LIČNOST

Olja Jovanović i Nataša Simić

 Određenje
• Persona, lat. – pozorišna maska
• Dinamička organizacija onih psihofizičkih
sistema unutar individue koji određuju njeno
karakteristično ponašanje i njen
karakterističan način mišljenje

• Tri osnovne karakteristike ličnosti:

– Integritet, tj. celovitost
– Jedinstvenost, tj. osobnost
– Izvesna doslednost
 Tradicionalne teorije ličnosti
• Da li je čovek u suštini dobro ili loše biće?
• Odnos pojedinca i sredine/društva?

• Frojdova teorija
– Struktura ličnosti: Id, Ego i Superego
– Dinamika ličnosti: Eros i Tanatos
– Razvoj ličnosti: Oralna, Analna, Falusna, Period latencije, Genitalna faza
– Mehanizmi odbrane

• Rodžersova teorija
– Težnja ka samoaktualizaciji – značaj ličnog rasta
– Bezuslovno prihvatanje, empatičnost i autentičnost
– Sada i ovde

• Fromova teorija
– Bekstvo od slobode (poštovanje autoriteta, komformizam ili
(auto)destruktivnost)
– Usamljenost i izolovanost ljudi u svetu
 Jungova tipologija ličnosti
• Introvertovani (preferiraju unutrašnji svet)
• Ekstravertovani (preferiraju spoljašnji svet)
 Crtističke teorije ličnosti (1)
• Ajzenk
– Neuroticizam
• Zabrinuti, promenljivog
raspoloženja, nakon
stresa teško se smire
• Smireni, stabilnog
raspoloženja

– Ekstraverzija
• Društveni, optimistični,
tragaju za uzbuđenjem
(stoga im brzo dosade
stvari), nekada impulsivni
• Rezervisani, kontrolišu
emocije, pouzdani,
pesimistični
Crtističke teorije ličnosti (2)
Leksička hipoteza

• Pretpostavka da su sve značajne individualne

razlike zabeležene u nekom periodu evolucije
jezika i oblikovane u terminima crta ličnosti.
• Leksička hipoteza tvrdi da se analiziranjem ovih
termina, ovekovečenih u jeziku, može doći do
bazičnih dimenzija ličnosti
 Crtističke teorije ličnosti (3)
• Kosta i MekKre – Velikih pet:
– Neuroticizam (emoc.nestabilnost: strah,
uznemirenost, krivica, impulsivnost,
depresivnost..)
– Ekstravezija (društvenost: toplina, aktivitet,
optimizam i pozitivne emocije)
– Otvorenost (radoznalost, preferencija
različitosti, estetska senzitivnost...)
– Saradljivost (iskrenost, altruizam, popustljivost,
blaga narav...)
– Savesnost (samokontrola: promišljenost,
striktno pridržavanje sopstvenih principa...)
 Eriksonova teorija razvoja
identiteta
• Svojstvo ličnosti po kojem se osoba
prepoznaje među drugima isticanjem svojih
osobina
• Rezultat je slike o sebi nastale opažanjem
ponašanja drugih prema nama.
• Osim bliskih ljudi, na formiranje ego-
identiteta utiču i inherentna ljudska svojstva,
ili kako ih humanisti zovu, zaostali potencijali
koje čovek ima potrebu da razvije i ispolji
nezavisno od toga kako ih okolina prima.
• Svaki uzastopni stupanj je
„potencijalna kriza zbog radikalne
promene perspektiva”
 Osnovni konflikt Okviran uzrast Pozitivno razrešenje Negativno razrešenje

1. Poverenje naspram Od rođenja do 12- Sticanje poverenja u okolinu, osećanja Rezignacija, sumnjičavost i odbojnost.
Nepoverenja 18. meseca sigurnosti i odvažnosti. Sposobnost da
prebrodi frustraciju i odloži trenutno
zadovoljenje potreba.

2. Autonomija naspram 18 meseci do 3 Sticanje poverenja u svoje sposobnosti, Prisilne radnje, ambivalencija ili preterana
Sumnje/Stida godine a time veće samopouzdanje, volju, zavisnost, koji vode ka oslabljenoj volji i
samokontrolu i samosvest. Fleksibilan poteškoćama da se napravi razlika između
pristup prema životu. svojih i tuđih potreba. Stidljivost, sumnja i
loša kontrola impulsa. Borba za autonomiju
često se koncentriše oko navika čistoće.

