Saetak

Tekst se bavi analitikim prikazom teorije pravde amerikog teoretiara Dona Rolsa. Razmtarajui odnos izme u problema pravde i problema jednakosti, autor, na poetku, posebno skree panju na naelo neutralnosti koje je kljuno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija poetne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod velom neznanja biraju principe pravde. Po miljenju autora, dolazi do naruavanja naela neutralnosti u poetnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.

Kljune rei: principi pravde, jednakost, neutralnost, poetna pozicija, veo neznanja,
proceduralna pravda, pojedinac.

Uvod
Problem pravde i jednakosti
Sama pravda je, u mnogim prilikama, negativna osobina i samo nas spreava da ne povredimo naeg suseda. Adam Smit

Pojam pravde jedan je od najspornijih pojmova politike teorije pre svega zbog toga to ne postoji ni minimalna saglasnost o tome na ta se ovaj pojam odnosi. Preciznije odre ivanje znaenja pojma u velikoj meri je oteano dominacijom pojma drutvene pravde kao moralne i politike vrednosti u savremenoj teoriji, kao i povezivanjem pravde i blagostanja, odnosno pravde i pravedne raspodele bogatstva.1 Ovu kompleksnost pojma pravde dodatno uslonjava veza sa pojmom jednakosti. Neophodno je napraviti razliku izme u univerzalne jednakosti pred zakonom i raznih oblika stvaranja imovinske jednakosti. Spona izme u pravde i jednakosti prisutna je jo kod Aristotela.2 Kritikujui egalitaristiki koncept Faleje iz Halkedona, koji se u IV veku p.n.e zalagao za optu jednakost imovine, Aristotel e prepoznati da u velikoj veini zahteva za imovinskom jednakou poivaju puki prohtevi koji se razlikuju od egzistencijalnih potreba, a ti prohtevi po svojoj prirodi nemaju granica.3

1 2

Norman Beri, Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., 167 str. Svi misle da je pravda neka vrsta jednakosti i donekle se slau sa filozofskim raspravama u kojima raspravljamo o moralu. Oni utvr uju ta je to pravda, na koga se primenjuje i kau da me u jednakima mora da vlada jednakost. Aristotel, Politika, Bigz, Beograd, 2003., 78. str. 3 Ibid. 40 str.

Sa druge strane, univerzalna jednakost pojedinaca pred zakonom podrazumeva postojanje neutralnih pravila prava koja pojedince sa razliitim sklonostima, potrebama i mogunostima tretira na jednak nain. U suprotnom sluaju, ukoliko bi se opredelili za nejednak tretman, odnosno ukoliko bi negirali neutralni karakter pravila i pojedince tretirali razliito, to bi za posledicu imalo opredeljenje za neku konkretnu koncepciju dobrog ivota koja bi prinudno i arbitrarno bila nametnuta svima. Ovaj nejednak tretman, kako bi se ublaila imovinska nejednakost, tako e bi podrazumevao prinudnu raspodelu po unapred konstruisanom obrascu, emi, odnosno specifinom znanju. Po miljenju Fridriha fon Hajeka, ove dve vrste jednakosti su nespojive. Beskrajno brojne individualne razlike koje postoje izme u pojedinaca, a pod uticajem neutralno jednakog tretmana, prouzrokuju faktiku i neminovnu nejednakost.4 Hajek e, kao i Aristotel pre njega, prepoznati zavist kao osnovu zahteva za ublaavanjem materijalne nejednakosti. Ova apsolutna nespojivost izme u jednakosti pred zakonom i imovinske jednakosti veoma je slina nespojivosti do koje, po mom miljenju, dolazi u praktinoj primeni dva principa pravde Dona Rolsa, na ta u ukazati kasnije. Pomenuti odnos izme u pravde i jednakosti bitan je za razumevanje Rolsovih principa pravde. Formalni princip pravde o jednakom postupanju sa jednakima, koji je prisutan kod Aristotela, treba razlikovati od egalitarnog principa pravde koji po Normanu Beriju podrazumeva da: sva odstupanja od jednakosti moraju biti moralno opravdana5. U Rolsovoj teoriji principi pravde eksplicitno povezuju pravdu i jednakost. Prvi princip povezuje jednakost osnovnih prava i dunosti sa pravdom, dok drugi princip ili princip razlike zasniva tu vezu na nain da su pravedne samo one drutvene i ekonomske nejednakosti koje unapre uju stanje onih u najnepovoljnijem poloaju.6 Za Rolsovu teoriju pravde neutralnost principa je presudna jer ona obezbe uje legitimacijsku osnovu. Odnosno, pricipi pravde su jedino mogui ukoliko su oni nepristrasno prihvaeni od strane racionalnih pojedinaca. Pri tom, pod nepristrasnim prihvatanjem treba podrazumevati davanje izvorne saglasnosti u situaciji kada ne dominira nijedan partikularni interes. Me utim, ukoliko se utvrdi da principi pravde nisu neutralni, onda e i njihovo sukcesivno ugra ivanje u same osnove politikog sistema stvoriti neliberalnu malformaciju, koja e za posledicu imati neliberalne institucije, zanemarivanje vladavine prava i, u krajnjoj instanci, ugroavanje slobode. Neutralnost politikog sistema, odnosno njegovih javnih institucija, podrazumeva postojanje nepristrasnih naela koja bez bilo kakvih izuzetaka sve gra ane tretiraju na jednak nain. Ta apstraktna naela, iz kojih proizilazi prinudna mo dravnih institucija, garantuju
4

