ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ

АПСОЛУТНА НИШТАВОСТ БРАКА

ПРЕДМЕТ: ПОРОДИЧНО ПРАВО

  

Ментор: проф. др Дарко Радић Студент: Мартина Цвијановић 09/17

ма Дејан Пилиповић
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић

УВОД

Брак као институција постоји од давнина. Зависно од историјског периода у којем се

посматра могу се уочити различити степени развоја друштва као цјелине и брака као
друштвене ”јединице”.
Када говоримо о браку, неопходно је дефинисати и саму породицу без које брак не би
имао карактер какав има. Дакле, породица представља круг лица везаних браком (или
ванбрачном заједницом) и сродством, између којих постоје законом утврђена права и
дужности, чије непоштовање повлачи за собом одређене санкције.
Међутим, да би брак био пуноважан неопходно је испуњавање одређених услова као
што је различитост полова, сагласност воља будућих супружника и законска форма брака.
Под претпоставком да су сви услови испуњени закључиће се пуноважан брак. Постоје
одређене околности када то није случај и када закључен брак за собом повлачи апсолутну
ништавост. Томе у прилог, Валтазар Богишић, веома децидно у својој познатој максими
каже: ”што се грбо роди, вријеме не исправи”, дакле, протеком времена апсолутно ништав
брак неће конвалидирати.
Неки од узрока који очитују апсолутну ништавост брака су брачност, душевно
обољење, заостао душевни развој и неспособност за расуђивање, малољетство испод 16
година, изигравање циља брака и сл.
Овај рад представља резултат проучавања основних карактеристика појма апсолутне
ништавости брака и посљедица у породичном законодавству као једног од врло значајних
појмова.
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић

1. Апсолутно ништави бракови

Брак је законом уређена и строго формална заједница живота мушкарца и жене. Осим
брака присутна је и ванбрачна заједница која се још назива и фактичком заједницом
мушкарца и жене, која није заснована на начин предвиђен законом.
Предност брака у односу на ванбрачну заједницу је у томе што су њиме боље заштићени
интереси брачних супружника, а нарочито дјеце. 1
Да би брак био пуноважан неопходно је испуњавање услова у виду различитости
полова, присуства сагласних воља супружника као и законска предвиђена форма,
међутим, некада постоје ситуације које санкционише апсолутна ништавост брака, као
озбиљна санкција.
Уводи се термин брачне сметње који представља негативне, законом одређене
чињенице, чије постојање у тренутку закључења брака, проузрокује ништавост брака. То,
наравно, не значи да се у одређеним ситуацијама тај брак не може закључити, али, ипак,
уколико до њега дође, слиједом законских норми, тај брак може бити поништен. Брачне
сметње се дијеле на оне које чињеницом свог постојања у тренутку склапања брака
повлаче за собом апсолутну ништавост и оне које у тренутку склапања брака повлаче
рушивост брака. 2
У брачне сметње које узрокују апсолутну ништавост убрајамо: брачност, неспособност
за расуђивање, душевно обољење, заостао душевни развој, сродство, старатељство,
истополност, непостојање сагласне изјаве воље, малољетство испод 16 год., изигравање
циља брака те повреда форме брака.
Апсолутна ништавост има за циљ заштиту јавног интереса. Посљедице које производи
ништавост разликују се у брачном праву од посљедица које ништавост има у грађанском
праву. Ништавост у грађанском праву повлачи за собом поништење неког посла од самог
настанка тог посла (ex tunc), док ништавост у брачном праву, због значаја брака као
правног института важног не само за брачно право, него и за остала права у правном

