SLUCAJ 1

Pretpostavimo da se radi o razvodu braka između našeg državljanina i portugalske državljanke. Reč je
o mladim ljudima koji su se upoznali na „Exit"-u i ubrzo zatim sklopili brak. Prvih nekoliko meseci
živeli su Novom Sadu, a zatim su se preselili u Portugaliju. Posle godinu dana, shvatili su da je brak za
oboje bio lepo iskustvo, ali da svako od njih ima drukčije planove za budućnost i da više ne žele da
ostanu zajedno. Kom sudu podnose tužbu?Šta sud mora prvo da uradi? Na koji način utvrđuje
međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se događa sa donetom
presudom?

RESENJE SLUCAJA 1

Kod razvoda srpskog drzavljanina i portugalske drzavljanke imamo 2 mogucnosti sporazumni razvod i
razvod po tuzbi. u slucaju sporazumnog razvoda posto portugalsko zakonodavstvo ne dozvoljava
sporazumni razvod braka koji je trajao krace od 2 godine predlog bi na osnovu drzavljanstva srpskog
drzavljanina mogao biti podnet osnovnom sudu u Srbiji nakon cega bi domaci sud utvrdio postojanje
svoje medjunarodne nadleznosti kao i stvarne i mesne nadleznosti i doneo u skladu sa porodicnim
zakonom odluku koja da bi imala puno dejstvo i u Portugaliji mora da prodje postupak priznanja u toj
drzavi. Kod podnosenja TUZBE za razvod braka ista bi se mogla podneti i portugalskom i domacem
sudu s tim da bi bilo koji od ovih sudova takodje utvrdio najpre medjunarodnu mesnu i stvarnu
nadleznost i doneo odluku u skladu sa propisima,nakon cega bi ona morala proci postupak priznanja
u drugoj drzavi.

SLUCAJ 2

Pretpostavimo da naš državljanin koji se nalazi na „privremenom radu" u Švajcarskoj podigne u

Novom Sadu, protiv svoje supruge, švajcarske državljanke, tužbu za razvod braka. Kom sudu podnose
tužbu? Šta sud mora prvo da uradi? Na koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se
primenjuje kao merodavno, šta se događa sa donetom presudom?

RESENJE SLUCAJA 2

u slucaju razvoda svajcarske drzavljanke i srpskog drzavljanina koji imaju prebivaliste u Svajcarskoj
tuzbu je moguce podneti i svajcarskom i srpskom sudu nakon cega sudovi ispituju postojanje
medjunarodne,stvarne i mesne nadleznosti imajuci u vidu tacke vezivanja a to su drzavljanstvo
stranaka u postupku kao i njihovo poslednje zajednicko prebivaliste da bi sud doneo odluku kojom se
brak razvodi,a ista mora proci postupak priznanja i izvrsenja da bi proizvela pravno dejstvo u onoj
drzavi u kojoj nije bila procesuirana pred sudom

SLUCAJ 3

Pretpostavimo da se naš državljanin, koji je gotovo ceo svoj radni vek proveo na „privremenom radu"
u Nemačkoj, pred kraj života vrati u domovinu i kupi kuću, a ubrzo zatim, umre. Kao naslednici,
pojavljuju se njegova deca, sin i kći, strani državljani. Koji sud postupa? Šta sud mora prvo da uradi?
Na koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se
događa sa donetom presudom?
RESENJE SLUCAJA 3

Za domaceg drzavljanina koji je preminuo u Srbiji merodavno pravo vezano za ostavinski postupak i
zak. nasledjivanje je zak. o nasledjivanju RS u skladu sa kojim ce sud u vanparnicnom postupku voditi
ostavinsku raspravu i odluciti o potrazivanjima,dugovima i celokupnoj imovini ostavioca te doneti
odluku na osnovu koje ce naslednici steci odredjena prava i obaveze kao i imovinu a kako su deca
strani drzavljani odluka mora proci postupak priznanja i izvrsenja i u njihovoj zemlji imajuci u vidu
restriktivan sistem sticanja svojine na nepokretnostima za strance

SLUCAJ 4

Pretpostavimo da holandski kupac naruči od prodavca iz Srbije veću količinu malina, ali po isporuci
robe ne izvrši svoju obavezu plaćanja. Kom sudu se podnosi tužba? Šta sud mora prvo da uradi? Na
koji način utvrđuje međunarodnu nadležnost, koje pravo se primenjuje kao merodavno, šta se
događa sa donetom presudom?

