Predavanja ZPP

PREDAVANJA PROFESORA BODIROGE
I PREDAVANJE 02.04.2020. Uvodno
U okviru gradjanskog prava izucavamo parnicni, vanparnicni I izvrsni postupak.
Sta je predmet parnicnog postupka?
Odnos parnicnog postupka i drugih postupaka
1 ODNOS PARNICNOG I KRIVICNOG POSTUPKA, TACKE DODIRA

Parnicni postupak je zasnovan na nacelu dispozicije, vodi se radi zastite subjektivnih gradjanskih prava
od povrede ili ugrozavanja, a krivicni postupak je zasnovan na nacelu oficijelnosti I u njemu se odlucuje
o postojanju krivicnog dela I krivicne odgovornosti. Medjutim, moguce je da dodje do ukrstanja
parnicnog I krivicnog postupka recimo u situaciji kada se povodom jednog istog zivotnog dogadjaja
vode I parnicni I krivicni postupak. Npr : lice povredjeno u saobracajnoj nezgodi kao osteceno tuzi
stetnika, trazi naknadu stete u parnicnom postupku (radi lecenja, naknadu stvarnih troskova, izmakle
dobiti itd). – primer za parnicni postupak. Povodom istog tog stetnika moze se voditi I krivicni
postupak, situacija gde iz istog zivotnog dogadjaja nastaje osnov za vodjenje I parnicnog I krivicnog
postupka. Gde se tu ukrstaju parnicni I krivicni postupak? To je athezioni postupak. Athezioni
postupak iz krivicnog procesnog prava je postupak u kome se odlucuje o imovinsko pravnim
posledicama krivicnog dela.Po redovnom toku stvari o imovinsko pravnim posledicama krivicnog
dela bi trebalo da se odlucuje u parnicnom postupku? Zasto? Zato sto su imovinsko pravne posledice
krivicnog dela naknada stete , povracaj stvari, ponistaj pravnog posla koji je nastao krivicnim delom a
sve to spada u predmet parnicnog postupka. Medjutim, Zakonik o krivicnom postupku omogucava
krivicnom sudu da resava o imovinsko pravnim zahtevima u toku krivicnog postupka I to se naziva
ATHEZIONI POSTUPAK(postupak umetnut u krivicni postupak, gde krivicni sud resava o imovinsko
pravnim posledicama krivicnog dela).
Pod kojim uslovima krivicni sud to moze resavati :
1. Potrebno je da su cinjenice u krivicnom postupku u dovoljnoj meri utvrdjene da omogucuju

krivicnom sudu da odlucuje o imovinsko pravnim posledicama kriv dela
2. Da odlucivanje od strane krivicnog suda ne bi dovelo do preteranog odugovlacenja
3. Da o tom imovinsko pravnom zahtevu parnicni sud nije vec doneo odluku.
Tacke dodira parnicnog I krivicnog postupka :
1. PRETHODNO PITANJE
U parnicnom postupku moze se pojaviti kao prethodno pitanje pitanje postojanja krivicnog dela
I krivicne odgovornosti. I obrnuto, pred krivicnim sudom moze se pojaviti kao prethodno
pitanje pitanje koje je gradjansko pravne prirode. Parnicni sud moze sam da resi prethodno
pitanje(ako se to pitanje tice postojanja krivicnog dela I kriv odgovornosti) pod uslovom da o
tome vec nije resavao krivicni sud. Ako jeste, onda odluka krivicnog suda vezuje parnicni sud.
Primer : kada se kao prethodno pitanje u pp javlja pitanje postojanja kriv dela recimo –
nedostojnosti za nasledjivanje nekog lica zato sto je izvrsilo krivicno delo.
Ako krivicni sud o tome nije resio, parnicni sud moze sam o tome da resava, obrnuto ako je
krivicni sud resio o postojanju kriv dela I kriv odg pravnosnazna odluka krivicnog suda
obavezuje parnicni sud, I to kako osudjujuca tako I oslobadjajuca odluka!
2. ATHEZIONI POSTUPAK - parnicni sud je vezan samo osudjujucom presudom krivicnog suda, a
kod prethodnog pitanja svaka pravnosnazna odluka obavezuje parnicni sud bilo da je
osudjujuca ili oslobadjajuca! Razlika izmedju athezionog postupka I prethodnog pitanja ? Kada
se prethodno pitanje tice postojanja krivicnog dela. Kao sto parnicni sud moze da resava o
Consumer Sensitive (Confidential)

krivicnom delu kao o prethodnom pitanju kada o tome nije pravnosnazno resio krivicni sud vazi
I obrnuto kriv sud moze da resava o gradjansko pravnom pitanju kada o tome pravnosnaznu
odluku nije doneo parnicni sud. Odluka o prethodnom pitanju se unosi u OBRAZLOZENJE
presude parnicnog suda. Ukoliko je par sud resavao o postojanju kriv dela kao o prethodnom
pitanju – ta odluka obavezuje samo taj sud, samo u tom postupku, jer obrazlozenje nije
obuhvaceno pravnosnaznoscu presude!
3. Dejstvo pravnosnazne presude krivicnog suda kao pravno relevantne cinjenice u pp
Postoje odredjene situacije u kojima zakon propisuje da ce pravnosnazna presuda krivicnog
suda imati odredjeno dejstvo u pp recimo, ako je vodjen pp I doneta je presuda taj postupak je
pravnosnazno okoncan. A onda sudija koji je vodio taj pp, vestak ili svedok budu naknadno
pravnosnazno osudjeni za kriv delo (primanja mita, davanje laznog iskaza itd) ta presuda kriv
suda ima dejstvo pravno relevantne cinjenice u pp , zasto? Zato sto stranka na osnovu te
presude moze da podnese predlog za ponavljanje pravnosnazno okoncanog parnicnog postupka
na osnovu presude KRIVICNOG SUDA KAO PRAVNO RELEVANTNE CINJENICE!Predlog za
ponavljanje postupka je vanredni pravni lek, koji se koristi protiv pravnosnaznih presuda.
Primer 1 : zastarelost potrazivanja za naknadu stete prouzrokovane krivicnim delom, zastarelost

potrazivanja naknade stete traje duze odnosno podudara se sa rokom zastareloscu krivicnog gonjenja
(iz krivicnog zakonika) - primer iz obligacionog prava; jos jedan od primera tacke dodira. Primer 2
takodje iz obligacionog prava : stvar ostecena umisljajnim krivicnim delom – u parnicnom postupku
dosudjuje se naknada stete po afekcionoj vrednosti koju je ta stvar imala za ostecenog.
2 ODNOS PARNICNOG I UPRAVNOG POSTUPKA

Sta je predmet upravnog postupka? U upravnom postupku upravni organ resava upravnu stvar! (ZOUP
definise upravnu stvar I definise situaciju u kojoj upravni organ primenjuje propise I resava o pravima I
obavezama ucesnika u upravnom postupku). Razgranicenje ? Parnicni postupak resava gradjansko
pravne sporove a upravni postupak se vodi radi resavanja upravnih stvari.
Ukrstanje :
1. PRETHODNO PITANJE, pred parnicnim sudom se pojavi kao prethodno pitanje pitanje iz
nadleznosti organa uprave. Parnicni sud je samostalan da resi to prethodno pitanje ukoliko
upravni organ nije prethodno doneo odluku (unosi se u obrazlozenje presude, sa dejstvom samo
za taj konkretan postupak) !!! Obrnuto, isto vazi, upravni organ moze samostalno da resava
pitanje iz nadleznosti parnicnog suda ukoliko parnicni sud vec nije sam doneo pravnosnaznu
odluku.
Kada upravni organ samostalno resava o upravnoj stvari, a ta upravna stvar predstavlja
za parnicni organ prethodno pitanje, parnicni sud je VEZAN odlukom upravnog organa
kojom je reseno o prethodnom pitanju!!! – VAZNO, U knjizi profesora Jaksica pise
obrnuto!
2. Vodjenje upravnog postupka se javlja kao procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog
postupka. Primer? Lice neosnovano osudjeno u kp I podnosi tuzbu za naknadu stete protiv
Republike Srbije. Ne moze da podnese tuzbu u pp dok se ne obrati komisiji Ministarstva pravde
I sa njom pregovara o isplati stete ( taj postupak ima karakter upravog postupka). Bez toga
nema pokretanja postupka, takva tuzba bila bi odbacena kao nedozvoljena.
3 RAZLIKE PARNICNOG I VANPARNICNOG POSTUPKA

Osnova parnicnog postupka je po pravilu SPOR, u pogledu gradjanskopravnih prava I obaveza, koji se
tice gradjanskog prava (svojine, autorskih prava, naslednog prava, na zak izdrzavanje).PP se vodi da bi
sud taj spor resio.
Od ovog pravila postoje I izuzeci, to su situacije u kojima medju strankama ne postoji spor. Primer :
supruznici su podneli predlog za sporazumni razvod braka (medju njima nema spora, saglasni su da

se razvedu, saglasni su sa posledicama tog razvoda kako u odnosu na zajednicku decu tako I u pogledu
deobe zaj imovine) ali se ipak vodi parnicni postupak – ovo predstavlja izuzetak od pravila da se pp
vodi sa ciljem da se resi spor.
Vanparnicni – ne postoji opsta def koja bi obuhvatila sve situacije u kojima se vodi vanparnicni
postupak. Kada se vodi vanparnicni postupak ? Vodi se i resava kada zakon odredjuje da se neka
situacija resava po pravilima vanparnicnog postupka, procena zakonodavca.
Primer : postupak za lisenje roditeljskog prava – danas se odlucuje u parnicnom postupku. Ranije od
1982-2005 do tada je resavano po pravilima vanparnicnog. Donosenjem Porodicnog zakona 2005. god.
Nema jasnog kriterijuma razgranicenja – odlucujuca je procena zakonodavca!
4 PARNICNI I IZVRSNI POSTUPAK (DRUGI NAZIV : POSTUPAK PRINUDNOG

IZVRSENJA)
Izvrsni postupak se vodi da se sprovede prinudno namirenje odredjenih potrazivanja. Ta potrazivanja
su najcesce utvrdjena izvrsnim ili verodostojnim ispravama. Najcesca izvrsna isprava jeste
pravnosnazna izvrsna presuda parnicnog suda. Ukoliko lice kome je pravnosnaznom izvrsnom sudskom
presudom nalozeno da ispuni neku obavezu, to lice odbija da dobrovoljno to izvrsi tada se protiv njega
pokrece I vodi izvrsni postupak.
U parnicnom postupku se raspravlja/odlucuje dok se u izvrsnom ne raspravlja/ odlucuje vec se dela,

izvrsava. Izvrsni postupak vodi se sa ciljem da se sprovede prinudno namirenje potrazivanja –
utvrdjeno izvrsnim I verodostojnim ispravama.
Odnos : podrazumeva se da se izvrsni postupak nadovezuje na parnicni, po redovnom toku stvari. Ali ne
mora da mu prethodi parnica ( primer : ukoliko se ne plati racun za telefon u roku,mobilni operater
podnosi predlog za izvrsenje - izvrsitelj odlucuje i donosi resenje o izvrsenju bez prethodno
sprovedenog parnicnog postupka. Moze da se stavi prigovor na to resenje o izvrsenju. Kasnije je
moguce da izvrsni duznik podnese prigovor(necu da platim infostan nisam imao grejanje – dovodi se u
pitanje postojanje obaveze da se plati), pa da se po prigovoru izvrsnog duznika povede parnica I tek
tada da odlucuje sud da li smo u obavezi da platimo ili ne. Po prigovoru se stopira postupak
izvrsenja postupak se nastavlja u pp sve dok se postupak pravnosnazno ne okonca izvrsenje se
ne moze izvrsiti!
5 PROCESNE PRETPOSTAVKE U PARNICNOM POSTUPKU KOJE SE ODNOSE NA

SUD
Definicija : su oni uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi sud uopste mogao da odlucuje da li je
tuzbeni zahtev osnovan ili ne. Ispunjenje procesnih uslova – procesnih pretpostavki. U suprotnom
postoji mogucnost odbacivanja tuzbe pp se okonca a da se sud nije bavio time da li je tuzbeni zahtev
osnovan ili ne. Grupisu se : na one koje se odnose na SUD, na parnicne STRANKE, TUZBU I na PREDMET
SPORA. U one koje se odnose na SUD, spadaju :
1. NADLEZNOST – postojanje apsolutne nadleznosti suda (razlikovanje nadleznosti suda od nadl

organa uprave). Da bi sud bio apsolutno nadlezan potrebno je da se radi o pravnoj stvari koju
sud moze da resave – da ne spada u nadleznost organa uprava. Procesna pretpostavka koja se
prva ispituje. Sankcija : TUZBA SE ODBACUJE kao nedozvoljena (ako je podneta sudu umesto
organu uprave). Pravna stvar koju sud moze da resava u fazi prethodnog ispitivanja tuzbe,
pripremnom rocistu, rocistu za glavnu raspravu ali I tokom celog prvostepenog postupka. Na
apsolutnu sudsku nadleznost sud pazi po sluzbenoj duznosti, tokom citavog postupka!
Primer : podnosenje tuzbe sudu za vracanje zgrade Beogradjanke – zahtev za restituciju,
povracaj imovine. Nadlezna je Agencija za restituciju(resava se po pravilima upravnog
postupka), tuzbeni zahtev ne spada u nadleznost suda. Tuzba je nedozvoljena.

Ako sud ipak donese presudu u postupku za koji je nadlezan organ uprave drugostepeni sud bi
bio duzan da takvu presudu ukine I da odbaci tuzbu. Ako je I drugostepeni sud propustio i
odlucio, kasnije, po reviziji(vanredni pravni lek) bi odlucivao Vrhovni kasacioni sud – ukinuo bi
obe presude I odbacio tuzbu u slucaju da je povredjena procesna pretpostavka apsolutne
nadleznosti. Apsolutna neotklonjiva procesna smetnja! Pazi se po sluzbenoj duznosti tokom
citavog postupka, ali I stranka moze da podnese prigovor apsolutne nenadleznosti ukoliko sud
to nije sam primetio.
5.1 Stvarna nadleznost

Nakon sto je sud utvrdio da stvar spada u njegovu nadleznost treba odrediti koja ce vrsta suda da
postupa u toj situaciji. Postoje sudovi opste I sudovi posebne nadleznosti. U prvostepenom postupku,
u parnicnom postupku mogu da postupaju osnovni sudovi, visi i privredni. U zakonu o uredjenju
sudova su sadrzana pravila o stvarnoj nadleznosti, ne u Zakonu o parnicnom postupku. U sudove opste
nadleznosti spadaju osnovni I visi sudovi a u sudove posebne spadaju privredni.
Privredni sud – sud posebne nadleznosti, kada on sudi? Njegova nadleznost je odredjena
kombinacijom dva kriterijuma :
1. Kriterijum svojstva stranaka u postupku – privredni subjekti, preduzeca, preduzetnici. Ako

su obe stranke u postupku priv subjekti, bez obzira na predmet tuzbenog zahteva, priv sud je
uvek stvarno nadlezan da sudi.
2. Jedna od stranaka je privredni subjekt a druga je neko drugo pravno lice ali nije privredni
subjekt, da bi privredni sud bio stvarno nadlezan neophodno je da se spor izmedju njih tice
PRIVREDNE AKTIVNOSTI/DELATNOSTI tog privrednog drustva.
Primer : Spore se privredno drustvo A I B, za resavanje njihovog spora uvek ce biti stvarno
nadlezan privredni sud bez obzira na predmet spora. Ali ako su stranke u sporu privredno
drustvo A I Pravni fakultet u Bgu (nije privredni subjekt, jeste pravno lice) da bi za resavanje
njihovog spora bio nadlezan privredni sud neophodno je da se spor izmedju njih tice privredne
delatnosti tog privrednog drustva (isporucilo robu koja nije placena).
SUDOVI OPSTE NADLEZNOSTI
Stvarno nadlezni u pp su osnovni I visi sud. Razgranicenje stvarne nadleznosti? Zakon o uredjenju
sudova kaze da je u 1 stepenu stvarno nadlezan osnovni sud osim ako nije propisano zakonom da je
nadlezan neki drugi sud. Pretpostavka stvarne nadleznosti u korist osnovnog suda. Stvarna nadleznost
viseg suda je izuzetak.
Taksativno nabrojani sporovi u zakonu o uredjenju sudova : diskriminacija, zastite na radu itd
(propisano u zakonu) spadaju u nadleznost viseg suda.
BITNO : 2 kriterijuma za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnog I viseg suda :
1. Vrsta predmeta spora – pravilo da sudi osnovni osim ako je zakonom propisano da sudi visi
2. Vrednost predmeta spora kod imovinskih sporova, vrednost preko 40.000 eur onda u 1
stepenu sudi VISI sud a ako je vrednost ispod 40.000 eur onda u prvom stepenu sudi osnovni
sud.
Vrednost predmeta spora se razlicito odredjuje u zavisnosti od toga sta je predmet spora. Profesor tuzi
radi nekog duga I tvrdi da sam mu duzna 20.000 din I navede to u tuzbi onda je to vrednost predmeta
spora. Ukoliko tuzbom trazi vise tuzbenih zahteva (duzni smo po osnovu ugovora o delu 50.000 din ,
ugovora o gradjenju 100.000 din onda zavisi..
Ako svi tuzbeni zahtevi proisticu iz istog zivotnog dogadjaja onda se vrednost utvrdjuje sabiranjem svih
tih zahteva. Ukoliko ne, ukoliko tuzbom se istice vise tuzbenih zahteva vrednost predmeta spora se
utvrdjuje zasebno za svaki od njih. Troskovi postupka ne ulaze u vrednost predmeta spora.

Stvarna nadleznost – isto se pazi po sluzbenoj duznosti I tokom celog postupka. Ukoliko je 1
stepeni sud sudio a nije bio stvarno nadlezan – osnov za izjavljivanje zalba. Stvarna nenadleznost nije
neotklonjiva procena smetnja. Osnovi sud moze sampo sluzb duznosti ili po prigovoru stranke da se
oglasi stvarno nenadleznim I da ustupi spise sudu stvarne nadleznosti. Stvarna nenadleznost ima za
posledicu to da se sud nakon sto je uvideo da nije stvarno nadlezan (uvideo po sluz duz, ili po
prigovoru) oglasava se stvarno nenadleznim – resenjem, stranke mogu da se zale. Kada resenje
postane pravnosnazno daje predmet se drugom sudu, stvarno nadleznom ustupa se predmet.
Stranka nije vremenski ogranicena u isticanju prigovora stvarne ili apsolutne nenadleznosti.
U 1 stepenu mogu da sude privredni sud kao sud posebne nadleznosti Ili osnovni I visi kao sudovi opste
nadleznosti. Visi sud u pp moze da postupa kao prvostepeni sud ali I kao drugostepeni u
parnicnom postupku, kada resava po zalbama na resenja koja donose 1 stepeni sudovi I na
presude koje donose 1 stepeni sudovi u sporovima male vrednosti .
 Pitanje : Koja je razlika izmedju apsolutne I stvarne nadleznosti? Apsolutna nadleznost kaze da
li u nekoj pravnoj stvari treba da sudi sud ili organ uprave. A stvarna nadleznost kaze da treba
da sudi sud I KOJI – opste ili posebne nadleznosti. Razgranicenje!
 Pitanje 2 : Ako je greskom podnet predmet visem sudu a trebalo je podneti osnovnom sudu?
Visi sud moze da sudi ili da se oglasi stvarno nenadleznim najkasnije na pripremnom rocistu ili
na prvom rocistu za glavnu raspravu ZA PREDMETE IZ NADLEZNOSTI OSNOVNOG SUDA.
Ukoliko propusti to da uradi, obavezan je da vodi postupak do kraja, I da donese presudu – ta
presuda se ne moze osporavati zbog toga sto je sudio visi sud a trebalo je da sudi osnovni sud
(ko moze vise moze I manje).
Dok obrnuta situacija nije moguca! Ako je podneta tuzba osnovnom sudu a trebalo je podneti
visem. Osnovni sud je duzan da se oglasi stvarno nenadleznim I da ustupi predmet visem sudu.
Tokom celog postupka ima tu mogucnost, po sluzbenoj duznosti ili po prigovoru stranke.
Napomena : stvarna nadleznost se ODREDJUJE SAMO ZAKONOM – razlika sa mesnom. Pravila

sadrzana u zakonu o uredjenju sudova, niti je sud moze menjati niti je stranke mogu sporazumom
derogirati. Zakon je jedini izvor pravila za stvarnu nadleznost.
5.2 Mesna nadleznost

Pokazuje koji ce konrekretno stvarno nadlezni sud da postupa u odredjenom/konkretnom parnicnom
postupku. Ako se kaze da je stvarno nadlezan osnovni sud, mesna nadleznost nam kaze koji ce od
osnovnih sudova na teriroriji RS postupati u konkretnom pp.
Kako se odredjuje mesna nadleznost : zakonom, sporazumom stranaka, odlukom suda. U poredjenju
sa apsolutnom I stvarnom nadleznoscu ona je najslabija procesna pretpostavka :
1. NE PAZI SE PO SLUZBENOJ DUZNOSTI, osim kada je u pitanju iskljuciva mesna nadleznost.

2. Ne pazi se ni tokom citavog postupka.
3. Povreda pravila o mesnoj nadleznosti nema za posledicu to da ce 2 stepeni sud kada odlucuje po
zalbi ukinuti presudu jer je doneo mesno nenadlezan sud.
Strankama olaksavaju pristup sudu-pravila o mesnoj nadleznosti. Ukoliko se postupak tice prava na
nepokretnosti mesna nadleznost se vezuje za nepokretnost. Opsta se recimo vezuje za prebivaliste
tuzenog. Pravila o mesnoj nadleznosti treba da omoguce da se sudjenje odvija pred onim sudom koji
ima najblizu vezu sa strankama I sa predmetom spora. Ako se ipak pravila ne ispostuju ne znaci da su
prava stranke povredjena ako je umesto treceg osnovnog suda sudio prvi jer se polazi od toga da su
sudovi istog ranga!
Vrste mesne nadleznosti : podela se vrsi na opste I posebne mesne nadleznosti.

Opsta – vezuje se za prebivaliste tuzenog kao fizickog lica, njegovo boraviste, a kada je tuzeni
pravno lice vezuje se za sediste.
Niz posebnih mesnih nadleznosti :
ELEKTIVNA – tzv izborna , u odredjenim sporovima tuziocu se omogucuje pravo izbora da bira da li ce
da podnese tuzbu sudu opste mesne nadleznosti ili sudu posebne elektivne mesne nadleznosti.
TUZIOCU pripada izbor. Izbor jednom izvrsen ne moze se vise opozivati. (Primer u zakonu o par
postupku : ukoliko se podosi tuzba radi naknade stete zbog vanugovorne odg za stetu tuzilac moze da
bira da li ce podneti tuzbu sudu gde stetnik ima prebivaliste, ili sudu na cijem je podrucju izvrsena
stetna radnja ili onom sudu gde je nastala stetna posledica).
ISKLJUCIVA – kada postoji spor za koji zakon propisuje iskljucivu mesnu nadleznost. Ona situacija
u kojima zakon propisuje da ce za odredjene sporove biti mesno nadlezan iskljucivo odredjeni sud.
Tada se iskljucuju pravila o opstoj mesnoj nadleznosti!!! (preb/bor/sediste) derogira sva druga pravila
sadrzana u zakonu. Primer : Sporovi koji se ticu nepokretnosti (ne svi) samo u onim sporovima
koji se ticu : prava svojine, stvarnih prava na nepokretnosti, zakupa I smetanja drzavine. Sve
drugo sto je vezano za nepokretnosti na posredan nacin ne potpada pod primenu pravila o iskljucivoj
mesnoj nadleznost
Clan 51 Zakona o parnicnom postupku :
„Za suđenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima
zbog smetanja državine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti,
isključivo je mesno nadležan sud na čijem području se nalazi nepokretnost.
Ako se nepokretnost nalazi na području više sudova, nadležan je svaki od tih sudova.
U sporovima zbog smetanja državine na pokretnim stvarima, pored suda opšte mesne nadležnosti,
nadležan je i sud na čijem području je nastalo smetanje.”
Bitno za ispit : Nabrojati neke slucajeve gde postoji iskljuciva mesna nadleznost (sporovi koji se ticu
prava svojine na brodovima I vazduhoplovima – gde se vodi upisnik, u sporovima protiv RS a vezano za
vojsku – iskljucivo nadlezan sud na cijem podrucju se nalazi sediste te jedinice, za sporove koji nastanu
povodom ostavinskog postupka – nadlezan sud pred kojim se vodi postupak).
Reci sta je iskljuciva nadleznost, da ona derogira svaku drugu nadleznost. Na nju sud ima obavezu da
pazi po sluzbenoj duznosti I to najkasnije do pripremnog rocista/prvog rocista za glavnu raspravu.
Stranka moze da se zali protiv presude ali povreda tog pravila nije apsolutno bitna povreda parnicnog
postupka. Ne znaci da je presuda nezakonita, ili manjkava. Povreda ostaje nesankcionisana.
SPORAZUMNA MESNA NADLEZNOST - NADLEZNOST PO SPORAZUMU STRANAKA – Pravo je

stranaka da svojim sporazumom odredjuju I da menjaju mesnu nad suda ustanovljenu zakonom. To
pravo stranke imaju pod uslovom da se ne radi o sporovima gde postoji iskljuciva mes nad jer tu nije
dozvoljeno zakljucenje sporazuma o mesnoj nadleznosti. Sporazumom stranke mogu da menjaju mesnu
nadleznost ali u okviru stvarne nadleznosti.
Sporazum mora da se zakljuci u pisanoj formi I tuzilac sporazum podnosi uz tuzbu a tuzeni uz odgovor
na tuzbu ili uz prigovor mesne nenadleznosti ukoliko ga istice.
Vremensko ogranicenje u pogledu toga kada se prilaze sporazum – uz tuzbu ili odgovor na tuzbu, ili na
pripremenom rocistu ili prvom roc za glavnu raspravu. Taj sporazum o odredjivanju mes nad moze biti
zaseban. A moze bit poseban clan nekog ugovora(ugovor o kupoprodaji, za sve sporove koji bi proistekli
za sudjenje bi bio nadlezan stvarno nadlezan sud u Novom Sadu – primer). Mora da se identifikuje spor
na koji se sporazum odnosi ili da se kaze svi sporovi povodom nekog ugovornog odnosa. Ne moze biti
neodredjen sporazum – na sve sporove koji nastanu izmedju dva lica.

ODREDJIVANJE MESNE NADLEZNOSTI OD STRANE SUDA
Za razliku od stvarne nadleznosti koja je fiksirana Zakonom o uredjenju sudova, mesna nad moze se
odrediti zakonom I sporazumom stranaka a postoji situacija kada se odredjuje odlukom suda. Situacije
tzv. DELEGACIJA I ORDINACIJA nadleznosti, kada se mesna nadleznost odredjuje odlukom suda.
Delegacija se koristi u situacijama kada :
1. NUZNA DELEGACIJA - Sud koji je mesno nadlezan ne moze da postupa u konrekretnom

predmetu (primer zbog epidemije ceo osnovni sud u Vranju stavljen u karantin, I on ne moze da
postupa ni u jednom predmetu) tada je nuzno da se odredi drugi stvarno nadlezni sud koji ce da
postupa u toj pravnoj stvari. Ko odlucuje o delegaciji nadleznosti drugog suda?
Po zakonu u uredjenju sudova Apelacioni sud odlucuje o delegaciji nadleznosti, po zakonu o pp
delegaciju vrsi najvisi sud odredjene vrste-Vrhovni kasacioni za sudove opste nadleznosti a za
sudove posebne nadleznosti – Privredni apelacioni sud koji ce odrediti sud koji ce postupiti.
Rukovodi se time da to bude sud koji ce strankama biti najblizi, pristupacan, ne previse udaljen,
u bliskoj vezi sa strankama I predmetom spora. – primer sa osnovnim sudom u Vranju. Gleda se
da se stranke I sud ne izlazu preteranim troskovima.
2. SVRSISHODNA DELEGACIJA– celishodna delegacija primenjuje se kada je mesno nadlezan

jedan sud medjutim ne bi se moglo obezbediti nepristrasno sudjenje pred tim sudom jer je
recimo jedna od stranaka u postupku je predsednik tog suda (tuzilac u pp pred tim sudom)
postojala bi sumnja da bi sudjenje bilo objektivno I nepristrasno I treba delegirati na drugi sud.
(Bivi predsednik opstine Brus podneo zahtev osnovnom sudu u Brusu, primer pa je delegirano
sudu u Krusevcu jer se nije moglo ocekivati d ace takav postupak biti nepristrasan I objektivan).
Delegacija nadleznosti se vrsi tako sto se prvostepeni sud obraca najvisem sudu jedne vrste(Vrh kas,
Priv Apel) I trazi od njega da on delegira drugi stvarno nadlezan sud koji ce da postupa. Delegacija se
vrsi na zahtev PRVOSTEPENOG SUDA. Stranke mogu da je iniciraju-obracanjem sudu ali je prvostepeni
sud taj koji odlucuje da li ce podneti zahtev za delagaciju Vrh kasacionom sudu/Apelacionom sudu.
ORDINACIJA (nadleznost se odredjuje sudskom odlukom) nadleznosti, koje su to situacije :
1. Za sudjenje u sporu sa elementom inostranosti je nadl srpski sud ali ne postoji kriterijum da se
odredi mesna nadl za te sporove u nasem pravu I tada Vrh kas sud odredjuje koji ce sud da
postupa u toj situaciji. U zakonu nema kriterijuma. Jasno je da treba da sudi sprski sud, jasno je
da je iz nadleznosti osnovni ili visi ali nije jasno koji ce sud da sudi.
Sukob nadleznosti : kada dva suda pretenduju da budu stvarno nadlezna u istom predmetu, oba suda
prisvajaju nadleznost za sudjenje u sporu ili obrnuta situacija kada dva suda odbijaju nadleznost za
sudjenje u sporu tada postoji sukob. Negativan sukob je cesca situacija. Treba resiti sukob. Resava ga
ZAJEDNICKI NEPOSREDNO VISI SUD ZA TA DVA SUDA. Ucesnici u sukobu : Prvi os sud u Bg I Visi sud u
BG – resava Apelacioni sud u Beogradu. Nadlezni sud mora da ga resi bez obzira na izjasnjenje stranaka.
Dok se ne resi sukob sud moze da preduzima samo hitne radnje kod kojih postoji opasnost od
odlaganja. Ne postoji zakonski rok za resavanje ali to je hitna stvar. Protiv resenja o sukobu nadleznosti
nije dozvoljena zalba stranaka!
Atrakcija nadleznosti : institut gpp-a koji omogucava da sud pred kojim se vodi jedan postupak postaje
nadlezan(vrsi atrakciju) I za sudjenje u drugom postupku iako za sudjenje u tom drugom postupku ne
bi bio stvarno I mesno nadlezan prema opstim pravilima o nadleznosti zato sto je to ekonomicno ili
postoji veza izmedju prvog I drugog postupka. Privlacenje nadleznosti – atrakcija.
Primer spore se osoba A I B oko prava svojine na nepokretnosti I ja saznam za spor I kazem da je to
moja nepokretnost, onda tuzim I osobu A I B trazeci da se utvrdi da je nepokretnost moja. Sud pred
kojim je zapocet postupak izmedju stranaka A I B postaje nadlezan/privlaci nadleznost I za sudjenje po
mojoj tuzbi iako po opstim pravilima bi bio nadlezan za drugi sud. Jer se pred njim vec vodi postupak,

dokazi su zajednicki za oba postupka – bilo bi logicno I ekonomicno da se vodi pred tim sudom. Primer
za tuzbu glavnog mesanja (atrakcija I stvarne I mesne nadleznosti – potpuna atrakcija).
Primer 2 : profesor tuzi sve nas za zajednickog ceta (vise tuzenih), koji ce sud biti mesno nadlezan?
Dovoljno je da podnese tuzbu pred sudom koji je nadlezan za bilo koga od nas, taj sud postaje nadlezan
I za sve ostale tuzene. Vrsi se delimicna atrakcija – samo mesne nadleznosti.
I kod protivtuzbe postoji primer atrakcije nadleznosti . – naci primer . Vrsi se atrakcija samo mesne
nadleznosti.
APSOLUTNO BITNE POVREDE PARNICNOG POSTUPKA: Uvek kada postoje dovode do

nezakonitosti/nepravilnosti presude. Prvostepena presuda MORA da bude ukinuta. Npr povreda pravila
o stvarnoj nenadleznosti (kada je osnovni sud greskom sudio predmet iz stvarne nadleznosti viseg
suda, osnovni sud donese presudu – zalba drugostepenom sudu– drugostepeni sud MORA da ukine
presudu sve I da je najispravnija. Zato sto je povreda pravila o stvarnoj nadleznosti apsolutno bitna
povreda postupka. Zakonodavac kod apsolutno bitnih povreda postupaka neoborivo pretpostavlja da je
ta povreda imala za posledicu donosenje nezakonite I nepravilne presude. U zakonu su ove apsolutno
bitne povrede taksativno nabrojane, ima ih 12. Onaj ko se zali dovoljno je da dokaze da je neka od tih
povreda ucinjena I presuda mora biti ukinuta.
Drugostepeni sud na neke apsolutno bitne povrede pazi po sluzbenoj duznosti, na neke ne.
Na povredu pravila o stvarnoj nadleznosti ne pazi se po sluzbenoj duznosti vec samo po zahtevu
stranke koja se zalila.
Povreda pravila o mesnoj nadleznosti moze da se istakne kao relativno bitna povreda pp ali da bi to
dovelo do ukidanja presude neophodno je da zalilac dokaze da je zbog povrede pravila o iskljucivoj
mesnoj nadleznosti presuda nezakonita. Ukoliko se nepo nalazi na teritoriji prvog suda a umesto njega
je sudio treci sud – zalba na presudu , u zalbi mora da se dokaze da je ona nezakonita bas zbog toga sto
je sudio prvi sud a ne treci. Ako 2stepeni sud vidi da bi presuda bila ista da je sudio ili prvi ili treci sud –
nece je ukinuti.
Onaj ko se poziva na relativno bitnu povredu, koja god da je, to moze biti sve ono sto nije taksativno
navedeno u clanu 374 stav 2 ZPP-a, mora da se dokaze da je presuda nezakonita bas zbog te relativno
bitne povrede da bi bila ukinuta. Ako se zalimo zbog apsolutno bitne povrede dovoljno je da se dokaze
samo postojanje povrede I 2 stepeni sud mora da ukine presudu. Nece ispitivati uzrocnu vezu.
Npr povreda pravila o izuzecu sudije je apsolutno bitna povreda. Ukoliko u postupku u kome je profesor
tuzilac, sudio je njegov rodjeni brat kao sudija I suprotna stranka se zbog toga zali na presudu
drugostepeni sud ce samo da ispita da li je to tacno ako jeste – drugostepeni sud mora tu presudu da
ukine sve I da bi takvu istu presudu doneo bilo koji drugi sudija.
BITNO ZA ISPIT : Reci samo da se odnose na povredu pravila o procesnim pretpostavkama, nacela par
postupka, odnose na povredu pravila o odlucivanju I povredu pravila koje odredjuju sadrzinu odluke.
Definicija ? One povrede za koje zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su dovele do nezakonitosti I
nepravilnosti presude. Taksativno nabrojane u zakonu. Na neke se pazi po sluz duznosti, na neke ne.
Primere nekih, ne moramo sve uciti taksativno iz zakona.
Pravi se razlika izmedju neotklonjivih I otklonjivih. Neotklonjive – sprecavaju da sud ponovo sudi u
tom predmetu. Sud doneo presudu u pravnoj stvari koja je u nadleznosti organa uprave. Apsolutno
bitna povreda pravila, neotklonjiva je povreda I posledica je da 2 stepeni sud po zalbi ukida
prvostepenu presudu I ODBACUJE TUZBU. Otklonjive apsolutno bitne povrede imaju za
posledicu da ce drugostepeni sud ukinuti presudu I VRATITI PREDMET NA PONOVNO SUDJENJE.

