СТАВОВИ, ИНТЕРЕСОВАЊА, ВРЕДНОСТИ (врсте ставова и њихове одлике)

28.1. СТАВОВИ

* ПЕРСОНАЛНИ И СОЦИЈАЛНИ СТАВОВИ

Ставови представљају изразито позитиван или негативан однос према појавама или особама. Ми
увек имамо неки став према појавама и особама са којима се срећемо. Али, тек када је однос
довољно интензиван, говори се о ставу.

Ставови могу бити персонални или лични и друштвени или социјални.

Персонални став је, на пример, став неког поједннца према свом пријатељу. Персонални ставови,
посебно када су интензивни, важни су за упознаванње одређене личности.

Социјалне ставове разликује од личних:

1) што представљају нпр. познтиван или негативан однос према одређеном друштвеном систему.

2) што их налазимо код свих, код већине или код многих чланова неког друштва.

* Карактеристике ставова

1. Ставови имају директнвни и динамички карактер, тј. увек значе опредељење за нешто или
против нечега (дирекција)

2. Ставови представљају повезаност, интеграцију трију основних менталких функција— сазнајне,

емоционалне и конативне (вољне)

3. Ставови су стечене диспознје, јављају се у контакту са појавом, формирани на основу искуства.

Људи се не рађају као социјалисти или антисоцијалисти, они то постају током живота. Као и све
диспозиције и ставови, а исто тако и интересовања и вредности, имају мотивациони карактер и
покрећу на одређене активности.

* Формирање ставова

Формирање ставова зависи од великог броја различитих фактора.

- Прву категорију чине групе којима појединац припада и схватања за ту групу.

- Другу категорију чине особине личности, пре свега мотиви појединца.

- Формирање ставова зависи од информисаности о појавама према којима постоји став. Наша
знања и обавештенња о појавама имају утицај на то какав ћe став неко иматн према тим појавама.
Да информације имају знанајан утицај на формирање ставова говори теорија когнитинвне
неусклађености или когнитивне диоснапце. Нова сазнања која нису у складу са постојећнм
ставовнма потискују се из свестн, придаје нм се мањи значај. Али, то често не успева, па нове
ннформације доводе до нових ставова.

*Одржавање ставова

Често, да би се одржалн ставови којн из неких рвзлога изгледају корисни, прибегава се

различитим одбрамбеним механнэмима. Показују то н подаци о томе како се пушачки однос
према обавештењима о штетности пушења. Они те податке изолују, истичу да оно смирује кад је
човек узбуђен, да пружа задоволљство и слично.

* Мењање ставова

Иако тешко, ставови се ипак могу променити. Исти фактори који доводе до формирања, могу
изазвати и промену ставова. Преласком у другу групу, са другачијим схватањима, мењају се и
ставови.

* Деловање ставова

Ставови утичу на когнитивне и емоционалне функције, неко ко има негативан став према некој
нацији на пример, склон је да припадницима те придаје негативне особине.

На основу нечијих ставова предвиђа се понашање. ПРИМЕР: Кад се знају ставови према
кандидатима на иѕборима, може се очекивати да ће у складу са њима бити и резултати гласања.

* Конформизам

- Један од путева формирања и мењања ставова јесте конформисање.

Под тим се подразумева манифестовање ставова, мишљења или понашања карактеристичног за

групе којима припадамо.

Постоји практично и потпуно конформисање. Практично постоји кад задржавамо властито и

другачије мишљење али из страха да би његово изношење могло бити на сопствену штету,
саопштавају се ставови те групе. Потпуно, је промена ставова услед притисака групе или властите
жеље да се мисли исто као и други чланови групе.

* Чиниоци конформирања

Чиниоци су: Степен нејасноће ситуације ( чим је ситуација нејаснија, конформирање је чешће);
степен јединствености групе; узраст (деца више конфирмирају од одраслих) ; неке црте личности.

Као најчешћи узрок конформирања је притисак групе, страх од њених санкција и жеља да се буде
прихваћен у групи.

* Предрасуде

- И предрасуде су ставови. Имају све карактеристике ставова, али и додатне: нису засноване на
чињеницама, него су њима супротне, редовно су праћене јаким емоцијама.

Предрасуде могу бити позитивне и негативне.

Негативне су када постоји неосновани негативни однос према појединим народима, ту се говори о
етничким предрасудама. Постоје још и расне и верске предрасуде.

- Порекло предрасуда:

То су погрешна уверења рупе, изложеност нетачним информацијама и лаковерност.

Многи своју агресивност називају фрустрацијом, под дејством националистичке пропаганде. Такво
порекло предрасуда објашњава-фрустрациона теорија предрасуда.
Борба против предрасуда:

1. Доношење законских прописа против испољавања предрасуда.

2. Други начин је просвећивање и информисање о неоправдаваности предрасуда.

3. Делотворније средство је систематско васпитање против предрасуда. Такво васпитање може да

пружи школа, хуманистичко васпитање у породици од најранијих дана.

28.2. Интересовања

-Природа и врсте интерс.

Она се дефинишу као спремност за бављење одређеним активностима и задовољство у томе. Нпр.
интересовање за музику представља жељу за бављење музиком.

Интерс. су слична ставовима и вредностима.

Од ставова се разликују јер увек значе позитиван однос, трајнија су и више времена заокупљају
особу.

Од вредности се разликују што су објекти на које се односе ужи и одређенији и што непосредније
утичу на активност.

*СВАКО ИМА НЕКА ИНТЕРЕСОВАЊА. КАДА ИХ ЈЕ МАЛО ИЛИ СУ СЛАБА, ЈАВЉА СЕ ОСЕЋАЊЕ
ДОСАДЕ И ПРАЗНИНЕ.

- Интрс. се могу разликовати и према интензитету. Веома интезивна називају се страстима (страст
према музици)

- Интрс. за различита занимања. Особе које обављају занимања у складу са својим

интересовањима, успешније их обављају и задовољније су својим послом.

- Људи имају НЕПРОФЕСИОНАЛНА ИНТЕРЕСОВАЊА, која задовољавају у СЛОБОДНО ВРЕМЕ. ТО СЕ

ЗОВЕ ХОБИ.

*РАЗВОЈ ИНТЕРЕСОВАЊА

- Са одрастањем се интересовања мењају. Јавља се велики број интрс и манивфестује у игри деце.
У периоду адолесценције се смањује број интрс. После 18. год долази до учврћивања одређених
интересивања, нека постају важнија од осталих.

28.3. Вредности

- Под вредностима се подразумева позитиван и трајан однос према објектима и идејама за које
смо уверени да су за нас посебно важни. Вредност за нас представља све што ценимо и што је за
нас вредно. Постоје персоналне и социјалне вредности.

- ПЕРСОНАЛНЕ су значајни односи према одређеним објектима.

- СОЦИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ су: демократија, равноправнопст жена и мушкараца.

