Porodino pravo

Brak Osnovni pojmovi i naela

Pojam (PZ 3) Brak je zakonom ureena zajednica ivota mukarca i ene. Zakonom ureena zajednica Zajednica mukarca i ene (nisu priznati brakovi osoba istog pola) Zajednica ivota

1. 2. 3. 4. 5.

Naela braka: Naelo slobodnog pristanka na brak brak se moe sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buduih supronika, Naelo ravnopravnosti suprunika suprunici su ravnopravni, Naelo monogamije zabranjena je simultana poligamija, ali ne i suksesivna. Takoe, nije zabranjena ni faktika poligamija, Naelo laiciteta podrazumeva iskljuvu nadlenost drave za zakljuenje braka i reavanje svih spora u vezi sa brakom, Naelo potpunosti i trajnosti.

Sklapanje braka (PZ drugi deo)

1. Razliitost polova 2. Saglasna izjava volja 3. Forma 4. Odsustvo branih smetnji 5. Odsustvo branih zabrana 6. Zakljuenje u cilju zajednice ivota (brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota (PZ 32.)

1. Razliitost polova Proizilazi iz same definicije braka kao zakonom ureene zajednice ivota mukarca i ene (PZ 3.) 2. Saglasna izjava volje Karakteristike izjave volje za zakljuenje braka jesu: Izjava mora biti ozbiljna Izjave moraju biti date istovremeno, Izjava mora biti bezuslovna, Izjave moraju biti podudarne (u afirmativnom smislu), Izjave moraju biti date lino.

Page 1 of 21

3. Forma Zakonska forma za zakljuenje braka jeste ad solemnitatem. Obavezno je da se saglasne izjave volje daju pred matiarem.
Postupak za zakljuenje je propisan u PZ deo 10, glava 2, odeljak 2. PZ 292-304. Postupak sklapanja braka. Propisano je da se postupak sprovodi pred upravnim organom matiarom Meutim, postupak nije deo obavezne forme i povreda postupka ne povlai nitavost braka. Nadlenost Stvarna nadlenost optinski organ uprave na ijoj se teritoriji vode, u drugom stepenu Ministarsvo rada i socijalne politike. Funkcionalna nadlensot matiar Mesna nadlenost mesna nadlenost za zakljuenje braka nije predviena, tako da se brak moe zakljuiti pred bilo kojim stvarno i funkcionalno nadlenim organom. Postupak postupak se sastoji iz tri faze: prethodni postupak, postupak venanja i postupak registracije. Prethodni postupak (PZ 292-298) Budui suprunici podnose ZAHTEV za sklapanje braka (ako to uine usmeno, matiar o tome sainjava zapisnik), uz zahtev podnose i potrebnu dokumentaciju (izvod iz MKR, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. Takoe, ako je neko imao prethodni brak i dokaz da je taj brak prestao, ako to ve nije upisano u matinu knjigu). Matiar moe zahtev prihvatiti, nakon ega e sa podnosiocima obaviti razgovor i upoznati ih sa posledicama braka. o U sluaju odbijanja zahteva matiar moe i da odbije zahtev ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovanost braka predvieni zakonom. Na ovakvu odluku podnosioci zahteva mogu uloiti albu ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu (Ministarstvo rada i socijalne politike) u roku od 15. dana od dana prijema reenja. o Odustajanje ako se podnosioci zahtva ne pojave u dogovoreno vreme, matiar e konstativati da su odustali od sklapanja braka.

Postupak venanja (PZ 299-302) postupak venanja vri se na svean nain, u prostoriji predvienoj za tu namenu. Vri je matiar koji nosi lentu u bojama srpske zastave preko grudi. Izuzetno, venanje se moe vriti i van predviene prostorije, ako postoje razlozi i ako se time ne vrea dostojanstvo ina sklapanja braka. inu prisustvuju budui suprunici, dva svedoka i matiar. Ceremonija poinje utvri anjem identiteta buduih suprunika i utvrivanjem ispunjenosti uslova, nakon ega daju istovremene i istovetne izjave volje da sklope brak, nakon ega matiar progaava da je brak sklopljen. o Zakljuenje braka preko punomonika (PZ 301) mogue je ako postoje opravdani razlozi da umesto jednog suprunika brak zakljui punomonik. Punonmoje mora bitio izdato samo za tu priliku i overeno. U sluajuodbijanja zahteva moe se uloiti alba nadlenom ministarstvu u roku od 15 dana od dana prijema reenja. o Svedok moe biti svako poslovno sposobno lice. Postupak registracije (PZ 303-304.) Sklopljeni brak matiar upisuje u MKV i MKR za oba suprunika. Upis potpisuju suprunici, svedoci i matiar (i ako je angaovan i punomonik). o Dostavljanje izvetaja o sklopljenom braku ini se ako je mesto roenja suprunika razliito od mesta sklapanja braka, kao i ako je brak sklopio strani dravljanin.

Page 2 of 21

4. Odsustvo branih smetnji Branost (PZ 17,33.) Brak ne moe sklopiti lice koje je ve u braku. Ovakav brak je nitav. Meutim, brak nee biti poniten ako je raniji brak u meuvremenu prestao. Neposobnost za rasuivanje (PZ 18,34,212.) Brak ne moe sklopiti lice koje je nesposobno za rasuivanje. Ovakav brak je nitav. Meutim, ukoliko lice u meuvremenu postane sposobno za rasuivanje, brak je ruljiv. Srodstvo (PZ 19-21.) Brak ne mogu zakljuiti lica koja su srodnici.
Krvno srodstvo (PZ 19,35,212.) - Brak ne mog sklopiti krvni srodnici u pravo liniji, kao ni srodnici u pobonoj liniji 2. i 3. stepena a u 4. stepenu deca roene brae i sestara, te deca brae i sestara po majci. Brak sklopljen izmeu navedenih lica je nitav, ali moe opstati ako postoje opravdani razlozi Adoptivno srodstvo (PZ 20,35,212.) - Srodstvo zasnovano na usvojenju predstavlja smetnju za sklapanje braka isto kao i krvno srodstvo. Takav brak je nitav, ali moe opstati ako postoje opravdani razlozi. Tazbinsko srodstvo (PZ 21,35,212) brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tata, ouh i pastorka te maeha i pastorak. Meutim, ako postoje opravdani razlozi, sud moe dozvoliti zakljuenje braka meu ovim licima.