Predmet : profesor je stranka a njegov rodjeni brat je sudija. Jeste aps bitna povreda ali je otklonjive
prirode. Drugostepeni sud ukida presudu I u novom postupku ce suditi sudija u odnosu na koga ne
postoji razlog za izuzece.
Ne bis in idem – neotklonjiva povreda, doneta presuda u postupku u kome vec postoji pravnosnazna
presuda. 2 stepeni sud ukida presudu I odbacuje tuzbu.
RELATIVNO BITNE POVREDE PARNICNOG POSTUPKA: bilo koja povreda zakona o pp ali onaj ko se
zali mora da dokaze uzrocnu vezu izmedju ucinjene povrede I nezakonitosti/nepravilnosti presude.
 Pitanje : ispitivanje direktne medjunarodne nadleznosti sa elementom inostranosti ? Odgovor :

sud ispituje odmah po prijemu tuzbe ako utvrdi da nase pravosudje nije nadlezno, nas sud
odbacuje tuzbu. To je apsolutno bitna povreda pp. Pazi se po sluzbenoj duznosti.
II PREDAVANJE 03.04.2020.
6 PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA SAME STRANKE U PP

Parnicni postupak je dvostranacki postupak, sa jedne strane imamo interes tuzioca a sa druge interes
tuzenog. Na obe strane moze da se pojavi jedno lice, ili vise lica. Koji procesne prêt treba da budu
ispunjene u odnosu na stranke :
6.1 Stranacka sposobnost

ko sve moze biti stranka u postupku/titular prava I obaveza, ako je poredimo sa pravnom sposobnoscu
(ko moze da bude nosilac sub gradj prava I obaveza) a stranacka nam daje odgovor ko sve moze biti
stranka u PP. Ova sposobnost se izvodi iz pravne sposobnosti na terenu gradj prava. DELIMICNO se
poklapa sa pravnom sposobnoscu u mat gradj pravu. U pp sira je od pravne sposobnosti u mat gradj
pravu. Ko moze biti stranka u Pp? Sva lica koja mogu biti titulari…. – fizicka I pravna lica. Pored ovim
licima stranacka sposobnost se moze priznati I drzavnim organima, organizacijama koje nemaju pravnu
sposobnost. U tom smislu je sira od pravne sposobnosti u gradj pravu.
Drzavni organi koji nemaju pravni subjektivitet mogu biti stranke u pp – javni tuzilac. Ovlascen je da
pokrene odredjene parnicne postupke, da podnese tuzbu za ponistaj braka npr. Cilj je zastita
odredjenog javnog interesa ne zato sto se tu odlucuje o njegovim pravima. Samo kada je pravo da
pokrene postupak dato zakonom to je moguce. Ima polozaj tuzioca, iako se ne odlucuje o nekim
njegovim pravima. Pored JT, isto iz reda drzavnih organa, moze se javiti I organ starateljstva. PZ mu
daje pravo da pokrece odredjene parnicne postupke, npr tuzba za zastitu od nasilja u porodici. Njima je
to ovlascenje na pokretanje postupka dozvoljeno zakonom. Prosirenja stranacke sposobnosti u odnosu
na pravnu sposobnost.
Pored toga, stranacka spos moze biti priznata I odredjenim organizacijama ili udruzenjima koji nemaju
pravni subjektivitet ali mogu biti stranke u postupku. Njima stranacku sposobnost ne daje zakon nego
SUD svojom odlukom, resenjem, iako nisu ni pravna ni fizicka lica. Ali sud moze priznati sposobnost u
konkretnom postupku. Npr privredno drustvo koje jos uvek nije registrovano, ali stupa u neke
gradjansko pravne odnose. Drugi primer : politicka stranka tek u nastajanju. Sud nema apsolutnu
slobodu da procenjuje kome ce dodeliti a kome ne, vec postoje zakonom propisani uslovi, najvazniji je
da ta organizacija/udruzenje MORA DA IMA IMOVINU na kojoj bi se kasnije moglo sprovesti udruzenje.
Ako izgubi pp protivna stranka mora da ima odakle da se naplati u suprotnom je uzalud vodila pp.
Stranacka sposobnost je procesna pretpostavka. Sud mora da see uveri da li se kao tuzilac/tuzeni
pojavljuju lica koja mogu biti stranke u pp. Ukoliko sud utvrdi da ne mogu biti stranka u pp, nemaju
stranacku sposobnost, razlicito reaguje u zavisnosti od toga da li je nedostavak otklonjive ili
neotklonjive prirode. Npr. Neosnovano pritvoreno lice mesto da tuzi RS on podnese tuzbu protiv
ministastva unutrasnjih poslova RS – drzavni organ bez pravnog subjektiviteta, nema svojstvo
stranacke sposobnosti. Taj nedostatak je otklonjive prirode, kao tuzeni moze da se oznaci RS – ima

pravni subj I moze biti stranka u pp. Sud ce tuziocu da vrati tuzbu na otklanjanje nedostatka u roku od 8
dana, da kao tuzenog oznaci RS.
Druga situacija podneta tuzba protiv lica koje ne moze da bude stranka npr podneta tuzba protiv
nepostojeceg lica fizickog/pravnog tuzba se ODBACUJE ukoliko je nedostatak neotklonjive prirode.
Povreda pravila o stranackoj sposobnosti ima znacaj apsolutno bitne povrede odredaba pp. Ako je
doneta pravnosnazna presuda koja ne moze biti stranka u postupku to je razlog za UKIDANJE takve
presude. Ako je nedostatak otklonjive prirode ukida se presuda I vraca se na novo sudjenje, ukoliko je
neotklonjive prirode ?
6.2 Parnicna sposobnost

Derivat poslovne sposobnosti I ona se oznacava kao spos stranke da punovazno preduzima parnicne
radnje u pp. Ne moze se sasvim izjednaciti sa poslovnom spos u gradj pravu.
Primer : maloletnik od 15 godina koji je zakljucio ugovor o radu. Imace I stranacku I parnicnu
sposobnost u tom postupku, procenjuje se u odnosu na konkretan postupak. Delimicno poslovno
sposobno lice moze samo da vodi pp u odnosu samo na taj predmet spora. Ukoliko se radi o pravnom
poslu koji ne moze da preduzme samostalno vec samo preko zastupnika, onda ni u pp povodom tog
pravnog posla to lice ne moze samostalno I punovazno da preduzima parnicne radnje vec ce to
preduzimati njegov zak zastupnik.
Kada zakonski zastupnik mora da ima posebno ovlascenje za preduzimanje odredjene parnicne radnje ?
Sud vodi racuna o zastiti prava I interesa one stranke koja nema parnicnu sposobnost. Ako zastupnik ne
radi svoj posao kako treba, ne posvecuje duznu paznju, sud obavestava organ starateljstva koji moze
postaviti drugog zastupnika, ili neke druge mere predvidjene PZ-om. Nedostatak se ispituje od faze
podnosenje tuzbe pa na dalje, sud pazi po sluzbenoj duznost, da li stranku zastupa zak zastupnik ako je
nema zatrazice od OS da ga postavi – ned otklonjive prirode.
Na ovu procesnu pretpostavku pazi I drugostepeni sud u zalbenom postupku jer postoji apsolutno bitna
povreda odredaba pp. Ukoliko vidi da je postojao ned u 1 step postupku onda UKIDA presudu.
Parnicna sposobnost stranog drzavljanina – ceni se po pravu lex nacionalis one drzave ciji je
drzavljanin. Medjutim, ukoliko on po pravu svog drzavljanstva ne ispunjava uslove za sticanje parnicne
sposobnosti ali ispunjava po nasem pravu, pravu drzave suda, njemu ce se PRIZNATI da samostalno
preduzima parnicne radnje u parnicnom postupku. Obrnuto – primenice se lex nacionalis.
Zakon o PP poznaje I privremenog zastupnika – postavlja se samo TUZENOM, u situaciji u kojoj

stranka nema zak zastupnika a samo postavljanje bi odugovlacilo postupak. Sud tada moze da postavi
privremenog, iz reda advokata. Kada? Ukoliko tuzeni je parnicno nesposoban a nema zak zastupnika.
Ili postoji konflikt interesa izmedju tuzenog I zak zastupnika, ili obe stranke imaju istog zakonskog
zastupnika…
Vrsi sva ovlascenja koja ima zak zastupnik, sve dok se stranka, zak zastupnik ili punomocnik ne pojave
pred sudom I krenu da preduzimaju parnicne radnje.
Koja su njegova ovlascenja I do kada traju?
6.3 Postulaciona sposobnost

je sposobnost stranke koja je pranicno sposobna da neposredno preduzima parnicne radnje, bez
posrednika. Opste pravilo da stranke imaju postulacionu sposobnost. Kada nemaju? Kada imaju
odredjene fizicke nedostatke koje ih sprecavaju, gluvonema lica ili kada sam zakon o PP iskljucuje
postulacionu sposobnost stranaka.
10

Kada? U postupku po vanrednim pravnim lekovima, ne moze sama vec mora putem punomocnika –
advokata. Npr reviziju ili predloz za ponavljanje postupka. Pod pretnjom odbacivanja kao
nedozvoljenog predloga/revizije.
Motiv za takvo resenje? Postupak po vanrednim pravnim lekovima je slozeniji. Po reviziji odlucuje
Vrhovni kas sud, smatra da se da taj postupak zahteva angazovanje advokata. Stranka ne bi mogla
kvalitetno sama sebe da stiti. Ration legis ovog resenja.
7 STVARNA I PROCESNA LEGITIMACIJA

Procesna – pravo na vodjenje spora,ima karakter procesne pretpostavke, pazi se po sluzbenoj duznosti,
ako nedostaje – tuzba se ODBACUJE.
Stvarna nije procesna pretpostavka, pitanje materijalnog prava. Stvarno legitimisana je stranka ako je
ucesnik u gradjansko-pravnom/materijalno-pravnom odnosu koji je dao povoda za vodjenje parnicnog
postupka.
Lice A tuzi lice B da plati odredjenu naknadu, da bi bili stvarno legitimisani potrebno je da su stvarno
zakljucili neki ugovor. Ukoliko nedostaje onda se tuz zahtev odbija kao neosnovan!
Javni tuzilac moze da vodi parnicu o tudjem pravu, ima procesnu legitimaciju koju mu priznaje zakon.
Razdvajanje procesne I stvarne legitimacije
Lice A tuzi lice B I trazi da mu isplati 20.000 po osnovu nekog ugovora, lice A vodi spor o svom pravu,
ima stvarnu leg jer je poverilac, lice B ima stvarnu leg jer je titular obaveze. Lice A moze da proda
potrazivanje prema licu B I na taj nacin lice A gubi stvarnu legitimaciju jer nema veze sa tim mat
pravnim ugovorom. Drugo lice stupa na to mesto ali prema zakonu o pp u slucaju da stranka otudji
pravo o kom tece parnica to nije smetnja da se parnica koja je zapocela izmedju istih stranaka zavrsi.
Lice A je izgubilo stvarnu legitimaciju, nije titular potrazivanja jer ga je prodalo ali I dalje ima procesnu
legitimaciju jer ga zakon ovlascuje da dovrsi parnicu iako ne o svom pravu vec o tudjem.
Lice C moze da podnese presudu I da dostavi sudu predlog za izvrsenje uz dokaz da je potrazivanje
preslo na njega. Sud donosi resenje o izvrsenju.
Zakon daje pravo nekim licima i organima da vode parnicu o tudjem pravu.
Redovno: u istom licu se sticu i stvarna I procesna legitimacija, ali to ne mora uvek biti slucaj.
Kod stvarne legitimacije se ulazi u meritum.
8 PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA TUZBU

Tuzba mora ispunoti odredjene procesne pretpostavke:
 Urednost tuzbe, potpunost, mora da sadrzi sve elemente koje trazi zakon o pp; Obavezni
elementi I fakultativni elementi tuzbe (moze da sadrzi a ne mora, nece biti posledica ako ih ne
sadrzi).
 Podnosi se u formi podneska – pisana forma. Mora da sadrzi sve elemente koje mora I svaki
podnesak. Clan 98 zakona o PP. oznacenje suda, stranaka, ime prezime prebivaliste za fizicko
lice ili ime pravnog lica I sediste, ukoliko ima zastupnika ili punomocnika njihovi podaci, sta je
predmet spora, potpis podnosioca - opsti elementi koje svaki podnesak mora da sadrzi. Tuzbeni
zahtev je centralni deo tuzbe.
11

 Prvo se navode cinjenice (tuzilac I tuzeni su zakljucili ugovor o zakonu), uz nju se predlazu
dokazi, zatim opet imamo cinjenice (otkazni rok od mesec dana – tuzeni odbija da se iseli), pa
opet dokaz uz prilog.
Trazimo od suda da nakon sprovodjenja glavne rasprave donese odluku kojom mu se nalozi da se iseli.
Tuzbeni predlog ? Na kraju ide potpis.
Ukoliko stvarna nadleznost ili pravo na izjavu revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, onda se
mora navesti I vrednost. Obavezan element samo ako stvarna nadleznost zavisi od toga, ili od vrednosti
zavisi izjavljivanje revizije.
Zahtev za odredjivanje privremene mere je fakultativan, moze a ne mora.
Ako fali neki od obaveznih elemenata – tuzba je neuredna.
Pravi se razlika da li je podneta od strane stranke ili je neurednu tuzbu podnela preko punomocnika
(advokata, srodnik u pravnoj liniji kada je pravno lice – diplomirani pravnik sa polozenim pravosudnim
ispitom ako je zaposlen u pravnom licu) bez obzira kog a neuredna je ona se ODMAH ODBACUJE.
Ako je podnela sama stranka bez punomocnika a tuzba je neuredna, sud daje stranci rok da nedostatak
naknadno otkloni. Ako se ne dostavi ispravljena smatra se da je povucena. Ako se vrati ispravljena za
datum podnosenja se uzima datum podnosenja prve tuzbe koja je bila neuredna.
 Tuzbeni zahtev je ono sto je predmet spora, o cemu se vodi pp. Tuzbeni predlog je predlazem
sudu da nakon sprovedene rasprave obaveze tuzenog da recimo preda stvar.
Ako tuzilac ima prebivaliste/sediste u inostranstvu, mora da oznaci punomocnika za prijem pismena.
Svi ostali elementi su fakultativni, mogu da se navedu ali ne moraju.
Pored urednosti tuzbe, koja je opsta procesna pretpostavka, postoje druge procesne pretpostavke koje
ne postoje kod svih, vec samo kod nekih: blagovremenost, zakon propisuje rok za podnosenje tuzbe.
Recimo tuzba zbog smetanja/oduzimanja drzavine sub rok od 30 dana od saznanja, a objektivni od
godinu dana od smetnje.
 Pravni interes za tuzbu je procesna pretpostavka koja mora da postoji kod svih tuzbi, s tim sto se
razlicito postavlja postojanje/dokazivanja ove pretpostavke kod razlicitih tuzbi.
Ako nedostaje, tuzba se odbacuje! Kod nekih tuzbi se pretpostavlja (konstitutivne i

kondemnatorne tuzbe), a kod deklaratornih tuzbi za utvrdjenje tuzilac mora da dokaze da ima
pravni interes za podnosenje te tuzbe.
Tuzba mora da bude razumljiva. Mora biti jasno sta se tuzbom trazi, sta tuzilac hoce, koji vid pravne
zastite. Ako je nerazumljiva onda se odbacuje.
9 PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA PREDMET SPORA

Tuzbeni zahtev – predmet spora, sinonimi. Procesni uslovi tuzbenih zahtev mora ispuniti su:
 Predmet spora mora biti subjektivno pravo koje mora biti utuzivo pravo – podobno za sudsku
zastitu;
 Predmet mora biti pravo odnosno tuzbeni zahtev o kome vec nije pravnosnazno odluceno (ne bis
in idem) ili o kome nije zakljuceno sudsko poravnjanje, ne vansudsko (jer samo sudsko podpada
pod ne bis in idem) ako jeste takva tuzba ce biti odbacena kao nedozvoljena;
12

 Predmet spora o kome vec ne tece parnica. Isto vazi ako se o tom pravu vec vodi parnica izmecu
istih stranaka, zato sto vazi zabrana dvostruke litispendencije. Takva tuzba se odbacuje kao
nedozvoljen; Dve paralelne parnice izmedju istih stranaka o istom predmetu spora.
Ne mora da se uce podele, klasifikacije – opste posebne, apsolutne relativne itd, pitace konkretno
odredjenu procesnu pretpostavku- mesna nadlenznost, stvarna nadleznost, delegacija/ordinacija
nadleznost. Ne moraju se uciti podele I klasifikacije, jer ono sto je ajbitnije za procesno pravo je podela
procesnih pretpostavki na otklonjive I neotklonjive, odnosno procesnih smetnji na otklonjive ili
neotklonjive.
Ako je procesna smetmnja neotklonjiva, posledica te procesne smetnje je odbacivanje tuzbe (npr.
Apsolutna nenadeznost je neotklonjiva procesna smetnja), a ako je otklonjiva, ne odbacuje se tuzba
(npr. Stvarna nadleznost). Ova podela na otklonjive I neotklonjive smetnje je bitna kod apsolutno bitnih
povreda postupaka I relativnih, jer apsolutne mogu biti I otklonjive I neotklonjive prirode.
10 NACELA PARNICNOG POSTUPKA

Vazna ispitna materija jer se provlace kasnije kod drugih instituta i parnicnog i vanparnicnog I izvrsnog
postupka.
To su najvazniji principi na kojima je zasnovan parnicni postupak i koji daju ton opstim
karakteristikama parnicnog postupka i provlace se kasnije kod svih institua parnicnog postupka. koji
daju ton i
10.1 Nacelo dispozicije

U parnicnom postupku je izvedeno iz nacela autonomije volje u materijalnom gradjanskom pravu.
Od samog titulara prava zavisi da li ce svoje pravo vrsiti, u kojo meri ili ne, isto tako, zavisi i da li ce
povodom tog svog prava da vodi parnicni postupak ili ne. Drugim recima, od volje titulara prava
(svojine) zavisi da li ce da stiti to pravo (svojine) ukoliko bude povredjeno, ili ne, niko ga ne moze
prinuditi da stiti ukoliko ne zeli. Od volje samog titular zavisi da li ce pokrenuti postupak za zastitu svog
prava ili nece.
Vrsenje subjektivnog gradjanskog prava zavisi iskljucivo od titulara prava - isti princip se prenosi na
parnicni postupak kao nacelo dispozicije.
DEF
Nacelo dispozicije se ispoljava kao uticaj volje parnicnih stranaka na pokretanje parnicnog postupka,
odredjivanje predmeta parnicnog postupka, tok pp, okoncanje parnicnog postupka i na postupak po
pravnim lekovima.
 Pokretanje postupka – da li ce doci do pokretanja postupka zavisi iskljucivo od volje tuzioca.

Nema pokretanja po sluzbenoj duznosti, vec se pokrece samo tuzbom. Podnosenje tuzbe zavisi
od volje tuzioca ili onog lica koje smatra da mu je neko pravo povredjeno/ugrozeno. Volja
tuzioca je presudna; Ovo je prva faza postupka u kojoj se ogleda nacelo dispozicije;
 Druga faza je odredjivanje predmeta pp – onoga o cemu ce se raspravljati u parnici. Tuzilac u
tuzbi odredjuje predmet spora, o cemu ce se raspravljati. Parnicni postupak se pokrece samo
tuzbom, eventualno predlogom za sporazumni razvog braka, kao izuzetak od pravila.
Primer : saobracajna nesreca; Tuzilac u tuzbi moze da istakne vise zahteva: trazi se isplata stete
za ostecenje automobile, isplata stete u vidu troskova lecenja, izmakla dobit-ne moze na posao, zbog
cega s eotvara bolovanje I smanjeni prihodi.. Dakle desava se da iz jednog zivotnog dogadjaja proizadje
vise osnova za pokretanje postupka. Tuzilac moze da istakne sve zahteve ili neki od tih zahteva ili jedan.
Tuzilac je taj koji odredjuje tuzbenim zahtevom sta ce biti predmet spora kako kvalitativno u pogledu
pravne posledice koju trazim, tako i kvantitativno u pogledu visine naknade koju trazi. Od tuzioca zavisi
kako ce da postavi tuzbeni zahtev u pogledu pravne posledice, ali i u pogledu visine. Bitno je uvideti da
13

samo tuzilac diktira predmet spora i kvalitativno i kvantitativno jer je sud vezan tuzbenim zahtevom
onano kako ga je tuzilac postavio I to je definisano cl. 3 ZPP: „U parnicnom postupku sud odlucuje u
granicama zahteva koje su postavljeni u postupku“.
Odlucivanje suda i vezanost u kvalitativnom smisku znaci da sud odlucuje o tome da li nekom licu
pripada pravo kao pravna posledica nekog zivotnog dogadjaja ili ne; ali je sud vezan tuzbenim
zahtevom i u kvantitativnom smislu-sto znaci da sud, ako sam ja trazio naknadu stete u iznosu od 10k
dinara, moze da dosudi najvise 10k, 9k ili manje, ali ne vise od 10k jer ne samo da je vezan vrstom
pravne posledice koju tuzilac trazi, vec i visinom tuzbenog zahteva koju je tuzilac u svom zahtevu
naveo. Dakle, sud je vezan u kvalitativnom smislu-vrsta pravne posledice i kvnatitativno-visinom
tuzbenog zahteva.
Jednom postavljen predmet spora MOZE da se menja u toku postupka! Ako je prvo trazena samo
naknada stete u vidu troskova lecenja, moze se tuzba preinaciti da se doda jos neki zahtev (naknada
stete za popravu automobila, naknada stete zbog izgubljene zarade itd.). Tuzbeni zahtev moze da se
menja: dodavanjem novog zahteva ili povecanjem tuzbenog zahteva ili smanjenjem tuzbenog zahteva.
Moze da se menja na vise - dodavanjem novih tuzbenih zahteva, povecanjem postojeceg tuzbenog
zahteva, ali moze I da se menja na nize -odustajanjem od tuzbenih zahteva/odustajanjem ili
smanjenjem postojeceg tuzbenog zahteva, pri cemu smanjenje tuzbenog zahteva nije preinacenje nego
delimcno povlacenje.
 Okoncanje parnicnog postpka – tuzilac moze da povuce tuzbu, tuzilac da se odrekne tuzbenog
zahteva, tuzeni moze da prizan tuzbeni zahtev, tuzilac i tuzeni mogu zajedno da se dogovore da
zakljuce sudsko poravnanje. To je uticaj volje stranaka na okoncanje postupka. Ako se tuzilac
odrekne tuzbenog zahteva, on tada smatra da je njegov tuzbeni zahtev neosnovan I tada sud
odlucava meritorno-presudom na osnovu odricanja kojom se tuzbeni zahtev odbija. Tuzeni
moze da prizna zahtev – u celini ili delimicno, ta izjava kojom obavestava sud da tuziocev zahtev
smatra osnovanim I donosi se presuda kojm se usvaja tuzbeni zahtev. Obe stranke mogu da
zakljuce sudsko poravnanje. Jednom povucena tuzba moze se ponovo podneti. Presuda na
osnovu odricanja moze da se donese.
Nacelo dispozicije se ispoljava i u drugostepenom postupku (po pravnim lekovima). Podnosenje zalbe,
povlacenje zalbe itd, odricanje od prava na zalbu… Vazi i za vanredne pravne lekove. Da li ce se stranka
odreci pravnog leka, da li ce ga izjaviti ili povuci zavisi iskljucivo od volje stranke i tu se ogleda uticaj
volje na drugostepeni postupak I postupak po pravnim lekovima kao osnov nacela dispozicije.
ODSTUPANJE OD NACELA: Nijedno nacelo se ne primenjuje apsolutno, u odnosu na svako nacelo

postoje izuzeci. Posto je vezano za autonomiju volje, a vazi kod vrsenja subjektivnih gradjanskih prava
gde je izrazen privatni interes, on trpi ogranicenja tamo gde zakonodavac smatra da postoji JAVNI
INTERES koji treba zastititi – pre svega odnosi iz porodicnopravnih odnosa. Odstupanje se pre svega
odnosi na odstupanje u parnicnim postupcima za davanje izdrzavanja gde sud nije vezan visinom
izdrzavanja navedenom u tuzbenom zahtevu - moze da dosudi i veci iznos zakonskog izdrzavanja. Dalje,
kod postupaka gde se podnosi tuzba za lisenje roditeljskog prava gde ce sud ce odluciti I o izricanju
mera o nasilju u porodici, iako na to nije pozvan u tuzbenom zahtevu. Kod postupaka za zastitu od
nasilja u porodici, sud nije vezan merom navedenom, vec moze da izrekne I neku drugu meru.
Odstupanje u vidu prava stranaka da svojom volju okoncaju parnicni postupak: u postupcima za
utvrdjenje ocinstva, nije dozvoljeno da stranke zakljuce sudsko poravnanje, dakle volja stranaka trpi
odredjena ogranicenja. Ne moze se okoncati presudom na osnovu priznanja kod utvrdjivanja macinstva
- na osnovu priznanja/odricanja/povlacenja, sto nije slucaj kod nekog imovisnkopravnog odnosa koji se
tice isplate nekog duga gde interes nije javni I zakonodavac nema potrebe da ga zastiti na ovaj nacin.
III PREDAVANJE 08.04.2020.
14

10.2 Nacelo obostranog saslusanja stranaka (kontradiktornosti)
Najvaznije nacelo pp zato sto izvire iz prava na pravicno sudjenje koje je garantovano Ustavom I EK o
zastiti lj prava I osnovnih sloboda. Sustina : izraz nastojanja da se obezbedi procesno pravna
jednakost stranaka u pp. Bitno je da stranakama stoje na raspolaganju iste procesne mogucnosti. Zato
predstavlja temelj postupka I javlja se tokom citavog trajanja postupka, u toku postupka I po vanrednim
pravnim lekovima.
Manifestuje se u nekoliko vaznih aspekata :
- Sud je duzan da omoguci strankama da iznesu svoje zahteve, cinjenjenice na kojima zasnivaju
zahteve, predloze dokaze kojima se cinjenjice utvrdjuju kao I da iznesu svoja pravna shvatanja
koja se ticu predmeta spora kojim se odlucuje u pp, druge predloge koje imaju a ticu se razvoja
samog postupka;
- Sud je duzan da uzme u obzir zahteve, cinjenice, dokazne predloge, druge predloge parnicnih
stranaka koje stranke iznose
- Zabrana sudu da donese presudu ako se ona zasniva na cinjenicama o kojima strankama nije
pruzena prilika da se o njima izjasne!
Zasto se naziva I nacelom kontradiktornosti: sud je duzan svakoj stranci da omoguci da se IZJASNI o
zahtevima, predlozima, cinjenjicama suprotne stranke. Prati ceo postupak od pocetka 1 step postupka
pa dalje u postupku po redovnim I vanrednim pravnim lekovima.
Kako se ispoljava? U najranijoj fazi postupka. Kako? PP se pokrece podnosenjem tuzbe sudu, nakon sto
sud primi tuzbu, ispita tuzbu, I ispita sve procesne pretpostavke za meritorno odlucivanje – ako su
ispunjene, sud je shodno ovom nacelu duzan da dostavi tuzbu tuzenom na odgovor. Sam tuzeni nakon
dostavljanja tuzbe nije duzan da na nju odgovori. Moze da posalje sudu odgovor, moze da ospori
tuzbeni zahtev, da ga prizna, ali moze da ne uradi nista. Moze da pusti da rok od 30 dana za davanje
odgovora na tuzbu bezuspesno protekne. Iz ugla suda ovo nacelo se uvek ispoljava kao DUZNOST.
Stranke mogu/ne moraju da urade, sud je duzan da svakoj stranci omoguci da se izjasni po zahtevima,
cinjenicama I dok predlozima suprotne stranke, a da li ce stranka iskoristiti to ili ne – to je njeno pravo,
moze to da uradi ili ne. Isto je I sa svim drugim zahtevima u toku postupku. Npr tuzilac kaze da hoce da
povuce tuzbu, shodno ovom nacelu, sud je duzan da pita tuzenog kako se on izjasnjava!
Ovo nacelo se ispoljava ne samo u 1 stepenom vec I u postupku po pravnim lekovima. Ukoliko se donese
presuda kojom se odbija tz, tuzilac ima pravo da se zali, on izjavi zalbu – sud je DUZAN shodno ovom
nacelu da dostavi tuzenom na odgovor. Ako se donese 2 stepena presuda, pa tuzilac preko advokata
podnese reviziju VKS-u, sud je duzan da dostavi protivnoj stranci na odgovor. Iz ugla suda bitno je da je
on to OMOGUCIO, stvorio procesne preduslove da se stranke koriste ovim pravima, a da l ice stranke ta
prava koristiti ili ne to je do parnicnih stranaka.
Povreda ovog nacela je sankcionisana kao apsolutno bitna povreda odredaba pp zbog koje se moze
izjaviti zalba, predlog za ponavljanje pp kao vanredni pravni lek. Ukoliko stranka podnese zalbu I ne
poziva se na povredu ovog nacela 2 step sud po sluzbenoj duznosti pazi na to da li je u 1step
postupku bilo postovano ovo nacelo !! Ukidanje presude I vracanje predmeta na novo sudjenje pred
1st sudom – otklonjiva apsolutna bitna povreda, ovo je rezultat! Iako je ovo nacelo najvaznije nacelo pp
jer proizlazi iz prava na pravicno sudjenje, ni ono ne vazi u svim situacijama, odn postoje odstupanja u
odnosu na njegovu primenu. Odstupanja su izuzetno retka, mogu biti propisana samo zakonom, I vezuje
se samo za one situacije gde je potrebno primeniti hitnost u postupanju. Recimo tuzilac trazi da sud
odredi privremenu meru kojom se zabranjuje tuzenom da raspolaze pokretnim stvarima, jer tuzeni to
radi da bi sprecio tuzioca da… prodao imovinu cime bi bio osujecen sam taj smisao privremene mere.
Situacija u kojoj se trazi obezbedjenje dokaza, pravilo je da se izvode na glavnoj raspravi – najvazniji
stadijum pp, opet u nekim situacijama dokazi se mogu izvesti I PRE pokretanja postupka. Npr. U stanu
iznad se pojavila havarija, izvodi se vestak na teren, izlivanje fekalija, jer postoji opasnost da kasnije taj
15

dokaz ne moci biti izveden. Npr 2 saslusanje svedoka pre glavne rasprave, jer je tesko bolestan I postoji
mogucnost da premine. Predlog nece se dostavljati protivnoj stranci na odgovor, da se ne bi gubilo na
brzini postupka!
10.3 Raspravno nacelo

