Profesionalna

psihosocijalna
pomoc u nesrećama
Prof. dr Jasna Veljković
Izvori korišćene literature:
• Vlajkovic J.(2009).Od žrtve do
preživelog.Beograd.IP.Žarko Albulj.
• Vlajković.J.(2005).Životne krize, prevencija i
prevazilaženje.Beograd.I.P.Žarko Albulj.
Psihološka pomoć u
nesrećama
• Odnosi se na pomoć koju pružaju obučeni
stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja(psiholozi,
socijalni radnici, psihijatri)
• Ali I na pomoć koju pružaju obučeni
neprofesionalci.
Termini za ovu pomoć koje srećemo u
literaturi:
• Mentalno zdravlje u katastrofama
• Psihosocijalna pomoć, podrška
• Psihosocijalne intervencije
• Krizne intervencije
• Krizne intervencije u zajednici
Osnovna pravila ovih aktivnosti čini nekoliko zajedničkih principa:

1. Fizička bezbednost i materijalna sigurnost čine osnovu

emocionalne stabilnosti
2. Najveći broj emocionalnih odgovora na katastrofu su normalne
reakcije na nenormalnu situaciju
3. Vrste psihosocijalne pomoći treba da se poklapaju sa fazama
nesreća
4. Psihosocijalnu pomoć preživelima treba integrisati u opšte
programe pomoći
5. Psihosocijalna pomoć mora da uzme u obzir kulturološke
osobenosti
6. Psihosocijalna podrška se nalazi u osnovi i profesionalne i
neprofesionalne pomoći
Fizička bezbednost i materijalna sigurnost čine osnovu emocionalne
stabilnosti

• Potrebe za fizičkom sigurnošću

• Zadovoljene elemenatarne ljudske potrebe
• Bezbednost i integritet porodica
• Da li je važnije ostvariti osnovne funkcije jedne zajednice
ili pružati psihološku pomoć pojedincima i porodicama?
• Pristup inidividualnim problemima i celokupnoj zajednici
ne mogu da se odvoje, niti suprotstave.
• Oporavak pojedinca i porodica neophodan za uspešnu
rekonstrukciju zajednice
Najveći broj emocionalnih odgovora na katastrofu su
normalne reakcije na nenormalnu situaciju

Prihvatanje ovog principa veoma je važno kako za unesrećene, tako i

za pomagače.
Stručnjake koji pomažu zovemo “savetnicima u zajednici”, to je
neutralniji naziv.
Važno je da se psihološka pomoć ne prima u zvaničnim medicinskim
ustanovama
Već u ustanovama koje nisu u direktnoj vezi sa mentalnim
zdravljem(domovi kulture,Organizacije Crvenog krsta i sl).
• Prihvatanjem ovog principa da su emocionalne reakcije u
katastrofi normalne reakcije na nenormalnu situaciju
• prihvatamo i stav da medicinski model mentalne bolesti nije
najprimereniji u situaciji nesreća.
Preživeli se ne mogu

• i ne smeju tretirati kao pacijenti.

• Najdelotvornije je da se emocionalne teškoće unsrećenih shvataju
kao teškoće u adaptaciji koja ima povremeno regresivan tok ali i
snažan progresivan kvalitet-kriza kao šansa.
• Prioritetni zadatak je upravo to:smanjenje regresivnog toka i
osnaživanje progresivnih kapaciteta ličnosti.
• Pažljivo pratiti tok prevladavanja kriznih situacija izazvanih
nesrećom
• Ako je baš neophodno reagovati farmakološkim
sredstvima/lekovima/.
Vrste psihosocijalne pomoći treba da se
poklapaju sa fazama nesreća

• Svaka nesreća ima tri faze:

