1 Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Termin privatnopravni odnosi postoji iz podele prava na javno I privatno jos iz doba liberalnog
kapitalizma. I dalje se koristi jer zapravo nema adekvatnijeg termina za oznacavanje
gradjanskog, porodicnog, radnog I privrednog prava. U privatnopravnim odnosima nema
apsolutnu primenu princip da svaki organ primenjuje samo domace pravo, princip teritorijaliteta,
vec se javlja dilema u pogledu merodavnog prava.
2 Element inostranosti u privatnopravnim odnosima
Za pojavu medjunarodno-privatnopravnih problema nije dovoljno da se radi samo o
privatnopravnim odnosima, vec da postoji kljucno obelezje-element inostranosti (strani element,
medjunarodni element, medjunarodno obelezje).
trani element se pojavljuje u ! oblika " subjektu, objektu I pravima I obavezama. U subjektu se
javlja na bazi drzavljanstva, a moze I prebivalista, cak I boravista. U objektu se javlja na bazi
mesta nalazenja stvari koja je predmet transakcije, mesta registracije itd. U pravima I
obavezama-ako je posao zakljucen u inostranstvu ili ako je kao mesto ispunjenja obaveze
predvidjeno mesto u stranoj drzavi.
Znacaj-pretvara pordicno,radno,privredno I gradjansko pravne odnose u medjunarodno-
privatnopravne odnose.
#roblem relevantnog stranog elementa $ %a ovo pitanje jos nije dat odgovarajuci odgovor, ni u
teoriji, ni u praksi, ni u zakonodavstvu. &vaj problem se najcesce javlja kada je moguca primena
vise normi za odredjivanje merodavnog prava.
3 Nacini regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti
#ostoje direktan (posredan) I indirektan (neposredan, kolizioni). 'irektan-koristi norme koje
neposredno resavaju sam sporni odnos. 'irektno se mogu regulisati medjunarodnim i
unutrasnjim propisima. (egulisanje neposredno, medjunarodnim propisima bio bi idealan nacin
regulisanja,ali je na globalnom planu to utopija. )edjutim postoje znacajni poduhvati i uspesi na
tom planu. Unutrasnjim propisima se takodje regulisu neki pp odnosi i pitanja. &vo se najcesce
odnosi na prava stranaca i medjunarodnog postupka(procedure).
Indirektan-tipican za )##. ustina ovog nacina regulisanja je u odabiru merodavnog prava. To
se resava pomocu speci*icnih-kolizionih normi. +olizione norme ne sadrze resenje vec samo
upucuu na merodavno pravo. %jihovom primenom ne nastaje konacni pravi odnos,vec se
stvaraju pretpostavke za njegovo nastajanje . %ase )## prihvata i direktan i indirektan nacin
resavanja sukoba zakona.
4 Pojam, predmet i naziv medjunarodnog privatnog prava?
5 Izvori od nas medjunarodnog privatnog prava I hijerarhija
Ustav-izvor svih grana prava pa I medjunarodnog privatnog prava. (egulise medjunarodno
privatno pravo posredno ili neposredno. adrzi hijerarhiju u pogledu medjunarodne pomoci,
izvora, polozaja stranaca,
Zakoni"
-./!. Zakon o resavanju sukoba sa propisima drugih zamalja o odredjenim propisima(skraceno
Zo)##)
#odeljen na ! dela" opste ustanove medjunarodnog privatnog prava , odredjivanje merodavnog
prava I sukob jurisdikcija.
&vaj zakon sadrzi kolizione norme. #ored njega sadrze ih I zakoni o pomorskoj I un plovidbi,
menici, ceku, obligacionim odnosima I osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom
saobracaju.
#rocesna pravila se nalaze u Zakonima o parnicnom, vanparnicnom, izvrsnom, arbitraznom I
stecajnom postupku.
! "edjunarodni ugovori #multilateralne I $ilateralne onvencije%
%ajznacajnije multirateralne koje je rbija rati*ikovala" 0aske o gradjanskom i sudskom
postupku(12), o sukobu zakona u pogledu testamentarnih obaveza, o ukidanju potrebe
legalizacije stranih javnih isprava, o zakonu u koji se primenjuje na drumske saobracajne
nezgode, o olaksanju medjunarodnog pristupa sudovima, o gradjanskoprpravnim aspektima
medjunarodne otmice dece itd. &stale" %jujorska o ostvarivanju alimentacionih zahteva, 3ecka
o medjunarodnoj prodaji robe, #ariska o zastiti industrijske svojine, )adridski aranzman o zigu,
3ernska o zastiti knjizevnih i umetnickih dela itd.
rbija je rati*ikovala i brojne bilateralne konvencije kojima se uredjuju pitanja od interesa za dve
drzave. To su brojne konzularne konvencije i razni ugovori.
0ijerarhija" Ustav, pa bilateralni, pa multilateralni ugovori, pa unutrasnji izvori.
& Pravne praznine u medjunarodnom privatnom pravu
4ko nijedan izvor po hijerarhijskoj lestvici ne propisuje resenje za medjunarodno privatni
problem,radi se o pravnoj praznini. Z)## to resava tako sto nalaze da organ koji primenjuje
pravo treba da pronadje resenje primenom a) odredaba i nacela zakona o medjunarodnog
privatnog prava b)nacela pravnog poretka rbije i c) nacelima medjunarodnog privatnog prava.
' (olizione norme i njihova sustina
&ne su tu da rese dilemu sa kojom je suocen organ primene prava. &ne daju odgovor koje je
pravo merodavno, strano ili domace tako sto izaberu najrelevantniji,odlucujuci kontakt koji pravni
odnos ima sa raznim zemljama. Imaju imperativan karakter i sud ih mora postovati e1 o**icio, po
sluzbenoj duznosti
) *trutura olizionih normi
Imaju dva osnovna elementa " -)pravna kategorija i 2) tacka vezivanja
#ravna kategorija je neki pravni institut, tip pravnog odnosa ili pravno pitanje u vezi sa nekim
pravnim odnosom ili institutom. +oriste se i nazivi pravni odnos, predmet kol. norme, cinjenicno
stanje itd.
Tacka vezivanja-kroz nju se ostvaruje dejstvo kolizione norme, ona neposredno odredjuje pravo
koje drzave treba da se primeni kao merodavno. %eke su tipicne za pojedine pravne domene "
Za statusne i porodicne " le1 nationalis i le1 domicilii(drzavljanstva i prebivalista)
Za ugovorne" le1 loci contractus, le1 loci solutionis I le1 loci venditoris(mesta
zakljucenja,izvrsenja ugovora I prodavca), le1 voluntatis (autonomija volje).
Za gradjanskopravne delikte" le1 loci delicti comissi(zakon mesta izvrsenja delikta)
'opunska tacka vezivanja za sve kolizione norme je le1 *ori(zakon suda) koji se primenjuje ako
nema drugog resenja.
#odela tacki vezivanja"
-)a. neposredno vezajuce(zakonodavac izabrao vezu koja odredjuje merodavno pravo) I
b.&kvirne(zakonodavac odredjuje okvire,relevantnu vezu odredjuje sudija)
2)a. #roste(vode do jednog merodavnog prava) I b. kompleksne(vode do vise merodavnih
prava)
!)a.talne(kod njih odlucujuce cinjenice nisu podlozne promenama u vremenu I prostoru) I
b.#romenljive(zasnivaju se na cinjenicama koje se mogu menjati)
1+ ,ednostrane I visestrane olizione norme
+olizione norme su uglavnom visestrane,jednostrane se javljaju kao izuzetak. &snovna
karakteristika im je da su apstraktne. Zavisno od konkretnih okolnosti mogu da ukazu na pravo
bilo koje zemlje sveta. 5ednostrane su one koje u svakom slucaju dovode do primene jednog
istog, domaceg prava, a to je tesko zamislivo jer bi dovelo do izolacije domaceg pravnog
sistema. 6rancuski 7ode civile sadrzi jednostranu normu , ali su one uglavnom napustene.
11 Pravna priroda olizionih normi
4ko su kolizione norme imperativne prirode njih treba u svakom slucaju primeniti pa i onda kad
to nijedna od stranaka ne trazi ili cak kad obema odgovara da se spor resi po domacem pravu.
4li ako su kolizione norme dispozitivne prirode i ponasanje stranaka i njihovi predlozi mogu da
uticu na to da li ce sud da uopste primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom
inostranosti. U nekim zemljama kolizione norme nisu imperativne prirode i sud ce primeniti
kolizionu normu samo ako jedna od stranaka to trazi, odnosno ako zasniva zahtev na stranom
pravu i time obaveze sud da proveri da li je to strano pravo u tom slucaju merodavno. U
najvecem broju zemalja kao i kod nas kolizione norme su postavljene kao imperative norme i
sud je duan da ih primenjuje po sluzbenoj duznosti i duzni su da primene strano pravo ako tacka
vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak.
12 Pro$lem vali-iacije u "PP
13 .esenja pro$lema vali-iacije??
#rethodno pitanje sa elementom inostranosti
#redstavlja pravni odnos(pitanje) od cijeg resenja zavisi sporno pitanje. U praksi su ta pitanja
najcesce osporavanje ocinstva ili materinstva na alimentacioni zahtev.
Uslovi za postavljanje prethodnog pitanja u medjunarodnom privatnom pravu to da "
-. Za glavno pitanje, na osnovu kolizione norme, mora biti merodavno strano materijalno pravo
2. prethodno pitanje mora da sadrzi strani element, mora biti samostalna pravna celina i za to
pitanje mora postojati specijalna koliziona norma
!. )# rezultat dok kog se dolazi povezivanjem po le1 *ori mora da bude razlicit od rezultata po
le1 causa
Instituti na osnovu kojih dolazi do korekcije kolizionih normi " (8%9&I, javni poredak i *raus
legis
14 .EN/0I #.anvoa%
#redstavlja pojavu uzvracanja i upucivanja na dalje pravo. lucaj 6orgo(bavarski
drzavljanin,ziveo u *rancuskoj). 6rancuska koliziona norma upucivala je na bavarsko pravo,ali je
pitanje bilo na bavarsko nasledno ili na bavarsko u celini. Zakljucili su da upucuje na pravo u
celini , a po bavarskim kolizionim normama za nasledje,gde je merodavno pravo *aktickog
domicila ostavioca i tako je doslo do uzvracanja na *rancusko pravo.
15 Pretpostave za .EN/0I
-. +olizione norme treba da upucuju na pravo u celini,a ne samo na materijalno pravo.
2. +olizione norme drzave suda i drzave prvog upucivanja treba dabudu razlicite.
