Radbruhova pravna

filozofija

Između pravnog pozitivizma

i jusnaturalizma
Slučaj doušnice-preljubnice
Žena je potkazala svoga muža, koji je došao na
odsustvo sa fronta i pogrdno govorio o Hitleru. Muž
je utamničen i osuđen na smrtnu kaznu. Ispostavilo
se da je ženin pravi motiv bio to što je, nakon
muževljevog odlaska u rat, našla ljubavnika. Na ovaj
način je htela da se otarasi muža.
Ništa što je žena učinila nije bilo kažnjivo po tadašnjim
nacističkim zakonima.
Nakon rata, postavilo se pitanje ženine krivičnopravne
odgovornosti, jer je potkazivati nekoga u nacizmu
za anti-režimski govor po pravilu značilo poslati ga
u sigurnu smrt.
Slučaj čuvara Berlinskog zida
Berlinskim zidom je ovaj grad bio
podeljen na istočni i zapadni deo. Sa
istočne strane je bilo dosta pokušaja
ilegalnih prebega. Čuvari na zidu su
bili ovlašćeni da upotrebe i oružje da bi
ih sprečili. U jednom takvom slučaju
usmrtili su begunca.
Nakon pada zida i ujedinjenja, postavilo
se pitanje njihove krivičnopravne
odgovornosti za smrt tog begunca.
Gustav Radbruh
 21. XI 1878 (Libek) -
23. XI 1949.
(Hajdelberg)
 Po osnovnoj vokaciji -
krivičar
 dva razdoblja u
razvitku pravno-
filozofske misli – pre
dolaska nacista na vlast
i posle sloma nacizma
 Ključno delo – Filozofija
prava iz 1932. godine
Osnovni postulati Radbruhovog
učenja o pravu
 Metodski dualizam - razdvajanje
dva sveta Jeste (Sein) i Treba
(Sollen)
 Relativizam (ljudski um nije
kadar da postavi apsolutne
vrednosti, otuda nijedno shvatanje
ne može biti potpuno i konačno)
Četiri sveta pojava
1. Svet prirodnih pojava (onoga što jeste) –
prirodne nauke
2. Svet vrednosti (onoga što treba da bude) –
filozofija vrednosti (logika, etika, estetika)
3. Svet prevazilaženja stvarnosti i vrednosti
– religija
4. Svet stvarnosti koja je povezana s
vrednostima – filozofija kulture (nauka,
umetnost, moral, pravo)
Pojam prava
 Pravo je kulturna pojava tj. činjenica
povezana s vrednošću
 Pojam prava se izvodi iz ideje prava tj.
pravde
 Pravda ima svojstvo vrhovne i apsolutne
vrednosti, poput ideje dobra u moralu ili
ideje lepog u umetnosti
 Pravo je stvarnost čiji je smisao da
služi pravdi, pravo je volja za pravdom
Pojam prava
 Ideja prava se, ipak, ne svodi samo na pravdu.
Ona je kompleksnija i sadrži 3 vrednosti, koje
su međusobno suprotstavljene (antinomične)

Ideja prava

Pravda Svrsishodnost Pravna sigurnost

Pravda
 Nalog pravde je da s jednakima
treba postupati jednako, a s
nejednakima nejednako, shodno
njihovoj nejednakosti
 Dva pitanja ostaju otvorena:
1. Koga treba smatrati jednakim, a
koga nejednakim?
2. Kako treba postupati s njima?
Svrsishodnost
 Pravda određuje samo formu
prava, a da bi se došlo do sadržine
prava mora se razmotiriti i ideja
svrsishodnosti
Svrsishodnost prava

Individualne Kolektivne Vrednosti

vrednosti vrednosti dela
Pravna sigurnost
 Ovo je zahtev pozitivnosti prava
 Ako se ne može utvrditi šta je
pravedno (jer niko nije kadar da
spozna apsolutne vrednosti),
mora se propisati šta će biti po
pravu i to od strane organa koji
je u stanju i da sprovede to što
je propisao
Razrešenje antinomije prava
(prednacistički period)
 Važnije je da se spor između
pravnih gledišta okonča, nego
da se on okonča pravedno i
svrsishodno
 Stoga je pravna sigurnost
(red i mir) ispred pravde i
svrsishodnosti
Radbruhova formula
(postnacistički period)
 Pravilo: pozitivno pravo, koje obezbeđuje
propis i moć, ima prednost i onda kad je
sadržinski nepravedno i nesvrsishodno
 Izuzetak: kad je pozitivni zakon u
toliko nepodnošljivoj meri
nepravedan, onda on kao “zakonsko
nepravo” mora odstupiti pred
pravdom (“nadzakonskim pravom”)!
 Poređenje: Kelzen o pravu
totalitarnih društava
“Čak i posle pojave boljševizma, nacionalsocijalizma i fašizma
govori se o ruskom, nemačkom i italijanskom ‘pravu’. Ništa nas
ne sprečava, međutim, da u svoju definiciju pravnoga poretka
unesemo određeni minimum lične slobode i mogućnosti privatne
svojine. Jedna posledica usvajanja takve definicije bila bi da
društveni poredak koji vlada u Rusiji, Italiji i Nemačkoj ne
možemo više priznati za pravni poredak, iako imaju vrlo
značajne zajedničke elemente sa društvenim poretkom
demokratsko-kapitalističkih država ... Pojam prava je ovde
određen da odgovara jednom specifičnom idealu pravde, naime
idealu demokratije i liberalizma. Sa gledišta nauke koja ne
postavlja nikakve moralne ili političke sudove o vrednosti
demokratija i liberalizam su samo dva moguća načela društvene
organizacije, isto kao što su to i autokratija i socijalizam. Nema
naučnog razloga da pojam prava bude tako određen da isključi
ove poslednje. Pojam koji je uporebljen u ovim istraživanjima
nema nikakvu moralnu oznaku ... Problem prava kao naučni
problem jeste problem društvene tehnike, a ne problem morala.”