MPP Skripta Po Knjizi Sa Uniona

8/9/2019 MPP Skripta Po Knjizi Sa Uniona
1. POJAM I PREDMET MPP
MPP je posebna, nacionlna grana prava, koja je pretežno zasnovana na

unutrašnjim pravnim normama, ali obuhvata i norme sadržane u
međunarodnim sporazumima.
Postoji više shvatanja o tome šta je predmet MPP-a. Prema jednom
shvatanju,
ono obuhvata.predmet
Premaove graneshavtanju,
drugom prava su pravni instituti
predmet MPP-a ijepravne norme
rešavanje koje
sukoba
zakona i sukoba jurisdikcija u pogledu njihove nadležnosti i primene, a prema
trećem, privatnopravni odnosi sa stranim elementom i njihovo pravno
regulisanje. Moglo bi se reći da je treće shvatanje najispravnije.
peci!"nost ove grane prava je to što su njen predmet svi
privatnopravni odnosi koji se prou"avaju i u drugim granama prava, asli samo
u slu"aju kada u sebi sadrže strani element . Pored odnosa sa stranim
elementom, u predmet ove grane prava spada i sudska nadležnost za
reševanje sporova iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, kao i
priznanje i izvršenje sudskih odluka donetih u ovakvim sporovima.
peci!"nost
ne regulišu normii koje
nepostedno uređuju
kona"no nekiovu oblast je u tome
privatnopravni štonego
odnos, one naj"ešće
naj"ešće
samo određuju pravo ili sud neke zemlje, koji će taj odnos kona"no razrešiti.
2. NAČINI REGULISANJA U MPP
Postoji nekoliko na"ina regulisanja u MPP-u.

Posredno ili koliziono regulisanje je uobi"ajeno za ovu granu prava.
#no se sastoji u tome da se pravnom normom reguliše i određuje pravo neke
zemlje "ijom odnos.
privatnopravni primenom
$azivasese koliziono
meritornojer ireguliše
kona"no reguliše
sukob određeno
prava dve ili više
zainteresovanih država koje pretenduju da regulišu određenji privatnopravni
odnos sa stranim elementom.
Neposredno re!lis"n#e je direktno regulisanje privatnopravnog
odnosa sa stranim elementom. #vakav na"in regulisanja primenjuje se
naj"ešće kod višestranih međunarodnih konvencija kojima se meritorno
regulišu neki privatnopravni odnosi sa stranim elementom.
N"$ion"lno re!lis"n#e vrši se kroz donošenje odgovarajućih
nacionalnih propisa, naj"ešće zakona. %ržave su u tom pogledu suverene i
samostalne, ali ipak moraju voditi ra"una da regulisanje bude uvažavano i od
straneMe%!n"rodno
drugih država dare!lis"n#e
bi moglo da vrši
proizvede dejstva
se kroz i u drugim državama.
međudržavne sporazume.
%ržave na taj na"in ustanovljavaju posebne pravne režime koji se primenjuju
između njih, a odnose se na privatnopravne odnose sa stranim elementom u
kojima u"estvuju njihovi državljani ili pravna lica. #vi međudržavni ugovori
imaju prednost u primeni u odnosu na nacionalno zakonodavstvo.
http://slidepdf.com/reader/full/mpp-skripta-po-knjizi-sa-uniona 1/47
&. I'(ORI MPP )!n!*r"+n#i iz,ori- e%!n"rodni iz,ori- /i#er"r/i#"

iz,or" pr","- pr",n" pr"znin"0
&ao i u drugim granama prava, i u međunarodnom privatnom pravu

postoje dve vrste izvora - unutrašnji i međunarodni izvori.
Osno,ni !n!*r"+n#i iz,or MPP-a je Zakon o rešavanju sukoba zakona
sa propisima
materija sukobadrugih
zakonazemalja
i sukobau jurisdikcija.
određenimMeđutim, . $jime
odnosimaova je uređena
materija
je i drugim zakonima, kao što su' z. o parni"nom postupku, z. o izvršnom
postupku, z. o osnovama svojinsko pravnih odnosa, z. o autorskim i srodnim
pravima, zakon o državljanstvu itd.
Me%!n"rodne iz,ore "ine rati!kovani bilateralni i multilateralni
ugovori, a sud je dužan da zna za postojanje tih ugovora, kao i za njihovu
sadržinu, jer oni predstavljaju sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka, pa
su sudovi dužni da ih primenjuju. ( pogledu njih važi pretpostavka da sud
poznaje pravo )iura novit curia*. +o zna"i da je sud dužan da zna za
postojanje međunarodnih ugovora koji su na snazi u našoj zemlji, a isto tako,
dužan je uslovi.
potrebni da poznaje njihovu sadržinu i primeni ih kada su za to ispunjeni
( MPP-u /i#er"r/i#" iz,or" predstavlja, u stvari, rešavanje pitanja koji
od više propisa koji uređuju materiju MPP-a traba da bude primenjen na
konkretni odnos ili pitanje koje se reguliše. Prema odredbama (stava, najviši
akt u našoj zemlji predstavlja ustav. vi ostali zakoni i drugi opšti akti, kao i
međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom. &ada je re" o
odnosu zakona i drugih opštih akata sa potvrđenim međunarodnim
ugovorima, ustav prednost daje ovim drugim. ko je ista materija uređena
bilateralnim i multilateralnim konvencijama, pradnost u primeni imaju
bilateralne.
neka akon
pitanjao MPP-u
iz oveje oblasti, što u
op+*i z"kon odnosu
zna"i da naseostale zakone
njegove koji urađuju
odredbe neće
primenjivati, ako su odnosi o kojima je re" regulisani nekim drugim zakonom
ili međunarodnim ugovorom.
PRA(NA PRA'NINA postoji u situaciji kada određeni društveni odnos,

koji treba da bude pravno uređen, nije uređen pravnom normom. ( ovoj
materiji se prilikom popunjavanja praznina koriste se sledeća na"ela'
- načelo bliske veze - zna"i da za svaki pravni dnos treba utvrditi sa kojom
državom je u najbližoj vezi i da pravu te države treba prepustiti uređenje
datog odnosa.
-snazi
načelo in favorem negotii - primenjuje se ono pravo koje održava na
pravni posao ili pravni odnos, a ne ono po kojem bi taj pravni odnos ili
pravni posao postao ništav.
- načelo zaštite slabije strane - npr kod odnosa između roditelja i deteta,
ukoliko je nemoguće doći do zajedni"kog prava, primeniće se pravo deteta.
- načelo izbegavanja diskriminacije po polu - zna"i da se domaći
zakonodavac nikada ne opredeljuje za neko pravo zato što je u bližoj vezi sa
muškarcem ili ženom.
. POJAM I ELEMENTI ODNOSA SA STRANIM ELEMENTOM
trani
to zna"i element
da taj odnoszna"i
nije da je pravniunutrašnjeg
u domenu odnos vezanprava,
za dveveć
ili više država,
potpada poda
međunarodnoprivatno pravo. #n se može pojavitiu raznim elementima nekog
privatnopravnog odnosa.
( subjektu privatnopravnog odnosa strani elemnt se pojavljuje kroz
državljanstvo, nacionalnost, domicil, redovno boravište, sedište.
( pravima i obavezama pojavljuje se kroz mesto zaklju"enja pravnog
posla, mesto nastanka i mesto izvršenja prava i obaveza.
( objektu se strani element izražava kroz mesto nalaženja stvari i kroz
nacionalnu pripadnost osnovnih sredstava pevoza.
trani element može se pojaviti kod svakog privanopravnog odnosa.
+ako npr.
zemlje, daujeslu"aju nasledstva
imao domicil može
u drugoj se desiti
zemlji, da suda je umrli državljani
naslednici državljanin jene
drugih
država, da je testament sastavljen u nekoj trećoj državi itd. #vde se, dakle,
pojavljuje više stranih elemenata, pa je nasleđivanje vezano za više zemalja,
a norme MPP-a su tu da reše pitanje koje od prava svih ovih država će biti
nadležno da reguli"e nasleđivanje u ovovm slu"aju.
. 3OLI'IONA NORMA
&oliziona odnos
privatnopravni norma saje norma
stranimkoja određuje ili
elementom pravo
sud koje
koji treba da reguliše
će rešiti spor iz
takvog odnosa. &oliziona norma ima tri elementa' predmet, nadležnost prava
ili suda i element vezivanja.
Predmet kolizione norme je određeni privatnopravni odnos za koji se
određuje nadležno pravo. +ako predmet može biti' bra"ni odnos, ugovorni
odnos, usvojenje, imovinski odnos itd.
Nadležno pravo je pravo neke države koje treba da se primeni. #no
obuhvata kako njegova materajalna i koliziona pravila.
Element vezivanja je element kolizione norme pomoću koga se pravni
odnos vezuje za određeno pravo, koje treba da ga reguliše. ( praksi se danas
kao elementi
sedište, mesto vezivanja
zaklju"enjakoriste'
pravnogdržavljanstvo, domicil, redovno
posla, mesto izvršenja boravište,
obaveze itd.
Prema prede*!, kolizione norme se dele na statusne, porodi"ne,
nasledne, stvarnopravne, obligacione.
Prema eleen*i" ,ezi,"n#" kolizione norme mogu se podeliti na'
I0 Jednostrane - koje određuju kada će se primeniti domaće pravo )npr. za
pravnu i poslovnu sposobnost rancuza nadležno je /rancusko pravo*. #ne su
danas retke, jer ne rešavaju na"elno nadležnost nekog prava.
Dvostrane - koje na"elno regulišu pitanje određivanja nadležnog prava )za

pravnu i poslovnu sposobnost nekog lica nadležno je pravo "iji je on
državljanin*.
II0 Proste - norme koje imaju samo jedan element vezivanja.
Složene - sadrže dva ili više elemenata vezivanja. #ne se mogu podeliti na
alternativne, kumulativne i supsidijarne.
III0 Dispozitivne
nadležno pravo. -#ne
su one kod kojih
uglavnom subjekti
postoje koduugovornih
pravnom odnosa.
odnosu mogu da biraju
Imperativne - one kod kojih, prilikom njihove primene, mora da se
postupa u skladu sa elementima vezivanja koji su u njima sadržani.
4. ELEMENTI (E'I(ANJA
0lementi vezivanja imaju ulogu da privatnopravni odnos vežu za

određeno pravo, koje kao nadležno treba da ga reguliše. $aziva se i
odlu"ujuća
se pojave u"injenica,
pravnomjerodnosu
se njome između
samo više oblika
to elementu stranih
daje elemenata
odlu"ujući koji
zna"aj u
određivanju nadležnog prava.
0lement vezivanja koji se koristi u nekoj normi izražava opredeljenje
određene zemlje da preko njega podvrgnu određeni privatnopravni odnos sa
stranim elementom pod određeno pravo, koje će ga regulisati. (potreba
razli"itih elemenata vezivanja za iste privatnopravne odnose sa stranim
elementom je karakteristika međunarodnog privatnog prava.
0lementi vezivanja mogu biti' državljanstvo, domicil, redovno boravište
i boravište, nacionalnost broda i vazduhoplova, mesto nalaženja stvari,
autonomija volje stranaka, mesto zaklju"enja, mesto izvršenja, najbliža veza,
mestovaka
suda. država, u zavisnosti od svojih interesa, odlu"uje koju je ta"ku
vezivanja obuhvatiti kolizionom normom. +ako se npr. neke države odlu"uju
da preko državljanstva, kao ta"ke vezivanja, odrede nadležno pravo za
statusne odnose ili naleđivanje, dok se druge opredeljuju za domicil kao ta"ku
vezivanja za određivanje nadležnog prava u tim odnosima.
5. DR6A(LJANST(O )po#" i zn"7"#0
države, %ržavljanstvo je pravni

na osnovu koga su muodnos između/ormalno-pravno
u toj državi jednog !zi"kogdostupna
lica i jedne
sva
građanska, politi"ka i ekonomsko-socijalna prava. #va veza takođe
predstavlja i osnov za obaveze koje ta država predvidi za svoje državljane.
&oga će jedna država smatrati svojim državljaninom svaka država
uređuje suvereno. ( MPP-u državljanstvo je zna"ajno i kao element vezivanja,
ali i kod pravnog položaja stranaca, kada je potrebno da se utvrdi ne samo da
li je jedno lice domaći ili strani državljanin, nego, kada je stranac, "ije je
države državljanin.
Po pravilu, državljanstvo se reguliše posebnim zakonom o

državljanstvu. +akav slu"aj je i u našoj zemlji, u kojoj je 1223. godine usvojen
akon o državljanstvu.
%ržavljanstvo je zna"ajno i kao element vezivanja, ali i kod pravnog
položaja stranca, kada je potrebno utvrditi da li je neko lice stranac ili domaći
državljanin, a kada je stranac, potrebno je utvrditi i to "ije je države
državljanin.
8. DO3A'I(ANJE DR6A(LJANST(A
vaka država suvereno određuje na"ine dokazivanja svog

državljanstva. +ako se u nekim slu"ajevima državljanstvo mora dokazati
serti!katom o državljanstvu, a u drugim izvodom iz mati"ne knjige, službenog
lista itd. #no se po pravilu dokazuje nekom javnom ispravom, a u
inostranstvu i putnim ispravama.
4nostrana javna isprava kojom se dokazuje državljanstvo mora biti
legalizovana,
je potrebno da osimbikada se dokazuje
javna pasošem.
isprava kojom se 4spunjenje uslova reciprociteta
dokazuje državljanstvo imala
dokaznu snagu.
a lica koja ne mogu da dokažu svoje državljanstvo može postojati
prezumpcija državljanstva, a svaka država određuje uslove pod kojima će
neko lice smatrati svojim državljaninom, kada ono ne može verodostojnim
ispravama da dokaže da je njen državljanin. +akva pretpostavka je oboriva i
ostaje na snazi sve dok se ne dokaže da takvo lice ima strano državljanstvo ili
da se već pozivalo na neko strano državljanstvo.
9. LI:A ;E' DR6A(LJANST(A
5ica koja nemaju državljanstvo nijedne zemlje nazivaju se "p"*ridi .

%va su osnovna razloga zbog kojih nastaju apatridi.
Prvi je taj, što zbog razli"itih osnovnih na"ina sticanja državljanstva
neko lice prilikom rođenja ne stekne državljanstvo nijedne zemlje. %o ovoga
dolazi kada se dete rodi u državi koja prihvata sistem ius sanguinis od
roditelja državljana zemlje koja prihvata sistem ius soli.
%rugi razlog je što nekom licu može prestati državljanstvo jedne zemlje,
a da pritom ne stekne državljanstvo druge. +o se naj"ešće dešava kod
oduzimanja ili gubitka
patridi državljanstva.
nisu poželjna kategorija u međunarodnim odnosima, pa države
preduzimaju mere da izbegnu nastanak apatrida, kako u okviru nacionalnih
zakona, tako i u dvostranim međunarodnim ugovorima o pravnoj pomoći i
drugim međunarodnim ugovorima.
1<. LI:A SA (I=E DR6A(LJANSTA(A

5
(sled razli"itih na"ina sticanja državljanstva u pojedinim zemljama,

dolazi do pojave da jedno !zi"ko lice ima dva ili više državljanstava. %rugi
razlog takvoj pojavi je u razli"itim dopunskim na"inima sticanja državljanstva,
koji ne zahtevaju uvek da je prestalo ranije državljanstvo kada se sti"e novo.
5ica koja imaju više državljanstava imaju višestruka prava i obaveze,
ikoje mogu biti kontradiktorne

u međunarodnim i dovesti
odnosima. bog togadojeproblema kako
pojava lica sa uviše
unutrašnjim, tako
državljanstava
nepoželjna.
Moguće su dve situacije prilikom određivanja "ijim će državljaninom
jedna zemlja smatrati lice koje ima više državljanstava. Prva, kada se pitanje
postavi u zemlji ije državljanstvo je jedno od državljanstava koje to lice ima .
#pšteprihvaćeno pravilo je da se u tom slu"aju ovo lice smatra državljaninom
te zemlje. %ruga situacija postoji ako se lice sa više državljanstava pojavi u
državi ije državljanstvo nema. ( ovom slu"aju neke zemlje prihvataju
kriterijum domicila, pa uzimaju da to lice ima državljanstvo one zemlje u kojoj
ima domicil. %ruge zemlje kao kriterijum uzimaju e/ektivno državljanstvo,
kada se koje
okolnosti, u svakom slu"aju posebno
će se državljanstvo takvomispituje, na osnovu niza /akti"kih
licu priznati.
$aš MPP kao kriterijum predviđa prebivalište, akon o državljanstvu
predviđa da se državljanin rbije, koji ima i neko strano državljanstvo smatra
državljaninom rbije kada se nalazi na njenoj teritoriji.
11. DR6A(LJANST(O 3AO TAČ3A (E'I(ANJA
%ržavljanstvo kao ta"ka vezivanja javlja se u statusnim, porodi"nim i

naslednim odnosima u sa
vezivanja predviđeno stranim 6ode
/rancuskom elementom.
6ivile. Prvi put je keo element
Lični status !zi"kog lica obuhvata nastanak i prestanak pravne i
poslovne sposobnosti, proglašenje nestalog lica za umrlo, pravo na ime. a
li"ni status naše pravo predviđa državljanstvo kao element vezivanja, ali kao
izuzetak predviđa da je lice koje nema poslovnu sposobnost po pravu države
"iji je državljanin, poslovno sposobno, ako ima poslovnu sposobnost po pravu
mesta gde je obaveza nastala. #vaj izuzetak se ne odnosi na porodi"ne i
nasledne odnose.
&ada je re" o porodičnim odnosima )brak i bra"ni odnosi, odnosi
roditelja i dece, izdržavanje srodnika, pozakonjenje i usvojenje*, postoje
razli"ita rešenja &ada
državljanstvom. u pojedinim državama
su lica istog za porodi"ne
državljanstva, odnoseselica
primenjuje razli"itim
pravo držve
"iji su oni državljani, dok neke zemlje predviđaju kumulativno i svoje pravo
kao le7 /ori.
!aše pravo predviđa državljanstvo kao element vezivanja za sve ove odnose
sa stranim elementom. Pri tom, kada su u pitanju lica sa istim državljanstvom
primenjuje se pravo države "iji su oni državljani, a ukoliko su lica razli"itog
državljanstva, rešenja su razli"ita za pojedine odnose. Pa tako kod uslova za
zaklju"enje braka, razvod braka i usvojenje predviđa se kumulativna primena
prava država "iji su državljani lica o kojima je re". a materijalne uslove za