Jednakost pred zakonom, koju zahteva sloboda, vodi imovinskoj nejednakosti. Na argument e biti da se u slobodnom drutvu elja da se uslovi ljudi uine to slinijima ne moe prihvatiti kao opravdanje za dalju i diskriminativnu prinudu, a da i tamo gde iz drugih razloga mora da koristi prinudu, drava treba ljude opet da tretira jednako. Fridrih fon Hajek Poredak slobode, Global book, Novi sad, 1998., 82 str.
5 6

Norman Beri, pomenuto delo, 172 str. Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998., 31.str.

jednakost svih gra ana jedne politike zajednice. Ona garantuju okvir jednom poretku, unutar koga dolazi do spontanih interakcija, saradnje i sukoba izme u slobodnih pojedinaca i grupa, ne favorizujui bilo kakav poeljan rezultat ili ishod, jer bi tom favorizacijom naruila neutralnost naela i jednakost statusa gra ana.7 Ovaj momenat neutralnosti prisutan je u Hjumovim principima pravde, koji podrazumevaju stabilnost svojine, slobodan prenos svojine saglasnou i nepovredivost ugovora. Ovako odre ena pravila pravde postae osnova teorije proceduralne pravde, koja podrazumeva potovanje neutralnih pravila igre, ne analizirajui karakter ishoda odre ene interakcije sa stanovita (ne)pravednosti. U skladu sa ovim moglo bi se rei da je pravednost jednakost zagarantovana neutralnou. Kritikim osvrtom na same osnove Rolsove teorije nastojau da pokaem da principi pravde nisu neutralni i da je problematina sama osnova saglasnosti. Tako e, prikazau libertarijansku kritiku Rolsove teorije koju je izloio Robert Nozik u svom uvenom delu Anarhija, drava i utopija.

Rolsova teorija pravde

Prihvatanje principa pravde
Polazei od toga da je pravda prva vrlina drutvenih ustanova8, Rols kao primarni subjekt pravde odre uje osnovnu strukturu drutva. Ova osnovna struktura podrazumeva skup bazinih institucija politikog poretka (na primer sudstvo ili skuptina) sa jedne strane, i pravila koja reguliu podelu koristi iz drutvene saradnje (trite ili sistem svojine). Osnovna struktura drutva, kao polje primene principa pravde, na najdalekoseniji nain utie na pravni i politiki status pojedinaca u drutvu, odnosno na njihove materijalne mogunosti sticanja koristi. Bez obzira to i sam Rols priznaje da je pojam osnovne strukture drutva neodre en, njegovo insistiranje na ovom subjektu pravde neophodno je zbog distinkcije izme u principa pravde primenljive na pojedince i njihove konkretne pojedinane situacije i ove druge za koju se Rols opredeljuje. Dakle postoje dva razliita predmeta ili subjekta pravde i oni se razliito posmatraju, iako je prilino nejasna granica izme u njih. Principi pravde koji se odnose na osnovnu strukturu drutva moraju biti predmet saglasnosti racionalnih pojedinaca. Ti principi neophodni su za egzistenciju drutva i oni se u
Ako drava mora postupiti sa svakim ovekom kao jednakim, dakle s jednakim potovanjem, onda ne moe da se upusti ni u kakvo hijerahizovanje naina ivljenja ljudi. Jer ako uspostavi hijerarhiju me u razliitim formama ivljenja, i ako donosi autoritativne odlike na temelju ove hijerarhije vrednosti, onda ona time hijerarhizuje i ljude, koji su svoje ivote uredili, odnosno vode ih na ovaj ili onaj nain. Jano Ki, Neutralnost drave, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1996., 34.str. 8 Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998. 22.str.
7

krajnjoj instanci odnose na osnovna prava i dunosti i na uee u raspodeli drutvene koristi. Rolsova teorija pravde je, zapravo, verzija teorije drutvenog ugovora. Me utim za razliku, recimo, od Lokove teorije gde je smisao drutvenog ugovora formiranje politike zajednice kroz saglasnost pojedinaca, kako bi im ona garantovala i titila njihova prirodna prava9, Rolsov ugovor podrazumeva, tako e kroz slobodni pristanak, opredeljenje za odre eni skup moralnih principa koji se odnose na osnovnu strukturu drutva. Do ovog opredeljenja za odre ene principe dolazi u hipotetikoj situaciji prvobitnog poloaja. Svrha prvobitnog poloaja je postizanje nepristrasne saglasnosti racionalnih pojedinaca kako bi se opravdala Rolsova osnovna teza pravda kao nepristrasnost. Naime, u prvobitnom poloaju pojedinci prihvataju principe pravde u situaciji kada nijedan od tih pojedinaca nema saznanje o svom poloaju u drutvu i o svom drutvenom statusu, pa iz tog razloga oni se u odabiru principa pravde ne rukovode svojim pojedinanim interesima i eljama. Budui da se svi pojedinci nalaze u istom poloaju, niko od njih nije privilegovan odnosno oteen u odnosu na drugog svojim specifinim socijalnim statusom ili prirodnim osobinama u odabiru principa pravde. Rols veruje da e u ovako definisanim uslovima racionalni pojedinci koji poseduju oseaj za pravdu odabrati dva prilino razliita principa: prvi zahtijeva jednakost u propisivanju osnovnih prava i dunosti, dok drugi dri da su drutvene i ekonomske nejednakosti, na primjer, nejednakosti u pogledu bogatstva ili vlasti, pravedne samo ako imaju za posljedicu poravnavajue dobiti za svakoga, a posebno za one lanove drutva koji su u najnepovoljnijem poloaju.10 Dva principa pravde ure ena su tako da prvi prethodi drugom, odnosno krenje jednakih prava i sloboda ne moe se opravdati veim ekonomskim dobitima. Osnovne slobode zagarantovane prvim principom pravde koje Rols navodi su: politike slobode i sloboda govora i udruivanja, sloboda savesti i miljenja, sloboda od psiholokog pritiska i napada, pravo na linu svojinu i sloboda ood samovoljnog hapenja.11 Zanimljivo je da Rols iskljuuje neke slobode kao osnovne, na primer pravo na posedovanje svojine nad sredstvima za proizvodnju, pa im samim tim on onemoguava njihovu zatitu i garanciju pod prvim principom pravde. Drugi princip pravde podrazumeva da drutvene i ekonomske nejednakosti svakome moraju donositi dobit. Kako bi blie objasnio drugi princip Rols upuuje na situaciju u kojoj osnovna struktura drutva, kao primarni subjekt pravde, vri raspodelu odre enih primarnih drutvenih dobara. Sa jedne strane, pod primarnim drutvenim dobrima on podrazumeva prava, slobode, mogunosti i prihod i bogatstvo, dok sa druge, pod primarnim prirodnim dobrima on podrazumeva: zdravlje, snagu i inteligenciju. Skicirajui hipotetiko polazno ure enje u kome su sva primarna drutvena dobra jednako raspodeljena (svi imaju jednaka prava i dunosti i bogatstvo je jednako podeljeno) Rols stvara ideal jednakosti na osnovu koga se odre uje da li su nejednakosti pravedne: Ako bi odre ene nejednakosti u bogatstvu i
9