RESENJE SLUCAJA 4

u slucaju kada postoji ugovorni odnos izmedju prodavca i kupca i to takav da su u momentu
zakljucivanja ugovora imali sediste na teritoriji razlicitih drzava u pitanju je medjunarodna prodaja
robe. Kao i kod svih ugovornih odnosa i u ovom slucaju dominantna je autonomija volje,odnosno
pravo ugovornih strana da sve svoje poslovne odnose urede u okviru ugovora o osnovnom pravnom
poslu,tako da ugovore i nadleznost u slucaju spora ili eventualno arbitrazno resavanje spora,a isto
tako ako su ispunjeni svi kriterijumi za postojanje medjunarodne prodaje robe ,a ujedno su ugovorne
strane imale u trenutku zakljucenja ugovora sediste na podrucju drzava koje su potpisnice Becke
konvencije o medjunar. prodaji robe iz 1980. odredbe ove konvencije ce regulisati njihove
medjusobne odnose. Nakon donosenja odluke ista mora proci postupak priznanja i izvrsenja u drzavi
u kojoj nije doneta.

SLUCAJ 5

Pojasniti sukob kvalifikacija i ponuditi rešenja spora putem odabira supstancijalnih normi u
slučaju naknade štete zbog raskida veridbe državljana Srbije u Nemačkoj, kada koliziona
norma iz člana 28. ZRSZ (merodavno pravo za vanugovornu odgovornost za štetu) ukazuje na
primenu nemačkog prava kao merodavnog i otvaranja pitanja da li će naš sudija primeniti
supstancijalne norme nemačkog Građanskog zakonika (NGZ) koje se tiču deliktne
odgovornosti (kvalifikacija prema našem pravu) ili će, pak, primeniti supstancijalne norme
Zakonika koje se odnose na raskid ugovora (i koje odgovaraju ugovornoj kvalifikaciji raskida
veridbe u nemačkom pravu)?

RESENJE SLUCAJA 5

Sukob kvalifikacija podrazumeva konkurisanje pravnih normi razlicitih drzava I to

supstancijalnih normi da bi odredjeno pravno pitanje bilo reseno. U konkretnom slucaju
imamo institut raskida veridbe drzavljana Republike Srbije sa prebivalistem u Nemackoj I
ovaj institute u razlicitim pravnim sistemima regulisan je u razlicitim formama,pa je tako nas
domaci zakonodavac po Zakonu o obligacioim odnosima iz 1954. Predvidjao raskid veridbe
kao institute koji za sobom povlaci naknadu stete,a sto nije slucaj po vazecem Zakonu o
obligacionim odnosima iz 1978. Gde se ovaj institute ne pojavljuje vec se u konkretnom
slucaju ,a na osnovu tacke vezivanja lex nacionalisa nasih drzavljana ,s obzirom da su u
pitanju statusne stvari primenjuje Zakon o resavanju sukoba zakona I to kolizione norme iz
clana 28 koje po principu merodavnog prava za vanugovornu odgovornost za stetu ukazuju
na primenu nemackog prava kao merodavnog I ostavljaju dilemu koje ce se supstancione
norme nemackog prava primeniti imajuci u vidu da nemacki gradjanski zakonik sadrzi I
odredbe koje se ticu deliktne odgovornosti sto bi bila kvalifikacija prema nasem pravu ili
odredbe koje se ticu raskida ugovora I one odgovaraju ugovornoj kvalifikaciji raskida veridbe
u nemackom pravu. U konkretnom slucaju imajuci u vidu statusno pitanje drzavljana Rs
otvara se proctor za naknadu stete ako je pretrpljena I o cemu ce odluciti nemacki sud.