zaklju"enje braka predviđa se još i kumulativna primena našeg prava )le7
/ori* za apsolutne bra"ne smetnje. a dejstva braka, dejstva usvojenja i
odnose između roditelja i dece, kao supsidijarni element, MPP predviđa
zajedni"ki domicil.
a nasleđivanje sa stranim elementom državljanstvo je element
vezivanja, kako
nasleđivanja u pokretne
samo slu"aju nasleđivanja
zaostavštine.cele zaostavštine, tako i u slu"aju
%ržave koje prihvataju državljanstvo kao element vezivanja za
određivanje nadležnog prava, usvajaju ga i za utvrđivanje s!dske
n"dle>nos*i u statusnim i naslednim odnosima sa stranim elementom.
12. NA:IONALNOST PRA(NI? LI:A )po#"- zn"7"#- !*,r%i,"n#e0
$acionalnost pravnog lica predstavlja vezanost jednog pravnog lica za

jednu zemlju, na osnovu "ijeg prava je ono osnovano i u kojoj su mu priznata
sva prava i pogodnosti
Po pravilu, svakokoje se daju
pravno licedomaćim pravnim licima.
ima nacionalnost jedne države, ali ima i
onih koja imaju nacionalnost dve ili više zemalja, kada se u svakoj od njih
smatraju pravnim licem te zemlje. #sim toga, postoje i međunarodna pravna
lica, koja nemaju nacionalnost nijedne zemlje, jer su srvorena međudržavnim
ugovorom, kojim je određena njihova pravna i poslovna sposobnost,
organizacija i na"in prestanka.
vaka država samostalno određuje koja lica će smatrati svojim, a koja
stranim licima. Postoje dva osnovna kriterijuma za utvrđivanje nacionalnosti
pravnih lica - prema mestu osnivanja i registracije ili prema sedištu pravnog
lica. matra se da je sedište pravnog lica u onoj zemlji u kojoj se nalazi
glavna
!aš Z"PPuprava pravnog lica.pravnog lica upotrebljava izraz pripadnost pravnog
za nacionalnost
lica. &ao kriterijum za određivanje pripadnosti prihvaćeno je mesto osnivanja,
što zna"i da sva pravna lica osnovana po našem pravu imaju pripadnost naše
zemlje. &ada je re" o stranim pravnim licima )osnovanim u inostranstvu*,
njihova pripadnost se određuje prema njihovom sedištu.
1&. NA:IONALNOST PRA(NI? LI:A 3AO TAČ3A (E'I(ANJA
strana%omaća
pravna pravna licastrana
lica. ato obi"nopravna
uživajulica
više prava
koja želei da
u većem
trajnijeobimu nego
posluju na
teritoriji neke zemlje, u njoj osnivaju pravno lice, koje se onda smatra
domaćim i uživa sva prava. Međutim, ni pravni položaj svih stranih lica u
jednoj zemlji nije uvek isti i "esto zavisi od reciprociteta, naj"ešće
predviđenog u dvostanim ili višestranim međunarodnim ugovorima.
$acionalnost pravnih lica je u svim zemljama prihvaćen element
vezivanja za određivanje nadležnog prava za status i statusna pitanja
pravnog lica, od kojih su najvažniji nastanak i prestanak pravnog lica, pravna
i poslovna sposobnost, granice odgovornosti za preuzete obaveze. 4 ovde

postoji izuzetak kao kod !zi"kih lica, pa se kao elemnt vezivanja primenjuje
mesto gde je obaveza preduzeta, ako pravno lice nije bilo poslovno sposobno
po pravu države "iju nacionalnost ima.
!adležnost doma#eg ili stranog suda određuje se prema nacionalnosti
pravnog lica kada je re" o likvidaciji pravnog lica, pa će se uslovi i postupak
likvidacije obaviti po pravu suda za koji se utvrdi da je
likvidaciju. nadležan za
1. DOMI:IL )po#"- zn"7"# i ,rs*e0
državi.aPravna
!zi"ko lica
lice umesto
domicil je centar životnih
domicila aktivnosti
imaju sedište. koje ono
( našem ima uumesto
pravu jednoj
ovog pojma upotrebljava se pojam prebivalište. +ri su osnovne vrste domicila'
Voljni domicil ima lice koje je trajno nastanjeno u jednoj zemlji i ima
nameru da u njoj stalno živi. ( mnogim zemljama postoje posebni uslovi koji
se moraju ispuniti da bi lice steklo domicil i to su naj"ešće' odobrenje
nadležnog državnog organa, pismena izjava o nameri zasnivanja domicila,
boravak određeno vreme u toj zemlji itd. %anas je "est slu"aj da jedno lice
ima domicil u dve ili više zemalja. +o je moguće jer se ne traži da jedno lice,
da bi steklo novi domicil, prestane da ima raniji domicil, ali je to nepoželjna
pojava, kao i dvostruko državljanstvo.
akonski
lica. +ako domicil
maloletnici je zakonom
imaju doicil u propisan
zemlji u domicil
kojoj je za određene
domicil oca,kategorije
majke ili
zajedni"ki domicil roditelja8 diplomatski predtavnici imaju domicil u zemlji
koju predstavljaju, a ne u onoj gde su akreditovana.
!vazidomicil je domicil koje neko lice nema u jednoj zemlji, ali
popropisima te zemlje može da ga odredi ili ga određuje s ciljem lakšeg
preduzimanja i obavljanja određenih pravnih i procesnih radnji.
1. DOMI:IL 3AO TAČ3A (E'I(ANJA
%omicil je predviđen kao element vezivanja za određivanje nadležnog

prava za li"ni status, porodi"ne i nasledne odnose sa stranim elementom.
%omicil je bio univerzalno prihvaćen kao element vezivanja sve do donošenja
6ode 6ivile, kada je prvi put kao element vezivanja predviđeno državljanstvo.
( novije vreme domicil se predviđa kao supsidijerni element vezivanja za
određivanje nadležnog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom.
!aše pravo predviđa prebivalište kao element vezivanja u raznim
situacijama. #vaj element vezivanja naše pravo predviđa, kao supsidijerni
element, za utvrđivanje nadležnog prava za ugovornr odnose. a jednostrane

pravne poslove primarni element vezivanja je prebivalište dužnika ili njegovo
sedište, kad su u pitanju pravna lica. a li"ne i zakonske imovinske odnose
bra"nih partnera koji imaju razli"ita državljanstva, nadležno pravo određuje
se i prema njihovom zajedni"kom prebivalištu.
U s,i zel#"", domicil je predviđen kao ta"ka vezivanja za određivanje
opšte međunarodne
prebivalište tuženog, sudske je kao .opšti
nadležnosti
nadležan ud /orum
države zau sve
kojojsporove
se nalazi
iz
privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, osim onih za koje je
predviđena isklju"iva nadležnost ili primarna nadležnost. #pšti /orum za
pravna lica određuje se prema sedištu tuženog pravnog lica.
14. NA:IONALNOST OSNO(NI? SREDSTA(A PRE(O'A )@rod" i

,"z!/oplo,"0
9rodovi i vazduhoplovi imaju poseban zna"aj u međunarodnom
saobraćaju i u međunarodnom privatnom pravu predstavljaju posebnu
kategoriju stvari. $jihovo mesto nalaženja nije moguće uvek lako utvrditi, a
naro"ito kada se nalaze na slobodim morima ili slobodnom vazdušnom
prostoru, koji nisu na teritoriji nijedne zemlje.
#va prevozna sredstva sti"u nacionalnost one zemlje u "ije registre su
upisani, a za sticanje nacionalnosti upis u registar ima konstitutivni zna"aj.
%anas je opšteprihvaćeno da nijedan brod ili vazduhoplov ne može da
u"estvuje u međunarodnom saobraćaju, ako nema nacionalnost neke države,
iodnosnovazdušnom
to bez obzira da li se kreće u teritorijalnom ili slobodnom moru,
prostoru.
vaka država samostalno utvrđuje uslove za upis u registre. Posebno
zna"ajan je uslov koji se odnosi na vlasništvo broda ili vazduhoplova. Postoje
tri osnovna sistema u pogledu ovog uslova. Po prvom sistemu nacionalnost
mogu steći samo brodovi i vazduhoplovi koji su u svojini !zi"kih i pravnih lica
koji su njeni državljani. Po drugom, mogu biti upisani u domaći registar ako su
u određenom procentu u svojini !zi"kih ili pravnih lica, a po trećem sistemu,
koji danas prihvata mali broj zemalja, ne postavlja se nikakav uslov prilikom
upisa u pogledu svojine, tako da brodovi koji su u svojini stranaca mogu da
sti"u njihovu nacionalnost. &ada se upiše u registar brod ili vazduhoplov
dobija dokumente
registar koji pravo
upisan i ima mu služe
da kao dokaz
istakne da imatenacionalnost
zastavu zemlje
zemlje. voju u "iji je
nacionalnu
pripadnost brod dokazuje brodskim ispravama koje izdaje nadležni organ
zemlje u kojoj je brod registrovan.
15. NA:IONALNOST OSNO(NI? SREDSTA(A PRE(O'A 3AO TAČ3A

(E'I(ANJA
9
$acionalnost broda i vazduhoplova je zna"ajna za uživanje određenih

prava, pogodnosti i olakšica koje se priznaju brodu, odnosno vazduhoplovu.
+ako na primer, pravo na baždarenje, kabotažu i na ribolov u obalnom moru
imaju samo domaći brodovi.
&ao element vezivanja nacionalnost broda i vazduhoplova je
opšteprihvaćena odnose
stvarnopravne u svim "iji
zemljama za određivanje
je predmet pravabrod,
registrovani nadležnog za
odnosno
vazduhoplov. +o su, pre svega, svojina i hipoteka na brodu ili vazduhoplovu.
$acionalnost broda je element vezivanja i za određivanje nadležnog prava za
naknadu štete u slu"aju sudara brodova )vazduhoplova* na otvorenom moru.
#vaj element vezivanja predviđa se u nekim zemljama kao supsidijerni za
određivanje nadležnog prava za ugovor o međunarodnom pomorskom
odnosno vazdušnom prevozu.
$acionalnost broda je element vezivanja za određivanje nadležnog
suda za sporove iz stvarnopravnih odnosa "iji su predmet brod ili
vazduhoplov. :azlog tome je u najvećoj meri to što se stvarna prava na ovim
sredstvima
koji se vodi uprevoza mogu
onoj zemlji konstituisati
"iju nacionalnostsamo
ima upisom takvih prava u registar
brod ili vazduhoplov.
&oliziono pravilo koje prihvata nacionalnost broda kao element
vezivanja na latinskom glasi le$ banderae )pravo zastave broda*
18. MESTO NALA6ENJA ST(ARI 3AO TAČ3A (E'I(ANJA
Mesto nalaženja stvari je cinjenica koja se u najvećem broju slu"ajeva

lako utvrđuje. Međutim, ima stvari za koje nije lako utvrditi gde se nalaze u
pravno relevantno vreme, pa postoji !kcija njihovog nalaženja. +ako, npr. za
stvar koja se prevozi između raznih zemalja, u našem MPP-u postoji !kcija da
se nalazi u mestu odredišta, tj. u mestu u koje je poslata.
Mesto prava
određivanje nalaženja stvari za
nadležnog je stvarnopravne
opšteprihvaćeni odnose
element"iji vezivanja za
su predmet
nepokretnosti , što je posledica zna"aja koji nepokretnosti imaju za svaku
zemlju, kao i posebnog pravnog režima koji je u svakoj zemlji ustanovljen za
stvarna prava na nepokretnostima. na"aj ovog elementa vezivanja u
pogledu stvarnih prava na nepokretnostima je takav da se predviđa i za
/ormu pravnih poslova "iji su predmet nepokretnosti, a u nekim od zemalja
anglosaklonskog prava i za poslovnu sposobnost za sticanje svojine i drugih
stvarnih prava na nepokretnostima. &ada je re" o pokretnim stvarima
tendencije su takve da se i u pogledu njih sve više mesto nalaženja stvari,
takođe koristi kao ta"ka vezivanja za određivanje nadležnog prava.
nalaženja stvari,, pri

!aš Z"PP isto tako, za određivanje nadležnog prava predviđa mesto
"emu ne pravi razniku između nepokretnosti i pokretnih
stvari.
#vaj element vezivanja je opšteprihvaćen i kada je re" o određivanju
n"dle>nos*i s!d" i to apsolutne, isklju"ive nadležnosti suda za sporove iz
stvarnopravnih odnosa "iji su predmet nepokretnosti.
10
19. AUTONOMIJA (OLJE STRANA3A )po#"- ,rs*e- zn"7"#0
( MPP-u autonomija volje zna"i pravo i mogućnost da se odredi

nadležno pravo ili nadležni sud za neki pravni odnos sa stranim elementom.
utonomija volje naj"ešće se izražava kroz sporazum stranaka o izboru
nadležnog prava ili suda za njihov pravni odnos, a taj sporazum može biti
izri"it Izriit
ili prećutan.
sporazum je o"igledan, pa ne može proizvesti neke posebne
probleme. ituacija je druga"ija sa prećutnom autonomijom volje. matra se
da pre#utna autonomija volje postoji kad se na osnovu određenih okolnosti
koje se nalaze u samom ugovoru zaklju"uje koje su pavo stranke izabrale za
nadležno. +o utvrđivanje prećutne autonomije volje stranaka vrše sudovi koji
prilikom utvrđivanja uzimaju u obzir razne okolnosti, kao što su' jezik na
kome je ugovor zaklju"en, određivanje mesta zaklju"enja ili izvršenja
ugovora, određivanje nadležnosti nekog suda itd. 4 naše pravo poznaje obe
vrste autonomije.
Pravi se razlika i između neograni"ene i ograni"ene autonomije volje.
!eograniena autonomija
koje zemlje kao daje
nadležno za strankama
regulisanje mogućnost
njihovog da aizaberu
odnosa, pravo
ograniena bilo
pruža
strankama mogućnost da odrede nadležno pravo izborom između određenog
broja prava ili pravo koje ima neke veze sa njihovim pravnim odnosom.
utonomija volje stranaka je element vezivanja za određivanje
nadležnog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom. Pravo određeno
za nadležno putem autonomije volje stranaka, primenjuje se i raguliše samo
sadržinu ugovornog odnosa, ali ne sposobnost stranaka za zaklju"enje
ugovora, /ormu ugovora i stvarnopravna dejstva ugovora. (govorne strane
mogu da odrede primenu dva ili više prava za pojedine delove ugovora.
;esto se predviđa da je za izvršenje ugovora nadležno pravo države u kojoj
će se ugovor
4ako jeizvršiti.
autonomija volje opšteprihvaćeni element vezivanja za
određivanje nadležnog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom,
ipak postoje neka ods*!p"n#". ( pogledu predmeta ugovora, odstupanja
postoje kada su njegov predmet nepokretnosti )tada se primenjuje kao
element vezivanja mesto nalaženja stvari* i kada su predmet izvesna
sredstva prevoza, po pravilu brodovi i vazduhoplovi )primenjuje se njihova
nacionalnost*.
utonomija volje stranke je element vezivanja za određivanje n"dle>no
s!d" i to za sve sporove za koje nije predviđena isklju"va sudska nadležnost
ili primarna nadležnost posebnog suda.
2<. SUPSIDIJARNE TAČ3E (E'I(ANJA 'A SADR6INU UGO(ORNI?

ODNOSA
Mesto zaklju"enja ugovora ranije je bilo široko prihvaćeno kao

supsidijerni element za određivanje nadležnog prava za sadržinu ugovora, ali
se u poslednje vreme napušta.
11
ve zemlje predviđaju da nadležno pravo za sadržinu ugovora ugovorne

strane mogu da izaberu svojom voljom. Međutim, postavlja se pitanje koje
pravo će biti nadležno u slu"aju kad ugovorne stranke nisu odabrale nadležno
pravo. ( tom pogledu rešenja se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako kao
supsidijerni elemnti vezivanja javljaju' mesto zaklju"enja ugovora, mesto
izvršenja ugovora, domicil ili sedište jedne ugovorne strane, najbliža veza.
element!aše pravo predviđa
vezivanja autonomiju
za određivanje volje ugovornih
nadležnog prava zastrana kao primarni
sadržinu ugovora
sastranim elementom. (koliko nadležno pravo nije izabrano, kao supsidijerni
element predviđa se sedište jedne strane u ugovoru, i to sedište koje je ta
ugovorna strana imala u trenutku prijema ponude. ( akonu o MPP
predviđeno je <= ugovora kod kojih su određena ova sedišta. a sve ostale
ugovore nadležno pravo određuje se prema mestu gde se u vreme prijema
ponude nalazilo prebivalište )sedište* ponudioca. a ugovore koji se odnose
na nepokretnosti, isklju"ivo je nadležno pravo države na "ijoj se teritoriji
nepokretnost nalazi, što zna"i da je za ove ugovore autonomija volje stranaka
isklju"ena. a potraživanje iz ugovora o radu nadležno je pravo države u kojoj
se rad obavlja ili je obavljen.
21. PRA(ILO ""locus regit actum"" )es*o z"kl#!7en#"0 3AO TAČ3A

