Pitanja i odgovori za II kolokvijum iz Savetovanja

1.Razlika između medicinskog i psihološkog pristupa:

Mislim da se ovo više odnosi na razliku između medicinsko – psihološkog i individualno –
razvojnog pristupa krizi ? U tom slučaju odgovor je: Dva glavna pristupa krizi:
MEDICINSKO- PSIHOLOŠKI PRISTUP - Naglasak u def. pojma na: ETIOLOGIJI i
KLINIČKOJ SLICI KRIZE
INDIVIDULALNO-RAZVOJNI PRISTUP KRIZI - Etiologija se vezuje za životne događaje i
razvojne faze-razvojne krize.
2.Značaj podrške informacijama - Unesrećenima je jako važno dati informativnu podršku kao:
1. Informacije o nestalim članovima uže i šire porodice, 2. Informacije šta je očekivano da će
sledećih dana doživljavati, 3. Sa kakvim će se mislima i emocijama sretati. Ovakva vrsta podrške
pruža se još u fazi spasavanja.

3.Karakteristike kratke psihoterapije

Osnovna obeležja ovog tretmana:
Vremenska ograničenost na 6-8 seansi, SUPORTATIVNOST, orijentacija na sadašnjost i
konflikt (ili okolnosti) koji(e) je aktuelno doveo do. Osnovni cilj ovih postupaka je da omoguće
emocionalno rasterećenje osoba u krizi i da spreči produbljivanje krize. Izbegava se poniranje u
„dubinu“, dakle traganje za dubljim uzrocima kriznog reagovanja, otkrivanja simboličnog
značenja aktuelne krize situacije.
4.Kolektivistički tip - Kolektivistički mentalitet je organizovan oko bazičnog oslonca
pripadanje. Glavne odlike: usredsređenost na zadovoljavanje socijalnih i komunikacijskih
potreba, obraćanje pažnje na socijalne uloge, odnose, poštovanje kolektivnih merila vrednosti.

5.Progresivne i regresivne adaptacije – Usled krize, narušava se homeostaza kada je potrebno

uspostaviti novu. Uspostavljena nova ravnoteža ponekad je nalik na prethodnu, možda bolja ali
može biti i lošija! Nova adaptacija može biti uspostavljena na nižem nivou funkcinisanja, od
prethodnog- regresivna adaptacija. Ako je adaptacija uspostavljena na višem nivou od
prethodnog,u pravcu bolje integracije i veće zrelosti ličnosti, onda je ta adaptacija progresivna.
PROGRESIVNA ADAPTACIJA se poklapa sa smerom razvoja dok se REGRESIVNA
ADPTACIJA se ostvaruje putem regresivnih manevara.

6.Razlika između normalnog i patološkog tugovanja

Normalno tugovanje: se stišava posle šest nedelja (40 dana). Normalan rad žalosti po Frojdu traje
oko godinu dana. Patološko tugovanje traje mnogo duže i manifestuje se kroz različite simptome
- distorzija procesa tugovanja. Nekada može da traje do kraja života.
7.Šta je izgaranje ili burnout syndrome? I kako se zaštiti od izgaranja?
Burnout syndrome je stanje mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti koje je prouzrokovano
dugotrajnim i intenzivnim stresom. U tim trenucima osoba oseća da ne može da izađe na kraj sa
konstantnim zahtevima koji joj se nameću. Sindrom izgaranja smanjuje produktivnost osobe, te
dovodi do osećanja bespomoćnosti, bezvoljnosti, i na kraju potpune iscrpljenosti. Sindrom
izgaranja je znak da u životu osobe nešto pogrešno funkcioniše, te u takvim situacijama treba
preispitati svoje ciljeve i zapitati se šta je ono što osobi nedostaje, savetodavni rad je najefikasniji
način da se izađe iz začaranog kruga. ( ovo nije iz prezentacija )

8.Kakva je priroda veza između događaja i poremećaja

9.Kada je homeostaza funkcionalna
10.KO JE NAJČESĆE “CRNA OVCA” U PORODICI I ZBOG CEGA ?
11.Sta je triangulacija – rešavanje teskobe između dva člana uvođenjem trećeg, čime se
zapravo problem ne rešava, već se dugoročno pojačava.