!. #otrebno je da postoji odredjeni cinjenicni sklop.
1! .azlozi za i protiv .EN/0I
Za-upotrebom ovog instituta se izlazi u susret razumnim ocekivanjima stranaka da se izbegava
primena prava koja ima slabe veze sa slucajem: postize se bolja koordinacija sistema a i putem
uzvracanja dolazi do primene domaceg materijalnog prava koje sud bolje poznaje.
#rotiv-kada kolizione norme upucuju na strano pravo u celini cesto moze doci do zacaranog
kruga. Takodje, kada treba da se primeni strano materijalno pravo to u praksi znatno otezava
polozaj domaceg sudije i povecava neizvesnost o ishodu spora.
1& Nacin primene .EN/0I
1' .EN/0I u nasem "PP
1) Pojava i $lize odredjivanje javnog poreta
Termin prvi put upotrebljen pri izradi 7ode civil. +oristi se i medjunarodni javni poredak,ali cesce
je samo javni poredak. %edostatak izraza ; medjunarodni javni poredak ; -stvara se utisak da
se radi o naddrzavnoj ustanovi, a ustvari je ustanova domaceg prava koja stiti domaci poredak.
5avni predak ima dva znacenja. #rvo-osnovne norme prava koje se u svakom slucaju moraju
zastititi. 'rugo-institucija medjunarodnog prava koja omogucava da domaci organ ne prizna
stranu odluku koja ispunjava ostale uslove za priznanje da bi se zastitio javni poredak(za ovo
znacenje koristi se termin Ustanova javnog poretka)
2+ Pro$lem utvrdjivanja ruga normi oje cine javni poreda
5avni poredak su vrednost domaceg pravnog poretka koje se ne mogu zrtvovati i od kojih se ne
moze odstupiti cak i kad domace norme )## predvidjaju kompetentnost stranog prava i suda.
%e primenjuju se norme koje npr. 9redjaju nacelo nediskriminacije vanbracne dece,zabranu
rasne diskriminacije itd.
#ri utvrdjivanju granica 5# imamo 2 principa" -. 'a krug normi nagovestimo opstom klauzulom tj.
apstraktnom de*inicijom(ima mnogo,u pravu poljske,cehoslovacke,nemacke,) i 2. 8numeracija
normi koje obuhvata,tj. %abrajanje normi koje su deo 5#.(7odigo 3ustamante-kuba). Ipak, u
medjunarodnim sporazumima danas, kao i u postojecim kodi*ikacijma 5# najcesce stoji da se
strana odluka nece priznati ako je<ocito protivna 5# ; .
21 ,avni poreda i imperativni propisi ?
22 .azlozi za i protiv ,P
Za-otklanja dejstva normi )## koja su neprihvatljiva I ugrozavaju vrednosti domaceg poretka.
#rotiv-nema jasno odredjenih pretpostavki za primenu ovog institute,, moguce su zloupotrebe
institute.
24 Posledice primene ustanove javnog poreta
%eprimena stranog prava(4ko je strano pravo inkopatibilno sa domacim 5# odstupa se
od kolizione norme I otklanja primena stranog prava I slucaj se resave na bazi pravila I
principal le1 *ori. 'akle, pravilo stranog prava, suprotno domacem 5#,zamenjuje se
domacom normom.)
%epriznanje strane odluke(ako se tokom preispitivanja strane odluke stavi u dejstvo
ustanova 5# strana odluka se nece ni primeniti ni izvrsiti na domacoj teritoriji).
25 1stanova ,P u nasem "PP
U nasem Z)## javnom poretku se posvecuje ! clana. Z)## se zadrzava na opstoj klauzuli kod
de*inisanja 5#. Takodje, ne koristi se izraz 5# vec ; Ustavom utvrdjene osnove drustvenog
ponasanja ;
2! Izigravanje zaona 2.31* 4E5I*
'o izigravanja zakona u )## dolazi ako se stvaranjem ili menjanjem cinjenica koja je tacka
vezivanja neke kolizione norme postize primena nekog drugog prava,a ne prava koje bi bilo
merodavno da do promene nije doslo. To se radi tako sto strane ugovornice odlucuju gde ce
sklopiti ili koje ce biti mesto izvrsenja ugovora,premestaju pokretne stvari,menjaju
prebivaliste,boraviste,drzavljanstvo itd. ubjekti pravnog odnosa to rade da bi postigli primenu
prava koje je po njih povoljnije.
8lementi izigravanja zakona
9etacko stvaranje tacke vezivanja-osnovni element. #romena domicila ili drzavljanstva,
izbor mesta zakljucenja ugovora, prenosenje pokretne stvari itd. %isu nedozvoljene
radnje ali u slucaju *raus legis vrse se radi postizanja cilja-primene prava koje ne bi bilo
merodavno u odr. lucaju.
%amera izigravanja-merodavnost odredjenog prava mora da bude cilj, a ne prosta
posledica promene drzavljanstva tj. tvaranja nove tacke vezivanja.
Izbegavanje domacih imperativnih normi-do *raus legis dolazi radi izbegavanja primene
imperativnih normi a one ne treba da istovremeno budu i norme javnog poretka.
2& .azlicita stanovista o sancionisanju -raus legis ???
2' 0$lici 2raus legis u "PP
#ostoje 2 osnovna tipa " -. #odrazumeva da se pred domacim organom namece primena
stranog prava umesto domaceg i 2. #redstavlja izbegavanje srpskih imperativnih propisa pred
stranim organom. ankcionisanje" +od prvog tipane uzima se u obzir *raudulozno stvorena tacka
vezivanja,vec se primenjuje pravo koje bi bilo merodavno-domace pravo. +od drugog tipa
sankcionisanje od domaceg organa se sastoji u priznanju ili nepriznanju dejstva jedne strane
odluke.
2) 2raus legis u nasem "PP
U nasem Z)## stoji da se ne primenjuje pravo strane drzave koje bi bilo merodavno po
odredbama ovog ili drugog saveznog zakona ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj
izbegavanje primenjivanja prava (5.
3+ .azlicite granice vazenja pravnih normi
'omasaj pravnih normi ima svoje granice. Te granice su prostorne(teritorijalne), vremenske I
personalne prirode. 'o personalnog sukoba zakona dolazi kada se pojave elementi koji neki
odnos vezuju za vise od jednog suvereniteta I postavlja se pitanje koje od vise zainteresovanih
prava ce biti primenjeno u odredjenom slucaju. 9remenski je izazvan cinjenicom da se menja
sadrzina odredjenih prava(donose se novi zakoni,menjaju stari) te se pojavljuje pitanje odnosa u
primeni novog I starog akta(naziva se I intertemporalni). #ostoje I norme cije je vazenje
personalno-tu spadaju neka plemenska I verska pravila,pravila manjina itd.
9remensko razgranicenje normi u )## $$$$
31 "o$ilni suo$ zaona con-lict mo$ile u "PP ????
32 Nacini resavanja con-lict mo$ile ????
33 (olizione norme pred nejedinstvenim pravnim poretom
34 4e6 nationalis pred 7887 ???
35 Norme 9"PP pred nejedinstvenim pravnim poretom??
3! Primena stranog prava??
3& *aznatljivost i nacini saznanja stranog prava??
3' Primena stranog prava prema nasem 9"PP
3) .eciprocitet i retorzija u "PP
(eciprocitet je izraz teznje da se osigura ravnopravna saradnja medju suverenitetima. &n stiti
slabije tako sto tezi da se saradnja izmedju jacih i slabijih drzava odvija na ravnopravnom nivou,
npr. #olozaj stranca kod nas zavisice od polozaja u naseg drzavljana u inostranstvu.
(avnopravnu saradnju tezi da sacuva i retorzija. (etorzione mere su mere odmazde.
(eciprocitet i retorziju je moguce postaviti u domenu odredjivanja merodavnog prava, sukoba
jurisdikcija i u vezi sa pravima stranaca.
4+ 0$lici reciprociteta
Imamo podelu prema nacinu nastanka i prema pravnoj sadrzini uzajamnosti.
#rema nacinu nastanka razlikujemo diplomatski,zakonski i *akticki.
'iplomatski nastaje sporazumom drzava na bi ili multilateralnom nivou na bazi medjunarodnog
ugovora. #rava koja se tako cine dostupnim mogu biti nabrojana ili garantovana opstim
klauzulama. Te klauzule mogu biti " klauzula nacionalnog tretmana(izjednacavanje), klauzula
materijalne uzajamnosti, klauzula neposredne uzajamnosti(taksativno nabrojana garantovana
prava) i klauzula najpovlascenije nacije(garantuju se prava koja su data drzavljanima trece
drzave-najpovlascenije nacije)
Zakonski nastaje kada se strancima garantuju prava domacim zakonom.
6akticki nastaje kada sticanje prava stranaca nije garantovano ni medj sporazumom,ni zakonima
vec se obezbedjuje u praksi
#rema pravnoj sadrzini rzlikujemo *ormalni i materijalni reciprocitet.
6ormalni-kada su stranci kod nas izjednaceni sa domacim drzavljanima a i nasi drzavljani u
posmatranoj drzavi izjednaceni sa njenim drzavljanima(bazira se na principu obostranog
nacionalnog tretmana)
)aterijalni-kad se strancu pruzaju ona prava koje nas drzavljanin ima u strancevoj drzavi.
4174) ???
5+ Pitanja pravne i poslovne sposo$nosti -izicih lica oja daju povoda suo$u zaona
#ravna sposobnost-sposobnost lica da bude nosilac prava i obaveza. U najvecem broju zamalja
nastaje samim rodjenjem, ali ima izuzetaka-npr. U paniji je potrebo 2= casa zivota ili
nasciturus,oko kojih moze doci do sukoba zakona.
#oslovna-sposobnost lica da svojim radnjama stice prava i obaveze. Uzrasti za sticanje su
razliciti. %ajcesce je -/ godina,a negde je i -.,2>,2-. ukobi zakona nastaju oko npr. 'elimicne
sposobnosti ili nesposobnosti,emancipacija tj sticanje poslovne sposobnosti pre punoletstva jer
nije svuda priznata(npe. 8ngleska), ogranicene poslovne sposobnosti(dusevne bolesti
,rasipnistvo itd.)
51 (olizione norme za pravnu i poslovnu sposo$nost -izicih lica
U pogledu odredjivanja merodavnog prava za sposobnost *izickih lica javljaju se !
resenja "primena prava drzavljanstva,prava domicila i prava mesta nastanka obaveze.
