PRAVNE TEME, Godina 3, Broj 5, str.

21-36 21

347.951.01

VETINA PISANJA PRAVNIH AKATA PRVOSTEPENA PRESUDA U

PARNINOM POSTUPKU

Doc. dr Drgn Rnelovi*

Non fucata, sed est simplex oratio very.

(Govor istine nije kien, ve jednostavan.)

Apstrakt:

Presuda je sudska odluka kojom se autorativno, konano i meritorno odluuje

o zahtevu za presudu i reava spor. Presuda je veoma znaajan pravni akt koji
sublimira itav postupak, predstavlja njegov logian zavretak i jasno, nedvosmisleno
i bez ikakve sumnje iskazuje i brani zakljuke do kojih je sudija doao ocenom dokaza.
Sve to je do tada uraeno ostaje bez smisla ukoliko ono to je napisano u presudi
ostane nedovoljno ili nedostojno prethodno obavljenog posla. Presuda mora biti
kvalitetna jer predstavlja krunu celog postupka i ona mora jasno, precizno i logino
prikazati zakljuke do kojih je sud doao nakon opseno sprovedenog postupka. Nije
dovoljno da presuda bude pravno korektna, ve mora biti i jeziki i gramatiki
pravilna, lako itljiva i razumljiva. Ono to sud kae i nain na koji kae, podjednako
je vano kao i ono to odlui. Za kvalitetnu presudu neophodno je kombinovanje
vetine pisanja i pravnog znanja.
U radu autor analizira sastavne delove sudske odluke u parninom postupku,
ukazuje na metodologiju njene izrade, neke od najeih greaka, kao i specifinosti i
pravila legalistikog stila koji mora biti imperativ prilikom pisanja presude.

Kljune rei: parnini postupak, uvod presude, izreka presude, obrazloenje

presude

Uvodna razmatranja

Presuda je sudska odluka kojom se autorativno, konano i meritorno

odluuje o zahtevu za presudu i reava spor, koji je bio povod parnici, na

*
Departman za pravne nauke Univerziteta u Novom Pazaru, docent za uu naunu oblast graansko
pravo, d.randjelovic@uninp.edu.rs.
22 Dragana Ranelovi

autoritativan i nesumnjiv nain. Zadatak suda je da na osnovu injenine grae

utvrene u sudskom postupku, podvodei pod odgovarajuu materijalnopravnu
normu, izvede zakljuak o tome na koji nain treba da regulie sporni pravni odnos
izmeu stranaka. Ovaj zakljuak (conclusio) predstavlja rezultat logike i misaone
operacije sadrane u izreci presude i on se izvodi iz dve premise. Praemissae
minor, logikog silogizma presude koji predstavlja injenino stanje, odnosno
injenice koje je sud utvrdio i za koje smatra da su vane za primenu prava radi
donoenja odluke. Radi utvrivanja injeninog stanja sudu slui injenini fond
koji je u pravilu iri od onog koji sud smatra relevantnim, i taj fond ine injenice na
koje se stranke tokom parnice pozivaju radi opravdanja osnovanosti svojih zahteva,
injenice koje su posredno relevantne i koje svojim postojanjem ukazuju na
postojanje vanih injenica (indicije) i injenice za koje je sud smatrao da ih treba
utvrditi a koje prelaze granice raspravljanja utvrene dispozicijom stranaka.1
Praemissae maior je sadraj pravne norme koju treba primeniti na utvreno
injenino stanje.
Presuda je veoma znaajan pravni akt koji sublimira itav postupak i u
njemu izvedene zakljuke. Sve to je do tada uraeno ostaje bez smisla ukoliko ono
to je napisano u presudi ostane nedovoljno ili nedostojno prethodno obavljenog
posla. Kvalitetna presuda zahteva poznavanje brojnih vetina, viestrano znanje, ali
pre svega poznavanje srpskog jezika i pravila pravopisa i logike.2 Presuda mora biti
kvalitetna jer predstavlja krunu celog postupka i ona mora jasno, precizno i logino
prikazati zakljuke do kojih je sud doao nakon opseno sprovedenog postupka.
Postupak koji prethodi donoenju presude je dugotrajan i vrlo kompleksan, bogat
brojnim parninim radnjama koje izvode njegovi uesnici. Zadatak suda je izuzetno
teak. On mora rezimirati sve preduzete radnje, utvrditi relevantne injenice i
primeniti odgovarajue pravne norme na konkretan sluaj.3 Presuda mora
predstavljati logian zavretak ovako kompleksnog procesa i jasno, nedvosmisleno
i bez ikakve sumnje iskazati i braniti zakljuke do kojih je sudija doao ocenom
dokaza na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.
Meutim, presuda mora biti kvalitetna i zbog toga to momentom njenog
objavljivanja ona postaje dostupna javnosti koja e neretko vrebati svaku greku,
nepravilnost, ili nedoslednost koju e iskoristiti da podrije sudijski autoritet. Pre
svega, presudom su uglavnom nezadovoljne obe stranke koje e nastojati da je
pobiju, tako da ona mora biti ispravna i u materijalnom i u formalnom smislu.
Snagom argumenata, jasnoom izraavanja i unutranjom logikom, onoga ko je
ita, ak i ukoliko ne prihvata u njoj iznete zakljuke, mora ostaviti u uverenju da
sud za svoj stav ima ozbiljne razloge i da je veoma malo prostora za

1
S. Triva-M. Dika, Graansko procesno pravo, Zagreb, 2004, str. 580.
2
M. Maji, Prvostepena krivina presuda vetina pisanja, Pravni instruktor, Beograd, 2014, str. 9.
3
Triva, Sinia; Dika, Mihajlo, Graansko parnino procesno pravo, sedmo izmijenjeno i dopunjeno
izdanje, Narodne novine, Zagreb, 2004.str. 618.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 23

argumentovanu kritiku iznetih stavova, bez obzira na simpatije koje prema

ovakvim stavovima gaji italac.4
U ovom radu, autor e prikazati metodologiju izrade sudske presude u
parninom postupku i neka osnovna pravila koja e pomoi itaocu da napie
pravilnu, jasnu, konciznu i loginu presudu.

