HIDROSFERA Hidrosfera je vodeni omota Zemlje. Voda je najrasprostranjenija materija na Zemlji.

U atmosferi je prisutna u vidu vodene pare, na Zemljinoj povrini je ima u okeanima, morima, jezerima, rekama i movarama, u polarnim i visokoplaninskim predelima javlja se kao led, u podzemlje dospeva procedjivanjem i poniranjem, a velikim delom uestvuje i u sastavu ivih bia. Nalazi se i u sastavu stena i minerala. Ukupna zapremina hidrosfere iznosi oko 1.4 milijarde km3. Od toga se 96,5% vode nalazi u Svetskom moru, dok na slatke vode otpada samo oko 2,5%. Voda na Zemlji se kree izmedju sve 4 sfere. Osnovni uzrok tog kruenja je Sunce. Ono zagreva vodu u okeanima i na kopnu, voda isparava, vraa se na tlo u vidu padavina, koje povrinskim i podzemnim vodama dospevaju u Svetsko more. Usled krunog isparavanja vode u prirodi, voda isparava, a najvei deo ide ka arkom pojasu. Najvei broj padavina padne na Svetsko more, hrani rene tokove, prave jezerske i rene basene, podzemne vode. Biljke preko korenovog sistema uzimaju vodu, ovek i ivotinje je sadre u sebi. Sve vode na Zemlji, kao i pojave i procese koji se u njima dogadjaju prouava hidrologija. Svetsko more Svi okeani i mora su medjusobno povezani u jedinstvenu celinu koja se naziva Svetsko more. U odnosu na celokupnu povrinu Zemlje (510 miliona km2) ono zahvata 70,8% (361 milion km2).Svetsko more prouava okeanologija. Svetsko more ne predstavlja nepreglednu vodenu povrinu ve je kontinentima i ostrvima podeljeno na manje celine. To su okeani, mora, zalivi i moreuzi. 1) Okeani su najvei delovi Svetskog mora, ogranieni kontinentima, sa specifinim prirodnim i drutvenoekonomskim svojstvima. Prema veliini izdvojena su 4 okeana: Tihi, Atlantski, Indijski i Severni ledeni okean, a po nekim klasifikacijama postoji i peti Juni okean koji se prostire izmedju Antartika i najjunijih rtova June Amerike, Afrike, Australije i Novog Zelanda. Tihi okean (Veliki ili Pacifik) zauzima polovinu Svetskog mora (180 mil km2). On je najdublji, topao je u arkom pojasu. Naziv Tihi mu je dao moreplovac Fernando Magelan, koji ga je prvi oplovio i na tom putu imao ak 110 dana izuzetno mirno more. Granica imzmedju Pacifika i Atlantika je rt Korn. Atlantski okean (93 mil km2) se prostire od Islanda. Magma se izdie i iri Atlantik. Nazvan je prema Atlantu, divu iz starogrkih mitova. Predstavlja u saobraajnom pogledu najprometniji deo Svetskog mora. Sa Tihim okeanom je povezan Panamskim

kanalom, a granica izmedju Atlantskog i Indijskog okeana je rt Dobre Nade. Indijski okean (75 mil km2) zapljuskuje obale Azije, Afrike i Australije. Ime su mu dali Portugalci po Indiji. Uslovna granica je juna granica, Tasmanija. Severni ledeni okean (13 mil km2) je najmanji i najplii okean. Okruuje Artik i zapljuskuje severne obale Evrope, Azije, Severne Amerike i Grenlanda. 2) Mora su delovi okeana. Uglavnom se nalaze po njihovom obodu, ali mogu se nai i usred okeana (Sargasko, Atlantik). Ima ih 81. Prema poloaju se dele na sredozemna, ivina i medjuostrvska. Sredozemna su sav svih strana opkoljena kopnom, a od okeana su odvojena moreuzima. Mogu da budu unutar jednog kontinenta-intrakoninetnalna (Jadransko, Jonsko, Baltiko) i izmedju razliitih kontinenata-interkontinentalna (Sredozemno, Egejsko, Crveno, Crno). Ivina mora se nalaze uz obale kontinenata, po njihovim ivicama, a od okeana su odvojena nizom ostrva i poluostrva (Karipsko, Kirsko, uto, Barencovo, Istono Sibirsko...). Medjuostrvska se nalaze izmedju ostrva i njihova voda je gotovo ista kao i okeanska. Karakteristina su za Malajski arhipelag (Celebesko, Moruko, Timotsko, Japansko). 3) Zalivi su delovi mora koji se dublje uvlae u kopno. Mogu biti razliitog izgleda i naina postanka. Posebne vrste zaliva su fjordovi, estruari, rijasi i lagune. Fjorodvi su potopljeni valovi i potopljene doline nekadanjih lednika-lednika korita. Strmih su strana, uski i veoma duboki (Sogne fjord,Norveka). Fjorodovi se nalaze u oblastima koje su u pleistocenu bile zahvaene glacijalom i iji su lednici zavravali u moru, ali su najtipiniji za Skandinaviju. Estruari su potopljena rena ua. Rijasi nastaju na strmim obalama potopljanjem renih dolina koje probijaju planinske vence gotovo pod pravim uglom. Lagune su plitki zalivi du morskih obala. Od morske puine su delimino odvojeni peanim sprudovima (Venecija). 4) Moreuzi su uski delovi mora izmedju kopna, koji spajaju dva mora ili okeana.Prirodni moreuzi su: Gibraltarski, Bosfor, Dardaneli, Beringov, Bab el Mandeb, Magelanov, Skagerat, Kategat, Malajski prolaz, Toreov, Basov, Floridski prolaz, La man. Vetaki su: Suetski kanal, Panamski kanal, Korinski kanal, Kilski kanal (Nemaka). Fizike i hemijske osobine morske vode Fizike

