Biheviorizam

Sigmund Koh razlikuje tri faze u razvoju biheviorizma:

1) klasični biheviorizam - traje od pojave Votsonovog članka ,,Psihologija kako je vidi biheviorista'' (od
1913. do otprilike 1930. godine)

2) neobiheviorizam – od 1930. do 1950. godine

3) neo-neobiheviorizam – od 1950. pa sve do danas

Karakteristike klasičnog biheviorizma

Osnivač je Votson, koji daje tri osnovne karakteristike biheviorizma:

- odbacivanje sadržaja svesti kao predmeta i introspekcije kao metode psihologije

- prihvatanje objektivnog posmatranja (ekstrospekcije) kao jedine naučne metode, a predmet psihologije
ograničen na ponašanje koje se objektivno posmatra

- S—R šema

Odbacivanje svesnih pojava i introspekcije

Votson želi da psihologija bude „nauka o ponašanju” koja treba da predviđa i kontroliše ponašanje.

Votsonov odnos prema introspekciji:

- Nedostatak interesa za svesne procese i psihologiju ljudi

- Metodološki biheviorizam
- Ontološki, metafizički biheviorizam

Nedostatak interesa za svesne procese i psihologiju ljudi

Nije voleo da posmatra ljude, već je ispitivanja vršio na životinjama. Mislio je da posmatranjem životinja
može da otkrije sve što drugi otkriju eksperimentima na ljudima. Trudio se da koristi „objektivizam” koji
je bio isuviše subjektivan. Zalagao se za primenu zoopsihologije i želeo je da njegov rad bude uzor svima.
Želeo je da obezvredi pojave svesti.

Metodološki biheviorizam

Za Votsona introspekcija nije pouzdan naučni metod. Ako se psihologija i dalje oslanja na introspekciju
ostaće debatni klub, a ne nauka. Introspekcija ne zadovoljava kriterijum naučne objektivnosti, jer
obaveštava o onome što se nalazi u svesti jednog čoveka, što je subjektivno, nepristupačno
posmatranju. Samo ono što više posmatrača može istovremeno da posmatra može da bude naučna
činjenica. Pojave svesti ne mogu da se posmatraju na takav način, spoljašnje ponašanje može.

Ne treba da se odbaci svaka introspekcija- introspekcija koja opisuje jednostavne pojave ima
intersubjektivnu saglasnost. Votson je to primetio i želeo je da uvede introspekciju u biheviorizam tako
što je introspektivni izveštaj nazvao verbalni izveštaj.
Smatra da inteospekcija dolazi do toliko dokaza koliko ima posmatrača. Različiti rezultati škola u Lajpcigu
i Vircburgu. Do toga je došlo jer metoda koja se upotrebljavala u dve grupe ispitivanja nije bila ista
metoda introspekcije, do razlike u dobijenim rezultatima dolazi usled razlike u upotrebljenim metodama.

Verbalni izveštaj

Prihvatanje verbalnog izveštaja od strane biheviorista je nedosledno, predstavlja nemoć, priznanje

poraza i napuštanje striktnog biheviorizma. Razlika između tretiranja podataka dobijenih kod
introspekcionista i biheviorista. Introspekcionista prihvata u potpunosti (izjednačava) odnos između
verbalnih odgovora subjekata i njihovih unutrašnjih stanja svesti. Introspektivni izveštaj prihvata kao
činjenice unutrašnjih stanja svesti. Sa druge strane, biheviorista prihvata verbalne odgovore kao oblik
ponašanja koje se može posmatrati na isti način kao bilo koje drugo ponašanje. Pokušava da otkrije
zakone koji povezuju verbalne odgovore subjekta sa sa događajima iz spoljašnje sredine (kao odnos sa
bilo kojim drugim neverbalnim ponašanjem i spoljašnjom sredinom). Votson pokušava da objektivnim
terminima opiše subjektivne pojave (subjektivne termine zamenjuje objektivnim).

Ono što se zbiva u svesti pojedinca potpuno je njegova privatna stvar, pošto neko drugi ta zbivanja ne
može da posmatra.

Razlike izmedju verbalnog izveštaja i introspekcije prema Mek Keleru

- Vizuelna iskustva ne mogu zameniti verbalno ponašanje

1. Kada su ispitanici uzimali drogu meskalin, i sami su bili svesni razlike izmedju onog što su vizuelno
doživeli i onog što su saopštili. Oni nisu opisivali doživljaje, već su upućivali na neku drugu vrstu
doživljaja na osnovu kojih bi drugi ljudi mogli da razumeju njihove vizuelne slike. Bili su svesni da rečima
ne mogu da se opišu vizuele slike.

2. Verbalno reagovanje ne može zameniti vizuelni sadržaj. Ispitanici često zatraže da umesto verbalnog
izveštaja naslikaju ono što su doživeli.