U pp ne treba brkati sa odrzavanjem rasprave, nema veze sa obavezom suda da drzi raspravu. Ono nam
daje odgovor na pitanje na koji nacin sud formira cinjenicnu gradju svoje presude. U svakom postupku
donosenje odluke od strane suda pret da su utvrdjene sve bitne cinjenice za donosenje odluke da bi se
kasnije primenilo mat pravo. Na koji nacin sud dolazi do cinjenica koje su od znacaja za donosenje
presude? Moguca dva odgovora : ili da se cinjenice utvrdjuju po sluz duznosti suda (istrazno nacelo,
karakteristicno za krivicni postupak) ako inicijativa dolazi od samih stranaka u postupku onda
govorimo o raspravnom nacelu.
DEF:
Procesni teret stranke da pred sud iznese cinjenice od kojih zavisi odlucivanje o njenom zahtevu, kao
I da predlozi dokaze od kojih zavisi odlucivanje o njenim zahtevima.
Sustina : u parnicnom postupku cinj gradja se ne formira tako sto sud utvrdjuje cinjenice po sluz
duznosti nego je dobija od parnicnih stranaka. Tuzilac vec u tuzbi iznosi cinjenice na kojima zasniva
svoj tuz zahtev, navodeci ih I predlazuci dokaze, tuzilac ispunjava procesni teret koji proizlazi iz ovog
nacela. Tuzbeni ako osporava tuz zah, ne moze to da ucini pausalno vec mora u odgovoru na tuzbu da
iznese cinjenice I predlozi dokaze zbog kojih smatra da je taj tuzbeni zahtev neosnovan.
Pod odredjenim uslovima stranke mogu sve do zakljucenja glavne rasprave da iznesu cinjenice I
predloze dokaze na kojima…
Parnicni postupak vodi se prvenstveno radi zastite subj gradj prava a vrsenje tih prava I njihova zastita
je zasnovana na nacelu dispozicije.
Raspravno nacelo – clan 7 ZoPP stav 1. Propisano das u stranke duzne da iznesu sve cinj na kojima
zasnivaju svoje zahteve I da predloze dokaze za zasnivanje tih cinjenica. Najranije tuzilac u tuzbi, tuzeni
u odgovoru na tuzbu, na pripremnom rocistu… sve do zakljucenja glavne rasprave! Sud ce da razmatra
samo one cinjenice koje su stranke iznele, ako neka cinjenica nije izneta sud se njome nece baviti, nece
je razmatrati. Isto vazi I za predloge dokaza – sud izvodi samo one dokaze koje su stranke predlozile.
Ako nijedna stranka nije predlozila sud ne moze narediti izvodjenje dokaza recimo vestacenje. Stranke
usmeravaju procesnu aktivnost suda, jer moze da razmatra samo iznete cinjenice I da izvodi samo one
dokaze koje su stranke predlozile. Sud nece razmatrati sve cinjenice, vec samo one koje su bitne za
donosenje odluke o osnovanosti tuzbenog zahteva. Isto vazi I za dokaze, polazeci od predloga koje su
dale samo stranke ali ne moze on nametati svoja dokazna sredstva koje stranke nisu predlozile.
Pored toga, ovo nacelo nam odredjuje I koje ce cinjenice biti predmet dokazivanja u pp. Unutar kruga
tih cinj koje su stranke iznele nece se dokazivati :
1. opste poznate cinjenice (poznate svih stanovnicima nekog regiona),

2. cinj koje su medju strankama nesporne – jedna stranka ih iznosi a druga stranka je ne osporava,
3. cinj na koje postojanje ukazuje zakonska pretpostavka.
Postoje izuzeci od ovog nacela :
1. sud u odredjenim situacijama u pp moze da utvrdjuje cinjenice I koje stranke nisu iznele I da
izvede dokaze koje stranke nisu predlozile. U situacijama u kojima ne vazi nacelo dispozicije –
gde stranke ne mogu da raspolazu svojim zahtevima. Primer : postupci iz porodicnog prava. U
njima sud nije vezan zahtevima stranaka nego nije vezan ni cinjenicama ni dokaznim
predlozima, moze utvrdjivati cinj I izvoditi dokaze I po sluzbenoj duznosti. Postupci regulisani
porodicnim zakonom – mat I paternitetski sporovi, osporavanje ocinstva/materinstva I dr
16

postupci. Gde god imamo odstupanje od nacela dispozicije! – isti primeri. Postupci u kojima je
javni interes vise zasticen.
Clan 205 PZ – istrazno nacelo : u postupcima u vezi sa porodicnim odnosima sud moze utvrdjivati
cinjcenice I kada one nisu medju strankama sporne, a sud moze I samostalno istrazivati cinjenice
koje nijedna stranka nije iznela.
2. Utvrdjivanja procesnih pretpostavki – uslovi za meritorno odlucivanje. Cinj sud utvrdjuje po

sluzbenoj duznosti I nije vezan samo cinjenicama koje su stranke iznele.
3. Propisuje zakon o pp, clan 313 ZPP-a sud ce postavljanjem pitanja da se stara da se u toku
rasprave pruze potrebna objasnjenja da bi se utvrdile cinjenice za osnovanost tuz zahteva.
10.4 Nacelo slobodne ocene dokaza

Je nacelo na kome je zasnovan nas pp. Izvedeno iz nacela slobodnog sudijskog uverenja. Vezano je za
dokazivanje I ispoljava se u nekoliko vaznih aspekata.
1. U nasem pp postoji nekoliko dokaznih sredstava : svedoci, vestaci, isprave, saslusanje stranaka.
Kada analiziramo sva ta dokazna sredstva iz ovog nacela proizlazi da su sva ta dokazna sredstva
nacelno gledano iste pravne snage. Izuzeci : svode se na to ako bi ipak pravili hijerarhiju najjace
bi tada bile ISPRAVE – za javne isprave vazi pretpostavka istinitosti, oboriva pretpostavka.
Drugi izuzetak : saslusanje stranaka – najslabije dokazno sredstvo, jer su stranke te koje su licno
zainteresovane za ishod postupka, pa se ne moze ocekivati preterana objektivnost. I zakon
propisuje da se ovaj dokaz izvodi samo onda kada relevatne cinjenice ne mogu da se utvrde
upotrebom drugih dokaznih sredstava. Supsidijerno dokazno sredstvo – kada nema drugog
nacina, dokaznog sredstva.
2. Drugi aspekt svaka cinjenica se moze dokazivati bilo kojim dokaznim sredstvom .
3. Ne postoje pravila koja bi nalagala sudu kada neku cinjenicu mora da uzme kao dokazanu. Sud
po slobodnom uverenju ceni da li neku cinjenicu smatra dokazanom ili ne. Clan 8 ZPP-a sud
odlucuje po svom uverenju na osnovu savesne I brizljive ocene svakog dokaza zasebno, svih
dokaza kao celine I na osnovu rezultata celokupnog postupka koje ce cinjenice da uzme kao
dokazane.
10.5 Nacelo neposrednosti

Proizlazi iz clana 4 stav 1 ZPP-a. Sud odlucuje o tuzb zahtevu na osnovu usmenog, neposrednog I javnog
raapravljanja. Neposredan odnos suda sa cinj I dolazima koji se izvode na glavnoj raspravi I iz njega
proizlazi da sud tokom postupka treba da ima isti sastav prilikom donosenja presude kao I
prilikom utvrdjivanja cinjenica I izvodjenja dokaza. Da isti sudija treba na osnovu utiska koji je
stekao, uverenja koje je formirao, da donese presudu. U nasem postupku nacelo je karakteristicno za
1stepeni postupak jer je pravilo da sud treba da ima isti sastav. Medjutim to se ne moze uvek
obezbediti, moguce je da se postupak vodi pred sudskim vecem (umre clan, ode u penziju) sta onda
raditi? Nacelo tada nalaze da se svi dokazi izvedeni ranije pred sudijom koji je promenjen, moraju
ponoviti da bi nov sudija stekao neposredno uverenje o tim dokaznim sredstvima. Tada se gleda I
nacelo hitnosti, ne samo nacelo neposrednosti. Clan 330 ZPPa ako se odlozi rociste, novo rociste drzi se
pred istim sudijom ako je to moguce. Ako se novo rociste drzi pred novim sudijom pojedincem, ili
izmenjenim vecem glavna rasprava mora da pocne ispocetka ALI sud moze da donese odluku da se
ponovo ne vrsi uvidjaj nego da se samo procitaju zapisnici o izvedenim dokazima!
Ukida se presuda (ukoliko citanjem zapisnika a ne ponovnim izvodjenjem dokaza dodje do pogresnog
utvrdjivanja cinjenica).
Drugo odstupanje : Kada se izvodi dokaz pred zamoljenim sudom. Sud uputi molbu da neki drugi sud
izvede neki dokaz.
17

Povreda ovog nacela predstavlja apsolutno bitnu povredu postupka zbog koje se moze izjaviti zalba.
Clan 374 stav 2 tacka 1 : bitna povreda postoji uvek ako je u donosenju presude ucestvovao sudija koji
nije ucestvovao na glavnoj raspravi.
10.6 Nacelo sudjenja u razumnom roku – nacelo efikasnosti

ZPP clan 10 : stranka ima pravo da sud odluci o njenim zahtevima I predlozima u razumnom roku, a sud
je duzan da ovo pravo stranke ostvari. Razuman rok – pravni standard. Zavisi od suda da li je sve
preduzeo, kako su se same stranke ponasale – da li su svojim drzanjem doprinele da postupak traje
duze (nisu se pojavljivale na rocistima).
Duznost stranaka da vec na pripremnom rocistu iznesu sve cinjenice I predloze dokaze a samo izuzetno
to mogu I u kasnijem postupku do zakljucenja glavne rasprave. Sam sud ima obavezu da na
pripremnom ropcistu resenjem odredi vremenski okvir – vremenski plan sudjenja gde sud treba
okvirno da predvidi koliko ce postupak da traje, broj rocista, koje ce se cinjenice utvrdjivati I dokazi
izvoditi sud je duzan da se postupak sprovede bez nepotrebnog odugovlacenja. Sprecava radnje
stranaka usmerene na odugovlacenje postupka. Samo pravo stranaka je zasticeno posebnim zakonom –
zakon o zastiti prava na sudjenje u razumnom roku, citav niz procesnih sredstava strankama ako
smatraju da se postupak odugovlaci, prigovor predsedniku suda npr. Prituzbu predsedniku suda ako
smatra da se postupak nepotrebno odugovlaci. Ukoliko sudija ne postupa u skladu sa vremenskim
okvirom predstavlja osnov za pokretanje disciplinskog postupka clan 10 stav 3 pa opet bez obzira na
sve to kod nas postupci traju dugo. Mrtvo slovo na papiru I pored svih mehanizama koje bi trebali da ga
obezbede… Moze se stititi I procesnim mehanizmima koje propisuje zakon o zastiti prava na sudjenje u
razumnom roku. Bitno da se fokusiramo na ono sto kaze zakon o pp.
10.7 Nacelo pouke neuke stranke

Ko je neuka stranka? Svako onaj ko nije advokat. Sta znaci ovo nacelo : sud je duzan da poucava neuku
stranku u pogledu toga koja procesna prava moze da preduzme. Nije formulisano u opstim odredbama
zakona o pp direktno kao sto su druga ali se nesumnjivo ispoljava tokom postupka na razlicite nacine.
Primer 1 : Tuzba mora biti uredna – ispunjava sve elemente koje propisuje zakon I isto tako kada je
tuzba neuredna razlicito se postupa u zavisnosti od toga da li je stranka podnela tuzbu preko
punomocnika (tuzba se odbacuje), ako je stranka podnela tuzbu sama bez punomocnika (sud nece
neurednu tuzbu odmah da odbaci nego ce reci stranci sta joj fali u tuzbi I ostaviti joj rok od 8 dana za
otklanjanje nedostatka – ako ne otkloni odbacuje se, ako je ne vrati u roku smatra se da je povucena). Ili
ako je stranka podnela preko drugog punomocnika, ma ko to bio – odbacice se (stranka je kriva sto je
angazovala neukog punomocnika).
Primer 2 : ukoliko sud oceni da su sve proc pret ispunjene on dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor, uz
nju, sud je duzan da dostavi I pouku o tome sta odgovor na tuzbu treba da sadrzi, koji su obavezni
elementi I da navede u tome sta ce se desiti ukoliko tuzeni ne odgovori na tuzbu ili ukoliko odgovori a
taj odgovor ne sadrzi sve obavezne elemente – presuda zbog propustanja. Ako ne sadrzi sve obavezne
elemente smatra se da odgovor na tuzbu nije ni podnet.
Sud kada poziva stranke na pripremno rociste on ih poucava da treba da daju predlog u pogledu
vremenskog okvira itd.. Poucava ih u pogledu procesnih prava koje stranke imaju garantovanih
zakonom o pp. Ukoliko vidi da se u postupku pojavljuje sama stranka koja ne ume da stiti svoja prava
moze je pouciti da angazuje punomocnika.
10.8 Nacelo zabrane zloupotrebe procesnih ovlascenja

Znaci da stranke treba da se prilikom koriscenja svojih procesnih prava pridrzavaju principa savesnosti
– da koriste prava zarad ciljeva zarad kojih ta procesna prava I postoje. Da ne preduzimaju procesne
radnje radi sikaniranja, zloupotrebe druge parnicne stranke. Sud je duzan da spreci svaku zloupotrebu
procesnih prava u postupku. Primer : novac na zajam, zajam vracen ali nije data priznanica ili je
18

oduzeta, podnosi se tuzba za povracaj novac iako je zajam vec vracen. Sud je duzan da spreci
zloupotrebu, dejstvo procesnih radnji koje imaju za cilj zloupotrebu. Predlaze odlaganje rocista bez
razloga npr ili da se saslusa 10 svedoka (dovoljno saslusati 1 svedoka) itd itd. Nacelo savesnog
parnicenja, savesnosti I postenja…
10.9 Nacelo usmenosti I pismenosti

Odnosi se na formu preduzimanja parnicnih radnji. Clan 14 ZPPa - pravilo. Stranke preduzimaju radnje
u pisanom obliku van rocista ili usmeno na rocistu ukoliko …
Za vecinu radnji u pp vazi paralelizam formi mogu da se preduzmu I u usmenoj I u pisanoj formi.
Izuzetak od pravila : zakon kaze da za sve radnje to vazi osim ukoliko zakonom nije predvidjeno da
odredjene radnje mogu da se preduzmu samo u odredjenoj formi (clan 98 – tuzba, protivtuzba, odgovor
na tuzbu, pravni lekovi – podnose se u formi podneska, u pisanoj formi). Samo ta forma je prihvatljiva.
Zalba na presudu moze samo da se podnese u pisanoj formi, na prvostepenu presudu.
U prvostepenom postupku preovladjuje nacelo usmenosti jer sud odlucuje na osnovu usmene
neposredne I javne rasprave a sto se ide ka sudovima viseg stepena – postupcima po pravnim lekovima
preovladjuje nacelo pismenosti. U 2stepenu ne postoji glavna rasprava. VKS kada odlucuje po zahtevima
odlucuje bez rasprave na osnovu podnesaka I spisa, vise preovladjuje nacelo pismenosti.
Prednost – usmeno – saslusanje svedoka sudija moze da jasnije formira svoje uverenje da l ice pokloniti
poverenje iskazu svedoka a nacelo pismenosti je u interesu pravne sigurnosti, ono sto je napisano je
ono sto je receno. Usmeno u interesu temeljnosti I sticanju utiska, a pismena forma garantuje sigurnost
– samo ono sto je sadrzano u nekom podnesku samo to je I relevantno, ono cega tu nema time se sud
nece ni baviti.
IV PREDAVANJE 09.04.2020.
11 VRSTE TUZBI
Tuzbe se mogu klasifikovati polazeci od razlicitih kriterijuma. Materijalno pravni kriterijum za podelu
tuzbi, polazi od toga koje pravo tuzilac zeli da zastiti kada podnosi tuzbu(tuzbe iz stvarnog, naslednog,
porodicnog, za zastitu autorskog prava, obligacionog prava).
U gpp-u je relevantna podela tuzbi polazeci od vrste odnosno od karaktera pravne zastite koje se
tuzbom trazi. U zavisnosti od vrste pravne zastite tuzbe mozemo podeliti na :
1. Kondemnatorne – tuzbe za osudu na cinidbu;

2. Deklaratorne – za utvrdjenje;
3. Tuzbe kojima se trazi preobrazaj nekog pravnog odnosa – konstitutivne.
11.1 Kondemnatorna tuzba – tuzba za osudu na cinidbu

Tuzilac tvrdi da ima pravo na odredjenu cinidbu, odn da tuzeni izvrsi odredjenu cinidbu prema njemu I
zahteva od suda da nalozi tuzenom da tu cinidbu izvrsi. Ta cinidba moze biti I davanje (predaja
odredjene sume novca, predaja pokretne stvari), uzdrzavanje od cinjenja (tuzilac trazi da tuzeni ne cini
nesto sto bi inace cinio) ili da trpi nesto. Sve to dolazi u obzir kao tuzbeni zahtev kod tuzbe za osudu na
cinidbu. Najcesca vrsta tuzbe. Ne treba ih poistovecivati sa obligacionim tuzbama jer ovim tuzbama se
moze traziti zastita bilo kog prava ne samo obligacionog. To sto se zove tuzba za osudu na cinidbu ne
znaci da se njome stite samo prava iz obligacionih odnosa. Tuzba kojom se trazi predaja stvari, tuzilac je
podnosi jer tvrdi da je vlasnik stvari I tuzeni treba da mu je preda – tuzba kojom se trazi zastita nekog
stvarnog prava – ne trazi se samo zastita obligacionih prava vec I zastita svih subjektivnih gradjanskih
prava bez obzira kom delu gradj prava ta prava pripadaju.
Koje su to kondemnatorne tuzbe koje se srecu u svakodnevnom zivotu? Primer : tuzilac I tuzeni su
zakljucili neki ugovor, I tuzilac trazi od suda da nalozi tuzenom da izvrsi obavezu koju ima po osnovu
19

tog ugovora. Ili tuzeni se nalazi u nekoj nepokretnosti bez pravnog osnova, tuzilac kao vlasnik
nepokretnosti podnosi kondemnatornu tuzbu I trazi od suda da nalozi tuzenom da se iz te
nepokretnosti iseli sa licima I stvarima. Predmet ove tuzbe moze biti davanje (tuzilac I tuzeni su
zakljucili ugovor o zajmu, tuzeni nije vratio dug na vreme I tuzilac podnosi tuzbu sudu trazeci da nalozi
tuzenom da vrati novac koji je dobio na zajam, zajedno sa kamatom); predaja neke stvari (tuzilac je dao
tuzenom neku stvar na poslugu I nakon proteka odredjenog roka trazi od suda da nalozi tuzenom da mu
tu stvar vrati). Moze biti I tuzba koja nije usmerena samo na neko AKTIVNO drzanje tuzenog, vec I na
odredjenu PASIVNOST. Recimo tuzilac u tuzbi trazi da sud nalozi tuzenom da se uzdrzi od radnji kojima
se tuzilac uznemirava u koriscenju svog poslovnog prostora/stana – negativna kondemnatorna tuzba.
Cilj ove tuzbe? Tuzilac tvrdi da prema tuzenom ima odredjeno pravo(da mu nije vratio novac koji mu je
dao na zajam/pravo da mu se preda nepokretnost) ali istovremeno trazi od suda da nalozi tuzenom da
tu cinidbu ispuni(vrati novac/preda stvar).
CILJ OVE TUZBE JE dobijanje KONDEMNATORNE PRESUDE – OSUDJUJUCA, kojom se tuzeni osudjuje
na neku cinidbu. Istovremeno ova presuda sadrzi u sebi UTVRDJENJE da tuziocu pripada neko pravo I
NALOG tuzenom da tu cinidbu ispuni. Ova presuda predstavlja IZVRSNU ISPRAVU po zakonu o
izvrsenju I obezbedjenju – ona se moze prinudno izvrsiti ukoliko je tuzeni dobrovoljno ne izvrsi.
Nalog : (nalaze se tuzenom da tuziocu vrati 1.000 din u roku od 15 dana od dostavljanja presude pod
pretnjom prinudnog izvrsenja) ukoliko tuzeni odbija da tu presudu dobrovoljno izvrsi, tuzilac na
osnovu te presude protiv tuzenog moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja kojim ce sud I javni
izvrsitelj prinudnim putem naplatiti tuziocevo potrazivanje prema tuzenom.
Mora da postoji PRAVNI INTERES. U cemu se ogleda? U njegovoj potrebi da dobije kondemnatornu
presudu koja predstavlja izvrsnu ispravu I koja ce se prinudno izvrsiti ukoliko tuzeni nakon donosenja
presude I proteka roka za dobrovoljno izvrsenje I dalje odbija da po toj presudi postupi. Ne postoji
nijedan drugi pravno dozvoljen nacin putem koga bi tuzilac mogao da zastiti svoje potrazivanje osim
podnosenja kondemnatorne tuzbe.
Po redovnom toku stvari pravni interes za kondemnatornu tuzbu se pretpostavlja. ALI ukoliko tuzilac
svoje potrazivanje prema tuzenom moze da ostvari nekim drugim pravno dozvoljenim putem a ne
podnosenjem tuzbe u pp, onda pravni interes za tu tuzbu ne bi postojao. Npr ukoliko novcano
potrazivanje tuzilac dokazuje menicom ili nekom ispravom, ne mora da se podnosi kond tuzba vec se na
osnovu te menice kao verodostojne isprave pokrece izvrsni postupak.
Kada se kondemnatornom tuzbom trazi od tuzenog da izvrsi odredjenju cinidbu odn trazi se od suda da
nalozi tuzenom da ispuni odredjenju cinidbu, trazi se, kao uslov, da ta cinidba/ to potrazivanje bude
DOSPELO. Dospelost je materijalno pravno svojstvo, nije procesna pretpostavka za podnosenje
kondemnatorne tuzbe. Moze se podneti protiv tuzenog tuzba kojom se trazi da tuziocu vrati neki dug,
tuzba se podnese danas 09.04. nije neophodno da potrazivanje bude dospelo na dan podnosenja tuzbe
vec da bude dospelo u trenutku zakljucenja glavne rasprave! Sud ne moze zbog toga da odbaci tuzbu!
Dospelost je uslov da tuzbeni zahtev bude usvojen I zato je neophodno da dospelost postoji
najkasnije u trenutku zakljucenja glavne rasprave. Zasto? Zato sto sud u podlogu svoje presude
uzima one cinjenice koje postoje u trenutku zakljucenja glavne rasprave, pravnosnaznost presude se
vezuje za cinjenice utvrdjene u trenutku zaklj glavne rasprave.
Sta ako potrazivanje nije dospelo do trenutka zakljucenja glavne rasprave? U takvoj situaciji posto je
dospelost materijalno pravno pitanje, sud tuzbeni zahtev ODBIJA kao neosnovan. Odbija se tuzbeni
zahtev kao preuranjen. Meritorno o njemu odlucuje. Ukoliko zahtev nije dospeo u trenutku zaklj
glavne rasprave, I takav zahtev sud odbije – nakon odbijanja tuzbenog zahteva, I nakon sto je presuda
postala pravnosnazna, moze se podneti nova tuzba kojom se trazi isto i tu nema identiteta predmeta
spora, zato sto tuzbeni zahtev vise nije isti (zato sto je to potrazivanje sada dospelo).
20

Opste je pravilo da potrazivanje treba da bude dospelo do zakljucenja glavne rasprave, ali od tog pravila
postoje odredjeni izuzeci:
1. Ukoliko tuzilac podnosi tuzbu I trazi od suda da nalozi tuzenom da mu placa 10.000 din svakog
5. u mesecu najkasnije na ime obaveze zakonskog izdrzavanja tada sud donosi presudu koja se
odnosi I na BUDUCE CINIDBE(obroke zakonskog izdrzavanja) koje nisu dospele; (da ne bi
tuzilac svakog meseca podnosio novu tuzbu)
2. Tuzbom se trazi placanje rente na ime naknade stete zbog izgubljene zarade ili izdrzavanja ili
prihoda po osnovu rada, placanja koja ce se ponavljati u buducnosti u odredjenim vremenskim
intervalima, I ne bi bilo pravicno da se tuzilac izlaze troskovima da za svaki iznos podnosi novu
tuzbu, vec sud nalaze tuzenom da placa te iznose ukljucujuci I one iznose koji nisu dospeli u
trenutku zakljucenja glavne rasprave.
*Kondemnatorna presuda jedina ima svojstvo izvrsne isprave!!! Druge dve nemaju. Ova presuda
u sebi sadrzi tzv PARICIONI rok – rok za dobrovoljno izvrsenje cinidbe. (nalaze se tuzenom
da tuzoicu plati iznos od 1.000 din u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude, pod
pretnjom prinudnog izvrsenja). Rok od 15 dana je tzv paricioni rok, opsti rok. Kod nenovcanih
cinidbi moze biti I duzi. Njegov protek je neophodan da bi kondemnatorna presuda postala
izvrsna isprava.
Rok cijim protekom presuda postaje izvrsna!!! – bitno!
Kada kazemo da je kondemnatorna presuda izvrsna isprava, potrebno je da je stekla svojstvo
izvrsnosti (prvi uslov za to je da je postala pravnosnazna) I da je protekao paricioni rok.
11.2 Deklaratorna – tuzba za utvrdjenje

Podnosi se u situaciji kada tuzilac trazi od suda da utvrdi da odredjeno pravo ili pravni odnos postoji ili
ne postoji; da utvrdi da odredjeno potrazivanje postoji; da je doslo do povrede prava licnosti; da je neka
isprava istinita ili neistinita. Njen predmet je utvrdjenje prava – svojine npr; postojanja nekog pravnog
odnosa – punovaznog ugovora; da se utvrdi da je tuzeni nekom radnjom povredio pravo licnosti
tuzioca. Tuzilac trazi od suda da utvrdi postojanje nekog potrazivanja, pre nego sto je to potrazivanje
dospelo. Ovom tuzbom se postize slabija pravna zastita od kondemnatorne jer je ona ogranicena na
deklaraciju (utvrdjenje da odredjeno pravo, odredjeni pravni odnos postoji) Kada se ona podnosi?
Najcesce onda kada postoji neka pravna neizvesnost koju treba otkloniti. Razlikuje se od drugih vrsta
tuzbi jer one imaju pretezno represivan karakter odnosno podnosi se kada je potrazivanje tuzioca vec
dospelo, pravo je vec povredjeno. Ova tuzba se podnosi da do te povrede prava NE BI DOSLO. Trazi
se da sud utvrdi da izmedju tuzioca I tuzenog postoji zakljucen ugovor o zajmu, (podnosim tuzbu protiv
tuzenog I trazim od suda da utvrdi postojanje ugovora o zajmu). Sa kondemnatornom presudom , kojom
se usvaja konde tuz zahtev I nalaze tuzenom da plati dug po osnovu zajma, ukoliko odbija da plati –
tuzilac pokrene izvrsni postupak. A na osnovu presude kojom sud utvrdjuje da izmedju tuzioca I
tuzenog samo postoji zakljucen punovazan ugovor o zajmu na osnovu nje tuzilac ukoliko tuzeni ne vrati
zajam o dospelosti ne moze da se pokrene prinudno izvrsenje jer ova presuda ne sadrzi nikakvu
obavezu kojom se nalaze tuzenom a koja bi se prinudno izvrsavala!
Obim I kvalitet pravne zastite koji se postize deklaratornom tuzbom je znatno slabiji od kondemnatorne
tuzbe. Deklarativna tuzba je supsidijerna u odnosu na kondemnatornu.
Ukoliko postoji potrazivanje izmedju tuzioca I tuzenog, a tuzeni negira postojanje tog potrazivanja
tuzilac u toj situaciji moze da podnese deklaratornu tuzbu I da zahteva od suda da utvrdi da njegovo
potrazivanje prema tuzenom postoji. Nakon sto je potrazivanje dospelo, tuzilac nema pravni interes da
podnosi deklaratornu tuzbu jer zasto bi je podnosio ako na osnovu tog dospelog potrazivanja moze
odmah da podnese kondemnatornu tuzbu I dobije kondemnatornu presudu (na osnovu koje ce moci da
pokrene prinudno izvrsenje).
Primer za pravnu nesigurnost: iza smrti nekog lica se pokrene ostavinski postupak I pojave se kao
naslednici njegova deca, kao potencijalna naslednica zena koja tvrdi das u bili u braku ali su maticne
21

knjige na tom podrucju unistene I ona ne moze da dokaze postojanje braka. Sta mora da uradi? Da
podnese tuzbu kojom ce traziti da se utvrdi postojanje braka izmedju nje I ostavioca jer joj brak
omogucava svojstvo zakonskog naslednika. Podnosi tu tuzbu da do povrede njenog naslednog prava ne
bi doslo (saslusanjem svedoka, drugim ispravama). Vidi se preventivni karakter te tuzbe.
Deklaratorna tuzba nije ogranicena samo na postojanje prava I pravnih odnosa (bilo da postoje sada ili
su postojali u proslosti) utvrdjenje nekog potrazivanja PRE njegove dospelosti, moze se traziti I
utvrdjenje cinjenica (postojanja neke cinjenice, samo kada to zakon predvidja – recimo zakon o
mobingu predvidja da radnik koji je pretrpeo zlostavljanje na radu trazi od suda da se to utvrdi)– sto je
izuzetak; utvrdjenje povrede prava licnosti; utvrdjenje istinitosti ili neistinitosti neke isprave (ne u
smislu sadrzaja isprave, nego predmet moze biti njena autenticnost – da li je izdao organ ili lice koje je
na njoj oznaceno kao izdavalac isprave).
Pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe (za razliku od kondemnatorne) se MORA