Starateljstvo (PZ 22,36.) Brak ne mogu sklopiti statatelj i tienik. Ovakav brak je nitav. Maloletstvo (PZ 23,37. ZVPP glava 6.) brak ne moe sklopiti lice koje nije napunilo 18 godina. Izuzetno, sud moe iz opravdanih razloga dozvoliti zakljuenje braka i licu koje je napunilo 16 godina, a dostiglo telesnu i duevnu zrelost neopdhodnu za vrenje prava i dunosti u braku. Ovakav brak je ruljiv. Brak maloletnika ne mora se ponititi ako se dozvola dobije i kasnije.
Postupak dobijanja dozvole regulisan je Zakonom o vanparninom postupku (ZVPP glava 6, 19-86.). Postupak pokree iskljuivo maloletnik ili oba maloletnika zajedno. Sud ispituje njihovu mentalnu i fiziku zrelost i druge injenice. Protiv reenja suda kojim se odbija dozvola, albu moe da izjavi samo maloletnik.

Mane volje (PZ 24,38,39.) brak ne moe zakljuiti lice ija volja nije slobodna.
Prinuda brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao pod prinudom. Prinuda postoji kada je drugi suprunik ili neko tree lice silom ili pretnjom izazvao opravdani strah kod suprunika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim ako se vidi iz okolnosti da je ugroen ivot i telo jednog ili drugog suprunika ili treeg lica. Zabluda brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugog suprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Zabluda o fizikoj linosti kada stupi u brak sa drugom linosti u odnosu na koju je mislilo (veoma retko, mogue kod blizanaca), Zabluda o graanskoj linosti kada se zakljui brak sa licem za koje postoje zablude o elementima graanskog statusa te linosti (ranije bio u braku, ima dete za koje drugi suprunik nije znao...) Zabluda o bitnim osobinama linosti zabluda mora biti o osobinama ije postojanje bi, da je suprunik znao, uticale na odluku o sklapanju braka.

Page 3 of 21

Dejstva braka (posledice braka)

Posledice braka na lini status Posledice braka na lino ime prema PZ 348. svaka kombinacija je mogua. Brani drug koji je prilikom zakljuenja braka promenio prezime moe u roku od 60 dana posle prestanka braka uzeti prezime koje je ranije nosio. Posledice braka na dravljanstvo zakljuenje braka ne utie na dravljanstvo. Ipak brak omoguava olakani postupak naturalizacije (Zakon o dravljanstvu 17. propisuje da lice koje je najmnje tri godine u branoj zajednici sa dravljaninom republike srbije i kome je dozvoljeno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, moe biti primljen u dravljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom dravom). Posledica braka na poslovnu sposobnost Srpski graanski zakonik dovodio je do emancipacije mua uz istovremenu zabranu za enu da ini dobroine poslove (jer nije svejedno od koga dobija poklone). Posledice braka u pogledu prava i dunosti suprunika linog karaktera Obaveza zajednikog ivota, Obaveza uzajamnog pomaganja i potovanja, Sloboda izbora rada i zanimanja, Sporazumo odreivanje mesta stanovanja, Obaveza vernosti bila propisana u ZBPO ali sada vie nije.

Prestanak braka
1. Smrt, 2. Ponitenje, 3. Razvod

Smrt (PZ 30.) Smrt jednog ili oba suprunika povlai prestanak braka. injenica smrti dokazuje se izvodom iz MKR, smrtovnicom ili pravosnanim reenjem vanparninog suda o utvrenju injenice smrti. Kao momentat prestanka braka uzima se momenat smrti utvren u umrlici ili reenju vanparninog suda. Ponitenje braka (PZ 31-39.)
Apsolutna nitavost braka razlozi za ponitenje dati su kao numeru clausus. Navedeni su sluajevi: istovenost polova / nepostojanje saglasne izjave volje / zakljuenje braka bez matiara / odsustvo namere zajednice ivota / branost / nesposobnost za rasuivanje / srodstvo / maloletstvo ispod 16 godina / starateljestvo. Ponitenje deluje pro futuro, dakle ex nunc (za razliku od obligacionog prava). Aktivno legitimisano lice jeste svako lice koje ima pravni interes. Relativna nitavost braka razlozi su: mane volje / maloletsvo iznad 16 godina / nesposobnost za rasuivanje koja je nestala tokom braka.

Page 4 of 21

Razvod braka (PZ 40,41,210,219-246.)

Razlozi za razvod braka u naem pravu usvojen je opti (brojne injenice se mogu navesti kao razlog zahteva za prestanak braka), relativni (samo postojanje neke injenice ne ovlauje su da donese odluku o razvodu ve se mora konstatovti i posledica u vidu ozbiljne poremeenosti branih odnosa) i neskriljeni (razvod se moe zahtevati bez obzria na krivicu za nastanak razloga za prestanak braka) brakorazvodni uzrok. Tako su razlozi za razvod braka i postavljani alternativno unutar PZ kao: 1. Brani odnosi trajno i ozbiljno poremeeni 2. Objekvivno se ne moe ostvarivati zajednica ivota.

