Glava VIII

IZIGRAVANJE ZAKONA (FRA US LEGIS)

Odabrani lanci i rasprave
AUDIT, La fraude a la loi, Pari, 1974; BARTO, Izigravanje zakona u meuna-
rodnom privatnom pravu, Arhiv, 1939, 37; FAWCETT, Evasion of Law and Manda-
tor)' Rules in Privatc International Law, The Cambridge Law Journal 1990, 44; KNICKJENBERG,
Gretna Green, Das Standesamt, 1960, 45; LANG, La fraude a la loi en droit intemational prive
siusse, Diss., Lausanne 1983; LOUIS-LUCAS, La fraude b la loi dtrangre, Revue eritique, 1962, 1;
LUTHER, Gesetzesumgehung im IPR, FamRZ, 1956, 76; MARIDAKJS, Rdflexions sur la question de
la fraude a la loi dapres le droit intemational prive, Melanges I, Pari 1960, 231; PAK,
Meunarodni javni poredak i izigravanje zakona u obligacionim ugovorima sa stranim
elementom, P, 1964, 17; ROKOMANOVID, Fraus legis u teoriji i praksi meunarodnog
privatnog prava Francuske, Zbornik - Ni 98/99, 87; RMER, Dic Gesetzumgehung im deutschen
internationalen Privatrecht, Berlin 1955; SCHURIG, Die Gesetzesumgehung im Privatrecht, FS
Ferid, 1988, 375; SOPENA MONSALVE, Les ,,Excepciones de Orden Publico de Fraude a la
Le/*: Una aproximacion critica, Revista espagnol dereeho intemacional, 1982, 447; SP1TERI, La
fraude a la loi etrangere, Annales de la Faculte de droit de Toulouse, 1967, 37; STEUART, Gretna
Green, The Judicial Revievv, 1929, 144; VERPLAETSE, Reappraisal of the Concept of Evasion of
Law in Privatc Intemational Law, Revne hellcniquc de droit intemational, 1958, 264.

1. Pojam izigravanja zakona u meunarodnom privatnom pravu

Kolizione norme svaki zakonodavac postavlja na osnovu kriterijuma koji iz njegovog aspekta
izraavaju najbliu, najtenju vezu sa jednim pravnim odnosom. Ta veza se odreuje na osnovu
apstraktnog vrednovanja pojedinih mogudih veza jednog pravnog odnosa (pravne kategorije) sa
pravnim porecima razliitih drava. Tako, na primer, za brak sa elementom inostranosti za
materijalne uslove punovanosti kao relevantne veze mogu dodi u obzir dravljanstvo bududih
branih partnera, domicil istih lica, mesto zakljuenja braka, a u ugovoru o kupoprodaji
dravljanstvo, domicil (sedite) kupca i prodavca, mesto zakljuenja ugovora, mesto isporuke
robe, mesto pladanja robe. Zakonodavac se opredeljuje za jednu od mogudih veza prema tome
koju smatra najvanijom, vodedi rauna o ciljevima i naelima sopstvene zakonodavne politike.
U konkretnom ivotu primena merodavnog prava na osnovu apstraktno odreene najtenje
veze ne mora uvek da se poklopi sa reenjima koja prieljkuju subjekti konkretnih pravnih
odnosa.
Poto su take vezivanja na osnovu kojih se odreuje merodavno pravo najede injenice
na koje subjekti pravnog odnosa mogu da utiu, stvara se mogudnost za fenomen poznat pod
nazivom izigravanje zakona. Na primer, strane ugovomice same odluuju gde de sklopiti
odreen ugovor ili gde de biti mesto izvrenja; pokretne stvari se mogu premetati; ljudi mogu
menjati svoje boravite, prebivalite, pa i dravljanstvo. Mogude je i to da subjekti jednog ved
stvorenog ili bududeg pravnog odnosa podeavaju injenice (koje u meunarodnom privatnom
pravu predstavljaju take vezivanja) ba zato da bi ishodile primenu odreenog prava. Znajudi
da de se jedno pravno pitanje ceniti prema pravu drave domicila, neko lice moe da premesti
svoj domicil u dravu ije su norme za njega povoljnije.
Ako se vetakim stvaranjem ili menjanjem injenice koja je taka vezivanja neke kolizione
norme postie primena nekog drugog prava, a nc onog koje bi bilo merodavno da do promene
nije dolo, re je o izigravanju zakona u meunarodnom privatnom pravu. Subjekti pravnog
odnosa preduzimaju takve akcije obino radi toga da postignu primenu prava koje je u pogledu
njih povoljnije, umesto prava koje je manje povoljno. Svrha izigravanja zakona jeste da se,
umesto prava koje bi bilo merodavno da nije dolo do manipulisanja injenicom koja predstavlja
taku vezivanja, ishodi primena drugog prava ije de norme dopustiti postizanje efekta koji je
razliit ili nije doputen pravilima redovno merodavnog prava.
Materijalnopravni efekat kojem tei fraus legis postie se oslonom na slovo kolizione norme,
ali protivno ratio legis te norme. Iz ovog razloga, sankcionisanje fraus legis moe da se shvati
kao odstupanje od kolizionog pravila, odnosno od merodavnog prava, poto se otklanja
primena normi onog prava do kojeg koliziona norma normalno vodi, ali se istovremeno moe
shvatiti i kao zatita principa na kojima su graena domada koliziona pravila.