1. Faza spasavanja
2. Faza intervenisanja
3. Faza rekonstrukcije
Svaka od ovih faza zahteva primenu specifičnih
oblika pomoći.
Faza spasavanja
Prioritetne grupe: unesrećeni ali i njihovi spasioci i
pomagači.
Potrebno je sa podjednakom pažnjom tretirati obe grupe,
u ovoj fazi.
Mentalno i opšte psihofizičko stanje pomagača osnovni
uslov je da se prvovremeno počne sa ublažavanjem
posledica nesreće.
Podrška spasiocima u ovoj fazi:na jednostavne ljudske
načine.
Ali postoji vrlo profesionalan nacin, koji se se zove sažeta
psihološka integracija traume, što ćemo takodje danas
naučiti.
Faza spasavanja
• Unesrećenima je jako važno dati informativnu podršku kao:
• Informacije o nestalim članovima uže i šire porodice
• Informacije šta je očekivano da će sledećih dana doživljavati
• Sa kakvim će se mislima i emocijama sretati.
• Veoma je važno uspostaviti prirodne krugove podrške:spojiti
članove porodice, kolege, susede.
• Važno je da pomagači prepoznaju neke intenzivne anksioznosti ili
panike
• Znake depresivnosti, dezorijentisanosti ili
• Nemogućnost da se prihvate pravila u datim oklnostima.
Rana faza intervenisanja-prvi mesec

Prvi mesec nakon nesreće mogu dominirati osećanja olakšanja i

optimizma vezanog za budućnost.
Mogu se javiti osećanja zajedništva i darežljivosti
Negiranje gubitaka i problema koje nosi budućnost.
U ovoj fazi mnogi odbijaju psihološku pomoć, govoreći da im je
nepotrebna.
Istekom prvog meseca, uverenje da će život brzo promeniti svoj tok se
gubi
Javlja se uplašenost, obeshrabrenost, tuga.
Veoma važno tada je da se za svaka specifičnu situaciju pruži sasvim
odredjena psihološka podrška.
Ohrabriti unesrećene da se zalažu za sebe i druge.
Kasna faza intervenisanja-od drugog
meseca pa dalje
• Nekima je dovoljna pomoć obučenih
neprofesionalaca;razgovor, emocionaln
podrška,organizovanje krugova socijalne podrške,
primena nekih ekspresivnih tehnika(psihodrama,
telesna terapija, TA).
• Mnogim preživelima-neophodna pomoć obučenih
profesionalaca-terapeuta.
• Šta se tada preduzima?
• Psihološke krizne intervencije, ventilacija, vežbe
relaksacije.
• Pomoć u Centrima za pružanje pomoći i SOS telefoni.
Primeri:
• Rad sa ratnim izbeglicama(Bosna, Hrvatska)
• Rad sa ljudima u panici za vreme NATO agresije
• Rad sa ljudima koji su izbegli sa Kosova
• Rad sa azilantima
• Rad sa ljudima koji su preživeli
poplave(Obernovac)...
• Rad sa ljudima koji su u strahu od epidemije
Corona virusa
Faza rekonstrukcije
• Trajanje ove faze nije moguće predvideti
• Nije moguće predvideti koliko dugo će trajati psihološke
posledice nesreća.
• Važno je razviti sistem praćenja
• Pomoć u kontinuitetu
Psihološku pomoć preživelima treba integrisati u
opšte programe pomoći
• Vladini zvaničnici, na lokalnom i nacionalnom nivou
retko daju prioritet saniranju psihosocijalnih posledica
nesreća.
• Ponekad čak psihosocijalne usluge doživljavaju kao
smetnju.
• Takva situacija bila je na primer - devedestih u Srbiji
• Dugo je vladao omalovažavajući stav kako prema
psihološkoj pomoći izbeglicama tako i psihosocijalnoj
podrsci.
• Podrska je bila iskljucivo fizičko – materijalne prirode.
Zato je veoma važno

• psihološku pomoć uključiti u druge vidove

pomoći i stalno informisati javnost i nadležne o
efektima ove pomoći.
• Stanje mentalnog zdravlja u Srbiji danas
• upravo je takvo zahvaljujući nedostatku
psihosocijalnih intervencija onda kada ih je
trebalo pružati
• Onda kada se stvari dogadjaju treba HITNO
pomagati
• Naravno, ne zahvaljujući samo tome, jer ljudi u
ovoj zemlji su strašno istraumatizovani mnogim
teškim dogadjajima koji su se zbivali
Psihološka i psihosocijalna pomoć mora da uzme u
obzir kulturološke osobenosti onih kojima se
pruža