SLUCAJ 6

Pojasniti sukob kvalifikacija i ponuditi rešenja spora na primeru slučaja “Karaslanis

(Caraslanis, 1955) u kome je odluku doneo francuski Kasacioni sud. Grčki državljanin i
francuska državljanka zaključili su građanski brak u Francuskoj. Posle izvesnog vremena,
francuska državljanka podigla je tužbu za razvod braka. Grčki državljanin, sa svoje strane,
podneo je zahtev za poništaj braka, navodeći da prema grčkom pravu (tog doba) grčki
državljani mogu zaključiti samo verski brak, uz učešće ovlašćenog predstavnika Ministarstva
vere.

RESENJE SLUCAJA 6

U slucaju Karaslanis imamo primer braka zakljucenog izmedju francuske drzavljanke i grckog
drzavljanina koji je zakljucen u Francuskoj I koji je u skladu sa francuskim propisima
punovazan tako da po tuzbi za razvod braka koju je podnela francuska drzavljanka sud ce
povesti brakorazvodnu parnicu i procesuirati postupak u pravcu donosenja meritorne odluke
kojom se brak razvodi,dok bi zahtev za ponistaj braka grckog drzavljanina bio neuspesan I
odbijen,jer njegovo pozivanje da grcki drzavljani mogu zakljuciti samo verski brak je u
konkretnom slucaju irelevantno jer je brak punovazno zakljucen u Francuskoj po lex
matrimonium francuske I kao punovazan ( u momentu zakljucenja braka konsultovana su
prava I jedne I druge drzave,a koja se ticu zakljucenja braka sto su supruznici ispunili da bi
pristupili zakljucenju),pa je tako punovazan brak moguce samo razvesti a ne I ponistiti.

SLUCAJ 7

Šveđanin i Austrijanka žive od zaključenja braka u Austriji i imaju jedno dete. Žena umre bez
testamenta. Postavlja se pitanje kakva su prava muža prema zaostavštini žene. Za zakonsko
nasleđivanje prema austrijskom Zakonu o međunarodnom privatnom pravu (član 28. stav 1)
merodavno je švedsko pravo, koje mužu uskraćuje zakonski nasledni deo, jer on na osnovu
zajedničke svojine na imovini stečenoj u braku ima imovinsko pravni zahtev na polovini
zaostavštine. Ali za bračnoimovinski režim prema austrijskom Zakonu o međunarodnom
privatnom pravu nije merodavno švedsko već austrijsko pravo (član 19. u vezi sa članom 18.
stav 1). Austrijsko bračno pravo mužu ne daje nikakav zahtev, jer predviđa režim posebne
imovine, ali bi mu garantovalo zakonski nasledni deo od trećine zaostavštine i bračni stan i
nameštaj, do čega ne dolazi stoga što za nasledno pravo nije merodavno austrijsko, već
švedsko pravo.“ Pojasniti na ovom primeru ustanovu javnog poretka, pojam i objekat zaštite.

RESENJE SLUCAJA 7

Institut javnog poretka u medjunarodnom smislu kao I institute javnog poretka u domacem
pravu stiti vitalne interese jednog drustva. U konkretnom slucaju kao pravna kategorija javlja
se zakonsko nasledjivanje iz razloga sto je supruga preminula bez testamenta,a
medjunarodni element prepoznajemo u razlicitim lex nacionalisima ostaviteljke,njenog
supruga i deteta,te iz navedenog razloga treba konsultovati norme iz oba pravna sistema
vezane za zakonsko nasledjivanje. Prema austrijskom zakonu o medjunarodnom privatnom
pravu merodavno je svedsko pravo koje muzu uskracuje zakonski nasledni deo,jer on na
osnovu zajednicke svojine na imovini stecenoj u braku ima pravo na imovinskopravni zahtev
na polovini zaostavstine. Medjutim za bracno-imovinski rezim prema Austrijskom zakonu o
medjunarodnom privatnom pravu nije merodavno svedsko vec austrijsko pravo sa
specificnoscu da austrijsko bracno pravo ne daje muzu pravo na nikakav zahtev,jer predvidja
rezim posebne imovine,ali bi mu garantovalo zakonski nasledni deo od trecine zaostavstine I
bracni stan I namestaj do cega ne dolazi jer za nasledno pravo nije merodavno austrijsko vec
svedsko pravo,pa u krajnjem rezultatu muz nema nikakav pravni zahtev prema zaostavstini
iako bi mu pripadao prema oba pravna poretka,a sto je u krajnjoj liniji nepravicno. Zato ce se
u konkretnom slucaju izvrsiti ad hoc modifikacija kolizione norme,odnosno prosirenje
kategorije vezivanja sadrzane u jednoj od kolizionih normi foruma da bi se pravni odnos
sagledao u celini I naslo najpravicnije resenje. Institut prilagodjavanja omogucava primenu
najpravicnijeg resenja kroz ustanovu javnog poretka tako sto ce se prava prezivelog bracnog
druga u nekim drzavama ( kao sto je npr. Francuska) posmatrati kroz ukupnost odnosa
supruznika,dok je nemacka sudska praksa u ovom slucaju sklonija prosirenju primene zakona
merodavnog za bracno-imovinski rezim I na pitanje nasledjivanja. To znaci da bi preziveli
supruznik nasledio u zakonskom nasledjivanju po povoljnijem resenju.

