ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: МЕЂУНАРОДНО ПРИВАТНО

ПРАВО

ТЕМА: ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОДАВНОГ ПРАВА ЗА БРАЧНЕ ОДНОСЕ

СА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ У МЕЂУНАРОДНОМ
ПРИВАТНОМ ПРАВУ

Професор: др Ана Опачић Студент: Наташа Милојев

Број индекс: I 696/2017 Група 17
Датум израде семинарског рада:
14.10.2018. година
 САДРЖАЈ

1. УВОД..........................................................................................................................................3

2. ПОЈАМ И УСЛОВИ ЗАКЉУЧЕЊА БРАКА..........................................................................4

2.1. Брак са елементом иностраности...............................................................................4

2.2. Материјални услови за закључење брака..................................................................4

3. ФОРМА БРАКА-ДОСТОЈАНСТВО И ПРАВНА СИГУРНОСТ БРАКА............................6

3.1. Закључивање брака пред домаћим органом на домаћој територији-одређивање

меродавног права.........................................................................................................6

3.2. Признавање бракова који су закључени у иностранству-одређивање меродавног

права..............................................................................................................................6

3.3. Дипломатско-конзуларна форма брака.....................................................................7

4. НЕВАЖНОСТ БРАКА..............................................................................................................8

5. РАЗВОД БРАКА........................................................................................................................8

6. ДЕЈСТВА БРАКА....................................................................................................................10

7. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................11

8. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................12

2
 1. УВОД

Породичноправни односи са елемнтом иностраности представљају једну од битнијих

тема у међународном приватном праву самим тим што је њихова примена доста
заступљена у савременом времену као и могућност комбинације разноврснијих решења.

У новије време, са развојем друштва, технологије и новијим видовима комуникације,

дошло је и до појаве све већег склапања међународних бракова. Без обзира на различитост
у вери, култури, језику и самом начину живота, све чешћа је одлучност младих (а и
старијих) да ступе у брак са неким ко не припада њиховој култури, вери или раси. Због
ових разлога повећана је и потреба за унификацијом породичног права и стварањем
јединствених правних правила која би уобличила међународне породичноправне односе.

У Србији, Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља (у даљем

тексту: ЗМПП) између осталог садржи и правила којима се одређује меродавно право за
решавање породичних односа са иностраним елементом. У суштини, ЗМПП се доста
детаљно бави тематиком породичноправних односа, као што је склапање брака, одредбе о
неважности брака, разводу брака, као и лични и имовински односи између супружника,
односно ванбрачних супружника, питања права родитељства, као и оспоравање
материнства и очинства и друга питања из породичних односа која садрже у себи страни
елемент.

За решавање питања породичноправних односа са елементом иностраности, односно

одређивање меродавног права у породичним односима, значајне су и билатералне
конвенције као што је Конвенција о надлежности и о закону који се примењује у области
личног и породичног права закључена са Француском 1971. године, затим Споразум
између Југославије и Индије о реципрочном признању дипломатско-конзуларне форме
закључења брака из 1957. године, Споразум између Југославије и Норвешке о
реципрочном признавању дипломатско-конзуларне форме брака из 1957. године као и
друге конзуларне конвенције. Такође, треба поменути и мултилатералне конвенције које су
ратификоване од стране наше земље, као што су Њујоршка конвенција о остваривању
алиментационих захтева у иностранству из 1956. године, Хашка конвенција о
грађанскоправним аспектима међународне отмице деце из 1980. године и Европску
конвенцију о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успотављању
односа старања.

Као битан пропис у регулисању материје међународног породичног права треба

споменути и Регулативу о успостављању унапређене сарадње у области права меродавног
за развод брака и правну раставу усвојену 2010. године, са применом од 2012. године (Рим
III Регулатива).
3
 2. ПОЈАМ И УСЛОВИ ЗАКЉУЧЕЊА БРАКА

Према Породичном закону Републике Србије брак представља законом уређену

заједницу живота између жене и мушкараца, односно брак се може склопити између два
лица различитог пола давањем изјаве, односно слободног пристанка, пред надлежним
органом, тј. матичарем.1 Што се тиче услова за настанак пуноважног брака, држава их
прописује као материјалне и формалне услове, и они предствљају битну категорију његове
пуноважности.