Vrste razvoda Sporazumni razvod braka (PZ 40.) - suprunici se mogu razvesti sainjavanjem sporazuma o razvodu. Ovaj sporazum mora sadrati: 1. pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava (zajedniko ili samostalno vrenje roditeljskog prava) i 2. pismeni sporazum o deobi zajednike imovine. Razvod po tubi (PZ 41.) - u naem pravu usvojen je opti, relativni i neskriljeni brakorazvodni uzrok. Po PZ svaki suprunik ima pravo na razvod braka ako je ispunjen jedan od dva uslova: 3. Brani odnosi trajno i ozbiljno poremeeni 4. Objekvivno se ne moe ostvarivati zajednica ivota. Postupak Sporazumni razvod SPORAZUMNI PREDLOG za razvod podnosi se nadlenom optinskom sudu (mesna nadlenost u skladu sa ZPP-om). U sluaju zastupanja od strane punomonika, suprunici moraju imati razliite punomonike. Postupak po tubi TUBA za razvod se podnosi nadlenom optinskom sudu (mesna nadlenost u skladu sa ZPPom). Sud sudi u veu od jednog sudije i dvoje sudije porotnika, a u drugom stepenu vee od tri sudije. Aktivno legitimisana lica su suprunici i organ starateljstva. Naslednici mogu nataviti ve zapoeti postupak. POSREDOVANJE se redovno sprovodi u sluaju pokretanja tube, osim u sluajevima: 1) jedan od suprunika ne pristane na posredovanje, 2) jedan od suprunika nesposoban za rasuivanje, 3) boravite jednog od suprunika nepoznato i 4) ako jedan ili obar suprunika ive u inostranstvu. Postupak sprovodi sud na roitu pred sudijom pojedincem. Ovaj je duan da preporui psiho-socijalno savetovanje od strane specijalizovane ustanove. Suprunici ne moraju pristati na savetovanje. Mirenje svrha mirenja jeste da se razrei konfklikt bez razvoda braka. U sluaju pomirenja smatrae se da je tuba za razvod braka povuena. Mirenje nije uspelo ako uredno pozvani suprunici ne dou na poziv (s tim da sud moe odluiti da se mirenje i u ovom sluaju nastavi, ako proceni da ima izgleda da do pomirenja doe). Mirenje mora biti sprovedeno u roku od 2 meseca od dana dostavljanja tzube sudu. Ako ustranova kojoj je mirenje povereno ne obavesti sud o rezultatima 3 meseca od dana dostavljanja tube, sud zakazuje roite u doku od 15 dana od dana isteka roka za odgovor. Nagodba sprovodi se u sluaju da mirenje nije uspelo. Svrha jeste da se odnosi razree bez konflikta nakon razreenja braka. Ovde je cilj sporazum o vrenju roditeljskog prva i deobi zajednike imovine. Za razliku od mirenja, nagodbi prisustvuju i punomonici. Nagodba se mora sprovesti roku od 2 meseca od dana dostavljanja tube sudu. Ako ustranova kojoj je nagodba poverena ne obavesti sud o rezultatima 3 meseca od dana dostavljanja tube, sud zakazuje roite u doku od 15 dana od dana isteka roka za odgovor.

Page 5 of 21

Odluke Presuda presudom sud je duan da odlui o vrenju roditeljskog prava. Presuda zbog proputanja, priznanjaj ili odricanja ne moe se izrei. Stranke ne mogu zakljuiti sudsko poravnanje Pravni lekovi alba nadlean je vii sud. Odluku donosi vee od tri sudije. Na presudu na osnovu sporazumnog predloga stranaka razlozi za albu mogu biti samo bitna povreda odredaba parninog postupka ili prinuda ili zabluda prilikom zakljuenja sporazuma o razvodu. Na presudu na osnovu tube, razlozi su svi razlozi predvieni ZPP-om. Vanredni pravni lekovi dozvoljeni su svi vanredni pravni lekovi, s tim da se presuda ne moe pobijati u delu u kome je doneta odluka o razvodu (zbog mogunosti zakonske bigamije, da lice koje je razvedeno i stup u novi brak, usvajanjem vanrednog pravanog leka ne doe u situaciju da bude legalno u dva braka). Pravila postupka Naelo iskljuenja javnosti (PZ 206.) - u postupku u vezi sa porodinim odnosima javnost je iskljuena. Podaci iz sudskih sposa spadaju u slubenu tajnu i nju su duni da uvaju svi uesnici u postupku. Istrano naelo - PZ 205.) - u postupku u vezi sa porodinim odnosima sud moe utvrivati injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samostalno istraivati injenice koje nijedna stranka nije iznela. Naelo ogranienog disponiranja stranaka u branom sporu nije dozvljena presuda zbog proputanja ili na osnovu priznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje.

Vanbrana zajednica Vanbrana zajednica (PZ 4.) Vanbrana zajednica jeste trajnija zajednica ivota mukarca i ene, koja nema branih smetnji.
Bitni elementi Zajednica ivota podrazumeva sveukupnu relaciju u sferi emotivnihm seksualnih, prokreativnih, kulturnih, ekonomskih i drugih potreba mukarca i ene. Trajnost vremenski period nije presuda, ve je bitna namera trajnosti od strane vanbranih partnera. Nepostojanje zakonom predvienih branih smetnji. Pravni status vanbrane zajednice Vanbrani partneri imaju prava i dunosti suprunika pod uslovima odreenim u zakonu. PZ u konkretnom sluaju poistoveujen prava i dunosti branih i vanbranih partnera kod opte podobnosti za usvojenje (PZ 101.) ili kod ustanove nasilja u porodici (PZ 197.).

Page 6 of 21

Odnosi roditelja i dece

Materinstvo i oiinstvo Materinstvo Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. Majinstvo se utvruje upisom u matinu knjigu roenih. Taj upis obezbeuje se prijavom od strane porodilita, ili pravosnanom sudskom preusdom.
Osporavanje materinstva Materinstvo moe biti osporeno od strane ene koja tvrdi da je majka deteta ili mukarca koji se po zakonu smatra ocem deteta. Nije doputeno osporavanje matarinstva utvreno sudskom presudom, posle usvojenja detata niti posle smrti deteta.

Oinstvo Otac deteta nije u zakonu jasno odreen kao to je odreena majka.
Propusti pri definisanja oca u zakonu Zakon predvia samo mogunost da neko bude utvren kao otac bez odreivanja ta se odlukom utvruje. Tako, zakon uvodi prezumpciju oinstva mua majke deteta u sluaju deteta roenog u braku ili 300 dana nakon prestanka braka ako je prestao smru mua i ako majka nije zakljuila novi brak u meuvremenu. Van braka, svako ko je voljan da prizna da je otac deteta moe to uiniti, uz saglasnost majke ili deteta. I da nema moderne medicine, koja moe utvrdti dovoljnu slinost u genetikom materijalu, ne bi se znalo ta se dokazuje niti ta se priznaje. Propust je uinjen ak i kod odreivanja oca u sluaju zaea uz biomedicinsku pomo gde nije navedeno da se ocem smatra davalac sperme koji bi u sluaju anonimnosti bio iskljen, to sluaj kod davaoca jajne elije, ve se i dalje koriste iste prezumpcije koje postoje i kod prirodnog zaea. Dakle, materinstvo je odreeno potpuno jasno i prirodno, dok je oinstvo vie neka administrativna funkcija bazirana na izjavama volje. Priznanje oinstva Oinstvo moe priznati lice koje je napunilo 16 godina (dakle delimino poslovno sposobno), moe biti dato samo ako je dete ivo u trenutku davanja izjave (izuzetno i pre roenja). Sa priznanjem se mora saglasniti majka koja je poslovno sposobna.