Вредности и вредносне оријентације су опште диспозиције које садрже сазнајну, емоционалну и
делатну компоненту. Разликују се од ставова што увек представљају позитиван и за личност важан
однос.

6. ОПШТИХ ВРЕДНОСТИ ОДНОСА СУ:

А) ТЕОРИЈСКИ – за који је карактр. интересовање за сазнање истине.

Б) ЕКОНОМСКИ – најважније је оно што је корисно

В) ЕСТЕТСКИ - основа је тежња за лепотом

Г) ПОЛИТИЧКИ – тежња ка моћи

Д) РЕЛИГИОЗНИ – битно је доживљавање мистичног космичког јединства.

ФОРМИРАЊЕ ВРЕДНОСТИ:

- Око 12. год почиње развојни период који се назива младалачким добом или периодом адолесц.
Траје до средине 20. год. У адолесцентном добу дполази до изражаја у развоју организма и на
повећаној висини и снази, као и у напредовању интелигенције.

Код мањег дела омладине који не успева да реши сопствене проблеме као реакција се јавља
негативизам – различити облици насилничког понашања.

ПРОПАГАНДА И ЈАВНО МЊЕЊЕ

- Када се саопштењима настоји да се измене туђи ставови и уверења говори се о пропаганди. НПР
КАД СЕ СЛИКОМ ИЛИ РЕЧИМА ЖЕЛИ ПОДСТАЋИ КУПОВИНА ОДРЕЂЕНЕ РОБЕ.

ДВА ГЛАВНА ПРИНЦИПА:

1. привући пажњу на пропагандну поруку.

2. изазвати спремност и мотивисаност за прихватање њеног садржаја.

У пропагандне сврхе се користе и ГЛАСИНЕ. Оне настају спонтано и обично су нетачне.

Страховање као и жеља и очекивања доприносе ширењу гласина.

ЈАВНО МЊЕЊЕ чине ставови и мишљења становништва или дела ст. о разним друштвеним
питањима.

Посебну улогу у стварању јавног мњења имају новине, радио...

Испитивање јавног мњења тј становништва се врши АНКЕТИРАЊЕМ.

29. ФРУСТРАЦИЈЕ И КОНФЛИКТИ

- Људи не могу увек да задоволье све своје мотиве; понекад могу да их задовоље само
делнмично, понекад никако. Скоро увек се јављају мање сметње, мање препреке на путу до
постављених циљева, које се лако савлађују, понекад се јављају велике и тешке препреке које се
ни дуготрајним напорима не могу лако савладати. Тада је реч о фрустрацнјама.
- Код конфликата се не сукобљавају мотив и спољашња препрека, већ два мотива између себе.

*ИЗВОРИ ФРУСТРАЦИЈА- Фрустрације могу настати због више узрока.

1) Jедан од узрока може бити физичка препрека, на пример, детету се једу колачи, али не може да
отвори орман у коме се они налазе.

2) Препреке моry бити и социјалне природе, тј. други људи и њихова схватања. На пример,
родитељи не дозволљавају сину да изабере одређено занимање.

3) Извор фрустрације може бити и у самој особи, њеној недовољној способности, вештини или
храбрости да постигне оно што жели.

*Врсте конфликата

- Конфликт настаје супротстављањем два мотива, као и онда када је нека жеља неспојива с
моралним принципима. Али ,"иза" моралних принципа стоје, у ствари, снажне мотивационе снаге.

Познати психолог К. Левин (Lewin) описао је три главна типа конфлнката. (нека слика у књигу). Тај
тип конфл постоји кад човек не може да се одлучи за један од два привлачна циља.

1. КОНФЛИКТ ДВОСТРУКОГ ОДБИЈАЊА

Кад је човек у ситуацији да мора да изабере једну од две непријатне ствари. У оба случаја га
очекује неко зло, само је питање које је мање. ЉУДИ ПОНЕКАД БЕЖЕ ОД СИТУАЦИЈЕ.

2. КОНФЛИКТ ПРИВЛАЧЕЊА И ОДБИЈАЊА

Ови конфл настају када према једном истом објекту постоји привлачност и одбојност.

29.2. Реакције на фрустрације и конфликте

- Фрустрације могу да изазову две врсте рeaговања:

а) повећање позитив- ннх налора да сс препрека савлада - рeалистичка реаговања на конфлик- тси
фрустрације;

б) мање реалистичке реакције, које се стручно називају "одбрамбени механизам" и којима је циљ
да вештачки елиминицу или ублаже непријатно стање конфликта.

* Позитивне последице фрустрације

- Фрустрације не морају имати само негативне последице. Оне чак, ако нису нарочито јаке и
дуготрајне, могу да нмају познтиван ефекат на развој лнчности. Човек се суочава с тешкоћама,
напреже своје снаге и развија способности и лнчне особине.

* РЕАЛИСТИЧКО РЕАГОВАЊЕ НА ФРУСТРАЦИЈЕ

- Понекад се постојећа препрека не може савладати само повећањем напора у истом правцу, већ
променом у начину приступања проблему. Жена која жели да има децу а не може, одлучује се да
постане васпитачица. Она на тај начин посредно задовољава своју тежњу да буде у контакту са
децом.
РЕАЛНСТИЧКИ, АЛИ НЕГАТИВНИ, НЕУСПЕШНИ НАЧИНИИ РЕАГОВАНА НА ФРУСТРАЦИЈЕ

- Препрека некад може бити тако снажна и упорна да сва упињања не могу да је савладају.
Дуготрајна и упорна фрустрација, доводи до појаве агресивног понашања. Jавља се жеља за
борбом, повређивањем, уништавањем. Она се исполљава физичким делима или речима, а
првенствено се односи на узрочника фрустрације.

Али, ако је у питању нека ,,непрнкосновена" особа, може доћи до тзв. премештања или померања
агресије, тј. до пражњења на некој другој, недужној особи.

29.3. Oдбрамбени механизми механизми

- Механизми одбране су поступци којима се човеково ја брани од урожавајућих спољашњих

опасности и од сопствених неприхватљивих жеља. Неки од наших мотива угрожавајући су зато
што су неприхватљиви са становишта усвојених моралних норми, зато што траже да се оскрнави
нешто што је свето.

- Према Фројду, то су најчешће сексуалне и агреснвне тенденције, усмерене према

неодговарајућим особама роднтељима, рођацима, пријатељима, итд. Такви унутрашњи мотиви и
неке велике спољашнъе опасности могу да изазив0ају снажно осeћање анксиозности.

- Неки психолози дефинишу механизме одбране мало другачије но што то чине

психоаналитичари. На пример, каже се да се механизми одбране користе ради одбране
самопоштовања, као и поштовања од стране других људи. Одбрамбени механизми користе се
да бисмо пред собом и пред другима сакрили своје неуспехе и отклонили помисао на
недозвољене жеље. При овом треба истаћи да се човек одбрамбеним механизмима не користи
свесно и намерно, већ несвесно, не знајући да их употребљава: другим речима, заварава и самог
себе, а не само друге.