DOKAZATI! Ako tuzilac to ne uradi ta tuzba ce biti odbacena. Za razliku od kondemnatorne tuzbe gde
se pravni interes pretpostavlja. Kako se dokazuje? Ako se pravni odnos tice nekog potrazivanja, tuzilac
kaze da potrazivanje nije dospelo – jer da jeste on bi podneo kondemnatornu tuzbu.
Jedna od procesnih pretpostavki je pravni interes za tuzbu I u slucaju da fali ona se odbacuje. Tako je I
ovde. Medjutim postoje situacije kada tuzilac ne mora da dokazuje postojanje pravnog interesa za
deklaratornu tuzbu, to su one situacije kada sam zakon ovlascuje na podnosenje deklaratorne tuzbe.
Npr. Tuzba za utvrdjenje ocinstva, regulisana zakonom, ne mora da se dokazuje pravni interes. Druga
situacija je kada sam SUD uputi na podnosenje takve tuzbe primer sa ostavinskim postupkom I zena
koja ne moze da dokaze brak sa ostaviocem, nju sud ili javni beleznik uputi na parnicu da bi se utvrdilo
postojanje braka – ona ne mora da pokazuje postojanje interesa jer ju je na podnosenje te tuzbe uputio
sud/javni beleznik. Tuzeni bi bili oni koji osporavaju da je ona bila u braku, ostali zakonski naslednici.
Deklaratornom tuzbom se moze traziti I utvrdjenje nekog materijalno pravnog odnosa. Recimo da
ugovor postoji ili da ugovor ne postoji ali ne moze se traziti utvrdjenje nekog procesno pravnog odnosa,
recimo da sudska presuda ne postoji ili da je sudska odluka nistava ili nepostojeca. Predmet mora biti
utvrdjenje postojanja/nepostojanja nekog materijalno pravnog odnosa.
Odnos izmedju kondemnatorne I deklaratorne tuzbe?
Ukoliko je tuzilac podneo prvo kondemnatornu tuzbu kojom trazi da sud nalozi tuzenom da mu plati
dug po osnovu zajma, a nakon toga podnese tuzbu kojom trazi od suda da utvrdi da izmedju njega I
tuzenog postoji zakljucen ugovor o zajmu, takva tuzba bi bila nedopustena, odbacena jer je vec u
kondemnatornoj tuzbi kojom trazi da nalozi tuzenom da plati ono sto duguje.. Sud mora prethodno da
utvrdi da li taj ugovor o zajmu postoji ili ne. Kondemnatorna pravna zastita ukljucuje u sebi I
deklaratornu pravnu zastitu.
Obrnuto bi bilo moguce (podnosenje deklaratorne pa kondemnatorne tuzbe), da je prvo podneta tuzba
za utvrdjenje postojanja ugovora o zajmu a da nakon toga protiv istog tuzenog podnese kondemnatornu
tuzbu kojom nalaze da tuzeni plati novac po osnovu zajma - moguca situacija. Zbog toga se kaze da je
deklaratorna tuzba supsidijerna u odnosu na kondemnatornu. Svaka osuda na cinidbu ukljucuje u sebi I
deklaraciju!
Incidentalni zahtev za utvrdjenje ili prejudicijalni zahtev za utvrdjenje, kada se podnosi? Zasto se zove
incidentalni – dodatni zahtev koji tuzilac istice u toku trajanja parnice. Ukoliko tuzilac istakne
zahtev za utvrdjenje u toku trajanja pranice to se naziva incidentalni – sporedni – umetnuti zahtev jer
vec postoji jedan glavni tuzbeni zahtev koji je tuzilac istakao.
Recimo podneta tuzba protiv lica A kojom se od suda trazi da po osnovu nekog ugovora plati iznos od
100.000 din. Dostavi se tuzba tuzenom na odgovor gde tuzeni osporava tuzbeni zahtev I kaze da smatra
da nisu bili u ugovornom odnosu, da samim tim tuzilac nema pravo ni na kakav novcani iznos. Tada
tuzeni osporava postojanje nekog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za tuzbeni zahtev, u
22

pitanju je prethodno pitanje. Da bi sud osudio tuzenog da plati mora prethodno da se uveri da postoji
punovazan ugovor. Tada tuzilac moze da ne uradi nista, sud ce morati da bi odlucio o tuz zahtevu da se
uveri da li ugovor postoji ili ne. Jer je to prethodno pitanje I sud u svakom slucaju mora da ga resi,
tuzilac u toj situaciji moze da istakne incidentalni zahtev za utvrdjenje – umetnuti, dodatni tuz zah u
odnosu na onaj koji vec(da tuzeni plati novac po osnovu nekog ugovora) dodatni zahtev je (trazim od
suda da uvrdi da izmedju mene I tuzenog postoji zakljucen punovazan ugovor). Zahtev se odnosi na
utvrdjenje postojanja nekog pravnog odnosa koji tuzeni osporava u toku parnice, tuzilac trazi da sud
utvrdi da taj pravni odnos postoji. I da tuzilac to ne trazi, sud to svakako mora da istrazi. Ali stav suda o
tome da li taj pun ugovor postoji (ukoliko tuzilac ne bi istakao incidentalni zahtev) bila bi odluka o
PRETHODNOM PITANJU – koja ulazi u obrazlozenje presude! Znaci da odluka nije obuhvacena
pravnosnaznoscu te presude! U nekoj novoj parnici izmedju istih stranaka tuzeni bi opet mogao da
osporava da taj ugovor postoji, ako je u prethodnoj parnici to pitanje reseno u obrazlozenju presude –
deluje samo u tom konkretnom parnicnom postupku. Tuzeni bi mogao u svakom novom postupku da
osporava njegovo postojanje. Da bi tuzilac sprecio takvo ponasanje tuzenog zato istice incidentalni
zahtev I trazi da sud utvrdi postojanje ugovora. Smisao ovog zahteva je u tome da sud o postojanju tog
ugovora odluci u IZRECI PRESUDE! Zasto? Ako sud utvrdi da ugovor postoji I ta odluka udje u izreku, u
svim kasnijim postupcima tuzeni ne bi mogao da osporava postojanje tog ugovora – jer je o njemu
reseno u izreci presude koja je obuhvacena materijalnom pravnosnaznoscu sto znaci da je to pitanje
izmedju tuzioca I tuzenog trajno reseno! Sa dejstvom presudjene stvari!
Pravnosnaznoscu su obuhvacene samo odluke suda koje ulaze u izreku.
Po redovnom toku stvari, isticanje novog tuz zahteva uz postojeci bi se tretiralo kao preinacenje tuzbe
ako bi se tako tretiralo onda bi se za to morala traziti saglasnost tuzenog MEDJUTIM kada tuzilac istice
incidentalni zahtev za utvrdjenje onda se to NE SMATRA KAO PREINACENJE TUZBE pa se samim tim ne
trazi saglasnost tuzenog.
11.3 Preobrazajna – konstitutivna tuzba

Zovu se tako zbog postojanja preobrazajnih ili konstitutivnih prava. Sta je preobrazajno pravo – ono
koje ovlascuje svog titulara da svojom izjavom volje ostvari neku promenu u pravnom odnosu. Postoje
razlicite vrste preobrazajnih prava, jedna su ona kod kojih njih njihov titular promenu u pravnom
odnosu moze da ostvari jednostranom izjavom volje, recimo “raskid ili otkaz ugovora se moze uciniti u
formi jednostrane izjave volje”. Postoje preobrazajna prava gde se promena u pravnom odnosu moze
ostvariti jednostranom izjavom volje jedne ugovorne strane ali je potrebna saglasnost druge ugovorne
strane – izmena ugovora zbog promenjenih okolonosti, ili novacija (Zoo). Treca grupa – ona prava gde
niti jednostrana izjava volje titulara prava, niti jednostrana izjava+saglasnost suprotne strane nisu
dovoljne da proizvedu takvu promenu u pravnom odnosu vec je za promenu neophodno da se donese
sudska presuda. Pravilo je da se ugovor raskida vansudski jednostranom izjavom volje. Medjutim,
ugovor o dozivotnom izdrzavanju ne moze da se raskine jednostranom izjavom volje. Nego je potrebna
sudska odluka. Razvod braka cak I ukoliko se oba supruznika slazu da brak treba da se razvede, ko ce
vrsiti roditeljsko pravo – bez obzira na njihovu saglasnost ona nije dovoljna da dodje do razvoda vec je
neophodno da oni podnesu predlog za sporazumni razvod pa da tek sud izrekne promenu u tom
pravnom odnosu odnosno da razvede brak. Ta presuda kojom se stvara promena u pravnom odnosu je
preobrazajna presuda, a tuzba se naziva preobrazajna ili konstitutivna tuzba.
U zavisnosti od toga kakva vrsta promene se trazi /zasnivanje/izmena/prestanak pravnog odnosa :
Zasnivanje nekog pravnog odnosa (trazi se da presudom sud ustanovi pravo sluzbenosti);
Promena u nekom pravnom odnosu (sud presudom nakon razvoda je odredio visinu izdrzavanja koji
jedan bracni drug treba da placa, pa protekom vremena trazilac izdrzavanja podnosi tuzbu I trazi da
sud izmeni visinu izdrzavanja, ili obrnuto duznik davanja izdrzavanja trazi od suda da smanji visinu itd)
Prestanak pravnog odnosa (tuzbom se trazi ponistaj ugovora, ponistaj braka)
23

Za razliku od deklaratornih tuzbi (gde se moze traziti utvrdjenje nekog materijalno pravnog odnosa ne I
procesno pravnog) kod preobrazajnih tuzbi moze da se trazi ne samo prestanak nekog mat pravnog
odnosa vec se moze njome traziti I ponistaj PROCESNO PRAVNOG ODNOSA (tuzba za ponistaj
arbitraznog sporazuma, ponistaj sudskog poravnanja, tuzba kojom se trazi od suda da proglasi da je
izvrsenje na nekom predmetu nedopusteno).
I kod ove tuzbe kao I kod kondemnatorne, pravni interes za nju se PRETPOSTAVLJA. Jer se radi o
preobrazajnim pravima gde izjava volje titulara, ili saglasna izjava titulara I druge stranke nisu dovoljne
za promenu u pravnom odnosu nego se za promenu trazi da sud to uredi sudskom presudom.
I ova preobrazajna presuda, nema svojstvo izvrsnosti jer nema nikakve obaveze koja je sadrzana u toj
presudi koja bi se prinudno izvrsavala (presuda o razvodu braka).
One se mogu podneti samo u onim situacijama u kojima zakon ovlascuje titulara subj gradj prava da tu
tuzbu podnese (za ponistaj braka itd) ako zakon na to ovlascuje, nema potrebe da se dokazuje
postojanje pravnog interesa za podnosenje takve tuzbe.
Koja je razlika izmedju deklaratorne tuzbe I incidentalnog zahteva?
Deklaratorna tuzba je samostalna tuzba, a incidentalni zahtev je dodatni (umetnuti) zahtev u parnici
koja vec tece. Zavistan je od glavnog tuzbenog zahteva, njegova sudbina zavisi od glavnog tuzbenog
zahteva. Ukoliko glavni tuzbeni zahtev bude povucen, ne moze se odlucivati o incidentalnom zahtevu.
Tuzeni ne moze da podnese incidentalni zahtev, ali moze da se podnese prejudicijalnu

PROTIVTUZBU! I ona je usmerena na to da se utvrdi da ugovor ne postoji.
Razlozi za odbacivanje tuzbe - 294 ZPP-a.
V PREDAVANJE 16.04.2020.
Tuzba sa vise tuzbenih zahteva
12 TUZBENI ZAHTEV
Definise se kao tvrdnja samog tuzioca da mu zbog povrede ili ugrozavanja subj gradj prava pripada
pravo na odredjenu pravnu posledicu o kojoj sud treba da odluci.
Zakon ne definise ovaj pojam vec ZPP u razlicitim odredbama govori o predmetu spora, o tuzbenom
zahtevu – ne treba mesati, nisu sinonimi. Predmet spora je odlucivanja o tome da li je tuzbeni zahtev
osnovan ili ne.
 Tuzbeni zahtev je centralni deo tuzbe, mora biti odredjen – navodjenjem cinjenica na kojima se
zasniva tuz zahtev I da se navede pravna posledica za koju tuzilac smatra da mu na osnovu tog
sklopa cinjenica pripada. Potrebno je da iz tih cinjenica sud moze da odluci o osnovanosti
zahteva. Mora biti odredjen u subjektivnom smislu, u pogledu subjekta – licnosti tuzenog. Kod
odredjenosti tuz zahteva trazi se da se navedu cinjenice na kojima se zahteva tuz zah, pravna
posledica, lica – licnost tuzenog ili tuzenih prema kojem/prema kojima se trazi pravna zastita.
(primer saobracajna nesreca, navedu se okolnosti, trazi se naknada razlicitih vrsta stete; subj
odredjenost – licnost tuzenog prema kome se trazi pravna posledica, 1 ili vise tuzenih svi se
navode, da li se trazi da solidarno nadoknade stetu ili svakoga za odredjeni iznos stete.
 Druga karakteristika : tuzbeni zahtev je procesno pravni pojam u vezi sa konkretnim
postupkom– ne treba ga mesati sa materijalno pravnim zahtevom/ovlascenjem koje tuziocu
pripada. U pp smislu tuz zahtev je samo ono o cemu tuzilac trazi da sud donese presudu! Mat
pravno ovlascenje pripada tuziocu povodom nekog zivotnog dogadjaja. Tuzilac sam odlucuje
kako ce da forumilise tuz zahtev o kome ce sud posle da odlucuje.
24

Tuzbeni zahtev je subjektivan pojam , zasto? Def se kao tvrdnja tuzioca da mu iz nekog zivotnog
dogadjaja pripada odredjena pravna posledica, ne mora da odgovara objektivnoj realnosti.
Vezanost suda tuzbenim zahtevom – sud u skladu sa clanom 3 stav 1 Zpp-a odlucuje u granicama
postavljenog tuzbenog zahteva, sud je vezan kvalitativno I kvantitativno – u pogledu visine tuz zahteva.
Sud ne moze dosuditi neku drugu pravnu posledicu osim one koja je tuzbom trazena.
Cinjenice koje tuzilac treba da navede u tuzbenom zahtevu : cinj osnov je obavezan elemenat tuzbe,
tuzilac treba da navede sve cinjenice iz kojih se moze odluciti o osnovanosti tuz zahteva, sve one koje su
bitne za donosenje odluke o osnovanosti tuz zahteva. Presuda zbog propustanja kada se donosi (sud iz
cinjenica iz tuzbe zakljuci da je tuz zahtev osnovan) – primer samo
12.1 Istovetnost tuzbenog zahteva

Kada se postavlja ovo pitanje ?
Ne moze se voditi parnica o predmetu spora/tuz zahtevu o kome je vec pravnosnazno presudjeno – ne
bis in idem. Da bi znali da je o tuz zahtevu vec presudjeno moramo da utvrdimo da li je zahtev iz tuzbe
koja se podnosi istovetan sa tuz zahtevom o kome je vec pravnosnazno presudjeno.
Druga situacija jeste zabrana dvostruke litispendencije ili paralelnog toka dve parnice, o istom tuz
zahtevu izmedju istih parnicnih stranaka. Sud bi u kasnijoj parnici bio duzan da odbaci tuzbu zbog
zabrane dvostruke litispendencije.
Kada se preinacuje tuzba jer je jedan od vidova promena istovetnosti tuzbenog zahteva.
Teorije u knjizi koje se ticu shvatanja o istovetnosti tuz zahteva – to se na ispitu ne pita, samo pozitivno
pravo!
Objektivni smisao : ZPP prihvata teoriju o dvoclanoj strukturi tuz zahteva znaci da se sastoji iz
cinjenicnog osnova I iz pravne posledice. Samo zajedno cinj osnov I pravna posledica cine tuz zahtev! Da
bi se menjala istovetnost tuz zah dovoljno je promeniti bilo cinjenjicni osnov bilo pravnu posledicu.
Pravni osnov nije obavezan element niti ulazi u strukturi tuz zahteva.
Promenom bilo kog od ova dva elementa cinj osnova ili pravne posledice menja se istovetnost tuz zah.
Primer tuzba za ponistaj nekog ugovora, zbog toga sto je postojala zabluda – mana volje I trazi se
ponistaj. Tuz zahtev bude pravnosnazno odbijen. Nakon toga podnosi se opet tuzba za ponistaj ugovora
ali se pozivamo na nistavost jer nije postojala saglasnost upravnog odbora za zakljucenje tog ugovora.
Zbog toga ova dva tuzbena zahteva nisu identicna, istovetna.
Kada je u pitanju promena cinjenicnog sklopa, u kojoj meri je potrebno da se promene cinjenice? Gleda
se zivotni dogadjaj kao celina. Potrebna je promena a ne dopuna cinj sklopa, ako cinjenice daju novo
svetlo tom ziv dogadjaju ne moze se govoriti o istovetnosti tuz zahteva.
Identitet u subjektivnom smislu sta znaci? Pored istovetnosti tuz zahteva – ista cinjenica-ista pravna
posledica, moraju da postoje istu tuzilac I isti tuzeni.
Pitanje istovetnosti se manifestuje u raz situacijama. Zbog zabrane ne bis in idem, zabrana dvostruke
litispendencije I 3 situacija istovetnost je bitna I za preinacenje tuzbe.
13 PREINACENJE TUZBE
Sud je vezan postavljenim tuz zahtevom I odlucuje u njegovim granicama. Vezuje sud prilikom
odlucivanja – postavljen tuz zah, jednom postavljen ne mora da bude zacementiran. Tuzilac u toku
postupka moze da menja postavljen tuz zah a te promene mogu da se manifestuju kao objektivno ili
subjektivno preinacenje. Istovetnost se postavlja u vezi sa njegovim objek I sub preinacenjem.
25

Objektivno preinacenje proizilazi iz nacela dispozicije!
13.1 OBJEKTIVNO PREINACENJE se manifestuje u nekoliko aspekata :

1. Istovetnost tuz zahteva – svaka promena istovetnosti jeste jedan od vidova obj preinacenja
tuzbe. Ako u postavljenom tuz zah promenimo cinj osnov ili pravnu posledicu onda smo time
preinacili tuz zahtev u objektivnom smislu.
2. Povecanje postojeceg tuz zahteva (tuzili smo I trazili 100.000 din a kasnije podizemo taj iznos
na 200.000 din)
3. Ukoliko uz postojeci tuz zahtev – prvobitno istaknut dodamo novi/nove tuz zahteve (tuzili
smo zbog saobracajne nezgode I trazili iznos od 100.000 din za troskove lecenja a kasnije
dodajemo nov tuz zahtev I trazimo da se isplati 200.000 din na ime umanjene zarade jer zbog
bolovanja necu moci da idem na posao).
Smanjenje tuzbenog zahteva se ne smatra objektivnim preinacenjem tuzbe. Ukoliko se smanji po slovu
zakona smatra se da je tuzilac za iznos smanjenja tuz zahteva POVUKAO TUZBU.
Nije preinacenje ukoliko se menja pravni osnov tuz zahteva, niti ukoliko se tuzbeni zahtev samo
dopunjuje, ispravlja I tome slicno. A da se ne menja ni cilj, ni osnov, ni pravna posledica. Nije ni
smanjenje – tretira se kao delimicno povlacenje tuzbe.
Pravo tuzioca da preinacuje tuzbeni zahtev je ograniceno u nekoliko aspekata :
 Vremenski aspekt, tuzba se moze preinaciti najkasnije do zaklj glavne rasprave u 1 stepenom
postupku!
 Delovanje drugog nacela – obostranog saslusanja/kontradiktornosti : jedna od posledica tog
nacela je da sta god jedna od stranaka zahteva da je sud duzan da omoguci protivnoj stranci da
se o tome izjasni, shodno tome nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom od tog trenutka za
objektivno preinacenje tuzbe trazi se SAGLASNOST TUZENOG od trenutka kada mu je tuzba
dostavljena. Jedna mogucnost je da se tuzeni saglasi – tuzba je preinacena I postupak se
nastavlja po preinacenoj tuzbi. Tuzeni cija se sag trazi za preinacenje moze je dati na dva
nacina : izricito na rocistu/u formi podneska ili precutno- konkludentnom radnjom – da se ne
izjasni ni za ni protiv preinacenja nego da krene da raspravlja o preinacenoj tuzbi, da iznosi
cinjenice/iznosi dokaze, smatra se da je dao pristanak na preinacenje.
Tuzeni moze I da se protivi preinacenju , tada objektivno preinacenje moze da dozvoli sud ukoliko
smatra da bi to bilo celishodno jer bi se time resili sporni odnosi izmedju tuzioca I tuzenog I ukoliko
oceni da ono ne bi dovelo do preteranog odugovlacenja postupka!
Postoje situacije u kojima iako tuzilac hoce da preinaci tuzbu , a parnica je pocela da tece nece se traziti
saglasnost tuzenog : ukoliko su nakon podnosenja tuzbe nastupile okolnosti usled kojih tuzilac zahteva
neki drugi predmet iz istog cinjenicnog osnova. (ukoliko dodje do pogorsanja zdravstvenog stanja)
dodavanje novog tuz zahteva se smatra preinacenjem ali se od tuzenog ne trazi saglasnost, ne moze se
protivi i takvom preinacenju.
Moguce je da se usled preinacenja menja I stvarna nadleznost suda. Tuz zahtev 35.000 e pa se preinaci
na 70.000 eur. Po prvoj tuzbi stvarno nadlezan osnovni sud, a po drugoj bi stvarno nadlezan bio visi sud
u prvom stepenu. Tada osnovni sud pred kojim je zapoceo postupak bi bio duzan da dostavi spise visem
sudu koji bi odlucivao o tome da li je dozvoljeno preinacenje tuzbe ili ne. Obrnuto ne vazi, visi sud moze
da sudi za predmete iz nadleznosti osnovnog suda.
Ukoliko se dozvoli obj preinacenje tuzbe bilo saglasnoscu tuzenog ili odlukom suda jer smatra da je to
celishodno, bilo da se saglasnost tuzenog ne trazi, sud je duzan ako dozvoli preinacenje da ostavi
tuzenom dovoljno vremena da se pripremi za raspravu po preinacenoj tuzbi.
26

Smanjenje tuzbenog zahteva se smatra delimicnim povlacenjem tuzbe a ne preinacenjem!
Vazno!!!
13.2 SUBJEKTIVNO PREINACENJE

Identitet tuz zahteva je odredjen I sub – licnoscu tuzioca I tuzenog. Podrazumeva da tuzilac moze svoju
tuzbu da preinaci I to tako sto ce umesto prvobitno tuzenog lica da tuzi drugo lice. Ovo pravo tuzioca
proizilazi iz nacela dispozicije, vremenski je ograniceno moze se preinaciti samo do zaklj glavne
rasprave u 1 stepenom postupku. Ovo tuzocevo pravo trpi I ogranicenja koja proizlaze iz nacela
kontradiktornosti. Trazi se I pristanak novo tuzenog (lica B koje stupa na mesto lica A) a I pristanak
prvobitno tuzenog ukoliko se vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari – lice A. Zasto? Ukoliko bi
doslo do sub preinacenja I lice B stupi na mesto lica A kao tuzeni I tuzilac izgubi, onda ponovo bi podneo
tuzbu protiv lica A. ukoliko se dozvoli preinacenje da umesto lica A se tuzi lice B smatra se da se u
odnosu na lice A time povukao tuzbu. Jednom povucena tuzba moze iznova da se podnese, lice A moze
da gleda to : smatra da ima dovoljno cinjenjica I dokaza da tuz zahtev prema njemu bude pravnosnazno
odbijen , I tada lice A vise ne moze da bude tuzeno o tom tuzbenom zahtevu. Tuzilac vise protiv njega ne
bi mogao da podnese tuzbu sa istim tuz zahtevom. Ako da saglasnost I na njegovo mesto dodje lice B
lice A rizikuje da ako tuzilac izgubi postupak, da se ponovo ne okrene licu A sa istim tuzbenim
zahtevom. Zato se trazi saglasnost prvobitno tuzenog, lica A a I novotuzenog zato sto je on duzan da
primi parnicu u onom stanju u kom se ona nalazi kad je ono u nju stupilo. Ukoliko je lica A lose vodilo
parnicu pa je usled toga nastupila prekluzija, licu B se ne isplati da primi parnicu tu se vidi interes lica B
da se protivi subj preinacenju tuzbe. Ukoliko se prvobitno tuzeni upustilo u raspravljanje, a tuzilac hoce
da subj preinaci tuzbu, trazi se saglasnost prvobitno tuzenog I lica b. obe saglasnosti su konstitutivne za
subj preinacenje. Ukoliko saglasnosti nema, nece doci do subjektivnog preinacenja! Vidi se razlika
izmedju obj I sub preinacenja. Ukoliko tuzeni nakon dostavljanja tuzbe se protivi – moze da nadomesti
sud resenjem da se tuzba preinaci (kod obj preinacenja) dok kod subj preinacenja toga nema, sud se ne
uplice.
Promena na strani tuzioca , kada stupa novo lice, u skladu sa nacelom kontradiktornosti trazi se da se sa
tim saglasi tuzeni. Ako se ne da saglasnost – vodi se parnica sa starim tuziocem.
Clan 204 ZPP-a posebna situacija, predvidja promenu na strani tuzioca samo ukoliko dodje do otudjenja
spornog prava u toku parnice. Ne trazi se saglasnost tuzenog.
Clan 201 se odnosi na sve situacije promene tuzioca.
14 TUZBA SA VISE TUZBENIH ZAHTEVA

Tuzilac moze protiv istog tuzenog da istakne vise tuzbenih zahteva koji mogu biti u razlicitom odnosu
pa postoje raz vidovi spajanja tih tuz zahteva.
14.1 Kumulativno spajanje tuzbenih zahteva

Prvi oblik spajanja se naziva KUMULATIVNO spajanje tuz zah postoji kada 1 tuzilac protiv 1 tuzenog
istice 2, 3 ili vise tuz zahteva I trazi od suda da ih usvoji sve. (primer saobracajne nesrece, da plati
100.000 din na ime popravke auta, 300.000 na ime troskova lecenja, 500.000 na ime izgubljene zarade)
vise tuzbena zahteva I trazi se od suda da ih usvoji sve. Do ovog spajanja moze doci I redovno dolazi
kada svi ti kum spojeni tuz zahtevi poticu iz istog cinjenicnog osnova, medjutim postoji I kada tuzilac
protiv istog tuzenog istice 2 ili vise tuz zahteva koji ne proizlaze iz istog cinj ili pravnog osnova. Ukoliko
postoje razliciti osnovi, iz vise zivotnih dogadjaja – nepravo kumulativno spajanje. (primer isporuka
500 racunara po osnovu ugovora I tuzeni ne isporuci u toku, tuzi se druga ug strana I trazi se da
nadoknadi izgubljenu dobit/placanje zakupnine za skladiste u kojem bi bili smesteni lap topovi/iznos
autoprevozniku) – pravo kumulativno spajanje. Ukoliko se tuzi isto lice da plati razlicite novcane iznose
– tuzbeni zahtevi proizlaze iz razlicitih osnova – to je nepravo.
27

Pravo tuzioca da istakne 2 ili vise tuz zahteva protiv istog tuzenog je rezultat delovanja nacela
dispozicije. Trpi odredjena ogranicenja, moraju da budu ispunjeni procesni uslovi za to. Kada je u
pitanju pravo kumulativno spajanje (gde su povezani istim cinj I pravnim osnovom) a kada je u pitanju
nepravo tu je druga situacija. Zasto ? Osnovni uslovi jesu da za sve te zahteve postoji stvarna nadleznost
istog suda I da postoji ista vrsta postupka (da se o svakom odlucuje po istim pravilima postupka), kod
pravog kum spajanja zakon ne trazi uslov da je za sve nadlezan isti sud. Zasto? Zato sto ako se istakne
vise tuz zahteva protiv istog tuzenog iz istog osnova tada vrednost predmeta spora se odredjuje
SABIRANJEM svih tih tuzbenih zahteva.
Ako se odredi stvarna nadleznost onda nema potrebe propisivati to kao poseban uslov.
Obrnuto kod nepravog kumulativnog spajanja tu se trazi da postoji uslov da je isti sud stvarno nadlezan
I da postoji ista vrsta postupka.
Primer (trazi se 30.000e po osnovu 1 ug o prodaji,a 70.000e po osnovu 2) posto zahtevi proizlaze iz
razlicitih osnova – ugovora. U 1 bi bio nadlezan da sudi osnovni sud , a po drugom zahtevu – visi sud je
stvarno nadlezan. Tada ne bi bilo dozvoljeno kumulativno spajanje zahteva.
Napomena : kada kazemo pravila postupka ima se u vidu zakon o pp. medjutim sam zakon o pp ima
opsti parnicni postupak I regulise odredjene posebne postupke (u sporovima male vrednosti, smetanja
drzavine, u privrednim sporovima) nisu pravila pp jedinstvena za sve gradj pravne sporove jer postoje
posebni parnicni postupci u drugim mat zakonima u kojima vaze posebna pravila, neki su reg zpp-om a
neki posebnim zakonom (za porodicno pravne sporove), zakon o zastiti zlostavljanja na radu. Ili da se
radi o posebnom postupku koji je uredjen posebnim zakonom –nema spajanja ukoliko se odlucuje po
razlicitim procesnim pravilima!
Do kum spajanja moze doci inicijalno (ab initio) – od pocetka pp, od podnosenja tuzbe, a moze doci I
sukcesivno – u toku parnicnog postupka. Kako ? Preinacenjem tuzbenog zahteva, dodavanjem novog tuz
zahteva uz postojeci.
Eventualno spajanje tuzbenih zahteva (drugi vid kumulacije)
Kada tuzilac istakne u tuzbi 2 ili vise tuz zahteva ali tako da su oni u eventualnom odnosu ili odnosu
iskljucivosti. Znaci da tuzilac istice 2 ili vise tuz zahteva ali trazi od suda da usvoji drugi, treci, peti
tuzbeni zahtev SAMO ako se prvi ili prethodni tuzbeni zahtev pokaze kao neosnovan.
Primer glavni tuzbeni zahtev I pomocni – eventualni tuz zahtev. Glavni se zove jer tuzilac prvenstveno
hoce da se on usvoji. (primer posluga automobila licu A, lice ga nije vratilo) glavni zahtev je trazim od
suda da nalozi tuzenom da mi preda auto koji sam mu dao na poslugu a posto je cuo da je izbio pozar u
garazi gde je cuvan auto, istice se eventualni tuz zahtev – ako auta vise nema, ekspolodirao je, trazi se
od suda da nalozi tuzenom da isplati million dinara uzimajuci u obzir vrednost automobila. Ova dva
zahteva su u odnosu iskljucivosti. Prvo trazi vracanje automobila, ako to nije moguce, onda hoce da mu
isplati naknadu stete u protivvrednosti automobila.
Uslov da sud predje da se bavi eventualnim zahtevom je da se prethodno uveri da je glavni zahtev
neosnovan! Ako se usvoji prvi tuz zahtev onda se eventualni nece ni razmatrati.
Drugi primer gradnja kuce sa prijateljem (sticanje susvojine).
Moguce je da se glavni tuz zahtev odbije, moguce da se oba zahteva odbiju, da se eventualni usvoji..
razlicite su mogucnosti. Tuzilac nije siguran koja pravna posledica mu pripada iz cinjenicnog stanja,
zato postavlja vise zahteva. Da li je doprinos u izgradnji kuce dovoljan da se konstituise pravo susvojine
na kuci.
Isti uslovi : stvarna nadleznost suda I ista pravila postupka I potrebno je das u ti zahtevi
materijalno pravno u odnosu iskljucivosti!
28