Dete pod roditeljskim staranjem Prava deteta Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji. Dete ima pravo da ivi sa svojim roditeljima pre svih drugih. Dete ima pravo da odrava line odnose i sa roditeljem sa kojim ivi i sa roditeljem sa kojim ne ivi. Dete ima pravo na obezbeenje najboljih moguih ivotnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, eljama i sklonostima. Dete ima pravo na slobodno izraavanje miljenja to ukljuuje pravo da blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna za formiranje tog miljenja.

O svim navedenim pitanjima, dete koje je navrilo 15 godina i sposobno je za rasuivanje, moe samostalno donositi odluke. Takoe, sva navedena prava mogu biti ukinuta ili ograniena (samo) odlukom suda.

Dunosti deteta Dete je duno da pomae roditeljima u skladu sa svojim godinama i zrelou. Dete koje stie zaradu ili prihode duno je da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja, odnosno izdravanja roditelja i maloletnog brata ili sestre, pod uslovioma odreenim ovim zakonom.

Page 7 of 21

Roditeljsko pravo Roditeljsko pravo izvedeno je iz dunosti roditelja i postoji samo u meri u kojoj je potrebna za zatitu linosti, prava i interes deteta. Ono obuhvata pravo i dunost staranja o detetu (uvanje, podizanje, vaspitvanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, kao i pravo na dobijanje informacija o detetu od svih zdravstvenih i obrazovnih ustanova).
uvanje i podizanje deteta lino se staraju o ivotu i zdravlju deteta, ukljuujui zabranu poniavanja deteta i neljudskom kanjavanju i vreanju dostojanstva deteta kao i zbranu izloenosti takvim postupcima od strane treih lica. Vaspitavanje deteta pravo i dunost razvijanja odnosa i usmeravanja ka usvajanju i potovanju vrerdnosti emocionalnog, etikog i nacionalnog identita svoje porodice i drutva. Obrazovanje deteta dunost osnovnog kolovanja deteta a za vie kolovanje u skladu sa mogunostima. Zastupanje deteta pravo i dunost zastupanja deteta u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta kao i pravo preduzimanja pravnih poslova upravljanja i raspolaganja prihodom koje je steklo dete mlae od 15 godina.

Vrenje roditeljskog prava Roditeljsko pravo roditelji mogu vriti zajedniki i samostalno. Vrenje moe biti ureeno samim inom zajednikog ivota, ili u sluaju nepostojanja zajednice ivota, sporazumom izmeu roditelja.
Zajedniko vrenje roditeljskog prava vri se samim voenjem zajednikog ivota. U sluaju nepostojanja zajednice ivota, zajedniki mogu vriti roditeljsko pravo i na osnovu sporazuma. Sporazum mora biti odobren od strane suda i mora biti u najboljem interesu deteta. Sporazum mora urediti i ta se smatra prebivalitem deteta. Samostalno vrenje roditeljskog prava u faktikom sluaju to je situacija kada je jedan roditelj nepoznat, umro ili potpuno lien roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Takoe, samostano vri roditeljsko pravo i roditelj koji ivi sa detetom, a sud jo nije doneo odluku o vrenju roditeljskog prava. Sporazumom, roditelji se mogu sporazumeti da e samo jedan vriti roditeljsko pravo. Ovaj sporazum mora obuhvatiti reenja o sporazumu o poveravanju deteta jednom roditelju, visini doprinosa za izdravanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja linih odnosa deteta sa drugim roditeljem. U ovom sluaju roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ima pravo da odluuje o bitnim pitanjima za ivot deteta, to ukljuuje obrazovanje, vee medicinske zahtave nad detetom, promenu prebivalita deteta i raspolaganje imovinom vee vrednosti.

Nadzor nad vrenjem roditeljskog prava Nadzor vri organ starateljstva i on moe biti preventivni i korektivni.
Preventivni nadzor obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omoguava roditeljima da vre roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadlenost ovim zakonom. Korektivni nadzor obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vrenju roditeljskog prava. U ovom sluaju donosi odluke kojima 1. upozorava roditelje na nedostatke u vrenju roditeljskog prava, 2. upuuje roditelje na razgovor u porodino savetovalite ili utanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima, 3. zahteva od roditeklhja da polae raun oupravljanju imovine deteta.

Page 8 of 21

Lienje roditeljskog prava

Potpuno lienje roditeljskog prava Roditelj koji zloupotrebljava ili grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti potpuno lien roditeljskog prava. Pod zloupotrerbom se podrazumeva: 1. fiziko, seksualno ii emocionalno zlostavljanje deteta, 2. izrabljivanje deteta silenjem na preterani rad ili rad koji ugroava zdravlje ili obrazovanje deteta odnosno rad koji je zabranjen zakonom, 3. podstianje deteta na vrenje krivinih dela, 4. navikavanje deteta odavanju ravim sklonostima, 5. na drugi nain zloupotrerbljava dunosti iz sadrine roditeljskog prava. Pod grubim zanemarivanjem dunosti iz roditeljskog prava podrazumeva se: 1. naputanje deteta 2. proputanje staranja o detetu sa kojim ivi, 3. izbegavanje izdravanja deteta ili odrvanja linih odnosa sa detetom sa kojim ne ivi, odnosno spreavanje odravanja linih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi, 4. sa namerom i neoprvdano izbegavanje stvaranja uslova za zajedniki ivot sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zatite za snmetaj korisnika, 5. na drugi nain grubo zanemarivanje dunosti iz sadrine roditeljskog prava. Sadrina sudske odluke liava roditelja svih prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti da izdrava dete. moe biti odreena jedna ili vie mera zatite deteta od nasilja u porodici. upisuje se u matine knjige. Delimino lienje roditeljskog prava (PZ 82.) Roditelj koji nesavesno vri prava ili dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti delimino lien roditeljskog prava. Sudska odluka moe liti roditelja jednog ili vie prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti izdravanja deteta. Odluka o lienju upisuje se u matine knjige.