1. Stil presude

Svaki sudija ima svoj stil pisanja, i taj stil on prenosi na nove mlae
generacije koje svoj pripravniki sta provode pod njegovim mentorstvom. Ukoliko
je njegov stil dobar, tzv. pelceri akata koje sastavlja, a koje mladi pripravnici
prikupljaju, kvalitetni, bie takvi i njihovi akti kada krenu sa samostalnim radom.
Meutim, pripravnici i kasnije struni saradnici, moraju zadrati samostalnost i
izvesnu kritinost prema aktima svojih mentora. Iz linog iskustva znam da najvei
broj sudija vraa na ispravljanje svaku presudu koja odudara od njihovog stila
pisanja, ime strogo kalupe budue sudije. Ipak, oni se moraju truditi da, kada
krenu sa samostalnim pisanjem akata, formiraju sopstveni stil koji e biti lien
nepravilnosti i greaka koje su se potkradale njihovim mentorima i koji e biti
otvoren za konstantnu samokritiku i usavravanje. Sam jeziki stil je individualne
prirode i oslikava kreativnost i vetinu koju sudija poseduje, ali koji se mora
neprestano nadograivati.
Nije dovoljno da presuda bude pravno korektna, ve mora biti i jeziki i
gramatiki pravilna, lako itljiva i razumljiva. Ono to sud kae i nain na koji kae,
podjednako je vano kao i ono to odlui. Za kvalitetnu presudu neophodno je
kombinovanje vetine pisanja i pravnog znanja. Jeziki stil osnauje pisano
oblikovanu pravnu misao, dok nedostatak u stilu pisanja moe imati za posledicu i
nedostatak u sadraju.5
Postoje i neka opta pravila koja se moraju potovati i koja propisuje zakon
a koja pruaju osnovne smernice u izradi sudskih akata. Pre svega, presuda mora
biti jasna, precizna, razumljiva, lako itljiva, sa to manje suvoparnih izlaganja koja
su nerazumljiva pravno neukim osobama. Legalistiki stil pisanja odlikuju izvesne
specifinosti. Reenice moraju biti kratke i smislene, filtrirane od nepotrebnih rei.
Sudska presuda nije mesto gde e sudija demonstrirati bogatstvo svog reeninog
fonda niti vetinu poetskog naina pisanja. Treba izbegavati duge i komplikovane
reenice, jer je duina reenice, najee, obrnuto proporcionalna njenoj
razumljivosti. Kratka reenica ini misao jasnijom itaocu i odrava njegovu

4
M. Maji, Prvostepena krivina presuda vetina pisanja, Pravni instruktor, Beograd, 2014, str. 9.
5
http://www.vtsrh.hr/uploads/Dokumenti/strucni%20radovi/Sagani%C4%87_Kristina_-
_Pisanje_1.stup_presuda_u_PP_HPR_10-10_UDK.pdf, pristup dana 04. juna 2015. godine.
24 Dragana Ranelovi

panju.6 Treba se rukovoditi Aristotelovim reima: Piimo kao obini ljudi tako da
nas svako razume, a razmiljajmo kao mudar ovek.7
Jezik mora biti jasan i to jednostavniji, a rei se moraju koristiti u svom
uobiajenom znaenju. Treba izbegavati argone, latinske izraze i nepotrebne
strune i tehnike termine, izuzev ako je njihova upotreba neizbena. Strane rei se
koriste samo ako za njih ne postoji odgovarajui prevod u srpskom jeziku. Kod
pisanja datuma u propisu, nula se ne pie ispred jednocifrenog broja, a nazivi
meseca u godini se oznaavaju reima.8
Veoma korisna moe biti priprema nacrta presude neposredno nakon
zavretka postupka, dok su utisci jo uvek svei.

2. Forma presude

Forma sudske presude je spoljni izraz u kojem se manifestuje njena

sadrina. Forma predstavlja spoljni okvir unutar kojeg se zbiva proces sudskog
razmiljanja i koji treba biti takav da itaocu omogui praenje njenog sadraja.
Kogentne procesne norme koje propisuju formu i minimum sadrine sudske
presude sadrane su u odredbama Zakona o parninom postupku9 i Sudskog
poslovnika10.
Neka osnovna pravila pri pisanju odluka i drugih pismena moemo nai u
Sudskom poslovniku. U l.122. st.1. propisano je da jeziki izraz odluka i drugih
pismena mora biti razumljiv. U gornji levi ugao svih sudskih pismena stavlja se
zaglavlje koje sadri: grb Republike Srbije, naziv Republika Srbija, naziv suda,
oznaku i broj predmeta, datum i sedite suda. Ako je odluka ili pismeno izraeno u
sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, u zaglavlju se pored naziva
navodi i sudska jedinica, odnosno odeljenje izvan sedita suda (l.125. Sudskog
poslovnika). Oznaka predmeta se sastoji od skraenice naziva upisnika u koji je
predmet upisan (u parninom postupku to je oznaka P) ispisana velikim slovom.
Broj predmeta se sastoji iz rednog broja upisa i poslednja dva broja kalendarske
godine u kojoj je predmet unesen u upisnik. Na primer, P 123/14.
Presude, reenja, zapisnici i reenja drugostepenog suda piu se na celom
listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga slina pismena mogu se
pisati na listu formata A5. Izvornici i prepisi odluka moraju biti itljivi, uredno
sastavljeni i odtampani korienjem IKT ili pisaom mainom. U sudovima u
kojima se koristi IKT, standardizuje se izgled i forma sudske odluke (veliina i vrsta
slova, broj redova, broj slovnih mesta, prored i sl.) (l.127. Sudskog poslovnika).