2.1.Брак са елемнтом иностраности

Инострани елементи који могу да се појаве у брачним односима тичу се, у првом реду,
држављанства супружника, једног или оба супружника, затим пребивалишта, односно
боравишта супружника, као и у ситуацији када је брак закључен између домаћих
држављана, али је место закључења брака или заједничко пребивалште или боравиште,
било у иностранству. Такође, постоје и ситуације када се страни држављани, било да су
држављани истих или различитих страних држава, обраћају домаћем суду са захтевом за
развод.2

У оваквим ситуацијама, због могућег сукоба закона, одређивање меродавног права

за брачне односе и међународне надлежности домаћег суда од кључног је значаја.

2.2.Материјални услови за закључење брака

Што се тиче материјалних услова за закључење брака постоје два основна решења при
формулисању колизионих норми. Прво решење полази од места где се брак закључује и
као меродавно право узима се право места закључења брака, односно домаће право. Друго
решење, које је знатно шире прихваћено, тиче се персоналних права будућих супружника.
И једно и друго решење има својих предности и недостатака.

У нашем ЗМПП примењује се решење о кумулативној примени националних закона,

односно lex nationalis, будућих супружника и део закона суда, односно lex fori.

1
Ппрпдични закпн, члан 3 и 15
2
Станивукпвић М., Ђундић П., Међународно приватно право, Правни факултет у Нпвпм Саду, Нпви Сад,
2008., стр. 212

4
 Примењујући колизиону норму нашег ЗМПП меродавно је, у погледу услова
закључења брака, право оне државе чији су будући супружници држављани у време
закључења брака. Оваквим решењем избегава се ситуација у којој долази до шепајућих
бракова-matrimonia claudicans, односно бракова који не би били важећи у једној од
средина брачних супружника. У овом решењу огледа се дистрибутивна кумулација, што
значи да сваки од будућих супружника треба да испуни услове који су садржани у
сопственом националном праву. За разлику од дистрибутивне кумулације, постоји и
обична кумулација која подразумева да будући супружници морају да испуне услове који
су садржани у оба национална права.

Иако дистрибутивна кумулација има више присталица, постоје и одређене сметње у

њеној примени, и тада се уместо дистрибутивне примењује обична кумулација. Те сметње
могу да буду једностране или двостране природе, а под двостранима се подразумевају оне
сметње која захтевају примену код оба будућа супружника, као што је нпр. сметња која
свој принцип има у моногамији или свој основ има у еугентеци, што значи да морају бити
примењена на оба будућа брачна супружника како би се остварила сврха брака. 3

У складу са наваденим, уколико и постоје услови за закључење брака по националном

праву државе будућих супружника који желе да закључе брак пред нашим надлежним
органом, тај брак неће бити склопљен ако по праву Републике Србије постоје сметње које
се односе на постојање ранијег брака, сродства и неспособности за расуђивање. 4 Поред
националног права будућих супружника, oвде се предвиђа и меродавност lex fori, односно
дела lex fori. Ово је случај када се јавни поредак ставља у први план. Међутим, поред ове
три сметње које су таксативно набројане у нашем закону, могуће је предвидети и друге
сметње које су очигледно у супротности са нашем јавном поретком као што је нпр.
драстично малолетство.

Резимирајући материјалне услове за закључење брака, према нашем закону, поред

услова који се предвиђају у националним законима будућих супружника, треба поштовати
и услове нашег законодавства, односно наш јавни поредак.

3
Варади Т., Бпрдаш Б., Кнежевић Г., Павић В., Међународно приватно право, Правни факултет Универзитета
у Бепграду, Бепград, 2012., стр. 293
4
Закпн п решаваоу сукпба закпна са прпписима дригих земаља, члан 32

5
 3. ФОРМА БРАКА-ДОСТОЈАНСТВО И ПРАВНА СИГУРНОСТ БРАКА

Ради обезбеђивања достојанства и правне сигурности брачне институције као битан

елемент појављује се форма брака која може бити како црквена, тако и грађанска или неки
други облик форме који се у новије време појављује у савременим друштвима као што је
закључење брака преко пуномоћника или пред капетаном брода и др. Наш Породични
закон признаје законску форму брака где се предвиђа као обавезна грађанска форма,
односно закључење брака пред надлежним државним органом, тј. матичаром.

Када су у питању бракови који у себи имају елемент иностраности постоје две
ситуације када се појављују одређени проблеми у вези колизионих норми. Први случај је
одређивање меродавног права за форму брака, односно када се бракови закључују пред
домаћим државним органом, на домаћој територији, а други случај је одређивање
меродавног права за признање бракова који се закључују у иностранству.