Kod eventualnog spajanja nije ili –ili, hoce glavni tuz zahtev ako ne moze glavni onda se ide na
eventualni.
Alternativno spajanje tuzbenih zahteva
Sud moze da usvoji sve tuzbene zahteve odnosno da nalozi tuzenom ispunjenje svih tuzbenih zahteva, a
tuzeni je taj koji ima pravo izbora koji ce od ovih zahteva da ispuni. Ovakvo spajanje tz je dopusteno
samo ako su za to ispunjeni uslovi predvidjeni materijalnim pravom konkretno zakon o obligacionim
odnosima. Prisecamo se nekih odredbi ovog zakona, naime ako neka obaveza ima dva ili vise predmeta
ali je duznik duzan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora ako nije nesto drugo
ugovoreno pripada duzniku. I obaveza prestaje kada on preda predmet koji je izabrao. – clan 403 ZOO-
a. Clan 405 – duznik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrsenja jedna od dugovanih
stvari ne bude potpuno ili delimicno predata poveriocu po njegovom izboru. Sta to znaci?
Primer ako je prof dao licu B na zajam 10.000 eur I dogovoreno je da mu po proteku 30 dana lice B ili
vrati novac ili da isporuci 5 t uglja. Tada ako rok bezuspesno protekne, posle mesec dana lice B se ne
oglasava, profesor je duzan da podnese tuzbu (kako ce glasiti tuzbeni zahtev : on trazi od suda da nalozi
tuzenom da mu ili plati 10k eura ili da isporuci 10 t uglja pri cemu pravo izbora od ta dva pripada
samom TUZENOM). Dva istaknuta tuz zahteva u alternativnom odnosu, a pravo izbora prilikom
ispunjenja pripada tuzenom. Takav tuzbeni zahtev gde imamo alternativno spajanje tz je moguce samo
u situacijama kada je po mat pravu, po obligacionom pravu ugovorena alternativna obligacija ali takva
gde pravo izbora pripada duzniku odn tuzenom. Ukoliko pravo izbora pripada poveriocu ili tuziocu
onda on taj izbor vrsi vec u trenutku podnosenja tuzbe. Ako je ugovorena takva alternativna obligacija
gde pravo izbora pripada duzniku onda poverilac ne moze da vrsi pravo izbora u tuzbi vec on formulise
svoj tuzbeni zahtev alternativno, ili da sud nalozi duzniku da vrati 10.000 eur ili da isporuci 10 t uglja.
Alter spajanje tz jeste situacija u kojoj tuzilac podnosi tuzbu, trazi od suda da usvoji 2 ili vise tz tako sto
ce tuzenog obavezati na sve tuzbene zahteve koje je postavio, a tuzeni je taj koji ima pravo izbora koji ce
od navedenih zahteva ispuniti.
Alternativno spajanje nije regulisano zakonom o parnicnom postupku (kao sto su prethodna dva) ali
ipak da bi tuzilac mogao da istakne 2 ili vise tz koji su alternativno spojeni istom tuzbom moraju da
postoje isti procesni uslovi koji se traze za kumulativno I eventualno spajanje tz (stvarna nad istog suda
za sve postavljene zahteve, ista vrsta postupka za sve postavljene zahteve). Nakon paricionog roka (to je
rok u kome duznik moze dobrovoljno da izvrsi ono sto mu je nalozeno presudom) ukoliko presuda
postane pravnosnazna a tuzeni ne ispuni nijednu od dve cinidbe koju on moze da bira, tuzilac podnosi
predlog za prinudno izvrsenje na osnovu pravnosnazne I izvrsne presude kao izvrsne isprave, I opet I u
toj situaciji kada se donose resenje o izvrsenju I dalje je na duzniku pravo izbora – sve dok bilo novac
bilo ugalj ne bude zaplenjen I predate poveriocu.
Postoji samo kod alternativnih obligacija I samo kada je ugovorom predvidjeno da izbor izmedju 2 ili
vise cinidbi pripada TUZENOM. U tom smislu neophodno je vratiti se na odredbe zakona oo jer zakon
kaze da je pretpostavka ukoliko obaveza ima dva ili vise predmeta a duzenik je duzan da da samo jedan,
da bi se oslobodio obaveze, pretpostavka je da pravo izbora pripada duzniku. Ako mu pripada onda
poverilac mora tuzbene zahteve da postavi alternativno, I sud ako ustanovi da su oni osnovani, mora da
usvoji presudu koja glasi na postavljene tuz zahteve I sve dok u postupku prinudnog izvrsenja poverilac
ne dobije neku od tih stvari, izvrsni duznik ima pravo izbora. Clan 405 stav 1 ZOO-a.
Ako izbor pripada trecem licu a ono ne izvrsi izbor, onda svaka od strana moze po ZOO-u traziti da izbor
izvrsi sam SUD.
ALTERNATIVNO OVLASCENJE TUZENOG – NIJE SPAJANJE TUZBENIH ZAHTEVA: jeste procesni institut
koji dolazi do izrazaja kada tuzilac podnosi tuzbu I trazi od suda da nalozi tuzenom da ispuni neku
nenovcanu cinidbu (preda pokretnu stvar) tuzilac u takvoj situciji po zakonu o PP ima pravo da u samoj
tuzbi ili do zakljucenja glavne rasprave u prvostepenom postupku da kaze da ce se smatrati namirenim
ako mu tuzeni umesto da izvrsi tu nenovcanu cinidbu isplati odredjeni novcani iznos. Ova izjava tuzioca
29

je materijalno pravna izjava data u pp, mogu da je da u samoj tuzbi ili sve do zakljucenja glavne
rasprave u prvostepenom postupku. Tuzeni moze da plati taj novcani iznos ali to placanje nije tuzbeni
zahtev! To ovlascenje tuzenog da se oslobodi predaje te pokretne stvari tako sto ce tuziocu isplatiti
novcani iznos, nije tuzbeni zahtev. Tuzbeni zahtev I dalje glasi samo na predaju pokretne stvari
(mobilnog telefona recimo).
Bitno : taj novcani iznos koji se trazi umesto telefona nije I ne mora da odgovara protivvrednosti tog
telefona! (recimo telefon vredi 20.000 din, a tuzilac kaze da ce se osloboditi obaveze ukoliko plati iznos
od 5.000e, jasno je da taj telefon ne vredi toliko ali sud nema ovlascenje da to proverava). Tuzilac moze
da navede novcani iznos koji god hoce, ne mora novcani iznos u protivvrednosti te stvari ciji se povracaj
trazi, niti sud ima ovlascenje da proverava tu novcanu protivvrednost. Clan 196 zakona o PP : tuzilac
koji u tuzbi trazi da mu se dosudi ispunjenje dugovane cinidbe, moze da predlozi da tuzeni umesto te
cinidbe plati odredjeni novcani iznos ili da ispuni neku drugu cinidbu. Ako tuzilac to trazi, sud nije
duzan da ispituje da li taj novcani iznos koji tuzilac prihvata odgovara vrednosti te nenovcane cinidbe.
Zasto sud ne sme da ulazi u to pitanje ? jer taj novcani iznos nije tuzbeni zahtev, tuzilac dodavanjem
mogucnosti tuzenog da umesto predaje mobilnog telefona moze da isplati odredjeni novcani iznos nije
postavljen nov tz vec je samo ustanovljena mogucnost u korist tuzenog. Ali to nije nov tz, zato se ovde
ne radi o spajanju tz, on je samo jedan – glasi na predaju stvari. Tuzilac je dodao mogucnost da tuzeni
izvrsenja te obaveze po tom tz moze da se oslobodi ukoliko isplati odredjeni novcani iznos. Dodavanjem
toga, tuzilac nije postavio nov tz, odlucuje se samo o tz koji glasi na izvrsenje neke cinidbe, predaju
mobilnog telefona.
Presuda ce glasiti, ukoliko je tz osnovan, nalaze se tuzenom da tuziocu preda stvar u roku od 15 dana
pod pretnjom prinudnog izvrsenja. Obaveze iz stave 1 tuzeni se moze oslodobiti ukoliko tuziocu isplati
iznos od 5000e u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrsenja. Ako takva presuda bude doneta, a
u paricionom roku, tuzeni ne uradi nista, tuzilac odn izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje. Ali
u tom predlogu moze da trazi samo povracaj mobilnog telefona, a duznik je taj koji moze to da spreci
ukoliko isplati iznos od 5.000e.
15 SUBJEKTIVNA KUMULACIJA TUZBENIH ZAHTEVA – SUPARNICARSTVO

Do sada smo analizirali situacije u kojima jedan tuzilac protiv jednog tuzenog istice jedan ili vise
tuzbenih zahteva koji mogu biti u razlicitim medjusobnim odnosima I to je objektivna kumulacija tz.
Suparnicarstvo je procesni institut gppa koji omogucava da se u ulozi tuzioca ili tuzenog nadje vise lica.
Ono je FAKULTATIVNI institut – vise lica moze da tuzi istom tuzbom ili da bude tuzeno istom tuzbom ali
ne mora. Izuzetno postoji nuzno suparnicarstvo – gde je obavezno da se vise lica javlja bilo kao tuzioci
ili tuzeni. Suparnicarstvo ne dovodi u pitanje dvostranacki karakter parnicnog postupka. PP je uvek
dvostranacki, zasnovan na suprotstavljenosti interesa tuzioca I tuzenog a suparnicarstvo omogucuje da
se na jednoj ili drugoj strani pojave dva ili vise lica koji se onda nazivaju suparnicari.
Postoje razlicite podele u zavinosti od toga sta se uzme kao kriterijum podele :
I. PODELA: Aktivno suparnicarstvo

kada se vise lica nalazi na strani tuzioca (lica A,B,I C podnose tuzbu protiv lica D) ili pasivno
suparnicarstvo (lice D podnosi tuzbu protiv lica A, B I C) – podela izvrsena na osnovu toga da li se
suparnicari nalaze na strani tuzioca ili na strani tuzenog.
Polazi od prirode odnosa medju samim suparnicarima odn zasnovana je na osnovu toga da li izmedju
njih postoji neki materijalno pravni odnos ili ne, I u zavisnosti od toga razlikujemo MATERIJALNO I
FORMALNO suparnicarstvo. Materijalno suparnicarstvo jeste takvo kod kojih izmedju stranaka postoji
neka veza materijalnog prava koja prethodi pokretanju pp. Ta mat pravna veza kod mat supranicara se
moze ispoljiti na dva nacina :
30

Situacija u kojoj se mat suparnicari nalaze u pravnoj zajednici u vezi sa predmetom spora (3 suvlasnika
neke nepoketnosti koja su izdala stan u zakup, zakupac ne placa zakupninu I odbija da se iseli I ta tri
suvlasnika podnose tuzbu radi iseljenja. TZ je iseljenje iz stana a izmedju tuzilaca kao suparnicara
postoji pravna zajednica jer je stan u susvojini svih suparnicara). Lica A B I C su aktivni suparnicari jer
se nalaze na strani tuzioca ali su I materijalni suparnicari zato sto se u pogledu predmeta spora nalaze u
pravnoj zajednici, odn stan se nalazi u susvojini tuzilaca A, B I C. Slucaj sa sanaslednicima, sudrzaocima.
Ukoliko se prava I obaveze mat sup zasnivaju na istom cinjenicnom I pravnom osnovu. (primer : auto na
parking, radnik gradskog zelenila ga prilikom obavljanja radova osteti, posto je steta prouzrukovana na
radu ili u vezi sa radom, za tu stetu odgovara ne samo on vec I njegov poslodavac – gradsko zelenilo.
Podnese se tuzba za naknadu stete I protiv radnika I protiv preduzeca gradskog zelenila I trazi se da
mu solidarno nadoknade prouzrokovanu stetu). Drugi primer : lica ostecena u istom saobracajnom
udesu, lice na pesackom prelazi pokosi troje ljudi, I svo troje protiv njega podnesu tuzbu za naknadu
stete, njihova prava odn njihovi zahtevi se zasnivaju na istom cinj I pravnom odnosu a to je steta koju je
vozac prouzrokovao. Posto se mat sup I zovu mat sup jer izmedju njih postoji mat pravna veza koja
prethodi pokretanju postupka, pored ove veze za zasnivanje mat sup trazi se procesni uslov a to je da
je isti sud STVARNO nadlezan za sve te suparnicare! A kada je u pitanju mesna nadleznost, tada
postoji atrakcija mesne nadleznosti jer je dovoljno da je sud mesno nadlezan za bilo kog od mat
suparnicara onda ce po atrakciji nadleznosti taj sud postati nadlezan za sve ostale mat suparnicare.
II. PODELA: Formalno (nepravo) suparnicarstvo

je ono gde se veza izmedju samih suparnicara ne zasniva na materijalnom pravu, vise lica mogu da tuze
ili da budu tuzena ako se njihovi zahtevi zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom I pravnom osnovu.
To su situacije ukoliko vise radnika jednog preduzeca istom tuzbom tuzi preduzece zato sto im nije
placan prekovremeni rad. Njihovi zahtevi nisu isti, jer je svaki od njih imao razlici broj radnih dana/sati
tokom kojih je prekovremeno radio, oni su istovrsni jer se zasnivaju na istovrsnom osnovu –
prekovremenom radu koji nije placen. Izmedju njih ne postoji nikakva mat pravna veza, veza izmedju
njih se uspostavlja tek onda kada se okupe I odluce da zajedno podnesu tuzbu! ( primer 2 : ugovor o
zakupu, ako zakupodavac izda licima A. B I C u zakup stan I dogovore zakupninu od 300 e, ako prestanu
da je placaju redovno u propisanim rokovima, zakupodavac podnosi tuzbu protiv njih, oni su u toj
situaciji pasivni suparnicari jer sun a strani tuzenog, materijalni su suparnicari jer su u materijalnoj
zajednici oni su sazakupci istog stana, pojavljuju se kao jedna ugovorna strana, nasuprot tome ukoliko
su u istoj zgradi 3 razlicita stana izdata licima A,B I C I oni placaju zakupninu svako za svoj stan (tacnije
ne placaju) zakupodavac moze da ih obuhvati istom tuzbom, oni bi bili pasivni suparnicari jer su na
strani tuzenog. Oni ce biti i formalni suparnicari jer se njihova prava I obaveze ne zasnivaju na istom
cinj I pravnom osnovu, sa svakim od njih ima razlicite ugovore o zakupu ali se oni mozda razlikuju u
odnosu na svakog od njih. Recimo lice A kasni 3 zakupnine, lice B jednu zakupninu a lice C uopste nije
placalo zakupninu. U takvoj situaciji zahtevi koji tuzilac istice prema njima nisu isti ali je OSNOV ISTE
VRSTE jer je tuziocev odnos sa licima A,B I C zasnovan na ugovoru o zakupu, ISTOVRSNI pravni osnov.
Ali cinjenice nisu iste svakog pojedinacnog odnosa, vec se razlikuju u nekim pojedinostima, razliciti su
ugovori o zakupu, cinjenicni odnovi jer razliciti su dugovani iznosi itd ali ono sto je zajednicko jeste
pravni odnos koji je osnov tuzbenih zahteva a to je ugovor o zakupu. Tada tuzilac tuzi ta lica kao
pasivne supranicare na strani tuzenog, kao formalne – njihova prava I obaveze se zanisvaju na
istovrsnom cinj I pravnom osnovu. Bas zbog toga sto izmedju for sup ne postoji pravna veza mat prava
koja prethodni podnosenju tuzbe vec se veza uspostavlja tek sa pokretanjem postupka traze se stroziji
uslovi za zasnivanje nego kod mat sup. Ovde se trazi da postoji ISTA I STVARNA I MESNA
NADLEZNOST ZA SVAKOG OD SUPARNICARA. Zbog cega se ovde traze stroziji uslovi nego kod
materijalnog suparnicarstva? Zato sto je veza izmedju formalnih suparnicara znatno slabija nego kod
mat. Ti zakupci ne stoje ni u kakvoj mat pravnoj vezi, mogu I da ne znaju jedan za drugog. Veza izmedju
njih se uspostavlja tek kada se njima dostavi tuzba, I kada svo troje vide da su tuzeni istom tuzbom.
31

III. PODELA: U zavisnosti od polozaja suparnicara u parnici, suparnicarstvo moze biti PROSTO
I JEDINSTVENO.
Prosto suparnicarstvo podrazumeva da ukoliko vise lica tuzi ili je vise lica tuzeno istom tuzbom svako
od suparnicara u toj situaciji je stranka za sebe, samostalna stranka u parnici. Svako moze samostalno
da preduzima parnicne radnje, ili da propusta a te njihove radnje ili ta propustanja drugim
suparnicarima niti stete niti koriste. Npr ako su svi sa predavanja tuzeni od strane prof istom tuzbom I
mi smo prosti suparnicari sta to znaci? Ukoliko nas 20 ne odgovori na tuzbu u zak roku – 30 dana od
dostavljanja na odgovor, bice doneta presuda zbog propustanja ukoliko postoje zak propisani uslovi, u
odnosu na ostale tuzene koji su odgovorili na tuzbu – pp se nastavlja. Svako od prostih suparnicara
moze da preduzima koje god radnje hoce a da posledice tih radnji pogadjaju jedino njega. Jedan prosti
suparnicar recimo propusti rok za odgovor na tuzbu, u odnosu na njega se donosi presuda zbog
propustanja, ostali suparnicari na strani tuzenog nastavljaju postupak. Drugi prosti suparnicar prizna tz
u odnosu na njega donosi se presuda na osnovu priznanja. Treci se odrekne zalbe protiv prvostepene
presude, samo u odnosu na njega ta prvostepena presuda je pravnosnazna. Cetvrti hoce da izjavi
reviziju, u odnosu na njega nastavlja se postupak po reviziji itd. Svaki od njih je stranka za sebe, I to se
ogleda u tome sto radnje koje preduzimaju pogadjaju jedino svakog od suparnicara. Bitno je da I ako se
donosi jedna presuda za sve proste suparnicare ona ne mora da bude ista u odnosu na sve njih.
Sta je kriterijum podele u odnosu na prosto I jedinstveno suparnicarstvo? Da li se prema suparnicarima

mora doneti ista presuda (ne znaci jedna vec ista presuda koja je istog sadrzaja u odnosu na sve
suparnicare). Jedinstveno suparnicarstvo postoji onda kada se spor mora resiti na isti nacin prema svim
suparnicarima. Prosto postoji kada se spor moze resiti razlicito prema razlicitim suparnicarima. Zato I
kod prostog moze da se desi da se razlicito odluci prema razlicitim suparnicarima. Kako znamo da li je u
pitanju prosto ili jedinstvsteno? Prema tome da li se spor mora resiti isto prema svim suparnicarima. To
najcesce zavisi od prirode materijalno pravnog odnosa koji je predmet pp. Ukoliko su tuzena vise lica
radi naknade stete jer su u istom dogadjaju prouzrukovana stetu u tom konkretnom pp ne mora se na
jednak nacin odluciti prema svim suparnicarima (njihov doprinos steti moze biti razlici) nije nuzno da
se na isti nacin presudi prema svima. Ukoliko se podnosi tuzba kojim se trazi da je nistav ugovor o
prodaji zakljucen izmedju lica A I B da li se onda moze doneti raz presuda u odnosu na lice A I u odnosu
na lice B? Ne moze! Jer je ug apsolutno nistav jer je protivan prinudnim propisima, mora biti nistav u
odnosu na OBA LICA!
Bitno je da se vidi sta je predmet spora, kakav je pravni odnos izmedju suparnicara, da li je u pitanju
mat pravni odnos da se moze razresiti na raz nacine prema raz suparnicarima ako jeste u pitanju je
PROSTO, a ako nije u pitanju je JEDINSTVENO.
Podela je moguca samo u okviru materijalnog suparnicara, podela kod formalnih suparnicara moze biti
samo na proste! Zasto? Zato sto kod formalnih suparnicara apsolutno ne postoji nikakva pravna veza
mat prava koja prethodi. Podela na prosto I jedinstveno suparnicarstvo postoji u okviru mat sup ako je
ta veza izmedju mat sup slaba pa se moze na razlicit nacin presuditi prema suparnicarima u pitanju je
prosto suparnicarstvo, ako je ta veza medju sup takva da se mora na isti nacin presuditi prema svim
suparnicarima onda je u pitanju jedinstveno sup.
Kod prostog suparnicara, svaki od suparnicara ima odredjene rokove za preduzimanje radnji, ako
propusti taj rok prekluzija koja nastupa pogadja jedino njega. Ukoliko imamo tuzene A,B I C kao proste
suparnicare pa jedan od njih umre, prekid postupka se odnosi samo na tog prostog suparnicara. Sud
moze da odvoji raspravljanje sa pojedinim suparnicarima, moze da donese delimicnu presudu,
procesno pravna sudbina prostih parnicara moze biti razlicita ne mora se odlucivati na isti nacin prema
svim suparnicarima.
Jedinstveno sup postoji bilo zbog prirode pravnog odnosa kada sam zakon propisuje da se odredjen pp
mora okoncati na jednak nacin prema svim suparnicarima. Moze se zasnivati na slovu zakona, ili kada
to proizlazi iz same prirode pravnog odnosa. Njegova karakteristika je da se, za razliku od prostog
suparnicarstva gde se svi sup posmatraju kao samostalne, zasebne stranke koje svojim radnjama vezuju
32

samo sebe, korisne/stetne posledice u odnosu na sebe, kod jedinstvanog suparnicarstva je drugacije.
Jedinstveni suparnicari se tretiraju kao jedna parnicna stranka, gledaju se kao celina. Primer kada
tuzilac podnese tuzbu protiv lica A, B I C ukoliko su prosti sup lice A odgovori na tuzbu a lica B I C ne, u
odnosu na lice A postupak se nastavlja a na sup B I C se donosi presuda zbog propustanja. Obrnuto,
ukoliko su lica A B I C jedi sup I tuzilac ih tuzi istom tuzbom, lice A odgovori na tuzbu a lica B I C ne
odgovore (jed sup se tretiraju kao jedna parnicna stranka) to sto je lice A odgovorilo na tuzbu u
zakonskom roku time je sprecilo donosenje presude na osnovu propustanja ne samo u odnosu na sebe
vec I u odnosu na druge suparnicare jer po slovu zakona ukoliko rokovi za preduzimanje parnicanih
radnji isticu u razlicito vreme a u pitanju su jedinstveni suparnicari, dovoljno je da jedan sup preduzme
parnicnu radnju u roku tada ce se smatrati da su I drugi suparnicari preduzeli radnju u roku. Kada jedan
suparnicar propusti neku parnicnu radnju a drugi je preduzmu u roku, dejstvo te radnje prostire se I na
sve druge suparnicare, jer se posmatraju kao celina. Kada su u pitanju rokovi, kada za pojedine jed sup
isticu u razlicito vreme (licu A je dostavljena tuzba 22.04. licu B 15.04. licu C 10.04. rok za davanje
odgovora na tuzbu je 30 dana od dana kada je tuzeni primio tuzbu, u takvoj situaciji rok razlicito istice u
odnosu na raz suparnicare) u takvoj situaciji rokovi za davanje odgovora na tuzbu isticu u raz vreme ali
tu parnicnu radnju mogu da preduzmu svi oni dok tece rok za preduzimanje te radnje ali kada
poslednjem istekne rok za davanje odgovora na tuzbu. Za lice B rok je istekao 10.05 lice C 15.05. ali za
lice A istice 22.05. u tom roku I lica B I C mogu da daju odgovor na tuzbu. Sve dok jedan od njih moze da
preduzme tu radnju I drugi mogu da je preduzmu u tom roku.
Parnicna radnja koja je preduzeta ce imati dejstvo prema svima. Kod jedinstvenih sup postupak se mora
okoncati na jednak nacin prema SVIM suparnicarima. Zato se I radnje koje se preduzimaju u pp od
strane njih tretiraju kao da ih preduzima jedna stranka. Ukoliko jed sup preduzimaju suprotstavljene
parnicne radnje ? Uzima se da vazi ona parnicna radnja koja je za jed suparnicare KAO CELINU
NAJPOVOLJNIJA. Davanje odgovora na tuzbu je povoljnije nego ne davanje odgovora na tuzbu, ako
jedan priznaje tz a drugi osporavaju, uzima se da je povoljnija radnja osporavanje tz. Ne moze se doneti
delimicna presuda kod jed suparnicara, mora se jednom presudom odluciti prema svima I na isti nacin.
Ukoliko su tuzena lica A B I C I lice A umre u toku postupka, prekida se postupak u odnosu na sve jed
suparnicare.
NUZNO SUPARNICARSTVO Je podvrsta jedinstvenog. Izuzetak od fakultativnosti suparnicarstva kao

procesno pravnog instituta. Postoji onda kada tuzbom moraju da se obuhvate sva lica koja su ucesnici
mat pravnog odnosa. Primer iz Porodicnog prava, postupci iz mat I paternitetskih sporova recimo
ukoliko je u pitanju tuzba za utvrdjivanje/osporavanje ocinstva ili materinstva, kada zena podnosi
tuzbu I osporava materinstvo zeni koja je kao majka upisana u MK rodjenih tada stranke u sporu jesu, ta
zena koja tvrdi da je majka, pored nje tuzbom moraju da budu obuhvacena I sva lica koja tvrde da su
ucesnici tog materijalno pravno odnosa(dete, zena koja je upisana u mk rodjenih kao majka I mora da
obuhvati I oca deteta).
Nuzno suparnicarstvo moze da postoji I zbog prirode samog pravnog odnosa, ukoliko je na nekom
tender za dodelu posla konkurisao konzorcijum preduzeca a posao je dobila druga firma, konzorcijum
podnosi tuzbu I trazi da se tender ponisti onda se ta preduzeca koja ucestvuju u konzorcijumu
pojavljuju kao nuzni suparnicari jer su nastupili kao jedno na tom tenderu I onda moraju svi da podnesu
zajedno tuzbu kao nuzni suparnicari. Nije svako jedinstveno suparnicarstvo istovremeno I nuzno!
Primer tuzba za ponistaj odluke organa nekog preduzeca, ne moraju svi akcionari nekog preduzeca da
podnesu tuzbu, dovoljno je da jedan podnese a desjtvo presude ce se prostirati I na ostale akcionare, ali
nije nuzno da se svi pojave tu kao tuzioci.
Ukoliko tuzilac propusti da tuzbom obuhvati sve nuzne suparnicare, zakon o pp propisuje da se tada tz
ODBIJA KAO NEOSNOVAN. Propust tuzioca da obuhvati sve nuzne suparnicare se tretira kao nedostatak
stvarne legitimacije. Mat pravni nedostatak koji ima za posledicu odbijanje tz. Kada ta presuda postane
pravnosnazna moze se podneti nova tuzba gde ce biti biti obuhvaceni svi nuzni suparnicari, nece biti
povredjen princip presudjene stvari zato sto ne postoji identitet sa prethodnom parnicom, menja se
identitet stranaka.
33

Clan 256 stav 6 PZ-a kaze se ako tuzilac u tuzbi u mat/pat sporu nije obuhvatio sva lica koja moraju biti
stranke u postupku, sud je duzan da pouci tuzioca da tuzbom obuhvati I ono lice koje nije obuhvaceno
tuzbom ili da to lice pozove da se pridruzi tuzbi kao novi tuzilac, ukoliko u roku koji je sud odredio
tuzilac ne prosiri tuzbu (na sva lica koja moraju biti stranke u postupku) ili se ta lica ne pridruze na
strani tuzioca smatrace se da je tuzba povucena. Ako tuzba bude vracena sudu bez ispravke sud ce
tuzbu odbaciti. Po ZPP-u je razlicit rezim (ovaj propust tuzioca se tretira kao nedostatak stvarne
legitimacije – tz se odbija kao neosnovan). Po PZ-u - pitanje urednosti tuzbe, smatra kao procesnu
pretpostavku. Ukoliko je tuzba neuredna, ne sadrzi sve potrebne elemente, ukoliko je podneta od strane
same stranke koja nema punomocnika vraca se na otklanjanje nedo, a ako je preko punomocnika
podneta onda se odbacuje. Propust tuzioca se tretira kao propust procesno pravne prirode, nedostatak
koji se tice urednosti tuzbe, vraca se tuzba na uredjenje. Dok po zakonu o pp, propust tuzioca da
obuhvati sve nuzne sup – tz se u toj situaciji odbija kao neosnovan, to ne sprecava tuzioca da podnese
novu tuzbu.
IV. PODELA: U zavisnosti od trenutka u kome se supranicarstvo zasniva :

Inicijalno suparnicarstvo – zasniva se u trenutku podnosenja tuzbe;
Sukcesnivo suparnicarstvo – tuzilac inicijalno tuzio lice A a u toku postupka hoce da prosiri tu tuzbu I
na lice B, jer inicijalno je bila tuzba protiv jednog tuzenog a kasnije shvati da mora da obuhati I lice B.
Kada prosiruje na lice B trazi se pristanak lica B! Suk se zasniva U TOKU PP, tako sto se tuzba prosiruje
na novog tuzenog uz njegov pristanak (novog tuzenog) ili tako sto uz TUZIOCA pristupa novi tuzilac.
Pristanak starog tuzenog se trazi kada se dodaje novi tuzilac.
V. PODELA: Zakonsko suparnicarstvo – vrste:

Vrste koje su omogucene na osnovu izricite zakonske odredbe koja ih regulise. Mogucnost zasnivanja
suparnicarstva se zasniva na izricitoj zakonskoj odredbi.
SUPARNICARSTVO sa eventualno tuzenim – clan 206 ZPP-a. To je procesna situacija u kojoj tuzilac
istice jednom tuzbom tz protiv jednog ili vise tuzenih, s tim sto trazi od suda da zahteve prema drugo
tuzenom, trece tuzenom itd bude usvojen samo ako bude pravnosnazno odbijen tz prema prvo
tuzenom. Primer : Lice tuzi istom tuzbom lica A I B, oni su pasivni suparnicari na tuzenoj strani ali trazi
da tz prema licu B bude usvojen tek ako bude pravnosnazno odbijen prema licu A. Na strani tuzenih su
2 ili vise suparnicara a tuzilac prema njima istice tuzbeni zahtev ili tuzbene zahteve na nacin da trazi da
tuzbeni zahtev prema drugom suparnicaru-sledecem bude usvojen ako bude pravnosnazno odbijen
tuzbeni zahtev prema prethodno tuzenom. Tuzilac je taj koji u tuzbi odredjuje redosled ispitivanja tih
tuzbenih zahteva I sud je tim redosledom vezan. Sud prvo treba da ispistuje osnovanost tuzbenog
zahteva prema licu A pa ako se ispostavi da je neosnovan I bude doneta pravnosnazna presuda tek onda
ce sud moci da ispituje osnovanost tz prema licu B. Kada tuzilac tuzi 2 ili vise lica u odnosu eventualno
tuzenih, I trazi da tz bude usvojen tek kada bude odbijen prema prvom ili prema narednom suparnicaru
da bude usvojen tz tek kada bude odbijen prema prethodnom. TZ I prema licu A I prema licu B moze
biti isti, ali I ne mora. U situaciji kada je tuzilac tuzio lica A I B trazeci da bude usvojen tz prema licu B
(tek kada bude odbijen prema licu A) i istakne isti zahtev prema licima A I B – to cini ukoliko nije
siguran u pogledu pasivne stvarne legitimacije (tuzilac nije siguran da li mu je stetu u saobracajnoj
nesreci prouzrokovalo lice A ili B, koje lice je bilo vozac). Medjutim moguce je da tz prema licima A I B
budu razliciti, npr tuzilac je dao licu A njegov sat da ga cuva I posle nekog vremena zatrazi da mu vrati,
lice A tvrdi da sat nije kod njega, a tuzilac vidi taj sat na ruci lica B. Tuzilac u toj situaciji hoce da vrati
nazad svoj sat, koji se trenutno nalazi kod lica B, istice prvo tz prema licu B – svojinsko pravni zahtev za
predaju pokretne stvari, medjutim nije siguran na koji nacin je lice B doslo do tog sata, mozda ga je
kupilo ili je steklo pravo svojine od nevlasnika, u tom slucaju tz tuzioca bi bio odbijen jer je lice B steklo
pravo svojine na tom satu po pravilima za sticanje prava svojine od nevlasnika. Tuzilac da bi smanjio
rizik te situacije, postavlja eventualni tz prema licu A I tuzi oba lica, trazeci od luca B da mu preda sat a
za slucaj da taj tz bude odbijen kao neosnovan trazi od suda da nalozi licu A da mu isplati naknadu stete.
Tz ne moze biti isti prema oba lica jer se kod lica B nalazi sat, tz prema licu A ne moze da glasi na
34

predaju sata vec samo na naknadu stete. TZ moraju biti u odredjenoj vezi, da pocivaju na istim
cinjenicama – isti ili slicni zivotni dogadjaj.
Koji su procesno pravni uslovi za zasnivanje ove vrste suparnicara ?
1. Tuzbeni zahtev bude isti, ili ako su razliciti da budu medjusobno povezani
2. Potrebno je da za svaki tuzbeni zahev I svakog od tuzenih postoji ista stvarna I mesna
nadleznost suda
3. Da za sve tz su propisana ista pravila postupka/vrsta postupka
Svi ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni.
Samo ispunjenjem svih tih uslova mozemo govoriti o zasnivanju suparnicarstva sa eventualnim
tuzenim. Koji je smisao ? Umesto da se podnose dve odvojene tuzbe protiv lica A I B podnosi se samo
jedna tuzba kojom se obuhvataju oba lica, jedan parnicni postupak se pokrece a ne dva. Tuzilac unapred
prihvata rizik da ce tz prema jednom tuzenom biti usvojen a prema drugom odbijen. Ukoliko bude
usvojen tz prema licu A, prema licu B se nece ni raspravljati. Da bi se raspravljalo o tz koji je istaknut
prema licu B mora prvo da bude pravnosnazno odbijen prema licu A. U najgorem slucaju moze se desiti
da tz prema jednom I drugom bude odbijen. Nemoguce je da bude usvojen prema obojici tuzenih. Prema
onom tuzenom prema kojem tuzilac nije uspeo sat z morace da mu nadoknadi troskove postupka koji
su do tada nastali. Prednost podnosenja jedne tuzbe protiv lica A I B je da je istovremeno doveo do
prekida zasterelosti potrazivanja I prema licu A I B. Uslov da se raspravlja o tz prema eventualno
tuzenom je da je tz prema prvom tuzenom pravnosnazno odbijen, bice ispunjen cak I kada tz prema licu
A bude pravnosnazno odbacen! Zahtev prema prvom tuzenom, licu A je istaknut bezuslovno,a prema
licu B uslovno. Tuzba se odmah dostavlja na odgovor I licu A I licu B I glavnom I eventualno tuzenom.
Razlika je u tome da parnica prema drugom tuzenom pocinje da tece sa odloznim uslovom, tek kada tz
prema prvom tuzenom bude pravnosnazno odbijen. Tek nakon sto je presuda kojom se tz prema prvom
tuzenom odbija postala pravnosnazna stice se uslov da se predje na odlucivanje o tz prema eventualno
tuzenom. Obrnuto, ako je tz prema licu B usvojen I presuda postane pravnosnazna nema uslova da se
raspravlja o tz prema licu A I u takvoj situaciji sud treba da donese resenje kojim se konstatuje da je
parnica prema eventualno tuzenom licu A prestala da tece, o tz se nece odlucivati. Moguce je da tz
prema prvom tuzenom bude delimicno usvojen ili delimicno odbijen, sta se desava u situaciji kada je
prema oba tuzena istaknut istovetan zahtev recimo tuzio lice A da plati naknadu stete od 100k din
ukoliko bude tz odbijen onda trazi da tuzilac tuzi lice B da nadokadi stetu od 100k din, moze se desiti ne
samo da se u celosti odbije tz vec I da se delimicno usvoji ili odbije. Primer usvoji se u iznosu od
40.000din a odbije se u iznosu od 60.000 din tada ce se sa eventualno tuzenim raspravljati o onom delu
tz koji je u odnosu na glavno tuzenog pravnosnazno odbijen. Ukoliko su istaknuti razliciti zahtevi pa
delimicno bude odbijen/usvojen tz prema licu A u zavisnosti od toga koji su tz istaknuti onda ce se preci
na odlucivanje o osnovanosti tz prema licu B.
16 TUZBA GLAVNOG MESANJA