3. Inicijativa naspram 3 - 6 godina Podsticanje preduzimljivosti i Osećanje krivice, pasivnost i nedostatak

Krivice radoznalosti. inicijative, i u delima i u osećajima.

4. Marljivost naspram 6 - 12 godina Kompetentnost i adekvatnost. Osećaj inferiornosti i neadekvatnosti u

Inferiornost odnosu na sopstvene potrebe i zahteve
socijalnog okruženja.

5. Identitet naspram Adolescencija Razvoj identiteta i snalaženje u Konfuzija i nisko samopoštovanje.

Zbrke identiteta 12 - 18 godina socijalnim relacijama.
6. Intimnost naspram Rano odraslo doba Formiranje partnerskih relacija i Usamljenost i izolacija.
izdvojenosti 19 - 40 godina intimnosti.

7. Stvaranje naspram Srednje odraslo Formiranje porodice, roditeljstvo i Stagnacija i nizak kvalitet života.
Zastoja doba kreativnost od koje imaju koristi drugi
40 - 65 godina ljudi.

8. Integritet naspram Pozno odraslo doba Osećanje ispunjenosti, prihvatanje Žaljenje, ogorčenost i očaj zbog
Očajanja > 65 godina sopstvenog života i životna mudrost. „protraćenosti“ života.
 Pokušajte da odredite koju razvojnu krizu, prema
Eriksonu, je Kosta neuspešno razrešio?

• Kosta je četrnaestogodišnji dečak koji ide u 7. razred osnovne

škole. Ovog leta Kosta se doselio u Beograd iz Novog Sada.
Nedavno je Kosta bio upućen kod školskog psihologa zbog
lošeg postignuća u školi, ali i zbog problematičnog ponašanja.
Njegov dosije pokazuje da je ponavljao prvi i treći razred, dok je
u ostalim razredima i iz ostalih predmeta uglavnom dobijao
dvojke. Njegov odeljenski starešina navodi da nije siguran
kakve su Kostine akademske sposobnosti, jer ne radi redovno
domaće zadatke, niti zadatke koje nastavnici zadaju na času.
Često se glupira na času i pismene i kontrolne zadatke, kao ni
ocene ne shavata ozbiljno.

• Tačan odgovor: Marljivost naspram inferiornosti

 Smernice za nastavnike
• Objasnite učenicima da su greške sastavni deo
života, ali da je važno učiti iz njih
• Podstičite učenike da pomažu onima koji imaju neke
poteškoće u učenju/razvoju
• Nudite zadatke koji imaju više mogućih načina
rešavanja, kako bi svi imali mogućnost da iskažu
svoje snage
• Ponudite učenicima raznovrsnost (gostiju, aktivnosti i
sl.) kako bi što bolje upoznali svoja interesovanja i
sposobnosti
• Ohrabrite učenike da razmišljaju, ne samo o
svakodnevnim stvarima, već i o potencijalnim
situacijama, izazovima u budućnosti
MOTIVACIJA

Olja Jovanović i Nataša Simić

 Šta je motivacija?
• Motivacija - proces koji stimuliše naše
ponašanje ili nas pokreće na akciju;
unutrašnje stanje koje pobuđuje, usmerava
i održava ponašanje
• Movere, lat.
• Motiv - činilac u organizmu individue koji je
pokreće na određenu aktivnost ili ka
određenom zadatku.
 Šta je motivacija?
• Motivacija - je proces koji stimuliše naše
ponašanje ili nas pokreće na akciju.
• Movere, lat.
• Motiv - činilac u organizmu individue koji je
pokreće na određenu aktivnost ili ka
određenom zadatku.
 Vrste motiva
• HOMEOSTATSKI – nedostatak ili
višak nečega u organizmu je u osnovi
ove vrste motiva, neprijatnost traje sve
dok se ponovo ne uspostavi ravnoteža
(homeostaza).