12.Podela kriza:
Delimo ih na: 1. Razvojne-normativne krize,su one koje nastaju u toku rasta i razvoja ličnosti,
kao npr. Adolescentna kriza. i 2. Akcidentne krize - krize koje nastaju u situacijama nekih
katastrofalnih spoljašnjih prirodnih događaja-poplava, zemljotres, rat, promena sistema,
tranzicija i sl.
Po kriterijumu-kada nastaju, dele se na:
Intratemporalne krize - koje se događaju u prelazu iz jednog životog doba u drugo. Npr. Kriza
srednjih godina - prelaz između zrelog doba i starosti, presenijuma, 2. Ekstratemporalne krize -
one koje nisu vezane za proces razvoja, 3. Dispozicione krize - one koje nastaju u
problematičnim ili za ličnost novim situacijama, kada sledi učenje i preuzimanje novih uloga
koje dotle nisu postojale u životu osobe, kao npr.postati brat ili sestra, postati otac, majka,
supružnik.... i 4. Krize koje proističu iz traumatskog stresa.

13.Kako Kaplan definiše homeostazu:

HOMEOSTAZA - u doslovnom prevodu -OSTATI ISTI, tj. posle poremećaja ravnoteže
uspostaviti pređašnje stanje. Kaplan ističe da je ovako značenje neprimereno kad je u pitanju živi
organizam. Ni jedan organizam NE OSTAJE ISTI, i insistiranje na održanju STATIČNE
HOMEOSTAZE PRE JE ZNAK PATOLOGIJE NEGO ZDRAVLJA.
SUŠTINA ŽIVOTA JE RAST I PROMENA, SAZREVANJE, STICANJE NOVIH ZNANJA,
PRILAGOĐAVANJE NOVIM USLOVIMA, KREATIVNI RAZVOJ NOVIH OBLIKA
RAZMENE IZMEĐU OSOBE I SREDINE.
HOMEOSTAZI SE JEDINO MOŽE DATI ZNAČENJE DINAMIČKOG PRINCIPA KOJI
ORGANIZMU OBEZBEĐUJE OPTIMALNU „Kreativnu ravnotežu“, tj. atmosferu u kojoj
pojedinac ima prostora i psihičkog i emocionalnog da traži bolja rešenja za sebe i da se razvija u
skladu sa svojim sposobnostima ali i ograničenjima životne sredine u kojoj funkcioniše.
14.Kako se po Kaplanu kriza javlja
Živeći u stalno promenljivim spoljašnjim okolnostima i nužno se adaptirajući na njih, čovek je
često u situaciji narušene homeostaze. Kako se ličnost „bori“ kada se naruši postojeća
homeostaza? Zahvaljujući Ja instanci-Egu, postoje izgrađeni mehanizmi (odbrane). Pomoću
njih je moguće za kratko vreme i bez vidljivih napora ponovo uspostaviti homeostazu. Ovi
mehanizmi regulacije deluju homeostatski. Ako u jednom momentu zahtevi sredine prevaziđu
adaptivne mogućnosti osobe neke od bazičnih potreba - mehanizmi automatskog
„uravnoteženja“ otkazuju i stanje narušene homeostaze traje duže nego što je uobičajeno. Šta se
tada dešava? Nastupa period aktivnog traganja za novim mehanizmima uspostavljanja ravnoteže
i proveravanje njihove uspešnosti. Dakle, tada je organizam(osoba) u stanju krize.

15.Šta doprinosi da tugovanje bude patološko

U Patološkom tugovanju simptomatologija je izmenjenija - odlaganje reakcije tuge - kao da
se ništa nije dogodilo. Pribegavanje preteranoj aktivnosti, bez jasne svesti o gubitku. Tada
osećanje žalosti biva zamenjeno osećanjem zadovoljstva. Umesto somatskih reakcija, ovde se
formiraju psihosomatske bolesti. Socijalni odnosi su prožeti hostilnošču, koja može biti
ekstremna.Patološko tugovanje može da se razvije u agitiranu depresiju ili neki od psihotičnih
sindroma.

16.Koja je funkcija bazičnog oslonca

Grade potporni sistem ličnosti pojedinca, a funkcija potpornog sistema funkcionisnje osobe u
skladu sa zahtevima realnosti, dakle funkcija adaptacije na realnost ili novonastalu situaciju.
17.Značaj informacija u pruzanju pomoći unesrećenima - Unesrećenima je jako važno dati
informativnu podršku kao: 1. Informacije o nestalim članovima uže i šire porodice, 2.
Informacije šta je očekivano da će sledećih dana doživljavati, 3. Sa kakvim će se mislima i
emocijama sretati. Ovakva vrsta podrške pruža se još u fazi spasavanja.