Clan 207 Zpp-a : lice koje za sebe u celini ili delimicno trazi stvar ili pravo o kome izmedju drugih lica
vec tece parnica, moze pred sudom pred kojim tece parnica da tuzi obe stranke istom tuzbom sve do
zakljucenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. Pred 1os u Bgu tece parnica izmedju lica A I B,
spore se oko toga kome priprada pravo svojine na pokretnoj/nepokretnoj stvari, u toku te parnice
pojavi se lice C koje kaze da hoce tu stvar za sebe jer mu pripada. Lice C podnosi tuzbu koja obuhvata I
lice A I lice B. Situacija kojom trece lice tuzi stranke iz parnice koja vec tece se naziva SUPARNICARSTVO
PO TUZBI GLAVNOG UMESACA(treceg lica) – tuzba glavnog mesanja, lice C se mesa u parnicu koja vec
tece. Zapocinje se nov pp u kom je on tuzilac a stranke iz inicijalne parnice ce biti tuzene. Moze da je
podnese bez obzira koju vrstu prava trazi, sve do zak glavne rasprave pred 1step sudom. Ne mora da
bude ista tuzba, tz ne mora da bude isti kao iz prvobitne parnice prema licima A I B. Inicijalni pp se
PREKIDA, prvobitni dok se ne odluci o tz lica C – glavnog umesaca jer najcesce ce odlucivanje o ovom
zahtevu imati uticaj na ishod prvobitne parnice. Iako zakonom to nije regulisano, stav sudske prakse je
da se preskida postupak u inicijalnoj parnici I ceka se da se postupak po inicijalnoj parnici okonca.
35

Ukoliko zahtev lica C bude usvojen postaje bespredmetno je da se dalje resava po inicijalnoj parnici, tz
bi se odbio kao neosnovan.Tuzbeni zahtev glavnog umesaca ne mora biti istovetan kao u inicijalnoj
parnici, I ne mora biti isti prema licima A I B – tuziocu I tuzenom iz inicijalne parnice. Ova vrsta sup je
primer za potpunu atrakciju nadleznosti, po tuzbi glavnog umesaca sud pred kojim je zapoceta prva
parnica ce biti I stvarno I mesno nadlezan po tuzbi lica C kao glavnog umesaca iako po opstim pravilima
ne bi bio stvarno I mesno nadlezan za sudjenje po toj tuzbi. Zasto? Razlozi procesne ekonomije jer sup
red istim sudom vec utvrdjene neke cinjenice, izvodjeni dokazi.
Clan 208 ZPP-a regulise suparnicarstvo po tuzbi protiv glavnog duznika I jemca, oni mogu da budu
zaj tuzeni ukoliko to nije u suprotnosti sa sadrzinom ugovora o jemstvu. Tuze se istom tuzbom, trece
lice – poverilac ih tuzi. Nece biti moguce ukoliko se tome protivi sadrzina ug o jemstvu – nece se moci
istom tuzbom obuhvatiti obe stranke ako se jemac ugovorom obavezao da je duzan da ispuni obavezu
tek posto glavni duzvnik bude pravnosnazno osudjen I tek ukoliko propadne postupak prinudnog
izvrsenja na imovini glavnog duznika. Kada je to moguce? U situacijama kada se jemac obaveze kao
jemac platac , kada postoji solidarno jemstvo sto je najcesce slucaj sa ugovorima u privredi. Clan 1004
ZOO-a. Postupak se pokrece pred sudom koji ce biti nadlezan za postupak glavnog duznika, ukoliko nije
isti sud nadlezan za obojicu, doci ce do atrakcije mesne nadleznosti.
Postoje zak suparnicarstva koja propisuje ZPP (3) postoje sup koja su predvidjena drugim zakonima,
recimo po Zakonu o radu, za stetu koji zaposleni prouzrokuje u radu ili u vezi sa radom trecem licu,
istom tuzbom moze da se tuzi I poslodavac I zaposleni. Po zak o obaveznom osig u saobracaju za stetu
koja je prouzrukovana motornim vozilom odgovora kako osiguravac tako I vlasnik vozila po opstim
pravilima obligacionog prava.
17 UCESCE TRECIH LICA U PARNICI

Parnicni postupak je dvostranacki postupak, zasnovan je na suprotstavljenim interesima tuzioca I
tuzenog I da bi taj postupak izmedju tih lica trebalo da se tice samo njih jer po pravilu doneta presuda bi
trebalo da ima dejstvo samo izmedju njih, dejstvo inter partes, trecih lica se taj pp ne tice medjutim
postoje situacije u pravnom zivotu gde se pp izmedju dve stranke odrzava na pravni polozaj trecih lica I
tada je neophodno tom trecem licu omoguciti da u tom postupku stiti svoja prava I interese. Postoje
razliciti oblici ucesca trecih lica.
Primer sa saobracajnom nesrecom, u kome je tuzilac povredjen, pricinjena mu je steta, ostecen auto, on
povredjen, ima potrazivanje naknade stete za popravku auta, na ime troskova lecenja itd. U toj situaciji
moze da podnese tuzbu protiv osiguravajuceg drustva kod kog je stetnik osiguran. Bira koga ce da tuzi
da li stetnika ili osiguravajuce drustvo – najcesce njega zbog sredstava namirenja za slucaj da tz bude
usvojen. To je parnica koja se tice najcesce tuzioca I osig drustva kao tuzenog, medjutim ako tz na nak
stete bude usvojen prema osig drustvu pod odredjenim uslovima to drustvo ako isplati odstetu moze od
stetnika da potrazuje regres. U odredjenim slucajevima, recimo stetnik vozio pod dejstvom alkohola,
osiguravajuce drustvo ce biti DUZNO da se od stetnika regresira. Samim tim, ta parnica koja se vodi
izmedju osig drustva I tuzioca imace uticaja na pravnu poziciju stetnika. Nije podneta tuzba protiv
stetnika vec protiv osig drustva, stetnik jos uvek nije niko u toj parnici ali ta presuda koja bude doneta
ukoliko bude usvojen tz (parnica gde je tuzilac osteceni, a tuzeni osiguravajuce drustvo) stetnik je
zainteresovan za ishod tog pp, posto bi presuda po tuzbi protiv osig drutva se odrazila na pravni polozaj
stetnika on ima pravni interes da se pridruzi osig drustvu u parnici koja je pokrenuta po tuzbi. Jer ako
osig drustvo ne uspe, ono ce nakon isplate nak stete se regresirati od stetnika. Stetnik ima pravni
interes da se pridruzi parnici na strani osiguravajuceg drustva. Pravna pozicija ce mu biti pogorsana
ukoliko sud donese presudu kojom se nalaze osig drustvu da ostecenom naknadi stetu. Trece lice se
naziva (obican) UMESAC – stetnik, na strani osigur drustva jer ima pravni interes da uspe u parnici
osig drustvo. Pravni interes je neophodan uslov za stupanje treceg lica u parnicu! Stupa u parnicu kada
sazna da se tap arnica vodi, moze da stupi najranije nakon sto je pocela a najkasnije sve do
pravnosnaznosti odluke po tz ali moze I u postupku po vanrednim pravnim lekovima. Umesac stupa u
parnicu bilo podneskom ili izjavom na rocistu, nacin na koji stupa u parnicu moze biti u pisanoj formi ili
usmeno - izjavom, vazi paralelizam formi. U pp vazi nacelo obostranog saslusanja stranaka to znaci da
36

sud ne moze da odlucuje ni o jednom zahtevu dok prethodno ne omoguci obema stranakama da se
izjasne. Ovde to znaci da kada stetnik koji je prouz stetu izjavi da zeli da stupi u parnicu sud je duzan da
omoguci tuziocu, osig drustvu kao tuzenom da se izjasne da li su saglasni ili se protive da se umesac
umesa u parnicu. Kada sud moze I sam da odluci o tome da li ce dopustiti 3. Licu mesanje? Kada sud iz
samog podneska ili izjave utvrdi da ne postoji nikakav pravni interes da bi stupilo u parnicu,donosi
resenje kojim odbija ucesce bez omogucavanja tuziocu ili tuzenom da se o mesanju izjasne. U svim
drugim situacijama sud je duzan u skladu sa ovim nacelom da obema strankama dozvoli da se izjasne da
li su saglasni ili se protive mesanju. Kakav god da je stav tuzioca/tuzenog konacnu odluku o tome
donosi sud, da l ice dozvoliti mesanje. Sud moze odobriti I ukoliko se obe stranke protive. Tuzilac se
moze protiviti iz razloga sto smatra da ce stupanjem stetnika u parnicu kao umesaca da ce biti
postavljene neke cinjenjice/dokazi za koje osiguravajuce drustvo ne zna, sto bi rezultiralo odbijanjem
tz; ili u tome sto ukoliko tuzilac izgubi u tom pp morace da nadoknadi troskove ne samo osig drustvu
vec I stetniku kao umesacu. Na strani osig drustva moze da se protivi ako ono izgubi parnicu, morace da
nadoknadi ne samo troskove koje je ono prouzrokovalo svojim radnjama vec I one koje je prouzrokovao
umesac. Ukoliko sud donese resenje kojim se odbija ucesce treceg lica, u ovom primeru stetnika, po
slovu zakona umesac ima pravo da preduzima par radnje u postupku sve dok to resenje ne postane
pravnosnazno. Ima pravo zalbe na resenje kojim se odbija njegovo mesanje, dok se o zalbi ne odluci
moze da ucestvuje u postupku. Kako sud saznaje za stetnika? Preko osiguravajuceg drustva, najcesce od
stranke na cijoj bi se strani mesao, sud ne obavestava po sluz duznosti trece lice da postoji neka parnica
koja bi se ticala njega. Ukoliko sud donese resenje kojim se dozvoljava ucesce umesaca, to resenje se ne
moze pobijati zalbom I tada umesac stupa u parnicu I moze da preduzima par radnje. Stupanje umesaca
je podlozno ogranicenjima :
1. Mora da prihvati parnicu u onom stanju u kome se nalazi u trenutku kada stupa u parnicu –
ukoliko je u pogledu prava nap red odredjenih par radnji, predlaganje dokaza/iznosenje
cinjenjica, ukoliko je u odnosu na osig drustvo nastupila prekluzija ona pogadja I samog
umesaca! Moze da preduzima par radnje u rokovima u kojima bi mogla da ih preduzima ona
stranka na cijoj se strani pridruzio.
2. U toku parnice moze da preduzima par radnje u onim rokovima u kojima bi mogla da ih
preduzima sama stranka
Obicni umesac kada stupi u parnicu ne postaje stranka odn novi tuzeni. To znaci da obicni umesac ne
moze da preduzima parnicne radnje koje su rezervisane samo za parnicne stranke! Radnje
disponiranja tz koje vodi okoncanju pp, odricanje/priznanje tz, zak sudskog poravnanja je
iskljucivo pravo stranke, obicni umesac ih ne moze preduzimati jer nije stranka u postupku.
Rezervisane su samo za parnicnu stranku. Druge radnje proizvode dejtvo za stranku kojoj se
pridrzuio samo ako nisu u suprotnosti sa radnjama same stranke. Stranka kojoj se umesac
pridruzio I dalje je gospodar parnice jer ona svaku radnju umesaca moze da lisi pravnog dejstva,
Ukoliko je doneta 1step presuda po tuzbi protiv osig drustva, gde je stetnik uc kao umesac, usvojen je
recimo tz, a osig drustvo kao tuzeni se odrekne prava na zalbu, nju ne moze izjaviti ni umesac. Ukoliko
ne izjavi zalbu, umesac je moze izjaviti. Stranka moze da povuce zalbu umesaca.
Ukoliko se pp po tuzbi ostecenog protiv osig drustva kao tuzenog, I stetnika kao umesaca na str osig
drustva, presudom se nalaze samo osig drustvu da naknadi stetu – jer je osig drustvo bilo tuzeno, I ono
isplati stetu a onda naknadno se obrati stetniku I zatrazi regres odn da isplati osig drustvu taj iznos, I on
odbija da to dobrovoljno isplati, osig drustvo ce biti prinudjeno da protiv stetnika podnese tuzbu za
regres. Postavlja se pitanje kakvo je dejstvo presude kojom je osig drustvu nalozeno da ostecenom
nadoknadi stetu, u parnici koju ce kasnije osig drustvo voditi protiv stetnika? Dejstvo takve presude se
naziva INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE. Umesac se naziva intervenijent. Ovakvo dejstvo presude
je dejstvo presude koja je doneta izmedju inicijalnih stranaka u parnici koju ce osig drustvo pokrenuti
protiv svog umesaca. Razlikuje se od pravnosnaznosti presude jer ona deluje samo izmedju stranaka,
jedan od aspekata, subjektivni a drugi aspekt razlike je u obj aspektu interv dejstvo presude se ne
odnosi na IZREKU presude vec na cinj stanje I pravne kvalifikacije koje su iznete u obrazlozenju
presude. Sustina je u tome da stetnik u potonjoj parnici radi regeresa, ne moze da osporava cinj stanje I
37

pravne kvalifikacije koje su utvrdjene u obrazlozenju pravnosnazne presude donete u prethodnoj
parnici. Zato sto je I sam ucestvovao u formiranju tog cinj stanja. Ovo inter dejstvo vazi pod uslovom da
je stetnik ucestvovao u parnici kao umesac, ili je obavesten o parnici a odbio je da se umesa. Ukoliko nije
bio obavesten o postojanju parnice niti je na drugi nacin mogao da sazna o postojanju parnice onda
nema govora o intervencijskom dejstvu presude.
Moze se desiti da osig drustvo nije blagovremeno obavestilo stetnika o parnici, uradilo je to prekasno. U
vreme kada su istekli rokovi za preduzimanje odredj radnji, moze se desiti da je ono namerno ili iz
grube nepaznje propustilo da preduzime odredjene radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda parnice
pa sam umesac nije znao da te radnje mogu da se preduzmu ili je umesac nastojao da preduzme
odredjene parnicne radnje, predlagao odredjene dokaze a sama stranka je samim suprotstavljanjem
sprecavala da radnje umesaca proizvode pravno dejstvo, u svim tim situacijama moze se reci da je
stranka pogresno ili nesavesno vodila parnicu I tada umesac moze da otkloni intervencijsko dejstvo
presude! Time sto ce prigovoriti da je stranka lose vodila parnicu i to dokaze u potonjoj parnici, sud ce
morati da dozvoli tada umesacu da ponovo iznosi cinj I predlaze dokaze I da se na taj nacin dovodi u
pitanje ono sto je u obrazlozenju presude prvobitne parnice.
Koja je razlika izmedju obicnog I glavnog umesaca? Obicni umesac nije stranka vec je pomocnik stranke,
ne moze da preduzima odredjenje par radnje koje su rezervisane samo za stranku. Stupa u parnicu
podneskom ili izjavom na rocistu. Glavni umesac JE stranka u postupku, zasniva po svojoj tuzbi novu
parnicu gde je on tuzilac a tuzene su stranke iz prvobitne parnice.
Postoji I umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara, posebna vrsta mesanja, to je onaj umesac koji
stupa u parnicu u kojoj ce presuda imati dejstvo I na njega, izreka presude tacnije. On je stranka u pp,
zajedno sa strankom kojoj se pridruzio je jed suparnicar, I na njihove odnose se primenjuju ona pravila
koja vaze za jedinstveno suparnicarstvo. Primer : skupstina stambene zajednice donose odredjenu
odluku, jedan clan zajednice podnese tuzbu za ponistaj te odluke, njemu mogu kao umesaci da pristupe
I dr vlasnici stanova, clanova skupstine I imace polozaj umesaca koji je jedinstveni suparnicar jer ce
presuda za ponistaj odluke po njegovoj tuzbi imati dejstvo I na ostale clanove stambene zajednice.
Ukoliko se pridruze njemu u parnici oni ce biti jed suparnicari; tretiraju se kao jedna par stranka,
ukoliko tuzilac propusti rok za preduzimanje radnje a njegov umesac sa polozajem jed sup je preduzme
ta radnja ce imati dejstvo I u odnosu na njega, ukoliko za njega tece rok za preduzimanje neke radnje a
za tuzioca je taj rok istekao, tuzilac moze da preduzme tu radnju u roku koji tece za umesaca, ukoliko
tuzilac umre pa se prekine postupak prekida se I u odnosu na njega, presuda mora biti ista I u odnosu
na tuzioca I umesaca, sva ona pravila koja vaze za jed suparnicare se primenjuju I na odnos stranke I
umesaca sa polozajem jed sup. Kada umesac sa pol jed sup stupa u parnicu? Tada ce presuda iz te
parnice imati dejstvo u odnosu na njega, kada ce izreka prav presude dejstvovati I u odnosu na njega.
Kod obicnog umesaca dejstvo je obrazlozenje a ne izreka I to se naziva inter dejstvo presude. Umesac sa
polozajem jed sup moze da izjavljuje pravne lekove iako je parnica okoncana, a on u parnici uopste nije
ucestvovao! Razlika od obicnog umesaca.
VIII PREDAVANJE 29.04.2020.
18 TOK PRVOSTEPENOG PARNICNOG POSTUPKA

U skladu sa nacelom dispozicije pp se pokrece podnosenjem tuzbe sudu. Nakon prijema tuzbe, prvo se
vrsi njeno ispitivanje u odnosu na procesne pretpostavke. Svako odlucivanje u pp se moze podeliti u dve
faze, prvi stadijum bi bio posvecen ispitivanju da li postoje uslovi za meritorno ispitivanje, procesne
pretpostavke ili ne postoje procesne smetnje. Druga faza, ukoliko su ispunjene pp, da se predje na
odlucivanje o osnovanosti tz. PP su uslovi koji treba da budu ispunjeni da bi sud mogao meritorno da
odlucuje. Ova faza moze da se zavrsi odbacivanjem tuzbe ako sud nadje da postoji neka neotklonjiva
procesna smetnja koja sprecava vodjenje pp, pp vec tada moze da se okonca donosenjem resenja o
odbacivanju tuzbe. Procesne smetnje mogu biti otklonjive I neotklonjive – za posledicu imaju
odbacivanje tuzbe (npr : nepostojanje apsolutne sudske nadleznosti, povredjeno pravilo ne bis in idem).
U skladu sa tim prilikom ispitivanja pp, u zavisnosti od toga sta sud utvrdi, donosi odgovarajuce odluke
38

(sud moze da odbaci tuzbu ako nadje da postoji neotklonjiva procesna smetnja; ako smatra da nisu
ispunjeni uslovi za stvarnu nadleznost – resenje o stvarnoj nenadleznosti I da ustupi predmet
nadleznom sudu itd; ako je tuzba neuredna – gleda se da li je podneta od strane same stranke ili od
punomocnika/resenje o uredjenju ili odbacivanju tuzbe). Ukoliko sud nadje da je tuzba za odbacivanje,
po clanu 244 stav 2 ZPP-a kada sud nadje da postoje uslovi za odbacivanje tuzbe (neotk p smetnja) sud
ne moze odmah da donese resenje o odbacivanju tuzbe vec je sud u toj situaciji duzan da odrzi rociste I
da pozove tuzioca I da mu omoguci o razlozima za odbacivanje tuzbe (izmena ZPP-a iz 2014. Kada je
dodat stav 2). Ovakva odredba je visestruko sporna, jer je postupak dvostranacki – ovde sud poziva
samo tuzioca na rociste, tuzenog jos uvek nema, tuzba mu nije dostavljena na odgovor, vrsta
jednostranackog rocista?! Druga stvar je kakav je rezultat tog rocista, ako sud vidi da je aps nenadlezan
(iz sadrzine tuzbe vidi da treba da resava organ uprave), stvar pravnosnazno presudjena ne vidi se
smisao pozivanja tuzioca da bi se o tome posebno izjasnjavao. Jedino gde ovo ima smisla, pitanje
pravnog interesa za tuzbu, jer se cesto ne moze videti iz sadrzine same tuzbe, zato se smatra da se
tuzilac pozove da se to obrazlozi. U drugim situacijama odrzavanje ovog rocista je sporno, narocito u
situaciji kada je tuzba neuredna a podneta je preko punomocnika – trebalo bi da se odmah odbaci.
Posebno je sporno sto tuzenog nema nigde. Clan 295 ZPP-a predvidja da ako nema dovoljno osnova da
se donese odluka o nekom procesnom pitanju (da li tuzbu treba odbaciti) odluka ce se doneti po
prijemu odgovora na tuzbu, pripremnom rocistu(gde se poziva I tuzeni) ili rocistu za glavnu raspravu.
Odredba u suprotnosti sa nacelom kontradiktornosti. Sam propust suda da odrzi rociste na kome bi
omogucio tuziocu da se izjasni o razlozima za odbacivanje tuzbe se tretira kao apsolutno bitna povreda
odredaba pp – uskracivanje tuzioca u pravu da raspravlja pred sudom, resenje se ukida o odbacivanju
tuzbe a sud bi nakon ukidanja resenja morao da odrzi rociste, pozove tuzioca, omoguci mu da se izjasni
sta misli pa tek onda da donese resenje o odbacivanju tuzbe.
Ukoliko sud ne odbaci tuzbu u fazi prethodnog ispitivanja ili ne donese neko od ovih resenja, onda ce u
skladu sa nacelom kontradiktornosti dostaviti tuzbu sa svim prilozima tuzenom na odgovor. Od
trenutka dostavljanja tuzbe pocinje da tece parnica. Razlikuju se dva procesna momenta, pokretanje pp
I pocetak parnice. PP se pokrece podnosenjem tuzbe sudu, postoje samo tuzilac I sud, tuzenog jos nema.
Tek dostavljanjem tuzbe tuzenom na odgovor uspostavlja se parnica kao trostrani odnos (sud-tuzilac-
tuzeni) I tek tada pocinje da tece parnica. Razlikovanje je bitno I zbog razlicitih dejstava procesno I mat
pravnih koji prozivode pokretanje pp ili podnosenje tuzbe sudu ili nastupanje litispendencije.
Procesno pravna dejstva podnosenja tuzbe sudu :
1. pokrece se parnicni postupak;

2. Sud nakon prijema tuzbe ceni da li je nadlezan I u kom sastavu,
3. duzan je da postupa;
4. Ukoliko se nakon podnosenja tuzbe promeni neka od cinjenica gde bi za postupanje po tuzbi bio
nadlezan drugi sud, primenjuje se pravilo o okamenjivanju nad – sud pred kojem je pokrenut
postupak zadrzava nadleznost iako bi nakon pokretanja pp bio nadlezan drugi sud iste vrste –
ako se nakon podnosenja tuzbe promene okolnosti recimo prebi/boraviste tuzenog (tuzba OS u
BGu, nakon toga tuzeni prijavi prebivaliste u NS-u) beogradski sud zadrzava nadleznost u tom
pp; zadrzava se SAMO KADA JE U PITANJU MESNA NADLEZNOST I STVARNA NADLEZNOST U
OKVIRU ISTE VRSTE SUDA! Ukoliko se nakon podnosenja tuzbe privrednom sudu promene
okolnosti, pa bi bio nadlezan visi sud, privredni sud mora da ustupi spise visem sudu. Ovo
pravilo se primenjuje na zadrzavanje mesne nadleznosti I na zadrzavanje stvarne nadleznosti ali
u okviru iste vrste suda (visi sud moze da zadrzi svoju stvarnu nadleznost jer je njemu podneta
tuzba a kasnije smanjen tz pa bi bio stvarno nadlezan osnovni sud – to moze) ali ne moze
osnovni/visi sud da zadrzi stvarnu nadleznost ako bi usped promenjenih okolnosti bio nadlezan
sud posebne nadleznosti a osnovni I visi su sudovi opste nadleznosti! Osnovni sud ne bi mogao
da zadrzi stvarnu nadlezan ako bi nakon promenjenih oklonosti bio nadlezan visi sud. Clan 15
stav 2 ZPP-a.
Materijalno pravna dejstva : prekida se zastarelost, prekida se rok za odrzaj, pocinje da tece kamata na
neisplacena povremena potrazivanja (po osnovu zakupa), kamata na dospela a neisplacena
39

potrazivanja. U Porodicnom zakonu ako je podneta tuzba radi razvoda braka pa premine tuzilac,
naslednici imaju pravo da nastave pp (nece se voditi radi razvoda) vec sa ciljem da se utvri da li je
postojao osnov za razvod braka a pravni interes naslednika se ogleda u tome sto zele da se tuzeni lisi
zakonskog naslednog prava. U postupku po tuzbi za ponistaj braka, ako bi nakon podnosenja tuzbe
sudu doslo do smrti tuzioca, naslednici bi nastavili vodjenje da bi utvrdili da li je postojao osnov za
ponistaj, cilj lisavanje zako naslednog prava prezivelog bracnog druga.
Litispendencija nastupa odn parnica pocinje da tece dostavljanjem tuzbe tuzenom, pre toga tuzeni ne
zna da je tuzeni. Obrazuje se parnica kao trostrani odnos. Procesno pravna dejstva, najvaznija je
zabrana dvostruke litispendencije ili paralelnog toka parnice o istom predmetu spora izmedju istih
stranaka. Zasto? Da bi se sprecilo da izmedju tuzioca A I tuzenog B tece parnica pred Bg osnovnih
sudom pa nakon toga NS osnovnim sudom, mogu da donesu razlicite presude o istom predmetu spora
izmedju istih stranaka. Izbegava se mogucnost donosenja protivrecnih presuda. Zabrana dvo lit znaci da
ukoliko je parnica pocela ranije da tece pred 1 sudom, sud pred kojim bi kasnije pocela da tece mora da
odbaci tuzbu kao nedozvoljenu. Bitno je pred kojim sudom je ranije pocela da tece parnica, koji je ranije
dostavio tuzbu na odgovor. (primer beogradskog I novosadskog osnovnog suda) ako je parnica prvo
pocela da tece pred ns skim sudom jer je prvi dostavio tuzbu tuzenom na odgovor a kasnije pred
beogradskim, sud pred kojim je parnica kasnije pocela da tece beogradski, on bi morao da odbaci tuzbu
kao nedozvoljenu zbog zabrane dvostruke litispendencije. Kako ce sud saznati za to da parnica
istovremeno tece ne samo pred njim vec I pred drugim sudom, moze preko sudskog portala – po
sluzbenoj duznosti, ili po prigovoru tuzenog, rezultat je da sud pred kojim je parnica pocela da tece je
odbacuje kao nedozvoljenu zbog zabrane dvo lit. Ako beogradski sud ne odbaci tuzbu kao nedozvoljenu,
sam nije uocio da tece parnica pred novosadskim sudom, tuzeni nije prigovorio jer je neuka stranka,
moze se desiti da bg sud prvi donese presudu, sta se desava? Ta cinjenjica da je bg osnovni sud doneo
presudu u parnici koja je kasnije pocela da tece, o tz pred kojim je raznije zapoceta parnica, taj propust
ne predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba pp, moze biti relativna povreda. Protiv prvostepene
presude beogradskog suda moze se podneti pravni lek. Ako je stekla pravnosnaznost ta presuda ce
imati prednost u odnosu na ranije zapocetu parnicu pred nsadskim sudom, u parnici koja je kasnije
pocela da tece imace prvenstvo ako jos nije okoncana donosenjem pravnosnazne presude.
Procesno pravna dejstva litispendencije, od trenutka dostavljanje tuzbe tuzenom za njega nastaje
procesni teret da na tuzbu odgovori. Od trenutka kada je parnica pocela da tece tuzeni moze da podnese
I protivtuzbu; tuzba se ne moze povuci bez saglasnosti tuzenog; ne moze se preinaciti bez sag tuzenog;
u parnicu moze da stupid umesac (najraniji trenutak za stupanje 3. Lica je trenutak kada je pocela
parnica da tece, dostavljanja tuzbe tuzenom). Materijalno-pravna dejstva : ukoliko poverilac nije ranije
pozvao duznika da ispuni obavezu a radi se obavezi ciji rok ispunjenja nije odredjen ugovorom ili
zakonom smatra se da je pao u docnju od nastupanja litispendencije (ZOO 324 clan); u trenutku kada je
tuzba dostavljena na odgovor savestan drzalac stvari ce postati nesavestan drzalac (clan 39 stav 7
Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa); postoji aktivna solidarnost – vise poverilaca u
obligacionom odnosu a u pitanju je solidarna obligacija od trenutka kada je dostavljena tuzba na
odgovor tuzeni od tada duguje ispunjenje obaveze poveriocu.
Od tren kada je tuzba dostavljena tuzenom, odn parnica pocela da tece za tuzenog nastaje procesni teret
da odgovori na tuzbu, tada saznaje da je tuzen I tada se formira parnica kao trostrani odnos. Prva
parnicna radnja tuzenog je davanje odgovora na tuzbu (rez primene nacela kontradiktornosti).
19 ODGOVOR NA TUZBU
Tuzeni je duzan da odgovori u roku od 30 dana od prijema tuzbe. Jedna od parnicnih radnji koja se
mora preduzeti u pisanoj formi, forma podneska. Postoje odredjene parnicne radnje za koje zakon
propisuje formu podneska – odgovor na tuzbu.
Sadrzina odgovora na tuzbu :
 Obavezni elementi :
40