I.

II.

temperatura vode Tamo gde je upadni ugao najvei najvie su temperature. Temperatura je najvanija fizika osobina jer je Svetsko more veliki akumulator toplote i time glavni regulator atmosferskih procesa znaajnih za ivot na Zemlji. Najveu koliinu toplotne energije more dobija od Sunca. Ono zagreva samo sloj vode od stotinak metara, a u dubinitoplota se prenosi vertikalnim kretanjem estica vode, odnosno tople ali slanije i tee estice sputaju se u nie i hladnije slojeve. Sunevo zraenje je najjae u tropima, izmedju severnog i junog povratnika, gde zraci padaju na Zemlju pod pravim uglom.Kia na ekvatoru rashladjuje. U suptropskom pojasu su najvie temperature 19,40C proseno. Na temperaturu utie i koliina slane vode (padavina) i ogromne ledene sante koje odlaze do niih predela i rashladjuju.Ledene sante dolaze do tropskog pojasa. Neke sante su veoma velike pa se otapaju i do 10 godina. Piramidalne sante su najopasnije, izazivaju najvie pomorskih nesrea.Osim morskog leda, u moru se moe nai i led koji potie sa kopna. Reni led donose reke u prolee, a raznose ga morske struje. Ledniki led potie od lednika koji dospevaju do morske obale, zalaze u more i pod uticajem talasa i vetra lome se na manje komade. Morski led nastaje kada se temperatura morske vode spusti ispod 00C kada se ona zaledjuje. Taka mrnjenja zavisi od saliniteta- to je voda slanija to se led javlja na nioj temperaturi. Zato je led na povrini polarnih i subpolarnih mora redovna pojava jer je njihov salinitet esto ispo 10%. Atlantik je otvoren pa su mu prosene temperature 16,40C. Indijski okean ima prosene temperature 17,4oC. Najhladniji su Severni i Juni ledeni okean, neto iznad ooC. Juni Jadran je topliji od Severnog jer je dublji i akumulira (1330m), A Severnom (465m) reka Po unosi koliinu vode. Boja Na boju mora utie mnogo faktora: ugao pod kojim Sunevi zraci prodiru u vodu, dubina, boja dna, vegetacija, oblanost, kretanje vode, reni tokovi koji dolaze sa kopna, kao i ovek koji isputa razne materije u vodu. to je vei salinitet ima manje planktona. Plavu boju imaju topla i slana mora, siromana planktonom koji je osnovna hrana za ribe. Zelena boja se javlja na mestima gde je voda zasiena hranljivim materijama (zoo i fito planktonima) i predstavlja obilnu ispau sitnim planktonskim organizmima. Takva su mora subpolarnih i polarnih geografskih irina. uto more je dobilo ime po boji koju mu daju estice lesa dospele u more rekom Hoangho. Crveno more je dobilo ime po vrsti algi crvene boje oko Australije. Crno more je dobilo ime po tamnim olovnosivim oblacima. Mrtvo more je beliasto od velike koliine soli. Tropska i suptropska