Dragan Lakievi, Boo Stojanovi, Ilija Vujai, Teoretiari liberalizma, Slubeni glasnik, Beograd 2007., 38. str. 10 Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998. 31. str. 11 Ibid. 71. str.

razlike u vlasti uinile da svakome bude bolje nego u ovoj poetnoj hipotetikoj situaciji, onda bi one bile u skladu sa optim shvatanjem pravde.12 Ovo je u skladu sa gore pomenutim egalitarnim principom pravde o kome govori Beri.

Veo neznanja
Apstraktna situacija prvobitnog poloaja u kojoj dolazi do odabira principa pravde karakterie ono to Rols naziva veo neznanja. Veo neznanja je zapravo neophodni uslov kako bi doli do nepristrasne procedure biranja principa pravde. Nametanje neznanja kao svoj glavni cilj ima ponitavanje saznanja o posebnosti, odnosno preventivno ukidanje mogunosti da pojedinci zapadnu u iskuenje da saznanje o sopstvenim karakteristikama ili saznanje o odre enim ishodima socijalnih interakcija, iskoriste u svoju linu korist. Pojedinci su, dakle, uskraeni za saznanje o svom mestu u drutvu, kao i o svom ekonomskom i socijalnom statusu. Oni ne poznaju svoju sposobnost, talenat, elje, svoju inteligenciju, snagu, kao ni svoje shvatanje dobrog ivota niti svoje psiholoke sklonosti.13 Pojedinci pod velom neznanja ne znaju nita o svom konkretnom drutvu, o ekonomskom i kulturnom stanju ili o generacijskoj pripadnosti, jer svako od tih posebnih saznanja onemoguava nepristrasno prihvatanje principa pravde. Me utim, iako ne poznaju ove partikularne informacije, pojedinci znaju, pre svega, da moraju da odaberu principe pravde. Budui da mora doi do postizanja saglasnosti o samim principima, a imajui u vidu sam sadraj dva principa pravde (prava i dunosti i drutvene i ekonomske nejednakosti) pojedinci nuno moraju razumeti politike prilike i principe ekonomske teorije; oni znaju osnov drutvene organizacije i zakonitosti ljudske psihologije.14 Pored toga to omoguava jednoglasan izbor posebnog shvatanja pravde, veo neznanja iz prvobitnog poloaja tei da dostigne znanje koje se mora tretirati kao irelevantno u moralnom smislu.15 Rolsova distinkcija izme u optih i posebnih informacija nije propraena jasnim utvr ivanjem kriterijuma selekcije, ta potpada pod veo neznanja, a ta ne. Jasno je dakle da veo neznanja ipak podrazumeva odre ena znanja bez kojih je nemogue okonati nepristrasni proces odabira principa pravde. Zato se onda Rols opredeljuje za termin veo neznanja kada je opravdanije govoriti o velu selektivnog znanja? Razlog tome je eljeno reenje vela neznanja.16 Na neki nain Rols se kree unazad: od poeljnog reenja ili ishoda primene principa pravde do vela neznanja i prihvatanja principa pravde. Ako ovako postavimo stvari, kriterijum selekcije (ne)saznanja determinisan je buduim potencijalnim ishodom, odnosno u skladu je sa
12 13

Ibid. 72. str. Ibid. 134. str. 14 Ibid. 135. str. 15 Duan Pavlovi Autonomija linosti u Rolsovoj teoriji pravde, Fabrika knjiga, Beograd 2005., 68 str. 16 Mi elimo da definiemo prvobitni poloaj zato da dobijemo eljeno reenje. (...) Ako prvobitni poloaj treba da proizvede sporazume koji su pravedni, strane moraju biti nepristrasno smjetene i jednako tretirane kao moralne osobe. Proizvoljnost svijeta mora se korigovati prilago avanjem okolnostima poetnog ugovornog stanja. Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998., 138 str.