(E'I(ANJA
Mesto zaklju"enja
konkretnom je po pravilu
slu"aju dokazuje. /akti"ka
$ekada okolnost, kojautvrditi
je jednostavno se u svakom
mesto
zaklju"enja pravnog posla, kao u slu"aju kada je u pismenu kojim se posao
zaklju"uje, nazna"eno mesto zaklju"enja. Međutim, postoje i situacije u
kojima nije lako utvrditi mesto zaklju"enja pravnog posla, kao npr. kad se
pravni posao zaklju"i između odsutnih lica, što je danas "est slu"aj, naro"ito
kod medjunarodnih trgovinskih ugovora.
Postoje tri teorije koje daju odgovor na pitanje koje će se mesto uzeti
kao mesto zaklju"enja' teorija odašiljanja, teorija prijema i teorija saznanja
prihvata ponude, pa u tom slu"aju svaka država odlu"uje o mestu zaklju"enja
shodno tome za koju se od ovih teorija opredelila.
&ao pravo
$adležno ta"kazavezivanja, mestoposla
%ormu pravnog nalaženja javlja
određuje se u mestu
se prema više njegovog
situacija.
zaklju"enja. Pitanje /orme je jako bitno, jer je njeno poštovanje uslov
punovažnosti pravnog zaklju"enog posla. $eke zemlje dozvoljavaju
autonomiju volje, tako da strane u pravnom poslu mogu da izaberu pravo
nadležno za njegovu /ormu.
#vaj element vezivanja nekada je bio široko prihvaćen kao supsidijarni
element za određivanje nadležnog prava za sadržinu ugovora, ali se u
poslednje vreme napušta. $eke države ga, međutim, zadržavaju kao krajnji
12
element vezivanja ako drugi usvojeni elementi vezivanja ne omoguće

određivanje nadležnog prava, kao npr. poljsko, "eško portugalsko pravo.
22. 'NAČAJ I ULOGA #le$ fori%
pravni&e$ %ori sa
odnos ili stranim
mesto suda ozna"ava
elementom. sudpojmom
#vim zemlje su
pred kojimobuhvaćeni
ujedno se regulišei
drugi državni organi pred kojima nastaje neki privatnopravni odnos sa
stranim elementom.
9rojne su i zna"ajne situacije u kojima se koristi ovaj element. Pravo
5e7 /ori primenjuje se u materiji pravnog položaja stranaca, kako bi se
utvrdilo "iji je državljanin, a u slu"aju pravnih lica, "iju nacionalnost ima.
+akođe, ovaj element vezivanja koristi se za određivanje nadležnog
procesnog prava, jer sud svake zemlje uvek primenjuje svoja pravila
postupka, a isto važi i za postupke drugih organa koji regulišu privatnopravne
odnose sa stranim elamentom. 4zuzetak predstavlja samo pružanje pravne
pomoći,
radnju nagde je moguće
na"in da inostrani
koji odredi sud zamoljene
sud u države izvrši određenu
svojoj zamolnici, procesnu
ali samo ukoliko
to nije protivno javnom poretku zamoljene države.
( nekim državama je pravo države suda primarni element vezivanja za
pojedine pravne odnose, pa se npr. kod porodi"nih odnosa lica razli"itog
državljanstva pravo suda predviđa kao jedini ili kumulativni element
vezivanja, a kod /orme testamenta i građanskih delikata kao kumulativni
element vezivanja. ( nekim državama pravo suda se predviđa kao
supsidijarni element vezivanja za pojedine porodi"ne i ugovorne odnose sa
stranim elementom.
2&. TAČ3E (E'I(ANJA 'A GRAANS3OPRA(NE DELI3TE
#snovni element vezivanja koji se koristi za određivaje nadležnog prava

za građanskopravne delikte je mesto izvršenja delikta. ( nekim državama
ovaj element vezivanja je predviđen kao jedini, a u drugim kao kumulativni ili
alternativni element vezivanja. &ada je kao ta"ka vezivanja predviđeno mesto
izvršenja, u nekim zemljama uzima se u obzir, kako mesto gde je
protivpravna radnja nastupila, tako i mesto gde su nastupile štetne posledice.
+o dovodi do konkurencije prava dve države, kada se mesto izvršenja i mesto
nastupanja posledice nalaze u razli"itim državama.
izvršena i prava predviđa
države u alternativno primenu prava države gde jeodradnja
!aš Z"PP
kojoj je posledica nastupila, u zavisnosti toga
koje od ta dva prava je povoljnije za oštećenog. a protivpravnost radnje iz
koje je šteta nastla, nadležno je i pravo mesta njenog izvršenja i pavo države
gde je posledica nstupila. %ovoljno je da protivpravnost postoji po nekom od
ovih prava.
2. SA'NANJE I DO3A'I(ANJE STRANOG PRA(A

13
aznavanje stranog prava potrebno je samo onda kadje potrebno da se

primeni na određeni pravni odnos i odnosi se samo na materijalno pravo,
imajući u vidu to da sud uvek primenjuje svoje procesno pravo. Potreba za
saznanjem stranog materijalnog prava nastaje'
- kada koliziona norma upućuje na strano pravo kao nadležno
kadapriznanja
- kod je potrebno saznati strane
i izvršenja strano sudske
pravo zbog primene reciprociteta
odluke
( većini država ne postoji apsolutna obaveza saznavanja stranog
prava. %ržave u tom slu"aju naj"ešće pribegavaju alternativnom rešenju, a to
je naj"ešće primena domaćeg materijalnog prava, pod pretpostavkom da je
strano pravo jednako domaćem.
!aš Z"PP predviđa da se saznanje stranog prava vrši na sledeći na"in'
- sud ili drugi nadležni organ može da zatraži objašnjenje o stranom pravu od
organa uprave nadležnog za poslove pravosuđa ili
- stranke mogu podneti javnu ispravu o sadržini stranog prava ili druge
isprave i tekstove kao dokaz o stranom pravu )npr. tekstove propisa ili
komentare pravnih
ud može stru"njaka
pribaviti itd.*i preko ministarstva nadležnog za inostrane
dokaze
poslove, diplomatsko-konzularnog predtavništva ili sli"ne institucije u državi
"ije se pravo treba primeniti kao nadležno strano pravo.
$aša država je 1221. godine pristupila 0vropskoj konvenciji o obaveštenjima
o stranom pravu, kojom se države ugovornice obavezuju da preko posebno
imenovanih organa jedna drugoj pružaju obeveštenja o svom materijalnom i
procesnom pravu u građanskopravnoj i trgovinskoj oblasti.
%okazivanje stranog prava vrši se javnim ispravama, koje predstavljaju
pismena koja izdaje ili potvrđuje nadležni državni organ, zatim certi!katima
koje izdaju kontrolne organizacije prilikom vršenja kontrole kvaliteta i koli"ine
robe
putemkod ugovora
drugih o kupovini
isprava ipismenihi dokaza,
prodaji.kao
trano pravo može se dokazivati i
i svedocima.
2. PRIMENA NADLE6NOG STRANOG PRA(A
Primena nadležnog stranog prava vrši se nakon što je sud saznao

strano pravo, bilo e7 o>cio, bilo uz pomoć nadležnog državnog organa ili
stranke u postupku.
Pošto se strano pravo ne primenjuje kao "injenica nego kao pravo,
stranke mogu izjavljivati redovne i vanredne pravne lekove protiv odluka
zasnovanih na stranom pravu, kada smatraju da je došlo do pogrešne
primene stranog prava.
24. ODSTUPANJE OD PRIMENE NADLE6NOG PRA(A )po#"- zn"7"#-

osno,i i ods*!p"n#"0
akonska odredba, kojom se sudija ovlašćuje da ne primeni nadležno

pravo kad je o"igledno da spor ima samo daleku vezu sa tim pravom, a
mnogo bližu vezu sa nekim drugim pravom, naziva se ?klauzula odstupanja@.
14
&olizione norme su norme opšteg karaktera i bave se rešavanjem

uobi"ajenih, tipi"nih slu"ajeva privatno pravnih odnosa sa stranim
elementom. 4z tog razloga može se dogoditi da u konkretnom slu"aju jedan
spor bude u slabijoj vezi sa pravom na koje ukazuje koliziona norma, a u
mnogo bližoj vezi sa nekim drugim pravom. +ako dolazimo do spornog pitanja
koje pravo u tom slu"aju primeniti.
&lauzula
kolizione norme odstupanja omogućava
i primeni pravo sa kojim jesudiji
spornidaodnos
izvršiu najbližoj
korekcijuvezi.
domaće
%akle, odstupanje od primene domaće kolizione norme je moguće
samo ako domaće pravo predviđa ovu klauzulu. #vo je noviji institut
međunarodnog privatnog prava, od kojeg treba razlikovati odredbe o najbližoj
vezi koju pojedini zakoni o MPP propisuju kao kriterijum za određivanje
nadležnog prava.
Pored ove opšte klauzule odstupanja postoji i specijalna klauzula
odstupanja, koja se od opšte razlikuje po tome što se ne primenjuje za
regulisanje kompletne materije sukoba zakona, već određenih pravnih oblasti,
po pravilu ugovornih odnosa i vanugovornih obaveza iz protivpravnih radnji.
!aše pravo ne predviđa klauzulu odstupanja.
25. MEUNARODNI JA(NI POREDA3
Međunarodni javni poredak je ustanova domćeg prava koja određuje

kada će se izuzetno isklju"iti ili ograni"iti primena rešenja koje ina"e treba
primeniti na osnovu domaće kolizione norme u cilju zaštite određenih
vrednosti domaćeg pravnog poretka koje se ne smeju povrediti.
( međunarodnom privatnom pravu javni poredak obuhvata osnovne
norme ili pravne
slu"aju moraju vrednosti
poštovati domaćeg
i zaštititi. pravnog
adržane su u sistema,
razli"itimkoje se u i svakom
zakonima drugim
propisima kroz na"ela i norme javnog poretka. 4zmeđu na"ela i normi postoje
razlike u dejstvu i na"inu zaštite javnog poretka. $a"ela ukazuju na granice
do kojih se može ići u primeni stranog prava, tako da spre"avaju njegovu
primenu bez davanja konkretnog rešenja koje pravo umesto stranog treba
primeniti. $asuprot tome, norme propisuju nemogućnost primene redovno
nadležnog stranog prava sa konkretnim rešenjima koja treba primeniti radi
zaštite domaćeg javnog poretka. $a oba na"ina postiže se primena domaćeg
prava, koje ove norme, kao prinudne, propisuju.
#sim toga što je neodređena, sadržina javnog poretka je i promenljiva,
jer se tokom
moralne vremena
i druge uslove.menja, s obzirom
avisno na politi"ke,
od promene vrednostisocijalne, ekonomske,
koje se štite javnim
poretkom, menja se i vrednosno zaklju"ivanje da li je strano pravo u
suprotnosti sa međunarodnim javnim poretkom. bog toga sudije prilikom
primene kolizionih normi uvek moraju da vode ra"una o važećem javnom
poretku, bez obzira da li je pravni odnos nastao u vreme prethodno važećeg
javnog poretka.
Međunarodni javni poredak se naro"ito primenjuje u statusnim i
porodi"nim odnosima.
15
&lauzula javnog poretka sastoji se u ovlašćenju sudije da u konkretnom

slu"aju ne primeni merodavno strano pravo, ako bi njegova primena bila
protivna vrednostima postojećeg pravnog poretka. #vakvo ovlašćenje se
sudiji daje jer zakonodavac zna da kolizionom normom koju je propisao neće
moći da prevaziđe sve razlike koje postoje između domaćeg prava i drugih
pravnih sistema. +a klauzula u stvari predstavlja pravno sredstvo kojim će
zaštititi
%adomaći
bi sepravni sistem.
klauzula mogla primeniti potrebno je da budu ispunjeni
određeni uslovi'
- da je nadležno strano pravo
- da je rezultat primene stranog prava nespojiv sa domaćim javnim
poretkom
- da postoji određena veza između slu"aja i države suda )naj"ešće
preko državljanstva, prebivališta ili redovnog boravišta stranaka*
28. I'IGRA(ANJE 'A3ONA ) fraus legis0

4zigravanje zakona je postupanje po zakonu s namerom da se ostvari
svrha koju zakon u stvari zabranjuje ili da se ostvari svrha koju zakon ne
predviđa. #no se realizuje vešta"kim stvaranjem ili promenom postoećih
"injenica na osnovu kojih se određuje nadležno pavo, pa se tako postiže
primena nekog drugog prava, a ne onog koje bi bilo nadležno da do te
promene nije došlo. 6ilj izigravanja zakona je da subjekti na svoj odnos
primene povoljnije pravo od prava "ije bi materijalnopravne norme redovno
trebalo da se primene.
:azli"iti pravni sistemi sadrže razli"ite kolizione norme, tako da u
materiji međunarodnog
izigravanje zakona. +o seprivatnog
naj"ešće prava veoma
vrši ciljnim "esto mogu
unošenjem nastati
stranog uslovi za
elementa ili
njegovim promenama radi ostvarenja prava ili nekih interesa koji se po
redovnom toku stvari ne bi mogli ostvariti.
4zigravanje zakona može se sresti u svim oblasima MPP, a naj"ešće se
takvi slu"ajevi javljaju u oblasto bra"nih i porodi"nih odnosa. %omaći sud
uvek će voditi ra"una o izigravanju normi domaćeg prava, ali nema obavezu
da vodi ra"una o tome da li je izigrano strano pravo.
4zigravanje zakona može biti posredno i neposredno. !eposredno
izigravanje postiže se zloupotrebom normi o međunarodnoj nadležnosti, a
posredno zloupotrebom normi o priznanju i izvršenju stranih odluka.
0lementi
i predmet izigravanja zakona su' promena "injenica, namera izigravanja
izigravanja.
Promena injenca vrši se promenom postojećih ili stvaranjem novih "injenica,
pravno dozvoljenom i voljnom radnjom. #na predstavlja objektivni element
izigravanja zakona koji dovodi do promene nadležnog prava.
!amera izigravanja zakona je subjektivni element i ona se procenjuje na
osnovu izvesih objektivnih kriterijuma. ( MPP do izigravanja zakona naj"ešće
dolazi zbog'
16
- mogućnosti dobijanja ne"eg što se prema rednovno nadležnom pravu ne

može dobiti
- nepristajanja na sve posledice promene "injenica )npr. neko lice
promenom državljanstva ostvari određeni cilj, ali nije spremno da prihvati
ostale posledice koje proizilaze iz cinjenice da je promenilo državljanstvo-npr.
da ispunjava određene obaveze koje mu novo pravo nameće*
-povratka u izigrani pravni
ankcionisanje sistemzakona nije tako široko prihvaćeno kao
izigravanja
sankcionisanje povreda međunarodnog javnog poretka.
&od neposrednog /raus legis-a posledica se satoji u tome da u"injena
promena neće biti uzeta u obzir i sud će primeniti redovno nadležno pravo.
&od posrednog, posledica se sastoji u uskraćivanju priznanja stranoj odluci na
koju se pred domaćim sudom poziva lice koje je izvršilo izigravanje.
!aš Z"PP predviđa samo neposredno izigravanje.
29. U'(RABANJE )renvoi 0 I UPUBI(ANJE

&zvra'anje postoji kada koliziona norma domaćeg prava pedviđa
primenu stranog prava, a koliziona norma stranog prava uzvraća na domaće
pravo i time ukazuje na primenu polaznog prava.
%o upu'ivanja dolazi kad koliziona norma stranog prava ne uzvraća na
polazno pravo, nego ukazuje na primenu prava neke treće države.
%a bi bilo moguće uzvraćanje i upućivanje, potrebno je da budu
ispunjeni određeni uslovi'
<* da je uzvraćanje dopušteno
1* da domaća koliziona norma predviđa primenu stranog prava koje za isti
A* odnos sadržirazli"itost
da postoji dvostranu kolizionih
kolizionu normu
normi polaznog i stranog prava u
pogledu prihvaćenog elementa vezivanja
3* da postoji odgovarajući "injeni"ni sklop
#snovno pitanje kod uzvraćanja i upućivanja je koliko daleko treba seže lanac
upućivanja. # tom pitanju su se u teoriji i zakonodavstvu su se izdvojila dva
stanovišta. Prema jednom, ređe zastupljenom treba prihvatiti prvo upućivanje
nezavisno od kolizionih normi države na koju se upućuje. Prema drugom,
lanac upućivanja može biti veoma dug, međutim, to po pravilu nije slu"aj, jer
države ne poznaju toliko razli"itih elemenata vezivanja za istu pravnu
kategoriju. %o prekidanja lanca može doći kad neko od prava na koje se
upućuje prihvati
doći i usled da budu
za"aanog primenjene
kruga. njegove
( tom slu"aju norme, ali dobiprekida
najprihvatljivijia može
bila primena
supstancijalnog prava na koje ukazuje koliziona norma polaznog prava, kao
da upućivanja nije ni bilo.
avremeno pravo uglavnom predviđa selektivnu primenu ustanove
uzvraćanja, tako što se određuje konkretna materija u kojoj se uzvraćanje
isklju"uje. #bi"no se renvoi isklju"uje kod ugovora i delikata i to zbog toga što
je po svojoj prirodi u suprotnosti sa autonomijom volje koja kod ova dva
instituta može postojati u pogledu izbora merodavnog prava.
17
&<. U'AJAMNOST C RE:IPRO:ITET )po#"- zn"7"#- dok"zi,"n#e0
:ecipricitet je institut MPP koji država upotrebljava kako bi obezbedila

jednako
(zajamnostili sli"no pravnojednim
se smatra regulisanje ili tretmanprincipa
od najvažnijih od strane
MMPdrugih
jer sedržava.
njime
postiže poštovanje principa jednakosti država.
$aj"ešće se javlja u materiji pravnog položaja stranaca, međunarodne
pravne pomoći i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka, dok se u
materiji sukoba zakona ne primenjuje.
vaka država, u skladu sa svojim interesima, određuje u kojim
slu"ajevima mora da postoji reciprocitet, kao i vstu reciprociteta. bog toga
se dešava da je uživanje nekog prava stranaca u jednoj zemlji dozvoljeno kao
opšte pravo, a u drugoj kao relativno rezervisano, uslovljeno reciprocitetom, i
obrnuto.
svakomPostojanje
konkretnomrecirociteta utvrđuje
slu"aju kad se predsenjih
odovo
strane organa
pitanje jedne
postavi države
i ono se vršiu
u odnosu na određenu zemlju. Pa se tako npr. kod međunarodne pravne
pomoći utvrđivanje reciprociteta vrši u odnosu na zemlju "iji organ je uputio
zamolnicu ili "iji organ je izdao javnu ispravu kojoj treba priznati dokaznu
snagu. Postoje tri osnovna sistema u pogledu utvrđivanja i dokazivanja
reciprociteta.
Prvi sistem je takav da odgovarajući državni organ u jednoj zemlji daje
jednostranu izjavu o postojanju reciprociteta u određenoj materiji sa nekom
zemljom, tako da nije potrebno da sud ili drugi organ u svakom konkretnom
slu"aju utvrđuje postojanje reciprociteta.
Prema
postojanje drugom sistemu
reciprociteta. emljesudkojepo službenoj
prihvataju dužnosti
ovaj treba predviđaju
sistem "esto da utvrdi
tzv. pretpostavljeni reciprocitet, po kome se smatra da reciprocitet postoji dok
se suprotno ne dokaže.
+reći sistem predviđa da stranka mora da dokaže postojanje
reciprociteta, a sud ima dužnost da oceni dokaze koja ona podnese.
' našem pravu prihvaćen je pretpostavljeni reciprocitet, a kad je
potrebno da ga sud ili drugi državni organi utvrde, onda se to obavlja po
službenoj dužnosti. #sim toga, i strankama može biti naloženo da dokažu
postojanje reciprociteta.
&1. (RSTE RE:IPRO:ITETA
:eciprociteta ima više vrsta, kako po nastanku, tako i po sadržini.