3.1.Закључивање брака пред домаћим органом на домаћој територији-одређивање

меродавног права

У ситуацији када се брак закључује на територији домаће државе, пред домаћим

државним органом, елемент иностраности се јавља у субјекту. За одређивање форме брака
меродавно се примењује право места где будући брачни супружници закључују брак и оно
је изражено као право места свечаности-lex loci celebrationis.

Као што је речено, на територији Србије предвиђена је грађанска форма брака, односно
брак се закључује према овој форми без обзира да ли су у питању страни држављани истог
или различитог држављанства или је у питању домаћи држављанин који закључује брак са
лицем страног држављанства.

3.2.Признавање бракова који су закључени у иностранству-одређивање меродавног

права

За одређивање меродавног права у случају признања бракова који су закључени у

иностранству такође се примењује правило места свечаности, односно lex loci celebrationis.
Другим речима, државе у којима је брак пуноважно закључен према праву места
закључења брака, ово исто правило примењује се и у случају признања бракова који су

6
закључени у иностранству. Оваква ситуација би била у сагласности са начелом одржања
брака-in favor matrimonii.5

Према решењу Врховног суда Србије од 18. фебруара 1982. године да би брак могао да
се сматра правним односом мора бити закључен у иностранству и признат од стране
домаћег надлежног органа ради могућности регистрације брака у домаћим матичним
књигама. У складу са тим, примењује се Конвенција о издавању неких извода из матичних
књига намењених иностранству из 1956. године као и Конвенција о издавању извода из
матичних књига на више језика из 1976. године.

Домаћи надлежни орган могао би да одбије признање брака закљученог у иностранству

уколико би примењено право при закључењу брака било у супротности са домаћим
поимањем морала и вредности брака, односно са домаћим јавним поретком.

3.3.Дипломатско-конзуларна форма брака

Посебна враста форме брака односи се на дипломатско-конзуларне бракове. Ови

бракови сматрају се домаћим браковима јер се склапају пред домаћим надлежним органом
и у месту које представља екстратериторијални део домаће државе. Овакав брак може се
склопити у случају када су будући супружници држављани Републике Србије, такође
морају бити лица различитог пола, морају имати законито боравиште у иностранству и
намеру да ступе у брак. Закључење брака се обавља на свечан начин у просторијама
Генералног конзулата. Чињеница о закључењу брака евидентира се у матичну књигу
венчаних која се води у представништву. Генерални конзулат обавештава матичара у
Републици Србији о закључењу брака са намером да се исти региструје у матичне књиге.
Супружници свој извод из матичне књиге венчаних могу да добију у Генералном
конзулату, али тек након истека календарске године у којој је брак закључен, као и у
Министарству спољних послова Републике Србије-Одељењу за конзуларне послове у
Београду.

Ради склапања дипломатско-конзуларне форме брака морају бити задовољени

одређени услови, и то:

- да би дипломатско-конзуларно представништво Србије у иностранству могло да

закључи брак између држављана Србије потребно је да се не успротиви држава у
којој се налази представништво Србије или ако је то предвиђено међународним
уговором, најчешће је у питању билатерални уговор,

5
Станивукпвић М., Ђундић П., Међународно приватно право, Правни факултет у Нпвпм Саду, Нпви Сад,
2008., стр. 218

7
 - дипломатско-конзуларно представништво које закључује брак мора имати посебно
овлашћење надлежног органа за иностране послове,

- и као посебан услов издваја се држављанство лица која ступају у брак, односно оба
лица морају бити српски држављани, тј. морају имати пребивалиште у Србији, уз
могућност изузетка у смислу да лице које има српско држављанство може склопити
брак са страним држављанином пред домаћим представништво, уколико је такво
решење регулисано међународним споразумом.

4. НЕВАЖНОСТ БРАКА

Када је у питању неважност брака, односно његово непостојање и ништавост,

меродавно се примењује оно право које је и било меродавно у моменту закључења брака,
што значи да у том моменту нису били испуњени услови, односно разлози, за пуноважност
брака.

Који од тих разлога је услов за неважност брака цениће се према оном праву које је
било меродавно за његову процену у моменту закључења брака.