SLUCAJ 8

Alžirski državljanin Mohamed R. već sedam godina boravi u našoj zemlji i studira medicinu na
fakultetu u Novom Sadu. Poslednje dve godine bio je u vezi sa koleginicom, studentkinjom
četvrte godine Pravnog fakulteta. Iz te veze rodila se devojčica Ivana, koja je odmah po
rođenju dobila naše državljanstvo. Međutim, nekoliko meseci pre njenog rođenja, Mohamed
R. prekinuo je svaki kontakt sa majkom, a kasnije je odbio da prizna vanbračno očinstvo.
Nakon toga, majka je u svoje ime i u ime deteta, kao njegov zakonski zastupnik, podnela
tužbu protiv Mohameda R. Opštinskom sudu u Novom Sadu radi utvrđivanja vanbračnog
očinstva.“Pojasniti na ovom primeru ustanovu javnog poretka, pojam i objekat zaštite.

RESENJE SLUCAJA 8
U konkretnom slucaju objekat zastite putem ustanove javnog poretka je jasan,a to su prava
maloletnog deteta I to statusnog karaktera odnosno utvrdjenje oca deteta,cime se osim
statusa resave I materijalno pitanje,jer je isti obavezan u skladu sa zakonom da daje
izdrzavanje detetu. Medjunarodni element u konkretnom slucaju uocavamo u razlicitim lex
nacionalisima majke I maloletnog deteta sa jedne strane I vanbracnog oca sa druge strane,a
pravna kategorija je utvrdjivanje vanbracnog ocinstva sto je regulisano porodicnim zakonom.
Opstinski sud,a po novoj mrezi sudova osnovni sud je nadlezan da postupa u ovoj pravnoj
stvari sa procesnog aspekta jer je zakonodavac odredbama ZPP-a predvideo zastitu tuzioca
kao sto je maloletna Ivana I omogucio mu pokretanje postupka pred domacim sudom po
mestu prebivalista,a sud koji je medjunarodno,stvarno I mesno nadlezan konsultovace u cilju
resavanja spora kolizione norme clana 41. Zakona o resavanju sukoba zakona sto ce ga
odvesti u pravo Alzira jer je kao tacka vezivanja previdjeno pravo drzavljanstva lica cije se
vanbracno ocinstvo utvrdjuje. Medjutim kako je prema pravilima gradjanskog zakonika Alzira
zabranjeno utvrdjivanje vanbracnog ocinstva polazeci od ustanove javnog poretka
novosadski sud ce odbiti primenu alzirskog prava nalazeci da je u suprotnosti sa Ustavom I
zakonima Republike Srbije I pristupiti utvrdjivanju vanbracnog ocinstva na osnovu naseg
prava I porodicnog zakona