'rzavljanstvo i domicil
'rzavljanstvo je veza na osnovu koje se odredjuje pripadnost jednog lica jednoj drzavi. To je
veza izmedju drzave i pojedinca gde pojedinac stice sva prava koja obezbedjuje pravni sistem
doticne drzave. tice se preko drzavljanstva roditelja(ius sanguinis) i po teritoriji rodjenja(ius
soli). #ostoje dopunski nacini sticanja-naturalizacija i sticanje na bazi medjunarodnih ugovora.
%aturalizacija moze biti obicna(zahtev,! godine prebivalista u srbiji), naturalizacija u posebnim
okolnostima(vazi za iseljenike ?dapodnesu izjavu da srbiju smatraju svojom drzavom) i izuzetna
naturalizacija(kad je naturalizacija od interesa za zamlju). %a bazi medjunarodnih ugovora
imamo primer npr sporazum o dvojnom drzavljanstvu sa 3i0.
52 :rzavljanstvo i domicil ao tace vezivanja za resavanje suo$a zaona
'rzavljanstvo predstavlja tacku vezivanja kod odredjivanja merodavnog prava za statusna,
porodicna i nasledna pitanja. #oseban problem ovde predstavljaju apatridi i bipatridi. %as Z)##
je ovo resio tako sto je za bipatride odluceno da ce se smatrati nasim drzavljaninom ako mu je
jedno od drzavljanstava nase. 4ko ima vise stranih drzavljanstava,smatrace se drzavljaninom
one zemlje u kojoj ima prebivaliste, ako nema prebivaliste u zemlji ciji je drzavljanin,onda ona s
kojom je u najblizoj vezi.
(esenje naseg Z)## za apatirde je-ako lice nema nijedno drzavljanstvo,tacka vezivanja je le1
domicilii,ako nema ni prebivaliste onda se primenjuje zakon boravista,a ako nema ni boravista
onda se primenjuje le1 *ori.
'omicil-stalni dom. Imad va osnovna elementa "*akticki(prisustvo na odredjenom
mestu,*akat,boravak) i voljni(namera da u tom mestu ostane). porna su pitanja da li pojedinac
moze imati istovremeno vise prebivalista, da li moze postojati lice koje nigde nema domicil,kad
domicil prestaje(da l kad se izgubi samo *akticki ili samo voljni element ili samo ako nestanu oba
elementa) itd. U nasem Z)## se domicil koristi kao supsidijarna tacka vezivanja,ako se po
primarnoj ne moze utvrditi merodavno pravo.
53 *poso$nost pravnih lica#potesoce oo odredjivanja pripadnistva pravnih lica%
#ripadnost pravnih lica je pravna veza izmedju pravnog lica i drzave kojom pravno lice postaje
titular odredjenih prava i potpada pod jurisdikciju te drzave. #ravnu sposobnost stice ukoliko im
drzava dodeli svojstvo pravnog lica na osnovu procedure i odredjenih kriterijuma. 'anas postoje
dva oblika povezivanja drzave sa pravnim licem"sistem inkorporacije@osnivanja(ukoliko je
osnovano po domacim propisima,crpis subjektivitet iz domaceg prava) i sistem stvarnog
sedista(ukoliko je osnovano i ima stvarno sediste na domacoj teritoriji).
Teskoce nastaju kad se pravno lice vezuje za vise drzava(npr multinacionalne kompanije). %ude
se mnoga resenja, npr. #rema drzavljanstvu clanova glavnog odbora(danas nepodobno,cesto
su razlicita drzavljanstva), prema inkorporaciji(sire prihvaceno,pravno lice pripada drzavi po
cijem je pravu osnovano), prema stvarnom sedistu (prihvaceno u 4ustriji, %emackoj, 6rancuskoj
itd.,zavisno gde je sediste glavnog odbora uprave) prema centru eksploatacije(nije dovoljno
indikativno, a i moguce je da se menja npr kod gradjevinskih *irmi).
#o nasem pravu tacka vezivanja za odredjivanje merodavnog prava je drzavljanstvo. #o Z)##
pripadnost pravnog lica se odredjuje po pravu drzave po kome je osnovano, a ako ima sediste u
drugoj drzavi i po pravu te drzave ima njenu pripadnost,smatrace se pravnim licem te drzave.
54 Izvori medjunarodnog porodicnog prava
Za )## su posebno znacajne bile odredbe &snovnog zakona o braku iz -.=A. i &snovnog
zakona o starateljstvu iz -.=B. Codine,ciji su tekstovi precisceni -.AD. +asnije je donesen
Z)## koji oznacava prekretnicu i sadrzi detaljna koliziona resenja za pitanja zakljucenja
,nevaznosti,razvoda braka, odnosa bracnih partnera,imovinskih odnosa u vanbracnoj
zajednici,izdrzavanja itd.
#ored Z)##,znacajan izvor su i bilateralne konvencije koje je nasa zemlja potpisivala sa
3ugarskom, Crckom, )adjarskom itd.,sporazumi,razmene nota, kao i 2 specijalne bilateralne
konvencije koje priznaju priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka.
Takodje, tu su i ! multilateralne konvencije %jujorska o ostvarivanju alimentacionih zahteva u
inostranstvu, 0aska o gradjanskopravnim aspektima medjunarodne otmice dece i 8vropsk o
priznanju i izvrsenju odluka o staranju o deci.
55 0dredjivanje merodavnog prava za materijalne uslove za zaljucenje $raa
U brakovima sa elementom inostranosti postoje okolnosti koje daju povoda sukobu zakona ka
osto su razlike u nacionalnim pravima, razlicite koncepcije braka, razlicito drzavljanstvo@domicil
verenika i verenice itd(poligamija, gej brakovi, uzrast za zakljucenje,dusevne bolesti kao smetnja
itd).
U pogledu materijalnih uslova za zakljucenje braka )##poznaje dva pristupa pri postavljanju
kolizionih normi " pravo mesta zakljucenja brakai personalno pravo buducih bracnih partnera.
%as Z)## sadrzi 2 resenja "kumulativnu primenu le1 nationalis bracnih partnera i primenu dela
le1 *ori.
+umulativna primena le1 nationalis bracnih partnera-razlikujemo obicnu i distributivnu
kumulaciju. &bicna ?verenik i verenica moraju da ispune uslove propisane u oba merodavna
prava, a distributivna-svaki od buducih bracnih partnera treba da ispuni uslove propisane u
pravu sopstvenog drzavljanstva(ovu prihvata nase pravo).
%as Z)## prihvata stav da je za zakljucenje braka za svako lice merodavno ono pravo ciji je
ono drzavljanin u vreme stupanja u brak,osim ako ne postoje neke posebne smetnje po nasem
pravu.
#rimena dela le1 *ori-moze se javiti u permisivnom i prohibitivnom vidu(da neko zakonodavstvo
dozvoljava ili ne dozvoljava neki brak zavisno od javnog poretka). Z)## predvidja da iako
prema le1 nationalis odredjenog lica postoje uslovi za zakljucenje braka, nadlezni organ to nece
dozvoliti ako postoji neka od ! smetnje predvidjene zakonom koje se smatraju javnim
poretkom,a to su " postojanje ranijeg braka, srodstvo i nesposobnost za rasudjivanje.
5! 0dredjivanje merodavnog prava za -ormu $raa sa stranim elementom
to se tice *orme braka najcesce je predvidjena verska i gradjanska *orma, dok retko postoje i
sklapanje braka preko punomocnika,pred kapetanom broda itd.
+od brakova sa elementom inostranosti imamo 2 razlicite situacije"zakljucenje brakova na
domacoj teritoriji i priznanje brakova koji su zakljuceni u inostranstvu.
+od zakljucenja brakova na domacoj teritoriji kao osnovno koliziono resenje je uzeto le1 loci
celebrationis (pravo mesta svecanosti). %eka zakonodavstva kao alternativno resenje poznaju i
le1 nationalis, dok nase pravo priznaje jedino le1 loci celebrationis i vazi za sve slucajeve gde
domace lice zakljucuje brak sa stranim ili dva strana lica istog ili razlicitog drzavljanstva
zakljucuju brak pred domacim organima.
+od priznanja brakova koji su zakljuceni u inostranstvu pravilo je da brak mora da bude
sklopljen po pravilima propisanim za tu drzavu kao mesto zakljucenja braka. to se priznanja
braka tice vazi maksima da je brak punovazan u mestu zakljucenja-punovazan svuda, dakle
osnovno pravilo koje vazi je le1 loci celebrationis. %eka zakonodavstva(Italija) predvidjaju kao
alternativno resenje pravo drzavljanstva jednog od buducih bracnih partnera ili pravo
zajednickog boravista u vreme zakljucenja. #ostoje speci*icne situacije kao sto su zabrana *raus
legis i prigovor javnog poretka. %ase pravo priznaje le1 loci celebrationis.
5& :iplomatso onzularni $raovi
matraju se domacim brakovima jer se zakljucuju pred ovlascenim organom domace drzave i na
eksteritorijalnom delu domace drzave. 'a bi zakljucili punovazan brak u inostranstvu,verenici
moraju da to urade u domacoj *ormi,po domacem pravu,pred ovlascenim diplomatskim ili
konzularnim predstavnistvom svoje zemlja,ali ako su ispunjeni sledeci uslovi" -. da se
diplomatsko predstvanistvo ovlasiti da moze da obavlja zakljucivanje brakova od strane )I#, 2.
da se drzava u kojoj se nalazi doticno predstavnistvo ne protivi tome, !. to se subjekata tice,
moraju da oba budu srpski drzavljani i =.moguce je da jedno od njih bude drzavljanin druge
drzave,ali ne drzave prijema, ako je tako predvidjeno medjunarodnim sporazumom.
5' 0dredjivanje merodavnog prava za dejstva $raa
'ejstva braka su razlicito normirana u razlicitim zakonodavstvima. 'ejstva braka u imovinskim i
licnim odnosima zavisi i od obicaja,vere,tradicije u svakom pojedinacnom drustvu. Imovinska
dejstva braka obuhvataju pitanja rezima imovine bracnih partnera i pitanja raspodele ovlascenja
izmedju partnera u upravljanju imovinom. +od licnih dejstava stvaraju se vece razlike. To su
ona prava i duznosti koja imaju osnov u braku, a ne spadaju u bracno imovinske odnose, u
razvod, odnose roditelja i dece ni u opsta pitanja statusa.