Vraanje roditeljskog prava (PZ 83.) Roditelju se moe vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimino lien roditeljskog prava. Prestanak i produenje roditeljskog prava (PZ 84.) 1. kada dete navri 18. godinu ivota (izuzetno, ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psihofizikom razovju nesposobno da se samo o sebi stara i titi svoja prava ili svojim postupcima ugroava svoje interese, roditeljsko pravo moe se produiti do prestanka tih okolnosti), 2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva (stupi u brak), 3. kada dete bude usvojeno (izuzev kada ga usvoji njegov suprunik), 4. kada roditelj bude potpuno lien roditeljskog prava, 5. smru roditelja ili deteta.

Page 9 of 21

Postupak u sporovima za liavanje odnosno vrenje roditeljskog prava (PZ 261-273.)

Stvarna nadlenost osnovni sud, Mesna nadlenost opta mesna nadlenost ili sud prebivalita deteta (ako tubu podnosi dete). Inicijalni akt tuba, Aktivno legitimisana lica dete, roditelj, organ starateljstva, javni tuilac. Dunost suda sud se mora voditi najboljim interesom deteta. Ako proceni da prava deteta nisu dobro zastupana, duan je detetu postavi privrermenog zastupnika. Ako je u postupku za lienje roditeljskog prava jedna stranka dete koje je sposobno da formira svoje miljenje, postara se da dete dobije obavetenja koja su mu potrebna, da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje miljenje i da miljenju deteta posveti panju u skladu sa godinama i zrelou i da miljenje deteta utvrdi na nain i na mesu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelou. Hitnost postupka (PZ 269.) - Postupak za lienje roditeljskog prava naroitp je hitan. Prvo roite zakazuje se tako da se odri u roku od osam dana od dana ada je tuba primljena u sudu, a drugostepeni organ je dan da donese odluku u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe. Obaveznost pribavljanja strunog miljenja (PZ 270.) - pre nego to donese odluku o zatiti prava deteta ili o vrenu odnosno lienju roditeljskog prava, sud je duan da zatrai struno miljenje prgana starateljstva, porodinog savetovalita ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima. Odluka (PZ 271.) ako su se roditelji sporazumeli, taj se sporazum unosi u izreku presude, ako sud proceni da je to u najboljem intetresu deteta. Ako nema sporazuma ili on po oceni suda nije u najboljem interesu deteta, odluku donosi sud. Unos odluke u matine knjige odluka se unosi u matine knjige.

Page 10 of 21

Usvojenje
Zasnivanje usvojenja (PZ 88-103.) Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. Dete se moe usvojiti samo ako je to u njegovom najboljem intetresu.
Usvojiti se moe maloletno dete 1. koje nema ive roditelje 2. iji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravite, 3. iji roditelji su potpuno lieni poslovne sposobnosti, 4. iji su se roditelji saglasili sa usvojenjem 5. koje se saglasilo sa usvojenjem, ako je starije od 10 godina Ne moe se usvojiti 1. maloletno dete mlae od tri meseca 2. maloletnik kome je priznata potpuna poslovna sposobnost 3. krvi srodnik u pravoj liniji 4. roeni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci. 5. tienik od strane svog staratelja. Usvojilac 1. Mora biti starosti izmeu 18-45 godina (izuzetno, mogue je da se ovaj uslov ublai odlukom ministra), 2. mora biti lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu deteta. 3. Ne sme biti lice lieno roditeljskog prava 4. ne sme biti lice lieno poslovne sposobnosti 5. ne sme biti lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na osvojenika 6. ne sme biti lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv raka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela, 7. mora biti u branoj ili vanbranoj zajednici (izuzetno, na osnovu odobrenja ministra, kada za to postoje naroiti razlozi, usvojiti moe i lice koje ivi samo. Priprema za usvojenje usvojiti moe samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja, odnosno usvojioca deteta. Strani dravljani usvojenje je dozvoljeno stranim dravljanima pod uslovom da se ne mogu nai usvojitelji meu domaim dravljanima (pretpostavka je da se ne mogu nai ako je prolo vie od jedne godine od dana unoenja poataka u jedinstveni lini registar usvojenja, a uzuzetno i pre jedne godine, ako je to u najboljem interesu deteta) i da se ministar za pordinu zatitu saglasio sa tim usvojenjem.

Dejstva usvojenja (PZ 104-105.) Usvojenjem se izmeu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njegovih srodnika, zasnivaju jednaka prava i dunosti kao izmeu deteta i roditelja, odnosno drugih srodnika. Prestaju prava i dunosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i dunosti srodnika prema njemu, a prestaje i roditeljsko pravo osim ako dete ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta. Prestanak usvojenja (PZ 106-109.) Usvojenje prestaje ponitenjem ako je nitavo ili ruljivo.
Nitavo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovanost predvieni zakonom, Ruljivo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje bilo dato pod prinudom ili u zabludi. Posledice nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odluuje organ starateljstva.
Page 11 of 21

Hraniteljstvo Zasnivanje hraniteljstva (PZ 110-118.) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. Lica su hranitelj i dete. I dete i hranitelj moraju ispunjvatati odreene usllove da bi hraniteljstvo bilo zasnovano.
Blii uslovi propisani su podzakonskim aktima. Hraniteljstvo se moe zasnovati samo ako je to u najboljem intetresu deteta i moe se zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta, osim ako je dete bez roditeljskog staranja. Ukoliko je dete starije od 10 giodina i sposobno za rasuivanje, i ono mora dati saglasnost za zasnivanje hraniteljstva. Dete mora biti maloletno (izuzetno i nakon toga ali samo ako dete ima smetenj u psihofizikom razvoju i ako je nesposobno da se stara samo o sebi i o zatiti svojih prava. Dete mora biti bez roditeljskog staranja (izuzetno i ako je pod roditeljskih staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizikom razvoju ili je dete sa poremeajem u ponaanju) Pod detetom bez roditeljskog staranja smatra se o dete koje nema ive roditelje, o dete iju su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, o dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, o dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposopbnost, o dete iji su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje opdnosno vaspitavanje deteta i o dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain. Kada su hranjenici braa i sestre po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim starateljem. Hranitelj Moe biti samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu, Ne sme biti lien roditeljskog prava, Ne sme biti lien poslovne sposobnosti, Ne sme biti oboleo od bolesti koja moe tetno delovati na hranjenika i Ne sme biti osuivan za krivino delo iz grupe dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela, Mora biti pripremljen za hraniteljstvo po posebnom programu propisanom od strane ministra nadlenog za porodinu zatitu.