3. Introspekcija u cilju empatije, introspekcija za sebe – introspekciju u cilju razumevanja onoga što se u
drugim ljudima zbiva. Cilj introspekcije je trenutni doživljaj koji treba da pomogne kasnijem razumevanju
ljudi, a ne ponašanje.

I sam biheviorista veruje svom privatnom iskustvu kada on lično vrši posmatranje nekog ponašanja.
Zato, kada ispitanik saopšti ono što je doživeo, biheviorista ne veruje u ono što njegove reči opisuju, već
uzima kao naučni podatak samo reči koje oni izgovaraju. Dok tuđa perceptivna iskustva odbacuje, on
veruje u svoje perceptivno iskustvo dok opaža kako se drugi ponašaju. Kada bi se dosledno držao svojih
principa biheviorista nikada ne može da dobije potvrdu svojih posmatranja. Tvrđenje biheviorista je
kontradiktorno njihovim postupcima i naučnom principu, jer i sam biheviorista kaže da kada posmatrači
opisuju šta su videli za vreme eksperimenta opisuju ono što se dešava u njihovom privatnom
perceptivno svetu (ono što oni opažaju), a upravo to biheviorista radi, daje izveštaj na osnovu
posmatranja.
Votsonov stav prema mentalističkim pojmovima

Mentalistički pojmovi su pojmovi koji se koriste u introspekciji. Votson te pojmove nije odbacio, zato što
je objasnjavao kako su naši umovi navikli da ih koriste jer su se psiholozi godinama bavili opisivanjem
svesti. Votson kaže da zbog toga biheviorističke metode nisu u stanju da objasne složenije oblike
ponašanja. Votson zadržava i modifikuje mentalističke termine. Za njega je mišljenje unutrašnji govor.
Dete na početku govori ono što radi, ali vremenom nauči da taj govor zadrži u sebi. Emocije su telesne
promene, naručito promene unutrašnjih organa i sistema žlezda. Mentalističke pojmove je mogao da
skroz izbaci, ali Votson to nije uradio, iz želje da dokaže da se izbacivanjem introspekcije psihologija ne
osiromašuje. Votson je introspektivne pojmove pokušao da prevede u jezik biheviorista. Mentalističke
pojmove želi da svede na senzorne i motorne reakcije i tako ih objasni.

Ontološki, metafizički biheviorizam

Votson nije samo negirao vrednost ibtrospekcije, veći je želeo da negira i samo postojanje svesti, da bi
odvratio naučnike od izučavanja svesti. Pričao je kako je svest pretpostavka, potiče iz srednjovekovne
religijske tvorevine, predrasuda i magije. Biheviorista ne može da otkrije svest u epruvetu (ne može
eksperimentalno da je dokaže), ne nalazi dokaze za tok svesti. Votsonu je bilo jasno da sve nauka polaze
od istog iskustva. On prosto nije želeo da se bavi unutrašnjim iskustvom. Opažajno iskustvo koje poriče iz
unutrašnjuh receptora, kojim se bavi introspekcija, biheviorista ne usvaja. A iskustvo koje se formira na
osnovu spoljašnjih receptora , spoljašnjeg posmatranja, biheviorista prihvata, jer je takvo posmatranje
zastupljeno u drugim prirodnim naukama. Votson zahteva da se i u psihologiji svest koristi kao
instrument ili sredstvo kojim se naučnici služe- osnova metodološkog biheviorizma.

Objektivno posmatranje ponašanja

Votsonov kriterijum naučne objektinosti: Naučno je objektivno samo ono što više posmatrača može da
posmatra u isto vreme. To su draži i reakcije, odnosno, ponašanje.

Pojam draži- Verplank

Verplank, pet značenja pojma draži:

1. Draž je fizička energija koja napada čulni organ.

2. Draž je fizička energija koja napada receptore i izaziva razdraženje u receptorima.
3. Draž je promena spoljašnje situacije koja izaziva reakciju.
4. Draž je zbivanje u organizmu koje može da objasni složeno ponašanje- nagon.
5. Draž je isto što i „stimulus objekat”- objekat koji može da proizvodi draž (zvučna viljuška).

Votson, draž može biti:

1. Jednostavna- Draž je fizička energija koja napada receptore i izaziva razdraženje u receptorima.
2. Složena- Situacija (može se raščlaniti na niz jednostavnih draži)

Zajedničko kod Verplankove i Votsonove definicije draži je to da je draž objektivno definisana, nezavisno
od naše svesti i našeg načina opažanja. Draž izaziva spoljašnje ponašanje. Takvu definiciju draži
prihvataju bihevioristi.
Geštaltisti- ponašanje ne određuje spoljašnja situacija onakva kakva je, već način na koji je ona opažena.