6
M. Maji, Prvostepena krivina presuda vetina pisanja, Pravni instruktor, Beograd, 2014, str. 79.
7
http://www.vtsrh.hr/uploads/Dokumenti/strucni%20radovi/Sagani%C4%87_Kristina_-
_Pisanje_1.stup_presuda_u_PP_HPR_10-10_UDK.pdf, pristup dana 04. juna 2015. Godine.
8
N. Petrui, Sastavljanje podnesaka, Prirunik za rad studenata,Pravna klinika za zatitu prava ena,
Ni, 2011.
9
Sl. glasnik RS, br. 110/2009, 70/2011, 19/2012 i 89/2013.
10
Slubeni glasnik RS, br. 10/2009, 7/2011, 19/2012 i 89/2013.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 25

Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je

potpisao predsednik vea - sudija koji je odluku doneo i zapisniar, ako je njegovo
uestvovanje obavezno, ili sudijski pomonik kome je to rasporedom poslova
povereno (l. 126. Sudskog poslovnika). Izvornik presude prdstavlja original
presude, i on se ukljuuje u spise predmeta.
Prepis presude predstavlja njenu kopiju koja se dostavlja strankama.
Prepis se overava od strane suda stavljanjem potvrde da je prepis veran originalu.
Prepis sadri ime predsednika vea, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao
izvornik, otisak tambilja, koji potpisuje upravitelj pisarnice ili drugo lice koje
ovlasti predsednik i jasan otisak peata suda. Na prepis odluke stavlja se pouka o
pravnom leku (l. 128. Sudskog poslovnika).
Zakon o parninom postupku propisuje da u sluaju da postoje odreene
nesaglasnosti izmeu izvornika i prepisa presude koje se odnose na greke u
imenima i brojevima, kao i druge oigledne greke u pisanju i raunanju, njih e
ispraviti predsednik vea posebnim reenjem koji se unosi na kraju izvornika
presude, a strankama se dostavlja overeni prepis reenja. Ukoliko se nesaglasnosti
tiu neke odluke sadrane u izreci presude, strankama se dostavlja ispravljeni
prepis presude sa naznaenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji
prepis.

3. Uvod presude

Pisano izraena presuda mora da sadri uvod, izreku i obrazloenje.

Uvod predstavlja tehniki deo presude i njegov sadraj je propisan u l.
355. st. 2. ZPP. Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda,
naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea, odnosno sudije pojedinca,
ime i prezime, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih
zastupnika i punomonika, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje predmeta
spora, dan zakljuenja glavne rasprave, dan kada je presuda doneta i dan kada je
presuda objavljena.
Iako su zakonom propisana jedinstvena pravila i elementi koji moraju biti
sadrina uvoda svake presude, i ovde dolazi do greaka. esto u uvodu nema svih
neophodnih podataka, a ima nekih suvinih (npr.: nepotrebno se navodi da je
glavni pretres usmen , a ne navodi se datum zakljuenja glavne rasprave ve samo
donoenja presude, u sluaju kada se oni ne poklapaju). Znaaj uvoda presude je u
omoguavanju kontrole svih procesnih pretpostavki i obavetavanje o osnovnim
elementima.
U l. 352. st.1. ZPP propisano je da se presuda donosi i objavljuje u ime
naroda. Ova sintagma se stavlja na sredinu strane i to velikim slovima. Ovim se eli
istaknuti na samom poetku da sudija sudi u ime svih graana, a sama presuda
izraava odreeni suverenitet iji je nosilac narod. Meutim, ovo nailazi na izvesne
kritike u kojima se navodi da bi ova sintagma mogla da stoji samo u zaglavlju
26 Dragana Ranelovi

odluka koje su donesene na referendumu, a u ostalim bi bilo ispravnije da stoji U

ime drave, kao to je sluaj u nekim zemljama.11
Na poetku uvoda presude, najpre mora biti naznaeno ime suda (npr.:
Osnovni sud u Panevu, Vii sud u Niu).
Ime i prezime predsednika i lanova vea je nuan deo jer se mora znati
koji sudija je vodio postupak i doneo presudu, to dalje omoguava i ocenu da li su
povreene odredbe zakona koje se odnose na sastav suda, iskljuenje i izuzee.
esto se pored imena i prezimena predsednika i lanova vea navodi i ime
zapisniara, to je nepotrebno i pogreno.12Pored nepotrebnih elemenata, ovaj deo
presude esto sadri i odreene jezike nepravilnosti. Jedna od eih je i
kontatacija da je presudu doneo sud sastavljen u veu sastavljenom od sudije
Jovana Jovanovia kao predsednika vea i sudije porotnika Petra Petrovia i Marka
Markovia kao lanova vea. Pravilno je rei da je sud sastavljen od predsednika
vea sudije Jovana Jovanovia i lanova vea, sudija porotnika Petra Petrovia i
Marka Markovia.13
Ime i prezime, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka,
njihovih zastupnika i punomonika. Stranka u postupku moe biti svako fiziko i
pravno lice. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima
radnje u postupku, dok stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen
zakonsku zastupnik. Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lino ili
preko punomonika. Punomonik fizikog lica moe biti advokat, krvni srodnik u
pravoj liniji, brat, sestra ili brani drug, kao i predstavnik slube pravne pomoi
jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim
ispitom. Punomonik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa moe biti i predstavnik
sindikata iji je zaposleni lan, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa poloenim
pravosudnim ispitom. Punomonik pravnog lica moe biti advokat, kao i
diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u
tom pravnom licu. Sud po slubenj dunosti pazi da li lice koje se pojavljuje kao
stranka moe da bude stranka u postupku i da li je parnino sposobna, da li
parnino nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li on ima
posebno ovlaenje koje je potrebno. Zbog ovoga je neophodno oznaenje punog
imena i prezimena svih stranaka, njihovo prebivalite, ukoliko ga nemaju boravite,
a ukoliko su u pitanju pravna lica, njihovo sedite.
Stranke se mogu nai u ulozi tuioca ili tuenog.14 Ukoliko ima vie
stranaka, neophodno je naznaiti za svaku u kojoj se ulozi javlja. Ovde sudije
neretko gree jer ispred stranaka, ukoliko ima vie u ulozi tuenog, dodaju
prvotueni, drugotueni.. Ovo je pogreno, jer jeziki upuuje da su tuena lica