Prema NASTAN3U razlikujemo diplomatski, zakonski i /akti"ki reciprocitet.
(iplomatski nastaje međudržavnim ugovorima ili

reciprocitet
vladinom deklaracijom, u kojima se predviđa da će državljani jedne države
uživati u drugoj državi prava navedena u ugovoru ili deklaraciji. $aj"ešće se
18
sreću tri klauzule o na"inu na koji se ugovorom ili deklaracijom reguliše

uživanje ovih prava'
<* klauzula neposredne uzajamnosti B kojom se taksativno navode prava
koja će državljani jedne države uživati u drugoj državi ugovornici
1* klauzula izjedna"enja sa domaćim državljanima B generalno se
predviđa da će državljani jedne države ugovornice u uživanju prava
navedenih
državi u ugovoru biti izjedna"eni sa domaćim državljanima u drugoj
ugovornici
A* klauzula najvećeg povlašćenja B predviđa da će državljani jedne države
ugovornice u drugoj državi ugovornici uživati prava navedena u
ugovoru na na"in, pod uslovima i u obimu koji su kao najpovoljniji
priznati ili će biti priznati državljanima neke treće zemlje
akonski reciprocitet je onaj koji predviđa da će se strancu priznati
neko pravo, postupiti po zamolnici stranog suda, dati egzekvatura, ako se u
zemlji u odnosu na koju se utvrđuje postojanje reciprociteta zakonom to
reguliše na isti ili sli"an na"in.
)aktički reciprocitet postoji kada se smatra da su uslovi reciprociteta
ispunjeni ako strana država /akti"ki postupa na određeni na"in.

Prema SADR6INI razlikujemo /ormalni, materijalni i e/ektivni reciprocitet.
)ormalni reciprocitet postoji kada su stranci izjedna"eni sa domaćim

državljanima.
*aterijalni reciprocitet postoji kad strana država u odnosu na koju
se utvrđuje reciprocitet pravno reguliše određeno pravo ili pitanje na isti
na"in kao i domaća država. +ako će po ovom reciprocitetu stranac moći da
uživa određeno pravo samo ako u njegovoj zemlji stranci mogu da uživaju to
isto pravo.
Efektivni
utvrđuje reciprocitet
reciprocitet postoji kad
pravno reguliše stranapravo
određeno država
ili upitanje
odnosu na koju na
i postupa se
identi"an na"in kao i domaća država. Po ovom reciprocitetu stranac može da
uživa određeno pravo samo u onom obimu u kojem ga u njegovoj zemlji
stranci mogu uživati.
&lauzula najpovlašćenije nacije )najvećeg povlašćenja* je odredba
dvostranih međunarodnih ugovora, koja se naj"ešće sreće u međunarodnim
ugovorima o trgovini. #va klauzula u materiji pravnog položaja stranaca
predviđa da će državljani jedne države ugovornice uživati na teritoriji druge
države ugovornice onaj pravni položaj i tretman, koji kao najpovoljniji, ta
država priznaje ili bude priznala državljanima bilo koje treće države. #na ne
zna"i
odnosnopovlašćenje
stranaca ujedne
jednojzemlje,
zemlji već naprotiv,
i zna"i to je izjedna"avanje
spre"avanje zemalja,
privredne diskriminacije.
Primena ove klauzule se može ograni"iti teritorijalno i institucionalno.
+eritorijalna ograni"enja odnose se na države iz određenog regiona. #vu vrstu
ograni"enja "esto je koristila 0ngleska, kada je isklju"ivala mogućnost
pozivanja na ovu klauzulu u odnosu na tretman koji daje državama
&omonvelta. #vakve rezerve važe samo ukoliko su izri"ito ugovorene.
4nstitucionalna ograni"enja se odnose na na isklju"enje primene
klauzule navećeg povlašćenja kada je re" o državama sa kojima je država
19
ugovornica u ekonomskoj vezi koja ima karakter organizacije. +o su naj"ešće

razne regionalne ekonomske organizacije u okviru kojih države "lanice
uzajamno priznaju prava i pogodnosti koje treće države ne mogu da uživaju
ni pored postojanja klauzule najvećeg povlešćenja.
Postoje izuzeci od primene klauzule najvećeg povlašćenja,a
najzna"ajniji izuzeci su pograni"ni promet i carinske unije. +ako se npr.
predviđaju
susedne određene
zemlje povlastice
koji žive koje mogu
u pograni"nom da &ada
pojasu. uživaju
dvesamo
državedržavljani
stupe u
carinsku uniju, onda se druge države ne mogu pozivanjem na klauzulu
najvećeg povlašćenja koristiti carinskim pogodnostima koje važe između
država "lanica carinske unije.
&2. RETOR'IJA
:etorzija je akt jedne države kojim se predviđaju protivmere prema

drugoj
pravnogdržavi zbog
položaja njenog sudske
stranaca, određenog postupanja.
nadležnosti, Primenjujepravne
međunarodne se u materiji
pomoći
i priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka.
%va su shvatanja o primeni retorzije. Prema širem shvatanju, retorzija
se može primeniti prema državi koja strance tretira na druga"iji na"in od
svojih državljana. Prema užem shvatanju, može se primeniti prema državi
koja preduzima mere diskriminacije protiv državljana, pravnih lica, sudskih
odluka, javnih isprava države o o kjoj je re". %iskriminacija se izražava u
postupanju koje je razli"ito od važećih pravnih normi te države ili koje se
razlikuje od onog po kome se tretiraju drugi stranci ili sudske odluke i akti
drugih država )npr. ako jedna država postavlja za neke strane državljane
posebne uslove
državljanima za ulazak
drugih država*.ili boravak na njenoj teritoriji, koje ne postavlja
#dluku o retorziji po pravilu donosi najviši organ vlasti države, naj"ešće
vlada. #vom odlukom određuje se država prema kojoj se primenjuje, oblast u
kojoj se primenjuje i postupanje domaćih organa po ovom pitanju, tj. mere
koje će se primeniti. :etorzija je vremenski ograni"ena i traje sve dok ne
prestane diskriminatorsko ponašanje države prema kojoj je određena. #na
prestaje odlukom o povla"enju retorzije.
:etorzija je nepoželjna mera u međunarodnim odnosima, ali se
pokazala kao neophodna da se neka država zaštiti od diskriminatorskog
ponašanja druge države. #dluka o retorziji uti"e na stranu državu da preispita
svoje postupanje i prestane sa primenom mera koje su prouzrokovale
retorziju.
akoni o međunarodnom privatnom pravu nemaju odredbe o retorziji, a
nema ga ni naš Z"PP. Međutim, retorzija je u praksi poznata i korišćena, kako
u istoriji, tako i danas.
&&. PRA(NI POLO6AJ STRANA:A )po#" i zn"7"#0
20
tranac je svako !zi"ko lice koje nema domaće državljanstvo, a strano

pravno lice je pravno lice koje nema nacionalnost domaće države. Pošto oni u
osnovi imaju manja prava od domaćih državljana i domaćih pravnih lica,
danas sve države imaju poseban pravni režim za strance, zasnovan na
njihovim unutrašnjim propisima i na međudržavnim ugovorima, kojima se
reguliše mogućnost stranca da ulaze i borave na njihovoj teritoriji, da se
nasele, zaposleregulisanje
#vakvo i uživaju razli"ita politi"ka
dostupnosti i građanska
i uživanja prava.
prava stranaca od strane
jedne države na njenoj teritoriji, prdstavlja pravni položaj stranaca.vaka
država je suverena u uređivanju pravnog položaja stranaca, a to "ini zavisno
od sopstvene politike prema strancima.
Pravni položaj stranaca ulazi u sastav MPP-a, a razlog tome je što
nastanak privatnopravnih odnosa u velikoj meri zavisi od toga da li stranac
uživa određena prava. (koliko bi se strancima isklju"ila ili ograni"ila pojedina
prava to bi bio razlog da se privatno pravni odnosi sa stranim elementom
zasnuju. ( tome je zna"aj pravnog položaja stranaca za MPP.
a pravni položaj nekog stranca u jednoj zemlji "esto je potrebno da se
zna "iji je on
višestranim državljanin, ugovorima
međudržavnim zbog toga uređuje
što se raznovrsnim dvostranim
pravni položaj državljanai
država ugovornica u svakoj od njih. +aj položaj je za stranca, po pravilu,
povoljniji od pravnog položaja utvrđenog unutrašnim pravom država kojim se
reguliše pravni položaj stranaca.
%anas je opšte prihvaćen princip da su stranci izjedna"eni u pravnom
položaju sa domaćim državljanima, ali ovaj princip svaka država ograni"ava
kroz pravilo prema kojem priznaje stracu sva prava koja uživaju domaći
državljani, osim onih koja su isklju"ena ili ogranićena posebim propisima. #vo
pravilo je u nekim državama sadržano u građanskim zakonicima, u drugima u
ustavu, a negde i u zakonima o MPP. 4 naše pravo poznaje ovo generalno
praviloa
kroz odredbe (stava
saznavanje pravnogiz položaja
122C. godine.
stranca, nije dovoljno samo pravilo o
njihovom izjedna"avanju sa domaćim državljanima, već prou"avanje
mnogobrojnih propisa, radi saznanja da li je strancu uskraćeno ili ograni"eno
ili uslovljeno neko pravo, koje svaka država može da predvidi svojim
propisima.
( našoj državi postoje brojni zakoni koji sadrže odrdbe o pravnom
položaju stranaca, a 1223.godine usvojen je i akon o državljanstvu. li
odredbe o pravnom polozaju stranaca sadržane su i u drugim zakonima.
Pored opšteg pravnog režima, postoje i posebni pravni režimi za pravni
položaj stranaca, koji su zasnovani na dvostranim i viseštranim sporazumima
država kojima
ugovornica. #ni se uređuje
imaju pravni
prednost položajnastranaca,
u odnosu opšti režmkao državljna
regulisan država
zakonskim
propisima države i moraju se poštovati i primenjivati.
4zvori za pravno regulisanje pravnog polozaja stranaca su, kako
nacionalni propisi, tako i medjunarodni sporazumi država.
21
&. MOGUBNOST I O;IM U6I(ANJA PRA(A STRANA:A )op+*"-

rel"*i,n" i "psol!*no rezer,is"n" pr","0
 obzirom na mogućnost uživanja prava, postoje tri kategorije prava

stranaca' opšta prava, relativno i apsolutno rezervisana prava.
+pšta prava - opšta prava stranaca su sva ona prava koja stranac
može dauslovi
posebni uživa ili
kao i domaći
zahtevi. kodržavljanin,
se uzlovi i jer se zapostavljaju
zahtevi njih ne postavljaju nikakvi
kao ograni"enja
za uživanje određenih prava domaćim državljanima, oni ce se primenjivati i
na strance.
%ržave su suverene u određivanju prava koja će za strance važiti kao
opšta i time ih izjedna"iti sa domaćim državljanima. 4zbor prava koja će kao
opšta važiti i za strance, je direktni pokazatelj odnosa jedne države prema
strancima i politike koju prema njima vodi.
#pšta prava stranaca su' pravo na stupanje u ugovorne odnose, pravo
na ime i li"ni status i neka druga prava koja se ina"e u većini država priznaju
kao opšta.
,elativno
da uživaju samo rezervisana
ako su isunjeni prava uslovi su
stranaca
posebni kojiprava
se zakoja
njihstranci mogu
kao strance
postavljaju. (koliko su ti uslovi ispunjeni, oni će određeno pravo uživati na
na"in i u obimu kao domaći državljani. $aj"ešće su zahtevana A uslova'
reciprocitet, domicil i odobrenje.
:eciprocitet zna"i da stranac u domaćoj državi može uživati određeno
pravo ako državljanin domaće države to pravo može uživati u državi stranca.
%imicil kao uslov zna"i da stranac može uživati određena prava u
određenoj državi ako u njoj ima stalno prebivalište, a u novije vreme i stalno
boravište ili određen broj godina stalnog boravka u toj drzavi, a za pravna
lica, sediste u državi u kojoj zeli da uživa određeno pravo.
države#dobrenje ili dozvola

da li će strancu kao uslov
omogućiti zna"i pravo
uživanje diskrecione
određenog ocene
prava koje seodređene
realizuje
odobrednjem ili dozvolom.
(slovi se najvise koriste kod privrednog poslovanja, ulaganja kapitala,
sticanja svojine na svim ili samo nekim vrstama nepokretnosti itd.
-psolutno rezervisana prava su prava koja stranci ne mogu da
uživaju u nekoj drzavi. +o su po pravilu ona prava koja zbog zna"aja za jednu
državu ne mogu stranci ne mogu uživati, s obzirom na njihovo svojstvo
stranca, već su rezervisana samo za domaće državljane. :aznovrsna su prava
rezervisana samo za domaće državljane i to su' pravo da bude državni
službenik, pravo obavljanja određenih pro/esija )npr. privatni lekar, advokat*,
pravo sticanja
određenih svih delatnosti.
privrednih ili pojedinih vrsta nepokretnosti i pravo obavljanja
&. PRA(A STRANA:A NA ULA'A3- ;ORA(A3 I NASTANJI(ANJE
(živanje prava na ulazak i boravak u jednoj državi je pretpostavka za

stupanje u privatno pravne odnose u jednoj državi, a politika država danas je
22
razli"ita u uživanju ovih prava stranaca, pa su samim tim i razli"ito pravno

regulisana ova prava stranaca.
Dedan režim uživanja ovih prava stranaca je li@er"lni re>i, zastupljen
u malom broju država, koji predviđa slobodan ulazak i boravak stranaca na
njihovoj teritoriji, s tim što rok boravka ograni"avaju obi"no na E2 dana.
%rugi režim je e+o,i* sis*e u kome države u kojima je zastupljen,
određuju slobodan
lobodan ulazak ipredviđaju
ulazak i boravak boravak stranaca
za stranceuziz prethodno
država sa odobrenje.
kojima su
zaklju"eni međunarodni ugovori i koji predvidjaju slobodne ulaske i boravke
za državljane država ugovornica, dok za sve ostale strance predviđaju
odobrenje za ulazak i boravak, koje se naziva viza.
%ržave predviđaju razne vrste viza i ulove za njihovo dobijanje. Fizni režim
može biti liberalan kad stranac dobija vizu kad izpuni propisane uslove i
komplikovan kad je potrebno ispunjenje mnogo uslova koji, i kad se ispune,
ne garantuju pravo na dobijanje vize. (slovi za dobijanje vize, "esto se vezuju
za svrhu putovanja u neku državu )turizam, le"enje, obrazovanje...*, a postoje
i posebne vize, kao što su diplomatske vize, za diplomatko osoblje, službene
vize za poslovne
naplate takse zaljude itd.izdavanje,
njeno $eke države
pri izdaju
ulaskuvizu veomateritoriju.
na njenu liberlano, Po
samo radi
pravilu
vizu izdaje diplomatsko konzularno predstavništvo države u koju stranac želi
da udje, a koja se nalazi u državi tog stranca.
+reći režim je sistem prema kojem države z" !l"z"k i @or","k s,i/
s*r"n"$" pred,id#"#! ,izni re>i. #ve zemlje su retke i to su obi"no
države koje su zatvorene prema svetu.
vaka država izdaje vizu za ulazak i boravak na njenoj teritoriji. $ovinu
predstavljaju određene zemlje 0(, koje su potpisnice Gengenskog sporazuma,
po kojem svaka od zemalja može da izda tzv. šengensku vizu, sa kojom može
da se uđe i boravi u svakoj od ovih zemalja.
Fize
tranac se izdaju
mora sa određenim
da napusti državu,rokom važenja,
koja mu a najviše
je izdala vizu, do
kadjedne godine.
istekne rok
njenog trajanja, jer ako to ne u"ini, njegov boravak je ilegalan sa negativnim
posledicama )proterivanje, zabrana ponovnog dobijanja vize itd.*
&4. PRA(O STRANA:A NA ;RA3- US(OJENJE I STARATELJAST(O
( pogledu uživanja porodi"nih prava stranaca u većini država

prihvaćen je opšti režim, da stranci treba da uživaju porodi"na prava kao i
domaći
razli"itadržavljani. Mnoge
ograni"enja. +akodržave u pogledu ovih
neke ograni"avaju prava
pravo za strance,
stranom predviđaju
državljaninu da
bude staratelj domaćem državljaninu, pravo stranca da usvoji domaćeg
državljanina predviđaju kao relativno rezervisano pravo, uslovenjo
prethodnim odobrenjem nadležog državnog organa.
#pšte je pravilo danas da stranac ima pravo na brak sa domaćim
državljaninom, ali ipak pojedine države to pravo uslovljavaju predviđanjem
određenih uslova )domicil stranca u zemlji u kojoj zeli da zaklju"i brak sa
domaćim državljaninom, ili postojanje reciprociteta, a u nekim islamskim
23
zemljama da pređe u islamsku veru da bi zakljucio brak sa domaćim

državljaninom muslimanke veroispovesti*.
&5. PRA(O STRAN:A NA NASLEI(ANJE
%anas se nasledna prava stranaca smatraju opštim pravom, tako da su

u oblasti naslednog prava izjedna"eni sa domaćim državljanima, jer su prava
stranca da bude ostavilac i da bude naslednik generalno usvojena kao opšte
pravo.
$eke drzave nasledna prava stranaca regulišu kao relativno rezervisano
pravo uslovljeno reciprocitetom, ali su vrste reciprociteta koji se traži razli"ite.
4zuzetno se u pojedinim državama nasledno pravo uslovljava dobijanjem
odobrenja nadležnog državnog organa da bi postao nalsenik.
Pojedine države u pogledu prava stranaca na nasleđivanje primenjuju
ustanovu prelevmana prema kojoj se iz zaostavštine koja se nalazi na njihovoj
teritoriji
stranci izprvo moraju
onoga što iz namiriti domaći
zaostavštine državljani kao naslednici, pa tek onda
ostane.
&8. PRA(O STRANA:A NA S(OJINU
( pravu stranaca na svojinu, pravi se razlika između svojine na