unapred odre enim eljenim reenjem.17 Rolsova intencija je da poeljni pravedni ishod determinie ta ulazi, a ta ne ulazi u veo neznanja. To u krajnjoj instanci znai da je odabir principa pravde pristrasan, a ne neutralan, jer je implicitno uslovljen onom situacijom koju bi Rols opisao kao pravednu. Uoava se sama svrha vela neznanja: to je kvazi-epistemoloki instrument koji je kao imunoloko sredstvo usmereno protiv posebnih saznajnih momenata, nametnut pojedincima kako bi dolo do, navodno, nepristrasne procedure prihvatanja principa pravde. Traei opravdanje vela neznanja na viem nivou optosti, Rols povlai paralelu izme u ovog pojma i Kantovog kategorikog imperativa. Kljuni pojam Kantove etike, kategoriki imperativ, podrazumeva da pojedinac u svom ponaanju treba da deluje tako da naela kojima se rukovodi njegova volja mogu postati osnova opteg zakonodavstva. Budui da je kategoriki imperativ povezan sa Kantovom stvari po sebi, pojedinac je kao moralni delatnik nedeterminisan svetom fenomena (koji se odnosi na saznanja) ve je sa aspekta etike pojedinac noumenalan.18 Ne samo da Rolsova poetna pozicija i veo neznanja nemaju nikakvu metafiziku osnovu, nego Rols podre uje pojedinca drutvu, iako je kod Kanta jedino pojedinac nosilac autonomnog morala i jedini subjekat etike. Rols veoma ambiciozno tvrdi da je poetna pozicija iz njegove teorije - proceduralno tumaenje kategorikog imperativa. Po Rolsovom shvatanju veo neznanja je u slubi kategorikog imperativa, jer upravo veo neznanja liava pojedince u prvobitnom poloaju znanja koje bi im omoguilo da heteronomno biraju principe.19 Problem je u tome to veo neznanja ipak podrazumeva jednu specifinu motivisanost pojedinaca, koju im Rols namee, a to je univerzalna zainteresovanost pojedinaca za primarnim dobrima. Ovo je iz ugla Kantove etike neprihvatljivo kao osnova autonomije i predstavlja vid heteronomnog delovanja. Rolsova konstatacija da Kant mora da pretpostavlja da mi ne znamo nae mjesto unutar ovog zamiljenog sistema prirode20 jeste ispravna, ali Kant ne zloupotrebljava epistemologiju kako bi postigao eljeni efekat na nivou etike, jer to su kod njega dva potpuno razliita nivoa (fenomen nuomen). Za razliku od Kantovog modela, Rols koristi veo neznanja (odnosno selektivno znanje koje smeta pod veo neznanja), kao kvazi-epistemoloki instrument, u funkciji obesmiljavanja pojedinanih saznanja. Pokuau da skiciram jednu analogiju sa Rolsovom poetnom pozicijom na nivou apstraktnog modela. Pretpostavimo da postoji odre eni skup pojedinaca kojima je glavna zajednika karakteristika poremeeno zdravstveno stanje. Svaki od pojedinaca moe ali ne mora biti na razliitom stupnju obolelosti. Oni e dakle pod velom neznanja prihvatiti neke principe
Kao jedan konkretan primer na kome pokazuje da veo neznanja ne uspijeva da obezbedi eljeni rezultat Rols navodi sluaj tednje. Ako pojedinci u prvobitnom poloaju imaju saznanje da su savremenici u sadanjem vremenu, oni se mogu opredeliti da ne ine nikakvu rtvu za naredne generacije, odnosno da niko od njih nema dunost da tedi za svoje potomstvo. Ibid. 137. str. 18 Bertrand Rasel, Mudrost zapada, Dereta, Beograd, 2003., 267. str.
19 20 17

Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998., 236. str. Ibid. 134 str.

zato to e ih to voditi na put ozdravljenja. Kao to pod Rolsovim velom neznanja, postoji saznanje da pojedinci tee da unaprede svoje interese, ovde pojedinci imaju saznanje da moraju da prihvate neke naine izleenja. Iako naelno nemaju svi istu poterbu za urgentnou popravljanja svog poloaja, odnosno neko je u znatno loijoj poziciji u odnosu na nekog drugog, svima bi odgovaralo da se principi usvoje. Da bi prihvatili te principe oni nuno moraju da znaju zato ih prihvataju. Ovde ne elim da raspravljam o analogiji konkretno sa drugim principom pravde (principom razlike) koji bi verovatno podrazumevao da je leenje pojedinaca mogue samo ako istovremeno popravlja zdravstveni poloaj onih u najloijem zdravstvenom poloaju. Pretpostaviemo da su oni saglasni sa ovim. Me utim, osnovni epistemoloki problem jeste u tome to ti pojedinci moraju da imaju znanje o svojoj bolesti, da bi odatle izveli zakljuak da je potrebno da prihvate principe kako bi prevladali svoju bolest. To znanje o svakoj pojedinanoj bolesti je fundamentalno individualno. Da bi imao znanje o svojoj bolesti (svom poloaju) pojedinac nuno mora da zna kako je do toga dolo ili zato je on u toj poziciji u kojoj jeste. On mora da poznaje poreklo i uzroke bolesti, mora da poznaje okolnosti koje su dovele do ra anja bolesti jer jedino tako moe znati da jeste bolestan, a samim tim i da mora prihvatiti principe. Ukoliko on poznaje neke od navedenih epistemolokih osnova ideje o bolesti, on ne moe da prihvati principe pod velom neznanja. Rols izvodi univerzalnu tenju za unapre enje sopstvenog poloaja iz same prirode oveka21, dok po mom miljenju ta tenja mora da bude iskustveno zasnovana. Ta tenja, iz koje u krajnjem proizilaze principi pravde, mora da ima epistemoloku, a ne intuitivnu osnovu. Verovatno je tenja za izleenjem prisutna kod svakog bolesnika, ali ta pretpostavljena tenja ne bi mogla da postoji kao faktor saglasnosti, u situaciji kada se njena individualna saznajna osnova, pod velom neznanja, brie. Ovom analogijom elim da prikaem da Rols pojedince u poetnoj poziciji tretira kao pojedince sa jednom univerzalnom osobinom, a to je tenja za vie, a ne manje, primarnih dobara. Primer sa bolesnicima pokazuje da ak i kada postoji jedna apsolutno zajednika osobina, pogorano zdravstveno stanje, moemo racionalno da pretpostavimo da moda postoji zajednika tenja za izleenjem, ali to ponovo nije dovoljno da nas intuicija navede da pretpostavimo da e oni izabrati neke principe izleenja.22 Pojedinci pod Rolsovim velom neznanja ne poznaju svoje posebne psiholoke osobine, ali poznaju jednu univerzalnu psiholoku osobinu: svi tee da stiu vie primarnih dobara i niko od njih nije sklon rizinom ponaanju. Me utim, nije li svaka psiholoka osobina individualna? Da li je dovoljno da se Rols poziva na intuitivne pretpostavke kako bi opravdao prihvatanje principa pravde? Da li je mogue da, ak i ako postoji neka univerzalna osobina svih ljudi, to bude osnova za prihvatanje principa? Za saglasnost neophodna je puna epistemoloka osnova na nivou individue. Dakle, u Rolsovoj poetnoj poziciji forsira se problematina pretpostavka da pojedinci imaju oiglednu, jasno prepoznatljivu, univerzalnu osobinu kao bolesnici iz primera. Ta
Stoga, s obzirom na ljudsku prirodu, elja za tim stvarima je dio njihove racionalnosti; i dok se pretpostavlja da svako ima neko shvatanje dobra, nita se ne zna o njegovim konanim ciljevima. Preferencija primarnih dobara se izvodi, dakle, samo iz najoptijih pretpostavki i iz racionalnosti i uslova ljudskog ivota. Ibid. 237 str. 22 Ovde ne razmatram kakav bi sadraj principa izabrali bolesnici, ve samo to da je nemogue posle stvaranja vela neznanja oekivati postizanje saglasnosti. Svaki pojedinac ima svoje vi enje svoje bolesti.
21