11
U nekim dravama SAD-a; u Rusiji; u Velikoj Britaniji u presudama stoji u ime krune.
12
A. Radovanov-I.Zindovi, Metodologija izrade prvostepene presude u parninom postupku, Glasnik,
Novi Sad, 2011, str. 53.
13
M. Maji, Prvostepena krivina presuda vetina pisanja, Pravni instruktor, Beograd, 2014, str. 16.
14
Ukoliko se radi o brakorazvodnom postupku koji je pokrenut predlogom za sorazumni razvod braka,
stranke nemaju status tuioca I tuenog ve status predlaga.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 27

razliitog reda, to nije mogue, izuzev ako su u pitanju eventualni tueni, odnosno
l. 206. st. 1. ZPP propisuje da tuilac tubom moe da obuhvati dva ili vie tuenih i
na nain to e da trai da tubeni zahtev bude usvojen prema sledeem tuenom
za sluaj da bude pravnosnano odbijen prema tuenom koji je u tubi prethodno
naveden. I u Sudskom poslovniku u l. 122. st. 2. je propisano da, u izreci i
obrazloenju, stranke se uvek oznaavaju njihovim punim linim imenom, a ne po
redu nabrajanja (prvoredni tuilac, drugooptueni i sl.), stoga je neshvatljivo zbog
ega se ovakva greka jo uvek, neretko, potkrada sudijama.
Oznaenje vrednosti predmeta spora ima viestruki znaaj. Pre svega, od
vrednosti predmeta spora zavisi stvarna nadlenost suda, da li e suditi osnovni ili
vii sud; zatim sastav suda, da li e suditi sudija pojedinac ili vee; da li e stranka
imati pravo na reviziju; preko vrednosti predmeta spora vri se obraun i naplata
takse. Sporovi male vrednosti su sporovi kojima se tubeni zahtev odnosi na
potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube, i na njih se
primenjuju posebna pravila.15Kao vrednost predmeta spora uzima se samo
vrednost glavnog zahteva, ne i kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja,
izuzev ako ne ine glavni zahtev. Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se
ponavljaju, vrednost predmeta spora uzima se prema njihovom zbiru, najvie do
iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina. Ako se tubom trai
utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje
nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet npokretnost, vrednost
predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.
Ukoliko se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema
jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na
krae vreme. Ukoliko se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos merodavna je
vrednost predmeta spora koju je tuilac znaio u tubi. Ako je tuilac suvie visoko
ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, sud e najkasnije na pripremnom
roitu, a ako pripremno roite nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka
raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain da proveri tanost oznaene
vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora (l. 27.-34. ZPP).
Zatim sledi kratko oznaenje predmeta spora. Na primer,radi naknade
tete, radi duga, radi sporazumnog razvoda braka. Predmet spora moe
opredeliti i da li e se primeniti odredbe posebnog postupka, kakav je sluaj u
parnicama iz radnih odnosa, povodom kolektivnih ugovora, zbog smetanja
dravine. Predmet spora odreuje i da li je dozvoljena revizija,. Tako u parnicama o
sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa revizija je
dozvoljena, dok u parnicama zbog smetanja dravine nije.
Dan zakljuenja glavne rasprave. Kad sud smatra da je predmet
raspravljen tako da moe da se donese odluka, saoptava da je glavna rasprava
zakljuena i taj datum se unosi u uvod presude. U presudi se obavezno naznaava
da li je rasprava bila javna ili tajna. Na primer, nakon glavne i tajne rasprave
15
Vie l. 467-480 ZPP.
28 Dragana Ranelovi

zakljuene 20. aprila 2005. godine ili nakon odrane javne i glavne rasprave.
Odmah po zakljuenju glavne rasprave sud donosi presudu, izuzev u sloenijim
predmetima gde moe da odloi objavljivanje presude za osam dana od zakljuenja
glavne rasprave. U tom sluaju dan kada je presuda doneta i objavljena se nee
poklapati sa danom zakljuenja glavne rasprave. Meutim, uprkos preciznim
zakonskim odrdbama, u ovom sluaju, sudija uglavnom unosi samo datum
donoenja i objavljivanja presude.

4. Izreka presude

Izmeu uvoda presude i izreke, na sredini stranice velikim slovima stoji

PRESUDA.
Izreka presude (dispozitiv) sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju
zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja kao i odluku o postojanju ili
nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja (l. 355. st. 3. ZPP).U izreci se
ne iznose injenice koje je sud utvrdio niti pravna pravila koja je primenio pri
odluivanju, ve se samo saeto utvruje sadraj pravne zatite koju je sud svojom
odlukom doneo, odnosno uskratio. Ovde se esto ine greke, jer je sudska praksa
pokazala da obiluje presudama ije su izreke pretrpane suvinim elementima, od
kojih je mnogima mesto u obrazloenju, naroito stavovi suda o utvrenom
injeninom stanju.
Izreka presude je od posebne vanosti jer e ono to je sadrano u njoj biti
predmet izvrenja. Ona mora biti jasna, kratka, precizna i jeziki usklaena sa
vaeim materijalno-pravnim i procesno-pravnim zakonima, njihovim normama i
terminologijom. Praksa je pokazala da su upravo greke u izreci, ma koliko one bile
minorne i tehnike prirode, poput izostavljanja rei ili pogrenog navoenja
odredbi zakona , razlog ukidanja prvostepene presude. Nedostaci u izreci koji ine
da ona bude nerazumljiva, protivrena sama sebi ili razlozima presude
predstavljaju bitne povrede odredaba parninog postupka zbog kojih se moe
izjaviti alba. (l. 374. St. 12. ZPP) Stoga, upravo ovaj deo presude treba biti
predmet posebne panje i viestruke kontrole.16esto se deava da formulaciju
tube vre i neuke stranke, i sud, iako je vezan zahtevom stranke koji je postavljen
u toku postupka, ovlaen je da ispravi oigledne jezike, stilske i gramatike
greke.
Forma i sadrina izreke moe biti razliita i zavisi od vrste spora i vrste
presuda. Pravna zatita moe biti kondemnatorna, konstitutivna ili deklarativna.
1. Osuujuom (kondemnatornom) presudom se tueni obavezuje na
odreenu inidbu (npr.: obavezuje se tueni da na ime naknade tete
tuenom isplati iznos od..);
2. Utvrujuom se uvruje postojanje nekog prava ili pravnog odnosa koji
je meu strankama sporan ili se utvruje istinitost ili neistinitost neke
isprave, ako postoji pravni interes za to (npr.: utvruje se da je tuilac
16
M. Maji, Prvostepena krivina presuda vetina pisanja, Pravni instruktor, Beograd, 2014, str. 17.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 29

bio u radnom odnosu u periodu od 22.12.2010. godine do 12.10. 2013.