18.Podela kriza po kriterijumu razvoja i spoljasnjih faktora

1. Razvojne-normativne krize,su one koje nastaju u toku rasta i razvoja ličnosti, kao npr.
Adolescentna kriza.
2. Akcidentne krize - krize koje nastaju u situacijama nekih katastrofalnih spoljašnjih prirodnih
događaja-poplava, zemljotres, rat, promena sistema, tranzicija i sl.

19.Cilj savetovanja u oblasti zivotnih vestina

20.Objasni homeostazu kao dinamicki princip – ovo nigde ne piše ali verovatno da svaka
osoba u životnom razvoju prolazi kroz etapu narušavanja homeostaze, kada putem mehanizama
odbrane mora ponovo da uspostavi novu. ???
21.Koji su potporni sistemi prema BOL teoriji
Bazični oslocni ličnosti po Bergeru su: TELO I FENOMENOLOŠKO POLJE;
PRIPADANJE; SMISAO/SVRHA; VERA I NADA; MIŠLJENJE.

22.Kriza, stress, trauma> koji od ovih pojmova je pozitivan I obj.zasto ????

23.Faze normalnog tugovanja

Podrazumeva prolazak određenih faza. Od šoka i neverice što se desio gubitak, ponekad i
ljutnje u određenom vremenskom periodu, poricanja da te drage osobe više nema. Međutim,
nakon nekog vremena – osoba koja normalno tuguje se miri s činjenicom da je do gubitka došlo.
Tada unesemo u sebe sve one lepe događaje i aspekte ličnosti voljene osobe koje više nema. Tu
osobu koje više nema integrišemo u vlastitu ličnost. Tako ta osoba, živi u sećanju osoba koje su
je volele, a izgubile.

24.Karakteristike patoloskog tugovanja

U Patološkom tugovanju simptomatologija je izmenjenija - odlaganje reakcije tuge - kao da
se ništa nije dogodilo. Pribegavanje preteranoj aktivnosti, bez jasne svesti o gubitku. Tada
osećanje žalosti biva zamenjeno osećanjem zadovoljstva. Umesto somatskih reakcija, ovde se
formiraju psihosomatske bolesti. Socijalni odnosi su prožeti hostilnošču, koja može biti
ekstremna.Patološko tugovanje može da se razvije u agitiranu depresiju ili neki od psihotičnih
sindroma.

25.Šta je simptom – Simptom je sistemska adaptacija na njegov totalni kontekst u funkciji

održanja porodične homeostaze.
26. CIRKULARNA UZROČNOST - odnosi se naobostranost odnosa u porodici, njihovu
međuzavisnost, međusobnu uslovljenost i uzajamni uticaj.

26.Porodica sa adolescentom>objasniti – Hejlijevog objasniti ( Kada dete ulazi u adolescenciju

i sprema e da napusti kuću, bračni problemi koji se razrešavaju utrougljavaju adolescent.
Adolescent se zadrži kod kuće putem njegovom onesposobljavanja za samostalni život. Ponaša
se po jednom od dva ekstrema: pravi probleme ili je apatičan i bespomoćan – ne čini ništa da bi
se osamostalio. Angažovanje institucije socijalne kontrole često suštinski ništa ne menja, a
identifikovani pacijent i dalje ostaje fokus u porodici.
PITANJA IZ KRIZE:
28. Navedite podelu kriza po kriterijumu - da li su uslovljene rastom i razvojem licnosti ili
su nekim spoljnim faktorom izazvane.
а. Razvojne-normativne krize,su one koje nastaju u toku rasta i razvoja ličnosti,
npr.Adolescentna kriza.
b. Akcidentne krize, krize koje nastaju u situacijama nekih katastrofalnih spoljašnjih prirodnih
dogadjaja-poplava, zemljotres,rat, promena sistema, tranzicija i sl.

29.Koji su teorijski “oslonci” Kaplanu u njegovoj teoriji životnih kriza?