Као специфична ситуација која се може појавити при процени неважности брака тиче
се временског сукоба закона, односно промене меродавног права од момента када је брак
склопњен до момента када се процењује његова пуноважност. Битни елементи у овом
случају су промена држављанства или пребивалишта једног или оба супружника и
промена правне норме меродавног права које је примењено при закључењу брака. У
случају промене држављанства или пребивалишта супружника, при процени неважности
брака, меродавно ће бити национално право супружника у време када је брак закључен.
Исти је случај и са променом правне норме меродавног права, односно примењује се онај
пропис који је важио у време закључења брака.

5. РАЗВОД БРАКА

Развод брака спада у најзаступљенија и најделикатнија питања која се тичу

међународног приватног права. Сам развод брака са иностраним елементом повлачи за
собом и нека друга питања која се требају решити као што је вршење родитељског права
над заједничком децом, утврђивање места пребивалишта заједничке деце, промена

8
презимена супружника или деце, одређивање удела супружника у заједничкој имовини,
односно имовини коју су стекли током трајања брачне заједнице и др.

Битне чињенице које треба посматрати при разводу брака је и могућност изигравања
закона, самим тим што постоје и неке земље (мали број) које не познају могућност развода
брака, као нпр. Чиле, Филипини и Парагвај или су услови за развод брака доста отежани.

У случају развода брака, када је брак закључен у иностранству, требају бити испуњени
одређени услови да би се брак развео у Србији а то је надлежност суда Србије у складу са
билатералним уговорима или ЗМПП.

У моменту подношења тужбе за развод брака меродавно је оно право државе чије
држављанство имају оба супружника, што значи да је тачка везивања у овом случају
држављанство супружника, односно lex nationalis као колизиона норма. За посебну
надлежност домаћег суда потребно је да су оба супружника домаћи држављани или лице
које подноси тужбу је домаћи држављанин а у време њеног подношења има пребивалиште
у Републици Србији или су супружници своје последње пребивалиште имали у Србији а
лице које подноси тужбу је у време њеног подношења имало пребивалиште или боравиште
у Србији.

Уколико супружници имају држављанство различитих држава у време подношења

тужбе за развод брака, меродавна ће бити права обе државе чији су они држављани.

Уколико се брак на овакав начин не може развести, било да је у питању неразрешивост

брака или то није могуће по меродавним правима супружника која се примењују
кумалитивно, меродавно ће бити домаће право уколико је један од супружника у време
подношења тужбе за развод имао пребивалиште у Републици Србији.

Уколико се брак не може развести по националним правима супружника а један од

брачних другова је домаћи држављанин који нема пребивалиште у Републици Србији, тада
је меродавно право за развод брака право Републике Србије, односно поступа се према
Породичном закону Србије.

Стране бракоразводне одлуке уколико су правноснажне признају се и у Републици

Србији. За признање таквих одлука примењује се принцип еквиваленције, односно страна
бракоразводна одлука домаћих држављана или лица из мешовитих бракова, односно
страног и домаћег држављанина, признаје се у Републици Србији уколико битно не
одступа од домаћег права које се примењује приликом развода држављана Републике
Србије према прописима Породичног закона Србије. Стране бракоразводне одлуке
страних држављана у нашј земљи се признају пред домаћим судовима без могућности
преиспитивања узајамности, јавног портка или услова надлежности.

9
 6. ДЕЈСТВА БРАКА

Након закључења брака за супружнике настају одређена дејства брака која су везана за
његову личност и представљају лична дејства брака и она која су везана за права и обавезе
имовинског карактера и она представљају имовинска дејства брака. То може да
подразумева питања имовине брачних партнера коју су поседовали пре брака као и
имовину коју су стекли током трајања брачне заједнице, затим одређена овлашћења у
оквиру те имовине, као и издржавање супружника или деце, одређивање пребивалишта,
породично име итд.

Што се тиче дејства брака проблем се може јавити у погледу примене колизионих
норми, односно које колизионе норме се примењују у погледу личних дејстава брака и у
погледу имовинских дејстава, да ли се колизионе норме разлику за дејства у току трајања
брачне заједнице и након престанка брачне заједнице. Као посебан проблем јавља се и
мобилни сукоб закона, где се полази од чињенице да меродавно право треба бити
променљиво када су у питању лична дејства брака.

У домаћем праву Републике Србије меродавно је право када су у питању лични и

имовински односи супружника право државе чији су они држављани, односно заједнички
lex nationalis супружника. Уколико супружници имају различита држављанства
примањиваће се право државе у којој супружници имају пребивалиште. Уколико се не
може применити ни заједничко држављанство ни пребивалиште у истој држави, као тачка
везивања узеће се последње заједничко пребивалиште, односно меродавно је право државе
где су супружници имали последње заједничко пшребивалиште. Ако се не донесе
колизионо решење на основу претходне три могућности приступа се решењу на основу lex
fori, односно примењује се право Републике Србије.