• NEHOMEOSTATSKI – organizam
ne teži otklanjanju stimulacije, već novoj
stimulaciji i povećanju draženja.
• Zašto deca idu u školu? Zašto deca uče?
 Vrste motivacije
INTRINZIČKA EKSTRINZIČKA
MOTIVACIJA MOTIVACIJA
• Izvori motivacije su • Izvori motivacije su
određeni psihološkim izvan osobe, spoljašnji i
potrebama. sredinski.
• Osoba se angažuje jer • Osoba se angažuje pre
joj je aktivnost svega zbog posledica
interesantna, izazovna i koje će uslediti; ne
ispunjujuća, odnosno zanima nas aktivnost
sama po sebi već ono što ćemo dobiti
nagrađujuća (radoznalost, nakon nje (nagrade,
interesovanje za predmet...) kazne, društveni pritisak...)
 Teorije motivacije u školskom
kontekstu
• Bihejvioristička teorija
• Humanistička teorija
• Kognitivna teorija
• Socio-kognitivna teorija
• Sociokulturalna teorija
Bihejvioristička teorija motivacije
(Skiner)
• Setite se priče o mehanizmima učenja, posebno o
instrumentalnom učenju. U čemu je suština? Šta
bihejvioristi posebno naglašavaju?
• Naglašava značaj spoljašnjih događaja i
potkrepljenja za usmeravanje ponašanja
• Potkrepljenje je svaki stimulus koji
uzrokuje/uslovljava određeno ponašanje i
povećava verovatnoću njegovog javljanja.
– Pozitivno i negativno potkrepljenje
– Kazna
 Podsetnik: Povežite pojmove iz leve kolene sa
situacijama datim u desnoj koloni .
a) Policija zaustavlja vozače i nagrađuje ih
čokoladom ukoliko su vezali pojas, što
1. Pozitivno za posledicu ima učestalije vezivanje
potkrepljenje pojasa od strane vozača.
2. Negativno b) Fudbaler od početka utakmice igra
potkrepljenje grubo. Nakon grubog faula dobija žuti
karton. U nastavku utakmice fudbaler
3. Kazna
se pridržava pravila fer igre.
c) Sada češće sređuješ sobu da bi
izbegao zvocanje svog cimera.
 Primeri bihejviorističkih metoda
• Predah (time out)
– Pogodno za uzraste 2-10 godina
– Dete se uklanja iz stimulativne i prijatne situacije u kojoj ispoljava
maladaptivno ponašanje i smešta se na kratko u dosadno,
nestimulativno okruženje.
• Ekonomija žetona
– Pogodno za uzraste od 6 do 12 godina.
– Osnovna ideja – pozitivno potkrepljivanje željenog ponašanja;
oblikovanje umesto prevelikih početnih zahteva
• Ugovor
– Pogodno za decu stariju od 12 godina.
– Sastavlja se kroz saradnju sa detetom, a definišu se: cilj, način
nagrađivanja, vremenski interval i posledice kršenja ugovora
 Funkcionalna analiza ponašanja
• Dato ponašanje učenika ima određenu
funkciju
– Kada se javlja, zašto baš tada, šta učenik
„poručuje“ i kome je upućena poruka?
− Kada se uoči pravilnost u javljanju ponašanja,
potrebno je tu pravilnost narušiti menjanjem
činioca za koje pretpostavljamo da izazivaju
ometajuće ponašanje.
− I na kraju, ometajuće ponašanje, pokušavamo
zameniti prihvatljivim oblikom ponašanja.
Humanistička teorija motivacije
• Reakcija na bihejviorističku teoriju
• Pojedinca na aktivnost pokreću unutrašnje
potrebe i intrinzička napetost, pre nego
spoljašnje nagrade ili kazne.
Humanistička teorija motivacije
Teorija potreba (Abraham Maslov)
 Smernice za nastavnike
• Budite svesni da moraju biti zadovoljene prvo potrebe
sa dna hijerarhije da bi učenik mogao da uči!
– Uredite učionicu na prijatan način, tako da se svi u njoj
osećaju lepo i sigurno
– Podstičite međusobno uvažavanje i saradnju, a oštro se
protivite bilo kom obliku nasilja
– Hvalite učenike
– Organizujte aktivnosti tako da svi mogu bar u nekim
delovima aktivnosti biti uspešni
– Pravite iznenađenja i podstičite radoznalost
– Potrudite se da obezbedite „vrhunsko iskustvo“ (peak
experience) i ne prekidajte tok (flow)
 Humanističke teorije motivacije
Teorija dispozicije (David Mek Kliland)