• Masovne nesreće(ratovi, izbeglištvo, polave, zemljotersi i

td).se dešavaju na celoj planeti.
• U Srbiji kroz vekove, nema generacije koja nije doživela
nesreću izazvanu ratovima.
• Psihološka pomoć mora da uzme u obzir kulturne
osobenosti pojedinih zajednica kao i
• Osobenosti različitih grupa u okviru zajednice.
• Načini pružanja pomoći u industrijskim društvama ne
moraju biti efikasni u drugim kulturama.
• Nije isto kad pružate pomoć osobi iz Subotice, Pirota,
Niša, Beograda...
Spisak pitanja o kojima pomagači treba da razmisle pre
pružanja pomoći:

• Neka društva objašnjavaju ponašanje racionalnim,neka iracionalnim,

neka spiritualnim terminima.
• Gde su u ovom rasponu nalazi odredjena kultura?
• U kojim uslovima i pod kojim okolnostima je društveno prihvatljivo
pokazivati emocije kao što su:sramota,krivica, strah, ljutnja?
• Kako se sve ove emocije ispoljavaju i opisuju?
• Koja su društvena očekivanja od uloge savetenika?
• Kakva su očekivanja u vezi sa odnosom izmedju savetnika i
unesrećenih?
• Da li postoji sled radnji u interakciji dve osobe ?
Spisak pitanja o kojima pomagači treba da razmisle pre
pružanja pomoći:

• Da li se očekuju posebni rituali tokom tretmana?

• Kako kulturološki stoje tu stvari sa korišćenjem metafora, pričanja,
mitova u kontaktu izmedju pomagača i preživelih?
• Da li postoji očekivanje materijalne pomoći od pomagača?
• Da li im u vezi toga treba dati direktan savet, instrukcije?
• Koji su tradicionalni modeli razumevanja uzroka katastrofe?
• Kakva su očekivanja ljudi od osoba od autoriteta, naročito onih koji
su predstavnici vlasti?
• Kako se u toj kulturi razumeju i objašnjavaju simptomi mentalnih
poremećaja?
Psihosocijalna podrška se nalazi u osnovi kako profesionalne, tako i
neprofesionalne pomoći

Podrazumeva psihološku i socijalnu podršku.

Psihološka ili emocionalna podrška podrazumeva:
 veštinu slušanja
 razumevanja
 saosećanja
 emocionalne topline
 bezuslovnog prihvatanja.
Socijalna podrška:
 odnosi se na strukturu,kvalitet i funkciju socijalne mreže
kojoj osoba pripada.
 Cilj: da unsrećeni ponovo upostavi kontrolu nad svojim
životom , obeshrabrivati pasivnost, podsticati aktivnost.
Koristiti resurese socijalne mreže kojima unesrećeni
pripadaju.
Vrste psihosocijalne podrške po
Šeferu(1984):
• Emocionalna
• Materijalna
• Informativna
Šeferovoj podeli treba dodati još jedan oblik podrške a to
je:podrška u kognitivnoj proceni.
Kvalitet psihosocijalne podrške zavisi od:

Osobina ličnosti osobe koja pruža podršku

Načina na koji se podrška pruža.
Poželje osobine ličnosti pružaoca podrške:
 Osetljivost na emocionalne reakcije drugih
 Empatičnost
 Toplina
 Optimizam
Nepoželje osobine pomagača:
 Nesposobnost da se čuju drugi
 Sklonost da se izriču vrednosni sudovi
 Nametljivost, sklonost dominaciji.
Otvorili smo samo jedan prozor u ovoj
oblasti.
• Za detaljnija znanja čitajte literaturu.
• Hvala na pažnji!