1
М. Младеновић, С. Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 33
2
Др Милан Почуча, Породично право, Нови Сад, 2010, цит. дј. стр. 84
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
систему, дјелује (ex nunc) дакле, од тренутка доношења конститутивне одлуке којом је
брак поништен.3
Објективно право, чија повреда повлачи апсолутну ништавост брака, штити јавни
интерес, те право на подношење тужбе за поништење брака припада широком кругу
субјеката. У свим случајевима када постоје индиције да се брак прогласи апсолутно
ништавим, тужбу за поништење могу поднијети јавни тужилац, брачни другови и свако
треће лице које има непосредан правни интерес да брак поништи.
Код бракова ове категорије, право на тужбу не застаријева, оно није везано роком.
Штавише, тужба за поништење брака може се подићи и послије престанка таквог брака,
на примјер, и послије развода. Брак закључен са карактеристикама апсолутно ништавог
производи дејство пуноважног брака све до доношења судске одлуке о његовом
4
поништењу.

3
Ibidem, цит. дј. стр. 103
4
Др Љиљана Ђуровић, Породично право, Београд, 1988, цит. дј. стр. 102
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић

2. Брачне сметње санкционисане апсолутном ништавошћу

брака

2.1. Брачност

Ништав је брак који је закључен за вријеме трајања ранијег брака једног од брачних
супружника. Сви закони су двобрачност санкционисали ништавошћу. Двобрачност
постоји увијек када је закључен брак док претходно закључен брак још није престао. Ако
је непостојећи брак био уписан у матичну књигу вјенчаних, према ставу већине писаца,
потребно је да буде претходно оглашен судском одлуком за непостојећи.
Наиме, постоје двије ситуације када се неће поништити други брак иако је закључен
за вријеме трајања претходног брака. То су:
- ако брачни супружници изнесу у поступку за поништење њиховог брака да ранији
брак није био пуноважан, претходно ће се судити о пуноважности ранијег брака, и ако тај
брак буде поништен, њихов брак се неће поништити;
- неће се поништити нови брак закључен за вријеме трајања ранијег брака једног од
брачних супружника, ако је ранији брак престао у међувремену (смрћу, проглашењем
несталог брачног супружника за умрлог или разводом брака).5
Сходно наведеном члан 31 ПЗ РС каже :“ Брак се не може закључити док други брак не
престане”.6
С обзиром на друштвени значај ова брачна сметња је неотклоњива, јер суд не може
дати дозволу за закључење брака лицу чији претходни брак није престао, међутим, према
критеријуму трајања, брачност долази у привремене сметње, а према дејству на друга
лица, она је апсолутна брачна сметња , јер дјелује erga omnes.
Повреда ове брачне сметње повлачи, поред породичноправне санкције – ништавости
брака, и кривичну одговорност за кривично дјело ’’двобрачности’’, тј. бигамије. 7

5
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 155
6
ПЗ РС, ”Службени гласник Републике Српске” , бр. 54/2002, 41/2008 и 63/2014
7
Др Љиљана Ђуровић, Породично право, Београд, 1988, цит. дј. стр. 68
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
Савремена породична законодавства дозвољавају само моногамни брак. Ипак, и данас
у многим арапским земљама брачност не представља брачну сметњу, већ је допуштена
полигамија. Међутим, и у исламским земљама постепено се врше реформе брачног права.
Пошто је двобрачност узрок апсолутне ништавости брака, право на тужбу припада:
(1) брачним супружницима; (2) лицу које има непосредни правни интерес; и (3) органу
старатељства.
Право на тужбу не застаријева. Тужба се може подићи и послије престанка брака, односно
по неким законима и послије смрти брачног супружника8.

2.2. Душевно обољење, заостао душевни развој и неспособност

расуђивања

Брак је апсолутно ништав ако га закључи: (1) душевно болесно лице; (2) лице које је
неспособно за расуђивање; (3) лице које је теже душевно заостало. Иако овај трећи узрок
није предвиђен у свим законима, он се претпоставља, јер је то типичан случај
неспособности за расуђивање, односно битно смањене способности за правилно
расуђивање. У нашем праву није потребно одузимање пословне способности, као што је
то случај у неким другим правима. Лица која су трајно или пивремено неспособна за
расуђивање, а такво стање је постојало у тренутку закључења брака, не могу склопити
брак, односно такав брак је ништав. Обрнуто, ако је лице коме је потпуно одузета
пословна способност, оздравило прије закључења брака, брак је пуноважан. Одлучујуће је
стање таквог лица у тренутку склапања брака.
Спорно питање представљају тзв. ,, свијетли тренуци’’ (lucida intervala). О томе постоје
двије теорије. За наше право треба прихватити рјешење да је ништав брак закључен у
свијетлим тренуцима, јер они су само привремено и привидно стање свијести. Брак се не