1. svi elementi koje sadrzi svaki podnesak (oznacenje suda, stranaka, predmeta spora..)
2. Tuzeni u odgovoru na tuzbu je duzan da istakne procesne prigovore – isticanjem ukazuje da
postoje neke procesne smetnje koje sprecavaju sud da meritorno odlucuje – stvar pravnosnazno
presudjena, ili vec tece parnica pred drugim sudom trazi se odbacivanje tuzbe. Neke procesne
prigovore tuzeni ce imati duznost da dostavi u samom odgovoru na tuzbu – prigovor mesne
nenadleznosti jer je tuzeni duzan dag a istakne a ako se ne dostavlja na odgovor onda na
pripremnom rocistu ili rocistu za glavnu raspravu. Ukoliko se radi o stvarnoj nenadleznosti
tuzeni ce biti duzan da to istakne u odgovoru na tuzbu. Ostale prigovore – presudjene stvari, ili
zabrani dvostruke lit moze da istakne tuzilac ali ne bi bio prekludiran ako ih istakne kasnije ako
ih ne istakne sud po tome prazi tokom celog postupka. Tuzeni procesne prigovore istice sa
ciljem da dovede do odbacivanja tuzbe kao nedozvoljene.
3. Osim procesnih prigovora tuzeni je duzan u odgovoru na tuzbu da se izjasni da li priznaje ili
osporava tz. Ako priznaje rezultat je donosenje presude na osnovu priznanja, ako osporava ono
ne moze da bude pausalno vec je duzan da iznese cinjenjice I predlozi dokazi na kojima se
zasniva to osporavanje (to moze uraditi I kasnije na pripremnom rocistu ili najkasnije do
zakljucenja glavne rasprave-iako je duzan da to uradi u odgovoru na tuzbu ne mora sve da ih
iznese vec moze I kasnije).
4. Ukoliko je tuzeni sa prebivalistem ili boravistem u inostranstvu/pravno lice sa sedistem u
inostranstvu, duzan je da u odgovoru odredi punomocnika za prijem pismena u protivnom ce
to uraditi sud radi olaksanog dostavljanja da se ne bi produzavao pp.
5. Potpis od strane tuzenog
 Fakultativni elementi : trazi da se odredi privremena mera, da bude oslobodjen postupka, da
se postavi besplatni punomocnik. Bez njih odgovor na tuzbu je uredan jer sadrzi sve
obavezne elemente. Ukoliko odgovor na tuzbu ne sadrzi sve propisane obavezne elemente
smatra se KAO DA NIJE NI PODNET! To znaci da se otvara prostor za donosenje presude
zbog propustanja!
Koje su tri moguce situacije, sta tuzeni moze uraditi ? Dopuniti kasnije iz snimka..
Cetvrta situacija da tuzeni ne odgovori na tuzbu u zakonskom roku I tada se donosi presuda na osnovu
propustanja(tz tuzioca se usvaja).
Ukoliko je tuzba neuredna pravi se razlika da li je podnela stranka (vraca se stranci na otklanjanje
nedostataka) ili preko punomocnika (odbacuje se). Drugacija je situacija kod odgovora na tuzbu, ako ne
sadrzi neki od obaveznih elemenata sud ga ne odbacuje ako je podnet preko punomocnika niti poziva
tuzenog da otklanja nedostatke nego se smatra da takav odgovor na tuzbu nije ni podnet. (izjednacena
je situacija kada tuzeni ne odgovori na tuzbu). U obe situacije rezultat je isti bice presuda presuda na
osnovu propustanja.
20 PROTVITUZBA
Tuzeni ne mora da se ogranici samo na podnosenje odgovora na tuzbu, vec moze da podnese I
protivtuzbu. Protivtuzba je tuzba koju tuzeni podnosi protiv tuzioca u parnici koja vec tece. U pogledu
procesnih pretpostavki – vazi sve isto kao za tuzbu. Podnosi se u formi podneska, ima sve iste obavezne
elemente. Obrnute uloge – tuzeni /protivtuzilac a tuzilac iz prvobitne parnice je tuzeni odn naziva se
protivtuzeni. Podnosenje protivtuzbe, moraju da budu ispunjenje odredjenje procesne pretpostavke :
1. Tuzba koja se podnosi protiv tuzioca , sve procesne pretpostavke moraju biti ispunjenje I kod
protivtuzbe;
2. Podnosi se u parnici koja vec tece sto znaci da se protituzba moze podneti od trenutka kada je
parnica pocela da tece a najkasnije do zakljucenja glavne rasprave pred 1 stepenim sudom;
3. Protivtuzba ne moze da se podnese ako bi za postupanje po njoj bio stvarno nadlezan visi sud ili
sud druge vrste; (parnica zapocela pred osnovnim sudom, ne moze da se podnese protivtuzba
za cije bi resavanje bio nadlezan visi sud – dok je obrnuta situacija moguca, ko moze vise moze I
41

manje); podneta tuzba pred privrednim sudom a za postupanje po protivtuzbi bi bio nadlezan
osnovni ili visi sud itd
4. Za tuzbu I protivtuzbu je neophodno da postoje ista pravila postupka, u pogledu mesne
nadleznosti ne mora ali dolazi do atrakcije nadleznosti sto znaci da ukoliko je tuzba podneta
pred 1 osmnovnim sudom u Bgu a za postupanje po protivtuzbi bi bio nadlezan 3 os sud u Bg,
prvi osnovni sud vrsi atrakciju I postace nadlezan I za sudjenje po protivtuzbi iako bi po opstim
pravilima bio nadlezan 3 osnovni sud.
Sta ne sme da bude isto po tuzbi I protivtuzbi? TO JE TUZBENI ZAHTEV! Zbog zabrane dvostruke
litispendencije. Po protivtuzbi se isto zasniva parnica u trenutku kada se protivtuzba dostavi tuziocu
na odgovor, bice obavezan da odgovori na protivtuzbu itd. Smisao podnosenja protivtuzbe je da se
spoje parnice I da se u okviru istog postupka odluci o tuzbenom I protivtuzbenom zahtevu. U interesu
ekonomicnosti, jer su iste stranke, mora da postoji odredjena veze izmedju tuzbenog I protivtuzbenog
zahteva.
20.1 Vrste protivtuzbe

KONEKSNA podnosi se kada postoji veza izmedju tz I protivtuzbenog zahteva, zajednicke cinjenice ili
sklop cinjenica. Primer zaklj ugov o kupoprodaji nepokretnosti lice A trazi predaju nepokretnosti u
posed a lice B podnosi protivtuzbu I trazi da mu isplati ostatak kupoprodajne cene. Zajednicka veza je
taj sklop cinjenica – ugovor o kupoprodaji, osnov I tuzbenog I protivtuzbenog zahteva – oni nisu isti
(predaja u posed, isplata cene) ali izviru iz ugovora o kupoprodaji. Ne moraju da se zasnivaju na istom
sklopu cinjenica, moguce je da postoji I druga vrsta veze. Ne moze se podneti protivtuzba kada ne
postoji nikakva veza izmedju tuzbenog I protituzbenog zahteva. Najjaca je veza kada se zasnivaju na
istom sklopu cinjenica, moze I ekonomska veza, sud to ceni prema okolnostima konkretnog slucaja.
PREDJUDICIJELNA PROTIVTUZBA – ona kojom tuzeni trazi od suda da se utvrdi da li postoji neko pravo
ili pravni odnos od cijeg postojanja zavisi odluka o tuzbenom zahtevu. Lice A tuzi lice B I trazi placanje
neke novcane obaveze po osnovu nekog ugovora a lice B podnese prejudi protivtuzbu I trazi da se
utvrdi da ne postoji punovazan ugovor izmedju lica A I B , sud mora prethodno da se uveri da li postoji
zakljucen punovazan ugovor. Cak I da lice B ne podnese prejudicijalnu protivtuzbu pitanje postojanja
punovaznog ugovora jeste prejudicijelno, sud mora da utvrdi da li postoji ugovor izmedju lica A I B jer je
ono pitanje prethodno u odnosu na tz. Koja je razlika kada je tuzeni podneo prejudicijelnu protivtuzbu
trazeci da utvrdi da ugovor ne postoji? Ako tuzeni ne podnese protivtuzbu sa istom tz sud ce o tome da
odluci u IZRECI presude, bice obuhvacena mate pravnosnaznoscu te presude. Ukoliko bi tuzeni u
odgovoru rekao da osporava da postoji pun ugovor sud bi to pitanje morao da resi jer bi to bilo
prethodno pitanje, odluku o tome bi sud tada uneo u obrazlozenje presude. *ovo mi nije bas najjasnije
Pandan prejudicijelnom zahtevu za utvrdjenje tuzioca jeste ova prejudicijelna protivtuzva. Ako tuzba
bude povucena ili odbacena, nema vise ni predjudicijelnog zahteva za utvrdjenja dok kod prej
protivtuzbe, sta god da je sud uradio sa tuzbom, sud ce morati da odluci o prejudicijelnoj protivtuzbi, jer
su one samostalne. Predj protivtuzbom se trazi da sud utvrdi da li izmedju tuzioca I tuzenog postoji neki
prejudicijalni pravni odnos. Ishod pravnosnazna sudska odluka o postojanju/nepostojanju prej pravnog
odnosa.
Ponovo napisati prejudicijelnu protivtuzbu.
KOMPENZACIONA PROTIVTUZBA – tuzeni smatra da ima potrazivanje prema tuziocu koje se moze
prebiti sa tuziocevim potrazivanjem prema njemu. Tuzilac ima potrazivanje da mu tuzeni isplati
100.000 din a tuzeni kaze da ima potrazivanje prema tuziocu u iznosu od 70.000 din, tuzba se podnosi
da se izvrsi prebijanje potrazivanja.
Ukoliko je tuzilac podneo tuzbu a tuzeni tvrdi da ima protivpotrazivanje prema tuziocu, tuzeni moze
protivpotrazivanje da istakne na dva nacina :
42

1. Prigovor radi prebijanja u parnici
2. Kompenzaciona protivtzuba
Koja je razlika izmedju ove dve situacije? Protivtuzba je samostalna parnicna radnja, dok je prigovor
eventualna ili zavisna parnicna radnja jer se prigovor istice pod eventualnim uslovom, da je
potrazivanje tuzioca iz tuzbe osnovano, trazi se da se to potrazivanje prebije sa potrazivanjem koje
tuzeni ima prema njemu. Ako je potrazivanje tuzioca zastarelo, onda se o prigovoru kompenzacije nece
ni odlucivati. Prigovor se podnosi kada ne moze na drugi nacin da se odbrani od tuzioca I trazi od suda
da odluci o prigovoru samo ako nadje da potrazivanje tuzioca prema tuzenom postoji. Tuzeni je sacuvao
svoje potrazivanje prema tuziocu, tuzice ga u novoj parnici za potrazivanje od 70.000 din.
Druga razlika je kada se ima izbor izmedju prigovora I tuzbe, komp prigovorom se moze istaknuti
protivpotrazivanje samo do visine potrazivanja koje tuzilac ima prema tuzenom, ne I preko toga. Ako je
tuzilac tuzio za 100.000 din a tuzeni tvrdi da ima protivpotrazivanje u iznosu od 150.000 din, za iznos
do 100.000 din moze da podnese prigovor (samo do visine potrazivanja iz tz) a za iznos iznad toga
mora da podnese kompenzacionu protivtuzbu.
Za raspravljanje o tuzbi I kompenzacionoj protivtuzbi se trazi da postoje ista pravila postupka. Komp
prigovor se moze istaci I onda kada bi za raspravljanje o tom potrazivanju bila propisana neka druga
vrsta postupka dok se za protivtuzbu trazi da postoji ista vrsta postupka I po tuzbi I po protivtuzbi.
Komp protivtuzba je tuzba I ima sva dejstva podnosenja tuzbe, da se po njom pocinje da tece parnica
onda kada je dostavljena tuziocu odn protivtuzenom, u teoriji je sporno ukoliko tuzeni istakne komp
prigovor da li pocinje da tece parnica o tom prigovoru prebijanja. Ako je tuzilac trazio isplatu 100.000
din a tuzeni istakne komp prigo u parnici I kaze da ima potrazivanje od 70.000 din zasto je bitno da li se
zasniva liti? Ako se zasniva, tuzeni ne moze da tuzi, jer bi vec tekla parnica po komp prigovoru (zabrana
dvostruke litispendencije) dok ukoliko ne tece parnica po kompenzacionom prigovoru tuzeni bi mogao
I van tekuce parnice da podnese novu tuzbu sa istim tz sa istim potrazivanjem, takva tuzba bi bila
dozvoljena. Procitati u knjizi!
EVENTUALNA PROTIVTUZBA – ZPP je ne poznaje, sporno je u sudskoj praksi da li ona postoji I da li

protivtuzba moze imati karakter eventualne parnicne radnje. Tuzeni je podnosi I trazi od suda da usvoji
njegov tz I da u protivtuzbi odlucuje samo onda ukoliko se tz tuzioca pokaze kao osnovan. Recimo,
tuzilac je podneo tuzbu kojom trazi raskid ugovor o doz izdrazavanju zaklj izmedju njega I tuzenog.
Tuzeni je tu bi davalac izdrzavanja a tuzilac primalac izd. Tuzilac trazi da sud presudom izrekne raskid
tog ugovora, potrebna preobrazajna sudska odluka, ne moze jednostrano da se raskine taj ugovor.
Tuzeni podnese protivtuzbu I kaze za slucaj da sud usvoji tz tuzioca kojim je trazen raskid, odlucite o
mojoj protivtuzbi kojom se trazi da njemu tuzilac isplati novcanu vrednost na ime onoga sto mu je dao
na osnovu tog ugovora. Eventualna je jer je zavisna od odluke suda o tz, ukoliko odluci da je osnovan
tek onda se trazi da sud odluci o eventualnom protivtuzbenom zahtevu, uslov je da sud nadje da je tz
osnovan. Ako sud odbije tuziocev zahtev(neosnovan je) o eventualnoj protivtuzbi se ne bi ni odlucivalo.
IX PREDAVANJE 06.05.2020.
21 PRIPREMNO ROCISTE
Pripremno rociste služi u pripremanju glavne rasprave. Medjutim, pripremno rociste u sada vazecem
Zakonu o parnicnom postupku ima mnogo veci znacaj od toga, zato sto na pripremnom rocistu ne samo
da se priprema glavna rasprava, vec se za odrzavanje pripremnog rocista vezuje nastupanje odredjenih
procesno pravnih posledica, duznost stranaka da iznose cinjenice i predlazu dokaze, obaveza suda da
odredjue vremenski okvir nastupaju prekluzije za preduzimanje odredjenih procesnih radnji.
Nakon sto je tuzeni odgovorio na tuzbu, ukoliko je dostavio sudu odgovor na tuzbu, sud je duzan da
zakaze i odrzi pripremno rociste u roku od 30 dana od dana kada je tuziocu dostavljen odgovor na
tuzbu. To je situacija kada je tuzeni u zaknonskom roku odgovorio na tuzbu; sud u toj situaciji, shodno
43

nacelu kontradiktornosti dostavlja tuziocu odgovor na tuzbu koju je podneo tuzeni i u roku od 30 dana
od kada je taj odgovor dostavljen tuziocu sud je duzan da zakaze i da odrzi pripremno rociste.
Druga mogucnost postoji u koliko tuzeni nije odgovorio na tuzbu u zakonskom roku ili ukoliko taj
odgovor na tuzbu ne sadrzi sve obavezne, zakonom propisane elemente, u toj situaciji se donosi
presuda na osnovu propustanja ukoliko za to postoje zakonom propisani uslovi.
Nije propisan rok zakonom u kom sud treba tuziocu da dostavi odgovor na tuzbu koju je podneo tuzeni,
to nije zakonom propisano, ali se smatra da u toj situaciji sud mora da ucini to bez odlaganja, znaci
nema posebno propisanog roka za tako nesto.
Nakon sto sto je tuzba dostavljena tuzenom na dogovor, moguce je nekoliko situacija:
- Tuzeni odgovrio na tuzbu u zakonsom roku i t aj odgovor ispunjava sve zakonom propisane
obavezene elemente. Tada se taj odgovor na tuzbu dostavlja tuziocu i nakon sto je
dostavljen tuziocu, u roku od 30 dana od dana kada je dostavljen tuziocu, sud zakazuje
pripremno rociste;
- Tuzeni nije odgovorio na tuzbu ili taj odgovor na tuzbu ne sadrzi sve zakonom propisane
elemente, u tom slucaju se donosi presuda na osnovu propustanja, ako za to postoje uslovi
koji su propisani zakonom;
- Tuzeni nije odgovori na tuzbu ili je dostavio odgovor na tuzbu koji ne sadrzi sve zakonom
propisane elemente, a nisu ispunjeni uslovi za donosenje presude na osnovu propustanja - u
toj situaciji ce sud takodje biti duzan da zakaze i odrzi pripremno rociste.
Samo pripremno rociste kao faza u postupku je obavezno, znaci pravilo je da se pripremno rociste mora
odrzati, ali postoje odredjene situacije u kojima odrzavanje pripremnog rocista nije neophodno:
- Moguce je da nakon sto je tuzba podneta sudu, tuzeni odgovorio na tuzbu, sud analizom
tuzbe i odgovora na tuzbu uvidi da medju strankama ne postoje sporne cinjenice; da
izmedju tuzioca i tuzenog ne postoji spor oko cinjenica.
U toj sitauciji sud moze da, na osnovu tog cinjenicnog stanja koje je nesporno, donese presudu,
koja se zove presuda bez odrzavanja raspravljanja u skladu sa clanom 291. stav 2. ZPP. Tad
nema potrebe da se drzi pripremno rociste i priprema glavna rasprava jer iz tuzbe i iz odgovora
na tuzbu sud vidi da je cinjenicno stanje medju strankama nesporno.
Clan 291. stav 2. ZPP uredjuje presudu bez odrzavanja rasprave: ta presuda se donosi odmah po
prijemu odgovora na tuzbu ukoliko su za to ispunjeni uslov. Uslov za to je da medju strankama
nisu sporne cinjenice, tad se ne odrzava pripremno rociste i to je izuzetak od obaveze
odrzavanja pripremnog rocista. Nema potrebe da se odrzava pripremno rociste u situaciji kada
izmedju stranaka postoji saglasnost o cinjenicama koje su osnov spora. U toj situaciji nema
potrebe ni za pripremnim rocistem, ni za glavnom raspravom jer glavna rasprava sluzi za
utvrdjivanje glavnih cinjenica i u toj situaciji sud moze da u skladu sa clanom 291. stav 2 ZPP
donese presudu bez raspravljanja.
Recimo, imate sitaciju lice A tuzi lice B i kaze: lice B mi duguje po osnovu ugovora o zajmu iznos
od 100.000,00 din. sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2019.g. To je tuzba lica A i on uz
tu tuzbu prilozi ugovor o zajmu i predlozi odredjene dokaze. Lice B kome je, shodno nacelu
kontradiktornosti, dostavljena tuzba na odgovor, u odgovru na tuzbu navede da je tacno da je
uzeo na zajam od lica A 100.000,00 din, tacno je da ja te pare nisam platio u rok, ali ja sam ostao
bez poslao u medjuvremenu i ja nemam novac odakle bih platio tu sumu licu A. U takvoj situaciji
izmedju tuzenog i tuzioca ne postoji spor o cinjenicama. U toj situaciji cinjnice koje su bitne za
donosenje odluke u ovom parnicom postupku, sve pravno relevantne cinjenice su medju
strankama nesporne i u takvoj sitaciji, posto je cinjenicno stanje nesporno, sud ce da primeni
materijalno pravno na to cinjenicno stanje i da na osnovu toga donese presudu. Materijanlno
pravo znaci u ugovoru o zajmu i ako nesto nije regulisano tim ugovorom onda odredbe zakona o
obligacionim odnosima, to je jedan primer situacije gde izmedju stranaka nema spornih
44

cinjenica, a samim tim se nece odrzavati ni pripremno rociste da bi se indetifikovale sporne
cinjenice jer ih nema, nece se odrzavati ni glavna rasprava koja sluzi dokazivanju spornih
cinjenica, nego ce se vec nakon sto je primljen odgovorn na tuzbu, doneti presuda koja se zove
presuda bez odrzavanja rasprave i koju uredjuje clan 291. stav 2. ZPP. Znaci to je jedna situacija
u kojoj ne postoji obaveza odrzavanja pripremnog rocista jer ona u toj situaciji ne bi ni ostvarilo
svoju svrhu.
- Druga situacija je kada je spor medju strankama jednostavan :
Primer ugovora o zajmu izmedju lica A i lica B,: lice A podnese tuzbu (lice B mi diguje po osnovu
tog ugovora iznos od 100k dinara, nije platio svoj dug u roku koji je doredjen ugovorom), tuzba
se donese licu B na odgovor, lice B u odgovoru samo napise: moj potpisan na ovom ugovoru je
falsifikovan. Znaci u takvoj situaciji ono sto je jedino sporno i ono od cega ce zavisiti odluka
suda o tome da li je tuzbeni zahtev osnovan ili ne, jeste da li je potpis lica B na ugovor falsifikat
ili ne. Ukoliko je falsifikat, to se utvrdi grafoloskim vestacenjem, sud ce naravno presudom
odbiti tuzbeni zahtev. Vec je iz tuzbe i odgovora na tuzbu jasno sta je tacka sporenja tuzioca i
tuzenog- potpis na ugovoru o zajmljenju. Lice B u odgovoru na tuzbu kaze - taj potpis nije moj,
to je falsifikat. Predlazem sudu da izvede dokaze grafosloskim vestacenjem i da utvrdi da to nije
moj potpis- nema potrebe zakazivati i odrzavati pripremno rociste zato sto je iz tuzbe i
odgovoru na tuzbu vec indentifikovana sporna cinjenica koja ce biti predmet dokazivanja na
glavnoj raspravi. U prvoj situaciji smo imali da izmedju stranaka nema spornih cinjenica,
stranke su saglasne oko toga kako se desio zivotni dogadjaj koji je dao povoda za vodjenje
parnicnog postupka, a u ovoj drugoj situaciji imamo da je vec iz tuzbe i odgovora na tuzbu
odredjeno da se stranke spore oko toga dali je Lice B stvarno potpisalo ugovor ili nije i znamo
kako ce ta cinjenica biti utvrdjivanja kojim dokaznim sredstvom (grafoloskim vestacenjem) jer
je lice B u odgovoru na tuzbu to predlozilo. U takvoj situaciji nema potrebe da se odrzava
pripremno rociste, vec se odmah moze preci na glavnu raspravu na kojoj ce se izvodjenjem
dokaza utvrditi da li je potpis lica B na ugovoru falsifikat ili ne.
- Druge situacije u kojima se pripremno rociste ne odrzava jesu one situacije u kojima zakon
potpisuje da je postupak hitan:
postoje razliciti procesni zakoni koji to propisuju odnosno razliciti materijalno pravni zakoni sa
procesnim odredbama koji to propisuju, recimo postupci uredjeni porodicnim zakonom
propisuju da su hitni propisani su rokovi za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji;
- Pripremno rociste se ne odrzava ako je to zakonom propisano, znaci ako sam zakon
iskljucuje odrzavanje pripremnog rocista:
Po Zakonu o parnicnom postupku u sporovima male vrednosti se ne zakazuje i ne odrzava
pripremno rociste, to je sumarni postupak, skraceni postupak. U postupku zbog smetanja
drzavine takodje se ne zakazuje i odrzava pripremno rociste. Ovo su primeri istuacija kada sam
zakon u parnicom postupku ili drugi zakon koji sadrzi neke procesnopravne odredbe, iskljucuje
odrzavanje pripremnog rocista. To je moguce po slovu zakona o parnicom postuku i po slovu
posebnog zakona koji sadrzi neke procesno pravne odredbe.
Postoje zakoni materijalnog tipa koji sadrzi procesno pravne odredbe: Zakon o zabrani
diskriminacije, Zakon o zastiti od zlostavljanja na radu itd. Za radne sporove, treba skrenuti
paznju na odredbe clana od 436. do 441. ZPP, gde se kaze da je u postupku u parnicama iz
radnih odnosa sud vodi racuna (clan 438) o potrebi hitnog resavanja ovih sporova. Ako se ovaj
postupak definise kao hitan, to znaci da u toj situaciji isto tako ne bi trebalo odrzavati
pripremno rociste, jer je radni spor po clanu 438. Zakona o parnicom postupku hitan postupak.
Odrzavanje radnog spora mora da bude u hitnom postupku samim tim i u ovom postupku ne bi
bilo potrebe za odrzavanja pripremnog postupka.
Dakle, pravilo je da je pripremno rociste, obavezno, ali od tog pravila postoje odstupanja i to su
situacije kada medju strankama nema spornih cinjenica, situacija kada je spor medju strankama
45

jednostavam, a to vidi sud iz tuzbe i odgovora na tuzbu - indentifikuje koje su cinjenice sporne,
treca situacija kada je postupak hitnan (npr: radni spor), cetvrta situacija kada sam zakon
iskjucuje odrzavanje pripremnog rocista (npr: postupak zbog smetanja drzavine i postupak u
sporovima male vrednosti).
ODGOVOR NA PITANJE:
Ukoliko se ne odrzava pripremno rociste, onda sve te cinjenice i dokaze koje bi
stranke iznele na pripremnom rocistu, stranke ce imate pravo da iznesu na prvom rocistu za
glavnu raspravu. Znaci u postupcima gde se pripremno rociste ne odrzava iz nekog od ovih
razloga koje smo naveli, obaveze, odnosno procesni teret iznosenja cinjenica i dokaze od strane
parnicnih stranka ce biti realizovana na prvom rocistu za glavnu raspravu, znaci nikakva
prekluzija nece pogoditi ni tuzioca ni tuzenog u toj situaciji.
U slucaju kada nema pripremnog rocista, njegovu funkciju u tom smislu iznosenja cinjenica i
prilaganja dokaza zamenjuje prvo rociste za glavnu raspravu.
Kada je rec o odrzavanju samog pripremnog rocista, po opstem pravilu, poziv za rociste se dostavlja
strankama najmanje 8 dana pre njegovog odrzavanja.To je opste pravilo u Zakonu o parnicnom
postupku, pri cemu u pozivu za pripremno rociste stranke se poucavaju, upozoravaju, prema nacelu o
pouci neuke stranke, da su duzni da iznesu cinjenice i predloze dokaze za utvrdjivanje tih cinjenica, da
predloze vremenski okvir, da donesu isprave koje ce se koristiti kao dokazi, a isto tako sud je duzan da
pouci stranke o tome sta ce se desiti u koliko budu u toku parnicnog postupka promenili adresu: da su
duzni da o tome obaveste sud, a ako ne obaveste sud, da ce se svako dostavljanje, za tu stranku koja je
promenila adresu, a nije obavestila sud, vrsiti isticanjem na oglasnu tablu suda.
Da bi se pripremno rociste odrzalo neophodno je da se sud uveri da su obe stranke uredno pozvane,
neophodno je da su za pripremno rociste uredno pozvane obe stranke, neophodno je da postoji dokaz o
njihovom urednom pozivu.
*Moze se desiti da su obe stranke uredno pozvane na pripremno rociste i tuzilac i tuzeni,a da dodje
samo jedna od tih stranaka, recimo u situaciji u kojoj je poziv uredno upucen obema strankama
parnicnog postupka, a tuzilac je izostao sa pripremnog rocista. U tom slucaju zakon propisuje fikciju da
se tuzba smatra povucenom kao sankcija za tuziocev izostanak sa pripremnog rocista, osim ukoliko
tuzeni ne insistira da se pripremno rociste odrzi i tada ce morati da se odrzi. Tuzenom moze biti u
interesu da se postupak ne okonca povlacenjem tuzbe, nego da se postupak vodi do njegovorg
meritornog okoncanja, do donosenja presude kojom se odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. U toj
situaciji izostanak tuzioca ce imati za posledicu donosenje resenja kojim se tuzba smatra povucenm
(okoncanje parnicnog postupka, nemeritorno procesno resenje, bez ulazenja u osnovanost tuzbenog
zahteva) osima ako tuzeni insistira da se pripremno rociste odrzi, u tom slucaju ce se pripremno rociste
odrzati, a sud ce raspravljati samo sa tuzenim na tom procesu.
*Obrnuta situacija moze da se desi da su obe straneke uredno pozvane, a da sa pripremnog rocista
izostane tuzeni. U toj situaciji, ukoliko je u pitanju postupak u sporovima male vrednosti ili postupak
zbog smetnja drzavine ili neki drugi postupak u kojem se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor, u tim
postupcima propust tuzenog, odnosno izostanak tuzenog sa pripremnog rocista, odnosno sa prvog
rocista za glavnu raspravu ukoliko ono menja pripremno rociste, moze biti sankcionisano dosnosenjem
presude zbog izostanka. Znaci u onim paarnicim postupcima u kojima se tuzba ne dostavlja na odgovor
izostanak tuzenog sa pripremnog rocista moze biti sankcionisano dosoenjem presude zbog izostanka. U
drzavinskom postupku, postupku sporovima male vrednosti gde nema pripremnog rocista, njegovu
ulogu ima prvo rociste za glavnu raspravu, a ako tuzeni izostane sa tog rocista, onda se u toj situcaiji
moze doneti presuda zbog izostanka, odnosno u postupku zbog smetanja drzavine, u pitanju je resenje
zbog izostanka jer se tu meritorno odlucuje resenjem.
Ukoliko nisu ispunjeni uslovi bilo za donosenje resenja kojim se utvrdjuje da je tuzba povucena zato sto
je tuzilac izostao ili zbog toga sto je tuzeni izostao, a nisu ispunjeni uslovi da se doense presuda zbog
izostanka, onda ce sud raspravljati na pripremnom rocistu sa onom strankom koja je na tom rocistu
prisutna.
46

Uglavnom, pripmeno rociste zapocinje tako sto tuzilac ukratko obrazlozi ono sto je naveo u tuzbi ili
moze samo da kaze- ostajem pri tuzbi i tuzbenom zahtevu; tuzeni obrazlaze svoj odgovor na tuzbu ili
moze skraceno da kaze da ostaje pri onome sto je izneo u odgovoru na tuzbu. Pripremno rociste
zapocinje tako sto tuzilac obrazlaze ono sto je izneo u tuzbi, tuzeni ono sto je izneo u odgovoru na tuzbu
ili mogu skraceno da kazu i tuzilac i tuzeni, tuzilac ostajem pri tuzbi, tuzeni da kaze ostajem pri
odgovoru na tuzbu, nema potrebe da se to ponavlja. Stranke mogu da dodatno objasne ono su izneli u
tuzbi odnosno odgovoru na tuzbu.
Koje su sve duznosti i obaveze za sud i za parnicne stranke na pripremnom rocistu ? Najpre rekli smo
da su stranke duzne da na pripremnom rocistu iznesu cinjenice i predloze dokaze kojima ce se
utrvdjivati te cinenjice. Tuzilaci iznosi one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev i da predlozi
dokaze, tuzeni iznosi cinjenice na kojima zahteva osporavanje tuzbenog zahteva i da predlozi dokaze.
Duznost je stranaka da to urade na pripremnom rocistu, odnosno ako se pripremno rociste neodrzava
onda na prvom rocistu za glavnu raspravu. Medjutim, to nije krajnji trenutak za iznosenje cinjenica i
predlaganje dokaza, jer i tuzilac i tuzeni mogu da iznose cinjenice i predlazu dokaze sve do zakljucenja
glavne rasprave, pod uslovom da uvere sud da nisu mogli da iznesu te cinjenice i da predloze te dokaze
na pripremnom rocistu.
Pod odredjenim uslovima cinjenice i dokazi se mogu iznositi i predlagati sve do zakljucenja glavne
rasprave, a stranka koja to cini i nakon pripremnog rocista je duzna da uveri sud da nije mogla iz nekih
opravdanih razloga: Tuzeni u postupku za vracanje duga nije mogao da predlozi da se izvede dokaz
citanjem priznanice zato sto nije imao tu priznanicu u svom posedu, dobio je tek kasnije. Onda
naknadno predlaze da se izvede dokaz citanjem priznanice. Ne nastupa nuzno prekluzija na
pripremnom rocistu za iznosenje cinjenica i predlaganje dokaza, vec se iz opravdanih razloga moze
dozvoliti njihovo iznosenje, odnosno predlaganje i do zakljucenja glavne rasprave.
Stranke su duzne da na pripremnom rocistu predloze vremenski okvir u pogledu trajanja postupka,
medjutim ova duznost stranaka nije sankcionisana u smislu da ukoliko bilo koja od stranaka propusti
da da predlog u pogledu odredjivanja vremenskog okvira, da ce trpeti zbog toga neke posledice. Moze
tuzilac da ne da nikakav predlog sto se tice vremenskog okvira. Tuziocu je, redovno, u interesu kraci
vremenski okvir, a tuzenom duzi vremenski okvir. Moguce je da, ni tuzilac ni tuzeni, ne daju svoj
predlog u pogledu vremenskog okvira i u toj situaciji je svakako sud duzan da na pripremnom rocistu
odredi vremenski okvir, cak iako stranke nisu dale nikakav predlog u tom smislu.
DEF
Vremenski okvir je plan odvijanja parnicnog postupka, par razvoja parnice u vremenu i vremenski
okvir se odredjuje resenjem. To je specificno resenje kojim se upravlja parnicom, resenje o odredjivanju
vremenskog okvira treba da sadrzi: koliko ce biti rocista u parnicnom postupku, kad ce se odrzati ta
rocista, koji ce se dokazi izvoditi na tim rocistima i koje ce se druge procesne radnje izvoditi u toku
postupka kao i da okvirno predvidi vreme trajanja glavne rasprave. Znaci to je neki plan razvoja
parnicnog postupka u vremenu i njegova sadrzina je propisana zakonom, to su gore navedeni elementi.
Jednom odredjen vremenski okvir naravno nije zacementiran do kraja postupka, on se moze menjati u
odredjenim situacijama, od vremenskog okvira se moze odstupati, jer je postupak ziva stvar, on se
razvija. Moguce je da stranka premine u toku postupka pa dodje do prekida postupka, moguce je da
svedok koji je bio predlozi i odredjeni za saslusavanje premine, ode u inostranstvo tid, vremenski okvir
se prilagodjava svim tim okolnostima koje mogu nastati u toku postupka. Da bi sud odredio vremenski
postupak, neophodno je da prvo iz tuzbe i odgovora na tuzbu, iz cinjenica i dokaza koje su stranke
iznele na priprenom rocistu indentifikuje koje su cinjenice medju stranke nesporne. Zasto ? Ako su neke
cinjenice nesporne, o tim cinjenicama se nece izvoditi dokazivanje. Moguce da tuzilac iznosi neke
cinjenice, a tuzeni te cinjenice priznaje ili ne osporava i u tom slucaju o tim cinjenicama se nece izvoditi
dokazi, one se nece navoditi u vremenskom okviru. Opste poznate cinjenice se isto tako nece dokazivati,
nece se dokazivati cinjenice na koje ukazuje zakonska pretpostavka itd. Sud na pripremnom rocistu
mora da indentifikuje koje su cinjenice nesporne a koje su sporne. Kad indetifikuje koje su cinjenice
sporne onda se one mogu navesti u vremenskom okviru i da odredi dokaze koji ce se izvoditi radi
utvrdjivanja tih cinjenica. Sud na pripremnom rocistu mora da indentifikuje koja su pravna pitanja
medju strankama sporna da saopsti svoje pravno vidjenje spora, kako on pravno vidi sporni odnos
47