godine kod tuenog);
3. Konstitutivnom (preobraajnom) se trai promena ili prestanak
odreenog pravnog odnosa, odnosno pravnog stanja, zasnivanje novog
pravnog odnosa ili promena procesne situacije (npr.: ponitava se
Ugovor o doivotnom izdravanju R.br.430/13, overen kod Osnovnog
suda u Niu 22.11.2013.godine).
Struktura izreke osuujue presude je sloenija u odnosu na utvrujuu ili
preobraajnu, ali se u svakom sluaju ograniava na izricanje zakljuka o
osnovanosti istaknutih zahteva i deklarisanja odreene pravne posledice.
Odluke sadrane u izreci moraju biti konkretne i odreene.Ukoliko se
tubeni zahtev prihvata izreka presude glasi USVAJA SE TUBENI ZAHTEV
tuiocanavesti tubeni zahtev koji se usvajate se obavezuje tueni .(npr.:
USVAJA SE tubeni zahtev tuioca Republike Srbije, Ministarstvo odbrane,
Vojnograevinski centar Ni, pa se tueni Petar Petrovi iz Nia, obavezuje da
tuiocu preda stan, garsonjeru br.9, u ul. Uitelj Tasinoj br.15 u Niu, ispranjenu
od stvari I lica u ispravnom stanju, u roku od 15 dana, po pravnosnanosti prsude,
pod pretnjom prinudnog izvrenja).
Ukoliko se tubeni zahtev odbija izreka presude glasi ODBIJA SE tubeni
zahtevnavesti tubeni zahtev koji se odbija.. (npr.: ODBIJA SE tubeni zahtev
tuioca Jovanovi Jovana iz Nia kojim je traio ponitaj ugovora o poklonu II
Ov.3546/98 od 12.11.1998. godine, kojim je Jovanovi Petar poklonio tuenoj Peri
Slavici iz Prokuplja stan u Niu u ul. Vojvode Miia 1/6 KAO NEOSNOVAN).
Ukoliko se tuben zahtev usvaja samo u odreenom delu izreka presude
glasi DELIMINO SE USVAJA tubeni zahtev...navesti tubeni zahtev.
Ukoliko je presuda kondemnatorna, a inidba je pozitivna, izreka mora da
sadri odluku suda o duini roka za dobrovoljno izvrenje inidbe, kao i naznaenje
kada taj rok poinje da tee.
Izreka mora da sadri taan opis radnje ili ponaanja na koje se obavezuje
stranka. Ukoliko je predmet nepokretnost, neophodno je oznaenje povrine,
katastarske optine, broj posedovnog lista; ako je u pitanju automobil, marka, broj
registarske tablice i td. Ukoliko se tubenim zahtevom trai naknada tete, sud u
izreci mora zasebno odluiti o svim vidovima tete (npr.: USVAJA SE tubeni zahtev
tuioca Jovanovi Jovana iz Paneva, te se Markovi Marko iz Paneva obavezuje da
tuiocu naknadi tetu koju je tuilac pretrpeo kao posledicu zadobijenih povreda u
saobraajnoj nezgodi dana 12.11.2010. godine, i to:
A. NEIMOVINSKU TETU
- iznos od 80.000, oo dinara, na ime pretrpljenih fizikih bolova,
- iznos od 60.000,oo dinara, na ime pretrpljenog straha,
- iznos od 200.000,oo dinara, na ime umanjenja opte ivotne
aktivnosti, i
30 Dragana Ranelovi

iznos od 150.000,oo, na ime naruenosti tela, sve sa zakonskom

-
kamatom poev od 22.10.2012. godine, pa nadalje do konane
isplate u roku od 15 dana, pod pretnjom prinudne naplate.
B. IMOVINSKU TETU
- iznos od 10.000,oo dinara, za unitenu obuu, odelo, koulju, kravatu
i donji ve,
- iznos od 8.800,oo dinara, na ime putnih trokova za odlazak radi
leenja i rehabilitacije,
- iznos od 15.000,oo dinara, na ime pojaane ishrane za period od
10.03.2011. godine, pa do 21.05.2012. godine,
- iznos od 425.234,oo dinara, na ime naknade za pruenu tuu negu i
pomo za period od 12.02.2011. godine, pa do 21.07.2012. godine,
sve sa zakonskom kamatom poev od 22.10.2012. godine, pa do
konane isplate u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog
izvrenja.
Ako postoji vie zahteva, sud e o svim zahtevima, po pravilu, da odlui
jednom presudom. Sud moe da naloi tuenom da izvri odreenu inidbu samo
ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave, izuzev ako sud usvoji zahtev za
izdravanje, za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda
po osnovu rada ili izgubljenog izdravanja, moe da naloi tuenom i inidbe koje
nisu dospele.(l. 343. ZPP)
Kada se u presudi nalae stranci izvrenje neke inidbe, odreuje se i rok u
kome je duna da izvri ovu inidbu. Rok za izvrenje inidbe je 15 dana, ako
posebnim propisima nije drugaije predvieno. Sud moe da odredi dui rok za
izvrenje inidbe koja se ne sastoji u novanom davanju. U meninim i ekovnim
stvarima rok za izvrenje inidbe je osam dana. Rok za izvrenje inidbe poinje da
tee narednog dana od dana dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloeno
izvrenje.
Sastavni deo izreke ini i odluka o sporednim zahtevima koji su postavljeni
u tubenom zahtevu i u toku postupka, na primer odluka o kamati, odluka o
parninim trokovima.
Izreka moe da sadri i odluku o zahtevima koji su u tubi ili kasnije u toku
parnice postavljeni a imaju karakter predmeta spora.
Izreka moe sadrati i odluku o odreenim pitanjima koja nemaju karakter
tubenog zahteva, ali je tako, iz razloga pravne sigurnosti, odreeno zakonom. Ovde
spadaju: odluka o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog prigovorom
prebijanja; odluka o pravnom osnovu za inidbu koja je sadrana u izreci
meupresude; ako se usvaja kondemnatorni zahtev, izreka sadri odluku o
uslovnoj ili uzajamnoj obavezi koju tuilac treba da ispuni prema tuenom. U izreku
se unosi i alternativno ovlaenje tuenog.17

17
B. Pozni-V. Raki Vodineli, Graansko procesno pravo, Beograd, 2010, str. 376.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 31