KAPLAN NAGLAŠAVA DA SE OSNOVNI IZVORI NJ.TEORIJE KRIZE NALAZE U
TEORIJI ERIKA ERIKSONA I ISTRAŽIVANJIMA UTICAJA ŽIVOTNIH DOGADJAJA NA
DUŠEVNO ZDRAVLJE.

30.Kako Kaplan razmatra statičnu homeostazu?

Kaplan ističe da je ovako značenje neprimereno kad je u pitanju živi organizam. Ni jedan
organizam NE OSTAJE ISTI, i insistiranje na održanju STATIČNE HOMEOSTAZE PRE JE
ZNAK PATOLOGIJE NEGO ZDRAVLJA. SUŠTINA ŽIVOTA JE RAST I PROMENA,
SAZREVANJE, STICANJE NOVIH ZNANJA,PRILAGODJAVANJE NOVIM
USLOVIMA,KREATIVNI RAZVOJ NOVIH OBLIKA RAZMENE IZMEDJU OSOBE I
SREDINE. HOMEOSTAZI SE JEDINO MOŽE DATI ZNAČENJE DINAMIČKOG
PRINCIPA KOJI ORGANIZMU OBEZBEDJUJE OPTIMALNU „Kreativnu ravnotežu“,tj.
atmosferu u kojoj pojedinac ima prostora i psihičkog i emocionalnog da traži bolja rešenja za
sebe i da se razvija u skladu sa svojim sposobnostima ali i ograničenjima životne sredine u kojoj
funkcioniše.

31.Od čega po Kaplanu zavisi adekvatno duševno funkcionisanje ćoveka?

Adekvatno i duševno zdravo funckcionisanje čoveka zavisi od načina na koji se tokom života
zadovoljavaju osnovne ili bazične potrebe. Nemogućnost zadovoljavanja ovih potreba ili
procena da će njihovo zadovoljavanje biti ugroženo, stvara u organizmu stanje narušene
homeostaze. Živeći u stalno promenljivim spoljašnjim okolnostima i nužno se adaptirajući na
njih, čovek je često u situaciji narušene homeostaze

32.Kada je organizam po Kaplanu u stanju krize?

Ako u jednom momentu zahtevi sredine prevaziđu adaptivne mogućnosti osobe neke od bazičnih
potreba - mehanizmi automatskog „uravnoteženja“ otkazuju i stanje narušene homeostaze traje
duže nego što je uobičajeno. Nastupa period aktivnog traganja za novim mehanizmima
uspostavljanja ravnoteže i proveravanje njihove uspešnosti. Dakle tada je organizam(osoba) u
stanju krize.Ta kriza u isto vreme odslikava neuspešnost dotadšnjih mehanizama uspostavljanja
homeostaze, ali i otkriva (ne)kapacitet ličnosti da se u novoj situaciji izgrade primereniji
mehanizmi homeostaze i adaptacije.
33.Zbog čega Kaplan krizu zove prekretnicom, istovremeno i šansom I rizikom?
Nova adaptacija može biti uspostavljena na nižem nivou funkcinisanja, od prethodnog -
regresivna adaptacija. Ako je adaptacija uspostavljena na višem nivou od prethodnog, u pravcu
bolje integracije i veće zrelosti ličnosti, onda je ta adaptacija progresivna. Zato Kaplan krizu
zove prekretnicom, rizikom i šansom, opasnošću i mogućnošću.
34.Frojd pravi razliku izmedju tuge i melanholije (depresije), pri doživljenom gubitku. U
čemu je suština te razlike?
U prvom slučaju, kod osoba koje reaguju normalnom tugom na gubitak – javlja se osećaj kao
da je svet postao prazan i nezanimljiv, nemamo više radosti u sebi. Kod doživljavanje preterane
i nezdrave tuge, javlja se ideja da je naše Ja (Ego – ličnost) opustošeno. U stanju melanholije,
najupečatljivija karakteristika je nezadovoljstvo svojom ličnošću . Osećanje krivice zbog
doživljenog gubitka je karakteristično za melanholiju(depresiju). Melanholične osobe, osećaju
kao da u njima više nema vrednih sadržaja, „kao da“ su same loše, podležu samosažaljenju i u
tom samosažaljenju su centrirani na sebe i sopstvena bolna osećanja, Bave se sobom umesto
bolom povodom toga što u njihovom okruženju više nema te važne osobe.