pretpostavka je problematina, iznad svega, zato to je zasnovana na intuiciji. Sa druge strane, kada ne bi uzeo ovu pretpostavku u obzir, ne bi bilo mogue biranje drugog principa (principa razlike) koji podrazumeva da sve resurse treba distribuirati jednako osim ako nejednakost doprinosi onima u najloijem poloaju.23

Ustanove i pojedinac
Prihvaeni principi pravde u prvobitnom poloaju trebalo bi da reguliu sve dalje sporazume. Oni se ugra uju u institucuionalni okvir (ustav i zakonodavstvo) politikog sistema, odnosno principi pravde nadalje reguliu prava i dunosti pojedinaca kao i raspodelu beneficija u glavnim drutvenim ustanovama. Pod ustanovama Rols podrazumeva: javni sistem pravila kojima se odre uju slube i poloaji sa odgovarajuim pravima i dunostim, ovlaenjima i izuzeima i slino.24 Ustanove, dakle, u svojoj osnovi poivaju na saglasnosti pojedinaca. Kao osnovno sredstvo za konkretnu primenu principa pravde slui etvorosledna faza. Posle prve faze koja podrazumeva prihvatanje principa pravde u poetnom poloaju sledi druga faza u kojoj se bira najdelotvorniji pravedni ustav. Ustav je u vezi sa prvim principom pravde, odnosno njime se pre svega reguliu jednaka prava svih gra ana i ustavna ovlaenja vlade. Trea faza je faza zakonodavstva i ona je u vezi sa drugim principom pravde. Potujui ustavno zagarantovani status jednakih prava i sloboda, zakonodavstvo regulie drutvene i ekonomske politike sa orijentacijom na maksimalizovanje dugoronih oekivanja onih u najnepovoljnijem poloaju u uslovima nepristrasne jednakosti mogunosti i pod uslovom da se zadre jednake slobode.25 Konano u poslednjoj fazi dolazi do primene principa za posebne sluajeve, koje se odvija unutar administrativnog i sudskog aparata kao i potovanje istih principa od strane gra ana. Bitno je da svaka faza nasle uje ogranienja prethodne. Ovim se na neki nain fazno konkretizuju principi pravde iz poetne pozicije, s tim to ova konkretizacija daje samo jasne granice za obrazovanje ustanova pravednog drutva. Za razumevanje odnosa izme u ustanova i pojedinaca Rols upuuje na vanu distinkciju izme u konstitutivnih pravila ustanova i strategija i maksima koje se odnose na planiranja i aktivnosti pojedinaca. Pojedinci se ponaaju u skladu sa svojim interesima i eljama i nisu formalno determinisani principima pravde. Me utim, principi predstavljaju ne samo institucionalni okvir unutar koga su dozvoljeni, ali i posebno favorizivana odre ena ponaanja, ve i specifini instrument koji za cilj ima koordinaciju ponaanja kako bi se dolo do drutveno poeljnih ciljeva.26 Rols smatra da ovo omoguava da koordinacija razliitih socijalnih ponaanja dovede do pravednih rezultata. Kao primer toga da se do odre enih pravednih rezultata dolazi
23 24 25 26

Jano Ki, Iza vela neznanja, Nova srpska politika misao, Beograd, br. 2-3. 15 str. Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998., 65 str. Ibid. 190 str. Ibid. 67 str.