*ИДЕНТИФИКАЦИЈА

- Оceћање личног неуспеха може се ублажити идентификовањем, поистовећењем са неком

другом особом или групом, успех свог разреда, школе, фудбалског клуба, нације осеha ce као свој,
те се на тај начин доживљава осећање успеха и вредности.

- Посебан облик одбрамбене идентификације је тзв. идентификација са агресором. Фројд је уочио

да син који се осeћа угроженим од оца добија његове карактерне црте, постаје му сличнији, па
отуда има више шанси да се оцу допадне и да стекне његово одобравање и наклоност.

ПОТИСКИВАЊЕ

- То је најзначајнији одбрамбени механизам. Постојање механизма потискивања и несвесног

Фројд је открио у процесу лечења психонеуротичних поремећаја. Он је пробао да открије смисао
психонеуротичних симптома. Открио је да је порекло симптома у неким догађајима из давне
прошлости, понекад из ране младости, у догађајима који су некад били трауматични.

Потискивање је механизам којим се човеково ЈА брани од опасности, спољашње или унутрашње.

РЕАКЦИОНА ФОРМАЦИЈА
- То је сложен механизам који садржи два момента, две фазе. Најпре се недозвољен садржај
потискује, а онда се изграђује понашање које је директно супротно потиснутом садржају. НПР
уместо потиснуте агресивности према некој особи се често среће некад и претерана љубазност.

РЕГРЕСИЈА

- Говорећи о реакцијама на фрустрацију, речено је да се регресија састоји у спуштању на један

примитивнији начин понашања, на начин понашања карактр за ранији узраст.

СУБЛИМАЦИЈА

- Овај механизам се састоји у трансформисању енергије сирових и неприхватљивих нагона у

префињене, социјално прихватљиве и цењене мотиве.

НЕГИРАЊЕ ИЛИ ОДРИЦАЊЕ

- Веома чест механизам, његова суштина је у психичкој одбрани од спољашњег угрожавања.

Одбрана се састоји у превиђању, незапажању опасности или одбацивању опасности.

30. Shvatanja o prirodi i strukturi inteligencije

Biološka definicija inteligencije- sposobnost adaptacije ili prilagođavanja. Psihološka definicija

inteligencije- sposobnost učenja, sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama.

Spirman- teorija dva faktora

Uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opšteg (generalnog) G faktora i od veceg broja specifičnih S
faktora

G faktor Spirman izjednačava sa opštom inteligencijom, a S faktor predstavlja neke određene

sposobnosti kao što su logika, matematika, muzika.

Terson- teorija grupnih faktora

W- fluentnost, bogatstvo rečnika (brzo I lako nalaženje potrebnih reči)

V- razumevanje (lako razumevanje čak I nejasnih lekcija)

N- numerički factor (lako računanje osnovnih operacija, ne znači I lako rešavawe težih matematičkih
zadataka)

S- spacijalni ili prostorni factor

M- memorija

P- perceptivni, opažajni faktor

R- rezonovanje (shvatanje odnosa, pronalaženje opštih principa)

Gilford

Intelekt

Memorija Mišljenje

Kognicija (shvatanje) Produkcija Procenjivanje

Konvergentno mišljenje Divergentno mišljenje

31. Merenje inteligencije I individualne razlike

Za merenje inteligencije se koristi Bine-Simonova skala. Bila je namenjena za otkrivanje dece koja nisu
bila u stanju da prate redovnu školsku nastavu. Zasniva se na pretpostavci da je inteligencija jedna opšta
koja se izražava u rešavanju različitih vrsta zadataka. Skala je napravljena tako da se za svaku godinu
starosti (od 3 do 14 ili 16 godina) pravi odgovarajuća zbirka obično od 6 zadataka. Pošto za jednu godinu
postoji 6 zadataka, svaki rešen zadatak vredi 2 “umna meseca”, ako dete položi svih 6 zadataka dobije 12
“umnih meseci”, tj. jednu godinu umnog uzrasta. Svi položeni zadaci, predviđeni za različiti uzrast,
sabiraju se I tako se dobija umni uzrast deteta. Umni uzrast upoređuje se sa kalendarskim uzrastom i
može biti manji, veći ili jednak.

Umni količnik je količnik između umnog i kalendarskog uzrasta.

Individualne razlike

Prosečna inteligencija- od 90 do 110. Normalna inteligencija- od 70 do 130. Osobe sa umnim

količnikomispod 70 smatraju se mentalno zaostalim, a osobe izmad 130 mentalno obdarenim. Postoje tri
grupe umno zaostalih osoba: debili, imbecili I idioti. Umni količnik debila kreće se između 50 i 70. Odrasli
debili imaju umni uzrast od 8 do 12 godina. Nakčešći vid umne zaostalosti. Sposobni su da nauče da pišu,
završe osnovnu školu I dobro obavljaju jednostavna zanimanja. Umni količnik imbecila je između 20 I 50.
Odrasli imbecili imaju umni uzrast od 3 do 7 godina Mogu da nauče da govore, ali ne da čitaju I pišu.
Idioti su najteže umno zaostale osobe. Umni količnik im je ispod 20, a umni uzrast ispod 3 godine. Ne
uspevaju da nauče dobro da govore, često nisu sposobni ni da sami obavljaju ličnu higijenu ili da se sami
hrane.

32. Mišljenje

Mišljenje predstavlja pronalaženje odnosa ili veze između pojmova. Mišljenje je oblik rešavanja
problema.

Spirman je razlikovao dva oblika mišljenja: 1. shvata se odnos između dva data elementa, 2. odnos je
poznat i treba da se odredi element koji nedostaje.

To je često u testovima analogije gde treba u prvom delu da se otkrije odnos između pojmova, a u
drugom delu da se na osnovu tog odnosa i jednog poznatog člana nađe drugi koji nedostaje.

Ova dva vida mišljenja sreću se u testovima inteligencije koje sadrže matrice.Suština mišljenja je u
kombinovanju delova starog iskustva u novu celinu. Staro iskustvo je značajno za uspešno snalaženje u
novim iskustvima. Način opažanja problema, način konkretizovanja problema i odabir direkcije, načina
rešavanja problema su faktori od kojih zavisi upotrebljivost datog i starog iskustva.
Direkcija- način na koji se prilazi problemu. Analizom problema on se u izvesnoj meri sužava,
konkretizuje. Delovi problema moraju da se kombinuju na neki način, a direkcija predstavlja faktor koji
određuje kako se oni kombinuju. Na osnovu direkcije zavisi na koji način će se pristupiti problemu

Tok misaonog procesa

1. Uočavanje problema

2. Stvaranje direkcije

3. Stvaranje hipoteze

4. Provera hipoteze

33. Stvaralačko mišljenje

Kriterijumi stvaralaštva:

