ie Gocdl MULTURA MLASTE Sanat hovog vode. Orugi bendovi koji su svirali w pop stilu (Eva Braun, Plejboj, Oruijem protiv otmicara) uspeli su da prave snimbe, ali jm nije bila dostupna ona vrsta publiciteta koja bi im omogucila da ostvare svoje pop ambicije. Uopste uzev, na pop sti se gleda~ te kao na anomaliju na rokenrol sceni. Novinar Nilivaje Calija je osecao abavezu da opisujuct pesme bende Kristalf naglasi slede- Ge: “Dakle, reé je o bendu koji nastoji d2 u svakoj pesmi ima kla~ signu stiofa-refren-strofa-mast-refren strukturu. Da, dobro ste procitali: refen, pravu retkost w pesmama domace produkcije.""* Osim nekotiko izuzetaka, beogradski rokeri su u ovom periodu Uglavnom zadovoljavali o€ekivanja i svojih najvecth [jubitelja 7 svojih protivnika, pravedt teéku muziku za doista malu publiku. Dens i pop umetnici koji su bili orijentisani prema komerci- jatnom mainstreamu nisu imali mnogo cemu da se nadaju pred- stavijajuet se na tréistu kao rokentol umetnici - s jedne strane, rokenrol publika je bila pre odbojna nego prifeméiva za “neauten- 4ignost” i *kompromise”, a s druge strane, dominantni mediji su u tolikoj meri marginalizovali rokentol, a produkecija{ rokenal su bili tako mali, da vopite nije bilo pubticiteta neophodnog 2a pop uspeh, Novifi umetnici koji bi pre deset codina izaéli ne treiste kzo pop-rok umetnici sada su pakovant zajedno sa neofalk kul- tumom ponudom. Glavne beogradske stanice koje su emitovate ovokompenavanu narodnu muziku, TV Pink { TV Palma, imate su reputaciju da neprekidno prikazuju novokomgonovane narodne pesme, aff je situacija zapravo bila ne3to drugatija. Pored dam rantne ponude neofolka, ove stanice su nudile i verzije pop den- sa i "iakog” roka koji se nije mogzo smatrati opasnim, zajecno sa briajivo napravljenim izborom nostalgiéne muzike iz osamdese- tih godina (proto-neofolk Bijelo dugme, alt od nju-vejva i panka iz te decenije nigta izazovnije od benda Piloti koji je bio neodo- jv 2a tinejdiere). Nekadasnji Komercijalni mainstream triista rokenrola podetio. se, Pop pevat Moméilo Bajagi¢ Bajaga, trazeci formulu da nadok- radi gubitak publike u nekadaSnjim republikama, sve éeice je skretao blige trfistu Soubizisa kojim je dominirac neofotk. Neke rokenol zvezde, kzo Oliver Mandi¢ i Bora Bordevic, Kofi su podr- Zavali nacionalistizku mobilizaciju, potpuno su presliu politighu 4 Nitivoje Calla, “Kristal: sta (pikes), Veme zobave (novenbar 1994), 51 18h Las MUZIEAGH ALTERNATIVA agitaciju u sluzbi rezima i njegovih Klijenata - i tako zadréali pri- stup publicitety u medijima pod kontrolom dréave, ali ih je zato otpisao veliki deo ajihove publike koja je na njih pogela da gle- da kao na “laine rokere”.4° Naktonost viha imali su rokert koji su bili skloni da se povelu sa regimom. Neke o koristi koje odatie proistigu opisao je krititar Branimir Lokner u svom prikazu dvo- strukog albuma mitopoetske grupe Galija: Otvorena koketianje sa srpskim nacionatnim sindromom, kao i tretiranje karijere uz estradai ati { nezanemarijiv politieki establiment. stvoril su kod dobrog dela posmatraéa sliku grupe kao 0 privilegovanom drzavnom pop-rock sastave.. Nagin na koji je realizovano izdanje u dobroj meri produzava prigu 0 privitegovanom drzavnom sastava. Album je snimljen ra Kipru, 2a njegovu realizaciju date su pozamasna sredstva, 2 kao donatori-sponzori pojavijuju se mnoge firme koje ima- ju predanak filjjala iza kojih u najmanju ruku stoji ovdasnjt sistem, Album je { zajednitko izdanje PGP RIS-a i beograd- skog SKC-2, institucije u kojoj re€ vodi stranka na viasti Grandiozan reklamni marketing na dréavnim medijima, kao i njegova skupa promocija, na jo3 jedan nagin govore o zajed- nigkom “ulaganju” dizave w bend.4® Medutim, naklonost sa vcha nije bila garancija za blagonakloni prijem onih dole. Koliko god bila ozbiljno promovisana i reklami- rana, Galija nije mogla da izbegne prezir beagradskih rokera kao "SPS bend”. 45 Mandi¢§ Pordevié su bill dekaisanisledbenici dela oranizovanog ke tninalairatnogalotines Zia Ratnatoics Avhana, cia j pois pare tie bile pod potravitestam vlagajuce parle nakon Sto je Milcsevic raststio sa Vojielavam Seteljom, Ratmatavigeva akstremna desnicarska tijentacia amogutl e Oordevigu ds navadn resi kanfkt med 50g Gellarisanog antkomunienai svoj ideoloslh slugs tezimu 6 Brann Lakner, Krish pokovone (Beoged Vira 11. 