35.U “normalnom” tugovanju javljaju se promene u sferi socijalnih odnosa. Koje su to

promene?
Javlja se istovremena potreba za kontaktom i želja za izolacijom. Česte su hostilne (iznenadne i
nedogovoarjuće agresivne) reakcije. Potreban je voljni napor da se nekad automatske dnevne
aktivnosti obave. Svakodnevnica gubi živost.

36.Koje su moguće posledice nerešenog i podruženog patološkog tugovanja?

Odlaganje reakcije tuge-kao da se ništa nije dogodilo; pribegavanje preteranoj aktivnosti, bez
jasne svesti o gubitku - tada osećanje žalosti biva zamenjeno osećanjem zadovoljstva te se
umesto somatskih reakcija, ovde formiraju psihosomatske bolesti. Socijalni odnosi su prožeti
hostilnošču, koja može biti ekstremna. Patološko tugovanje može da se razvije u agitiranu
depresiju ili neki od psihotičnih sindroma.
37. Normalno tugovanje ima uobičajeno trajanje od oko godinu dana, dok patološko
tugovanje može da traje i čitav život.
38. Šta doprinosi tome da će neko da tuguje normalni ili patološki?
Struktura ličnosti ožalošćenog (objasniti: koje strukture, zašto); kvalitet kontakta koji su imali sa
umrlim; mesto koje je umrla osoba imala u socijalnom sistemu ožalošćenog - ukoliko je to mesto
bilo značajnije,opasnost od dezintegracije socijalnog sistema je veća; kao i opasnost da se
normalno tugovanje pretvori u patološko . Ako je odnos sa umrlim bio simbiotski, onda je stvar
vrlo teška za onoga koji je ostao.
39. Bazični oslonci ličnosti po Bergerovoj BOL teoriji su
TELO I FENOMENOLOŠKO POLJE, PRIPADANJE, SMISAO/SVRHA, VERA I NADA/
MIŠLJENJE.
40. Funkcija potpornog sistema po Bergeu je: Funkcija potpornog sistema je
funkcionisnje osobe u skladu sa zahtevima realnosti, dakle funkcija adaptacije na realnost ili
novonastalu situaciju. Potporni sistem daje osobi moć kontrole situacije i samoga sebe, moć
zaštite i odredjena prava.

41. Glavne karakteristike indivdualističkog mentaliteta po Bergeru su:

Indvidualistički –organizovan oko bazičnog sistema: telo-mišljenje. Glavne odlike: usmerenost
na zadovoljavanje sopstvenih telesnih potreba, obraćanje pažnje na telesne i misaone signale,
poštovanje tela i mišljenja kao osnovnih vrednosti.
42. Dovršite nedovršenu rečenicu: akcidentne krize su UVEK inicirane nekim životnim
dogadjajem koji se subjektivno interpretira na odredjeni način i za čije prevladavanje u datom
trenutku ne postoje odgovarajući mehanizmi.

43.U čemu je suština stresogenosti životnih dogadjaja?

SUŠTINA STRESOGENOSTI JE U: PROMENI, NJENOJ MASIVNOSTI I IZNENADNOSTI

44.Kakve je prirode veza između događaja i poremećaja?

STRESNA VREDNOST ŽIVOTNIH DOGADJAJA NIJE U PROMENI VEĆ U
ODREDJENIM DIMENZIJAMA ŽIVOTNOG DOGADADAJA, DIMENZIJAMA
SUBJEKTIBVNOG DOŽIVLJAJA DOGADJAJA I POSLEDICAMA U KONTEKSTU
CELOKUPNOG ŽIVOTA OSOBE .

45. Šta predstavlja anticipatorno vođenje u krizi?

Predstavlja u pravom smislu preventivni model rada. Sastoji se u psihološkoj ili psihosocijalnoj
pripremi za nastupajući životni dogadjaj za koji postoji velika mogućnost da će izazvati krizu.
Primeri: Priprema trudnica za ulogu majke i porodjaj, priprema članova porodice za smrt teško
bolesnog člana porodice, pripremanje teško obolelog za operativni zahvat sa neizvesnim
ishodom, preventivni rad sa osobama koje odlaze u penziju, rad sa porodicama umirućeg
pacijenta, priprema klijenata za proces razvoda braka, rad sa partnerima u razvodu na očuvanju
roditeljskog partnerstva radi prevencije malignog delovanja nj.odnosa na decu, predbračno
savetovanje radi prevencije konflikata adaptacije na brak.