8
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 155
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
исцрпљује једном уговорном обавезом, као што је то случај у грађанском праву. Он се
ствара да траје.9
Законски израз ,,неспособност за расуђивање’’, је недовољно одређен и сувише
широк, па, ако би се дословно тумачио, могао би се схватити као неспособност за било
какво расуђивање. У стању потпуне неспособности за расуђивање налазе се само лица са
тешким помућењем свијести или лица која су под дејством хипнозе. Особе у оваквом
стању нису уопште у могућности да изразе било какву вољу, те самим тим ни вољу за
закључење брака.
Ова брачна сметња најчешће је посљедица душевне болести или душевне заосталости,
али може настати и независно од њих, на основу спољних чинилаца, на пример, усљед
тровања алкохолом или опојним дрогама, или као посљедица старачке сенилности или
неке физичке повреде, као у случају угњечења мозга. Неспособност за расуђивање може
бити привремена или трајна. Привремена, на примјер, постоји код краткотрајне употребе
дрога, а трајно код неизљечиве душевне болести или тешког заосталог душевног развоја,
тзв. идиотизма.
Лица која су неспособна за расуђивање немају ни пословну способност, јер нису у
стању да својим самосталним изјавама воље стичу права и обавезе. Затим, друштвени
интерес, односно етички разлози налажу да се брачна заједница заснива на стабилним
односима. Брак са лицем неспособним за расуђивање не би био здрава средина за
стварање и подизање потомства па постоји оправдана бојазан да се у таквим браковима
неће рађати ментално здрава дјеца. Неспособност за расуђивање се сматра брачном
сметњом само ако постоји у вријеме закључења брака, а ако наступи касније, у току
трајања брака, третира се као бракоразводни узорк.
По свом дејству у односу на друга лица, она је апсолутна брачна сметња, јер дјелује
према свима, а по критеријуму трајања ова брачна сметња може бити привремена или
трајна. 10

9
Ibidem, стр. 156
10
Др Љиљана Ђуровић, Породично право, Београд, 1988, цит. дј. стр. 69 - 70
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
Душевна болест се дефинише као обољење централног нервног система које се
испољава у патолошким облицима већине психичких функција. Она може бити трајна и
привремена. Трајна се не може спонтано излијечити, односно упркос савременој
медицини остаје неизлијечена, док је привремена душевна болест психичко обољење
краћег трајања које може спонтано престати или се познатим методама може прекратити
или залијечити.
Душевна неразвијеност проистиче из ненормалне конституције мозга да се
физиолошки развије или због патолошких оштећења мозга током интраутериног, односно
екстраутериног живота или је посљедица дуговрмених патофизиолошких функција
ендокриног, хормоналног апарата. У првом случају постоје церебралне олигофреније –
малоумници који се даље дијеле на идиоте, слабоумне и плиткоумне.11
Као узрок апсолутне ништавости брака, ове три брачне сметње дају право на тужбу:
(1) брачним супружницима, и (2) органу старатељства. Право на тужбу не застаријева. Она
се може подићи, и по престанку брака.
Овај узрок, може се претворити и у узрок релативне ништавости брака, ако су душевна
болест или неспособност за расуђивање престали послије закључења брака.12
У ПЗ РС Члан 32 каже : ,, Брак не може закључити лице које због душевне болести,
душевне неразвијености или из других разлога није способно за расуђивање.’’13

2.3. Сродство

Под заједничким појмом ’’сродство’’ подразумијевају се три врсте сродства: (1) крвно
сродство; (2) адоптивно сродство; и (3) тазбинско сродство. Све ове врсте сродства немају
исти значај; највећи значај има крвно сродство, али је њему врло блиско сродство
засновано потпуним усвојењем, а најближе дејство имају тазбинска сродства и сродство
14
засновано непотпуним усвојењем.