Dejstva hraniteljstva (PZ 119,120.)

Hranitelj ima pravo i dunost da uva, podie, vaspitava, obrazuje dete i da ga priprema za samostalan ivot i rad. Hranitelj ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom. Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dunost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolau imovinom deteta, da izdravaju dete, da sa detetom odravaju line odnose i da odluuju o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta zajedniki i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu lieni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na nedogovarajui nain.

Page 12 of 21

Prestanak hraniteljstva (PZ 121-123.)

Naini prestanka: Kada dete navri 18. godinu ivota, kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva, kada dete bude usvojeno, kada umru dete ili hranitelj u ovom sljuaju prednost prilikom zasnivanja novog hraniteljstva ima lice koje je ivelo u istoj porodinoj zajednici. raskidom hraniteljstva odlukom organa starateljstva bilo po predlogu roditelja ili staratelja hranjenika bilo kada utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da ono vie nije u najboljem interesu deteta. Posledice prestanka Ukoliko je dete sa roditeljskim staranjem, o njemu nastavljaju da se brinu roditelji, a ako dete nije pod roditeljskim staranjem, brigu preuzima organ starateljstva.

Page 13 of 21

Starateljstvo Stavljanje pod starateljstvo (PZ 124,125.)

Ko se stavlja pod starateljstvo dete bez roditeljskog staranja ili punoletno lice koje je lieno poslovne sposobnosti. Odluka odluku donosi organ starateljstva u mestu prebivalita tienika odnosno mestu ponalaenja tienika. Odluka sadri plan staranja, odluku o statatelju i odluku o smetaju tienika (organ starateljstva e najpre pokuati da tienika smesti u srodniku porodicu i popisae imiovinu tienika ako ona postoji). Staratelj (PZ 126-134.) Za staratelja se postavlja lice koje ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dunosti staratelja a pristalo je da bude staratelj. To e najpre biti suprunik, srodnik ili hranitelj tienika, osim ako interes tienika ne nalae drugaije. Ako je tienik navrio 10 godina i sposoban je za rasuivanje, ima pravo da predloi lice koje e mu biti postavljeno za staratelja. Ne moe biti staratelj: lice koje je lieno poslovne sposobnosti, lice koje je lieno roditeljskog prava, lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima tienika, lice od koga se, s obzirom na njegove line odnose sa tienikom, roditeljima tienika ili drugim srodnicima, ne moe oekivati da e pravilno obavljati poslove staratelja. Privremeni staratelj Organ starateljstva moe postaviti privremenog staratelja tieniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu, ako proceni da je to neophodno radi privremene zatite linosti, prava ili interesa tih lica. Odlukom o postavljenju odreuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on moe preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretrnog sluaja. Po navedenim uslovima, organ starateljstva je duan da postavi privremenog staratelja: licu ije je porabite nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomonika, nepoznatom sopstveniku imovine, licu iji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj), stranom dravljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog, drugom licu kada je to predvieno zakonom Razreenje staratelja Organ starateljstva duan je da razrei staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja svoju dunost ili da zloupotrebljava odnosno grubo zanemaruje dunosti staratelja ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja ili na zahtev samog staratelja. Rok za razreenje je 60 dana na zahtev staratelja a 30 zbog drugih razloga. Prilikom razreenja mora postaviti i novog staratelja, uz prethodnu procenu imovine tienika.

Page 14 of 21

Dejstva starateljstva (PZ 135-144.)

Dunosti staratelja Da se stara o tieniku: 1. staranje o linosti uvanje, podzianje, vaspitavanje i obrazovanje. Otklanjanje razloga liavanja poslovne sposobnosti i priprema za samostalan ivot. Poseivanje tienika. 2. zastupanje tienik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranje,. Prethodna saglasnost organa starateljstva potrebna je za odluku o kolovanju tienika, medicinskom zahvatu, davanju saglasnosti za preduzimanje pravnih poslova tienika starijeg od 14 godina i preduzimanje pravnih poslova kojima upravlja i raspolae prihodom koji je strakao tienik mlai od 15. godina. 3. pribavljanje sredstava za izdravanje iz tienikovih prihoda, sredstava dobijenih od lica koje je po zakonu duno da izdrava tienika, tienikove imovine, sredstava socijalne zatite i drugih izvora. 4. upravljanje imovinom 5. raspolaganje imovinom Odgovornost staratelja staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje tieniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice (opti princip odgovornosti po osnovu krivice prihvaen u ZOO). Krivica postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepanom. Solidarno je odgovoran i organ starateljstva. Izvetavanje organa starateljstva Redovni izvetaj - duan da podnosi izvetaje i polae raune poetkom svake kalendarske godine za prethodnu (podnosi se do kraja februara za prethodnu godinu), Vanredni izvetaj kada organ starateljstva zatrai (u roku od 15 dana od zahteva) Zavrni izvetaj po prestanku starateljstva. Sadrina izvetaja ora sadrati sve podatke o linosti, uslovima, zdravlju, vaspitanju i o svemu rugom neophodnom za linost tienika. Nain podnoenja propisuje nadleni ministar. Prava staratelja Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih trokova i pravo na nagradu. Ovi iznosi isplauju se iz tienikovih prikoda ako se time ne ugroava njegovo izdravanje. Uslove za naknadu propisuje nadleni ministar.

Prestanak starateljsva (PZ 145.)