#itanje koje se postavlja je da li treba primeniti iste kolizione norme za licnopravna i
imovinskopravna dejstva braka i odgovara li isto koliziono resenje za dejstva za vreme trajanja i
nakon zavrsetka braka. Zajednicki problem pri odredjivanju merodavnog prava za dejstva braka
sa elementom inostranosti je taj sto se u slucaju razlicitog drzavljanstva bracnih partnera tesko
moze zamisliti kumulativna primena merodavnih prava, jer bi u tom slucaju mesoviti brak imao
manja dejstva nego kad bi se primenjivalo pravo jednog od partnera. 'a bi se naslo resenje da
se odredi jedno pravo za koje se vezuju oba partnera,zakonodavstva predvidjaju kompleksne
tacke vezivanja. +od licnih dejstava braka polazi se od zajednickog drzavljanstva a dalje tacke
vezivanja su poslednje zajednicko drzavljanstvo,zajednicko prebivaliste,poslednje zajednicko
prebivaliste,redovno ili poslednje redovno boraviste,le1 *ori. +od imovinskih dejstava postavlja se
pitanje da li nepokretnu imovinu treba izdvojiti i podvrci je nacionalnoj tacki vezivanja(u vecini
zemalja je jedinstvena norma,bez obzira na vrstu imovine).
+od nas-regulisano Z)## i bilateralnim konvencija. #redvidja se da je kumulativna primena
neprihvatljiva i da treba izabrati jedno merodavno pravo. Tacka vezivanja je zajednicki le1
nationalis. 4ko nemaju zajednicko drzavljanstvo,onda pravo drzave u kojoj oboje imaju
prebivaliste,ako ne ni to onda u kojoj su imali poslednje zajednicko prebivaliste. 4ko ne ni to
onda le1 *ori.
5) 0dredjivanje merodavnog prava za nevaznost $raa
'a bi se brak sklopio potrebno je da se ispune materijalni i *ormalni uslovi. #unovaznost
*ormalnih uslova se ceni po le1 loci celebrationis(alternativno po le1 nationalis) a zza materijalne
uslove le1 nationalis,le1 domicilii i le1 *ori zavisno po kom je pravu brak bio zakljucen. vaki
uslov nevaznosti braka treba ceniti po onom pravu po kome je cenjeno pri zakljucenju braka.
#ostavlja se i pitanje da li uzrok cini brak nepostojecem,nistavim ili rusljivim, da li se brak moze
konsolidovati, da li uzrok deluje ipso jure ili brak vazi dok ga nadlezni organ ne proglasi
nevazecim itd.
#o nasem Z)## na *ormu braka se primenjuje le1 loci celebrationis, a na materijalne uslove se
kumulativno primenjuju zakoni cije drzavljanstvo imaju bracni partnerineki materijalni uslovi se
cene i prema le1 *ori). Z)## predvidja da je za nevaznost braka merodavno pravo po kome je
brak zakljucen. to se tice vremenskog sukoba zakona postoje dva problema. +ad bracni
partneri promene drzavljanstvo ili domicil-za merodavno pravo se uzima pravo drzavljanstva ili
domicila u vreme zakljucenja braka, a kad dodje do promena normi istog merodavnog prava
takodje je resenje da se da primat ranijim propisima.
!+ 0dredjivanje merodavnog prava za razvod $raa
&vo je jedno od najvise diskutovanih pitanja )##. #ostoje ! resenja.
'rzave 7ommon laE sistema primenjuju le1 *ori,bez obzira da li su oba partnera strani ili jedan
domaci drzavljanin. Fe1 *ori opredeljuje da li je razvod dozvoljen i da li je razlog dovoljan za
razvod.Za-jednostavna primena. #rotiv-omogucava se izigravanje zakona.
Fe1 domicili. Za-ono je u skladu sa shvatanjem da je pozeljno da se statusna pitanja resavaju po
personalnom pravu,primenjuje se pravo drustvenog centra zivota partnera. Fose je ukoliko
partneri imaju prebivaliste u razlicitim drzavama.
Fe1 nationalis. Za-veca stabilnost i pravna sigurnost u odnosu na le1 domicilii,otezava
izigravanje zakona. #rotiv-isto kao kod le1 domicilii ako imaju isto drzavljanstvo nema problema
ali ako nemaju sledi ili kumulativna primena ili alternativnaresenja koja ne otezavaju razvod.
(esenja Z)##-po njemu merodavno pravo se odredjuje prema drzavljanstvu kao tacki
vezivanja. 4ko nemaju isto drzavljanstvo predvidjeno je da su za razvod braka merodavna
kumulativno prava obe drzave ciji su oni drzavljani.
!1 0dredjivanje merodavnog prava za imovinse odnose u van$racnoj zajednici
9anbracna zajednica podrazumeva parove koji zive zajedno a nisu prosli ceremoniju braka.
Zakonodavstva mogu da se odnose prema ovoj situaciji ignorantski(da je ne regulisu posebno-i
tako posledice ove zajednice ne povlace posebne sankcije) ili da je priznaju i samim tim
posledice dobiju pravnu sankciju.
)## predlaze dva resenja za koliziono resavanje vanbracne zajednice sa elementom
inostranosti"
Teorija analogije-koliziona norma treba da bude postavljena na istim temeljima kao za brak pa je
za konstituisanje merodavno kumulativno pravo,za licna i imovinska dejstva supsidijarno
postavljene tacke vezivanja(le1 nationalis-Gle1 domicilii-Gle1 *ori),a za ugovorne imovinske
odnose le1 loci contractus.
+onstruktivna teorija-zasniva se na saglasnosti partnera. #redlaze se direktna primena prava
drzave u kojoj partneri zive, dakle lokalnog prava, a ne personalnog.
&dredbe Z)## " za imovinske odnose partnera merodavan le1 nationalis. 4ko nisu drzavljani
iste zemlje, onda pravo drzave u kojoj imaju zajednicko prebivaliste. Za ugovorne imovinske
odnose merodavno je isto pravo-zajednicki le1 nationalis ili pravo zemlje zajednickog
prebivalista u momentu zaklj. braka.
!2 "erodavno pravo u pogledu statusa dece???
!3 "erodavno pravo za odnose roditelja I dece
%acela regulisanja odnosa izmedju roditelja I dece postavljena su u +onvenciji o pravima deteta
iz -./.. god. Tu je obuhvacen skup duznosti I prava koje roditelji imaju prema svojoj deci koja
se naziva roditeljsko pravo. kup duznosti I prava roditelja se odnosi kako na licnost
deteta(cuvanje, podizanje, vaspitanje, obrazovanje deteta) tako I na I imovinu deteta(upravljanje
imovinom,koriscenje I raspolaganje u odredjene svrhe itd.)
U praksi imamo koliziona resenja koja izrazavaju nacela zastite I najboljeg interesa deteta tako I
ona prevazidjena po kojima je I dalje merodavno personalno pravo oca.
#o Z)##subjekti ovog odnosa su kako roditelji tako I deca pa se merodavno pravo vezuje za
cinjenicu koja je zajednicka za sva ova lica. #odrazumeva se supsidijarnost tacki vezivanja. #rvo
je zajednicko drzavljanstvo roditelja I dece. 4ko nemaju isto drzavljanstvo onda zajednicko
prebivaliste,ali u istoj drzavi. 4ko nemaju zajednicko ni prebivaliste ni drzavljanstvo primenice se
domace pravo ako je dete ili jedan od roditelja drzavljanin rbije, a ako nije niko drzavljanin
rbije onda je merodavno pravo drzavljanstva deteta.
!4 "erodavno pravo u pogledu o$aveze izdrzavanja???
!5 "erodavno pravo za usvojenje sa elementom inostranosti
&vde dolazi do sukoba zakona zbog razlika po pitanjima pravne prirode usvojenja(ugovor ili akt
drzavnog organa), zbog razlika u uslovima koje treba ispuniti za zasnivanje usvojenja, pitanja
saglasnosti prirodnih roditelja, deteta ili drugih lica, razlika u pogledu prestanka usvojenja kao I
dejstva usvojenja.
+od zasnivanja I prestanka usvojenja imamo 2 tendencije. U common laE sistemu predvidja se
le1 *ori dok je druga tendencija personalno pravo,dakle predvidja se ili merodavnost prava
kumulativno ili merodavnost prava usvojioca uz primenu prava drzavljanstva deteta u pogledu
saglasnosti za usvojenje.
%ase )## predvidja kao merodavno pravo drzavljanstva usvojenika I usvojioca u vreme
usvojenja. 4ko je razlicito drzavljanstvo primenjuju se kumulativno prava obeju drzava, a ako
bracni partneri zajednicki usvajaju onda kumulativno prava sve tri drzave.6orma usvojenja se
ceni prema pravu mesta gde se zasniva usvojenje.
to se dejstva usvojenja tice(odnosa izmedju usvojenika I usvojioca I njegovih srodnika,I
izmedju usvojenika I prirodnih roditelja) u common laE sistemu je merodavno le1 *ori,a drzave
koje teze merodavnosti le1 personalis najcesce primenjuju le1 nationalis. +od nas tacka
cezivanja je cinjenica zajednicka za usvojenika I usvojioca. #rimenjuju se supsidijarno"pravo
zajednickog drzavljanstva u vreme zasnivanja-Gpravo drzave zajednickog prebivalista-Gpravo
rbije-Gpravo drzave ciji je drzavljanin usvojenik.
!! Izvori medjunarodnog naslednog prava u *r$iji
#osle drugog svetskog rata, savezni zakon o nasledjivanju iz -.DD. 3io je prvi izvor
medjunarodnog naslednog prava. +asnije je Z)## preuzeo koliziona resenja iz ovog zakona uz
manje modi*ikacije. #ored Z)##, izvore cine I pravila nekih medjunarodnih sporazuma kao sto
su bilateralni ugovori sa 3ugarskom, )adjarskom, (umunijom, ( itd., kao I dve
multilateralne konvencije koje je nasa zemlja rati*ikovala-0aska konvencija o sukobima zakona u
pogledu testamentarnih odredbi iz -.A-. I konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku
medjunarodnog testamenta koje je donela &U% -.B!, godine.
!&; :ve osnovne oncepcije o odredjivanju merodavnog naslednog prava
#rincip jedinstvene zaostavstine-po ovom principu najvaznije je da se na raspravljanje
zaostavstine primenjuje jedno pravo, bez obzira da li se razni delovi zaostavstine nalaze u
raznim drzavama ili da li zaostavstinu cine pokretne ili nepokretne stvari. #o pristalicama ovog
principa, to pravo treba da bude personalno pravo ostavioca jer je on centralna licnost pri
nasledjivanju. #ostoje neslaganja izmedju drzava koje daju primat domicile I onih koje daju
primat drzavljanstvu,ali po pravilu vazi primena prava drzave ciji je ostavilac drzavljanin.
#rincip podeljene zaostavstine-prihvataju mogucnost da bi se na nekretnine moglo primenjivati
uvek pravo zemlje gde se nekretnine nalaze.