Када су у питању уговорни имовински односи супружника као меродавно право

примењује се право које је у време закључења уговора било меродавно за личне и законске
имовинске односе. Међутим, предност се ипак даје аутономији воље при склапању брачно-
имовинских уговора и меродавно ће се применити право које су супружници изабрали при
склапању уговора.

Ако се одређује меродавно право за личне и имовинске односе супружника након

престанка брака или ако је брак неважећи примењује се право на основу заједничког
држављанства супружника, односно пребивалишта супружника, односно последњег
заједничког пребивалишта и коначно домаћег права, односно права Републике Србије. Ако
су у питању уговорни односи а брак је престао или је неважећи меродавно се примењује
право које је било меродавно за личне и законске односе у време закључења уговора,
односно право које су супружници избрали при склапању уговора.
10
 7. ЗАКЉУЧАК

Међународни бракови у данашње време представљају једну веома учесталу

институцију, самим тим што се данас много лакше млади одлучују за ступање у брачну
заједницу а и могућности да се упозна неко друге расе, вере или националности су доста
повећане узимајући у обзир и савремене видове комуникације као и превозна средства са
којима се брже и лакше може доћи са једног дела планете на други. У складу са тим у
Европској унији се бележи све већи пораст међународних бракова, а према забележеним
статистичким подацима у 2007. години у ЕУ је склопљено 2,4 милиона бракова од којих је
13%, односно 310.000 бракова, било са иностраним елементом. До данашњих дана тај број
је сигурно и порастао.

У складу са наведеним, логична је потреба за неком врстом унификације

породичноправних правила. У праву Републике Србије за породично правне односе са
иностраним елементом значајне су билатералне као и мултилатералне конвенције, а Закон
о решавању сукоба закона са прописима других земаља предвиђа доста одредби о
одређивању меродавног права у породичноправним односима са елементом иностраности.

За закључење брака са елементом иностраности потребно је претходно да буду

испуњени одређени услови, како формални, тако и материјални. У погледу материјалних
услова у нашем закону се предвиђа кумулативна примена националних права будућих
супружника, као и примена дела lex fori, односно за склапање брака у Србији поред
националних закона будућих супружника морају се поштовати и три услова које предвиђа
ЗМПП, као и друге сметње које су очигледној супротности са јавним поретком Републике
Србије. За форму брака као меродавно право узеће се право државе у којој се брак
закључује. Када дође до окончања брака, у смислу неважности или развода брака, настају
нови проблеми за бивше супружнике јер се треба одредити који је суд надлежан за развод
брака и решавање имовинских односа након окончања брака. Као значајан проблем
јављају се и дејства брака, која су доста сложена и свеобухватна, а могу да подразумевају
личноправна и имовинскоправна дејства.

Резимирајући породичноправне односе са елементом иностраности, односно

одређивање меродавног права за брачне односе са елементом иностраности, може се
закључити да потпадају под веома деликатну категорију, која се развила у последње време
са усавршавањем технологије и савременим начином живота, где су предрасуде у погледу
расе, вере или националности сведене на минимум. Са убрзаним развојем друштва све
више ће се јављати потреба за унификацијом ове области међународног приватног права.

11
 8. ЛИТЕРАТУРА

1. Варади Тибор, Бордаш Бернадет, Кнежевић Гашо, Павић Владимир, Међународно

приватно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.

2. Породични закон („Сл. гласник РС“, бр. 18/2005, 72/2011-др.закон и 6/2015)

3. Станивуковић Маја, Ђундић Петар, Међународно приватно право, Правни факултет

у Новом Саду, Нови Сад, 2008.

4. Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља („Сл. лист СФРЈ“, бр.
43/82 и 72/82-испр., „Сл. лист СРЈ“, бр. 46/96 и „Сл. гласник РС“, бр. 46/2006-др.
закон)

5. http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/1410-novi-propisi-o-meunarodnim-brakovima-u-eu

6. http://www.frankfurt.mfa.gov.rs/lat/consularservicestext.php?subaction=showfull&id=13
48045900&ucat=117&template=MeniENG&

7. http://nomcentarngo.com/merodavno-pravo-za-materijalne-uslove-zakljucenja-braka-i-
formu-braka-sa-elementom-inostranosti/

12