koordinacijom, iako pojedinci nisu to svesno i planski nameravali, on navodi mehanizam nevidljive ruke Adama Smita. Me utim, u Rolsovom shvatanju odnosa izme u ustanove i pojedinca postoji jedna specifinost: odre eni oblici socijalnih interakcija nemaju osnova da se nazovu saradnjom, kao na primer situacija iji je ishod poveanje nejednakosti (bogatstva) viih slojeva uz istovremeno nepopravljanje poloaja osoba u najloijem poloaju. U Smitovom shvatanju pravde, koje nije restriktivno kao Rolsovo, ovakav ishod moe biti posledica spontanih trinih odnosa. Tu nema nikakvih osnova za korekcijom, osim ako nisu povre ena pravila pravde od kojih Smit polazi: ivot, svojina i potovanje ugovora.27 Tako e mehanizam nevidljive ruke nije ekvivalentan Rolsovoj koordinaciji i zbog injenice da principi pravde kod Smita polaze od sasvim drugih osnova. Principi pravde kristaliu se iz onoga to Smit naziva opta pravila ponaanja, koja nastaju u jednom spontano-evolucionistikom poretku i koja se navikama i iskustvom utiskuju u um pojedinaca. Rolsovi principi pravde, nastali iz jednog intuicionistiko-kontraktualistikog konteksta ne mogu biti okvir sa jasno definisanim i nepromenljivim granicama koje ne naruavaju autonomni poredak slobode o kome su govorili klasini liberali Hjum, Smit i kasnije Hajek. U samoj poetnoj poziciji koja poiva na dve intuitivne pretpostavke: da svi tee sticanju vie, a ne manje primarnih dobara i da niko nije sklon rizku, pojedinci eksplicitno biraju principe pravde koji e biti ugra eni u ustanove, ali i implicitno principe koji e u budue definisati drutveno poeljne ciljeve. Sporna je dakle neutralnost poetne pozicije. U tretiranju pojedinaca problematian je Rolsov stav prema uro enim prirodnim obdarenostima i talentima. Ve je pomenut uslov zato pojedinci nemaju saznanje o svojim specifinim osobinama: to stvara situaciju u kojoj moe doi da pojedinci svesno iskoriste svoje prednosti kako bi principi pravde radili u njihovu posebnu korist. Pored ovog neophodnog uslova poetne pozicije za dostizanje pravde kao nepristrasnosti, Rols smatra da su prirodne obdarenosti pojedinaca kao i njihov povoljniji socijalni status, posledice sluajne prirodne lutrije i da su samim tim nezasluene. Od principa pravde se oekuje da budu stimulans za voljnu sradnju onih slojeva koji su manje imali sree pri raspodeli prirodnih i drutvenih prednosti. Ovo je bitan momenat jer iako smatra da su principi pravde nepristrasni, oni ipak stvaraju vrstu kompenzacije koja ima korektivnu funkciju, pa samim tim i jak egalitarni naboj. Pod velom neznanja brie se svest o posebnosti i prihvata se dominacija drutva nad pojedincem. Ustvari drutvo je kolektivni posednik tih sluajnosti prirodne lutrije, odnosno individualnih osobina, vrlina, talenata, strasti i mana. Kako je mogue da prvi princip pravde garantuje jednaka prava i slobode pojedinaca kada je u isto vreme data ontoloka prednost drutvu? Drutvo ima suverenitet nad pojedinanim talentima i produktima tih talenata, iako Rols ne odgovara na pitanje zato takav izmiljen entitet mora da polae bilo kakvo pravo na njih?28 Odgovor na

27 28

Navedeno prema: Ilija Vujai Politika teorija, igoja tampa, Beograd, 2002., 156. str. Norman Beri, Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., 198 str.

ovo pitanje Normana Berija moe biti Rolsov prikriveni egalitarizam pod platom proceduralne pravde.

Nozikova kritika Rolsove teorije pravde

Osnovni problem koji Robert Nozik pokree u predgovoru svog dela Anarhija, drava i utopija jeste: koliko prostora prava pojedinaca ostavljaju dravi?29 Odbacujui anarhistiki argument i utvr ujui neophodnost postojanja drave, Nozik odgovara da su neotu iva prava pojedinaca kao i njihovo dostojanstvo granice delatnosti drave. Sr libertarijanske politike filozofije jeste shvatanje da se samo dometi minimalne drave mogu moralno opravdati sa aspekta individualnih prava. Proizilazi da su funkcije minimalne drave ili drave nonog uvara ograniene na zatitu opte bezbednosti svih gra ana kao i na potovanje ugovora, odnosno principa pravde. Postoje tri principa pravde koje Nozik izdvaja u sklopu svoje teorije ovlaenja: pravedno sticanje, pravedni prenos i princip rektifikacije ili ispravljanje ranijih nepravdi iz situacija vezanih za prva dva principa. Kako bi se blie objasnila teorija ovlaenja vana je distinkcija koju Nozik pravi izme u istorijskih principa pravde i principa krajnjeg stanja, kao i izme u principa pravde kao obrasca i onih koji to nisu. Istorijski principi pravde podrazumevaju kontinuitet u primeni pomenutih principa pravde, odnosno: prole okolnosti ili djela mogu stvoriti diferencijalna ovlatenja na stvari ili diferencijalne zasluge da se imaju stvari.30 Principi krajnjeg stanja podrazumevaju postojanje strukturalnih naela pravedne raspodele resursa kojima e se precizirati ko dobija koliko (na primer teorije socijalne pravde i utilitarizam). Sa druge strane, princip pravde kao obrazac podrazumeva da e raspodela varirati u skladu sa nekom prirodnom dimenzijom (moralna zasluga, potrebe, uloeni trud itd.). Zapravo, obrascem se tei popuniti prazno mesto u konstataciji svakome prema njegovim ___. Nozikova teorija ovlaenja jeste istorijska, ona polazi od pravednog sticanja i prenosa, kao to se tako e ona ne oslanja na obrazac budui da Nozik smatra da se procesi proizvodnje i distribucije ne mogu odvajati. Ovo je sutinska razlika u odnosu na Rolsovu teoriju. Rols naime veruje, kao veina teoretiara socijalne pravde, da postoji razlika izme u proizvodnje i distribucije, odnosno da se proizvodnjom stvara zajedniki drutveni proizvod koji treba nejednako distibuirati samo ako popravlja status onima u najloijem poloaju. Nozik smatra da ne treba postavljati pitanje ko e dobiti ono to je neko stvorio. Stvari ne padaju sa neba i svaki pojedinac ima fundamentalno pravo na te stvari ukoliko su zadovoljena pravila pravednog sticanja i prenosa.31 Potencirajui da
29 30