Razlika geografske i bihevioralne sredine- Kofka

Geografska sredina je objektivna spoljašnja sredina. Bihevioralna sredina je ona u kojoj se ponašanje
odvija. Određena je načinom opažanja bihevioralne sredine.

Pojam ponašanja

Votsonove dve koncepcije ponašanja:

1. Ponašanje se sastoji iz mišićnih i žlezdanih reakcija (kontrakcija mišića i lučenje žlezda)-

psihologija mišićnog grča.
2. Ponašanje koje se sastoji iz složenih reakcija koje se nazivaju aktima. Oni se opisuju frazama
„jede”, „gradi kuću”.

Biheviorista se ne interesuje samo za jednostavne procese ponašanja, već za ponašanje celog čoveka.
Bihevioristu interesuje odgovor na pitanja: „Šta neko radi i zašto to radi?”

Votson objasnjava složenije psihičke procese tako što je odgovor delom našao u unutrašnjosti organia, a
delom pretpostavio- implicitne reakcije. To implicitno ponašanje nije neposredno vidljivo, nego je u
principu vidljivo. Implicitno ponašanje nisu činjenice, već samo hipoteze- implicitni unutrašnji pokreti
imaju status hipotetičkog konstruktora. Hipotetički konstruktori su unutrašnje reakcije koje se ponašaju
na isti način kao i spoljašnje vidljive reakcije. Funkcija implicitnih konstujtora nije zasnovana na empiriji
(iskustvu), nego je hipotetička.

S-R formula ponašanja (zavisnost ponašanja od spoljašnjih uslova)

Votson objašnjava ponašanje kroz refleks i uslovni refleks. Složeniji oblici ponašanja svode se na
kombinaciju ovih jednostavnih jedinica.

Pitanje biheviorista: da li ponašanje može da se objasni kroz draž i odgovor. Votson se interesuje za
periferiju organizma, sve što se u organizmu dešava na kraju izbija na periferiju. Votson želi da sazna
kako ponašanje zavisi od situacije da bi mogao da predviđa ponašanje i upravlja njime

Drugi bihevioristi- ponašanje je pokret u prostoru.

Neobiheviorizam

Sa neobiheviorizm biheviorizam je uspeo da bihevioristički program sprovede u delo. Ponašanje je

određeno, ne samo spoljašnjim dražima, nego i unutrašnjim stanjima organizma. Klasična psihologija je
unutrašnje stanje organizma ispitivala metodom introspekcije koju biheviorista odbacuje. Biheviorista
koristi dva načina: aparatom meri ono što spolja nije vidljivo ili posrednim saznanjem unutrašnjih
varijabli. To su organske varijable koje predstavljaju dopunu S-R šeme u S-O-R šemu. O- varijable
predstavljaju objektivno vidljive i merljive karakteristike ponašanja. O unutrašnjim varijablama se
zaključuje na osnovu objektivno vidljive i merljive antecedentne i konzenkventne varijable. Pojmovi koji
se odnose na unutrašnja stanja imaju stasus intervenišućih varijabli koje sadržaj dobijaju na osnovu
operacionalnih definicija koje su vrsta empirijskih definicija.

O-varijable=intervenišuće varijable
Intervenišuće varijable

Uvode se u neobiheviorizmu. Skoro svi teorijski pojmovi imaju stasus intervenišućih varijabli.
Interesovanje se na taj način pomera sa perkferije ka unutrasnjosti organizma. Na osnovu spoljašnjih
draži i ponašanja ispituju se unutrašnje intervenišuće varijable. Neobiheviorizam je pokušao
operacionalnim definicijama intervenišućih varijabli da obezbedi objektivnost naučnih pojmova i naučne
teorije.

Mentalistički termini

Šta je biheviorizam dobio uvođenjem intervenišućih varijabli?

Tolman: mentalistički termini nemaju mentalističko značenje, sada su definisani objektivno,

opetacionalno na osnovu ponašanja. Biheviorista upotrebljava mentalističke pojmove zaključiganjem na
osnovu objektivno posmatranih S i R varijabli. Mentalistički termini u neobiheviorizmu imaju status
intervenišućih varijabli i hipoteteičkih konstruktora (više su bili intervenišuće varijable nego hipotetički
konstruktori). U neobiheviorizmu se mentalistički pojmovi uglavnom ni ne sreću.

Teorijski pojmovi neobiheviorizma

Neobihevioristički pojmovi imaju poreklo u oblasti učenja. Učenje je zadržalo centralnu poziciju.
Neobiheviorističke teorije o ponašanju su pretežno teorije učenja. Votson je uslovni refleks tretirao kao
osnovnu jedinicu ponašanja na koju se složeni oblici ponašanja mogu svesti.