1994), 206. Ga Ujinom publicitetyv déavsim media nie Stee fnjanies da Je nj slavni tekstopisar Radoman Kanfevac bio mucigk diestordrtaynog Oru- 199 programa Radio Seograda.Witi su na t3jpoblcitat tokom periods racionaseféce mobillsclj ode utcali (sim sa stanovidta estethe) sti havi kao Sto su oni ko lave dominantne relgj Stije: “Pravoslae ‘olan sa juga / Peaveslve ispunjova Za’ —135-cok. Good KULTLBA WASTE spent | Beogradski rokeri su uotili nepastojanje komercijalnog main- streama i zalili su zbog toga; bilo je nekih pokufaja da se to is pravi. Grupa Ekaterina velika imala je ambicije da dréi pop-moin- stream cantar sve dok njeni napori nist bili presedeni smrcu nje- rnog vode Milana Mladenovica 1994. godine, Zlatko Josic, dizek- tor beogradskog vodedeg rokenrol Kuba KST,. opisuje na koji je natin nepostojanje mainstream zuuka ograniZavalo publiku koju Je on mogao da privuce: Sa one strane je ostata i pitka rok scena, tipa Crvena jabuka, Plavi orkestar, i onda je bilo loaieno da (judi avde pocnu da sluSaju kojekakve 2vezde novokomponovane muzike i signe sluposti.. Zbog te praznine koja je postojata, u prvi plan su ‘skotili bendovi kofi je u principu trebalo da ostanu under- ground. '92. je do8to do tog preokreta, da su jednostayne Gu- i koji su bili vige okrenuti roku, pobegli u taj neki underaro- Lund, a publika koja to nije moola da sluia, prestala je da slu- za bilo kakve muziku, Jedan deo oni koji su bili neoprede- \jeni, koji su atprilike suSali sve Sto im se svidi, podeli su da slufaju narodajake... Trenutno u rock'n'roll nemamo odgo- vor za te [jude koji ne mogu da slusaju évrsée stvari, 2 hteli bi da nedto slugaju, To je problem. Jednostavno ne postoji ‘kompletna scena.*? Poteo je samosvesni napor da se poboliia prisutnost mainstrea- ‘ma. Serija grupnih koncerata, pad imenom “Groovanje” bila je promavisana ne kao serija koncerata nego kao “akclja za povia- tak rokenrola na domacu scenu”.*® Talav povratak je moguc jedino u slutaju promene struktu- re modi i kulturne orijentacije u Srbiji Iako je nestanak komer- ijinog mainstreama rokenrola u Srbijisiguino jednim detom re~ zultat estetskih i2hora, ti su izbort bili napravljeni pod orinu- dom. Nestanak Komercijainog centra rokenrola moze se objesni- ti preko kulture orijontacije novog nacionalistigkog redima ka provinciji § uticaja te kulturne orijentacije kako na medije koje 47 ofa | Vesna, “LignostisProfesonalac, Yu ack magazin (oktobar 1996 godine), 27. 48 Mala Watijstevic, "Groovanje: decembar 1994", Weme zabowe (Jantar 1995, gosine), 62. 136— as -MuZiOKTH ALTERNATIVA je retim kontrolisao, tako i na to Kolko je pubticitet bie dostu- pan rokenrol muzici ~ pa éak i mainstream rokenrol muzici. Po- red toga, sa ratom su nestali i najznaéajniji faktori koji su podr- avali autonomne rokenrol kulture u jugoslovenskim gradovima pre rata: otvorena komunikacija, kontakt izmedy urbanih centa- ra i brojna mlada publika. Bez ovih faktora i bitno vaceg prisu- stva nezavisnih medija teSko da je mogué drugi dolazak roken- rola u srediste beogradske kulture, Verovatnije je da ce muzika stati kulturni prostor urbane manjine dija je kulturna domina~ cija, da parafraziramo Ramba Amadeusa, umrla kada se pojavio Slobodan Milosevic Uspon neofolka Da [i je okretanje rezima protiv domace rokenrol kulture bilo na~ mero, kao deo programa usmeravanja kulture prema ratu, sigur- no je predmet rasprave, ita se rasprava verovatno ne moze ovée razresiti. Neki [judi iz rokenrot kulture uocili su tu vezu i favukls konselevence, kao Sto je tvrdio Rambo Amadeus: "Ne moiete te- rati jude u rovave tako Sto Gete im dati da sluSaju Disciplinu Kic- me, Vagnera ili Snitkea. Te atavizme u Coveku, te primitivne na- gone 2a plemenskim borbama moiete podstaci samo primitivaom muzikom, 250g toga su, kad je zatrebalo, papci direktno ispod satri prebacivani u Sava centar.”®? Ipak, tu verovatno nisu bili w pitanju éisto estetski razlozi. Pr tom su stedbenici refima more- & voditi da im najslabiju podrSku pruza mlada gradska populaci- 58 ~ ta im je Cinjenica uvek iznova jasno predozavana tokom po- lititkih protesta 1991. i studentskih protests 1992. godine, kao { masovnim odbijanjem odazivanja na poziv za stuzenje vojske.? Takode se lako mogto videti da je odbijanje gradske mladedi da krene putem rata ohrabrivala rokenrol kulturs koja ih je obeleda- Wo Navedeno ws Radovan Kupres, “Spat eli isp rok: Of presije do ko- labore (2) ~suvisna curt v godinama raspleta", Mata bora (inter- net izdanje), 23. maj 2996. godine 50 Frama Mirjn ProlieDvacni "Postoje ait procene uspeha, nasa rneuspeha (vine) mobilizacje, al se sve red {spod 50%. Za Beograd, ‘ade su otponi, uz mutietaigas Vojvodng, bli naive, oninje se ak v= $e 0d 8% ecervista koji sensu ofazvali mabiiaci. Us Mijana Prsit- Dvorni, pri, Kulture w vanzicii (Reogad: Plato, 1994), str. 198 n. 17, 37 E i