%ase pravo, kao I vecina svetskih prava, stoji na principu jedinstvene zaostavstine, ali prihvata
odstupanje od tog principa u nekim speci*icnim situacijama.
!'; (olizione norme za zaonso nasledjivanje???
!); 0dredjivanje merodavnog prava za testamentarno nasledjivanje
&buhvata odredjivanje merodavnog prava za testamentarnu sposovnost, za sadrzinska pitanja
testamenta kao i za *ormu testamenta. #o nasem zakonodavstvu"
U pogledu testamentarne sposobnosti merodavno je pravo drzave ciji je drzavljanin bio
zavestalac u momentu sastavljanja testamenta. #itanja koja su obuhvacena ovom kolizionom
normom su minimalna starosna granica za raspolaganje imovinom i sposobnos za rasudjivanje
zavestaoca.
adrzinska pitanja i punovaznost testamenta procenjuju se prema pravu drzavljanstva testatora
u vreme smrti. Fe1 nationalis ostavioca u vreme smrti odredjuje sledeca pitanja"ogranicenje
kruga lica koji mogu biti sukcesori, odredjivanje kruga lica nuznih naslednika i velicina nuznog
dela, iskljucenje nuznih naslednika, odredjivanje izvrsioca testamenta, uslovi nistavosti
testamenta itd.
U pogledu *orme preuzeta su pravila 0aske konvencije o sukobima zakona u pogledu
testamentarnih odredbi iz -.A-., koja se primenjuje bez obzira na reciprocitet i postala je deo
opsteg kolizionog prava rbije. #o njoj testament ce biti punovazan u pogledu *orme ako
ispunjava uslove propisane po jednom od sledecih pravila"-.pravo mesta gde je sastavljen,
2.pravo drzave ciji je drzavljanin bio ostavilac u vreme sastavljanja testamenta, !.-HH- u vreme
smrti, =.u kojoj je imao domicil u vreme sastavljanja testamenta, D.-HH- u vreme smrti,A. 3oraviste
u vreme sastavljanja, B. -HH- u vreme smrti. /. )esto nalazenja nekretnine. Z)## dodaje jos
jednu alternativu-le1 *ori.
&+; 0dredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na neretninama sa elementom
inostranosti i relacije vise neretnina
+ada je rec o stvarnim pravima na nekretninama opste je prihvacena tacka vezivanja le1 rei
sitae. 'akle stvarna prava na nekretninama se cene prema pravu zemlje gde se nepokrenost
nalazi. &va solucija ima vise opravdanja"smatra se da su nekretnine deo suverene drzave,
njihov znacaj za domacu privredu je i dalje, iako ne u tolikoj meri kao ranije, veoma velik, kao i iz
prakticnih razloga.
+ada je rec o relacijama vise nekretnina(kada se nekretnine nalaze u razlicitim zemljama)
pravilo le1 rei sitae ukazuje na dve drzave, drva prava, koja mogu imati razlicita pravila koja
vode do razlicitih resenja. matra se da bi primat u ovoj situaciji trebalo dati pravu drzave ne
kojoj se nalazi ona nekretnina(odnosno ciji vlasnik) trpi odredjena ogranicenja. 'akle, u
kolizionopravnom pogledu Itezisna< nekretnina bice posluzno dobro.
&1; 0dredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na poretnim stvarima???
&2; 0dredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na stvarima u tranzitu
tvari u tranzitu-roba koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji drzave koja nije ni zemlja
odasiljanja(izvozna) ni zemlja opredeljenja(uvozna), ili se nalazi na nicijem prostoru(na
otvorenom moru ili vazdusnom prostoru iznad njega). #roblem nastaje ako s u vrmenu dok je
roba u tranzitu zakljuci pravni posao kojim se konstituise neko stvarno pravo na toj stvari.
%eka zakonodavstva predvidjaju da je tacka vezivanja mesto iz kog je stvar poslata, ali najvise
pristalica ima opredeljenje za le1 loci destinatus(mesto opredeljenja), najcesce uz neke
ograde(kao i nas Z)##).
&pravdanje za primenu le1 loci destinatus nestaje u slucajevima kada se npr tranzit
prekida(zaplena robee u tranzitnoj zemlji) i tada se koristi le1 rei sitae, ili kada vlasnik stvari
putuje zajedno sa robom pa odluci da je proda ili zalozi-tada le1 rei sitae ili le1 nationalis
vlasnika.
&3; 0dredjivanje merodavnog prava za stvarna prava za osnovna sredstva prevoza
#od osnovna sredstva prevoza spadaju brodovi i vazduhoplovi, a blizu toj kategoriji su i
zeleznice.
3rodovi i vazduhoplovi imaju drzavnu pripadnost. &na se *ormira upisom u upisnik brodova,
odnosno registar vazduhoplova. )oguce je i da drzavnu pripadnost steknu i brodovi i
vazduhoplovi u izgradnji, a upis ce se vrsiti prema zakonodavstvu drzave gde se grade.
#rihvaceno je da je merodavno pravo za stvarna prava na brodovima i vazduhoplovima pravo
drzave ciju pripadnost brod@vazduhoplov ima-tzv zakon zastave. Takodje, postoji siroka
saglasnost da se pripadnost broda@vazduhoplova odredjuje prema registraciji. Isto vazi i za
brodove u izgradnji.
&4; 0dredjivanje merodavnog prava za stvarna prava na hartijama od vrednosti i stvarna
prava iz hartija od vrednosti
+od stvarnih prava na hartijama od vrednosti merodavno je pravo mesta nalazenja hartije le1
cartae sitae, sa posebnim normama u slucaju mobilnog sukoba zakona ili stvarima u tranzitu.
+od stvarnih prava iz hartija od vrednosti kod izdavanja merodavno je pravo mesta nalazenja
stvari u vreme izdavanja, a prilikom prenosa moze biti ili le1 rei sitae ili le1 cartae sitae. %ase
zakonodavstvo smatra da treba primeniti le1 rei sitae kao tacku vezivanja.
&5; Izvori olizionih normi za ugovore u pravu *r$ije
'o donosenja Z)##,glavnog izvora kolizionih normi za ugovore,kolizione norme za ugovore
postojale su u Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi i Zakonu o obligacionim i osnovnim
materijalno pravnim odnosima u vazdusnoj plovidbi. &vi zakoni su prestali da vaze -../. Codine
i na njihovo mesto su dosli Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi(Z#U#) i Zakon o
obligacionim odnosima i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdusnom
saobracaju(Z&&9). to se konvencija tice, kolizione norme koje se ticu ugovora nalaze se
samo u nasim bilateralnim ugovorima sa )adjarskom i #oljskom.
BA. 4utonomija volje(pojam, znacaj, pravna osnova, granice primene)
BB. +olizione norme za ugovore u slucaju odsustva autonomije volje
B/. &dredjivanje merodavnog prava u pogledu *orme ugovora
&); 0dredjivanje merodavnog prava u pogledu zastarelosti
Zastarelost podrazumeva gubitak ovlascenja da se zahteva ispunjenje usled proteka vremena.
to se pravne prirode zastarelosti tice imamo dva glavna misljenja "-. 'a je to institut procesnog
prava i da se treba primeniti le1 *ori,kao i na druga procesna pitanja(anglosaksonsko
shvatanje):2. 'a je to institut materijalnog prava i na njega se primenjuje pravo merodavno za
sadrzinu pravnog posla(ugovora). %as Z)## na zastarelost primenjuje pravo merodavno za
sadrzinu pravnog odnosa i ovako odredjeno merodavno pravo davace da odg na sva pitanja
vezana za zastarelost(pocetak,trajanje,prekid dejstva)
'+;Pitanje <cepanja ugovora=
#redstavlja primenu vise prava na isti ugovor. 'o ovoga moze doci na 2 nacina " a)ako zakon
postavi razlicite tacke vezivanja za razlicita pitanja(npr. Za*ormu ugovora jednu a za prava i
obaveze drugu) i b) na primenu vise prava mogu da uticu i stranke.
<7epanje statutaJJ(zakona merodavnog za ugovore) javlja se u 2 vida" -) Kveliko cepanjeJ kada se
razna prava primenjuju na pojedine *aze ugovora-od rodjenja do smrti. I 2)Jmalo cepanjeJ kada
se jedno pravo vezuje za prava i obaveze jednog, a drugo drugog saugovaraca
#rigovor protiv cepanja statuta je taj sto ugovor zapravo predstavlja ekonomsko i pravno
jedinstvo i ako se na njega primeni vise prava ono se narusava. +ontraprigovor je da ako
ravnoteza ugovora postoji samo ako se na njega primenjuje jedno pravo, onda je ta ravnoteza
odavno narusena jer se procesno pravo cesto razlikuje od materijalnog. U nasem Z)## postoji
jedno cepanje jer se predvidjaju razlicite tacke ugovora za *ormu odnosno sadrzinu ugovora.
Z)## ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemogucavalo ili ogranicavalo cepanje ugovora.
/-. 3ecka konvencija o medjunarodnoj prodaji robe
/2. &dredjivanje merodavnog prava za posebne ugovore
/!. %adnacionalni izvori medjunarodnog ugovornog prava
'4; 0dredjivanje merodavnog prava za menicnu#ceovnu% sposo$nost
%as zakon o menici preuzeo je norme iz zenevske konvencije koje se odnose na menicu. Te
norme se grupisu oko ! pitanja " menicne sposobnosti, *orme menicnih obaveza i prava i
obaveze kod menice.
)enicna sposobnost se odredjuje prema le1 nationalis, dakle prema pravu drzave ciji je
drzavljanin lice u pitanju. &vo pravilo ima 2 dopune " ranvoa i teoriju najvece vrednosti menicne
obaveze.
5os pre donosenja Z)## nase pravo je predvidjalo primenu (4%9&4. #rimenjujuci zakon
drzavljanstva menicnog obveznika nase pravo treba da primeni kolizione norme tog prava i
tacku vezivanja koju to pravo prihvata.
Teorija najvece vrednosti menicne obaveze-ako menicni duznik nije sposoban prema svom le1
nationalis, odnosno prema pravu na koje le1 nationalis upucuje,treba konsolidovati pravo drzave
u kojoj je menicna obaveza preuzeta,cime se omogucava da menicna obaveza ostane na
snazi(le1 loci actus).
'5; 0dredjivanje merodavnog prava za -ormu menicnih#ceovnih% o$aveza i radnji
&snovno koliziono pravilo za *ormu menicnih obaveza i radnji za odrzavanje menicnih prava je
locus regit actum(oblici menicnih radnji ce se ceniti prema pravu drzave u kojoj su preuzete).