nepokretnostima i svojine na pokretnim stvarima, te su prava stranaca na
svojinu veoma razlicito regulisana u pojedinim državama.
Pravo svojine stranaca na pokretnim stvarima tretira se kao opšte
pravo, tako da ga mogu uživati pod istim uslovima i ograni"enjima )ako
postoje* kao i zapošto
Međutim, domaće državljane. od posebnog zna"aja za samu državu,
su nepokretnosti
pravo svojine na njima je vrlo razli"ito regulisano. #pšte je stanovište, da
strancima ovo pravo treba priznati, ali uz razna isklju"enja, ograni"enja i
uslove, koji su u razli"itim državama razli"iti.
#snovna opredeljenja su'
<. neke države predviđaju opšti režim, što znaći da su stranci izjedna"eni
sa domaćim državljanima.
1. druge države predviđaju opšti režim, ali uz određena isklju"enja,
ograni"enja i uslovljavanja, tako što se isklju"enja odnose na određene
vrste nepokretnosti )rudnici, objekti in/rastrukture*, ograni"enja se
odnose
zemljištena pojedine
preko odredjeneobjekte )industrijaska
veli"ine*, postrojenja,
a uslovljavanja zgrade
na sticanje ili
svojine
uz prethodnu saglasnost nadležnog organa države u kojoj se
nepokretnost nalazi ili uz uslov reciprociteta
A. treće države ovo pravo tretiraju kao apsolutno rezervisano samo za
svoje državljane, osim kada je u pitanju sticanje svojine po osnovu
nasleđivanja.
( materiji svojine stranaca, važno mesto ima nacionalizacija. #na je
sprovođena u zemljama gde je izvršena klasna revolucija, kao i u onima koje
24
su se oslobodle kolonizacije. bog toga što za nju nije davana naknada ili je
ona bila simboli"na, došlo je do narušavanja dobrih međudržavnih odnosa i
nepriznavanja država i vlada koje su ih sprovodile. %anas je opšte prihvaćeno
da država ima pravo da izvrši nacionalizaciju strane imovine pod uslovom da
plati njenu stvarnu vrednost u konvertibilnoj valuti odjednom.
&9. PRISTUP STRANA:A PRED DOMABE SUDO(E )$"!*io i!di$"*!
sol,i- @espl"*n" s!dsk" poo$ s*r"n$"0
%anas je kao opšte pravilo prihvaćeno pravo stranaca da ostvaruju i
štite svoja privatna prava pred domaćim sudovima i drugim državnim
organima. $a taj na"in su stranci i strana pravna lica izjedna"ena sa
domaćim !zićkim i pravnim licima. Međutim, postoje dva instituta koja
strance mogu dovesti u nepovoljiniji položaj u odnosu na domaće
državljanine.
Privi je autorska kaucija, koji poti"e iz rimskog prava i predviđa da
domaće !zi"ko ili pravno lice, kada ga tuži strano !zi"ko ili pravno lice, ima
pravo da zahteva od suda da odredi polaganje kaucije od strane !zi"kog ili
pravnog stranog
#vaj institut lica, radi obezbeđenja
je ustanovljen budućih državljana
radi zaštite domaćih parni"nih troškova
od tužbi tuženog.
stranaca
koji u toku postupka nestane ili neće da plati troškove spora ako ga izgubi.
Mnoge države predviđaju kauciju i kad tužilac ima domicil, odnosno
sedište u inostranstvu, ali sud može i ne mora da prihvati ovakav zahtev
tuženog. &aucija se daje u novcu ili u drugim vrednostima, ali se polaze samo
po zahtevu tuženog i nik"d" odlukom suda po službenoj duznosti.
#slobađanje od obaveze davanja kaucije, može se predvideti
dvostranim i višestranim državnim sporazumima, koji predviđaju brz i
jednostavan postupak izvršenja sudske odluke koja se odnosi na troškkove
postupka.
Mnoge države
%rugi za polaganja
institut kaucijesudska
je besplatna zahtevaju postojanje
pomo' reciprociteta.
, koju države predviđaju za
svoje državljane, a za strance postoji pod uslovom reciprociteta i podnošenja
uverenja o imovnom stanju stranca izdatog od njegove države. #va materija
se reguliše međudržavnim sporazumima.
Pravo stranaca na ostvarenje i zaštitu nekog prava, može biti uslovljeno
)za prijavu i zaštitu patenta mora da ima stalnog zastupnika*, a za neka prava
da ima advokata iz države u kojoj pravo želi da ostvari ili zaštiti.
<.
LI:APRA(O NADLE6NO 'A ODNOSE STANJA I SPOSO;NOSTI I'IČ3I?
( uporednom pravu pravna i poslovna sposobnost utvrđuje se prema

državljanstvu ili preko domicila, odnosno redovnog boravišta !zi"kih lica.
Pravna sposobnost predstavlja sposobnost nekog lica da bude nosilac prava i
obaveza, a poslovna, sposobnost nekog lica da svojim radnjama sti"e prava i
obaveze.
25
!aše pravo kao osnovni element vezivanja za pravnu i poslovnu

sposobnost !zi"kih lica predviđa državljanstvo. &ao dopunsko pravilo može
se koristiti i le7 loci actum )ako je neko lice poslovno nesposobno prema
pravu državljanstva, smatraće se poslovno sposobnim, ako ima poslovnu
sposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza*. Međutim, ovo pravilo
važi samo kod ugovornih obaveza. %ruga supsidijerna "injenica je
prebivalište.
boravištu, (kolikonema
a ukoliko nemaniprebivalište, merodavnojepravo
boravište, merodavno se utvrđuje
domaće pravo. prema
Pr",n" sposo@nos* !zi"kog lica sti"e rođenjem, a gasi smrću. #pšte
je prihvaćeno da se pravna sposobnost vezuje za rođenje, ali postoje razlike
u dodatnim uslovima, jer neka prava zahtevaju da je dete rođeno živo, druga
da je sposobno za život, a neka da je dete živo najmanje 13h. +akođe je
opšte prihvaćeno da se pravna sposobnost gubi smrću, a eventualni
problemi u pogledu utvrđivanja trenutka smrti mogu nastupiti kod
komorijenata, pa u tom pogledu postoje razlike među državama.
Prol"+en#e nes*"lo li$" z" !rlo, vezuje se i za pravnu i za
poslovnu sposobnost !zi"kog lica. ( našem pravu !zi"ko lice prvo mora da se
proglasi za nestalo
njegova pravna da bi se
sposobnost. proglasilo
( drugim za umrlo,
pravima se licei može
tog trenutka sesamo
proglasiti gasi
za nestalo, pa njegova imovina može preći na njegove naslednike tek
protekom roka od A2 godina.
$adležno pravo za proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje
smrti, po našem pravu određuje se prema državljanstvu, a ako je apatrid,
prema njegovom prbivalištu, boravištu ili prema le$ %ori. &ada je u pitanju
trenutak smrti kod komorijenata koji su razli"itog državljanstva, naše pravo
nema posebno rešenje, ali prema stavu teorije ovo pitanje treba rešavati
prema le$ nationalis.
Poslo,n" sposo@nos* !zi"kih lica se identi"no uređuje u svim
državama.
za sticanje #pšti princip
poslovne je isti, ali razlike
sposobnosti, postoje
poslovne u pogleduudatih
sposobnosti starosne granice
žena i lica
koja stupe u brak pre punolestva.
Poslovna sposobnost se uglavnom sti"e sa navršenih <= godina, ali se iz
određinih razloga može dogoditi da se ona ne stekne )zbog neposobnosti za
rasuđivanje* ili da se naknadno izgubi )nesposobnost za rasudjivanje,
stavljanje pod starteljastvo*.
5išenje i ograni"enje poslovne sposobnosti !zi"kog lica, određuje se
prema pravu njegovog državljanstva, prebivališta, boravišta ili le7 /ori.
1. PRA(O NADLE6NO 'A ;RAČNE ODNOSE
Pošto svi bra"ni odnosi nastaju povodom braka, najveći zna"aj u

bra"nim odnosima ima zaklju"enje i prestanak braka.
&od z"kl#!7en#" @r"k" postoje materijalni i /ormalni uslovi.
"aterijalni uslovi odnose se na' poslovnu sposobnost lica koja zaklju"uju
brak, mogućnost njegovog zaklju"enja sa više lica )poligamija*, mogucnost
zakljucenja sa srodnikom )rodoskrnavljenje* i sa licem isto pola itd.
26
(ormalni uslovi odnose se na /ormu u kojoj se brak može zaklju"iti.

:ešenja o ispunjenju materijalnih i /ormalih uslova za zaklju"enje braka
su razli"ita. ( nekim državama uslovi za zaklju"enje braka se cene prema
mestu zaklju"enja braka, a u drugim, prema mestu li"nog statusa verenika.
ko se kao merodavno pravo uzima pravo države u kojoj se brak zaklju"uje,
tada nadležni organ /akti"ki primenjuje svoje pravo. aklju"enje braka
između loH
comon licasistema,
istog pola dozvoljava
primarni veoma
kriterijum mali broj
za ocenu država. (materijalnih
ispunjenosti državama
uslova za zaklju"enje braka je mesto zaklju"enja braka, a druge države kao
primarni kriterijum predviđaju primenu prava verenika.
Prema našem pravu materijalni uslovi se procenjuju prema
državljanstvu i zahteva se kumulativna primena prava oba verenika, ako
brak sklapaju verenici razli"itih državljanstava. $aše pravo polazi od principa
distributivne kumulacije )kada svaki verenik treba da ispuni uslove određene
njegovim le$ nationalis*. +o zna"i da, ukoliko npr. treba da se zaklju"i brak
između državljana rbije i racuske, državljanin rbije moraće da ispuni
uslove propisane pravom rbije, a državljanin rancuske, samo njegove
nacionalne propise.
postojati nijedna #sim toga,
apsolutna da bi
smetnja za do zaklju"enja
zaklju"enje braka
braka kojudošlo, ne sme
propisuje naš
zakon.
%okazivanje ispunjavanja materijalnih uslova, prema našem pravu, vrši
se javnom ispravom.
(orma braka je takođe razli"ito regulisana, jer se u nekim državama
daje prednost crkvenoj a u nekim građanskoj /ormi braka. ( teoriji i praksi je
uglavnom stav da je potrebno poštovati /ormu braka koja je važeca u mestu
njegovog zaklju"enja. $adležni organ za zaklju"enje braka je ili nadležni
državni organ ili verski organ, prema ceremoniji koja je propisana pravom
države u kojoj se brak zaklju"uje, nezavisno od toga da li su verenici domaći
ili strani državljani.
4zuzetak od pravila da se brak zaklju"uje u /ormi propisanoj pravom
mesta zaklju"enja braka su brakovi zaklju"eni u diplomatsko konzularnim
predstavništvima, jer se predstavništva ne smatraju delom teritorije države
domicila, već delom države koju predstavljaju. #vako sklopljene brakove
država domaćin ce priznati ako postoji ovlašćenje za sklapanje diplomatko
konzularnog braka i ako se tome ne protivi država domaćin.
a ne,">nos* @r"k" je nadležno pravo koje je nadležno za njegovo
zaklju"enje, pa se nedostatak meterijalnog uslova, kao razlog
nepunovažnosti, ceni prema pravu nadležnom za materijalne uslove za
zaklju"enje braka, a nedostatak /ormalnih uslova prema pravu nadleznom za
njegovo zaklju"enje.
Prema našem pravu, nepunovažnost braka )nepostojanje i ništavost*
ceni se prema državljanstvu verenika na osnovu uslova koji su postojali u
trenutku zaklju"enja braka.
&od r"z,od" @r"k", može biti nadležno pravo države u kojoj se brak
razvodi )le7 /ori*, pravo prebivališta bra"nih drugova )le7 domicilii* i pravo
državljanstva bra"nih drugova.
( 6omon loH sistemu, primenjuje se pravilo le7 /ori.
27
&od primene 5e7 domicili, ako bracni drugovi u trenutku razvoda imaju
domicil u razlicitim drzavama, kumulativno će se primenjivati pravo obe
države u kojima supružnici imaju domicil.
&od primene 5e7 nationalis, ako su bra"ni drugovi razli"itog
državljanstva, takođe će se primenjivati kumulativno pravo država "iji su
državljni.
Prema našem
se dopunjuje pravu, le7
sa pravom za razvod braka se primenjuje
/ori. Merodavno pravo za le$ nationalis
razvod braka, koji
se
određuje prema državljanstvu bra"nih drugova u trenutku razvoda, a ako su
razli"itog državljanstva, kumulativno se primenjuju njihova nacionalna prava i
to po pravilu obi"ne kumulacije )kada oba bra"na druga moraju ispunjavati
uslove i prema svom pravu i prema pravu svog bra"nog druga*.
De#s*,o @r"k" obuhvataju li"ne i imovinske odnose bra"nih drugova'
zajedni"ko prezime, uzajamno izdržavanje, staranje o zajedni"koj deci, status
imovine ste"ene u braku itd.
#snovni problem kod dejstva braka je da li će se za li"na i za imovinska
dejstva braka koristiti iste kolizione norme, da li će ona biti ista i za vreme
trajanja
mogućih i promena
nakon prestanka braka i kako
ta"ke vezivanja kojerešiti mobilni sukob
za posledicu imajuzakona zbog
i promenu
nadležnog prava.
( 6omon loH sistemu nema ovakvih spornih pitanja, jer su sva dejstva
braka uređena odgovarajućom granom prava, pa će ugovorno pravo dati
odgovor na pitanje dopuštenosti ugovora izmedju bracnih drugova, domicil
na pitanje domicila udate žene itd.
!aš zakon predvidja da se merodavno pravo za razvod braka određuje
prema državljanstvu bra"nih drugova u trenutku razvoda. ko su supružnici
državljani razli"itih država, primenjuju se kumulativno njhova nacionalna
prava i to prema pravilima obi"ne kumulacije.
2. PRA(O NADLE6NO 'A PO'A3ONJENJE
Pozakonjenje je sticanje ili priznavanje deteta rođenog van braka, tako

što njegovi roditelji nakon njegovog rođenja zaklju"e brak ili nadležni organ o
tome donese odluku.
a pozakonjenje se kao nadležno pravo određuje ili le7 nationalis ili
prema domicilu roditelja, sa ili bez saglasnosti deteta.
:adi zaštite interesa deteta, u nekim pravima se određuju alternativne
ta"ke vezivanja,
onog roditelja što je
prema slu"ajjei pozakonjenje
kojem u našem pravu, i to nadležnost
punovažno. %ruga prava države
mogućnost je
da se kao ta"ka vezivanja uzima domace pravo ako i roditelj i dete imaju
prebivalište na teritoriji naše države. +reća mogućnost je da se primeni pravo
državljanstva deteta u pogledu njegovog pristanka ili dozvole nadležnog
državnog organa za pozakonjenje.
28
&. PRA(O NADLE6NO 'A US(OJENJE
(svojenje je pravni akt kojim se između usvojioca i usvojenika

uspostavlja odnos koji postoji izmedju roditelja i dece, a naj"ešće se i potpuno
izjedna"ava sa krvnim srodstvom.
$aj"ešća su dva rešenja za određivanje nadležnog prava za usvojenje'
<* &e$zbog
karaktera, %ori - koga
ovde se polaziuodkojoj
država stavaseda usvajanje
je usvajanjevrši
akt ima
javnopravnog
isklju"ive
nadležnosti da odredi uslove zasnivanja i prestanka tog odnosa.
1* &e$ nationalis - ovde se odnos usvojenja smatra odnosom li"nog
karaktera i teži da se usovjenju obezbedi dejstvo u državi "ije državljanstvo
imaju usvojilac i usovjenik.
Prema našem zakonu, merodavno pravo se određuje prema
državljanstvu ako su i usvojilac i usvojenik istog državljanstva. ko su
usvojilac i usvojenik državljani razli"itih država, tada će se kao merodavna
primenjivati kumulativno prava onih država "iji su oni državljani. ko
zajedni"ki usvajaju bra"ni drugovi, pred prava države "iji je državljanin
usvojenik, nadležna
prava država "iji su su za uslovei jedan
državljani zasnivanja usvojenja
i drugi i prestanka
bra"ni drug. ormausvojenja
usvojenjai
određuje se prema mestu gde se usovjenje zasniva.
%ejstva usovjenja u svemu se izjedna"ena sa pravima i obavezama
koje psotoje između roditelja i dece, ako se adoptivno srodstvo izjednacava
sa krvnim srodstvom. Prema našem zakonu primarna, odlu"ujuca "injenica za
dejstvo usvojenja je pravo države "iji su državljani usvojilac i usvojenik, u
trenutku nastanka usvojenja. ko su oni državljani razli"itih država, nadležno
je pravo države u kojoj imaju prebivalište. ko su usvojilac i usvojenik
državljani razli"ith država, a nemaju prebivalište u istoj državi, nadležno je
naše pravo ako je jedan od njih naš drzavljanin. ko ni usvojenik ni usvojilac
nemaju naše državljanstvo,
biti nadležno pravo države niticiji
imaju
je prevbivalište
državljanin na našoj teritoriji,
usvojenik. onda će
( konkretnim
slu"ajevima treba voditi racuna i o bilateralnim konvencijama.

