PRIRODNO EKONOMSKE ODLIKE EVROPA

Moglo bi se redi da je Evropa poluostrvo koje se sastoji od vie manjih poluostrva. Preteno je nizijska, ali ima planinske lance u unutranjosti, na severu i na jugu. Glavni planinski lanac su Alpi, a najvii vrh je Elbrus u Rusiji (5.630 m). Velike reke u sredinjem delu su vani plovni putevi. Evropa uglavnom ima umerenu klimu i ravnomerno rasporeena etiri godinja doba. Tri glavne klime su sredozemna na jugu, okeanska na zapadu i severu, i kontinentalna u sredinjem i istonom delu. Osim toga, zapadni i severni deo kontinenta greje Golfska struja.

Granice
Dugo se raspravlja o preciznom mestu granica Evrope. Evropa, u stvari, nije pravi kontinent, ved predstavlja deo Evroazije, pa zato nije lako oznaiti gde tano prestaje Evropa a gde poinje Azija. S druge strane, granice Evrope esto su diktirane granicama kultura, ekonomije, i politike, usled ega danas postoji nekoliko Evropa koje, ujedno, oznaavaju razliite stvari. Granicu Evrope ine:

Planina Ural, reka Ural, Kaspijsko jezero, planina Kavkaz, Bosforski moreuz, Mramorno more, moreuz Dardaneli i Egejsko more. Smatra se da je planinski venac Ural zajedno sa rekom Ural, prirodna, istona granica Evrope. Ostale granice Evrope ine: na severu - Severno more, na jugu Mediteransko more, a na zapadu Atlantski granicu okean. Evrope Jugoistonu ine planine

izmeu Kaspijskog i Sredozemnog mora.

Fiziko-geografske odlike
Evropa je po povrini (10 500 000km), veda samo od Australije. Po broju stanov nika zauzima trede mesto (oko 800 000 000), iza Azije i Afrike. Predstavlja poluostrvo najvede kopnene celine na svetu Evroazije. Cela je smetena na severnoj, a najvedim delom i na istonoj polulopti. Smatra se da je planina Ural istona granica Evrope, zajedno sa Ural rekom. Evropa se granii i sa Severnim i Mediteranskim morem i Atlantskim okeanom. Na istoku, Uralski venac, reka Ural, Kaspijsko more, Kavkaz, Crno more, Bosfor, Mramorno more i Dardaneli ine granicu izmeu Evrope i Azije. Meu geografima postoji neslaganje oko istone granice Evrope, i to, u delu koji se nalazi izmeu Kaspijskog i Crnog mora. Nek i geografi smatraju da se granica prostire Kumo-manikom udolinom koja se nalazi severnije od planine Kavkaz i ostavljajudi ovu planinu van granica Evrope. Najveda poluostrva evropskog kontinenta su Skandinavsko, Apeninsko, Pirinejsko, Balkansko i Jiland. Najveda ostrva su Britansko, Island, Irska, Sardinija, Sicilija, Korzika. Najznaajniji moreuzi su: Bosfor, Dardaneli, Gibraltar. Najstarije evropsko kopno je Ruska platforma, preko koje su nataloeni sedimenti Istonoevropske nizije, zatim Ukrajinski i Skandinavski tit. Najstarije planine u Evropi su: Skandinavske i Kambrijske. Gromadne evropske planine su: Centralni masiv, varcvald, Vogezi, Sudeti, Rodopi i Ural. Venane planine, nastale alpskom orogenezom su Alpi, Pirineji, Karpati, Apenini, Dinaridi. Najvede nizije su: Istonoevropska, Srednjeevropska, Panonska, Padska, Priatlantska. Najvii vrhovi u Evropi su: Elbrus na Kavkazu (5642m) i Mon Blan u Alpima (4807m). Od svih kontinenata Evropa je najrazueniji kontinent. Ona sama je jedno veliko poluostrvo. Posmatramo li nju kao kontinent onda na tom poluostrvu (kontinentu), na poluostrva i ostrva otpada 28% njene celokupne povrine. Posmatrano iz drugog ugla oko 62% evropskog prostora nalazi se blizu mora, a samo za 38% toga prostora moglo bi se konstatovati da je udaljeno od mora. Na razuenost Evrope velikog uticaja ima ralanjenost njenog reljefa. Vertikalna ralanjenost reljefa Evrope nije toliko izrazita u odnosu na druge kontinente koliko je to horizontalna ralanjenost.