4ko domaci pravni subjekt preuzme obavezu tako sto je da u *ormi izjave koja se zove
promissorL note(koja postoji u anglosaksonskom pravu), on se tako obavezuje kao da je dao
menicnu izjavu prema nasem Zakonu o menici.
4ko je rec o obliku protesta, noti*ikacije i drugih radnji za vrsenje ili odrzavanje menicnih prava
ovo koliziono pravilo ostaje bez dopuna ali ako je u pitanju oblik primanja menicnih obaveza
predvidjene su dve dopune. -. +ao dopunska tacka vezivanja moze se uzeti zakon zajednickog
(naseg) drzavljanstva(ako nasi drzavljani prime obavezu u inostranstvu,a prema stranom pravu
nisu a prema nasem jesu ispunjeni uslovi u pogledu *orme) i 2. 4ko izdavanje menice nije
punovazno prema locus regit actum, ono nece onemoguciti punovaznost docnije obaveze ako
prema pravu drzave gde je preuzeta docnija obaveza vaze i docnija i ranija.
'!; 0dredjivanje merodavnog prava za prava i o$aveze od menice#cea%
U pogledu prava i obaveza javljaju se dve tacke vezivanja "zakon mesta preuzimanja menicne
obaveze i zakon mesta gde je menica plativa.
#rema pravu drzave u kojoj je menica plativa(le1 loci solutionis) odredjuju se prava i obaveze
glavnih menicnih duznika(akceptanta i izdavaoca sopstvene menice) a prema pravu drzave u
kojoj je preuzeta menicna obaveza odredjuju se prava i obaveze svih ostalih menicnih duznika.
'&; 0dredjivanje merodavnog prava za vanugovornu odgovonost
''; 0dredjivanje merodavnog prava za gradjansopravne delite
&snovno speci*icno resenje je princip le1 loci delicti commisi(primenjuje se pravo drzave u kojoj
je izvrsen delikt. &vaj princip se javlja kao tacka vezivanja od -=. 9eka i i danas je vladajuci. +ao
dopunski princip javlja se le1 *ori(koji se odnosi samo na pitanje protivpravnosti radnje).
5avljaju se brojne poteskoce u primeni ovog nacela, npr kad posledica delikta ne nastupi u
drzavi u kojoj je izvrsena i radnja(deliktnu radnju vrsi proizvodjac,a posledice nastupaju u drugoj
drzavi) ili npr kada se delikt desi na KJnicijij zemljiJJ-na brodu na otvorenom moru ili vazduhoplovu.
+od nas osnovna koliziona resenja nalaze se u Z)##,a znacajne su i 0aska konvencija o
zakonu koji se primenjuje na saobracajne nezgode iz -.B-., i Zakonu o pomorskoj i unutrasnjoj
plovidbi iz -.//. to se naseg Z)## tice osnovno resenje je le1 loci delicti commissi. Za slucaj
dislokacije delikta opredelio se za teoriju zrtve i primenjuje se ono pravo koje je povoljnije za
ostecenog(zrtvu). &dstupanja od ovog pravila dolazi i kada se dogadjaj iz kog proizilazi stetna
posledica odigra na brodu na otvorenom moru ili vazduhoplovu-tada je merodavno pravo drzave
kojoj propada brod@vazduhoplov. +ada do stete dodje usled sudara brodova u unutrasnjim
vodama primenjuje se pravo mesta delikta, a izuzeci su ako su brodovi iste drzavne pripadnosti
ili su prava drzava kojima pripadaju ista.
'); >asa onvencija o merodavnom pravu za drumse sao$racajne nezgode
)+; Prava stranaca da stupaju u privatnopravne odnose u nasoj zemlji i pravni polozaj
stranaca u *r$iji
vaka drzava je slobodna pri koncipiranju svojih normi o pravima stranaca, osim sto su vezani
medjunarodnim, civilizacijskim minimumom standarda uspostavljneim &pstom deklaracijom o
pravima coveka, +onvencijom o ljudskim pravima itd. #ojam stranca se moze odrediti
negativno(kao *izicko lice koje nema domace drzavljanstvo) i pozitivno(,koje ima drzavljanstvo
neke druge drzave ili je apatrid).
to se tice prava stranaca imamo vise klasi*ikacija " po prirodi prava(privatna-brak,nasledstvo, i
javna-glasacko,ekstradicija,), zavisno da li u konstituisanju prava ucestvuje drzavni
organ(brak,nasledstvo,) ili ne(sticanje svojine na pokretnim stvarima) i prema dostupnosti
prava(opsta-gde su izjednaceni sa domacim drzavljanima, relativno rezervisana-prava su im
dostupna uz dodatne uslovi domacim nisu potrebni, i apsolutno rezervisana-nedostupna za njih
kao obavljane npr sudijske *unkcije).
tranci u rbiji, u skladu sa medjunarodnim ugovorima, imaju sva prava zajemcena Ustavom i
zakonom,osim ona koja su po Ustavu i zakonu predvidjena samo za drzavljane republike rbije.
)1; Pravo stranaca na $ra
#ravo na brak se tretira kao osnovno ljudsko pravo. U ogromnoj vecini drzava pravo na braj je
osnovno pravo, dostupno strancima pod jednakim uslovima kao domacim drzavljanima. Izvesna
odstupanja su postojala u nekim zakonodavstvima posle MM2, u pogledu sklapanja braka
stranca sa domacim drzavljaninom. I danas se opravdava kada je slucaj da se brak sklapa zbog
sticanja drzavljanstva.
(egulisano je brojnim medjunarodnim dokumentima " &pstom deklaracijom o pravima coveka
U%, )edjunarodnim paktom o gradjanskim i politickim pravima, 8vropskom konvencijom o zastiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda, brojnom konvencijama itd.
#ostoje problemi kada domace pozitivno pravo ne poznaje neke smetnje i otezava sklapanje
braka strancu u domacoj drzavi,medjutim to je problematika sukoba zakona. 'anas je pravo
stranaca na zakljucenje braka u rbiji opste pravo i proizilazi iz Ustava i rati*ikovanih
medjunarodnih ugovora.
)2; Pravo stranca da $ude usvojeni ili usvojitelj
&vo pravo regulisano je porodicnim zakonom iz 2>>D. &sim ovog izvora imamo i posredne
izvore" +onvenciju o pravima deteta U% iz -./.. I Zakon o drzavljanstvu (epublike rbije iz
2>>=. #ostoje ! situacije u kojima se postavlja pitanje prava stranaca da budu usvojenici ili
usvojitelji "
-) +ada stranac zeli da pred domacim organom usvoji dete koje ima strano drzavljanstvo-rbija
nema izrazen interes i priznaje se kao opste pravo :
2) kada usvojitelj,domaci drzavljanin hoce da usvoji stranca pred domacim sudom-ako dete
moze da bude usvojeno u rbiji i sud ima uslova da prihvati nadleznost,smatra se opstim
pravom :
!) kada stranac zeli da usvoji dete,domaceg drzavljanina-najcesci i najosetljiviji slucajevi. 'a bi
se ostvario najbolji interes deteta smatra se prioritetnim da se zbrine u drzavi porekla, pa se
usvojenje dozvoljava ako nema potencijalni usvojilaca,drzavljana rbije. #ostoje 2 uslova za
usvojenje " da se ne mogu naci domaci usvojitelji u roku od godinu dana od upisa u 5edinstveni
licni registar usvojenja i da se ministar zaduzen za porodicnu zastitu slozi sa usvojenjem.
)3; Pravo stranca da $ude staralac ili sticeni
&vo pravilo nije regulisano domacim propisima osim u Ugovoru o uzajamnom pravnom
saobracaju sa )adjarskom iz -.A/. Codine. +ada se postavlja pitanje da li stranac moze da
bude staralac ili sticenik drugom stranom licu nema poteskoca i smatra se opstim pravom. #ravo
stranca da bude sticenik domaceg drzavljanina se isto smatra opstim pravom, dok je pitanje
prava stranca da bude staraoc domacem drzavljaninu znatno slozenije. matra se da treba da
se postavi dopunski uslov da je stranac imao domicil u nasoj zemlji. licno je resenje i u ugovoru
sa )adjarskom pa se smatra da bi trebalo da se prihvati takvo ili slicno resenje u nasem pravu.
)4; Prava stranaca da nasledjuju u *r$iji
#ravo *izickog lica da slobodno raspolaze svojom imovinom za slucaj smrti predstavlja opste
pravilo medjunarodnog prava. #od naslednim pravima stranaca podrazumeva se pravo
slobodnog raspolaganja sopstvenom imovinom za slucaj smrti i pravo stranca da bude
naslednik. #rema zakonu o nasledjivanju iz -..D. trani drzavljani imaju ista nasledna prava
kao domaci pod uslovom reciprociteta osim ako nije drugacije odredjeno medjunarodnim
ugovorom, dakle stranci mogu da nasledjuju u rbiji pod uslovom da domaci drzavljani mogu da
nasledjuju u strancevoj zemlji. (eciprocitet moze biti diplomatski(na bazi medjunarodnog
ugovora) ili *akticki(na bazi *aktickog priznanja prava na nasledjivanje). U svojstvu naslednika se
moze javiti i strano pravno lice. #rava stranaca su dakle relativno rezervisana prava u
rbiji(uslov je reciprocitet), osim izuzetka u slucaju apatrida(tad je opste pravo).
)5; Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose
)!; Prava stranaca da sticu o$ligaciona prava
&vo pravo se uglavnom priznaje kao opste pravo. #rema tome stranac moze da zasnuje
ugovorni odnos, da stice trazbena prava kao kupac, prodavac,spediter,prevoznik itd., moze da
stice prava i na osnovu prouzrokovanja stete,ima pravo na restituciju, Uziva punu zastitu isto
kao i domaci drzavljanin, a javljaju se izuzeci koji se utvrdjuju zakonom(npr sklapanje ugovora
ciju su predmet nekretnine). Ima pravo na restituciju,moze da postavlja zahteve iz neosnovanog
obogacenja kao i po osnovu prouzrokovanja stete. #ostoje i izuzeci,najcesce se odnose na
sklapanje poslova ciji su predmet nekretnine. %ekad drzava moze da da strancima i veca prava
od onih koje imaju domaci drzavljani, kad zeli da podstakne priliv stranih investicija.