. PRA(O NADLE6NO 'A S(OJINU
#dređivanje nadležnog prava zavisi od toga da li je re" o stvarnim

pravima na nepokretnim ili na pokretnim stvarima. $adležno pravo za
stvarna prava na nekretninama svuda u svetu određuje se na jedinstven
na"in. &ao nadležno
nepokretnost nalazi )le$ pravo,
rei sitaeuvek
*. se uzima pravo države u kojoj se
&ada je re" o pokretnim stvarima, preovlađuje pravilo da je merodavno
pravo države u kojoj se stvar nalazi, ali ipak postoje i druga"ija rešenja'
<* personalni zakon vlasnika stvari
1* pravo države u kojoj se preduzima pravni posao koji se odnosi na
sticanje prava na stvar
A* pravo po principu najbliže veze )comon laH sistemi*
29
Prema našem pravu za svojinska prava na pokretnim stvarima

nadležno je pravo države u kiojoj se stvar nalazi. ( pogledu pitanja nadležnog
prava za pokretne stvari može doći do mobilnog sukoba zakona. +o će se
dogoditi jer pravilo le7 rei sitae nije stalni već promenljivi element vezivanja.
Pokretna stvar od trenutka nastanka pravnog posla, pa sve dok on traje može
se nalaziti u više razlicitih pravnih sistema, pa do sukoba zakona dolazi kada
treba odrediti
rešenje kojipromene
za slu"aj će se trenutak
mesta uzeti kao relevantan.
nalaženja stvari. $aš zakon ne predviđa
Poseban problem za određivanje merodavnog prava postoji za sredstva
prevoza u tranzitu, osnovnih sredstava prevoza i hartija od vrednosti, s
obzirom na primenu pravila mesta nalazenja stvari.
#snovna sredstva prevoza u vazduhoplovnom i pomorskom saobraćaju
) brodovi i vazduhoplovi* izjedna"avaju sa nepokretnostima i sti"u
nacionalnu pripadnost upisom u odgovarajući registar.
Primena pravila le7 rei sitae u ovom slu"aju ne bi bila dobra, jer se ove
stvari u najvećem broju slu"ajeva ne nalaze na teritoriji određene države, već
naj"ešće na otvorenom moru ili u slobodnom vazdušnom prostoru. bog
toga je u ta"ka
se kao "PP zavezivanja
njih ustanovljeno posebno
u pogledu koliziono
svojine pravilo
na ovim na osnovu uzima
sredstvima kojeg
nacionalna pripadnost osnovnih sredstava prevoza.
$adležno pravo za hartije od vrednosti u kojima je inkorporisano neko
stvarno pravo )teretnica, skladišnica* određuje se na osnovu ta"ke vezivanja
nazvane le7 rei cartae, odnosno prema mestu nalaženja hartije. Pitanja koja
se vezuju za prava iz hartije su, pre svega, da li hartija od vrednosti sadrži
stvarno pravo i kakva je sadržina tog prava.
. PRA(O NADLE6NO 'A NASLEI(ANJE

Pravo nadležno za nasleđivanje primenjuje se i reguliše pitanje osnova
nasleđivanja )zakonsko, testamentalno, ugovorno*, kruga i svojstva lica koja
mogu biti naslednici, prava na nužni deo, isklju"enja iz nasleđa, trenutka
sticanja nasleđa i mogućnosti odbijanja nasleđa.
Postoje dva osnovna sistema odredjivanja prava merodavnog za
nasledjivanje. Prema jednom, celokupna zaostavština jednog lica je
jedinstvena celina za koju je nadležno pravo samo jedne države, a po drugom
se nadležnost određuje zavisno od toga da li su u pitanju pokretne ili
nepokretne stvari. a sve pokrene stvari primenjuje jedno pravo kao
nadlezno, dok nalaze.
nepokretnosti je za nepokretnosti nadležno onoliko prava u koliko se zemalja
&od zemalja koje prihvataju sistem jedinstvene zaostavštine postoji
razlika u pogledu prihvatanja elemenata vezivanja za odredjivanje nadležnog
prava. $eke predviđaju drzavljanstvo de cuiusa u trenutku njegove smrti, kao
element vezivanja za određivanje prava nadležnog za nasleđivanje. %ruge
zemlje pravo nadležno za nasleđivanje određuju na osnovu poslednjeg
domicila dekujusa.
30
emlje koje prihvataju sistem podeljene zaostavštine, predviđaju da je

za nasleđivanje nepokretne zaostavštine nadležno pravo drzave u kojoj se
nepokretnosti nalaze )le7 rei sitae*. #dlu"ivanje o tome da li je neka stvar
pokretna i nepokretna vrši se prema pravu države gde se stvar nalazi ili
prema le7 /ori, u zavisnosti od zemlje o kojoj jere". Fećina država predviđa da
je za pokretnu zaostavštinu dekujusa nadležno pravo pravo države njegovog
poslednjeg
države domicila,
njegovog a u nesdstatku
poslednjeg boravišta. ove tacke vezivanja, uzima se pravo
( pogledu osnova za nasleđivanje, takođe postoje razlike. Pravo
nadležno za nasleđivanje odnosi se na tri osnova nasleđivanja' zakonsko,
testamentalno i nasleđivanje na osnovu ugovora o nasledjivanju.

4. PRA(O NADLE6NO 'A TESTAMENT
#pšte prihvaćeno pravilo u pravima svih država je da pravo nadležno

za nasleđivanje
zna"aju ne reguliše /ormu
/orme testamenta testamenta.
za njegovu :azlog izaželji
punovažnost takvoda rešenje leži u
testament u
pogledu /orme ostane valjan, ako je upotrebljena /orma predviđena u pravu
neke zemlje sa kojom testament ima veze. Pravilo in %avorem testamenti
poznato je u međunarodnom privatnom pravu. Prema tom pravilu smatra se
da je testament u pogledu /orme punovažan, ako je /orma u kojoj je sa"injen
predviđena u pravu jedne od zemalja koja su alternativno nadležna.
&ada je re" o kolizionim pravilima za /ormu testamenta, rešenja su
razli"ita u zavisnosti od toga koji sistem zaostavštine je pojedina zemlja
prihvatila. ( državama koje prihvataju sistem jedinstvene zaostavštine za
/ormu testamenta, predviđaju se alternativno nadležna dva ili tri prava.
Pritom, u svim
sastavljanja ovim državama
testamenta, opšteprihvaćena
a alternativna ta"ka vezivanja
državljanstvo testatora, jele7mesto
/ori,
domicil testatora.
( državama koje prihvataju sistem podeljene zaostavštine, za /ormu
testamenta kod nasleđivanja nepokretnosti nadležno je pravo države gde se
nepokretnost nalazi, a kod nasleđivanja pokretinih stvari, pravo gde je bio
domicil testatora ili alternativno sa njim le7 /ori i mesto nalaženja stvari.
( našem pravu usvojeno je alternativno više elemenata vezivanja'
<* mesto gde je testament sa"injen
1* državljanstvo testatora, bilo u vreme sa"injavanja testamenta, bilo u
vreme smrti
bilo u A* redovno
vreme smrti,boravište testatora, bilo u vreme sa"injavanja testamenta
3* u pogledu nepokretnosti još i pravo mesta gde se nepokretnost
nalazi.
%ovoljno je da testament bude punovažan po bilo kom od navedenih prava.
5. PRA(O NADLE6NO 'A PRODAJU

31
(govor o prodaji u međunarodnom privatnom pravu je ugovrni odnos

sa stranim elementom, "iji je predmet promet roba i usluga. Međutim, za
razliku od drugih privrednopravnih odnosa sa stranim elementom, kod
ugovora je moguce sporazumom ugovornih strana određivati nadležno pravo
za njihovo regulisanje na osnovu tzv. materijalne autonomije volje ugovornih
strana, potebe
nema tako da da
se pitanje nadležnog
ga reguliše pravoprava
bilozakoje
ugovorni odnos
države. +o ne
je postavlja
posledicai
dispozitivnog karaktera zakonskih normi u oblasti ugovornih odnosa koji je
univerzalno prihvacen.
#va sloboda je, međutim, za pojedina pitanja zakonom ipak
ograni"ena, tako da se ugovorne strane o njima ne mogu sporazumevati
)obavezna /orma ugovora, zastarelost, zabluda, prinuda itd*, pa se u takvim
slu"ajevima uvek postavlja pitanje primene nadleznog prava za regulisanje
ovih odnosa.
Postoje tri na"ina regulisanja ovih pitanja, pa tako i tri vrste izvora
prava i pravila za njihovo regulisanje'
<* autonomno regulisanje
1* međunarodne samim ugovorom
konvencije
A* kolizione norme nacionaih prava
M"*eri#"ln" "!*onoi#" ,ol#e s*r"n"k" zna"i da stranke imaju
slobodu da same, iscrpno regulišu svoj ugovorni odnos, što je dovelo do
stvaranja brojnih tipskih ugovora, opštih uslova poslovanja i jdne vrste
uni/ormnih pravila, naro"ito kada je re" o ugovorima o prodaji. :azna
međunarodna udruženja privrednika su za svoje potrebe stvorila ovakve
dokumente, u kojima su detaljno regulisali određenje vrste ugovora. +i
dokumenti stavljaju se na raspolaganje u"esnicima u međunarodnim
poslovnim odnosima kako bi brzo, lako i detaljno regulisali svoje ugovorne
odnose. #ni su potrebama,
prema svojim slobodni da neke odredbe
pri "emu izabranog
izmene dokumenta
i dopune dopunjavaju
imaju prednost nad
štampanim odredbama.
ormularni ugovori o međunarodnoj projaji robe su najbrojiniji
autonomni izvori, a posebno oni koji su sa"injeni za pojedine vrste robe. #d
njih su najpoznatiji #pšti uslovi prodaje 0vropske ekonomske komisije
(jedinjenih $acija za žitarice, drvo, južno voće, itd. +akođe su zna"ajni su
izvori koje je sastavila Međunarodna trgovinska komora u Parizu, među
kojima su posebno važna 4$6#+0:M pravila, koja regulišu skraćenice koje se
koriste u međunarodnoj prodaji kao što stu #9, 64, /ranko, itd.
( ove izvore spadaju i principi koji se odnose na ugovore medjunarodne
trgovine, a koje
prava u :imu, je usvojio
kojima Međunarodni
se regulišu institut
brojna pitanja za uni!kaciju
vezana privrednog
za ove ugovore, kao
što su opšte odredbe /ormiranja ugovora, valjanost, tuma"enje, sadržina
izvršenje, neizvrsenje. $jihova primena predviđena je '
<* kad ugovorne strane predvide da njihov ugovor regulišu ?opšti pravni
principi@
1* kad ugovorne strane nisu izabrale neki zakon da reguliše njihov
ugovor
A* mogu da budu model nacionalnim i međunarodnim zakonodavcima
32
#vi principi nemaju obaveznu snagu, tako da spadaju u autonomne

izvore koji se primenjuju samo ako su ugovorne strane u međunarodnom
prometu robe predvidele njihovu primenu.
M!l*il"*er"lni e%!n"rodni spor"z!i" regulišu se pojedini
ugovori i ugovorni odnosi. $jima se vrši uni!kacija materijanih normi o
pojedinim ugovorima i na taj na"in u celini ili delimi"no eliminiše potreba za
određivanjem nadležnog
međunarodnoj prava.
prodaji robe iz Među
<E=2.njima je najzna"ajnija
godine &onvencija
)9e"ka konvencija*, za($ o
"iju
primenu su potrebna dva uslova' da je u pitanju ugovor o međunarodnoj
prodaji i da ugovor ima izvesnu vezu sa državom potpisnicom &ovencije. &ao
veza uzima se mesto poslovanja )sedište* prodavca i kupca u državama
potpisnicama &onvencije. Medjutim, ona ima i tzv. indirketnu primenu, što
zna"i da će se ona primeniti kad je za nadležno, određeno pravo neke države
potpisnice &ovencije. $jena speci!"nost je i u tome što ugovorne strane
svojim ugovorm mogu da isklju"e njenu primenu u celini ili bilo koje njene
odredbe.
Potreba za kolizioni nor"" javlja se onda kada ugovorne strane nisu
izabrale neki
izabrale ne izvor prava
regulise u celinikoji će regulisati
njihov njihov
ugovor i kad ugovor,
se radi kad izvor
o pitanjima kojakoji
nisusui
ne mogu da se regulišu ugovorom illi autonomnim izvorima )zastarelost,
/orma, prinuda, zabluda itd*.
#dređjivanje nadležnog prava odnosi se na pitanja sposobnosti
ugovaranja, /ormu ugovora i njegovu sadrzinu.
&od sposobnosti za zakljuenje ugovora nadležno je pravo koje reguliše
li"ni status !zi"nih lica, odnosno status pravnih lica. +o je u nekim državama
državljanstvo !zi"kog lica, odnosno nacionalsnost pravnog lica, u drugim
zemljama predviđa se domicil !zi"kog lica, odnosno sedište pravnog lica.
a /ormu ugovora je nadležno pravo mesta zaklju"enja ugovora. $eke
neke državežele
"ine kada predviđaju pravopravo
da izbegnu izborakoje
nadležnog prava
postavlja u pogledu
stroge uslove /orme, što
za /ormu
ugovora. 4 naše pravo predviđa da je ugovor punovažan u pogledu /orme, ako
je punovažan bilo po pravu države zaklju"enja, bilo po pravu nadležnom za
sadržinu ugovora.
ve zemlje predviđaju da nadležno pravo za sadržinu ugovora ugovorne
strane mogu da izaberu svojom voljom. Međutim, postavlja se pitanje koje
pravo će biti nadležno u slu"aju kad ugovorne stranke nisu odabrale nadležno
pravo. ( tom pogledu rešenja se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako kao
supsidijerni elemnti vezivanja javljaju' mesto zaklju"enja ugovora, mesto
izvršenja ugovora, domicil ili sedište jedne ugovorne strane, najbliža veza.
!aše pravo predviđa autonomiju volje ugovornih strana kao primarni
element vezivanja za određivanje nadležnog prava za sadržinu ugovora
sastranim elementom. (koliko nadležno pravo nije izabrano, kao supsidijerni
element predviđa se sedište jedne strane u ugovoru, i to sedište koje je ta
ugovorna strana imala u trenutku prijema ponude. ( akonu o MPP
predviđeno je <= ugovora kod kojih su određena ova sedišta. a sve ostale
ugovore nadležno pravo određuje se prema mestu gde se u vreme prijema
ponude nalazilo prebivalište )sedište* ponudioca. a ugovore koji se odnose
na nepokretnosti, isklju"ivo je nadležno pravo države na "ijoj se teritoriji
33
nepokretnost nalazi, što zna"i da je za ove ugovore autonomija volje stranaka

isklju"ena. a potraživanje iz ugovora o radu nadležno je pravo države u kojoj
se rad obavlja ili je obavljen.
8. PRA(O NADLE6NO 'A UGO(OR O PRE(O'U

Poseban problem u određivanju merodavnog prava postoji za stvari
koje se prevoze od jedne do druge države, ali tako da se nalaze u tranzitu, jer
se ne nalaze ni na teritoriji države iz koje su otpremljene, ni na teritoriji
države u kojoj im je krajnje odredište. #ve stvari, kao res in transitu, nalaze
se ili nateritoriji treće države ili na otvorenom moru, odnosno slobodnom
vazdušnom prostoru. Freme u kojem se stvari nalaze u tranzitu može trajati
kraće ili duže, zavisno od sredstva prevoza koje se koristi. Pitanje nadležnog
prava je bitno i postavlja se samo kad je neki pravni posao zaklju"e u
vremenu kad se roba po osnovu ugovora o prevozu nalzi u tranzitu. Postoji
više rešenja.
problem što jePrvo
vezajesaprimena prava
teritorijom trećedržave
državeuslu"ajna
kojoj se)stvari
stvari kroz
nalaze, ali je
nju samo
prolaze* ili što se veza sa teritorijom ne može utvrditi ako se radi o
slobodnom moru ili sobodnom vazdušnom prostoru.
brog toga države kao nadležno pravo prihvataju ili pravo države
otpreme ili pravo države krajnjeg odredišta robe u prevozu. !aše pravo
predviđa da se kao pravo nadležno za stvari u prevozu primenjuje pravo
države odredišta robe.

9. PRA(O NADLE6NO 'A 'A UGO(OR O RADU
$aše MPP predviđa autonomiju volje ugovornih strana, kao primarnu

ta"ku vezivanja za određivanje nadležnog prava za sadržinu ugovora sa
stranim elementom, a ako nije izabrano nadlezno pravo, kao supsidijarna
tacka vezivanja, sedište jedne ugovorne strane u trenutku prijema ponude.
Dedini izuzetak od ovog pravila je određivanje nadležnog prava za
potraživanje iz ugovora o radu tako da se kao nadležno pravo određuje pravo
države u kojoj usekojem
pravo mesta rad obavlja ili je obavljen.
se u vreme prijemaaponude
sve ostale ugovore
nalazilo nadležno ili
prebivalište je
domicil, odnoso sedište ponudioca.
<. PRA(O NADLE6NO 'A (ANUGO(ORNU ODGO(ORNOST

34
&ao kriterijum za određivanje nadležnog prava za prouzrokavnu štetu

uzima se mesto gde je šteta prouzrokovana )le7 loci delicti comimissii*. #vaj
kriterijum se obi"no dopunjava pravilom le$ %ori - mesto suda gde je šteta
nastala.
( comon loH pravnim sistemima protivravnost radnje se ceni prema
pravu mesta suda, tako da neće biti građanskopravne odgovornosti za štetu,
ako radnja izvršenja
Medjutim, mogu nije protivpravna
nastati prema domaćem
mnogo složenije situacije,pravu.
kao na primer' da je
delo izvršeno na teritoriji više država, pa je kriterijum za određivanje
nadležnog prava po mestu izvršenja teško primeniti8 zatim da je radnja
izvršena na teritoriji jedne, a šteta nastala na teritoriji druge države, da delikt
bude izvršen izvan teritorije bilo koji države, )na otvorenom moru ili u
slobodnom vazdušnom prostoru*.
$eke države )%* kao kriterijum uzimaju najbližu vezu, a ona se ceni
prema okolnostima konkretnog slucaja, što moze biti domicil ili poslovno
sedište u"inioca delikta, mesto izvršenja delikta, mesto nastanka štete. #vaj
kriterijum u novije vreme primenjuju mnoge države.
Premakriterijum
supsidijarni našem pravu nadlezno
uzima se pravopravo je ono
države gde gde je delikt
je šteta izvršen,
nastupila, akoajekao
to
povoljnije za oštećenog, dok se protivpravnost ceni prema mestu izvršenja ili
prema mestu nastanka posledice štetne radnje.
a delikte izvršene na brodu ili vazduhoplovu) kada se nalaze na
otvorenom moru ili slobodnom vazdušnom prostoru, važe posebna pravila, jer
se po našem pravu brod i vazduhoplov smatraju delom teritorije države kojoj
pripadaju, tako da je za ovakve delikte merodavno pravo države "iju
nacionalnu pripadnost imaju.
Fanugovorna odgovornost može nastati i sudarom brodova, usled "ega
nastupa šteta na brodovima, stvarima ili ljudima na brodu. ( tom slu"aju,
prema odredbama
nadležnosti sudova"edjunarodne konvencije
u materiji sudara o uni*kaciji
brodova , tužbe izvesnih
u slu"ajupravila
sudarao
pomorskih brodova ili sudara pomorksih borodva unutrašnje plovidbe, može
se podneti ili pred sudom mesta u kome tuženi ima svoje redovno boravište
ili sedište poslovanja, ili pred sudom mesta zaplene broda tuženog ili pred
sudom mesta sudara, ako se dogodio u luci. Međutim, strane su ovlašćene da
izvrše prorogaciju nadležnosti suda na rešavanje ovakvih sporova ili da spor
povere arbitraži.
( našem pravu postoje posebne kolizione norme za određivanje
nadležnog prava kod odgovornosti za štetu nastalu sudarom brodova, koje se
nalaze u akonu o pomorkoj i unutrašnjoj plovidbi. Prema ti odredbama
naknada štetevodama
unutrašnjim određuje se prema
dogodio pravusadržave
sudar, u "ijem
izuzetkom se obalnom
sudara moru
brodova ili
iste
nacionalne pripadnosti. ( tom slu"aju, kao nadležno, primenjuje se pravo te
države, a ako imaju razli"itu nacionalnu pripadnost, prava svih tih država.
a sticanje bez osnova kao nadležno pravo može se odrediti pravo koje
bi bilo nadležno za osnov koji je postojao ili je trebalo da se ostvari ili se
verovalo da postoji. %rugi sistem predviđa za nadležno, pravo mesta gde se
dogodilo bogaćenje. !aš zakon priklanja se prvom sistemu.
35
&od nezvanog vršenja tuđih poslova, kao odlu"ujuće "injenice za

određivanje nadležnog prava mogu se uzeti' domicil ili sedište lica u "iju
korist se vrši poslovodstvo, domicil ili sedište poslovođe i mesto gde je radnja
poslovodstva izvršena. ( našem pravu nadležno pravo odrediće se prema
mestu gde je radnja poslovodje izvršena.