mora imaju tirkiznu boju jer kada su koralne podloge usled odbijanja svetlosti dobija se tirkizna boja. III. Providnost je koliko pogled moe da prodre u dubinu. to je slanije more vea je providnost. to je manji priticaj slatke vode vea je providnost, to je isparavanje vee vea je providnost. Odredjuje se pomou Sekijevog kotura, bele boje povezan kanapom za gradirani papir sputa se i kada se izgubi iz vida, ta dubina plus dubina kada ga ponovo vidimo, podeli se sa 2 i dobija se providnost. Najveu providnost imaju tropska i suptropska mora koja su slana i zbog toga siromanija planktonom. Sargasko more ima najveu providnost oko 60 m, a Jadransko oko 33m. IV. Svetlucanje je pojava koja se javlja u svim delovima Svetskog mora, a naroito je karakteristina za topla mora u toku najtoplijeg dela godine. To je prelamanje Suneve svetlosti od vode,podloge i biljnog i ivotinjskog sveta. Svetlost nije nikakvo arenje ve hladna svetlost. Zato se jo naziva fluorescenija ili luminiscenija. Hemijske Salinitet predstavlja koliinu soli u gramima u jednom kilogramu morske vode i on se izraava u promilima. Merenjem je utvrdjeno da Svetsko more ima prosenu slanost 35%0. Izohaline su linije koje povezuju mesta jednake slanoe. Salinitet oko ekvatora je smanjen zbog velikih koliina padavina, zatim raste oko suptropskih predela zbog visokih temperatura i malo padavina. Na uima velikih reka i u polarnim krajevima sa dosta leda u moru takodje opada, dok morske struje menjaju salinitet vode u zavisnosti od toga da li su tople (i vie slane) ili hladne ( i manje slane). Voda je prvo bila slana, potie od rastvorenih hlorida, a od slufata gorina, pa onda slatka, usled saimanja je dolo do diferenciranja hemijskih elemenata. Atlantski okean je najslaniji (35,4%0), a najslanije more Crveno 41. Juni Jadran ima 31,1 promila, a Severni 34. Crno more 24, Mrtvo more ima 200 razliitih rastvorenih soli. Najvei salinitet imaju suptropska mora zbog velikog isparavanja. Kretanje morske vode Postoje tri oblika kretanja morske voe. To su talasi, morske struje i morska doba. Talasi su prividno kretanje mora pri kojem se estice ne premetaju ve samo opisuju pun krug. Glavni uzrok talasa je vetar. Pri talasnom kretanju razlikujemo talasni breg (najvia talka) i talasnu dolju (najnia). Rastojanje

iznedju dva susedna brega ili dolje je duina talasa, a izmedju vrha brega i dna dolje je visina talasa. Amplituda je rastojanje izmedju dva uzastopna talasna brega i talasne dolje. Svaka estica napravi jedan krug, a svoju kinetiku energiju prenosi drugoj. Svi talasi su najee vetrovni, retko kad dostignu visinu preko 20 m. Polovinu talasa vidimo iznad povrine mora, apola ispod. Da bi talas dostigao duinu i dubinu mora da bude velika duina i dubina mora i brzina vetra i visoki su u zoni zapadnih vetrova, a niski u zoni pasata. Za visoke talase su zadueni zemljotresi i vulkanske erupcije i oni se u Japanu nazivaju cunami (trus mora). U pliaku, pri obali talasi dostiu velike visine. Kada naidje veliki talas on na puini skuplja vodu, poveava svoju povrinu, vue vodu u priobalju, podigne se vodeni talas i svom silinom udari u kopno dopirui duboko u zemljite. Kad se vraa u vodu vue sve sa sobom. Morska doba (plima i oseka). U toku 24 asa morski nivo se dva puta izdie i dva puta sputa. Period izdizanja mora je plima i ona traje od njegovog najnieg do najvieg nivoa, a period sputanja mora je oseka, koja traje od najvieg do najnieg morskog nivoa. Plima i oseka se jednim imenom nazivaju morska doba. Visinska razlika izmedju maksimalne plime i minimalne oseke je amplituda ili veliina morskih doba. Glavni uzrok morskih doba je privlana sila Meseca, mada na njihovu pojavu utiu i Sunce i centrifugalna sila, koja nastaje pri okretanju sistema Zemlja-Mesec oko zajednike ose. Kada je mlad Mesec, u mestu na Zemlji iznad koga se Mesec nalazi u zenitu pojavljuju se privlane sile, privlae se estice vode i naziva se zenitalna plima. Zbog centrifugalne sile 1800 od mesta zenitalne plima imamo nadirnu plimu. Na 90 i 270 imamo uticaje oseke, jer tu Mesec nije u zenitu. Kada Mesec i Zemlja prave ugao od 900 Mesec vue na jednu stranu, a Sunce na drugu, pa im se sile skoro ponitavaju i kretanje je minimalno. Kada je pun mesec, Sunce, Zemlja i Mesec se nalaze u istoj ravni (sizigij) pa se privlane sile Sunca i Meseca sabiraju i tada se javlja pojava plime. Kada Mesec i Sunce zapadaju pod pravim uglom nema izdizanja, opet se ponitavaju. Plima se javlja u dubokim delovima mora i zalivima, pa dostigne visinu i do 20 m (Jadran 30cm). Sve ove promene morskog nivoa automatski se registruju instrumentom mareografom. Morske struje nastaju pod uticajem stalnih vetrova, ali ih uslovljavaju i razlike u atmosferskom pritisku, temperaturi vode, salinitetu i plima i oseka. Postoje vetrovne morske struje na koje utie brzina vetra i Zemljina rotacija. Mogu da budu tople (koje se kreu od niih prema viim geografskim irinama) i hladne (koje se kreu ka niim irinama s hladnijom vodom). U Japanu su to Kuro-io i Oja-iro, Golfska, Labradorska-stalne. Postoje jo i gustinske morske struje koje nastaju kao rezultat razlike u salinitetu. Slanija voda je gua i tea i ona tee u niim slojevima mora, a manje slana po povrini. I denuvelacione morske struje koje nastaju kao rezultat razlike vazdunog pritiska. Morske struje utiu na temperaturu, salinitet, koliinu kiseonika i drugih gasova u vodi, boju, providnost mora i na klimu okolnih oblasti. Tople struje odaju akumuliranu toplotu i poviavaju temperaturu