11
Др Илија Бабић, Породично право, Београд, 1999, цит. дј. стр. 63
12
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 156
13
ПЗ РС, ”Службени гласник Републике Српске” , бр. 54/2002, 41/2008 и 63/2014
14
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 156
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
Крвно сродство у односу на остала сродства, има највећи знаћај у породичном праву.
Не могу закључити брак међу собом крвни сродници у правој линији ( без обзира на на
степен сродства и да ли је брачно или ванбрачно), као ни рођени брат и сестра, брат и
сестра по оцу или мајци, стриц и синовица, ујак и сестричина, тетка и братић, тетка и
сестрић ни дјеца браће и сестара по оцу или мајци (члан 33 ПЗ). Ово је неотклоњива и
трајна брачна сметња која не може отпасти,а доводи до ништавости брака.

Адоптивно сродство може бити потпуно и непотпуно. Сродство засновано потпуним

усвојењем представља сметњу за закључење брака као и крвно сродство сходно члану 33
ПЗ РС. Крвно сродство између усвојеника и његових крвних сродника не престаје
потпуним усвојењем, без обзира што потпуним усвојењем престају међусобна права и
дужности између усвојеника и његових крвних сродника. Потпуно усвојење је предвиђено
као узрок апсолутне ништавости брака. Непотпуно усвјење никад није узрок апсолутне
ништавости брака.

Тазбинско сродство је сметња за закључење брака између сродника првог степена

праве линије. Не могу ступити у брак: свекар и снаха, зет и ташта, очух и пасторка, маћеха
и пасторак, без обзира на то да ли је брак усљед чијег закључења су они дошли у ове
односе престао. То сродство производи дејство тек од момента престанка брака на основу
којег је оно настало. Прије тога постоји брачност као сметња за закључење брака између
тазбинских сродника.15
Тазбинско сродство је, у законима, отклоњива брачна сметња. Суд може одбити захтјев за
поништење брака закљученог без претходне дозволе између сродника по тазбини, ако
утврди да су у вријеме закључења брака постојали или да су накнадно настали оправдани
разлози због којих се могло дозволити закључење брака међу овим сродницима.
Заједничка правила која важе за све три врсте сродства у погледу тужбе су да право на
исту не застаријева и може се подићи и по престанку брака. Право на тужбу имају: (1)
брачни супружници, (2) орган старатељства и (3) јавни тужилац.16

15
Др Илија Бабић, Породично право, Београд, 1999, цит. дј. стр. 66
16
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 157
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
2.4. Малољетство испод 16 година

Када малољетник млађи од 16 година закључи брак, такав брак је апсолутно ништав.
Прерано склапање брака и стварање потомства у раној фази живота супружника најчешће
оставља такве особе на ниском степену образовања, који касније представља велику
препреку за самосталан економски и материјални развој такве породице. Малољетник
испод 16 година не може тражити ни дозволу суда за закључење брака. Граница
дјелимичне брачне способности утврђена је на навршених 16 година. Испод те границе
брак је апсолутно ништав, а изнад ње, релативно ништав. Ниједан закон не санкционипе
изричито ову ништавост. Она у нашем праву извире из одредбе о стицању дјелимичне
брачне способности, тј. могућност да малољетник тражи дозволу од суда за ступање у
брак. Ако ту дозволу не може тражити, очигледно је да ни на који начин не може стећи
брачну способност. Постоји и мишљење да овдје није предвиђена никаква санкција и да
право на тужбу припада истом кругу као код релативне ништавости брака. 17