)&; Prava stranaca da zasnivaju radni odnos
#ravo na rada spada u red osnovnih prava i sloboda coveka koje se priznaje medjunarodnim
pravom. &dredbama Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima
predvidjeno je da stranac u nasoj zemlji moze zasnovati radni odnos pod sledecim uslovima"
-. tranac ima obavezu da pribavi odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni
boravak u rbiji(odobrenje za nastanjenje moze dobiti stranac koji ima nase poreklo ili su clanovi
domacinstva nasi drzavljani),
2. tranac treba da dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa(dozvolu za rad) od strane
nadleznog organa,tj sluzbe za zaposljavanje,
!. 'a je rec o radnom mestu koje nije rezervisano iskljucivo za domace drzavljane.
U pogledu ostalih uslova izjednacen je sa domacim drzavljaninom. )oze posedovati radnu
knjizicu, radni odnos se zasniva zakljucivanjem ugovora o radu. #rilikom zasnivanja radnog
odnosa mora da pismenom izjavom prihvati nadleznost nasih sudova za resavanje sporova sa
poslodavcem.
)'; Pravo stranih ulagaca
8konomski razvijene drzave polaze od polozaja stranih ulagaca istovetnih sa domacim
privrednim subjektima $$$$$$$$$$$$$$$$$$$$
)); Pravo stranaca da osnivaju predstavnistva i ograne u *r$iji
trana lica mogu osnivati prestavnistva i ogranke u rbiji. &ni su izdvojeni, pravno zavisni delovi
stranog pravnog lica, bez sopstvenog pravnog subjektiviteta. 'ostupost prava stranih lica da
otvaraju predstavnistva I ogranke u nasoj zemlji regulisana je Zakonom o privrednim drustvima i
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.#redstavnistvo stranog lica nema svojstvo pravnog
lica I ne moze zakljucivati ugovore u spoljnotrgovinskom poslovanju, moze samo obavljati
poslove po nalogu osnivaca(najcesce se bave istrazivanjem trzista, vrsenjem pripremnih radnji
za zakljucenje ugovora, uspostavljanjem poslovnje saradnje). Imaju obavezu registracije pri
4genciji za privredne registre.
1++; Pravo stranaca na industrijsu svojinu
&blici prava industrijske svojine obuhvataju pravo na patent, pravo na model uzorak, na robin I
usluzni zig, na oznaku porekla robe I pravo na tenicko unapredjenje. #redmet zastite kod
patenta je pronalazak, kod modela-trodimenzionalni dizajn, kod ziga znak za obelezavanje robe.
U pogledu dostupnosti prava industrijske svojine razlikuje se rezim zastite na nacionalnom I
medjunarodnom nivou.
U rbiji stranci imaju pravo na sticanje I zastitu industrijske svojine pod uslovom uzajamnosti,
dakle moci ce da ostvaruje to pravo isto kao I domaci drzavljanin ako se u njegovoj zemlji nasi
drzavljani izjednacavaju sa domacim(za apatride prema zemlji u kojoj imaju redovno boraviste).
trana lica ostvaruju zastitu industrijske svojine pod materijalnim I *ormalnim uslovima. #otrebno
je da podnese prijavu za zastitu prava industrijske svojine Zavodu za patente I od tog momenta
pocinje period zastite.
#ariskom konvencijom o zastiti industrijske svojine ustanovljen je sLstem zastite za drzavljane
zamalja clanica konvencije. Fice koje zeli da ostvari zastitu prava mora da podnese prijavu
nadleznom drzavnom organu nakon cega se pokrece nacionalni postupak zastite isti kao za
domaca lica. Uz #arisku konvenciju usvojen je I )adridski aranzman o zigu koji predvidja da lice
podnosi nacionalnoj administraciji prijavu a nacionalni biro dostavlja prijavu )edjunarodnom
birou za zastitu industrijske svojine u Zenevi koji odmah registruje zig i on je,ukoliko nema
primedbi, automatski zasticen na 2> godina.
1+1; 3utorsa prava stranaca
&va materija je regulisana Zakonom o autorskim I srodnim pravima. Zastitu autorskih prava
pored domacih lica uzivaju I strana, pod odredjenim uskovima. 4utorsko delo stranog autora
zasticeno je u nasoj zemlji ukoliko je autor lice koje ima autorska prava na osnovu
medjunarodnog sporazuma koji je nasa zemlja rati*ikovala I ako postoji uzajamnost izmedju
nase I zemlje autora. Za ovu materiju je bitna 3ernska konvencija o zastiti knjizevnih I
umetnickih dela koju je prihvatio veliki broj zemlja. (ok zastite autora utvrdjen je konvencijom I
iznosi vreme trajanja zivota I D> godina posle smrti. U%87& je doneo Univerzalnu konvenciju o
autorskom pravu koja je rati*ikovana I kod nas. #o njoj, zasticeni autori su lica drzavljani drzava
clanica I lica koja su prvi put objavila svoje delo u drzavi clanici. +&nvencijom su izjednaceni
domaci I strain autori I njihovi prvi sledbenici. Zastita se odnosi za vreme trajanja zivota I 2D
godina posle smrti.
1+2; "edjunarodna nadleznost
)edjunarodna sudska nadleznost predstavlja pravo I duznost pravosudnih I drugih organa jedne
drzave da postupaju I odlucuju o stvarima privatnopravnog karaktera sa elementom inostranosti.
'a li je neko pravosudje nadlezno I ako jeste o pravosudju koje zemlje se radi su pitanja ciji
odgovori cesto mogu da odrede ishod spora sa elementom inostranosti.$$$$$$$
1+3; :iretna I indiretna nadleznost
#rema procesnom momentu u kom se ocenjuju nadleznosti I svrsi ocene nadleznosti
razlikujemo direktnu I indirektnu nadleznost. 'irektna se primenjuje u momentu zasnivanja
nadleznosti za odlucivanje I resave se da li je pravosudje nadlezno I ima li pravo I duznost da
postupa u nekoj stvari. #ravila o ondirektnoj nadleznosti se primenjuju nakon donosenja
pravnosnazne odluke,kada se postavlja pitanje dejstva te odluke u stranoj drzavi. Tada se
postavlja pitanje da li je strain sud koji je doneo tu odluku bio nadlezan.
1+4; Isljuciva i onurentna medjunarodna nadleznost
Iskljuciva iskljucuje nadleznost sudova drugih drzava i podrazumeva mogucnost pokretanja
sudskog postupka samo pred domacim sudom. &vo se zasniva na domacim imperativnim
normama i odluke koje se donose mimo odredbi o iskljucivoj nadleznosti nece imati pravno
dejstvo. 'rzave ovde odstupaju od principa medjudrzavne saradnje i kordinacije a u praksi vode
racuna na bazi reciprociteta.
Z)## u rbiji predvidja iskljucivu nadleznost srpskih sudova za " -. tvarno pravne sporove na
nepokretnostima ako se one nalaze na nasoj teritoriji, 2. U bracnim sporovima, ako je tuzeni nas
drzavljanin !. +od utvrdjivanja ocinstva ako je dete nas drzavljanin, =. +od proglasenja nestalog
naseg drzavljanina za umrnlog D. U sporovima o cuvanju I vaspitanju deteta ako su tuzeni I dete
nasi drzavljani, A. U postupku davanja dozvole maloletniku da sklopi brak ako su oba verenika
nasi drzavljani. Iskljucivo su nadlezni domaci organi(ne sudski) u postupcima za usvojenje lica
koje je drzavljanin rbije ili u vezi sa starateljstvom nad srpskim drzavljaninom.
+onkurentna medjunarodna nadleznost podrazumeva da domace pravosudje moze biti
nadlezno u sporovima sa stranim obelezjem ali se ne iskljucuje nadleznost stranog pravosudja
ni mogucnost priznanja strane sudske odluke. &na ovlascuje tuzioca da moze da se se obrati I
domacim I stranim sudovima zavisno cija mu pravila vise odgovoraju. &va nadleznost se naziva
I elektivna, alternativna I *akultativna.
1+); ?autio indicatum solvi I $esplatna sudsa pomoc
7autio indicatum solvi ili aktorska kaucija je procesna ustanova koja obavezuje stranca koji se u
sporu javlja kao tuzilac da polozi odredjeni iznos kao kauciju za obezbedjenje parnicnih troskova
tuzenika. &vde se stranac stavlja u nepovoljniji procesnopravni polozaj od domaceg
drzavljanina. vrha ustanove je da obezbedi namirenje sudskih troskova I zastiti tuzenog od
zlonamernog pokretanja postupka. &baveza stranca za placanje autorske kaucije je uslovljena
pretpostavkama" da je tuzilac strano *izicno ili pravno lice, da je tuzeni podneo zahtev za
polaganje autorske kaucije I da to bude podneto na pripremnom rocistu ili na prvom rocistu za
glavnu raspravu. +ada ima vise tuzioca, dovoljno je da samo jedan polozi aktorsku kauciju. ud
o zahtevu za kauciju odlucuje resenjem, polaze se u depozit suda, u novcu ili drugim
vrednostima. tranci mogu biti oslobodjeni ako im je priznato pravo azila ili po uslovom
reciprociteta sa njegovom drzavom.
#ravo na besplatnu sudsku pomoc imaju i domaci i strani drzavljani. &vo je uredjeno Z)##om i
pravo na oslobodjenje placanja sudskih troskova imaju lica u losem imovinskom
stanju(siromasko pravo). &no se priznaje strancima sa prebivalistem u rbiji, a ako ga nemaju
onda mogu traziti besplatnu pravnu pomoc ukoliko ima reciprociteta sa njegovom drzavom.
Imovno stanje stranci dokazuju uverenjem stranog nadleznog organa ili preko diplomatsko
konzularnog predstavnistva.
111; "edjunarodna pravna pomoc
Cradjanski sudski postupak sa elementom inostranosti podleze pravilima domaceg prava, kao
le1 *ori. Izuzetno, sudovi mogu odstupiti od le1 *ori i primeniti strano pravo kod medjunarodne
pravne pomoci.
)edjunarodna pravna pomoc predstavlja saradnju drzava u medjunarodnom pravnom
saobracaju. astoji se od obavaljanja razlicitih radnji od strane pravosudnih organa zamoljene
drzave(dostavljanja sudskih akata licima u inostranstvu, saslusanje svedoka@vestaka,pruzanje
in*ormacija o strankama). 'omaci nadlezni organ pruza pomoc kad je to predvidjeno
medjunarodnim ugovorom ili postoji *akticki reciprocitet. &vo materija je u regulisana u Zakonu o
panicnom postupku, kao i u konvencijama(0aske o" gradjanskom i sudskom postupku, o
olaksanju medjunarodnog pristupa sudovima, o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih
isprava)
'ostavljanje je od sustinskog znacaja za sudski postupak. %ajcesce se dostavljaju pozivi,
podnesci stranaka, odluke sudija. 9rsi se diplomatskim putem,preko diplomatsko konzularnih
predstavnistava. U slucaju da domaci drzavljanin odbije prijem pismena, dostava se vrsi uz
posredovanje stranih organa. To se radi tako sto se zamolnica salje u diplomatsko konzularno
predstavnistvo, a ono posredstvom ministarstva inostranih poslova urucuje preko suda.