5. Obrazloenje presude

Sastavljanje obrazloenja predstavlja izuzetno zahtevan posao jer ovde

sudija iskazuje svu svoju umenost, strunost, uverljivost, pravnu logiku i
kreativnost. Obrazloenje mora pruiti jasnu i ubedljivu argumentaciju za svaki deo
izreke i biti takvo da moe da objasni i ubedi svakog itaoca u razloge kojima se sud
rukovodio. Obrazloenje predstavlja osnovu za kontrolu rada suda i same presude i
na osnovu njega e stranka oceniti da li e podneti pravni lek, stoga ono ima teak
zadatak da brani presudu pred strankama, viim sudom i javnou. Obrazloenje
objektivizira proces odluivanja i obezbeuje da se u sistemu slobodne ocene
dokaza ostvaruje naelo zakonitosti i mogunost kontrole rada suda.18
Zakon o parninom postupku propisuje minimalni obavezni sadraj
obrazloenja i u l. 355. st. 4. navodi da sud u obrazloenju izlae zahteve stranaka i
njihove navode o injenicama na kojima se ti navodi zasnivaju, dokaze, injenino
stanje koje je utvrdio, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. Presuda ne
sadri obrazloenje ako su se stranke odrekle prava na pravni lek.
Izmeu izreke i teksta obrazloenja, na sredini stranice stoji
Obrazloenje.

5.1. Zahtevi stranaka i njihovi navodi

Na samom poetku obrazloenja, kao izvestan uvod u svoju odluku, sud

izlae saeto izlaganje tubenog zahteva (npr.: Tuilac je u tubi i tokom rasprave
lino i preko punomonika naveo da je kao fiziki radnik radio na graevini kui u
Niu u ul. Blagoja Parovia, kod tuenog kao poslodavca preduzimaa. Dana
25.10.1012.godine je obavljao poslove na krovu te kue, i prilikom silaska sa krova
preko terase i uz pomo merdevina, nogavica trenerke mu se zakaila za ankere
drae, izgubio je ravnoteu, pao sa visine od 7-8 metara i teko se povredio. U
tubenom zahtevu trai da mu tueni isplati nematerijalnu tetu u traenim
vidovima i navedenim iznosima, kao i materijalnu tetu u vidu izgubljene zarade.
Dokaze je predloio. Trokove je traio.).
S obzirom da tokom postupka esto doe do izmena navoda i zahteva, kako
bi se izbegla konfuznost i preobimnost, treba izneti samo konane zahteve i navode.
Nakon izlaganja tubenog zahteva, u novom pasusu, sud sumarno prikazuje
odgovor na tubu. (npr.: Tueni je osporio osnovanost tubenog zahteva u celosti.
Istakao je prigovor nedostatka pasivne legitimacije jer je tuioca angaovalo da radi
na ovom gradilitu tree lice, izvesni Petar Peri, a ne on tueni. Kritinom
prilikom, kada je tueni pao i povredio se, on nije bio angaovan od strane tuenog
da radi na krovu, a do povrede je dolo iskljuivom nepanjom i krivicom tuioca.
Tueni je predloio da se tubeni zahtev odbije. Dokaze je predloio. Trokove je
traio.)
18
B. Starovi-R. Kea, graansko procesno pravo, Novi Sad, 2004, str. 351.
32 Dragana Ranelovi

5.2. Dokazi koje je sud izveo u pogledu spornih injenica

Izmeu pasusa u kome se navode zahtevi stranaka i pasusa u kome se

izlau izvedeni dokazi, sudska praksa je ustalila reenicu sledee sadrine: Sud je
izveo predloene dokaze pa je ocenom istih, u smislu l. 8 ZPP odluio kao u izreci,
iz sledeih razloga.
Pre navoenja dokaza, sud u novom pasusu iznosi ta je nesporno, a ta
sporno izmeu stranaka (npr.: Meu strankama je nesporno da je tuilac kao NKV
radnik radio na graevinskom objektu kui u ul. Blagoja Parovia u Niu,
investitoraJovana Jovanovia, i izvoaa radova tuenog Marka Markovia.
Nesporno je da je dana 25.10.2012. godine tuilac pao sa krova sa visine od 7 do 8
metara i teko se povredio. Sporno je da li je tueni odgovoran za povredu tuioca, i
vezano sa tim za traene vidove tete, te koja je visina te tete.
Zatim sud hronoloki navodi koje je dokaze izveo: imena svedoka koje je
sasluao, isprave u koje je izvrio uvid (broj isprave, datum izdavanja, organ koji je
izdao), vetaenja koje je izveo, uviaje koje je izvrio. U parninom potupku
dominira raspravno naelo, jer su stranke dune da iznesu sve injenice na kojima
zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice, dok je
domet istranog naela u velikoj meri suen, izuzev u parnicama povodom
porodinih odnosa. Sud e da razmotri i utvrdi samo injenice koje su stranke
iznele i da izvede dokaze koje su stranke predloile, izuzetno sud je ovlaen da
utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu
predloile, ako iz rezultata raspravljanja o dokazivanja proizilazi da stranke
raspolau zahtevma kojima ne mogu da raspolau (l. 7. ZPP).
Nakon navoenja svakog pojedinanog dokaza, sud mora da da svoj stav u
odnosu na izvedene dokaze, odnosno ta je utvrdio i razloge odbijanja navoda
strane koja je izgubila spor, bez kritikovanja, napadanja i na neostraen nain koji
je lien negativnog tona. Sudija mora doneti odluku objektivno, nepristrasno i uz
jednako posveenu panju oprenim interesima stranaka.

5.3. Pravna ocena izvedenih dokaza

Nakon navoenja dokaza, sud treba da izloi ocenu svih pojedinih dokaza
na kojima zasniva svoju odluku, odnosno da da pravnu ocenu u odnosu na utvreno
injenino stanje, da izvri injenino, hronoloko i logiko povezivanje izvedenih
dokaza i da iznese razloge zato se neki dokaz smatra istinitim ili neistinitim.
Pritom, sve dokaze mora ceniti povezano, kao celinu, a ne zasebno. Nesporne
injenice se ne obrazlau, ve se samo oznae kao takve, ali je neophodno dovesti ih
u vezu sa spornim dokazanim injenicama. lan 8. ZPP propisuje da sud odluuje
po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno, svih
dokaza kao celine i na osnovu rezultata celog postupka, koje e injenice da uzme
kao dokazane.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 33