3. Друге чињенице санкционисане апсолутном ништавошћу

брака

Овдје се убрајају: (1) изигравање циља брака; (2) истовјетност полова; (3) одсуство
сагласне изјаве воље брачних супружника за закључење брака; (4) повреда форме брака и
(5) повреда правила правила при закључењу брака преко пуномоћника. Ријеч је о
законима који су предвидјели блажу санкцију за непоштовање битних услова за постојање
брака. То су закони који су укинули непостојеће бракове, што је учинило и наше
законодавство. Умјесто ,,непостојања брака’’ – санкција је ’’апсолутна ништавост брака’’.
18

3.1. Изигравање циља брака

17
Ibidem, стр. 157
18
op. cit. 158
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић

Приликом закључења брака мора бити остварена позитивна материјална претпоставка

– да будући брачни супружници закључују брак с циљем заједнице живота. Заједница
живота брачних другова испуњава се сексуалним, психичким, економским и другим
односима брачних другова којима се њихови интереси повезују. Она се испољава у
заједници становањ, заједничком вођењу домаћинства, заједничком стицању имовине и
слично.
Када брачни другови нису стварно жељели да успоставе заједницу живота него су
закључили фиктивни брак да би прикрили неки други правни посао или да би остварили
неки други циљ, такав брак је ништав.
Када заједница живота није објективно могла да се успостави, иако је брак закључен
ради заједничког живота брачних другова (на примјер, због тога што је један брачни друг
погинуо у саобраћајној незгоди), брак је пуноважан и не може бити поништен због тога.
У правној књижевности се истиче и мишљење да је у овом случају закључен фиктивни
19
брак.
Чести су случајеви склапања брака ради остваривања права на породичну пензију,
ради насљедства, држављанства и сл. Уколико се брак склапа у наведеним циљевима ради
се о фиктивном браку који није пуноважан.
Не може се поништити брак ако из објективних разлога није успостављена заједница
живота брачних супружника. Пресудан је субјективни моменат, да ли су они хтјели или
нису хтјели заједницу живота. Али, брак ће бити ништав ако постоји симулована
заједница живота, без намјере да се она стварно успостави. 20
Када се ради о браку in extremis, браку који се склапа пред крај живота једног лица, у
теорији се сматра да у сваком конкретном случају треба утврдити да ли се брак склапа
ради остваривања заједнице живота супружника, те од тога зависи и његова
пуноважност.21

Право на тужбу за поништење брака, по правилу, не застарјева али може престати из

два разлога: (1) ако су брачни супружници успоставили заједницу живота; (2) ако је разлог

19
Др Илија Бабић, Породично право, Београд, 1999, цит. дј. стр. 55
20
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 158
21
Проф. Др Гордана Ковачек – Станић, Породично право, Нови сад, 2005, цит. дј. стр. 75
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
престао. Тужбу могу подићи: (1) брачни супружници; (2) лице које има непосредни
правни интерес; (3) орган старатељства.

3.2. Истовјетност полова

Различитост полова лица која закључују брак законски је услов његове пуноважности
којим се изражава биолошки елемент брака, а уједно и друштвено опредјељење да се под
појам брака не могу укључити и животне заједнице лица истог пола.
Закључење брака између лица истог пола, с обзиром на то да се оно обавља пред
државним органом и у строгој законској форми, практично је тешко оствариво. Ипак, мада
је то ријетко, могуће је да услов о различитости полова не буде испуњен када је брак
склопљен са хермафродитом.
Ипак, хермафродити могу бити прави и лажни. Када једно лице истовремено има оба
пола, тачније речено мушке и женске полне жлијезде, ради се о правом двополцу.
Супротно томе, код лажног хермафродита постоји, у ствари, само један прави пол, док је
други привидан, лажан.
У случају да постоји сумња да је брак закључен са особом истог пола, односно
двополцем, нужно је медицинско вјештачење о томе који је пол код хермафродита
израженији, јер се сматра да је само један пол увијек прави. На основу тога, вјештачењем
треба да се утврди да ли је хермафродит истог или различитог пола од другог брачног
друга.
Право на тужбу за поништење припада брачном другу који је био у заблуди о једној од
битних особина другог брачног друга.22