• Pojedinci su motivisani za aktivnost

da bi zadovoljili svoje potrebe za
postignućem, uticajem i
afilijacijom.
• Kada su ove potrebe frustrirane u
školskom kontekstu učenik gubi
samopouzdanje i izbegava školu,
dok se nastavnik oseća
nekompetentnim, usamljenim i
bespomoćnim.
 Kognitivističke teorije motivacije
• Pojedinci su pokrenuti da delaju
razmišljanjem, uverenjima i atribucijama
koje formiraju u odnosu na spoljašnji
događaj.
 Kognitivističke teorije motivacije
Atribuciona teorija (Bernard Vajner)
• Glavne determinanta motivacije – način na koji
pojedinci opažaju i interpretiraju uzroke svog
uspeha ili neuspeha.
• Prema Vajneru, učenici svoje uspehe i neuspehe
pripisuju:
– Sposobnostima
– Uloženom trudu
– Sreći
– Težini zadatka
 Atribucije
• Atribucije su zaključci osobe o opaženim
uzrocima određenih njenih ponašanja ili
relevantnih događaja
• 1. Lokus kontrole (unutra-spolja)
• 2. Stabilnost (stabilno-nestabilno)
• 3. Kontrola (kontrolabilno-nekontrolabilno)
 Stilovi atribucije
• Funkcionalni stil atribucije označava
tendenciju individue da svoj uspeh pripiše
sposobnostima i uloženom naporu, a da svoje
kasnije neuspehe pripiše nedovoljnom trudu.
• Osobe sa disfunkcionalnim stilom atribucije
teže da sopstvene uspehe i neuspehe pripisuju
spoljašnjim uzrocima ili, pak, kad su u pitanju
neuspesi, svom nedostatku sposobnosti.
• Atribucioni stilovi se formiraju tokom života kroz
reakcije relevantnih drugih.
 Smernice za nastavnike
• Značaj povratne informacije
– sledi neposredno nakon izrade zadatka;
– usmerena na unutrašnje, nestabilne, kontrolabilne faktore
(uloženi trud);
– razumljiva, specifična, usmerena na ponašanje, a ne na
nameru;
– naglašava pozitivan učinka, dok u slučaju negativnog
usmerava na tačno rešenje;
– usmerava učenika na proces, a ne na ishod.
– Izbegavajte kontrolišuć govor („Treba“, „Mora“ i sl.)
• Obezbedite učenicima mogućnost da uvide da
oni imaju kontrolu nad svojim učenjem (autonomija,
sloboda izbora, samoevaluacija i sl.)
 Smernice za nastavnike
• Omogućite svoj deci da dožive uspeh!
(interesovanje će se razviti iz iskustva uspeha)
– Delite zadatak na manje celine
– Organizujte češće procene znanja na „igrovni“
način, čak i bez ocenjivanja
– Negujte funkcionalni stil atribucije i hvalite
učenike
 Kognitivističke teorije motivacije
Orijentacija na cilj (Dvek i saradnici)

• Orijentacija na postignuće (ego-involved

goals) – dostizanje postavljenih standarda
postignuća ili poređenje sa drugima.
– „Jesam li dovoljno pametan“, „Mogu li to bolje od drugih?“
• Orijentacija na znanje (task-involved goals) –
takmičenje sa samim sobom; unutrašnja
motivacija.
– „Mogu li rešiti zadatak?“, „Šta ću naučiti?“
 Socio-kognitivna teorija motivacije
(Albert Bandura; Atkinskon; Ekles i sar.)
• Motivacija je produkt dva elementa:
– Očekivanje sopstvenog uspeha
– Stepen vrednovanja ishoda

• Ukoliko neki od ovih elemenata nije zadovoljen, osoba je

nisko motivisana za određeni zadatak (ipak,
samoefikasnost više utiče na interesovanja nego
obrnuto).
 Sociokulturalna teorija
(Vigotski; Venger)
• Sve što radimo se odvija u kulturološkom
kontekstu
• Na naše akcije ne utiču samo faktori unutar
individue već i mnoštvo grupa kojima
pojedinac pripada (škola, porodica,
vršnjaci...) i koje mu pomažu da se
socijalizuje i formira svoj identitet.
 Pigmalion efekat

• Visoka očekivanja od učenika,

nesvesno usmeravaju
ponašanje nastavnika,
rezultujući boljim postignućima
učenika koji na taj način
opravdavaju početna
očekivanja.
• Očekivanja nastavnika postaju
samoispunjujuće proročanstvo.
Samoispunjujuće proročanstvo