1. Najstroži kriterijum- stvaralaštvo predstavlja društveno vredno delo koje nije postojalo u istoriji

2. Blaži kriterijum- stvaralaštvo predstavlja postignuće pojedinca bez obzira da li je to delo već postojalo
u istoriji

3. Još blaži kriterijum- stvaralaštvo predstavlja svako delo koje poseduje originalnost

4. Najblaži kriterijum- stvaralaštvo predstavljaju smovi, mašta, fantazije

Faze stvaralačkog mišljenja

1. Priprema ili prepracija- prikupljanje materijala i razmišljanje o temi

2. Inkubacija- vreme kada se ne radi ništa na rešavanju problema, nesvesno mišljenje o problemu dovodi
do njegovog rešavanja

3. Inspiracija, nadahnuća ili iluminacja

4. Proveravanje

Razlike između imaginativnog i realističkog mišljenja

1. Realističko mišljenje- objektivna istina i samo jedno tačno rešenje, imaginativno mišljenje- oslobađa se
okova realnosti i prepušta mašti, nema jednog određenog rešenja

2. Realističko mišljenje- eliminišu se lični stavovi i emocije, imaginativno- suprotno, dozvoljava lični stav

3. Realističko mišljenje- ispitanik traga za tim jednim tačnim rešenjem, imaginativno- ispitanik ima
slobodu da da što više originalnijih i različitih rešenja

Vrste imaginativnog mišljenja:

1. Oblici imaginacije usmereni ka stvaranju neke realne (objektivne) tvorevine- pesma, knjiga, izum

2. Oblici imaginacije koji nisu usmereni ka stvaranju neke realne tvorevine- maštanje, snovi, fantazije,
oslobođeni su zahteva realnosti
34. Pijažeovi stadijumi intelektualnog razvoja

1. Stadijum senzomotornih sposobnosti- od rođenja do 2. godine, dete saznaje spoljašnju realnost na

osnovu senzomotornih sposobnosti i tako razvija senzomotorni inteligenciju

2. Preoperacionalni stadijum- od 2. do 7. godine- razvijaju se simbolički procesi, sposobnost

predstavljanja predmeta i razvoj jezika

3. Stadijum konkretnih operacija- od 7. do 11. godine- javljaju se važne logičke operacije vezane za
konkretne objekte i predmete, dete logički misli o objektima koje posmatra

4. Stadijum formalnih operacija- od 11. godine pa nadalje, mišljenje se oslobađa vezanosti za konkretne
predmete, situacije, objekte, moguće je misliti i o apstraktnim pojmovima.

OSECAJI I OPAZAJI (35, 36, 37)

Pojam osecaja i opazaja

Dva kriterijuma za razlikovanje osecaja i opazaja:

- prvi: Osecaj se definise kao cist, neposredan, ,,sirov" culni podatak koji nastaje kao rezultat delovanja
drazi na culne organe, nevezan je za prethodno iskustvo. Kod opazaja se prostim culnim podacima
dodaje i izvesno znanje. Osecaji su neposredno dati, opazaji sadrze znanje o prostim culnim podacima
(samo bebe imaju ciste osecaje, covek ih nikada ne moze imati vec samo opazaje)

- drugi: Opazaj se odnosi na celinu predmeta, osecaj za pojedina svojstva te celine.

Odraslom coveku su osecaji uvek sadrzani u okviru opazaja.

Oset, osecaj i osecanje

Oset i osecaj se odnose na proste culne kvalitete (plavo, crveno, kiselo, gorko, hladno...) a osecanja su
zalost, radost, bes, prijatnost, neprijatnost itd.

Osecaji i spoljasnje drazi

U nasoj svesti postoje osecaji i opazaji, a u spoljasnjoj realnost drazi. Postoji sasvim odredjena zakonita
povezanost pojedinih vrsta drazi i osecaja.

Boja je subjektivni fenomen (osecaj), ali on odrazava odredjena objektivna svojstva predmeta. Na toj
zakonitoj povezanosti osecaja i spoljasnjij drazi pociva mogucnost saznanja objektivne realnosti.

Razlicite vrste drazi i osecaja

Drazi za koje su se u toku evolucije razvili posebni culni organi nazivaju se ADEKVATNIM DRAZIMA.

Nasa cula imaju granice osetljivosti. Oko ne registruje sve svetlosne talase, samo one u opsegu od 400-
700 milimikrona, a ugo samo u opsegu od 16-20.000 treptaja u sekundi.

Donji prag drazi

Cula ne regustruju ni suvise slabe drazi. Draz treba da ima odredjenu jacinu da bi izazvala osecaj.
Najmanja jacina drazi koja je potrebna da bi se imao i najveci osecaj naziva se DONJI PRAG DRAZI.
Donjim pragom izdrazava se OSETLJIVOST pojedinih organa ili ljudi.

Neadekvatne drazi

Za drazi koje nisu imale znacaja u toku evolucije coveka nisu formirani posebni culni organi.

Osecaji i opazaji koji na taj nacin nastaju su neodredjeni, nejasni. Oni se razlikuju od osecaja i opazaja
koje izazivaju adekvatne drazi. Samo na osnovu delovanja adekvatnih drazi javljaju se ispravne, precizne
i jasne informacije o spoljasnjem svetu.

Uticaj iskustva, motivacije i licnosti na opazanje

Psiholozi su se pozivali na iskustvo, tacnije na povezivanje ili asociranje osecaja u opazaje.

OPAZAJ OBJEKTA zasnovan je na iskustvu ili asocijaciji osecaja.

Zakoni organizacije drazi u opazaje

Gestalt psiholozi smatraju da se osecaji mogu neposredno i spontano organizovati u opazajne celine.

- zakon blizine - prostorno i vremenski bliske drazi se opazaju kao celina

- zakon slicnosti - slicne drazi se organizuju u jednu celinu

- zakon simetricnosti i dobre forme - drazi koje obrazuju pravilnu figuru se opazaju kao celina

- zakon kontinuiteta - grupa tacaka na preseku prave i krive linije ne opaza se kao celina vec kao delovi
linija koje se presecaju

Opazaj nije zbir osecaja

On je nesto vise od toga - organizovana je celina (gestalt). Celina odredjuje izgled delova ali i delovi uticu
na izgled celine.

gestalt - sklop, slozaj, oblicje, celina

Uloga iskustva u opazanju

Iskustvo moze da ima ulogu u izgradnji opazaja. Iskustvo daje smisao opazajima. Omogucava da se reci
ne samo razumeju, vec i na ispravan nacin cuju i opaze kao posebne reci.

Poznavanje jezika omogucuje pravilnu zvucnu percepciju.

PAZNJA

Budnost i paznja

Stepen budnosti je vezan za posebnu nervnu strukturu - rerikularnu formaciju.

Paznja predstavlja stanje povecane budnosti.

Selektivnost i paznja
Selektivnost i umerenost bitna svojstva paznje. Paznja ima dve karakteristike: prilagodjavanje organizma
za prijem drazi i jasniju svest o sadrzajima na koje je opazanje usmereno.