Kada maloletni tienik navri 18. godinu ivota, kada maloletni tienik stekne punu poslovnu sposobnost, kada maloletni tienik bude usvojen, kada bude doneta pravosnana odluka o vraanjua roditeljskog prava ili vraanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog tienika, 5. kada bude doneta pravosnana sudska odlluka o vraanju poslovne sposobnosti punoletnom tieniku, 6. kada tienik umre (smru ili razreenjem staratelja ne prestaje starateljstvo), 7. kada roditelj koji se nije starao o detetu ili koji se starao o detetu na nedogovarajui nain, pone da se stara o detetu na odgovarajui nain.
1. 2. 3. 4.

Prestankom starateljstva prestaju prava i dunosti staratelja.

Page 15 of 21

Lienje poslovne sposobnosti (PZ 146-150.)

Potupno lienje poslovne sposobnosti punoletno lice koje usled bolesti ili smetnji u psihofizikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava i interesa. Poslovna sposobnost ovog lica jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika. Delimino lienje poslovne sposobnosti punoletno lice koje usled bolesti ili smetnji u psihofizikom razvoju ugroava sopstvena prava i intetrese i intetrese drugih lica, moe biti delimino lieno poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost ovog lica jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Sudska odluka o deliminom lienju sadri podatke o tome koje pravne poslove lice lieno poslovne sposobnosti ne moe preduimati. Vraanje poslovne sposobnosti poslovna sposobnost moe biti vraena licu koje je prethodno lieno iste kada prestanu razlozi koji su doveli do lienja poslovne sposobnosti. Postupak za lienje i vraanje poslovne sposobnosti Predvien zakonom o vanparninom postupku (ZVPP 31-44.) Postupak je hitan. Inicijalni akt predlog. Mora sadrati injenice na kojima se zasniva, kao i dokaze. Aktivno legitimisana lica sud, organ starateljstva, brani drug, dete, roditelj kao i baba, deda, brat sestra ako sa tim licem ive u porodinoj zajednici, kao i samo lice ako moe da razume znaaj i pravne posledice svoga predloga. Postupak sud poziva na roite lice koje se liava ili kome se vraa poslovna sposobnost i sasluava ga na roitu. Lice mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti koji e dati nalaz i miljenje o duevnom stanju i sposobnosti toga lica za rasuivanje (u tom cilju moe biti i smeteno u odgovarajuu zdravstvenu instituciju najdue tri meseca). Odluka sud donosi reenje koje sadri i obim lienja poslovne sposobnosti kao i spisak poslova koje lieni moe samostalno vriti. Lienje se donosi za period od 6-12 meseci. Upisivanje u sudski registar upisuje se u MKR, a ako lice ima nepokretrnu imovinu, upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Page 16 of 21

Izdravanje (PZ 151-167.) Izdravanje suprunika (PZ 151.) Suprunik koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog suprunika srazmerno njegovim mogunostima (osim suprunika koji je nesavesno zakljuio nitav brak kao i suprunik kod koga bi prihvatanje zahteva predstavlalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika). Izdravanje vanbranog partnera (PZ 152.) Vanbrani parner ima jednako pravo na izdravanje kao i brani, pod istim uslovima. Izdravanje majke deteta (PZ 153) Majkad eteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje ima pravo na izdravanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja. Nema pravo na izdravanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za oca. Izdravanje deteta roditelja i drugih srodnika (PZ 154-159.) Izdravanje maloletnog deteta maloletno dete ima pravo na izdravanje od oba roditelja a u sluaju da roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje, i od drugih krvnih srodnika u pravoj uskodnoj liniji (babe i dede). Izdravanje punoletnog deteta punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Dete na redovnom kolovanju ima pravo na izdravanje do 26. godine ivota, srazmerno mogunostima roditelja. Izdravanje roditelja roditelj koji nema dovoljno sredstava za izdravanje a nije sposoban za rad ima pravo na izdravanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj liniji, pa i od maloletnog deteta koje stie zaradu, srazmerno njihovim mogunostima i ako to ne bi bilo oigledna nepravda. Izdravanje brata odnosno sestre maloletni ima pravo od punoletnog, ako roditelji nisu u mogunosti. Izdravanje adoptivnih srodnika jednako kao i krvnih. Izdravanje tazbinskih srodnika skoro jednako kao i kod krvnih.

Page 17 of 21

Odreivanje i prestanak izdravanja Izdravanje se odreuje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika za izdravanje, pri emu se vodi rauna o minimalnoj sumi. Potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanje, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja. Mogunosti dunika zavie od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih linih potreb, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja. Minimalna suma predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno lica na porodinom smetaju perioduno utvruje ministarstvo nadleno za porodinu zatitu, u skladu sa zakonom.
Izdravanje se daje u novcu, ali moe i na drugi nain ako se tako sporazumeju povevrilac i dunik. Iznos moe biti fiksni ili u procenu od redovnih primanja (15%-50%). Ako je poverilac izdravanja dete, visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo za dete kakav uia roditelj. Visina se moe menjati u zavisnosti od okolnosti. Izdravanje traje odreeno ili neodreeno vreme (meu branim drugovima do 5 godina). Izdravanje prestaje 1. istekom vremena trajanja izdravanja 2. smru poverioca ili dunika izdravanja 3. kada poverilac stekne dovoljno sredtava za izdravanje (osim ako poverilac nije maloletno dete), 4. kada dunik izgubi mogunost za davanje ili davanje za njegapostane oigledno nepravino, osim ako poverilac nije malo dete. 5. Zakljuenjem novog braka ili stvaranjem vanbrane zajednice (kada su u pitanju suprunici).

Postupak u sporu za izdravanje (PZ 277-282.)

Nadlenost suda stvarno nadlean je osnovni sud, u vezi sa mesnom nadlenou ZPP 43. propisuje da je pored opte mesne nadlenosti nadlean i sud na ijem podruju ima prebivalite tuilac, ako je tuilac lice koje trai izdravanje. U ostalim sluajevima, samo opta mesna nadlenost. Aktivno legitimisana lica poverilac izdravanja i organ starateljstva za dete. Karakteristike postupka postupak je hitan (osam dana prvo roite, petnaest dana odluka po albi). Ograniena dispozicija stranaka. Evidencija presuda se dostavlja organu starateljstva mesnom za poverioca izdravanja.