Obale Evrope duge su 41.000 km (po nekim autorima 38.000 km, ali smatramo tanijim prvu cifru). Sa tom duinom obale Evropa je najrazueniji kontinent (na 1.000 km povrine Evrope dolazi 4,1 km obale). Uporedi li se to sa drugim kontinentima taj koeficijent je najvedi (kod Sev. Amerike je 3,1 km, June Amerike 1,6 km, Azije 1,7 km i Afrike 1,1 km obale na 1.000 km). Pojedini delovi obala Evrope (po proraunu nemakog geografa O. Henela) po razuenosti su daleko vedi: norveka obala 20, dalmatinska obala 10, grka obala 6 panska obala 5). Karta izotela (krive zatvorene linije koje pokazuje jednaku udaljenost od obalne crte) pokazuje da u Zapadnoj i Srednjoj Evropi nijedna taka u unutranjosti kontinenta nije udaljena vie od 500 km, dok je u Istonoj Evropi ova udaljenost 1.200 km. Klima Evrope je uslovljena geografskom irinom (najvedim delom se nalazi u severnom umerenom pojasu), kao i vazdunim masama nastalim u udaljenim oblastima: Iznad Atlantika (vlane vazdune mase), polarne vazdune mase (nad Grenlandom, Islandom, nad Sibirom- donose hladno vreme), tople vazdune mase iz Sahare, koje kredudi se preko Sredozemnog mora postaju vlane, donose Junom delu Evrope i Balkanskom poluostrvu padavine. Golfska struja utie na povienje temperature daleko od obala Atlantskog okeana. Prodor vazdunih masa sa severa na jug spreavaju venci Alpa, i tako tite Sredozemlje od hladnih vetrova. Takodje, Dinarske planine predstavljaju prepreku dubljem prodoru sredozemnog klimatskog uticaja ka unutranjosti. U Evropi se pod ovim uticajima oblikovalo est tipova klime: sredozemna, klima zapadnih obala ( atlantska klima), kontinentalna, umereno kontinentalna, subpolarna i planinska.

Hidrografija
Evropske reke pripadaju slivu Atlantskog okeana, slivu Severnog ledenog okeana i Mediteranskom slivu. Atlantski sliv se deli na etiri, a Mediteranski na tri morska sliva. U Kaspijsko more se uliva najveda Evropska reka Volga, Dunav u Crno more, Sena i Loara u Atlantski okean, Rajna, Laba, Odra, u Severno more, Rona u Sredozemno more. Najveda jezera Evrope su: Ladoga i Onjega, a najpoznatija Madjore, Komo, enevsko, Bodensko, Balaton, Ohridsko,...

Demografske odlike
Dananji stanovnici Evrope predstavljaju meavinu starosedelaca i pridolica. Vedina naroda Evrope pripada indoevropskoj porodici naroda, odnosno trima velikim grupama ove porodice: slovenskoj, romanskoj i germanskoj. Slovenskoj grupi pripadaju: - Rusi, Ukrajinci, Belorusi (Istoni Sloveni) - Poljaci, esi, Slovaci, Luiki Srbi (Zapadni Sloveni) - Srbi, Crnogorci, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Bugari (Juni Sloveni) Romanskoj grupi pripadaju: Italijani, panci, Francuzi, Portugalci i Rumuni. Narodi germanske grupe su: Norveani, veani, Holanani, Danci, Nemci, Englezi, Islanani, Flamanci. Indoevropskoj porodici naroda pripadaju i Grci, Albanci. Ugrofinska grupa naroda: Finci i Maari- uralska porodica naroda Drave ukupan broj 43. Najveda drava po povrini je Ukrajina (604.000 km), zatim Francuska (547.000 km) i panija (505.000 km). U Evropi imamo 7 minijaturnih drava (Andora, Malta, Vatikan, San Marino, Monako, Lihtentajn, Luksemburg). Najmnogoljudnije drave su Nemaka (82,5 miliona stanovnika), Francuska (60 mil.st.) i Italija (57 mil.st.). Najgude naseljene drave su Malta (1252 stanovnika/km) i Holandija (388

stanovnika/km), najree Island (2 stanovnika/km) i Norveka (13 stanovnika/km). Prirodni prirataj u Evropi je nizak, a u nekim dravama je i negativan u duem vremenskom periodu. Najvedi prirodni prirataj je u Albaniji (14 ).

Religijska struktura
Preovlauje hridanstvo, tj. pravoslavlje i katolicizam. Katolici: Portugalci, panci, Francuzi, Italijani, u Belgiji i Luksemburgu, Poljaci, esi, Slovaci, Maari, Hrvati, Slovenci . Protestanti: Velika Britanija, delom u Nemakoj, Holandiji, vajcarskoj. Pravoslavci: u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji i Grkoj). Islam je zastupljen u evropskom delu Turske, BiH, delovima Makedonije, Srbije i Crne Gore i u Albaniji.