Organske promene pri paznji

За време пажње се читав организам подешава за што бољи пријем информација. У тренутку када
се обрати пажња“ на један садржај, све друге активности се коче и прекидају; читаво тело, а
нарочито чулни органи, заузима такав положај да опажање буде што боље: глава се окреће према
извору дражи, очи се широм отварају, зенице се шире, осетљивост чула се повећава итд. Одвија се
и низ унутрашњих, спољашњем оку невидљивих промена: рад срца и пулс се мењају, дисање је
продубљено, крвни судови на периферији се сужавају, а у глави се шире, што такође обезбеђује
бољу снабдевеност мозга кисеоником, а тиме и бољи рад мозга.

Све описане промене имају очигледан смисао. Чулни органи су спремнији да примају нове утиске,
а мозак је спремнији да те утиске прерађује.

Cinioci koji izazivaju i odredjuju paznju

1) prirodna, urodjena tendencija za izvesne drazi ili izvesna svojstva drazi privlace nasu paznju - velicina,
promena velicine...

2) izvesni unutrasnji cinioci - motivi, interesovanja, ocekivanja

3) psihicka aktivnost moze biti hotimicno, namerno usmerena na odredjene sadrzaje

Paznja i drugi psihicki procesi

Pazljivo se razgovara, misli, seca; takodje postoji i nepaznja. Pa je paznja prema tome svojstvo svih
psihickih procesa, a ne samo opazanja.

Kognitivna obrada informacija

U ovoj teoriji prati se protok informacija od trenutka kada preko cula udju u nervni sistem pa sve dok se
ne izraze u nekoj akciji.

Prikaz toka i obrade informacija:

Ulaz drazi - senzorno pamcenje - kratkorocno pamcenje - dugorocno pamcenje - izlaz (reakcija ili akcija)

1) drazi iz spoljasnje sredine stizu do culnog aparata koji ih registruje sve ali je u stanju sa ih vrlo malo
zadrzi - culna, senzorna memorija ili registar

2) neki podaci senzorskog registra su selekcionisani i ulaze u kratkorocnu memoriju, koja je u vezi sa
dugorocnom. Kratkorocna je ogranicenog kapaciteta (neki stari sadrzaj mora da izadje da bi novi usao).

3) informacija se izvesno vreme zadrzava u kratkorocnoj memoriji, ponavlja ili kodira

4) dugorocna memorija hrani kratkorocnu informacijama, povezuje ih i onda dolazi do izlaza (spoljasnje
reakcije ili akcije)

OPAZANJE OSOBA
Opazanje osoba ne uvek i osenjivanje. Pored opazanja fizickih karakteristika, sadrzi ocene i o trenutnom
psihickom stanju.

Opazanje emocija

Pri oceni emocija vazni su pokreti misica oko usta i ociju.

Ispitivanja pokazuju da se glavne emocije na osnovu facijalne ekspresije dosta tacno ocenjuju. Kao drazi
za opazanje emocija sluze i pokreti nekih delova tela (nogu, trupa, ruku).

Iz onoga sto neko kaze ili sta cini ocenjuju se njegove emocije, a posebno prema nama.

Ocenjivanje crta licnosti

Kao draz sluze trajne crte lica i trajni izgled lica ili fizionomija.

Fizionomije svakog temperamenta:

- меке и фине црте лица карактеристичне за меланхолични темперамент кога одликују осетљивост
и јака, претежно тужна осећања;

- колерични темперамент - оштре и енергичне црте, карактеристичан по наглим и жестоким

реаговањима

- флегматични темперамент, с опуштеним цртама и поспаним изгледом - слабо реаговање,

незаинтересованост;

- сангвинички темперамент - правилне и смирене црте - сталожена особа.

Као дражи за оцењивање особина личности служе и глас, покрети појединих делова тела, посебно
руку, а често и целокупни телесни склоп.

Оцене о особинама личности на основу телесног изгледа веома непоуздане и често погрешне.

Prva impresija i zakonitosti njenog javljanja

Utisak ili impresija o ljudima obrazuje se brzo i bez dovoljno podataka. Utice na odnos prema osobi o
kojoj je stvorena slika bez dovoljno podataka.

Ako je stvorena impresija pozitivna, nastoji se da se dodje u kontakt sa osobom, a ako je negativna,
izbegavace se osoba.

Impresija ce se promeniti ako su novi podaci suprotni od onih na kojima pociva prva impresija.

Princip selekcije i princip celine

Kod opazanja su vazniji unutrasnji cinioci (motivi, ocekivanja, naklonost, predrasude) nego fizicki.

Pod dejstvom principa celine pojedine crte menjaju svoje znacenje.

Greske u opazanju osoba

Tri razloga za cesce greske pri opazanju osoba nego fizickih objekata:

- manje pouzdanih oslonaca za opazaj i manje culnih podataka

- tesko je ostati ravnodusan ocenjivac osobe (pristrasnost)

- mnogo je posebnih cinilaca koji ometaju objektivnost u opazanju osoba

Postoje jos i sistematske greske (halo-efekat), dejstvo neke licne teorije, greska neopravdane
funkcionalne analogije.

Najcesce sistematske greske su i uproscavanje i stereotipnost (52. strana za vise).

Atribucija

Proces zakljucivanja o uzrocima ponasanja osobe koja opaza.

Stvarne uzroke necijeg ponasanja nije lako otkriti zbog:

- ljudi nastoje da se pokazu drugacijima i u boljem svetlu

- ne moze se utvrditi jel je neko ponasanje izazvano odredjenim svojstvima, namerama ili situacijom
osobe u kojoj se ona nalazi.

Ocena tudjeg i vlastitog ponasanja

Istrazivanja pokazuju da se tudje ponasanje cesto objasnjava u

38. Učenje

Učenje:

- to je svesna, namerna aktivnost

-svrha mu je sticanje znanja ili veština

- najčešće je vezano za namerno ponavljanje

Pod učenjem se podrazumeva sve ono što je čovek stekao tokom života.

Učenje u širem smislu: To je trajna, ili bar relativno trajna, promena individue, koja se pod određenim
uslovima može manifestovati u njenoj aktivnosti, i koja je rezultat prethodne aktivnosti individue.

Vrste učenja: senzitizacija i habituacija, klasično uslovljavanje, instrumentalno učenje (putem pokušaja i
pogrešaka), učenje uviđanjem, učenje po modelu, sticanje senzo-motornih veština, verbalno učenje.

Senzitizacija i habituacija

Senzitizacija je povećana osetljivost organizma, koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih draži. Usled
povećanja osetljivosti, organizam na spoljašnje draži reaguje brže i snažnije, a reaguje i na manje količine
ili intenzitete draži, na koje ranije nije reagovao. Habituacija je obrnuti oblik reagovanja; ona se sastoji u
tome da se na draži koje se ponavljaju, a nisu od značaja, sve slabije reaguje i na kraju sasvim prestaje.
Kod habituacije ili privikavanja organizam uči da ne reaguje; zato se habituacija nekad naziva negativnim
učenjem. Habituacija se sastoji u neobraćanju pažnje na draži koje se ponavljaju, a nemaju neki poseban
značaj.