2. Primeri izigravanja zakona

Ustanova izigravanja zakona ima veoma bogatu i zanimljivu istoriju. Najedi su sluajevi
izigravanja zakona u oblasti porodinih odnosa i statusa pravnih lica.
U oblasti porodinih odnosa izigravanje zakona se javlja, po pravilu, mada ne i uvek, kao
instrument za izbegavnje nazadnih normi, normi koje vie nisu u skladu sa promenjenim
shvatanjima i potrebama ljudi, te ono moe biti sredstvo koje de omoguditi neko dejstvo koje
progresivnija prava dozvoljavaju. Ne moe se, meutim, poredi ni to da moe posluiti i kao
instrument dovitljivih pojedinaca da bi postigli odreeni, za njih poeljan cilj na laki i bri, a
moda i jedini mogudi nain.
Istorija belei brojne primere izigravanja nehumanih zabrana za sklapanje braka, kao to su,
na primer, zabrana da se sklopi brak izmeu pripadnika razliitih rasa, zabrana da se sklopi brak
bez saglasnosti roditelja itd. Verenici koji su eleli da sklope brak mimo ovih zabrana nisu se libili
ni veoma dramatinih gestova da bi ishodili primenu normi koje takav brak omoguduje. Treba
odmah istadi i to da nije nita manji broj onih koji su po svaku cenu nastojali da izbegnu norme
odreenog prava u suprotnom cilju - radi razvoda braka. I tu sredemo primere dramatine
odvanosti i odlunosti. Mada su osnovni uzrok izigravanja zakona nazadni propisi u pojedinim
zemljama, nije svaki pojedini sluaj izigravanja branih zakona ujedno i mali primer borbe za
progresivne ideje. Jo manje bi se moglo redi da su organi pred kojima se sklapaju ili razvode
brakovi nakon vetaki stvorene take vezivanja uvek motivisani borbom za progresivnije ideje.
Njihovi motivi su najede znatno manje romantini. Sklapanje i razvod brakova esto se
pretvara u veoma unosan posao.
Jedno od najuvenijih poprita izigravanja zakona je malo kotsko mesto Gretna Grin, koje
se nalazi na granici do Engleske. U kotskoj su vaile znatno liberalnije norme za sklapanje biaka
nego Stoje to bio sluaj u Engleskoj (re je o XVIII i vedem delu XIX veka), a da bi se primenile te
norme u odnosima sa stranim elementom, bila je dovoljna injenica da se brak sklapa u
kotskoj. Sredinom XVIII veka parohiju u Gretna Grinu preuzima svetenik po imenu Dozef
Pezli (Joseph Paisley) za ije se ime vezuje poetak procvata Gretna Grina. Istorija belei daje
Pezli bio poznat po svojoj neobinoj fizikoj snazi (umeo je, kau hroniari, da savija arae
meu prstima) i po tome to mu je pomaga i kompanjon pri sklapanju brakova bio kova.
Inae, bekstvo od engleskog prava esto je bilo kombinovano sa pravim bekstvom (od oeva i
drugih gonilaca). Oko 1770. godine zabeleen je sluaj bekstva sa pucnjavom i forsiranjem
nabujale reke Solvej (Solvvay), koja se nalazi ispred Gretna Grina. Neki od gonilaca su se udavili
u reci.
Matine knjige nisu najurednije voene u Gretna Grinu, ali ni prema podacima koji su ostali
zabeleeni broj godinje sklopljenih brakova nije bio manji od 300-400. Naknada je uglavnom
odmeravana prema fmansijskoj snazi verenika. Kraj procvata Gretna Grina oznaava jedan
kotski propis od 1. Decembra 1856. godine, koji predvia neto strou taku vezivanja, tj. da
verenici moraju da borave u kotskoj najmanje 21 dan, da bi mogli sklopiti brak po kotskom
pravu.
Poznati su i tzv. maarski brakovi, sklapani posle sredine XIX veka uglavnom u Erdelju
(Transilvanija), delu tadanje Maarske. Da bi razveli brak koji je bio nerazreiv prema
austrijskom pravu, mnogi austrijski graani su primili maarsko dravljanstvo i evangelistiku
veru. Na taj nain su stvorene pretpostavke za razvod braka prema normama koje su vaile u
Maarskoj, a nakon toga je najede zakljuivan brak sa novim partnerom. Nakon 1894. godine
brak postaje razreiv u Maarskoj za pripadnike svih veroispovesti, te vie nije bilo potrebno
lano menjati i veru uz dravljanstvo.
Znatno laki oblik izigravanja zakona praktikuje se i danas u SAD radi omogudavanja razvoda.
Iz federalnih drava gde je razvod teak, brani partneri, ili jedan od njih, odlaze u Nevadu, na