vazduha. Hladne struje zaledjuju morsku vodu i utiu nepovoljno na priobalje. El ninjo je poremeaj u sistemu okean-atmosfera u tropskom delu okeana, koji ima znatan uticaj na vreme i klimu u svetu. Nastaje kada su iznad istonog dela Pacifika tople vazdune mase i tople vode pa je tu nizak pritisak pa se remeti stalan visok pritisak i nastaju velike poplave ili sue u Aziji. Ovakva kretanja vazdunih masa su uzrok toplih i hladnih faza koje se nazivaju El ninjo (deak) i La ninja (devojica). Vode na kopnu Vode na kopnu ine 4 % hidrosfere. 49,4% se nalazi u vrstom agregatnom stanju, u lednicima i stalnom snenom pokrivau na Antartiku, Grenladnu, arktikim ostrvima i u planinskim regionima. Na podzemne vode odlazi 48,9%, a ostatak otpada na reke, movare, jezera i bioloku vodu. Reku ini vodena masa i korito kojim se ona kree. Postoji stalan, periodian i povremen vodotok. Poseban tip reka u krakim oblastima su ponornice. One neko vreme teku povrinski, potom se gube u ponorima i teku podzemno, da bi se ponovo javile u vidu vrela. Osnovni elementi svakog renog toka su izvor, ue i duina vodotoka. Izvor je mesto odakle reka izvire. Osim vrela to ponekad moe da bude jezero, movara ili lednik. Neke reke namju izvor ve nastaju spajanjem dve reke (Piva i Tara-Drina), ili kao otoke (Bojana, Skadarsko jezero), a moe i od otopljenog leda koji je napravio korito. Ue je mesto gde se ona uliva. Ue moe biti druga reka, jezero ili more. Ako se ona pre jezera ili mora rava u vie rukavaca i taloi velike koliine nanosa, takvo ue se naziva delta (Dunav, Volga, Po, Nil, Gang, Bramaputra, Hoangho, Misisipi). Na morskim obalama, na mestima gde se javljaju znatne razlike izmedju plime i oseke, rena ua su proirena i potopljena i imaju izgled levka otvorenog prema puini. To su estruari (Loara, Sena, Temza, Laba, Ob). Rastojanje izmedju izvora i ua predstavlja duinu reke. Kod svake reke razlikujemo gornji, srednji i donji tok. Kod gornjeg toka korito je usko, duboko i kanjonasto sa malo vode. Vri se samo dubinska erozija, a vodu dobija od kie, snega i leda. U srednjem toku se poveava irina korita, dobija i pritoke pored kie i snega, pa samim tim ima vie vode. Vri se dubinska i bona erozija. Kod donjeg toka je najire korito i ima najvie vode, koju dobija samo od kie. Vri se samo bona erozija. Vodni tokovi nikada nisu pravolinijski, ve su uvek manje ili vie izvijugani. Velike rene okuke se nazivaju meandri i karakteristine su za ravniarske reke. Visinska razlika izmedju izvora i ua predstavlja ukupan pad reke i izraava se u metrima. Reke se medju sobom razlikuju po nainu hranjenja vodom, koliini vode, njenom kolebanju tokom godine, temperaturi vode i pojavi leda, koliini prenetog nanosa, i po svojim hidrohemijskim osobinama- reni reim. Vodostaj je nivo reke u renom koritu u momentu osmatranja. Kolebanje vodostaja u toku izvesnog vremena predstavlja vodostanje.