3.3. Одсуство сагласне воље за закључење брака

22
Др Љиљана Ђуровић, Породично право, Београд, 1988, цит. дј. стр. 62
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
О вољи као најважнијој правној чињеници за настанак уговора, о томе којој с вољи при
закључењу уговора даје примаран значај, правој или изјављеној детаљније говори
грађанско право, али природа брака налаже и сагласно изјављену вољу за склапање брака
оба супружника. Да би наведени услов био испуњен није довољно да будући брачни
другови само изјаве своју вољу, него је неопходно да се њихове воље поклапају, да буду
сагласне, као и да су оне изјављене лично или, изузетно, преко пуномоћника.
Изјаве воље будућих брачних другова, треба да се поклапају по своме циљу, тј. да се
из њих недвосмислено и јасно види постојање њихове намјере за ступање у брак.
Међутим, у брачном праву није довољно да се ове изјаве подударају само у своме циљу,
него се тражи да оне буду и потврдне, афирмативне у погледу намјере за закључење брака.
Изјаве воље морају бити изричите, по правилу се дају ријечима, и то усмено, а не
знацима или гестовима, односно, конклудентним радњама које су иначе допуштене у
грађанском праву. Постоје, наравно, и изричити изузеци ако је брачни супружник
глувонијем или нијем може своју вољу изразити климањем главе, неким другим
разумљивим знаком или писмено.
Изјаве воља карактерише истовременост да би имале карактер сагласних воља. Овај
захтјев истовремености постављен је због заштите правне сигурности и уговора о
склапању брака. Јер, будући брачни друг који је већ дао своју изјаву може ако изјаве нису
дате истовремено у међувремену да је повуче. Међутим, када су оба брачна друга
истовремено дали потврдне изјаве брак је закључен и изјаве се више не могу повући.
Изјаве брачних воља не могу бити ограничене ни роком ни условом, пошто се брак склапа
на неодређено вријеме.
Лично изјављене воље будућих супружника при склапању брака у већини
законодавстава представљају битан услов његове пуноважности, па ако један од њих не би
присуствовао његовом склапању, сматра се да брак није закључен. Ипак, у изузетним
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
случајевима дозвољено је склапање брака преко пуномоћника с тим да је апсолутно
ништав брак који би био склопљен између два пуномоћника.23

3.4. Повреда форме брака

По начину закључења, брак представља строго формални, свечани уговор. Из оваквог

карактера уговора о браку произлази да за његово закључење није довољна било каква
изјављена воља о сагласности брачних другова, већ само она која је дата на начин и по
поступку који су предвиђени законом. Према томе, да би били испуњени захтјеви форме
уговора о браку, морају се обавити све радње предвиђене поступком за његово закључење,
и то пред државним органом чију надлежност одређује законодавац. Из овога проистиче
да се законом прописана форма, као услов пуноважности брака, састоји из два елемента:
надлежности и начина за закључење брака. 24
Према редосљеду радњи, поступак за закључење брака састоји се из три сукцесивне
радње: (1) претходни поступак, пријава намјере вјереника за закључење брака; (2)
поступак закључења брака (чин вјенчања), који представља најважнију, суштинску фазу за
његово закључење (forma ad solemnitatem); (3) регистрација брака: упис брака у матичну
књигу вјенчаних (forma ad probationem).25

4. Посљедице поништења апсолутно ништавих бракова

У нашем позитивном праву поништење и развод брака производе потпуно иста дејства.
Брак престаје само за будућност (ex nunc). До правоснажности одлуке о поништењу
односно разводу, брак је постојао и производио сва дејства како на брачне супружнике,
тако и на дјецу и на трећа лица.26

23
Ibidem, стр. 64
24
Ibidem, стр. 65
25
М. Младеновић, С.Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003, цит. дј. стр. 79
26
Ibidem, стр. 188
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
4.1. Дејства поништења на заједничку односно усвојену дјецу