Hal pokušava da opitima sa uslovljavanjem otkrije najjednostavnije zakone ponašanja. Glavni teorijski
pojam kod Hala je niz osnovnih pojmova kao što su jačina navike, potkrepljenje, nagon, nagonske draži,
reakcioni potencijal. Ovim pojmovima se objašnjavaju svi oblici učenja i sami refleksi. Neobiheviorističko
učenje je manje mehanističko i atomističko nego Votsonovo.

Molarni pristup

Kod neobiheviorista mentalistički pojmovi nemaju fiziološko, nego biheviorolno značenje. Stav
neobiheviorista je molaran- neobiheviorista se ne upušta u fiziološke hipoteze i objašnjenja. Ponašanje
je zasnovano na fiziološkim osnovama, ali ono ima svoje specifične zakonitosti koje psiholog treba da
izučava. Psihologija dobija nezavisnost od filozofije.

Šema neobiheviorističke strukturne nauke

Šema naučno-teorijskog postupka. Psiholog sa jedne strane posmatra nezavisne varijable (=draži), a sa
druge strane zavisne varijable (=karakteristike ponašanja). Između su unutrašnje intervenišuće varijable
koje moraju da zadovolje empirijske ili operacionalističke kriterijume značenja pojmova. Pojmovi koji
nisu operacionalno definisani, nisu verifikovani posmatranjem i činjenicama, nisu naučni pojmovi. Posao
psihologa je da utvrdi zakone koji vezuju intervenišuće varijable sa jedne strane, sa antecedentnim
nezavisnim varijablama, a s druge strane sa konzekventnim zavisnim varijablama. Naučna teorija sastoji
se u sistemu povezanih intervenišućih varijabli. Teorija se izgrađuje hipotezičko- deduktivnim putem.
Neo-neobiheviorizam

Neobiheviorizam se 50ih godina toliko izmenio da se u njegov naziv treba dodati još jedno neo. Do toga
su doveli liberalizovanje neobiheviorističkih koncepcija, neostvarenje programa koji je biheviorizam
objavio 30ih godina, nisu bilo u stanju da analiziraju složenije oblike ponašanja. Ponovo se oživaljavaju
oblici percepcije, mišljenja, emocije, složeni oblici motivacije.

Operacionalne definicije

Operacionalni kriterijumi su ublaženi. Ne moraju svi pojmovi da budu neposredno operacionalno

definisani i ne moraju da budu u potpunosti. Višak hipotetičkog značenja je dozvoljen.

Hipotezički konstruktori nasuprot intervenišućim varijablama

Dozvoljava se da naučni pojmovi imaju status hipotetičkog konstruktora.

Molarno- molekularno

Fiziološka objašnjenja. Psiholozi rade zajedno sa filozofima.

Mentalistički pojmovi postaju teorijski pojmovi neobiheviorizma, ali imaju status hipotetičkog
konstruktora. Introspekcija i dalje nije prohvaćena. Verbalni izveštaj prihvata se i tumači na klasičan
način.

6. Votsonov i Cenerov kriterijum objektivnosti

Votson smatra da nauka zahteva opštost, potvrdu od drugih posmatrača. Cener smatra da samo oni
dogadjaji koji se u principu mogu simultno posmatrati od strane vise posmatraca... mogu biti usvojeni
kao legitimna opservaciona osnova nauke.

Shvatanja logickih pozitivista i njihov strogi empirijski kriterijum znacenja naucnih pojmova se poklapa sa
Votsonovim normama.

Kod Votsonovog gornjeg kriterijuma objektivnosti pravi se razlika izmedju subjektivnog i objektivnog
iskustva. Na osnovu navedenog ontoloskog kriterijuma je odbacio introspekciju (za cime su posli i
bihevioristi).

Cenerov kriterijum:

Naucno objektivna je ona cinjenica koja se pod odredjenim uslovima uvek dobija. On pretpostavlja da:

- razliciti nezavisni posmatraci

- u isto ili razlicito vreme

- pod istim uslovima

- dozivljavaju istu pojavu odnosno saopstavaju o istoj pojavi.

Ovaj kriterijum dozvoljava ponovno uvodjenje introspekcije u psihologiju.

Votson smatra da vise posmatraca istovremeno moze da posmatra jednu pojavu (sa gnoseoloskog
stanovista to je potrebno zbog posmatranja jednog posmatraca provere drugi posmatraci -
intersubjektivna potvrda), a Cener zahteva da se znaju uslovi pod kojima se pojava javlja.

Cenerov kriterijum autorovim recima

1) objektivnost koju nauka zahteva znaci da se moze pokazati da odredjeni dogadjaji...stalno slede date
odredjene i kontrolisane uslove

2) ponovljivost se odnosi na asocijaciju, kriterijum je strozi od Votsonovog