Devianska ostrva, u Dominikansku Republiku ili u severne provincije Meksika, da bi relativno
kratkim boravkom uspostavili fiktivni domicil i stvorili uslovc za primenu liberalnijeg prava. (U
Dominikanskoj Republici je potreban jednodnevni boravak, u Nevadi i na Devianskim ostrvima
potrebno je provesti est nedelja, a u Meksiku je dovoljno provesti 72 sata, odnosno tri dana.) U
svim tim federalnim dravama i provincijama (ili dravama na maloj udaljenosti kao to je
Dominikanska Republika) prihodi od brakorazvodnog turizma" su znaajna stavka u strukturi
nacionalnog dohotka.
Najuveniji pojedinani sluaj u istoriji izigravanja zakona je presuda francuskog Kasacionog
suda od 18. III 1878. godine, koja je skrenula najiru panju na problem fraus legis u
meunarodnom privatnom pravu. To je sluaj jedne belgijske kontese, koja je udajom za
francuskog dravljanina postala princeza Bofrmon (Beauffremont). Ona je u Francuskoj ivela
odvojeno od mua na osnovu presude o rastavi od stola i postelje, poto u to doba fiancusko
pravo nije dozvoljavalo razvod. Primila je dravljanstvo nemakog vojvodstva Saksonijc, prema
ijem pravu se odluka o rastavi od stola i postelje (donesena u Francuskoj) smatrala
ekvivalentnom odluci o razvodu. Prema tako izdejstvovanom merodavnom saksonskom pravu,
ona je mogla da dobije razvod, da bi se posle toga udala za rumunskog princa Bibesko (Bibesco).
Na zahtev njenog prvog mua, Kasacioni sud nije priznao vanost drugog braka, bez obzira na
koliziono pravilo o merodavnosti prava dravljanstva u pitanjima linog statusa, konstatujudi
daje promena dravljanstva usledila iskljuivo u cilju da se zaobiu pravila francuskog
porodinog prava.
Jedno od najslavnijih imena svetske operske scene XX veka moe da poslui kao ilustracija za
neiscrpnu inventivnost ljudi u potrazi za linom sredom, pa i po ccnu ,jnanipulisanja
injenicama koje slue u meunarodnom privatnom pravu za utvrivanje merodavnog prava.
Slavna operska diva Marija Kala (Maria Callas) roena je u Njujorku kao detc grkih roditelja.
Igrom amerikih i grkih zakona, ona je clt faulu iiriala i dravljanstvo Grke i dravljanstvo SAD.
Sve do etrnaeste godine ivela je u SAD, kada se sa majkom i sestrom preselila u Grku.
Pevanje je uila od mladih dana, a svoj slubeni debije imala 1942. godine u Atinskoj operi.
Nekoliko godina kasnije vratila se u SAD, sve u nadi da de dobiti angaman, ali se uzlazna linija
njene karijere vezuje za nastupe u Italiji poev od 1947. godine. Dvc godine kasnije ona se tamo
venala u rimokatolikoj crkvi sa italijanskim industrijalcem i svojim menaderom ovanijem
Batistom Meneginijem (Giovanni Battista Meneghini). Kada je usledio njen fatalan susret sa
grkim brodovlasnikom i multimilionerom Aristotelom Onazisom (Onassis), Marija Kala je
uinila sve da bi mogla da stupi sa njim u brak. Menegini je smatrao da nema osnova za razvod
njihovog braka. Dobar advokat je, meutim, skrenuo njenu panju na jednu normu grkog
prava, koja je, inae, zadavala mnogo muke grkim dravljanima - ekonomskim emigrantima
irom sveta. Po toj normi, brak grkih dravljana zakljuen u bilo kojoj formi osim u onoj
propisanoj u Grkoj, nepunovaan je. Imajudi to u vidu, Marija Kala se 1966. godine u
Ambasadi SAD u Parizu odrekla amerikog dravljanstva, raunajudi na to da de njen brak, kao
brak dravljanke Grke, sa Meneginijem na taj nain biti nitav u Grkoj. To je za nju bila
mogudnost da u Grkoj eventualno zakljui brak sa ovekom koji je, kako se kasnije pokazalo,
bio ljubav njenog ivota. Nakon vetaki stvorene (odnosno vetaki otklonjene) take
vezivanja, izostala je, meutim, realizacija: Marija Kala se nikada nije udala za Onazisa.
Veoma su brojni i sluajevi lane lokalizacije pravnih lica, uglavnom radi izbegavanja
poreskih propisa. Poznat je spor u vezi sa Sosiete de Mulen Ru (Societe du Moulin Rouge), koja
je osnovana kao londonska kompanija, no pariki sud je u tome naao fraus legis (1913).