1. MEUNARODNA PRA(NA POMOB )po#" - zn"7"#- prede*-

re!lis"n#e0

Međunarodna pravna pomoć je saradnja razli"itih državnih organa na
međunarodnom nivou. #na se ostvaruje na razli"ite na"ine i obuhvata razne
vidove delovanja državnih organa, od davanja in/ormacija o pozitivnim
pravnim propisima u domaćoj državi, o podacima zna"ajnim za postupak koji
se sprovodi u jednoj stranoj državi )adrese svedoka u domaćoj državi ili
njihovo saslušanje*, pa do dostavljanja sudskih ili vansudskih akata na
teritoriji
stranim zamoljene
elementomdržave.
i kod #va pomoći je
priznanja posebnostranih
izvršenja zna"ajna kod postupaka
sudskih sa
odluka, jer
organ koji sprovodi postupak priznanja ne zna sadržinu prava na osnovu
kojeg je odluka doneta ili mu je potrebna pomoć zamoljene strane države u
obavljanju pojedinih radnji na njenoj teritoriji.
Pravilo je da se postupak pružanja pravne pomoći obavlja po pravu
državnog oragana zamoljene države, a troškovi pravne pomoci po pravilu
padaju na teret zamoljene države, s tim što se izuzetak od ovog pravila može
utvrditi međudržavnim ugovorom.
Dedan o oblika međunarodne pravne pomoći je dostavljanje, koje se
vrši uru"ivanjem spisa licima na koja su adresirana. ( našem, kao i u
uporednom pravu, dostavljanje
ali i većim brojem međunarodnih se uredjuje propisima
bilateralnih o parni"nom
i multilateralnih postupku,
konvencija u
ovoj oblasti, među kojima su najvažnije Iaske konvencije o građanskom
sudskom postupku.
( našem PP-u propisana su tri na"ina dostavljanja licima u
inostranstvu'
<* za strane državljane diplomatskim putem
1* za naše državljane, preko našeg konzularnog predstavnika, ako na
takav na"in dostavljanja pristane lice kome je pismeno upućeno
A* preko posebnog punomoćnika za prijem pismena koga postavlja
stranka koja se nalazi u inostranstvu ili domaći sud
što se4zmeđu
naš sudsudova,
obraćakomunikacija se odvija
našem Ministarstvu posredstvom
pravde, diplomatije,
koje predmet tako
prosleđuje
našem ministarstvu inostranih poslova, a ono dalje, inostranom organu
nadležnom za inostrane poslove određene drzave. Manje komplikovan na"in
je komunikacija konzularnim putem koji je predviđen Iaškim konvencijama.
#blik medjunarodne pravne pomoći je i zamolnica, kojom se državni
organ jedne države obraća nadležnom organu druge države, sa zahtevom za
neko "injenje. Prema Iaškoj konvenciji zamolnica treba da bude sa"injena na
36
jeziku zamoljene države. Postupanje zamoljenog organa zavisi od predmeta

zamolnice, ali je pravilo da postupa po domaćim propisima.
Prema našem pravu, zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljene
države, a po njoj se postupa ako je sacinjena na srpskom jeziku, ili joj je
priložen overen prevod. Pravna pomoc biće pružena samo ako nije suprotna
našem javnom poretku. Postupak po zamilnici se obavlja diplomatskim putem
pod uslovom
javnim reciprociteta,
poretkom, što je sve auređeno
može sePP-om.
uskratiti ako je u suprotnosti sa našim
+stali oblici pravne pomo'i pomoći su izvođenje dokaza na teritoriji
zamoljene države, pribavljanje obaveštenja o adresama svedoka koji se
nalaze na teritoriji zamoljene države, dostavljanje izvoda o pozitivnom pravu
zamoljene države i sl. &od svih ovih oblika koristi se jezik zamoljene države,
procesne radnje se sprovode po domaćim propisima zamoljene države, pri
"emu se mora voditi racuna o javnom poretku zamoljene države. +roškove
svih radnji snosi zamoljena država.
2. STRANA 'AMOLNI:A

+o je pismeno kojim se državni organ jedne države obraća nadležnom
organu druge države, sa zahtevom za neko "injenje. Prema Iaškoj konvenciji
zamolnica treba da bude sa"injena na jeziku zamoljene države. Postupanje
zamoljenog organa zavisi od predmeta zamolnice, ali je pravilo da postupa po
domaćim propisima.
Prema našem pravu, zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljene
države, a po njoj se postupa ako je sacinjena na srpskom jeziku, ili joj je
priložen overen prevod. Pravna pomoc biće pružena samo ako nije suprotna
našem javnom poretku. Postupak po zamilnici se obavlja diplomatskim putem
pod uslovom reciprociteta, a može se uskratiti ako je u suprotnosti sa našim
javnim poretkom, što je uređeno PP-om.
&. NAČINI OP=TENJA 3OD MEUNARODNE PRA(NE POMOBI
#pštenje u međunarodnoj pravnoj pomoći vrši se dostavljanjem spisa

adresatima. 4 u našem i u uporednom pravu uređuje se propisima
građanskog postupka ali i većim brojem bilateralnih i multilateralnih
konvencija u ovoj oblasti, među kojima su najvažnije Iaške konvencije.
( našem PP propisana su tri na"ina dostavljanja pismena pravnim i
!zi"kim licima
<* za strane u inostranstvu'
državljane diplomatskim putem
1* za naše državljanje preko našeg konzularnog predstavništva, ako ne to
daje pristanak lice kome je pismeno upućeno
A* preko posebnog punomoćnika za prijem pismena koga postavlja stranka
koja se nalazi u inostranstvu ili domaći sud.
4zmeđu sudova, komunikacija se odvija posredstvom diplomatije, tako
što se naš sud obraća našem Ministarstvu pravde, koje predmet prosleđuje
našem ministarstvu inostranih poslova, a ono dalje, inostranom organu
37
nadležnom za inostrane poslove određene drzave. Manje komplikovan na"in

je komunikacija konzularnim putem koji je predviđen Iaškim konvencijama.
. RE=A(ANJE MEUNARODNI? SPORO(A )po#"- zn"7"#- o@li$i0
:ešavanje sporova iz privatno-pravnih odnosa sa stranim elementom

nije povereno specijalizovanim sudovima. +akvi sporovi su međunarodni
sporovi koji se rešavaju prema pravilima određenog pravosuđa, na osnovu
pravila le$ %ori. vaka država donosi sopstveno pravno pravilo o
međunarodnoj nadležnosti koje primenjuju sudovi te države kad se pred
njima pokrene međunarodni spor kako bi se utvrdilo da li su organi te ili neke
druge države nadležni za rešavanje međunarodnog spora.
Međunarodna nadležnost je zna"ajna iz više razloga'
<* stranke moraju znati koji je sud međunarodno nadležan za rešavanje
njihovog spora, jer u slu"aju obraćanja nenadležnom sudu trpe
posledice ili kroz donete
izvršenja odluke odbacivanje tužbe ili kroznenadležnog
od međunarodno nemogućnost priznanja
suda i ako jei
spor rešio
1* određivanjem međunarodne nadležnosti suda uglavnom se uti"e i na
izbor nadležnog prava koje će se na spor primeniti, jer svaki sud
nastoji da spor reši primenom svog prava le$ %ori, s obzirom na to da
ga najbolje i poznaje.
A* međunarodna nadležnost uti"e i na visinu troškova spora, kada se
rešava u određenoj državi, jer troškovi nisu u svim državama isti, a
najmanji su ako se spor rešava u domaćoj državi jedne ili obe strane.
3* od međunarodne nadležnosti može zavisiti i ishod spora.
Međunarodne sudske nadležnosti se razlikuju u zavisnosti od

kriterijuma za njihovu klasi!kaciju'
- prema tome da li je za rešenje jednog spora nadležan jedan ili više
sudova B isklju"iva i konkurentna nadležnost- najzna"ajnija podela
- prema našem pravu se koriste još tri kriterijuma'
"0 prema procesnom momentu u kojem se određuje, nadležnost se
deli na direktnu i indirektnu.
@0 prema tome da li jedno pravosuđe nadležno za sve vrste sporova i
drugih postupaka, nadležnost se deli na opštu i posebnu.
$0 prema tome da li se određuje sporazumno ili zakonom, nadležnost
se deli na prorogativnu i zakonsku nadležnost

. MEUNARODNA SUDS3A NADLE6NOST )po#"- zn"7"#- ,rs*e0
#vo zna"i nadležnost jednog pravosuđa za rešavanje određenog spora

sa stranim elementom, a ne nadležnost određenog suda. voja pravila o
međunarodnoj nadležnosti donosi svaka država, kako bi se ta pravila
primenila u slu"aju spora sa inostranim elementom. +im pravilima utvrđuje se
38
da li su nadležni državni organi neke države i ko je nadležni za rešavanje

spora "iji su elementi povezani sa dve ili više država.
&riterijumi za određivanje mesne nadležnosti u unutrašnjem pravu
sli"ni su pravilima o međunarodnoj nadležnosti, jer i jedni i drugi nadležnost
vezuju za određenu teritoriju, s tim što se pod teritorijom u međunarodnoj
nadležnosti podrazumeva teritorija određne države, a kod mesne nadležnosti
u unutrašnjem pravu teritorija
4 pored sli"nosti, osnovnemesta određenog
razlike izmeđusuda.
mesne nadležnosti suda u
unutrašnjem pravu određene zemlje i međunarodne nadležnosti su'
<* međunarodna nadležnost je nadležnost određenog pravosuđa jedne
zemlje, a mesna je nadležnost određenog suda
1* kod prigovora nadležnosti sud po službenoj dužnosti pazi na svoju
nadležnost za sve vreme trajanja spora. Po službenoj dužnosti se mora
oglasiti nenadležnim, ukinuti sve sprovedene radnje u postupku i odbaciti
tužbu, ako utvrdi da nije nadležan, osim kad nadležnost domaćeg suda zavisi
od pristanka tuženog koji je taj pristanak dao, dok kod mesne nadležnosti sud
na nju ne pazi po službenoj dužnosti, već samo po prigovoru stranke koji se
može
radi o staviti samo
isklju"ivoj pre upuštanja
mesnoj u raspravu
nadležnosti o glavnoj
propisanoj stvari, izuzev kada se
zakonom.
A* povrede normi o međunarodnoj nadležnosti mogu da budu razlog za
upotrebu vandrednih pravnih lekova , dok se povrede normi o mesnoj
nadležnosti ne smatraju bitnim povredama postupka.
3* u pogledu posledica oglašavanja nenadležnosti, kod mesne nadležnosti
se predmet ustupa mesno nadležnom sudu koji nastavlja postupak kao da je
kod njega pokrenut, a kod međunarodne nadležnosti sud odbacuje tužbu i
ukida sve sprovedene radnje bez obaveze a i prava da predmet dostavlja
nekom drugom sudu u inostranstvu.
 obzirom da svaka država ima svoje propise o međunarodnoj
nadležnosti,
osnovu kojihoni se izmeđunadležnost,
se određuje država razlikuju
tako dazbog
iz tihrazli"itih
razloga kriterijuma na
može nastati
pozitivan i negativan sukob međunarodne nadležnosti.
#dređivanje međunarodne nadležnosti je povezano sa primenom
nadležnog prava na konkretan spor, te svaki sud nastoji da prilikom
odlu"ivanja o ovoj nadležnosti primeni svoje pravo, ali se može dogoditi i da
se sudovi razli"itih država na osnovu svojih pravila o međunarodnoj sudskoj
nadležnosti oglase nenadležnim za rešavanje određenog spora i u tom
slu"aju su stranke ovlašćene da izaberu sud pred kojim će rešiti spor.
Međunarodna nadležnost je zna"ajna iz više razloga'
<* stranke moraju da znaju koji je sud međunarodno nadležan za
rešavanje
sudu trpenjihovog spora,
posledice ili jerkroz
u slu"aju obraćanja
odbacivanje nenadležnom
tužbe ili kroz
nemogućnost priznanja i izvršenja odluke donete od
međunarodno nenadležnog suda i ako je spor rešio
1* određivanjem međunarodne nadležnosti suda uglavnom se utice i
na izbor nadležnog prava koje će se na spor primeniti, jer svaki
sud nastoji da spor reši primenom svog prav le$ %ori obzirom da
ga najbolje i poznaje.
39
A* međunarodna nadležnost uti"e i na visinu troškova spora, kadase

rešava u određenoj državi, jer troškovi nisu u svim državama isti,
a najmanji su ako se spor rešava u domaćoj državi jedne ili obe
strane.
3* od međunarodne nadležnosti može zavisiti i ishod spora.
Pitanje međunarodne sudske nadležnosti se raspravlja i kod postupka
priznanja i utvrđuje
pokrenuti izvršenja da
stranih
li je sudskih
sud kojiodluka, jer takvu
je doneo sud pred kojimbio
odluku sunadležan
ovi postupci
za
njeno donošenje.
( našem pravu osnovni izvor prava za određivanje nadležnosti i
postupka sa stranim elementom je akon o MPP koji je samo uredio materiju
međunarodne nadležnosti u parni"nom i vanparni"nom postupku ali ne i
ostalih državnih organa.
Jrađanski postupak sa stranim elementom vode naši sudovi primenom
domaćih normi PP, 4P i akona o vanparni"nom postupku, osim prilikom
pružanja pravne pomoći, bez obzira da li su stranke domaća ili strana lica, da
li je za spor merodavno domaće ili strano pravo.
Pravo &+,iz (-.I
podrazumeva kao merodavno nije propisano izri"ito, ali se
dva razloga'
<* kad je zbog dobrog poznavanja pravila domaćeg prava moguća
e!kasnost i uredno vođenje postupka
1* zato što su procesni propisi, pravila javnog prava kroz postupanje po
njima naše sudovi vrše svoju /unkciju u ime države.
4zvori prava koji regulišu međunarodnu nadležnost su i mnogobrojne
međunarodne konvencije od kojih je u 0vropi najzna"ajnija 9riselska
konvencija o nadležnosti i izvšenju sudskih odluka u građanskim i trgovinskim
stvarima.
Međunarodne sudske
njihovu klasi!kaciju. nadležnosti
:azlikuju se' se razlikuju u zavisnosti od kriterijuma za
- prema tome da li je za rešenje jednog spora nadležan jedan ili više
sudova B isklju"iva i konkurentna nadležnost- najzna"ajnija podela
- prema našem pravu se koriste još tri kriterijuma'
d0 prema procesnom momentu u kojem se određuje, nadležnost se
deli na direktnu i indirektnu.
e0 prema tome da li jedno pravosuđe nadležno za sve vrste sporova i
drugih postupaka, nadležnost se deli na opštu i posebnu.
0 prema tome da li se određuje sporazumno ili zakonom, nadležnost
se deli na prorogativnu i zakonsku nadležnost
4. IS3LJUČI(A MEUNARODNA NADLE6NOST
4sklju"iva međunarodna nadležnost sudova određene države postoji

kada su oni jedino nadležni da rešavaju određeni spor, na osnovu pravnih
pravila o međunarodnoj nadležnosti koja predviđaju da je jedan spor sa
elementom inostranosti "vrsto povezan sa sudovima te države. +o su
40
uglavnom sporovi iz oblasti nepokretnosti i porodi"ni i bra"ni sporovi koji se

uglavnom vezuju za međunarodnu sudsku nadležnost domaćeg suda.
Posledice nepoštovanja isklju"ive međunarodne nadležnosti su'
<* odluka koju je doneo organ druge države neće moći da se prizna i izvrši
u našoj zemlji.
1* prigovor litispendecije u sporu koji se vodi pred našim sudom neće se
priznati ako
propisana se u drugoj
nadležnost državi vodi postupak u stvari za koju je
naših sudova
A* ne može se ugovoriti nadležnost suda druge države ili arbitraže u
stvarima za koje je propisana isklju"iva nadležnost .
( našem pravu isklju"iva nadležnost našeg suda postoji kada je to

određeno normama MPP ili nekog drugog zakona, a ona je propisana za
sledeće sporove'
<* o stvarnim pravima na nepokretnostima
1* sporovi o nepokretnoj zaostavštini, bez obzira da li je ostavilac naš
državljanin, stranac, lice bez državljanstva, lice "ije se državljanstvo ne može
utvrditi ili ima
A* sporovi status izbeglice
o razvodu, poništenju ili utvrđivanju postojanja ili nepostojanja
braka u kojim je tuženi bra"ni drug naš državljanin sa prebivalištem ili
boravištem na domaćoj teritoriji
3* sporovi između roditelja deteta o poveravanju deteta radi vršenja
roditeljskog prava ako su tuženi roditelj i dete naši državljani i oboje imaju
prebivalište ili boravište na domaćoj teritoriji
K* za postupak izdavanja dozvole za stupanje u brak kada maloletnik koji traži
dozvolu naš državljanin ili ako su oba lica koja želeda stupe u brak naši
državljani, a brak žele da zaklju"e u inostranstvu
C* za postupak odlu"ivanja o usvojenju ili prestnka usvojenja lica koje ima
naše državljanstvo
starateljstva domaćih idržavljana
prebivalište na domaćoj
)nadležan teritoriji, i o stvarima
je organ starateljstva*
L* za postupak proglašenja nestalog lica za umrlo ako je u pitanju domaći
državljanin bez obzira gde mu je bilo prebivalište
5. 3ON3URENTNA MEUNARODNA NADLE6NOST
Postoji kada se domaći organi smatraju međunarodno nadležnim prema

pravilima o međunarodnoj nadležnosti, ali se daje mogućnost da u istoj
stvari postupak
međunarodnoj vode organi druge države na osnovu njenih pravila o
nadležnosti.
( našoj zemlji se mogu priznati i izvršiti strane sudske odluke donete u
postupcima za koje je predviđena konkurentna nadležnost.
ko postoji konkurentna nadležnost, a postupak pokrene pred našim
sudom, iako u istoj stvari već te"e postupak pred stranim sudom naš sud će
usvojiti prigovor litispendencije.
41
zahtevima ako se na domaćoj teritoriji nalazi imovina tuženika ili predmet

koji se tužbom traži, takođe će biti nadležni naši sudovi.
4<. 'A3ONS3I I SPORA'UMNO ODREENJE NADLE6NOSTI
akonski određena međunarodna nadležnost postoji kada nema