Zamolnica mora da bude sastavljena na jeziku zamoljene drzave, *ormalno pravni nedostaci
mogu da dovedu do odbijanja pravne pomoci. 'omaci sud ne postupa po zamolnici ako nije
utvrdjena njena uatenticnost ili ako bi postupanje po zamolnici bilo suprotno suverenitetu i
pravnoj sigurnosti.
112; 4egalizacija stranih javnih isprava
Cotovo u svakom gradjansko sudskom postupku sa elementom inostranosti treba pribaviti
strane javne isprave za dokazivanje nekih cinjenica. 5avne isprave su isprave koje je izdao
drzavni organ i ispunjavaju zahteve u pogledu *orme tj sadrze autentican pecat i potpis i njome
se dokazuje istinitost onoga sto se u njoj utvrdjuje. trana javna isprava ima istu snagu kao i
domaca, ukoliko je propisno overena(legalizacija) i u skladu sa reciprocitetom izmedju drzava.
Fegalizacija moze biti unutrasnja i medjunarodna. Unutrasnja se vrsi od strane drzave u kojoj je
izdata isprava, a medjunarodna predstavlja postupak diplomatsko konzularnih predstavnistva
drzave u kojoj treba ispravu upotrebiti. Fegalizacija se vrsi na zakonom propisan nacin. U nasoj
zemlji podrazumeva overu od strane osnovnog suda nakon cega mora proci overu drzavnog
organa uprave za poslove pravosudja a zatim overu potpisa I pecata od strane )inistarstva
inostranih poslova.
Za medjunarodni pravni saobracaj od posebnog znacaja je 0aska konvencija o ukidanju potrebe
legalizacije stranih javnih isprava. &va konvencija podrazumeva proveru autenticnosti potpisa,
pecata I svojstva organa. +onvencijom se pod javnim ispravama podrazumevaju sudske odluke,
administrativne isprave, sluzbene izjave.
11&; Pitanje imuniteta
#ojava ustanove imuniteta vezuje se za medjunarodna obicajna pravila. #rincip da jednak
jednakom ne moze vrsiti pravdu potice jos iz rimskog prava I podrazumeva da strana drzava ne
podleze jurisdikciji sudskih organa drzave pred kojom se void postupak.
%as Zakon o parnicnom postupku sadrzi opstu odredbu za sudjenje strancima koji uzivaju pravo
imuniteta, stranim drzavama I medjunarodnim organizacijama. Takodje bitne su 3ecke
konvencije o diplomatskim I konzularnim odnosima. U drzavi prijema diplomatskim i konzularnim
predstavnicima se priznaje sudski imunitet. &ni moraju postovati zakone drzave prijema ali ne
podlezu njenoj jurisdikciji. 'iplomatski predstavnici uzivaju diplomatski imunitet, kao predstavnici
drzave u svim poslovima, i kada su istupali u svoje ime i za svoj racun. )ogu se odreci imuniteta
tuzbom ili drugom izjavom u sudskom postupku i ne mogu se pozivati na imunitet ako sami
pokrecu postupak. +onzularni predstavnici imaju konzularni imunitet i uzivaju ga u s*eri
obavljanja konzularnih *unkcija. Imunitet medjunarodnih organizacija i njihovih predstavnika
regulisan je medjunarodnim konvencijama.
11'; Pojam i vrste medjunarodnih trgovinsih ar$itraza
4rbitraze su nedrzavne institucija za resavanje sporova. 6leksibilnije su uodnosu na redovne
sudove, arbitri su neutralni, sporovi se resavaju brze,sigurnije i uz manje troskove. 4rbitraza je
nezavisna od bilo koje drzave i bilo kog pravnog sistema, pokretanje arbitraznog sprecava
pokretanje sudskog postupka, predstavlja miroljubivo sudjenje. Izvori arbitraznog prava su
zakoni i medjunarodni ugovori, obicaji, arbitrazna i sudska praksa i pravna doktrina.
%ajznacajnije konvencije sto se medjunarodnih ugovora tice su Zenevska o izvrsenju stranih
arbitraznih odluka, Zenevski protokol o arbitraznim klauzulama i %jujorska o priznanju i izvrsenju
arbitraznih odluka.
Trgovinske arbitraze se dele na stalne (institucionalne) i ad hoc (povremene). Institucionalne
predstavljaju stalne institucije koje imaju sediste, zaposlene osoblje, listu arbitara i statut. 4d hoc
su posebna tela koja *ormiraju same stranke radi resavanja spora i nakon donosenja odluke
prestaju da postoje. Institucionalne arbitraze mogu biti zatvorenog i otvorenog tipa. +od arbitraza
zatvorenog tipa obavezno je da je bar jedna stranka clanica asocijacije pri kojoj je arbitraza
osnovana(npr. 4rbitraza londonskog udruzenja trgovaca zitom). &tvorene arbitraze su znacajnije
i kod njih se ne postavlja takav uslov (4rbitraza medjunarodne trgovinske komore u #arizu). 5os
razlikujemo i nacionalne i medjunarodne arbitraze zavisno da li resavaju trgovinske sporove u
okvirima jedne drzave ili sporove medju drzavama.
121; Postupa pred medjunarodnim trgovinsim ar$itrazama
#ravila arbitraznog postupka odredjuju stranke, one imaju autonomiju volje i ogranicene su
samo imperativnim normama. Ukoliko se ne sporazumeju oko pravila postupka to pravo i
duznost ce preuzeti arbitri koji ce voditi postupak na nacin koji smatraju celishodnim. +ada
stranke povere spor na resavanje arbitrazi duzne su da se pridrzavaju pravilnika. +od ad hoc
arbitraze dolazi do izrazaja puna autonomija volje stranaka.
4rbitrazni postupak se pokrece podnosenjem zahteva za arbitrazu a pocinje da tece dana kad
stalna arbitraza primi tuzbu. #ostupak moze biti usmen i pismen, nezavisan je i odvija se bez
prisustva javnosti. 5edno od najznacajnijih nacela arbitraze je nacelo saslusanja svedoka. ud je
duzan da omoguci strankama da iznesu stavove i dokaze, kao i da blagovremeno obavestava
stranke o aktivnostima koje namerava da preduzme. c4rbitar treba da postupa kao sudija, da
razmatra dokaze radi donosenja pravicne odluke. )oze da ukljuci u proces i trece lice (svedoka
ili vestaka). 9estaci imaju znacajnu ulogu u dokaznom postupku i sud ih angazuje radi davanja
nalaza i misljenja. &ni posao moraju da obavljaju pro*esionalno i da strucnim znanjem utvrde
cinjenice a njihov nalaz se smatra javnom ispravom. tranke moraj da pruze sve potrebne
in*ormacije vestacima a u toku rasprave mogu im postavljati pitanja.
124; 1tvrdjivanje ar$itrazne odlue
&dluka koja se donosi posle arbitraznog postupka ima snagu pravosnazne presude. #osle
donosenja mogu se uociti nedostacu u odnosu na arbitrazni sporazum, *ormiranje arbitraznog
suda ili sprovodjenje postupka. tranka moze da odluci da se ne povinuje odluci ukoliko smatra
da nije pravnovaljana i ima pravo da se obrati sudu. U zemlji u kojoj je doneta odluka stranke
mogu traziti njen ponistaj pomocu pravnih lekova dok se u drugim zemljama kontrola odluke
sprovodi u postupku priznanja i izvrsenja. #ravna sredstva za pobijanje arbitrazne odluke imaju
karakter vanrednih pravnih lekova.
%as zakon o arbitrazi predvidja da su arbitrazne odluke u rbiji istovetne odlukama redovnog
suda, a one donete u inostranstvu sticu pravnu snagu tek u postupku priznanja i
izvrsenja(pitanje porekla arbitrazne odluke se donosi prema teritorijalnom kriterijumu). Takodje,
Z&4 prihvata da arbitrazni sud moze da ispravi, tumaci i donese dopunsku odluku na zahtev
stranaka.
vojstvo pravnog sredstva protiv arbitrazne odluke poseduje i zalba drugostepenoj arbitrazi ili
drzavnom sudu. %ezadovoljna stranka po zalbi moze zahtevati izmenu arbitrazne odluke od
strane arbitraze koja je odluku donela. Zalba kao pravjno sredstvo nije u skladu sa prirodom
arbitraze. #rotiv arbitrazne odluke stranke imaju pravo da pokrecu tuzbu, ali ona ne sprecava
izvrsenje odluke.
125; Priznanje i izvrsenje stranih ar$itraznih odlua
#riznanje i izvrsenje predstavlja poseban postupak od strane mesno nadleznog suda. trana
arbitrazna odluka tek nakon priznanja ima snagu domace pravosnazne odluke. %as Z&4
zahteva da duznik podnese dokaze nadleznom sudu o razlozima za odbijanje priznanja i
izvrsenja strane odluke. Uslovi da bi sud dozvolio priznanje i izvrsenje " da je arbitraza bila
nadlezna, da nije povredjeno pravo na odbranu lica protiv koga je odluka doneta, da su arbitri
odlucivali o pitanjim u granicama svojih ovlascenja, da nije povredjena neka odredba arbitraznog
sporazuma i da je ta abitarazna odluka konacna(da nema visih organa). #o sluzbenoj duznosti
sud mora da odbije priznanje i izvrsenje ako predmet spora nije podoban za resavanje
arbitrazom ili ako je suprotan javnom poretku.
#ostupak se zapocinje tako sto zainteresovana stranka podnosi zahtev za priznanje i izvrsenje
strane arbitrazne odluke. &n mora da sadrzi originalnu odluku, tj. overen prepis i original
ugovora o arbitrazi (dokument o prihvatanju arbitraze). 'okumenti moraju biti sastavljeni na
jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi pred sudom. Teret dokazivanja pada na stranku koja se protivi
odluci.
-2A. #onistaj domace arbitrazne odluke
Za ponistaj mesno je nadlezan sud mesta arbitraze. Tuzilac mora podneti tuzbu za ponistaj u
roku od ! meseca od dana kad je primio odluku. 9ecina pravnih sistema predvidja tuzbu za
ponistaj kao jedino pravno sredstvo protiv arbitrazne odluke, regulisuci koji je nadlezan organ za
ponistaj, vrstu zahteva, rokove i razloge ponistaja.