3. Elementi izigravanja zakona

a) Veslako stvaranje take vezivanja

Osnovni elemenat kroz koji se ostvaruje fraus legis je promena injenice koja predstavlja
taku vezivanja kolizione norme. Prema vladajudem miljenju, ova promena treba da usledi na
nain koji je sam po sebi dozvoljen. Promena dravljanstva ili domicila, izbor naroitog mesta
kao mesta zakljuenja ili izvrenja ugovora, ili pak mesta zakljuenja braka, prenoenje pokretne
stvari iz jedne drave u drugu itd., nisu po sebi nedozvoljene radnje, ali su u sluaju fraus legis
preduzete radi postizanja jednog posrednog cilja, koji se ogleda u nametanju primene prava
koje pod redovnim okolnostima ne bi bilo merodavno.
U sluaju da se injenica koja daje sadraj taki vezivanja simuluje (na primer, time to de
ugovorne strane navesti kao mesto zakljuenja ugovora drugo mesto, a ne ono u kome je
ugovor stvarno zakljuen), nije re o fraus legis u meunarodnom privatnom pravu, jer injenica
koja predstavlja taku vezivanja nije stvorena. Sud de uzeti u obzir taku vezivanja koja stvarno
postoji (mesto gde je ugovor stvarno zakljuen), te ne mora dodi do korekcije dejstva kolizione
norme, kao to je to sluaj kod sankcionisanja fraus legis. Prilikom izigravanja zakona u
meunarodnom privatnom pravu, taka vezivanja, tj. injenica koja joj daje sadraj, realno je (i
po sebi propisno, pravilno) stvorena, ali sa frauduloznim ciljem, te se postavlja pitanje da li de se
smatrati merodavnim pravo na koje novostvorena injenica kroz taku vezivanja ukazuje, ili de
se otkloniti primena tog prava kao sankcija zbog frauduloznog manipulisanja kolizionim
instrumentima.