sporazuma stranaka o određivanju međunarodne nadležnosti )prorogacioni
sporazum*. +u spadaju isklju"iva, konkurentna, opšta i posebna međunarodna
nadležnost.
.porazumno određena međunarodna naležnost postoji kada se
strane dogovore o nadležnosti pravosuđa određene države, zaklju"enjem
prorogacionog sporazuma. Prorogacioni sporazum je punovažan samo u
granicama koje odrede zakonske norme. 4zbor međunarodne nadležnosti je
pravo stranke. #vaj sporazum je izraz procesne autonomije volje stranaka,
koje odredjuju sud određene države za rešavanje njihovog spora.
!aše pravo
)prorogacija predviđa
strane da strankepraćena
nadležnosti mogu odrediti nadležnost
derogacijom stranogkao
domaće*, sudai
nadležnost srpskog suda )prorogacija domaće nadležnosti uz derogaciju
strane*.
%a bi sporazum o n"dle>nos*i s*r"no s!d" bio punovažan, mora da
ispuni sledeće uslove'
- da je bar jedna stranka strano lice
- da predmet spora nisu bra"ni, porodi"ni i statusni odnosi
- da se ne radi o sporu u kojem je isklju"ivo nadležan domaći sud
%a bi sporazum stranke o n"dle>nos*i do"Fe s!d" bio punovažan,
uslovi su'
- da je jedno od stranaka naš državljanin, odnosno ima sedište na našoj
teritoriji
- da predmet spora nisu porodi"ni, bra"ni i statusni odnosi
porazum može biti zaklju"en izri"ito ili prećutno, u momentu

zaklju"enja sporazuma ili u vreme nastanka spora. #n se mora odnositi na
nadležnost suda određene države u određenoj stvari, jer nije dopušten opšti
prorogacioni sporazum o nadležnosti za sve buduće sporove između
određenih stranaka. $jegova sudbina je nezavisna od sudbine osnovnog
pravnog posla zbog kojeg je zaklju"en, jer predstavlja samostalni pravni
posao "ija se punovažnost ceni prema pravu države na "iju se nadležnost
poziva ili prema
nadležnost pravudržave.
određene države "iju nadležnost derogira, ako se njime isklju"uje
Postojanje ovog sporazuma zasniva isklju"ivu nadležnost prava države
na koju se poziva za rešenje stvari određene u njemu.
$epoštovanje pravila prorogacionog sporazuma upuštanjem tuženog u
spor koji je pokrenut i pored postojanja sporazuma pred nekim drugim sudom
predstavlja derogaciju prorogacionog sporazuma, a sud na njegovo
postojanje ne pazi po službenoj dužnosti već samo po prigovoru stranaka.
43
41. PRI'NANJE I I'(R=ENJE STRANI? SUDS3I? ODLU3A )po#"-

z"7"#- iz,ori- !slo,i0
Priznanje strane sudske odluke zna"i njeno izjedna"avanje sa domaćom

pravosnažnom sudskom odlukom, tako što joj domaći sud omogućuje pravno
dejstvo za
uslova na priznanje.
domaćoj teritoriji,
ko se nakon
zahtevaštoi je provereno
njeno postojanje
izvršenje, zakonskih
pored potvrde o
pravnosnažnosti potrebno je podneti i potvrdu o izvršivosti.
$isu sve strane odluke podobne za priznanje i izvršenje, već samo one
kojima se pravno dejstvo ne iscrpljuje samim priznanjem, pri "emu neke
odluke prethodno moraju biti priznate da bi mogle biti podobne za izvršenje.
%akle, za strane deklaratorne i konstitutivne odluke potrebno je samo
priznanje, jer nisu osnov za izvršenje, dok je za strane kondemnatorne odluke
potrebno i priznanje i izvršenje. &ondemnatorne odluke su podobne za
izvršenje i izvršavaju se nakon što su priznate kao izvršne )prema odredbapa
4P*.
trana sudska
izjedna"ena odlukaodlukom
sa sudskom je odluka stranog
prema sudadržave
pravu ili drugog organa,
u kojoj koja je
je doneta.
#dluku je moguće kvali!kovati kao stranu na osnovu razli"itih kriterijuma'
- ako se primeni teritorijalni princip B to je odluka doneta u drugoj državi
u odnosu na državu priznanja
- primenom personalnog principa B to je odluka koju je doneo organ
strane države
$aše pravo jednu odluku de!niše kao stranu sudsku odluku primenom
teritorijalnog principa, pri "emu u pogledu njene /orme to može biti svaka
sudska odluka, poravnanje i odluka izjedna"ena sa sudskom prema
pozitivnom pravu strane države. Podobna za priznanje je samo strana odluka
koja je lica
!zi"kih meritorna, pravnosnažna
koji spadaju i reguliše privatnopravne odnose pravnih ili
u domen MPP.
Uslo,i za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka se dele na opšte i

posebne.
Op+*i !slo,i su oni koji predstavljaju minimum u obimu kontrole, a to
su'
<* da je odluku doneo sud u stranoj državi, koji je po domaćim
propisima o sudskoj nadležnosti nadležan
1* da u postupku nije bilo povrede prava odbrane
A* da je pravosnažna i izvršna po pravu države koja je odluku donela
3* da njenim priznanjem i izvršenjem ne bi bio povređen domaći javni
poredak.
Pose@ni !slo,i za priznanje odnose se na reciprocitete, koliziono
pravo, prevarne postupke stranaka ili pristrasnost suda i lispendenciju, a
razlikuju se u razli"itim državama.
!aše pravo prema MPP predviđa da se priznanje i izvršenje stranih
sudskih odluka vrši po pravilima vanparni"nog postupka. na"ajan iz,or
prava u ovoj oblasti osim zakona su i brojne bilateralne konvencije .
44
'n"7"# priznanja i izvršenja stranih odluka je veoma veliki u sadašnjim

uslovima života savremenog društva , jer u privatnopravnim odosima sve
više postoje elementi inosttranosti, tako da se na ovaj na"in izražava
poštovanje i uvažavanje država u međusobnim odnosima.
42. SISTEMI PRI'NANJA I I'(R=ENJA STRANI? SUDS3I? ODLU3A

Fećina država priznaje i izvršava strane sudske odluke, pri "emu je
na"in obavljanja ovih poslova u raznim državama razli"it. $a osnovu tih
razlika može se izdvojiti nekoliko sistema koji se primenjuju u svom "istom
obliku ili kombinovanjem. vim sistemima je zajedni"ko da predmet priznanja
mogu biti samo odluke u građanskim i trgova"kim stvarima, a krivi"ne
presude samo u delu koji se odnosi na nakandu štete oštećenom licu.
istemi priznanja su'
istem ograniene kontrole karakteriše kontrola ispunjenja /ormalnih
uslova prema le7 /ori, tako da se sud ne upušta u sadržinu strane odluke već
je priznaje
mora ili ne priznaje
biti pravosnažna po zavisno oddržave
propisima uslova donošenja,
koje traži domaće pravo.da#dluka
pod uslovom njeno
pravno dejstvo ne ugrožava domaći javni poredak MPP.
istem neograniene kontrole je kontrola ne samo /ormalnih uslova,
već i "injeni"nog stanja na kojem je zasnovana i pravnih zaklju"aka koji su iz
njega izvedeni. #dluka se može priznati ili ne priznati, ali izmena dispozitiva
nije moguća.
istem revizije iz osnova je kontrola kojom se može izvršiti izmena
dispozitiva strane odluke, kad sud priznanja konstatuje da je strani sud
neta"no utvrdio "injeni"no stanje ili da je na pravilno utvrđeno "injeni"no
stanje pogrešno primenio materijalno pravo. #vaj sistem je u potpunoj
suprotnosti sa autonomijom
"ega se u međunarodnom države
pravu i poštovanjem njihove suverenosti, zbog
ne primenjuje.
istem /prima %orcae evidence0 kontrole se primenjuje u common laH
sistemu kojim se negira priznanje strane sudske odluke i umesto toga odluka
stranog suda se tretira kao solidan dokaz i osnov za podnošenje nove tužbe
za pokretanje novog postupka pred sudom jedne od država ovog sistema
kontrole. ud se u državama common laH sistema samo upušta u utvrđivanje
/ormalnih pretpostavki po sopstvenom pravu, bez promene merituma starne
odluke, osim ako je re" o usklađenosti sa domaćim javnim poretkom. bog
toga je, po pravilu, strana odluka inkorporisana u novoj odluci suda kome je
bila podneta radi priznanja, pod uslovom da ispunjava /ormalne uslove le7
/ori. istem priznanja na osnovu međunarodnog ugovora je kontrola po kojoj
je priznanje moguće samo ako postoji zaklju"en međunarodni ugovor u kojem
su predviđeni uslovi za to, što prakti"no zna"i da se strane odluke ne
priznaju.
4&. POSTUPA3 PRI'NANJA I I'(R=ENJA STRANE SUDS3E ODLU3E
45
# priznanju i izvršenju strane sudske odluke može odlu"iti samo naš

sud, u vanparni"nom postupku. ( tom postupku razmatra se da li su ispunjeni
uslovi za priznanje i izvršenje prema, koji su utvrđeni zakonom i
međunarodnim ugovorom.
tvarno je nadležan okružni sud u građanskim sporovima, a u
trgovinskim sporovima trgovinski sud. Mesno nadležan je sud na "ijoj
teritoriji treba
nadležan sudija sprovesti
pojedinac.postupak priznanja i izvršenja, a /unkcionalno je
Postupak priznanja i izvršenja može biti samostalan predmet postupka
pred sudom ako se zahtev odnosi samo na priznanje i izvršenje i takav
postupak se naziva egzekvatura. # ovom pitanju se može odlu"ivati kao o
prethodnom pitanju, kad se stranka u nekom sporu pozove na stranu odluku
o "ijem priznanju nije doneto posebno rešenje koje ima pravno dejstvo samo
za taj postupak.
Postupak se pokreće z"/*e,o ovalšćenog predlaga"a, uz koji se
uobi"ajeno mora podneti sledeća dokumentacija'
<* propisno legalizovan prepis odluke
1*
A* službeni
potvrda prevod odluke na srpski
o pravnosnažnosti jezik
)ovo nije sadržano u samoj presudi* i
prevod potvrde
3* potvrda o vremenu i na"inu dostavljanja tužbe ako se radi o presudi
zbog izostanka i prevod potvrde
ko lice ima pravni interes da se protivi priznanju i izvršenju može

u"estvovati kao protivnik predlaga"a u ovom postupku, jer se u takvom
slu"aju mora poštovati na"elo kontradiktornosti postupka.
# priznanju i izvršenju kao l",no prede*! postupka odlu"uje se
re+en#e, kojim se odluka može priznati i oglasiti izvršnom ili odbiti njeno
priznanje.
Postupak, saglasno na"elu dispozicije, pokreće samo strana iz spora
pred stranim sudom ili njeni pravni sledbenici, kao i sva druga lica za koja
odluka ima neposredni ili posredni pravni zan"aj, pri "emu predlaga" uvek
mora imati pravni interes za priznanje odluke. ko se protivnik predlaga"a
ne odazove pozivu za raspravljanje, postupak se nastavlja.
ud se ne upušta u materijalnopravnu stranu odluke osim ako su razlog
smetnje za priznanje )povreda javnog pretka*.
:ešenje o priznanju deluje erga omnes i mora imati obrazloženje. Protiv
njega nezadovoljna strana ima pravo žalbe u roku od <K dana Frhovnom
sudu, koja odlaže dejstvo rešenja.
4ako
podneti MPP za
zahtev ne zaštitu
govori ozakonitosti
vandrednim pravnim
. &ada sredstvima
je priznanje , može
strane se
odluke
pravosnažno ono se sprovodi po normama 4P kao i domaće odluke.
ko se priznanje strane sudske odluke traži kao pre*/odno pi*"n#e,
takvo priznanje ima pravno dejstvo samo u odnosu na postupak u kome se
priznanje pojavljuje kao prethodno pitanje. #va situacija može nastati i u
parni"nom i u vanparni"nom postupku, ali naj"ešće u izvršnom postupku u
kome je i strana sudska odluka izvršna isprava.
46
ko je o priznanju u našoj zemlji doneto posebno rešenje, strana odluka

se, kad je kondemnatorna u potpunosti izvršava kao domaća, bez
mogućnosti ponovnog isitivanja pretpostavki za njeno priznanje.
Međutim, postoji i mogućnost da se na osnovu strane pravosnažne
kondemnatorne odluke, kao izvršne isprave, poverilac direktno obrati sudu sa
predlogom za izvršenje, na osnovu strane izvršne isprave. +ada je uz predlog,
pored uobi"ajenih
odluke dokumenata,
po pravu države dužan da #vaj
njenog donošenja. priložipredlog
dokaz nikada
o izvršnosti sudske
ne može biti
predmet prejudicijelnog raspravljanja, već je uvek glavna stvar u izvršnom
postupku. # predlogu odlu"uje sudija pojedinac po propisima 4P. Po
službenoj dužnosti se ispituje ispunjenje pretpostavki za priznanje sudske
odluke, ali odluka o tome ne ulazi u ispravu rešenja. $ezadovoljna strana
protiv rešenja o izvršenju može uložiti prigovor koji je predviđen 4P , ali i iz
razloga koji nisu predviđeni 4P, ali koji spre"avaju izvršenje, a to je da nisu
ispunjeni uslovi za priznanje strane odluke koje predviđa MPP. ( takvom
slu"aju postupak izvršenja prelazi u /azu kontradiktornog postupka.
ud u izvršnom postupku izvršenja odluke koja je postala izvršna po
pravu državedužnosti,
po službenoj donošenja,
većne
poispituje vreme
prigovoru do kojeg
stranke . se izvršenje može tražiti

MPP Skripta Po Knjizi Sa Uniona

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MPP Skripta Po Knjizi Sa Uniona

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

8/9/2019 MPP Skripta Po Knjizi Sa Uniona

1. POJAM I PREDMET MPP

MPP je posebna, nacionlna grana prava, koja je pretežno zasnovana na

2. NAČINI REGULISANJA U MPP

Postoji nekoliko na"ina regulisanja u MPP-u.

&. I'(ORI MPP )!n!*r"+n#i iz,ori- e%!n"rodni iz,ori- /i#er"r/i#"

&ao i u drugim granama prava, i u međunarodnom privatnom pravu

PRA(NA PRA'NINA postoji u situaciji kada određeni društveni odnos,

. POJAM I ELEMENTI ODNOSA SA STRANIM ELEMENTOM

Dvostrane - koje na"elno regulišu pitanje određivanja nadležnog prava )za

0lementi vezivanja imaju ulogu da privatnopravni odnos vežu za

5. DR6A(LJANST(O )po#" i zn"7"#0

države, %ržavljanstvo je pravni

Po pravilu, državljanstvo se reguliše posebnim zakonom o

vaka država suvereno određuje na"ine dokazivanja svog

9. LI:A ;E' DR6A(LJANST(A

5ica koja nemaju državljanstvo nijedne zemlje nazivaju se "p"*ridi .

1<. LI:A SA (I=E DR6A(LJANSTA(A

(sled razli"itih na"ina sticanja državljanstva u pojedinim zemljama,

ikoje mogu biti kontradiktorne

11. DR6A(LJANST(O 3AO TAČ3A (E'I(ANJA

%ržavljanstvo kao ta"ka vezivanja javlja se u statusnim, porodi"nim i

prava država "iji su državljani lica o kojima je re". a materijalne uslove za

12. NA:IONALNOST PRA(NI? LI:A )po#"- zn"7"#- !*,r%i,"n#e0

$acionalnost pravnog lica predstavlja vezanost jednog pravnog lica za

1&. NA:IONALNOST PRA(NI? LI:A 3AO TAČ3A (E'I(ANJA

i poslovna sposobnost, granice odgovornosti za preuzete obaveze. 4 ovde

1. DOMI:IL )po#"- zn"7"# i ,rs*e0

1. DOMI:IL 3AO TAČ3A (E'I(ANJA

%omicil je predviđen kao element vezivanja za određivanje nadležnog

element, za utvrđivanje nadležnog prava za ugovornr odnose. a jednostrane

14. NA:IONALNOST OSNO(NI? SREDSTA(A PRE(O'A )@rod" i

15. NA:IONALNOST OSNO(NI? SREDSTA(A PRE(O'A 3AO TAČ3A

$acionalnost broda i vazduhoplova je zna"ajna za uživanje određenih

Mesto nalaženja stvari je cinjenica koja se u najvećem broju slu"ajeva

nalaženja stvari,, pri

19. AUTONOMIJA (OLJE STRANA3A )po#"- ,rs*e- zn"7"#0

( MPP-u autonomija volje zna"i pravo i mogućnost da se odredi

2<. SUPSIDIJARNE TAČ3E (E'I(ANJA 'A SADR6INU UGO(ORNI?

Mesto zaklju"enja ugovora ranije je bilo široko prihvaćeno kao

ve zemlje predviđaju da nadležno pravo za sadržinu ugovora ugovorne

21. PRA(ILO ""locus regit actum"" )es*o z"kl#!7en#"0 3AO TAČ3A

element vezivanja ako drugi usvojeni elementi vezivanja ne omoguće

22. 'NAČAJ I ULOGA #le$ fori%

2&. TAČ3E (E'I(ANJA 'A GRAANS3OPRA(NE DELI3TE

#snovni element vezivanja koji se koristi za određivaje nadležnog prava

2. SA'NANJE I DO3A'I(ANJE STRANOG PRA(A

aznavanje stranog prava potrebno je samo onda kadje potrebno da se

Primena nadležnog stranog prava vrši se nakon što je sud saznao

24. ODSTUPANJE OD PRIMENE NADLE6NOG PRA(A )po#"- zn"7"#-

akonska odredba, kojom se sudija ovlašćuje da ne primeni nadležno

&olizione norme su norme opšteg karaktera i bave se rešavanjem

25. MEUNARODNI JA(NI POREDA3

Međunarodni javni poredak je ustanova domćeg prava koja određuje

&lauzula javnog poretka sastoji se u ovlašćenju sudije da u konkretnom

28. I'IGRA(ANJE 'A3ONA ) fraus legis0

- mogućnosti dobijanja ne"eg što se prema rednovno nadležnom pravu ne

29. U'(RABANJE )renvoi 0 I UPUBI(ANJE

&<. U'AJAMNOST C RE:IPRO:ITET )po#"- zn"7"#- dok"zi,"n#e0

:ecipricitet je institut MPP koji država upotrebljava kako bi obezbedila

&1. (RSTE RE:IPRO:ITETA

:eciprociteta ima više vrsta, kako po nastanku, tako i po sadržini.

(iplomatski nastaje međudržavnim ugovorima ili