5.4. Primena pravne norme na utvreno injenino stanje

Na samom kraju obrazloenja, sud mora navesti propise na kojima je

zasnovao svoju odluku, odnosno mora navesti konkretnu pravnu normu koju je
primenio pri donoenju odluke. Meutim, esto, iako je u zakonu propisano kao
sastavni deo minimalnog sadraja obrazloenja, u presudama izostaje ovaj deo.
Najea greka koja se javlja prilikom pisanja obrazloenja jeste preterano
korienje copy paste metode, odnosno kopiranje delova zapisnika, to dovodi do
toga da obrazloenje bude konfuzno, lieno sutine, nesistematino i glomazno.
Ono se ne sme pretvoriti u izvetaj u kome se hronoloki prepisuju izvedeni dokazi.
esto se deava da umesto ocene dokaza i analize u obrazloenju se samo prepie
izreka presude i navede da je injenino stanje utvreno kao u izreci. Vie od 90%
sadrine obrazloenja predstavlja puko reprodukovanje svih izvedenih dokaza, i
onih koji su bitni ali i onih koji nisu vani za presuenje. Rezultat ovoga su
preobimne presude u kojima se samo par pasusa odnosi na sutinu stvari, pune
tehnikih greaka nastalih usled neselektivnog nabrajanja dokaza. Najei razlozi
zbog kojih se ukida presuda su upravo formalni nedostaci. Sve ovo dovodi i do
gubljenja vremena, uveavanja trokova, a samo voenje postupka gubi svoj
smisao.19

5.5. Odluka suda o trokovima

Presuda mora da sadri i obrazloenje suda o trokovima postupka, pri

emu je neophodno posebno naznaiti za koje parnine radnje i u kojim iznosima
se dosuuju trokovi.
U sluajevima koji su predvieni zakonom, obrazloenje moe da ima i
drugaiju sadrinu. Obrazloenje presude zbog proputanja, presude na osnovu
priznanja i presude na osnovu odricanja sadri samo razloge koji opravdavaju
donoenje ovih presuda i koji pokazuju da su one bile doputene. Presuda
revizijskog suda ne mora da ima detaljno obrazloenje ukoliko je revizija odbijena
kao neosnovana, ako sud zakljui da to nije potrebno jer su u reviziji ponovljeni
albeni razlozi, ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi
postiglo novo tumaenje prava niti bi to doprinelo ujednaenom tumaenju
prava.(l. 414. st. 2. ZPP)
Ispod teksta presude stoji koji sud je doneo odluku i kog datuma.
Ispod ove reenice, u donjem desnom uglu stoji potpis sudije, odnosno
predsednika vea. Sa leve donje strane, stavlja se pouka o pravnom leku, odnosno
koji je pravni lek doputen, kome se podnosi i ko odluuje o njemu.

19
http://www.vijesti.me/vijesti/bivsi-sudija-o-presudama-od-200-stranica-par-pasusa-vazno-807827,
pristup dana 01. juna 2015. godine.
34 Dragana Ranelovi

ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Ono to se namee kao prvi zakljuak i to je nesumnjivo, jeste da je

presuda jedan od najznaajnijih pravnih akata kojom se konano i meritorno
odluuje u parninom postupku. Ona mora biti, ne samo pravno korektna, ve i
jeziki, gramatiki i logiki pravilna, precizna, lako itljiva i razumljiva.
Kako ispuniti teak zadatak izrade kvalitetne i ispravne presude?
Najpre, osnovna pravila, propisana optim aktima, moraju se slediti, a
minimalni obavezni sadraj sastavnih delova presude strogo potovati. Meutim, i
pri pisanju delova koji dozvoljavaju kreativnost, izvesna pravila pravila
legalistikog naina pisanja se moraju potovati. Iako se ne mogu konano dati
autorativna pravila dobrog pisanja, izvesne smernice su postavljene. Pre iznoenja
zakljunih razmatranja, nuno je istai prvi preduslov kvalitetne presude koji je
savreno, ali i najjednostavnije izrazio sudija Ruggero Aldisert Da bi sudija mogao
da pie jasno i ubedljivo, reima koje paradiraju ispred itaoca u loginom
redosledu, on mora, pre svega da misli jasno i ubedljivo.20
Presuda mora biti jasna, precizna, razumljiva, lako itljiva, sa to manje
suvoparnih izlaganja koja su nejasna pravno neukim licima. Reenice moraju biti
kratke, smislene i liene nepotrebnih rei. Treba izbegavati duge i komplikovane
reenice, jer je duina reenice, najee, obrnuto proporcionalna njenoj
razumljivosti. Reenica ne treba da sadri nepotrebne rei, a pasus nepotrebne
reenice, iz istog razloga zbog kojeg jedna maina ne sme da ima nepotrebne
delove. Sudija mora biti jezgrovit i direktan. On se mora koristiti jednostavnim,
obinim srpskim jezikom. I kompleksne ideje i misli mogu se izraziti jednostavnim
jezikom koji je lako itljiv i razumljiv. Da bi se to postiglo, naravno, mora se
razumeti u potpunosti ono o emu se pie i ta se eli rei, jer se jedino tako ne
mogu promaiti sutinski elementi.
Svaki sudija treba stalno sebi da postavlja sledee pitanje: Da li ovako
piem jer to inim oduvek, ili ipak postoji bolji nain?.
Sudije moraju biti objektivne i kritiki nastrojene prema svojim presudama.
Neophodno je paljivo proitati svaki pasus, ne preskakati nijedan, iako je ve
poznat. itajui, moraju sagledavati celinu i sutinu presude, a ne samo da tragaju
za tehnikim grekama.
Reread and revise. Na samom kraju, neophodno je udaljiti se od teksta,
pustiti da se ohladi i iznova paljivo proitati u potrazi za neloginostima,
nepravilnostima, tehnikim grekama ili suvinim reima.
Sudijski poziv je izuzetno teak i odgovoran, a izrada presude poslednji,
najvaniji ispit koji sudije iznova i iznova polau sa svakim sporom. On zahteva
konstantno usavravanje teorijskih i pratinih znanja i vetina kako bi sudije
uspeno mogle da obavljaju svoju funkciju pravilna primena i tumaenje zakona

20
http://www.fjc.gov/public/pdf.nsf/lookup/judicial-writing-manual-2d-fjc-2013.pdf/$file/judicial-
writing-manual-2d-fjc-2013.pdf, pristup dana 05.06.2015. godine.
Vetina pisanja pravnih akata prvostepena presuda u parninom postupku 35

a samim tim i ostvarivanje prava graana. Jer, i sama presuda kae U IME
NARODA.