Page 18 of 21

Imovinski odnosi Imovinski odnosi suprunika (PZ 168-190.)

Posebna imovina suprunika Posebna imovina je imovina koju je suprunik stekao pre sklapanja braka kao i imovina koju je suprunik stekao u toku trajanja braka deobom zajednike imovine, odnosno nasleem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju iskljuivo prava. Uveanje posebne imovine u toku trajanja braka daje pravo drugom branom drugu na udeo u toj imovini, srazmerno svom doprinosu. Zajednika imovina suprunika Zajednika imovina je imovina koju su suprunici stekli u toku trajanja zajednice ivota u braku. Ovde spadaju i dobici od igara na sreu (osim ako suprunik ne dokae da je uloio posebnu imovinu) kao i prava intelektualne svojine. Ovom imovinom suprunici upravljaju i raspolau zajedniki. Deoba zajednike imovine Deobom se smatra utvrivanje suvlasnikog udela svakog suprunika u zajednikom imovini. Deoba se moe izvriti u svako vreme, osim u nevreme. Pretpostavka je da su udeli suprunika jednaki. Deoba moe biti sporazumna ili sudska. Pravo da zahtevaju deobu imaju suprunici, naslednici umrlog suprunika i poverilac suprunika iz ije se posebne imovine nisu mogla namiriti potraivanja. Odgovornost za obaveze Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon stupanja u brak, suprunik koji ih je preuzeo odgovara svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednikoj imovini. Za zajednike obaveze preduzete radi podmirenja potreba zajednikog ivata, suprunici odgovaraju solidarno svojom zajednikom i posebnom imovinom.

Ugovori suprunika
Brani ugovor (PZ 188.) Dozvoljen u zakonu. Mora biti zakljuen u pisanoj formi i overen od strane sudije koji je duan da suprunicima proita ugovor upozori ih da se njime iskljuuje zakonski reim zajednike imovine. Brani ugovor koji se odnosi na nepokretrnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom (PZ 189.) Dozvoljen u zakonu. Nije propisana obavezna forma. Moe se odnositi na upravljanje i raspolaganje. Poretpostavka je da se odnosi samo na redovno upravljanje i raspolaganje, ali moe se drugaije ugovoriti. U sluaju ovog ugovora, kada je re o nepokretnostima, on se upisuje u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu (PZ 190.) U sluaju prestanka braka, uobiajeni pokloni koje suprunici uine jedno drugom ne vraaju se. Meutim, vraau se pokloni ija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednike imovine suprunika. Pravo na povraaj nema suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahtava predstavlalo oiglednu nepravdu. Pokloni se vraaju prema tanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajednikog ivota u braku.

Page 19 of 21

Imovinski odnosi vanbranih partnera (PZ 191.)

Na imovinu vanbranih partnera shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na suprunike.

Imovinski odnosi deteta i roditelja (PZ 192-194.)

Upravljanje i raspolaganje Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom i da tom imovinom raspolae, a roditelji (imaju pravo i dunost) da upravljaju imovinom deteta koju nije steklo radom i da tom imovinom raspolu. Izuzetno kada je re o imovini velike vrerdnosti neophodna je saglasnost organa starateljstva (oprethodna ili naknadna). Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interes deteta, a prihode roditelji mogu upotrebiti i za spstveno izdravanje odnosno za izdravanje drugog zajednikog maloletnog deteta. Pravo stanovanja (habitatio) pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog roditelja.

Imovinski odnosi lanova porodine zajednice (PZ 195-196.) lanovima porodine zajednice smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici koji ive zajedno sa suprunicima ili vanbranim partnerima. Imovina steena radom za vreme trajanja ove zajednice je zajednika imovina i na nju se primenjuju pravila o odnisima suprunika osim pravila o pretpostavci zajednkog vlasnitva na nepokretnosti ako je upisan samo jedan od zajedniara i odredbe o pretpostavci jednakih delova unutar zajednike imovine.

Page 20 of 21

Zatita od nasilja u porodici (PZ 197-200.)

Pojam nasilja u porodici Nasilje u porodici jeste ponaanje kojim jedan lna porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice, a naroito: 1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede, 2. izzivanje straha pretnjom ugistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu, 3. prisiljavanje na seksualni odnos, 4. navoenje na seksulalni odnos ili seksuali odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinu ivota ili nemonim licem, 5. ograniavanje slobode retanja ili komuniciranja sa treim licima, 6. vreanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje. Pojam lana porodice sadanji i bivi suprunici, vanbrani partneri i lanovi porodinog domainstv, deca, roditelji i ostrali krvni srodnici te lica u adoptivnom i tazbinskom srodstvu i lica koja vezuje hraniteljstvo, kao i lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikda nisu ivela u istom porodinom domainstvu. Mere zatite protiv lana porodice koji vrpi nasilje sud moe odredibi jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, koji se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice. Ove mere su: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretnosti, 2. izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretrnosti, 3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti, 4. zabrana pristupa oko mesta stanovanja ili rada lana porodice, 5. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice. Mere traju najvie godinu dana, a mogu se produavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je bila odreena, a moe prestati i pre isteka trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je bila odreena. Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lienje slobode u vezi sa krivinim delom odnosno prekrajem, uraunava se u vreme trajanja mere. Postupak u sporovima za zatitu od nasilja u porodici (PZ 283-289.) Nadlenost osnovni sud, opta mesna nadlenost i sud prebivalita rtve. Aktivno legitimisana lica lan porodice rtva, zakonski zastupnik, javni tuilac i organ starateljstva. o Tubu za prestanak mere zatite moe podneti lan porodice protiv koga je mera odreena. Karakteristike postupka postupak je hitan a podrazumeva da se prvo roite odrava 8 dana od dana prijema tube u sudu a drugostepeni organ duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba. Ograniena je dispozicija stranaka. alba ne odlae izvrenje presude. Evidencija sud je duan da presudu odmah dostavi mesnom organu starateljstva rtve i nasilnika. Sudski postupci u porodinim sporovima: Postupak za razvod braka Postupak u sporu o materinstvu i oinstvu Postupak u sporu za zatitu prava deteta i sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava Postupak u sporu za ponitenje usvojenja Postupak u sporu za izdravanje Postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici

Page 21 of 21