SLUCAJ 9

Spor se pojavio u arbitraži Međunarodne trgovinske komore između italijanskog isporučioca

robe i belgijskog distributera. Ugovoreno mesto arbitraže bilo je u Nemačkoj, a za ugovor je
kao merodavno izabrano italijansko pravo. Postavilo se pitanje da li belgijska strana može da
se pozove na prinudne propise belgijskog prava kojima se štite zastupnici i distributeri robe
koji posluju na teritoriji Belgije, na osnovu kojih je otkazni rok za ovu vrstu ugovora 36
meseci i postoji nadležnost belgijskih sudova za rešavanje sporova koji proističu Uredba EU o
merodavnom pravu za ugovorne obaveze dozvoljava priznavanje dejstva primarnim
prinudnim odredbama treće države u kojoj obaveze koje proističu iz ugovora treba da se
izvrše ili su izvršene ukoliko je po tim odredbama izvršenje ugovora nezakonito." Pojasniti
institute ”pozivanje na prinudne propise u međunarodnom smislu” na navedenom primeru.

RESENJE SLUCAJA 9

U konkretnom slucaju medjunarodni element postoji u poslovnom odnosu ugovornih strana

imajuci u vidu da su njihova sedista na teritorijama razlicitih drzava I to Italije I Belgije.
Pravna kategorija u ovom odnosu su ugovori robnog prometa,a oni su uglavnom kao sui
generis ugovori regulisani u razlicitim drzavama putem zakona koji regulisu obligacione
odnose. Ova vrsta ugovora spade u domen lex voluntatisa sto je dominantna tacka
vezivanja,pa su zato I ugovorne strane potpuno zakonito izabrale kao merodavno pravo
italijansko pravo, kao sto su I ugovorile za slucaj resavanja spora arbitrazu u Nemackoj.
Arbitrazni sud kada donosi odluku postupa u skladu sa pravilima same arbitraze ukoliko je
ona institucionalna,odnosno ukoliko je u pitanju ad hoc arbitraza ugovaraju se pravila I za taj
deo,a merodavno pravo je vec odredjeno I po njemu se postupa,a to je italijansko pravo.
Arbitrazni sud mora da razmotri da li su ispunjeni uslovi za konsultaciju ili primenu prinudne
norme pravnog poretka koji inace nije merodavan za dati slucaj,a sto bi u ovom zadatku bilo
belgijsko pravo I njegovi prinudni propisi,pri cemu arbitrazni sud nije vezan nacionalnim
pravilima medjunarodnog privatnog prava pa moze primeniti pravila medjunarodnog
privatnog prava koja smatra odgovarajucim za konkretan slucaj,a sto bi se moglo dozvoliti
imajuci u vidu uredbe Evropske unije o merodavnom pravu za ugovorne obaveze.

SLUCAJ 10

Poljski uvoznik Kopex (Kopeks) naručio je kod nemačkog Krup složeno postrojenje za
proizvodnju u oblasti metalurgije. U poslednjem momentu pre utovara postrojenja na
železnicu radi prevoza i isporuke u Poljskoj, general Jaruzelski doneo je Uredbu od 21.
decembra 1981. godine kojom je zabranio svaki dalji uvoz industrijske opreme u Poljsku. Ova
mera bila je izazvana slomom poljske privrede i nedostatkom deviznih sredstava. Krup je
podneo tužbu protiv Kopeksa pred arbitražnim sudom u Švajcarskoj, a merodavno je bilo
poljsko pravo. Postavilo se pitanje da li se prinudne odredbe poljskog prava mogu uzeti u
obzir i kakvo je njihovo dejstvo.”Pojasniti institut”pozivanje na prinudne propise u
međunarodnom smislu” na navedenom primeru.