Robert Nozik Anarhija, drava i utopija, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2003., 9 str. Ibid. 209 str. 31 Kada bi stvari padale sa neba kao mana, i kad nitko ne bi imao nikakvih posebnih prava na bilo koji njezin dio, i kad ni zrnce mane ne bi palo dok svi ne bi pristali na odre enu raspodjelu, i kad bi nekako njezina koliina varirala ovisno o raspodjeli, tada bi se moglo rei da bi pojedinci u poloaju u kojem ne mogu prijetiti ili zahtijevati osobito

10

samo kroz slobodnu saglasnost prenosa stvari moe doi do pravednih rezultata, Nozik dolazi do uproenog slogana koji oslikava njegovu teoriju ovlaenja: od svakoga kako izabere, svakome kako bude izabran. Redistributivne funkcije dovode, dakle, do toga da svako u drutvu moe oekivati neki deo zajednikog proizvoda, odnosno svako dobija pravo na aktivnosti i proizvode drugih osoba, neovisno o tome jesu li te druge osobe ule u odre ene odnose koji omoguavaju takva prava, te neovisno o tome prihvaaju li oni ta prava dobrovoljno, iz milosr a ili u zamjenu za neto.32 Sa aspekta Nozikove teorije ovlaenja principi krajnjeg stanja kao i principi pravde kao obrasci neminovno naruavaju individualna prava i nemaju moralno opravdanje. Iz ovoga jasno proizilazi Nozikov stav da je Rolsov drugi princip pravde (princip razlike) primer principa pravde krajnjeg stanja, koji se oslanja na obrazac. Nozik se tako e bavi makro-mikro problemom, odnosno problemom koji nastaje Rolsovim insistiranjem da se principi pravde odnose na osnovnu, makro, strukturu drutva i da ne postoji mogunost empirijske provere naela na konkretnom, mikro primeru. Kao to je ve pomenuto, prihvaeni principi pravde pod velom neznanja, ugra uju se kroz etvorofazni sled u poredak i institucije sistema. Taka dodira izme u principa makro i mikro nivoa odvija se u poslednjoj fazi, kada sudstvo i ostala administracija vre primenu pravila za posebne sluajeve. Nozik opravdano postavlja pitanje zato vae razliita naela za ova dva nivoa? Koje to osobine poseduje osnovna struktura drutva koje su specifine i zato je onemogueno testiranje osnovnih naela na mikro situacije? Razlog za ovakav stav, Nozik pronalazi u injenici da mikro situacije ukljuuju odre ena ovlatenja.33 Odnosno na konkretnom mikro primeru uvek emo naii na pojedinca sa njegovim neotu ivim pravima. Temeljna naela nala bi se u superiornijoj situaciji od ovlaenja, jer ta naela deluju na dubljem nivou od ovlaenja. Ovim se dolazi do druge bitne razlike izme u ove dve teorije. Naime, obe teorije pravde predstavljaju neku verziju proceduralne pravde. Obe teorije podrazumevaju postojanje procedure koja dovodi do pravednog ishoda. Procedura Nozikove teorije ovlaenja zasniva se na tri pomenuta principa pravde (sticanje, prenos i rektifikacija). Ovi principi pravde odre uju kontinuirani i neutralni pravedni proces, ne odre ujui i ne favorizujui pri tom, neki ishod i ne osiguravajui neki spolja odabrani obrazac koji se mora zadovoljiti. Rolsova procedura podrazumeva apstraktnu situaciju poetnog poloaja, kada pojedinci pod velom neznanja biraju odre ene pravedne principe. Budui da su po Rolsovom miljenju uslovi poetnog poloaja pravedni, svako naelo koje nastaje iz ovog procesa mora biti naelo pravednosti. Drugim reima, Nozikovom procedurom nastaju dalje pravedne procedure, dok Rolsovim postupkom princip razlike determinie naredne procedure i postaje pristrasni obrazac koji definie koje e se procedure odbaciti kao nepravedne. Za Nozika princip razlike predstavlja stimulaciju, ali i kompenzaciju onim pojedincima u najloijem poloaju i onim pojedincima koji nisu imali sree pri izvlaenju rezultata prirodne
velike udjele, pristali na pravilo raspodjele u skladu sa naelom diferencijacije. No, je li to primjereni model za razmiljanje o tome kako podijeliti stvari koje ljudi proizvode. Ibid. 262 str. 32 Ibid. 229 str. 33 Ibid. 271 str.

11

lutrije. Ovaj princip omoguava odre enim pojedincima da, naruavajui individualna prava drugih pojedinaca, iskoriste njihove talente i osobine. ta vie, ovim principom se dovode u pitanje i produkti tih talenata, obdarenosti i mate! Princip razlike je operativni instrument koji vri redistribuciju iz Rolsovog kolektivnog kapitala. Oigledno je da u svakom slobodnom drutvu talenti pojedinaca i rezultati tih talenata mogu koristiti svima u me usobnoj saradnji. Imajui ovo u vidu i pridravajui se Kantovog kategorikog imperativa na koji se Rols oslanja, potpuno je moralno neodbranjiva i neutemeljena Rolsova pozicija o talentima pojedinaca kojima se uspostavlja dodatno eksploatisanje vee koristi iz njih i tretiranje tih talenata kao kolektivnog resursa drutva.