Klasično uslovljavanje

Dobro je poznat osnovni Pavlovljev ogled: psu koji se nalazio u izolovanoj sobi istovremeno je puštan
zvuk metronoma i davana hrana. U početku, zvuk metronoma nije izazivao lučenje pljuvačke. Posle
izvesnog broja ponavljanja, zvuk metronoma (neutralna draž) počela je da izaziva lučenje pljuvačke. Zato
je Pavlov hranu nazvao bezuslovna draž, a lučenje pljuvačke na hranu bezuslovna reakcija. Pod
posebnim uslovima (davanje u paru) neutralna draž počela je i sama da izaziva lučenje pljuvačke. Zato je
neutralnu draž Pavlov nazvao uslovna draž, a lučenje pljuvačke izazvano uslovnom draži - uslovna
reakcija.

Osnovni uslov stvaranja (učenja) uslovne reakcije jeste dodir dve draži u vremenu.

Emocionalno uslovljavanje-Ogled sa malim Albertom

Emocionalno uslovljavanje je oblik klasičnog uslovljavanja. Izveli Votson i Rajnerora. Ispitanіk je bio mali
Albert, jedanaestomesečno domsko dete. Ispitivači su najpre ustanovili da se Albert ne boji životinja kao
što su mišі, zec, pas, majmun ntd. Zatim su izveli cledelin ogled: detetu se pokazuje beli pacov, koga ono
radoznalo posmatra (neutralna draž); iznenada, iza detinjih leđa proizvodi se veoma jak zvuk (bezuslovna
draž), koji na urođen, bezuslovan način izaziva jaku emociju straha. Posle svega 3 - 4 ponavljanja dete
počinje da pokazuje strah na pojavu samog belor pacova.
Karakteristike emocionalnog uslovljavanja:

- Nastaje veoma brzo

- Uslovljena emocija se lako širi, uopštava (generalizuje)

- Jednom stečena uslovna reakcija se veoma teško gasi

U svakodnevnom zivotu se može stvarati u vidu:

Fobija: klaustrofobija (od zatvorenog prostora) i agorafobija (od izlaska na ulicu). Takodje i u vidu
simpatije ili antipatije.

Instrumentalno učenje- Učenje putem pokušaja i pogrešaka (E. Torndajk).

Slepi pokušaji

Slučajni uspesi - niz slepih pokušaja koji se završavaju slučajnim uspehom (govorio o učenju putem slepih
i slučajnih pokušaja). U ovakvom slučaju inteligencija ne učestvuje. Kada se ogled ponovi više puta, broj
pogrešnih reakcija postepeno se smanjuje, a tačna reakcija izvodi se sve ranije i brže.

Zakon efekta - radnje koje dovode do zadovoljenja postojećeg motiva bivaju automatski ,,utisnute",
učvršćenje, dok one radnje kojim se to ne postiže ili, pak, koje dovode do neprijatne kazne, bivaju
eliminisane. Radnje bivaju učvrćene ili eliminisane zavisno od efekta (posledica) do kojih dovode.

Učenje uviđanjem- rešavanje problema uviđanjem

Problem postoji onda kada postojeća znanja nisu dovoljna za ostvarenje nekog cilja. Ono što znamo i
umemo nije dovoljno za postizanje onoga što želimo. Da bi rešio problem, čovek mora da prevaziđe
ustaljene načine rešavanja, mora da unese novinu i otkrije nova sredstva za rešavanje problema.

Keler- prvi upotrebio pojam „uviđanja“

Eksperiment sa majmunima

1. Posle niza neuspešnih pokušaja majmun se sklanja po strani da „zamisli“, nekon nekog
vremena lice mu se ozari i kao da je dobio ideju za rešavanje problema

2. Majmun je jasno usmeren ka rešavanju problema, kao da zna šta treba da radi

3. Kada se ponovo stavi u istu situaciju, nema pogrešnih, neuspešnih pokušaja- dokaz da je do
zaključka došlo uviđanjem, a ne mehanički, znak razumevanja, mišljenja i inteligencije

4. Kada se stavi u sličnu situaciju ima manji broj grešaka i brže dolazi do rešenja, rešava problem
na isti pricip

Učenje po modelu

Imitacija- spolja vidljiva ponašanja

Identifikacija- unutrašnja svojstva čoveka (crte karaktera, sistemi vrednosti)

Albert Bandura je uveo pojam učenja po modelu ili ugledanju na uzor.

Momenti u učenju po modelu:

1. Mora da postoji osoba koja se posmatra- model, uzor

2. Osoba pažljivo posmatra, zapaža i pamti osobine uzora

3. Osoba je motivisana da izgleda ili se ponaša kao uzor

4. Osoba poseduje senzomotorne sposobnosti potrebne za oponašanje uzora

5. Osoba se ponaša kao uzor

Sticanje senzomotornih veština

Pri sticanju senzomotornih ceština mogu da postoje razni oblici učenja kao što su instrumentalno učenje
(učenje putem pokušaja i pogrešaka) i učenje po modelu.

Momenti kod sticanja senzomotornih veština:

1. Prvo se treba upoznati sa veštinom koja se uči: posmatranje uzora- vizuelna predstava radnje,
za informacije dok kojih se ne može doći vizuelno daje de dodatno- verbalno objašnjenje, verbalni opis

2. Ponavljanje: u početku se učenje složenije radnje vrši jedno po jedno, uz punu pažnju, ali se
kasnije automatizuju, sklapaju u celinu i vrše bez razmišljanja. Traganje za pravim rešenjem vrši se uz
pomoć početne vizuelne predstave i verbalnog opisa radnje

3. Postizanje rezultata i povratna informacija

Verbalno učenje- učenje verbalnog gradiva

Dve vrate verbalnog učenja:

1. Učenje napamet ili memorisanje- mehaničko, nema razumevanja i razmišljanja

2. Učenje s razumevanjem, učenje razmišljanjem

39. Transfer učenja

Transfer- prenošenje

Transfer učenja- uticaj nekog ranijeg učenja na kasnije učenje ili kasniju aktivnost

Rezultat ili efekat transfera može biti pozitivan i negativan. Da li postojeće znanje olakšava ili otežava
učenje?

Dva osnovna problema transfera

1. Problem mogućnosti vežbanja i razvijanja psihičkih funkcija, kao što su maštanje, opažanje,
mišljenje, shvatanje

2. Problem primene i korišćenja stečenog znanja u novim situacijama, snalaženje u novim

situacijama na osnovu starog iskustva

Prvi problem transfera- Problem mogućnosti vežbanja i razvijanja psihičkih funkcija

Mogućnost usavršavanja psihičkih funkcija vežbanjem. Na koji način vežbanje treba organizovati? Pod
kojim uslovima je moguće psihičke funkcije razvijati vežbanjem?