Reni sistem je glavna reka sa svim svojim pritokama. Rena mrea su sve reke na jednoj teritoriji (sve reke Repiblike Srbije ine jednu renu mreu). Rena mrea moe biti vie ili manje gusta to znali da zavisi od prirodnih uslova, od padavina i geolokog sastava podloge. Reni sliv je povrina sa koje se odvodnjavaju (teku) vode ka nekom jezeru, moru, okeanu ili nekoj drugoj reci (npr. Crnomorski sliv). On je ogranien razvodjem, uzvienjem koji razdvaja slivove. To su najee planine. Linije koje povezuju najvie take na razvodju se nazivaju vododelnice. Reka moe da probije razvodje, ako je nisko i daje vodu u dve razvodjene reke- bifurkacija (Nerodimka- Sitnica (Crno more) i Lepenica (Egejsko more)). Hidrografski vor je mest o odakle sve vode odlaze u razliite slivove (Jezerska planina). Jezera su prirodna udubljenja na kopnu ispunjena vodom. Jezera kod kojih su povrina i dno ispod nivoa mora se nazivaju depresije (Kaspijsko jezero, Mrtvo more). Jezera kod kojih je povrina iznad, a dno ispod nivoa mora se nazivaju kriptodepresije (Bajkalsko jezero, Tanganjika, Skadarsko..). Jezera se dele prema postanku njihovog basena: 1) Tektonska jezera su nastala u kotlinama sputenim du tektonskih raseda u Zemljinoj kori. To su prostrana i duboka jezera. Ovoj grupi pripadaju prema horizontalnoj podeli rovovi (Afriki) i sinklinale. Postoje poligenetska jezera (nastala radom vie sila) i monogenetska (nastala radom jedne sile). U ovu grupu spadaju vulkanska jezera (nastala u krateru ugaenog vulkana Kratersko jezero u SAD ili pregradjivanjem renih dolina lavomViktorija u Africi), reliktna jezera (ostaci mora iz nekog davnog perioda- Kaspijsko i Aralsko) i urniska jezera (kada reno korito, usled klizanja zemljita i zemljotresa biva pregradjeno i pretvoreno u jezero-Saresko jezero na Pamiru). 2) Erozivna jezera ispunjavaju udubljenja nastala radom spoljanjih sila- ledniko, renom, krakom i eolskom erozijom. Tu spada glacijalna erozija tokom koje su nastala cirkna i valovska jezera. Cirk je udubljenje kojim su prolazili lednici i kad se ona ispune vodom nastaju jezera koja su u narodu poznata kao Gorske oi. Valovi su lednike doline i u njihovim preizdubljenim delovima nastaju jezera. Kraka jezera se obrazuju u vrtaama (Crveno i Modro jezero), uvalama (Bainska jezera) i krakim poljima (Skadarsko-poligenetsko i asko jezero). Rena jezera se formiraju u naputenim meandrima ravniarskih reka. Postoje starae i mrtvaje. Mrtvaje su polumeseastog oblika i veoma malih dimenzija (Obedska bara). Eolska jezera nastaju kada vetar produbljava prostor izmedju dina (utoleglice) izduvavajui pesak u pearama (Paliko i Ludoko jezero). 3) Akumulativna jezera lee u udubljenjima obrazovanim nagomilavanjem nanosa lednika, reka, mora i materijala

organskog porekla. Postoje lednika jezera (koja nastaju upregradjivanjem terminalnog basena, iza eonih morena, i ona se nalaze u podgorini planina, na mestima gde se lednik zavravao- Biogradsko, Plavsko),kraka-rena nastaju kada se rastvaranjem krenjaka u vodi taloi bigar i pregradjuje korito, nastaju mala jezera, esto stepenasto poredjana jedno ispod drogog- Plitvika, abrazona (lagune i limani) lagune su zalivi pregradjeni peanim sprudom, a limani reni zaliv pregradjen peanim sprudom i zoogena koja nastaju nagomilavanjem skeleta korala (atoli), kada koralni sprud pregradi deo okeana (Polinezija, Melanezija, Mikronezija). 4) Vetaka jezera (zagati) nastaju pregradjivanjem renih dolina branama. Najvee je Volta, Kujbievsko, Naserovo, Djerdapsko, Vlasinsko, Peruac).