Zakljuak
Rolsova teorija pravde predstavlja jedno od najvanijih dela savremene politike filozofije. Nozik je konstatovao da: politiki filozofi sad moraju ili raditi u sklopu Rolsove teorije ili objasniti zato to ne ine.34 Norman Beri, sa druge strane, posmatra da je ovo delo: najvanija knjiga o politikoj filozofiji od Drugog svetskog rata.35 Ako se osvrnemo na jedan iri socijalno-politiki kontekst, Rolsova teorija pravde pokuava da uspostavi legitimitet savremenim oblicima drave blagostanja. Posmatrano sa aspekta konkretno ostvarive pravde, Rolsova teorija pokuava da pomiri liberalni status gra anina i ekonomsku redistribuciju resursa. Modifikovani kapitalistiki poredak posle Drugog svetskog rata u obliku drave blagostanja, sa meovitom ekonomijom, progresivnim oporezivanjem, optom regulacijom i deliminom nacionalizacijom velikih preduzea kao glavnim karakteristikama, postaje globalno dominantni institucionalni model. Kejnzova ekonomska doktrina predstavlja najranije pokuaje legitimisanja ovakvog modela drave blagostanja. Me utim dok je Kejnz pre svega orijentisan na dokazivanje efikasnosti dravne intervencije u ekonomiji, to je u krajnoj instanci pokuaj opravdanja itavog sistema, Rolsovo kapitalno delo Teorija pravde iz 1971. godine opravdava institucionalni model drave blagostanja sa aspekta pravde. Kao to je pomenuto, Rolsov drugi princip pravde (princip razlike) predstavlja egalitarni princip pravde jer sva odstupanja od jednakosti moraju da imaju moralno opravdanje. Tako e ovaj princip ozbiljno udaljava Rolsovu teoriju od modela proceduralne teorije pravde, budui da postoji opredeljenje za jedno poeljno krajnje stanje. Drugi princip pravde ne moe se posmatrati kao neutralan kao to to nije ni sama primarna saglasnost pod velom neznanja. Po mom miljenju pristrasnost Rolsovih principa pravde ogleda se u tome to oni: unapred iskljuuju neke spontane ishode drutvene interakcije, odriui im uopte svojstvo drutvene saradnje, ime implicitno favorizuju neke konane ishode koji ne odgovaraju svim pojedincima i
34 35

Ibid. 243.str Norman Beri, Uvod u modern politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., 169. str.

12

predstavljaju stimulans poslunosti upuen odre enim grupama i pojedincima, to dovodi do razliitog, nejednakog tretmana jednakih pojedinaca. Alternativa Rolsovom pristupu jeste Nozikova teorija ovlaenja, koja polazi od principa pravde klasinog liberalizma. U samoj osnovi Nozikove teorije jeste pojedinac i njegova osnovna prava, pa konsekventno jedini institucionalni model koji moe biti sa moralne strane opravdan jeste libertarijanski koncept minimalne drave: minimalna se drava prema nama odnosi kao prema nepovredivim pojedincima koje drugi ne smiju izrabljivati na odre ene naine kao sredstva, oru e, instrumente ili resurse; ona se odnosi prema nama kao prema osobama koja imaju prava, i to s dostojanstvom koje se na njima temelji.36

Literatura
Norman Beri, Uvod u modernu politiku teoriju, Slubeni glasnik, Beograd, 2007. Aristotel, Politika, Bigz, Beograd, 2003. Fridrih fon Hajek, Poredak slobode, Global book, Novi sad, 1998. Don Rols, Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slubeni list SRJ, Beograd 1998. Jano Ki, Neutralnost drave, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1996. Dragan Lakievi, Boo Stojanovi, Ilija Vujai, Teoretiari liberalizma, Slubeni glasnik, Beograd 2007. Duan Pavlovi, Autonomija linosti u Rolsovoj teoriji pravde, Fabrika knjiga, Beograd 2005. Bertrand Rasel, Mudrost zapada, Dereta, Beograd, 2003. Ilija Vujai, Politika teorija, igoja tampa, Beograd, 2002. Robert Nozik, Anarhija, drava i utopija, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2003.

36

Robert Nozik Anarhija, drava i utopija, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2003., 430. str.

13

Recenzija teksta
Rolsova teorija pravde predstavlja kamen temeljac savremene politike filozofije. U njoj Rols raspravlja o temeljnim politikim konceptima kao sto su drutveni ugovor, sloboda, jednakost i raspodela, sve ih povezujui sa pravdom. Rols tako e uvodi i neke nove koncepte kao to su poetna pozicija i veo neznanja kojima se omoguuju okolnosti pravde, odnosno kojima se pojedincima iza vela neznanja omoguuje da izaberu principe pravde na jedan nepristrasan nain. Rad o Rolsovoj teoriji pravde koji je napisao Milo Nikoli uputa se, izme u ostalog, u analizu realnosti pretpostavki o tome da li se pojedincima koji iza vela neznanja biraju principe pravde mogu pripisati univerzalne ili partikularne osobine. Poto im Rols pripisuje samo univerzalne osobine (svi pojedinci uvek ele vie primarnih doabra, a ne manje), Nikoli zakljuuje kako su takve pretpostavke nerealne. Preporuujem da se rad Miloa Nikolia objavi u Godinjaku 2008.

Duan Pavlovi

14