Ako se jedna konkretna aktivnost jednostavno ponavlja, ne mora se javiti nikakvo opšte poboljšanje
odgovarajuće sposobnosti. Ako se uče serije brojeva, izvežbaće se pamćenje brojeva, ali se pamćenje u
celini neće poboljšati. Ali, ako se u toku vežbanja stiče izvesna tehnika ili metode rada, mogu se
poboljšati odgovarajuće funkcije. Dolazi do razvija izvesnih intelektualnih veština- veština da se uči,
pamti, misli.

Drugi problem transfera- Problem primene i korišćenja stečenog znanja u novim situacijama, snalaženje
u novim situacijama na osnovu starog iskustva

Od uslova pod kojima je znanje sticano i od karakteristika koje ono poseduje zavisi kakvo će dejstvo
imati na snalaženje u novim situacijama.

1. Generalizovano znanje je primenljivije u novim situacijama nego konkretno znanje.

Generalizovano znanje je obično verbalizovano, izraženo rečima. Sposobnost tačne verbalne
reprodukcije ne mora da znači i sposobnost primene tog znanja u rešavanju novih problema.

2. Znanje je generalizovano ako: je izvedeno, zasnovano na postojećim primerima i ako je

primenljivo na većem broju raznovrsnih slučajeva. Generalizovani principi su upotrebljiviji ako su
zasnovani na raznivrsnijim podacima- bolje je o jednoj lekciji učiti iz više izvora, u kojima se sa različitih
aspekata i na različit način govori o istom pitanju, nego više puta čitati isto gradivo iz istog izvora.

3. Naučni principi su upotrebljiviji ako učenici do njih dođu sami- „učenje putem otkrića“

4. Zlatno pravilo transfera- ne treba da se očekuje da će transfer da se javi spontano, sam od

sebe, da bi se omogućila kasnije primena znanja u različitim situacijama treba uvežbavati primenu
transfera- učenje za transfer. Jedinstvo prakse i teorije.

40. Pamćenje

Pamćenje je trajanje onoga što je učenjem prethodno stečeno. Učenje predstavlja „beleženje“ ili
„upisivanje“ teagova u mozak. Pamćenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje je slabljenje, nestajanje
ili nemogućnost da se tragovi aktiviraju.

Kada se govori o zadržavanju prethodno stečenog znanja, ne zna se ništa neposredno, već samo
posredno, preko manifestacija pamćenja.

Postoje tri manifestacije pamćenja:

1. Reprodukcija- sećanje ranijih znanja. Reprodukcija znači načiniti neku vrstu duplikata, kopije
koja verno prikazuje osobine originala. Reprodukcija može da znači obnavljanje ranijih utisaka u obliku
predstava ili ponavljanje rečima ono što smo već čitali ili slušali.

2. Prepoznavanje- svest da je sada opaženi objekat nekada bio u našem iskustvu. Osećamo da
nam je poznat.

3. Ušteda pri ponovnom učenju- čak i kada se više ne sećamo nekog gradiva, kada više nismo u
stanju da ga reprodukujemo, ako ga učimo po drugi put, učićemo ga brže i naučiti za kraće vreme, uz
manji broj ponavljanja.
Razlika između reprodukcije i prepoznavanja: prepoznavanje se odnosi na sada prisutan i opažan
predmet, a reprodukcija na odsutan; prepoznavanje se može vršiti samo na osnovu nekoliko glavnih
karakteristika predmeta, a reprodukcija ne.

Kratkoročno pamćenje

Neposredno kratkoročno pamćenje neposredno sledi utisak i traje kratko, 10ak, 20ak sekundi.
Eksperimentom dokazano da je obim neposrednog pamćenja 7 podataka.

Prelazak iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje zavisi od nekoliko faktora: pažnja- utisci na koje se pazi,
na koje smo skoncentrisani, imaju više šanse da pređu u dugoročno pamćenje, zadržavanje, trajanje
nekog utiska u svesti, ili njegovo ponavljanje, osmišljavanje utiska.

Teorija po kojoj je najvažniji činilac prelaska kratkoročnog u dugoročno pamćenje dubina prerade
informacija: što su složenije operacije kojima se informacije obrađuju u kratkoročnom pamćenju, to će
informacije biti bolje učvršćenje u dugoročnom pamćenju.

Značaj lične aktivnosti

Bolje se pamte oni sadržaji do kojih čovek dođe na osnovu ličnog iskustva i sopstvenom aktivnošću,
intelektualnim naporom- učenje putem otkrića. Što je čovek akrivniji i što ta aktivnost angažuje složenije
procese, učenje i pamćenje biće bolji.

Kvalitativne promene u učenju

Bartlet

Sećanje sadrži mnoge praznine, odstupanja i deformacije, pa čak i „novine“. Sećanje je manje
reprodukcija, a više rekonstrukcija.

Od ranije doživljenog najbolje se zadrži opšti utisak ili smisao zbivanja, opšti utisak sadrži opšte
raspoloženje koje je sastavljeno od upečatljivih istaknutih, karakterističnih detalja. Od tih „polaznih
tačaka“ započinje jedan proces kome naziv reprodukcija ne odgovara u potpunosti. Nešto od originala
može biti izostavljeno, nešto izmenjeno, nešto dodato, izmišljeno.

Racionalizacija pamćenja- racionalno objašnjavanje onoga što je nedovoljno jasno u pamćenju, onoga
što nedostaje, osmišljavanje nečega što je nepovezano, što nema smisla. Racionalizacija je izraz težnje ili
napora za osmišljavanjem.

Asimilacija- izjednačavanje starog sa novim iskustvom.

Sugestivna pitanja- pitanja koja se postavljaju na sudu u kojima je već sadržan odgovor.

Zaboravljanje- kada se ranije naučeno ne može reprodukovati, ne prepoznaje se I nema uštede u

vremenu pri ponovnom učenju. Tragovi koji su jednom zabeleženi u mozgu blede. Zaboravljanje se
prikazuje krivuljama. Smisaono gradivo se sporije zaboravlja.

Uzroci zaboravljanja:

1. Spontano zaboravljanje- neupotreba. Samo nekorišćenje podataka ne može biti uzrok

zaboravljanja, već novi podaci koji dolaze zauzimaju mesta tim podacima koji se ne koriste.
 2. Aktivno zaboravljanje- proaktivna I retroaktivna inhibcija

Retroaktivna inhibicija- sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog.

Uslovi od kojih zavisi retroaktivna I proaktivna inhibicija:

1. sličnost dva gradiva

2. vremenski razmak između učenja
3. stepen naučenosti dva gradiva
4. razgraničavanje dva gradiva
5. organizovanost u smisaone celine

Proaktivna inhibicija- ranije naučeno ometa pamćenje onoga što se sad uči.

