АУСТРИЈА

Географски положај

Аустрија, званично Република Аустрија, је држава која се налази у Централној Европи ( слика 1.) .
Протеже се између 46° - 49° сјеверне географске ширине и 9° - 17° источне географске дужине.
Захвата површину од 83.871 км² и по површини је 113. земља на свијету. Аустрија је
континентална држава која се граничи са Њемачком (784 км) и Чешком (362 км) на сјеверу,
Словачком (91 км) и Мађарском (366 км) на истоку, Словенијом (300 км) и Италијом (430 км) на
југу, Швајцарском (164 км) и Лихтенштајем (35 км) на западу и нема излаз на море ( слика 2.).
Дужина државне границе износи 2.563 км.

Хидрографија

Највећа ријека је Дунав. Највећи диo Аустрије, око 80.566 км² припада Дунавском сливу, а
само мала подручја на западу припадају сливу Рајне (2.366 км²), те на сјеверу сливу Елбе
са површином од 918 км². Ријека Дунав, као важан паневропски пловни пут повезује средњу
Европу са облашћу Црног мора и Балкана.
Дужина ријечних водених путева у Аустрији је 358 км. Поред Дунава пловна су и многобројна
мала језера на Алпима и то највише у туристичке сврхе.
Највеће језеро у Аустрији је Нежидер, а друго по величини је Атерско језеро.
Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.

Слика 1. Слика 2.
Природне одлике

Физичкогеографски елементи, прије свега рељеф, предодредили су да се Аустрија ди jели

на њен планински и котлинско – низијски до. Планински дио представљен је Алпима, а нешто
нижи дио ободним котлинама и низијама. Неке административне покрајине налазе се
у планинским предјелима: Салцбург, Тирол и Форарлберг. Претежно низијске покрајне су су
Бургенланд, затим у Подунављу - Горња и Доња Аустрија са Бечким басеном. Покрајине
Штајерска и Корушка делом припадају котлинској, а дијелом планинској Аустрији ( слика 3. )

Рељеф

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато
туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 м), а након њега
Вилдшпице (3.774 м). Сјевер и исток земље су углавном брежуљкасти и равни. Највиши
планински врх Гросглокнер 3.798 м (слика 4.) у Аустрији налази се у савезној покрајини
Корушкој. Осим њега Аустрија има преко 900 врхова са висином већом од 3.000 м.

Слика 3. Слика 4.

Становништво

Службени језик је њемачки, а само три етничке групе су традиционалне етничке мањине. То су
Словенци у Корушкој, те Мађари и Хрвати у Бургенланду на граници са Мађарском.
По неким процјенама државних власти у Аустрији живи и око 300.000 Срба.
Аустрија има и много радника-имиграната. Више од три четвртине Аустријанаца су католици.
Остале важне вјере су православље, ислам и протестантизам.

Клима

Клима је умјерена, са хладним зимама и свјежим љетима. У западном и средишњем дијелу

превладава сњежна клима с изразитим падавинама и ниским зимским температурама. Љетње
температуре су до 20 C. У долинама су честе магле и температурне инверзије. Према истоку
превладава умјерено континентална клима.
Привреда

Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свијету по висини бруто домаћег производа,

има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок животни стандард. Све до 80-их
година прошлог вијека многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих
година, међутим, приватизација је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских
привреда. Одмах послије високо развијене индустрије, туризам има највећи удио у националној
привреди.
Њемачка је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако
подложном брзим промјенама њемачке привреде. Али откада је Аустрија постала чланица
Европске уније и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције
зависности о њемачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних
инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену
близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније, па је економски раст убрзан
последњих година.

Занимљивости

Занимљива чињеница везана је за поријекло заставе. Црвено-бијело платно се сматра једном од

најстаријих застава на свијету. Према легенди, застава је први пут била украшена бојним заставама
трупа Леополда Аустријског у 12. вијеку. После битке, вођа је бацио кошуљу натопљену
крвљу непријатеља и нашао белу пругу, на којој је био везан широк појас. Од тог тренутка црвено-
бијело платно постало је стални пратилац аустријског цара, а након тога постало је званични
знак цијеле земље.
Многи знају Аустрију као родно место свјетски познатих композитора и музичара, међу осталима
Моцарт, Јохан Штраус отац и син, Шенберг, Веберн и Берг.
Треба споменути и славне физичаре Болцман и Шредингер, филозофе Витгенштајн и
Гедел, психоаналитичара Фројд, писца Мусила и сликара Климт.
Барокни стил са „аустријским укусом“ огледа се у чувеном споменику културе - палати Шенбрун
( слика 5.). Замислите, има 1441 собу различитих величина и намјена.
У главном граду државе Бечу можете посј етити најстарији Феррисов точак на цијелом свијету
( слика 6) , а најстарији зоолошки врт на свијету такође се налази у главном граду Аустрије.

Слика 5. Слика 6.
 ЊЕМАЧКА

Географски положај

Њемачка се налази у западној и средњој Европи; на сјеверу се граничи с Данском, на истоку с

Пољском и Чешком, на југоистоку са Аустријом, на југозападу и југу са Швајцарском, на западу с
Француском, Луксембургом и Белгијом, а на сјеверозападу с Холандијом ( слика 1. ). Углавном се
налази између 47° и 55° сјеверне географске ширине и 5° и 16° источне географске дужине.
Њемачка на сјеверозападу излази на Сјеверно море, а на сјеверу и сјевероистоку на Балтичко море.
Са Швајцарском и Аустријом, дуж границе дијели слатководно Боденско језеро — треће по
величини језеро у средњој Европи.] Њемачка заузима површину од 357.021 km² — од чега 349.223
km² чини копно, а 7.798 km² вода. Седма је земља по површини у Европи и шездесет друга на
свијету.