Сва дјеца из ових бракова су брачна. Суд мора одлучити о три питања у спору за
поништење, односно разводу брака: а) коме ће од бивших брачних супружника повјерити
заједничку или усвојену дјецу, односно дијете; б) на који начин и у ком износу ће
родитељи доприносити издржавању дјеце односно дјетета, што зависи да ли су дјеца
повјерена само једном, или и једном и другом родитељу, или су повјерена трећем лицу
или установи; в) како ће одржавати личне односе са дјететом онај родитељ коме дијете
није повјерено на чување и васпитање.

4.2. Промјена презимена

Право на промјену презимена има само један брачни супружник који је ступањем у
брак на било који од предвиђених начина, промијенио своје раније презиме. Промјена
презимена је само право, а не и обавеза. Брачни супружник не може бити принуђен да
узме раније презиме ако он то не жели, мада о будућем презимену мора да се изјасни у
року од шест мјесеци по престанку брака.

4.3. Диоба заједничке имовине

Престанком брака врши се и ликвидација брачне имовине. Право на диобу није везано
за савјесност односно за несавјесност и за кривицу брачних супружника. Имовина се
дијели према доприносу брачних супружника у њеном стицању, односно на једнаке
дијелове.

4.4. Издржавање бившег брачног супружника

Брачни супружник из поништеног брака има право на издржавање ако су испуње

законом прописани услови. Закон предвиђа а) објективне и б) субјективне услове.
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић
Објективни услови су више релевантни за поништење брака, а то су: да је тужилац
неспособан за рад, нема средстава за живот или је незапослен али не својом кривицом.
Дужник издржавања биће дужан да даје издржавање само ако је у могућности да то и
чини.

4.5. Повраћај поклона

У ПЗ важе посебна правила која се заснивају на сљедећим идејама: а) обични поклони

се не враћају; б) враћају се само поклони веће вриједности; в) савјестан брачни супружник
није дужан да врати примљене а има право да тражи повраћај датих поклона.

4.6. Законско и тестаментално насљеђивање

Поништењем и разводом брака престаје законско насљеђивање између бивших

супружника. Престаје и тестаментално насљеђивање ако је тестамент написан прије
поништења. Ако је написан послије, он важи.

4.7. Накнада штете

Под одређеним условима брачни друг, посебно из ништавог брака, има право на
накнаду штете коју је претрпио поништењем. Признаје се имовинска и неимовинска
штета. Овом питању судови морају опрезно приступити. Спорно је да ли се признаје само
стварна штета, или и изгубљена добит. Спорно је и каква све штета може доћи у обзир, на
примјер жена је прекинула студије због удаје. Неспорна је и штета настала злостављањем,
наношењем тјелесних повреда , проношења неистина које могу штетити части и угледу
брачног супружника и слично.27

27
Ibidem, 189 - 190
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић

ЗАКЉУЧАК

Тема овог рада били су апсолутно ништави бракови, битни услови за закључење брака,
одступање од истих, као и посљедице које настају поништењем апсолутно ништавих
бракова.
Историјски утицај, мишљење породичног законодавца као и утицај социолошких
поимања у многоме су помогли да се јасно дефинишу критеријуми који представљају
императив здраве и примјерне породице као основне јединице друштва.
Апсолутна ништавост брака Мартина Цвијановић

ЛИТЕРАТУРА

1. Др Милан Почуча, Породично право, Нови Сад, 2010

2. Др Илија Бабић, Породично право, Београд, 1999

3. Др Гордана Ковачек – Станић, Породично право, Нови Сад, 2005

4. Др Љиљана Ђуровић, Породично право, Београд, 1988

5. М. Младеновић, С. Стјепановић, М. Живановић, Породично право, Пале, 2003

6. ПЗ РС, ”Службени гласник Републике Српске” , бр. 54/2002, 41/2008 и 63/2014