b) Namera izigravanja

U teoriji, pa i u praksi, sporno je da li se fraudulozna namera ima smatrati elementom
izigravanja zakona u meunarodnom privatnom pravu. Vie je prihvadeno stanovite da namera
jeste konstitutivni elemenat fraus legis. Batifol istie da je namera karakteristian elemenat
fraus legis; merodavnost odreenog prava treba daje cilj, a ne samo prosta posledica promene
dravljanstva, domicila ili slinog stvaranja nove take vezivanja. Nasuprot tome, prema
objektivistikom shvatanju - namera nije nuan konstitutivni elemenat fraus legis

c) Izbegavanje domadih imperativnih normi

Izigravanje zakona se postie manipulacijom u kolizionom domenu, ali su motivi u oblasti
materijalnopravnih propisa. Vetaka taka vezivanja, koja se stvara putem stvarne promene
injenice koja joj u konkretnom sluaju daje sadraj, stvara se upravo radi izbegavanja
odreenih materijalnih normi. Prema vladajudem shvatanju to treba da budu imperativne
norme. Do fraus legis dolazi, dakle, radi izbegavanja primene imperativnih normi, ali to ne treba
da budu istovremeno i norme javnog poretka. Inae, izigravanje zakona ne bi imalo osnova da
postoji kao posebna ustanova.
Postoje razliita shvatanja po pitanju da li predmet zaobilaenja zakona mogu biti i norme
stranog materijalnog prava. Posebno ive kontroverze po tom pitanju postoje u francuskoj
teoriji i praksi. Prema miljenju koje je danas ire prihvadeno, sud nije duan da vodi rauna o
tome da li su izigrane materijalne norme stranog prava. U domadoj teoriji, takoe, preovlauje
miljenje da samo izbegavanje domadeg materijalnog prava predstavlja fraus legis u
meunarodnom privatnom pravu, tanije, da samo takvo izigravanje treba sankcionisati. Drugo
miljenje se zalae za sankcionisanje fraus legis i u sluaju da subjekti pravnog odnosa, usled
manipulisanja injenicama koje daju sadraj taki vezivanja, nametnu primenu drugog stranog
merodavnog prava, umesto onog koje bi bilo merodavno da nije dolo do promena u
injenicama. Opravdanje ovakvog .stava se nalazi u neophodnosti zatite pravilne primene
naih kolizionih normi kao sastavnog i nerazdvojivog dela prava SFRJ, ime se primena zaista
merodavnih stranih suspstancijalnih normi obezbeuje, dodue, posredno, ali pozivom na
ustanovu izigravanja zakona.
Jedna od osnovnih karakteristika fraus legis u meunarodnom privatnom pravu je u tome
to se fraudulozna radnja ostvaruje u kolizionoj sferi, zloupotrebom mogudnosti koje otvaraju
kolizione norme, ali su krajnji (i stvarni) objekt izigravanja materijalne norme, i to, prema
vladajudem stanovitu, materijalne norme domadeg prava. Stoga vie pogaaju sutinu i manje
pruaju osnova za nesporazume definicije fraus legis koje se ne ograniavaju na opisivanje
efekata u kolizionoj sferi. Tek ukazivanjem na materijalnopravni momenat dobija pravi smisao i
namera, kao elemenat fraus legis, jer se fraudulozna namera raa iz interesa koji se vezuju za
materijalnopravno reenje.