Природне одлике

Њемачка се протеже од планинског вијенца Алпи (највиша тачка Цугшпице, 2.962 m) на југу, до
обала Сјеверног и Балтичког мора на сјеверу ( слика 2.). Шумско побрђе средње Њемачке и
низијска сјеверна Њемачка (најнижа тачка је Вилштермарш, на 3,54 m испод нивоа мора)
испресијецани су великим ријекама као што су Рајна, Дунав и Елба. Њемачки алпски глечери су
изложени деглацијацији. Педолошки покров представљен је подзолима скромнијег бонитета, а
нешто плодније тло је у сјеверним дијеловима и у подножјима средњоњемачких планина.

Слика 1. Слика 2.
Рељеф

У физичкогеографском погледу, а превасходно захваљујући морфолошким факторима, Њемачка

има изглед „три степенице” ( слика 3. ) које се постепено спуштају идући од југа ка сјеверу. У том
распореду једино се меридијанска регија Порајња издваја као засебна цјелина, како у
хидрографском и рељефном, тако и у привредном погледу.
Највиши дио Њемачке („највиша степеница”) јужни су дијелови земље и ту се налазе сјеверни
Алпи, чији највиши врх Цугшпиц, с висином од 2.963 метра, уједно представља и највишу тачку
цијеле земље. На Алпе се на сјеверу наставља Баварска висораван с просјечним висинама између
400 и 600 м. У средњој Њемачкој налазе се стари масиви (просјечних висина од 600 до 700 м)
чијим рељефом доминира Шварцвалд с висином од 1.493 метра. Сјеверни дио земље је најнижи и
то је подручје Сјеверноњемачке низије с просјечним надморским висинама од око 50 м.

Хидрографија

Најзначајнија ријека Њемачке је Рајна ( слика 4. ), а сливу Сјеверног мора припадају још и Лаба и
Везер. На Лаби се налази и највећа њемачка лука Хамбург, док је најзначајнија лука на Везеру
Бремен. Највећа ријека у сливу Балтичког мора је Одра.
Највећа ријека у јужном дијелу земље је Дунав који је у Њемачкој плован низводно од Улма.
У сјеверном дијелу земље налази се већи број релативно мањих језера ледничког поријекла.

Клима

Највећи дио Њемачке има умјерену сезонску климу у којој преовлађују влажни вјетрови. Земља се
налази између океанске западноевропске и континенталне источноевропске климе. Климу
ублажава Сјеверноатлантска струја, сјеверни крак Голфске струје. Ова топла морска струја утиче
на подручја која излазе на Сјеверно море; посљедично, клима на сјеверозападу и западу је
океанска. На истоку је клима више континентална: зиме могу бити веома хладне, а љета веома
топла; могу се јавити дужи сушни периоди. Средња и јужна Њемачка су прелазне области, у
којима се разликују умјерена океанска или континентална клима. Поред морске и континенталне
климе које преовлађују у највећем дијелу земље, област Алпи на крајњем југу и — у мањој мјери
— неке области побрђа средње Њемачке могу имати планинску климу, с ниским температурама и
већом количином падавина.

Слика 3. Слика 4.
Привреда

Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније
која износи 7,1%.Према Организацији за економску сарадњу и развој Њемачка има једну од
највиших радних продуктивности на свијету.
Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту
(слика 5.) на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе и сједишту Европске
централне банке.
Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године. Чланица је Еврозоне коју
представља око 338 милиона грађана.
Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од
најконкурентнијих и иновативнијих на свијету и четврта је највећа по производњи ( слика 6.).

Становништво

Њемачка је најнасељенија земља Европске уније, по броју становника друга у Европи након Русије
и шеснаеста најнасељенија земља на свијету. Густина становништва износи 227 становника на
квадратном километру.
Четири сразмјерне групе народа сматрају се „националним мањинама”, јер су њихови преци
живјели вијековима на простору данашње Њемачке. То су Данци, који живе у најсјевернијој
држави Шлезвиг-Холнштајну, Лужички Срби, који живе у региону Лужица који се налази у
државама Саксонија и Бранденбург. Роми и Синти живе у свим савезним државама, док Фризи
живе на западној обали Шлезвиг-Холнштајна и на сјеверозападу Доње Саксоније.

Занимљивости

Берлин, главни град Њемачке, је 9 пута већи од Париза и има више мостова од Венеције.
Најужа улица на свијету налази се у њемачком граду Ројтлингену и на најужем мјесту је широка
само 31 цм.
Берлин је дом највећег зоолошког врта на свијету. Постоји преко 400 регистрованих зоолошких
вртова, као и велики број акваријума, резервата природе, ботаничких вртова, паркова итд.
Чувено пиће Фанта настало је у Њемачкој током Другог свјетског рата. Због трговинског ембарга
из Америке је био отежан увоз сирупа за производњу кока-коле, па је директор фабрике у
Њемачкој одлучио да направи сопствени производ од састојака које је имао на располагању.

Слика 5. Слика 6.