Hipermnezija- preterana, neobično bogata sećanja, čovek pamti mnogo detalja do njih dolazi u
situacijama opasnim po život. (hipnotička hipermnezija)

Potiskivanje- vid aktivnog, namernog zaboravljanja. Ljudi nisu svesni te namere, niti samog procesa
zaboravljanja. Po frojdu, potiskivanje je mehanizam odbrane od negativnih sećanja čijabi obnavljanja
dovela do snažnog osećaja nelagodnosti (anksioznosti).

Amnezija- nesposobnost sećanja.

42. Emocije

Emocije su subjektivni tenutni doživljaji spoljašnje stvarnosti.

Emocije sadrže tri vrste pojava:

1. Fiziološke promene

2. Promene u spoljašnjem ponašanju

3. Subjektivni doživljaj emocija

Osećanja ili emocije- tuga, strah, gnev, radost

Emocionalni ili efektivni ton- prijatnost i neprijatnost

Afekat- emocionalni doživljaj koji se javlja naglo, ima veliki intenzitet i izaziva fizičke i psihičke promene

Raspoloženje- manje intenzivno, ali dugotrajno emocionalno stanje

Sentiment- složenije, suptilnije i relativno trajne emocije i osećanja

Teorijski pristupi

Klasično psihološko i laičko shvatanje

Prvo se opaža emocionalna situacija, zatim doživljava emocija i onda emocija manifestuje u telesnim
promenama.

Džejms-Langeova teorija
Emocija je doživljaj telesnih promena. Opažaj opasne situacije izaziva niz telesnih promena, a svest o tim
promenama je emocija.

Kognitivna teorija emocija

Emocija nije samo svest o telesnim promenama. Ispitanicima je data injekcija adrenalin i oni su se osećali
„kao da su ljuti“, nedostajala je saznajna komponenta.

Šahterova ispitivanja

Šahter je ispitanicima dao injekciju adrenalina i neki od ispitanika su bili u drustvu srećne, a neki tužne
osobe i imali potpuno različite doživljaje- ko je bio u drustvu vesele osobe osecao se prijatno, a u drustvu
neraspolozene osobe osecao se neprijatno. Iz toga sledi da se telesne promene mogu opaziti na različite
načine. Doživljaj emocija samo je delimično zasnovan na telesnim promenama. Kognitivna saznajna
komponenta određuje kvalitet emocije.

Dva načina nastajanja emocija

1. Kognitivne, saznajne komponente utiču na stvaranje emocija (utisak koji doživaljavamo)

2. Složene emocije mogu da nastanu mešanjem primarnih emocija- strahopoštovanje

Tri komponente emocionalnog doživljaja- osnose se na stav koji imamo prema nekoj osobi

1. Kognitivna komponenta- ocena postojanja pozitivnih svojstava i odnosu prema nekoj osobi

2. Konativna komponenta- postupci osobe, ponašanje u društvu, pružanje pažnje

3. Emocionalna komponenta- pozitivna ili negativna osećanja, osećanje naklonosti ili nenaklonosti

43. Emocije kod dece i u adolescenciji

Votson- prvi koji je eksperimentalno ispitivao značaj učenja za emocionalni razvoj

Kako nastaju emocije kod dece?Neke emocije su urođene. Uslovljavanjem može da se proširi kvalitativni
opseg emocije (može da se pojača emocija), ali ne i da nastane nova emocija. Učenje po modelu- dete
vidi da se drugo dete plaši pa i ono počne da se plaši.

Izvor nastanka emocija može biti u endokrinom i nervnom sistemu. Neke emocije se ne razvijaju odmah
po rođenju, ali to ne znači da nisu genetski uslovljenje. Za pun emocionalni razvoj potrebno je i
određeno iskustvo.

Osnovne emocije su genetski određene, ali ih iskustvo modifikuje.

Razvoj emocija kod deteta

Katarina Bridžes je posmatrala razvoj emocija kod dece

Sve emocije kod dece se javljaju istim redom, bez obzira što se ne javljaju kod svih u istom uzrastu. Po
rođenju prvo se javlja opšte osećanje uzbuđenosti i iz tog stanja se izdvajanju druge osobine. U uzrastu
izmedju 1 i 3 meseca izdvajaju se smocije prijatnosti i neprijatnosti i od njih vremenom različite pozitivne
i negativne emocije.
Dečije emocije su intenzivne, kratkotrajne i prolazne.

Emocije u adolescenciji

Adolescent je svestan svih promena i snažno reaguje na njih. Hormoni počinju da rade sa 11, 12 godina.

Identitet- odgovori na pitanja „Ko sam ja?”, „Kakav želim da postanem?”, „Koliko vredim?”.

Pijaže- usled intelektualnog razvoja adolescent može da prede sa heteronomne (preuzete od drugih) u
autohtonu (koju sam izgrađuje) moralnost.

44. Značaj emocija za mentalno zdravlje

Postoje dve vrste štetnih posledica emocija:

1. Neurotsko reagovanje (anksioznost)

2. Psihosomatski poremećaji

Trauma- snažni, dramatični doživljaji opasni po psihički i fizički integritet (ponašanje); neprijatno stanje
kome čovek ne može da izade na kraj

Posttaumatski stresni poremećaj: 1. Čovek se boji situacija koje liče ma traumatsku situaciju

2. Gubitak interesovanja prema životu, oduđenost, teškoća komunikacije

Stres- pritisak, napor

Hans Seli- shvaki novi zahtev za prilagođavanjem koji sredina nameće čoveku

Stresor- uzročnik stresa, može biti fizičke i psihološke prirode

Opšti adaptacioni sindrom- odbrambeni porces u organizmu kao reakcija na stresore, prolazi kroz tri
faze: 1. Uzbuna 2. Otpor 3. Iscrpljenje

Anksioznost

Tri vrste straha:

1. Realan strah- strah od stvarno opasnih situacija

2. Neurotski strah- iracionalni ili preteran strah

3. Anksioznost- strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji

Vrste anksioznosti- Frojd

1. Slobodno lebdeća anksioznost-čoveka bez ikakvog vidljivog razloga obuzima osećanje straha

2. Fobije- strah koji potiče iznutra premešta se na neki drugi spoljašnji objekat pa čovek počinje
iracionalno da se boji tog spoljašnjeg objekta

3. Napad aksioznosti ili panični napad- potisnuti sadžaji iznenada, bez spoljašnjih razloga počinju na
naviru u svest i čovek počinje da doživaljava snažan napad straha i anksioznosti, mogu da se jave nagli i
kratkotrajni telesni simptomi
4. Telesna anksioznost-telesni simptomi koji su hronični i dugotrajni

Psihosomatska oboljenja- dugotrajnje neprijatne emocije, dugotrajna strahovanja, dugotrajna

napregnutost koje vremenom mogu da izazovu organske poremećaje unutrašnjih organa.

Menadžersta bolest- oboljenje koje se često javlja kod ljudi na odgovorim pozicijama.