4. Razliita stanovita o sankcionisanju fraus legis u meunarodnom
privatnom pravu

Ustanova izigravanja zakona ima izvesne slinosti sa ustanovom javnog poretka u
meunarodnom privatnom pravu. U oba sluaja se omoguduje odstupanje od redovnog dejstva
kolizione norme. Ipak, ideja o sankcionisanju fraus legis nije ni priblino tako iroko prihvadena
kao to je to sluaj sa sankcionisanjcm povreda javnog poretka. Ovo je i logino ako se ima u
vidu da kod fraus legis ne moraju biti ugroene osnovne vrednosti javnog poretka. Ukoliko bi to
bio sluaj, ustanova javnog poretka je dovoljna i adekvatna garancija za zatitu, te se
sankcionisanjc fraus legis pokazuje suvinim. Na terenu gde sankcionisanje fraus legis nema
odgovarajudu zamenu, razlozi koji trae intervencije su viestruki (izbegavanje domadih
imperativnih propisa, fraudulozno koridenje kolizionih mogudnosti), ali nisu takvog intenziteta
da bi imperativno traili akciju. Protivnici sankcionisanja izigravanja zakona u meunarodnom
privatnom pravu istiu i to da ova ustanova unosi povedanu pravnu nesigurnost. Moglo bi se
dodati da u sferi porodinih odnosa, gde je izigravanje zakona najede, vetako stvaranje
take vezivanja moe biti veoma krupan poduhvat (naroito ako je re o promeni dravljanstva),
koji ima brojne posledice pored skretanja pravca dejstva kolizione norme. Meu ove posledice
spada i to da osetno slabe ne samo formalni ved i stvarni razlozi za primenu domadih normi.
Treba voditi rauna i o tome da se izigravanje zakona esto javlja kao korekcija nazadnih ili
neadekvatnih materijalnih normi. Barto upozorava da uestano izigravanje jednog propisa
treba da slui kao opomena domadem zakonodavcu da preispita odnosnu normu.
Argumenti koji se istiu protiv sankcionisanja fraus legis odneli su prevagu u nemakom i
anglo-amerikom pravu. Prema vladajudem stanovitu u nemakom pravu, nema stvarne
potrebe za sankcionisanjem fraus legis pored ustanove javnog poretka. Ovu ideju je isticao jo
Vehter (VVachter), i ona se zadrala i danas. Ovakvo stanje konstatuju i Raapc i Kegel, s tim to
ovaj poslednji iznosi i ozbiljne kritike zamerke. Feri smatra da za sankcionisanje fraus legis
ima mesta i u nemakom pravu, ali na veoma ogranienom prostoru. Pored stava da se
sankcionisanje izbegavanja domadih imperativnih normi svede na sluajeve u kojima je
povreen javni poredak, u nemakoj doktrini se predlae da se pojava izigravanja suzbija
preciznijim formulisanjem kolizionih normi, kao i ciljnim tumaenjem kolizionih normi.
Anglosaksonsko pravo, takoe, ne prihvata sankcionisanje fraus legis kao posebnu
ustanovu. Mori naglaava da Engleski sudovi nikada nisu razvili doktrinu zaobilaenja zakona
u sukobima zakona. ak ni vanost brakova sklopljenih u Gretna Grinu nije bila ponitavana u
Engleskoj. Standardni ameriki udbenici sukoba zakona obino i ne pominju ustanovu
izigravanja zakona.
Nasuprot nemakoj i anglo-amerikoj teoriji i praksi, sankcionisanje fraus legis ima veoma
snane korene u francuskoj teoriji i praksi. Izigravanje zakona se sankcionie i u vajcarskom,
panskom, maarskom, meksikom, portugalskom, rumunskom, senegalskom pravu. Naa
teorija, takoe, stoji na stanovitu daje opravdano sankcionisanje fraus legis. Meutim, treba
istadi a znaaj izigravanja zakona u naem meunarodnom privatnom pravu nije velik.
Tome svakako znaajno doprinosi injenica da u oblastima koje su od posebnog znaaja za fraus
legis srpski materijalnopravni propisi ne podstiu fraudulozno izbegavanje domadeg prava.