LITERATURA

1. Maji, Miodrag: Prvostepena krivina presuda vetina pisanja, Pravni

instruktor, Beograd, 2014.
2. Petrui, Nevena: Sastavljanje podnesaka, Prirunik za rad studenata,Pravna
klinika za zatitu prava ena, Ni, 2011.
3. Pozni, Borivoje, Vodineli, Raki, Vesna: Graansko procesno pravo,
Savremena administracija, Beograd, 2010.
4. Radovanov, Aleksandar: Graansko procesno pravo, Univerzitet Privredna
akademija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2004.
5. Radovanov, Aleksandar, Zindovi, Ilija: Metodologija izrade prvostepene
presude u parninom postupku, Glasnik advokatske komore, Novi Sad, 2011.
6. Stankovi, Gordana: Graansko procesno pravo, Pravni Fakultet, Ni, 2010.
7. Starovi, Borivoje, Kea, Ranko: Graansko procesno pravo, Centar za
izdavaku delatnost, Novi Sad, 2004.
8. Triva, Sinia, Dika, Mihajlo: Graansko procesno pravo, Narodne novine,
Zagreb, 2004.
9. Zakon o parninom postupku, Sl. glasnik RS, br. 110/2009, 70/2011,
19/2012 i 89/2013.
10. Sudski poslovnik, Slubeni glasnik RS, br. 10/2009, 7/2011, 19/2012 i
89/2013.
11. Etiki kodeks, Slubeni glasnik RS, br. 96/2010.
12. http://www.vijesti.me/vijesti/bivsi-sudija-o-presudama-od-200-stranica-
par-pasusa-vazno-807827
13. http://www.vtsrh.hr/uploads/Dokumenti/strucni%20radovi/Sagani%C4
%87_Kristina_-_Pisanje_1.stup_presuda_u_PP_HPR_10-10_UDK.pdf
14. http://www.fjc.gov/public/pdf.nsf/lookup/judicial-writing-manual-2d-fjc-
2013.pdf/$file/judicial-writing-manual-2d-fjc-2013.pdf
15. http://www.fjc.gov/public/pdf.nsf/lookup/JudicialWritingManual.pdf/$fil
e/JudicialWritingManual.pdf
36 Dragana Ranelovi

THE SKILL OF LEGAL DOCUMENTS WRITING JUDGMENT BY COURT OF FIRST

INSTANCE IN CIVIL PROCEDURES

PhD Drgn Rndelovic

Abstract:
A judgment is a court decision by which it is judged authoritatively, finally and on
the merits on the application for judgment, and by which a dispute is resolved. A
judgment is a very important legal document that sublimates the whole procedure;
it is a logical completion that clearly, unequivocally and without doubt presents and
defends the conclusions the judge comes to by evaluation of the evidence. Unless
what is written in the judgment is adequate or worthy of what is previously done,
the entire work up until the judgment remains valueless. Being the crown of the
whole process, a verdict must be of high quality, clearly, precisely and logically
presenting conclusions reached by the court after an extensive procedure. It is not
enough that the judgment is legally correct it should be linguistically and
grammatically correct, easily readable and understandable. What is said in the
court and how it is said is as important as what is decided. For a high quality
judgment it is necessary to combine writing skills and legal knowledge.

In this paper, the author analyzes constituent parts of a court decision in a civil
procedure, pointing out to methodology behind its drafting, some of the most
common errors, as well as particularities and rules of legalistic style as imperatives
when writing the judgment.

Keywords: civil procedures, judgment preamble, disposition of judgment,

statement of reasons.
PRAVNE TEME, Godina 3, Broj 5, str. 37-49 37

34.01(37)
347(4)

RECEPCIJA RIMSKOG PRAVA I NJEGOV UTICAJ NA GRAANSKO PRAVO

ZEMALJA KONTINENTALNE EVROPE

Doc. dr Rejhan R. Kurtovi*

Doc. dr Dragana Randjelovi*

Apstrakt:

Pod recepcijom rimskog prava podrazumeva se prihvatanje rimskog prava kao

pozitivnog prava u srednjovekovnoj Evropi. To je jedninstven sluaj u istoriji da se
pravni sistem jedne imperije i civilizacije primenjuje van njenih granica i posle njene
propasti. Rimsko pravo ne samo da se primenjivelo, ve je postalo i ostalo temelj
prava kontinenalne Evrope. Autor se u radu bavi recepcijom rimskog prava, i
njegovim uticajem na pravne sisteme drava Kontinentalne Evrope, a naroito na
graanske zakonike i razvoj graanskog prava. Recepcija rimskog prava posmatrana
je kroz analizu Justinijanove kodifikacije - Corpus iuris civilis, u kojoj su u originalnom
obliku sakupljene i sauvane sve tvorevine i dostignua rimske pravne teorije
klasinog perioda.

Kljune rei: Rimsko pravo, Justinijanova kodifikacija, recepcija rimskog prava,

Francuski graanski zakonik, Austrijski graanski zakonik, Nemaki graanski
zakonik.

UVOD
Rimljani, narod praktine naravi i loginog vezivanja stvari, u svojoj
vievekovnoj istoriji, stvorili su originalna pravna pravila i institute koji su do
dananjih dana ostali na snazi i koji permanentno doivljavaju nadogradnju. Uticaj
rimskog prava na savremene pravne sisteme je izuzetan, emu u prilog govori i
injenica, da su pojedini pravni sitemi direktno ili indirektno oblikovani po uzoru
na rimsko pravo.
Rimljani su postavili temelje privatnog prava, koju su kasnije dograivani i
usavravani kroz druge pravne sisteme i kole. Prouavanjem odreenih institucija
rimskog prava, kao i odreene pravne terminologije, dolazimo do zakljuka da
veina termina i instituta koje su rimljani ustanovili, ni posle toliko dugo vremena
nisu izgubili svoju upotrebnu snagu i mo. Generalno gledano, pojedni instituti i

*
Departman za pravne nauke Univerziteta u Novom Pazaru, docent za teorijsko-istorijsku pravnu
oblast, r.kurtovic@uninp.edu.rs.
*
Departman za pravne nauke Univerziteta u Novom Pazaru, docent za uu naunu oblast graansko
pravo, d.randjelovic@uninp.edu.rs.