RESENJE SLUCAJA 10

U konkretnom slucaju medjunarodni element postoji u poslovnom odnosu ugovaraca s

obzirom da se sedista uvoznika I izvoznika nalaze na teritorijama razlicitih drzava-Poljske I
Nemacke ,a pravna kategorija su ugovori robnog prometa koji su u razlicitim drzavama
uglavnom regulisani Zakonom o obligacionim odnosima I lex voluntatis je dominantna tacka
vezivanja jer su u pitanju sui generis ugovori iz oblasti privrednog prava koji daju veliku
slobodu ugovaracima pri odredjivanju merodavnog prava I nacina resavanja spora I organa
pred kojim ce biti taj spor resen. U ovom slucaju ugovoreno je resavanje pred arbitraznim
sudom u Svajcarskoj,a kao merodavno bilo je Poljsko pravo,a pitanje pred kojim se arbitrazni
sud nasao bilo je da li ce pri odlucivanju uzeti u obzir I spornu odredbu poljskog IUS COGENS-
a ili ne. U ovoj situaciji moguce je da arbitrazni sud oceni da je rec o normama javnopravnog
karaktera kojima se ne moze priznati eksteritorijalno dejstvo,odnosno sud ocenjuje da li je
strain zakon javnopravnog karaktera primenjujuci odredbe domaceg zakona I u tom slucaju
ce odbiti njegovu primenu jer ovakva uredba dovodi do velikog stepena pravne nesigurnosti I
moze prouzrokovati stetu za obe ugovorne strane.

SLUCAJ 11

Predlagač je tražila da ovaj sud prizna sudsku presudu o razvodu braka. Uz predlog je
priložila samo izvod iz matične knjige potpisan od strane predsednika Opštine Abe-no-Ku,
Osaka, Japan, prema komeje brak sklopljen 31. maja 1975. godine i razveden 15. februara
1982. godine. Kako će sud postupiti u konkretnom slučaju?
RESENJE SLUCAJA 11

U konkretnom slucaju pokrenut je postupak pred nadleznim sudom o priznanju sudske

presude o razvodu braka. U skladu sa vazecim propisima I procesnim I materijalnim,a
prvenstveno Zakonom o izvrsenju I obezbedjenju I Zakonom o parnicnom postupku. Postoje
taksativno navedeni uslovi koji su potrebni da se ispune da bi sudska presuda bila
inkorporirana u domaci pravni poredak. Osim podnosenja predloga za priznanje potrebno je
priloziti I dokumentaciju kojom trazilac priznanja dokazuje svoj zahtev I pravo,a sud na
osnovu prilozenog proverava potpunost I zakonitost dokumentacija I omogucava I drugoj
strain da se izjasni. Ono sto je neophodno podneti uz predlog je pravosnazna I izvrsna sudska
presuda cije se priznanje trazi,koja ukoliko je na stranom jeziku treba da bude prevedena od
strane ovlascenog sudskog tumaca,a sto ovde nije slucaj jer je ovde umesto te isprave
podnet izvod iz maticne knjige sto nije isprava na osnovu koje se moze pokrenuti priznanje
sudske presude o razvodu braka,pa ce sud odbiti predlog za priznanjem u obliku resenja I ne
ulazeci u meritum I proveru zakonskih uslova za priznanje.

SLUCAJ 12

U domaćoj sudskoj praksi se postavilo pitanje da li strana privatna isprava (na primer,
faktura) može da posluži kao osnov za pokretanje izvršnog postupka.Pojasniti odgovor
argumentima.

RESENJE SLUCAJA 12

Izvrsni postupak se moze pokrenuti kako na osnovu verodostojne tako I na osnovu izvrsne
isprave I procedura za podnosenje predloga za izvrsenje je regulisana Zakonom o izvrsenju I
obezbedjenju iz 2008. godine koji je unapredio izvrsni postupak na vise nacina I to sve u
cilju naplate potrazivanja u vecem procentu nego sto je to bilo po prethodnom zakonu kada
je to bilo oko 5% dok je u Evropskoj uniji I Americi naplata od 30% do 50%. Zakonodavac je
Zakonom o izvrsenju I obezbedjenju omogucio I stvaranje nove profesije -privatnih izvrsitelja
u cilju ekonomicnosti I celisdhodnosti postupka. Uveo je striktne rokove kao I pozitivnom
enumeracijom pobrojane razloge za podnosenje pravnih lekova o izvrsenju,pa je tako I
omogucio da strana pravna isprava moze da se upotrebi kao osnov za pokretanje izvrsnog
postupka,ali samo ukoliko se dostavi dokaz uz stranu ispravu da je npr. faktura dostavljena
drugoj strain I da je ista imala pravo da na nju odgovori.