5. Oblici izigravanja zakona u meunarodnom privatnom pravu

Izigravanje zakona u meunarodnom privatnom pravu podrazumeva dva osnovna tipa. Prvi
tip podrazumeva da se pred domadim organom namede primena stranog prava umesto
domadeg, skredudi normalan pravac dejstva domade kolizione norme putem vetaki stvorene
take vezivanja. Drugi tip oznaava fraudulozno izbegavanje srpskih imperativnih propisa pred
stranim organom. U ovom drugom sluaju, sankcionisanje fraus legis od domadeg organa treba
da se odigra u sferi priznanja, tj. nepriznanja dejstva jedne strane odluke, a time je u povedanoj
meri ugroena pravna sigurnost, jer je re o aktu koji je ved stvoren i koji proizvodi odreene
posledice i uiva odreeno poverenje. Zbog toga se namede poseban oprez prilikom
sankcionisanja drugog tipa fraus legis.
Kada je re o vetakom stvaranju take vezivanja da bi se nametnula primena stranog
prava pred domadim organom, sankcionisanje fraus legis sastoji se u tome da se ne uzima u
obzir fraudulozno stvorena taka vezivanja, ved se primenjuje ono pravo koje bi bilo merodavno
da nije dolo do manipulisanja sa takom vezivanja - a to je domade pravo. Pri tom se, po
vladajudem miljenju, ne dira u samu novostvorenu injenicu koju koliziona norma priznaje kao
taku vezivanja. Ne niti se, na primer, novosteeno strano dravljanstvo (niti je to u nadlenosti
domadeg organa), samo se odbija primena stranog prava iju merodavnost nastoji da uspostavi
fraudulozno steeno dravljanstvo.
Prilikom preispitivanja stranih odluka koje su donete na bazi fraudulozno stvorenih, a
kolizionopravno relevantnih injenica, ne moe se govoriti o manipulisanju domadim kolizionim
propisima, jer strani organ njih ne primenjuje, ved primenjuje svoja koliziona pravila. I dalje
moe, meutim, da postoji fraudulozno izbegavanje domadih materijalnopravnih propisa i tome
moe da se pridrui i izigravanje domadih propisa o nadlenosti.


6. Izigravanje zakona u naem meunarodnom privatnom pravu

Odredba lana 5. ZMPP glasi:
Ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavno po odred bama ovog ili drugog
saveznog zakona, ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava
SRJ.
Nema, dakle, nikakve dileme da se izigravanje zakona posebno sankcionie u
meunarodnom privatnom pravu Srbije. Iz zakonskog teksta proizlazi da se sankcionisanje fraus
legis protee i na odnose sa stranim elementom koji nisu regulisani u ZMPP, ved u drugom
zakonu. Sankcionisanje izigravanja zakona je opita ustanova naeg meunarodnog privatnog
prava, mada je istovremeno predviena i u nekim posebnim zakonima koji se dotiu materije
meunarodnog privatnog prava.
Tekst lana 5. ZMPP prua i neka preciziranja u pogledu dejstva i obima sankcionisanja fraus
legis.
(a) Potvren je stav teorije da izigravanje valja spreavati (tanije, sankcionisati) samo ako je
putem vetaki stvorene take vezivanja izbegnuta primena domadeg materijalnog prava.
Prema tome, nede se reagovati ako je jedno lice zamenilo svoje holandsko dravljanstvo
vedskim radi izbegavanja holandskih pravila, koja bi inae bila merodavna prema srpskoj
kolizionoj normi. U situaciji kada su u svetu podeljena miljenja o tome treba li uopte
sankcionisati fraus legis, logino je da se domaaj ove ustanove svede na sluajeve u kojima
je putem manipulisanja sa takama vezivanja izbegnuto domade materijalno pravo.
(b) Iz formulacije lana 5. moe se izvudi zakljuak da je relevantan i subjektivni faktor. Domadi
sud de otkloniti strano pravo (koje je postalo merodavno na osnovu novostvorene take
vezivanja), samo ako je merodavnost stranog prava uspostavljena u cilju izbegavanja
primenc naeg prava.
(c) lan 5. ZMPP ima u vidu samo situacije u kojima se putem vetaki stvorene take vezivanja
eli nametnuti primena stranog prava pred domadim organom. Ne pokriva situcije u kojima
se vetaki stvorenom takom vezivanja utie na donoenje odreene strane odluke.
Smatramo da iz toga treba izvudi zakljuak da se pitanje fraus legis kod nas ne moe
postaviti u postupku priznanja i izvrenja strane sudske ili arbitrane odluke. Ovakav
zakljuak vrsto potkrepljuje i injenica da su uslovi za priznaje i izvrenje stranih odluka
postavljeni u l. 86-96. i 101. ZMPP, koji ne pominju izigravanje zakona. Uslovi za priznanje
stranih odluka, koje zakon taksativno nabraja, ukljuuju i ustanovu javnog poretka, te su oni
sasvim adekvatna zatita od neeljenih efekata koje mogu doneti inostrane odluke.
(d) Konano, iz lana 5. jasno proizlazi da je posledica izigravanja zakona u tome to domadi
organ nede primeniti ono (strano) pravo na koje pokazuje fraudulozno stvorena taka
vezivanja, ved de primeniti domade pravo koje bi bilo merodavno da nije dolo do
manipulisanja takom vezivanja.