izmedju stranaka. Tuzilac recimo trazi povracaj stvari tvrdeci da je tu stvar dao u posudbu, a tuzeni se
brani kaze: „nije bila posudba, u pitanju je poklon“; u tom smislu sud treba da indentifikuje koja su
pravna pitanja koja ce biti sporna i koja ce se resavati. Samim tim stranke onda znaju koje cinjenice
treba da iznesu radi resavanja tih spornih pravnih pitanja.
Na pripremnom rocistu se pored toga raspravlja i o procesnim pretpostavkama, odnosno procesnim

smetnjama za vodjenje parnicnog postupka, jer znate da postoje odredjene procesne pretpostavke na
koje se pazi tokom citavog parnicnog postupka i to sluzbenoj duznosti. Rekli smo da je pravilo da sud
odmah po prijemu tuzbe ispituje da li postoje sve procesne pretpostavke za vodjenje parnicnog
postpka. Da li je tuzba uredna, balgovremena, da li postoji pravni interes, da li psotoje pretpostavke u
pogledu stranaka, stranacke sposobnosti, parnicke sposobnosti da li je stvar pravnosnazno presudjenja
ili ne... Odgovor na ova pitanja se donosi u fazi prethodnog ispitivanja, medjutim moguce je da ne moze
odmah nakon sto je tuzba podneta da donese odluku o nekom od tih pitanja i u toj situaciji sud moze o
tome da resava na pripremnom rocistu. U tom smislu sud na pripremnom rocistu moze da trazi da se
pribave odredjeni spisi ili isprave koje poticu od drugih organa, a koji su od znacaja za pripremno
rociste.
Recimo: lice A tuzi lice B; lice B kaze - Po ovom predmetu spora je vec doneta pravosnazna presuda
pred sudom u Nisu- i sud nalozi da mu se da pripremno rociste dostavi ta pravosnazna presuda da bi
video da li je stvarno u pitanju isti predmet spora, da li su iste stranke, pa da moze prema tome da
odluci o prigovoru koji je tuzeni izneo u prigovoru presudjene stvari. Po tom prigovoru sud nije mogao
da odluci u fazi prethodnog ispitivanja tuzbe jer se tuzeni nije pozivao na to da je stvar pravosnazno
presudjena nego tuzeni u odgovoru na tuzbu kaze: „Isticem prigovor presudjene stvari, jer je po istom
tuzbenom zahtevu, izmedju istih sranka vec presudjeno od strane nekog drugog suda u Rrpublici Srbiji“.
Sud onda nalozi da se za pripremno rociste pribavi presuda tog drugog suda da mu se dostavi kako bi
mogao da donese odluku o tom procesnom prigovoru, odnosno prigovoru presudjene stvari. Ako je taj
prigovor osnovan sud je primoran da odbaci tuzbu u toj situaciji, ukoliko nije onda ne postoje smetnje
da se postupak nastavi.
Ako pripremno rociste sluzi prvenstveno za pripremanje glavne rasprave videli smo da postoje situacije
odnosno druga procesno pravna pitanja koje takodje treba da se rese na pripremnom rocistu. Osim toga
na pripremnom rocistu postoje odredjene duznosti u pogledu samog suda. Zakon stavlja odredjene
duznosti i samom sudu zadatak, to je na prvom mesto, duznost suda da pouci strankama o tome da spor
mogu da rese mirnim putem – medijacijom ili posredovanjem. Sud im to ne moze nametnuti, nego im
moze samo ukazati na prednosti resavanja spora izmedju tuzioca i tuzenog koje postoje medijacijom, a
da li ce tuzilac i tuzeni da prihvate da rese spor medijacijom, to je iskljucivo njihva dobra volja, jer je
medijacija postupak koji je osnovan na nacelu dobrovoljnosti. Nadalje, sud na pripremnom rocistu ima
obavezu da odredi vremenski okvir, sud na pripremnom rocistu najkasnije moze da se oglasi mesno
nenadleznim nakon toga, ne moze se Visi sud nakon pripremnog rocista oglasiti stvarno nenadleznim
ukoliko je u pitanju tuzbeni zahtev koji spada u nadleznost nizeg suda odnosno Osnovnog suda.
Deligacija nadleznosti, odredjivanje stvarno nadleznog suda koji bi postupao u toj pravnoj stvari trazi se
takodje na pripremnom rocistu. Na pripremnom rocistu sud najkasnije moze da iskoristi svoje
ovalscenje da proveri vrednost predmeta spora ukoliko smatra da je tuzilac previsoko ili prenisko
oznacio predmet spora, sud najkasnije na pripremnom rocistu moze sam svojim resenje da odredi
vrednost predmeta spora, nakon tog trenutka on vise ne moze to da uradi. Postoje neke duznosti koje
ima i sud na pripremnom rocistu i postoje radnje koje sud moze preduzet najkasnije na pripremnom
rocistu, pod prednjom prekluze, odnosno ne moze ih preduzeti naknadno po odrzavanju pripremnog
rocista. Bez obzira na ovu funkciju pripremnog rocista i duznosti koje sud ima na pripremnom rocistu i
duznosti koje stranke imaju na pripremnom rocistu moguce je da se na pripremnom rocistu parnicni
postupak okonca, moguce je da stranke npr. poslusaju preporuku sudu da rese spor mirnim putem i da
obaveste suda da na pripremnom rocistu hoce da zakljuce sudsko poravnanje i u tom slucaju taj
parnicni postupak je zavrsen. Moguce je da tuzeni prizna tuzbeni zahtev da se donese presuda na
osnovu priznanja, moguce da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva da se donese presuda na osnovu
odricanja, moguce je da tuzilac povuce tuzbu izricito svojom izjavom, pa se donese resenje kojim se
48

utvrdjuje da je tuzba povucena, s tim sto se trazi saglasnost tuzenog jer mu je tuzba vec bila dostavljena.
U slucaju da se tuzilac ne pojavi na pripremnom rocistu, pa da se isto tako donese resenje kojim se
smatra da je tuzba povucena, da se izostanak tuzioca koji je uredno pozvan tretira kao da je tuzbu
povukao, odnosno u toj situaciji postoji fikcija povalcenja tuzbe. Ovo su ukratko duznosti koje sud ima
na pripremnom rocistu, procesni tereti koje stranke imaju na pripremnom rocistu.
Dobro obavljeno pripremno rociste je pola posla za sud je ukoliko je pripremno rociste obavljeno u
potpusnoti u skladu sad ovim duznostima, ukoliko je i sud ispunio svoje obaveze i ukoliko su i stranke
ispunile svoje obaveze - onda je time glavna rasprava dobro pripremljena i moze se preci na taj naredni
stadijum parnicnog postupka.
22 GLAVNA RASPRAVA
DEF
Glavnu raspravu cine radnje koje preduzimaju sud i parnicne stranke sa ciljem da se utvrde cinjenice
koje su bitne za presudjenje, za donosnenje odluke o osnovanosti tuzbenog zahteva.
Glavna rasprava sluzi tome da se na njoj izvode dokazi i utvrdjuju sve one cinjenice, odnosno resavaju
sva ona pitanja od kojih zavisi odluka suda o osnovanosti tuzbenog zahteva. Glavna rapsrava je
centralni stadijum ili teziste parnicnog postupka upravo zbog toga, jer znate da u svakom postupku, pa i
u parnicnom postupku sud odlucuje, odlucivanje suda znaci primenu materijalnog pravna na utvrdjeno
cinjenicno stanje, a to cinjenicno stanje se u parnicnom postupku utvrdjuje upravno na glavnoj raspravi.
Da li ce presuda biti zakonita i pravilna zavisi upravo od toga da li je sud na glavnoj raspravi pravilno
utvrdio cinjenice koje su od znacaja za presudjenje.
Karakteristike glavne rasprave: Glavna rasprava je javna u skladu sa principom javnosti sudskih
postupaka. Javnost glavne rasprave znaci da se garantuje tzv. opsta javnost, a to je da rocistu mogu
prisustvovati sva lica starija od 16 godina, koja ne ucestvuju u postupku u nekom drugom procesnom
svojstvu, lica starija od 16 godina koja nisu stranke, ni zastupnici, ni umesaci, niti imaju bilo koju drugu
ulogu u postupku. Princip javnosti je znacajan zato sto se njime omogucava kontrola zakonitosti odn.
pravilnosti rada suda i pruza garancije za objektivno postupanje od strane suda. Sta znaci javnost
glavne rasprave ? Znaci da je sud duzan da omoguci prisustvo javnosti. Sud je duzan sa svoje strane da
se stara o tome da javnost moze prisustvovati, ali to ne znaci da je glavna rasprava punovazna samo ako
javnost prisustvuje. Sud je duzan da to omoguci, a da li ce opsta javnost prisustvovati nekoj glavnoj
raspravi zavisi od toga koliki postoji interes u toj opstoj javnosti da tu glavnu raspravu prati. Sud je
svoju duznost ispunio time sto je omogucio da je raspravljanje javno, ali nije neophodno da javnost
stvarno prati sudjenje da bi glavna rasprava bila punovazna. Princip javnosti podjednako vazi i za
pripremno rociste i za glavnu raspravu. Javnosti postupka se govori i u drugom smislu a to je pravno
stranaka njihvoih zastupnika i punomocnika da prisustvuju svim radnjama koje sud preduzima, osim
naravno vecanja i glasanja i da stranke njihovi zastupnici i punomocnici mogu da pregledaju sudske
spise da ih kopiraju osim naravno zapisnika o vecanju i glasanju, a treca lica mogu da razlgedaju spise
samo ako za to postoji pravni interes. Pravilo je da je pravna rasprava javna i to u vidu opste javnosti
znaci na njoj mogu prisustvovati sva lica starija od 16 godina koja nemaju neko procesno svojstvo u
postupku, ali javnost opsta moze biti iskljucena ukoliko to zahteva nacionalna bezbednost, odrzavanja
javnog reda i morala, zastita interesa maloletnika, zastita privatnosti i ukoliko se narusava red na glavnoj
raspravi pa sud ne moze da odrzi taj red novcanim kaznama i na druge nacine u tim svim situacijama se
javnost iskljucuje. U toj situaciji sud moze doneti odluku iskljucenja javnosti bilo po sluzbenoj duznosti,
bilo na predlog stranke. U svakom slucaju, ukoliko sud donese odluku o iskljucenju javnosti, to se ne
odnosi na stranke, njihove zastupnike, poverenika. Sud mora da donese resenje o iskljucenju javnosti i
to resenje mora da bude obrazlozeno. Samo resenje kojim sud odlucuje o iskljucenju javnosti je
procesno resenje, ali to resenje ne moze da se pobija zasebnom zalbom, nego vezanom zalbom u zalbi
protiv presude. Stranka moze da istice da je javnost bila neopravdano iskljucena, da nisu postojali
zakonski uslovi za iskljucenje javnosti i takva cinjenica, takva propust suda da je iskljucio javnost, a da
za to nisu psotojali zakonom propisani razlozi, da nije postojao neki od gore navedenih razloga, takva
cinjenica predstavlja apsolutno bitnu povredu parnicnog postupka,sto znaci da se presuda u toj situaciji
49

ukida, jer je u pitanju otklonjiva, apsolutno bitna povreda parnicnog postupka, po kojoj se presuda
ukida i vraca se na ponovno sudjenje.
Obrnuti slucaj ukoliko stranka trazi od suda da iskljuci javnost zato sto smatra da postoji neki od gore
navedenih razloga, a sud to odbije- to nije propisano kao apsolutno bitna povreda parnicnog postupka
nego moze biti relativno bitna povreda, sto znaci da ce sud u svakom slucaju ceniti durgostepeni sud
koji odlucuje o zalbi, ali je takav propust prvostepenog suda od znacaja za donosenje zakonite i pravne
odluke odnosno da li prvostepena odluka usled takvog propusta suda bila nezakonita i nepravna.
Kada je u pitanju samo odrzavanje glavne rasprave zakon o parnicnom postupku propsiuje da se glavna
rasprava zasniva na principima koncentracije i jedinstva, odnosno zakon stavlja sudu u duznost da
se glavna rasprava obavi na jednom rocistu, odnosno u skladu sa vremenskim okvirom za razvoj
postupka. Medjutim, u praksi je to nemoguce. Nemoguce je odrzati glavnu raspravu na jednom rocistu
ili je eventualno moguce je u retkim slucajevima. Ukoliko se vrse vise rocista, pricnip koncentracije
procesne gradje zahteva da se ta rocista zakazuju u bliskom vremenskom razmaku da bi sve cinjenice
koje se utvrdjuju na tim rocistima i dokazi koji se izvode na tim rocistima predstavljali jednu celinu.
Ukoliko pripremno rociste nije odrzano iz nekog od gore navedenih razloga tada ce prvo rociste za
glavnu raspravu zapravo biti prvo rociste u parnicnom postupku i tada ce stranke morati da na tom
prvom rocistu iznesu cinjenice i da predloze dokaze ne pod pretnjom prekluzije, jer mogu iz opravdanih
razloga da te cinjenice i dokaze predlazu do zakljucenja glavne rasprave.
Pravilo je ideja koncentracije glavne rasprave, jeste da se glavna rasprava ukoliko je dobro
pripremljena, ukoliko je pripremno rociste odrzeno u skladu sa zakonom, odrzi u jednom rocistu, a
ukoliko to nije moguce, onda da se odrzi na vise rocista u bliskom vremenksom razmaku - to je pricnip
koncetnracije pravne rasprave.
Drugi princip na kome se glavna rasprava rasprava zasniva je princip jedinstva glavne rapsrave. To
znaci ukoliko se glavna rapsrava vrsi u vise rocista, onda sva ta rocista predstavljaju jednu celinu i sud
je duzan da kada donosi odluku, kada obrazuje cinjenicnu gradju odnosno zasniva svoj sud na one koje
su cinjenice utrvdjene, koje nisu utvrdjene, sud je duzan da uzme u obzir rezultate sa svih tih rocista za
glavnu raspravu koja su odrzana, to zahteva princip jedistva glavne rasprave.
Kada je u pitanju samo rukovodjenje glavnom raspravom, glavnom raspravom rukovodi sudija
pojedinac ukoliko sudi sudija pojedinac, odnosno predsednik veca ukoliko sudi vece. Sta znaci
rukovodjenje glavnom raspravom: znaci, otvaranje glavne rasprave, prvo, a zatim proveravanje opet da
li su uredno pozvana sva lica koja su bila pozvana na glavnu raspravu, davanje reci strankama,
svedocima, vestacima, aktivnosti koje se ticu procesne gradje, postavljanje pitanja, razjasnjavanje
cinjenica, dokaza itd.
Sudi sudija pojedinac, odnosno predsednik veca, ukoliko sudi vece. Videli smo, na pocetku, da je u
prvostepenom parnicnom postupku gotovo pravilo da sudi sudija pojedinac, a da je sudjenje od strane
veca gotovo retkost u prvostepenom postupku. Ukoliko sudi vece u prvostepenom postupku, onda su
nadleznosti za rukovodjenje glavnom raspravom podeljene izmedju predsednika veca I samog veca. U
tom slucaju vece donosi odluke koje se ticu razvoja glavne rasprave, iskljucenje, odlaganje glavne
rasprave, ponovnog otvaranja gl. rasprave i tome slicno.
Radnju rukovdjenja glavnom raspravom spada i spajanje vise parnica koje teku pred istim sudom.
Naime, moze se desiti da pred istim sudom tece vise parnica izmedju istih lica ili pred istim sudom tece
parnica po tuzbi i po protivtuzibi i u tom slucaju se spajaju parnice radi zajednickog raspravljanja. Koji
cilj ima spajanje parnica? Rukovocna ideja je ideja nacela ekonomicnosti, da se postupak ubrza i da se
tim smanje nepotreni troskovi. Mogu se spajati parnice, moze da se odredi odvojena rasprava o
pojedinim zahtevima koji su obuhvaceni istom tuzbom i to je sve rukovodjenje glavnom raspravom.
Recimo vise tuzbenih zahteva obuhvaceni su istom tuzbom, sud moze da razdvoji raspravljanje o
svakom posebno jer smatra da ce odluka o jednom tuzbenom zahtevu biti zrelija za odlucivanje pre
50

odluke o drugim tuzbenim zahtevima. Ovo su sve primeri rukovodjenja glavnom raspravom koje vrsi
sudija pojedinac, odn. ukoliko sudi vece, rukovodjenje se deli izmedju predsednika veca i samog veca.
Ukoliko sudi vece, a predsednik veca donese neku meru koja se tice glavne rasprave, onda stranke u toj
situaciji mogu da se ptoive meri predsetnika veca i da kazu da je njegova odluka neispravna i u takvoj
situaciji ce odlucivati vece, kada postoji prigovor na rad predsednika veca.
Tok glavne rasprave podrazumeva da sud prvo otvori glavnu raspravu i objavi predmet raspravljanja,
zatim da utvrdi da li su sva lica koja su morala biti pozvana istovremeno i uredno pozvana jer, opet kao i
na pripremnom rocistu, izostanak nekih stranaka moze da ima odredjene procesnopravne posledice. Da
bi rociste za glavnu raspravu moglo da se odrzi, obe stranke moraju biti pozvane blagovremeno i
uredno. Rocistu mora da prisustvuje barem jedna parnicna stranka, a ako sa rocista izostanu obe
parnicne stranke, i tuzilac i tuzbeni, tuzba se u toj situaciji smatra povucenom. Poredjenja radi, kada se
govori o pripremnom rocistu, kada izostane tuzilac, a uredno je pozvan, tuzba se smatra povucenom,
dok kada je u pitanju rociste za glavnu raspravu, samo ukoliko sa tog rocista izostanu i tuzilac i tuzeni,
tuzba ce se smatrati povucenom. To u praksi moze dvesti do situacije da tuzilac izostane sa rocitsa za
glavnu raspravu, tuzeni dodje, vidi da tuzioca nema I on se sam udalji sa glavne rasprave, znajuci dace
biti doneto resenje kojim ce se tuzba satrati povucenom I tad ace se potupak okoncati nemeritorno
donosenjem tog procesnog resenja o povlacenju tuzbe.
Razlikuje se sam tok glavne rasprave u zavisnosti od toga da li je rocistu za glavnu raspravu prethodilo
pripremno rociste ili ne, jer postoje situacije kada se pripermno rociste ne odrzava. U situaciji kada se
pripremno rociste ne odrzava, onda prvo rociste za glavnu raspravu ima na neki nacin funkciju
pripremno rocite. To znaci da su tog trenutka sud ne moze oglasiti vise menso nenadleznim, da Visi sud
ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmet iz nadleznosti nizeg suda, da na tom prvom
rocistu za glavnu raspravu stranke iznose cinjenice, predlazu dokaze, da na tom prvom rocistu za
glavnu raspravu se odredjuje vremenski okvir, da najkasnije na tom rocistu sud moze da proveri da li je
vrednost predmeta spora previsokoili prenisko odredjena. Kada nema pripremnog rocista, prvo rociste
za glavnu raspravu ga, uslovno receno menja, a to znace da stranke I sud sve ono sto su bile duzne
uraditi na pripremnom rocistu, bice u obavezi da urade na prvom rocistu za glavnu raspravu.
Iako je gl. rasprava prvenstveo namenjena da se na njoj raspravlja o predmetu spora, moguce da
je da se I na glavnom raspravi postavi neko procesno pritanje, odnonso da se resave o nekom
procesnom pitanju. Npr. da li o istom tuzbenom zahtevu vec tece parnica pred nekim drugim sudom, da
li je o istom tuzbenom zahtevu vec pravnosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. U toj
situcaciji sam sud moze da odluci da li ce o tom procesnom pitanju da se raspravlja I odlucuje odvojeno,
samo o njemu ili ce da se raspravljanje o tom procesnom pitanju spoji sa raspravljanjem o glavnoj
stvari.
Kada odluci sud da odvojeno raspravi o procesnom prigovoru, npr. prigovor da je stvar
pravnosnazno presudjena, time se dobija: ukoliko je sud uveren u osnovanost tog procesnog prigovora,
onda ce se postupak okoncati odbacivanjem tuzbe, jer, ukoliko je procesni prigovor da je stvar
presudjena osnovan, onda nema mesta daljem vodjenju parnicng postupka. Dakle sud ce odrediti da se
o tim procesnim prigovorima prvo raspravlja onda kad ceni da ima izgelda na uspeh tog procesnog
prigovora. Taj procensi prigovor ce imati za posledicu odbacivanje tuzbe I na taj nacin okoncanje
parnicnog postupka. Sud ako to vidi, sud ce prvo o tom pitanju da resi, da ne bi dalje raspravljao o
osnovanosti tuzbenog zaahteva, a ispostavi se da nisu postojali procesni uslovi za meritorno
raspravljanje I odlucivanje. Obrnuto, ukoliko su dsmatra da je procesni prigovor neosnovan, onda je
ekonomicnije da o tome ne donosi posebno resenje, posebnu odluku kojom se odbija taj procesni
prigovor nego da to ucini u okviru presude, u okviru odluke o glavnoj stvari, pa onda stranka, kda pobija
presudu, pobijace I tu odluku o procesnoom prigovoru.
Iako je glavna rasprava namenjena utvrdjivanju cinjenica koje su od znacaja za presudjenje, za
donosenje odluke o tuzbenom zahtevu, na glavnoj raspravi isto kao I na pripremnom rocistu, sud ce se
baviti I procesnopravnim pitanjima, odn. postojanjem procesnih pretpistavki za vodjenje parnicnog
postupka, da li postoje procesne smetnje za to ili ne, a rezultat toga moze da bude da, ukoliko sud nadje
51

da postoje procesni prigovor koji je osnovan, usled neotklonjive procesne smetnje tuzba se odbacuje I
parnicnog potupka se na taj nacin nemeritorno okoncava resenjem o odbacivanju tuzbe. Ako sud, nakon
sto je na glavnoj raspravi razmatrao o procesnim prigovorima, nadje da su oni neosnovani,
ekonomicnije da odluku o tome donese u presudi kojom ce odluciti da li se tuzbeni zahtev usvaja ili
odbija.
Sam tok glavne rasprave je u skladu sa resenjem kojim je odredjen vremenski okvir. On se
odredjuje na pripremnomo rocistu, a ukoliko ga nema onda na prvom rocistu za glavnu raspravu I
glavna rasprava se onda odvija u skladu sa tim vremenskim okvirom. Postupak je ziva stvar, ziv
organizam u procesnopravom smislu, te se u toku postupka mogu desavati neke nepredvidjene
okolnosti koje uticu na tok postupka I tada zakon omogucava sudu da oldaze rociste za glavnu raspravu.
To moze biti u slucaju da je potrebno radi izvodjenja dokaza, ukoliko je sudija sprecen. U toj situaciji
zakon stavlja duznost sudu da odredi nov vremenski okvir, da u skladu sa tim okolnostima koje su
dovele do odlaganja, napise nov plan za okoncanje parnicnog postpuka.
Glavna rasprava ima za cilj da se utvrde cinjenice od kojih zavisi odluka o tuzbenom zahtevu, a
samim tim sud zakljucuje glavnu raspravu kada smatra da je predemt spora u dovoljnoj meri
raspravljen, kada je o tuzbenom zahtevu u dovoljnoj meri raspravljeno da se moze o njemu doneti
meritorna odluka, da se moze presudom odluciti da li je tuzbeni zahtev osnovan ili ne. Kada je predmet
spora, tuzbeni zahtev, u dovoljnoj meri rapsravljen, onda se glavna rasprava zakljucuje. Tada nastupa
prekluzija za preduzimanje odredjenih procesnih radnji. Nakon tog trenutk vise se ne moze podneti
protivtuzba, ne moze se vise da ti izjava o priznanju, odn, odricanju od tuzbenog zahteva. Znaci
zakljucenje glavne rasprave je bitna radnja u parnicnom psotupku nakon kojeg nastupa prekluzija za
preduzimanje odredjenih parnicnih radnji stranaka. Glavna rasprava se zakljucuje samo onda kada
je predmet spora raspravljen u toj meri da je sud stekao uverenje o osnvanosti tuzbenog
zahteva, odnosno da moze da odluci o tome da li je tuzbeni zahtev osnovan ili ne, bez daljnjeg
izvodljenja dokaza, utvrdjivanja cinjenica, jer sud smatra da su sve cinjenice koje su bitne
dovoljno utvrdjene i da nema vise potrebe za bilo kakvim dokazima - tada se gl. rasptava
zakljucuje.
*Moguce je zakljuciti glavnu raspravu i kad je potrebno da se pribave neki spisi, dokazi, a
stranke kazu da se odricu prava da raspravljaju o tim dokazima ili da rasprava nije potrebna. U sladu
sa nacelom kontradiktornosti, odn. obostranog saslusanja stranaka, sud ne moze da odluci ni o jendom
pitanju, a da prethodno ne pozove stranku da se o tome izjasne. Ovo je situacija kada je sud zakljucio gl.
raspravu, a postoji potreba da se pribave neki dokumenti, spisi, u tojs tiuaciju I pravilo bilo da se
omoguci rasprava o tim dokaima, o tim spisima, ali ukoliko stranke kazu da ne zele o tomeda
rsapravljaju, sud moze da zakljuci raspravu a da on pribavi naknadno te spise I da o tome naknadno
donese odluku.
Kad se zakljuci glavna rasprava, prelazi se na vecanje i moze se tada ustanoviti da je sud propustio da
rsapravi o delu tuzbeng zahteva ili o jednom od vise tuzbenog zahteva koji su bili tuzbom istaknuti.
Tada, iako je gl. rasprava bila zakljucena, sud moze odluciti da se ta glavna rasprava ponovo otvori. To
su sitauacije kada je sud propustio da raspravi o delu tuzbenog zahteva ili, ukoliko je bilo istaknuti vise
tuzbenih zahteva, da raspravi o nekim od njih, a isto vazi I za situaciju kada je sud propustio da resin ko
pitanje koje je od zancaja za meritornu odluku. U tim situacijama sud moze, raspravu okju je vec
zakljucio, pnovo otvoriti I samo to ponovno otvaranje glavne rasprave je odluka suda kojom se upravlja
parnicnim postupkom, pa stranke tu odluku NE MOGU pobijati zalbom.
Glavna rasprava je cetrnalni stadijum pp jer se na njoj utvrdjuju cinjenice koje su od znacaja za
odlucivanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. Na glavnoj raspravi se odvija rasprava o glavnim
cinjenicama dokazivanjem.
Sud u parnicnom postupku odlucuje tkao sto primenjuje normu materijalnog prava na utvrdjeno
cinjenicno stanje, a utvrdjeno cinjenicnostanje predstavlja podlogu za donosenje sudske odluke.
RApsrava sluzi da se utvrde sporne cinjenice. Ako izmedju stranaka nema spora oko cinjenica, sud vec
moze u fazi nakon sto je primio dogovor na tuzbu doneti presudu bez odrzavanja rasprave. U
52

suprotnom, ukolko postoji spor oko cinjenica, te cinjenice ce biti predmet dokazivanja, a dokazivanje se,
po pravilu, odvija na glavnoj rasravi.
Osnovni pojmovi koji su vezani za sam process dokazivanja, sta sve obuhvata dokazivanje:
Dokazivanje je povezani skup radnji stranaka I suda koje imaju za cilj da se utvrde cinjenice koje su
bitne za donosenje odluke o tuzenom zahtevu. Dokazivanje obuhvata sledece faze:
 predlozi stranaka za izvodjenje dokaza: u pp vlada raspravno nacelo, sto znaci da inicijativa
za utvrdjenje cinjenica i podnosenje dokaza potice prvensteno od parnicnih stranaka, a
samo izuzetno u odredjenim situaciji postojimogucnost da sud utvrdjuje cinjenice i izvodi
dokaze po sluzbenoj duznosti;
 odluka suda o tome koji ce dokazi biti izvedeni jer, iako su stranke te koje predalzu dokaze,
odnosno koji ce dokazi biti izvedeni, sud ne mora da prihvati sve predloge dokaza koje su
iznele parnicne stranke. Moze da kaze da se neki predlozi za izvodjenje dokaza prihvataju, a
da se drugi odbijaju;
Podnosenje dokaza od strane stranaka I njihovo pribavljanje od strane suda ukoliko su u pitanju
isprave kao dokazno sredstvo;
 Izvodjenje dokaza;
 Ocena dokaza na kraju, zavrsni stadijum u procesu dokazivanja.
To su faze u postpuku dokazivanja.
Kako sud dolazi do saznanja spornim cinjenicama u parnicnom postupku. Upotrebom dokaznih
sredstava- stvari odnosno lica pomocu kojih suds tice saznanje o cinjenicama koje su predmet
dokazivanja. ZPP kao dokazna sredstva navodi uvidjaj, svedoke, vestake, isprave I saslusanje stranka.
Svak dokazno sredsstvo od ovih ima svoju dokaznu snagu, a dokazna snaga jednog dokaznog sredstva je
sposobnost tog sredtsva da kod suda formira uverenje o tome da li neka cinjenica postoji ili ne. Sam
dokaz kao pojam jeste cinjenica pomocu koje se utvrdjuje postojanje neke druge cinjenice, a ta drua
cinjenica je predmet dokazivanja. RAzlikuju se glavni dokaz- dokaz koji stranka predlaze radi
utvrdjivanja one cinjenice u pogledu koje snosni teret dokazivanja. (npr. podnosilac tuzbe u kojo se
trazi utvrdjenje prava svojine u pogledu odrzaja, onda tuzilac iznosti glavni dokaz u pogledu onih
cinjenica u pogldu kojih nosi teret dokazivanja, a to je zakonitost I savesnost drzavine, predlaze dokaze
o tim cinjenicama itobi bili glavni dokazi)
Suprotno gavnom dokazu je protivdokaz- dokaz kojim protivna stranka hoce da uveri sud u suprotno.
Dokaz o protivnom kojim se obara jedna zakonska pretpostavka, ukoliko se radi o oborivoj zakonskoj
pretpostavci.
Sam dokaz I cinjenica koja je predemt dokazivanje mogu se podeliti na neposredne I posredne
dokaze. Neposredni dokaz je onaj dokaz kojim se utvrdjuje ona cinjenica za koju zaon vezuje neka
pravna dejstva. Posrednim dokazom se ne doazuje ta cinjenica za koju zakon vezuje neka pravna
dejstva, vec se preko nje dokazuje neka druga cinjenica koja je povezana sa tom cinjenicom. NPr. kada je
potrebno ispitati neciju savesnost, recimo savesnot duznika da li je znao za neku okolnost ili nije znao,
ta cinejnica se ne moze dokazati direktnim, neposrednim dokazom jer ne postoji neki neposredni dokaz
koji ukazuje na tu cinjenicu nego se dokazuju neke druge cinjenice. REcimo ukoliko se ispituje savesnost
kao duznika u postupku po tuzbi poverioca kojim on pobija neki moj pravni posao, neku moju pravnu
radnju, ispitivanje moje savesnosti bi podrazumevalo da li sam ja znao neke cinjenice, da li sam blizak
sa tim licem sa kojim sam preduzeo neki pravni posao. Dakle ne dokazuje se na neposredannacin, nego
se dokazuju neke druge cinjenice kojima se formira uverenje o tome da li je lice savesno ili ne. Ukoliko
se vodi parnicni postupak o nekom potrazivanju, I tuzilac prenese potrazivanje na mene, u toku trajanja
pp, a taj pp se okonca tko sot se odbije tuzbeni zahtev tuzioca kojim on trazi osudu na placanje tog
potrazivanja I tuzeni zahteva da tuzeni ima to dejstvo I na mene jer sam znao za taj postupak. A ja
53

Kazem da nisam znao za taj postupak, moj u savesnst ce sud ceniti na osnovu moje povezanosti sa
tuziocem, da li sma mogoa da znam za taj postupak ocenom nekh drugih okolnosti itd.
Predmet dokazivanja je neka cinjenica pravno relevantna koja se dogodila u proslosti ili postoji u
sadasnjosti,a od koje zavisi odluka suda o predmetu spora, o tuzbenom zahtevu. sAmo izvodjenje
dokaza podrazumeva da sud upotrebljava neko dokazno sredstvo da bi stekao uverenja o tome da li
pravno relevantna cinjenica postoji ili ne: Saslusava svedoka, saslusava parnicne stranke, odredjuje
izvodjenje dokaza vestacenjem I tome slicno.
Zavrsna faza u procesu dokazivanja jeste ocena dokaza.
TReba se osvrunti na nacela pp, nacelo slobodne ocene dokaza- sud ceni rezultat dokazivanja tako sto
ceni svaki dokaz pojedinacno I u vezi sa svim drugim dokazima I na osnovu svog slobodnog uverenja
ceni dali je neka cinejnica dokazana ili ne.
Sam ZPP ne uredjuje upotrebu dokza koji su pribavljeni na protivpravni nacin, dakle povredom necijih
prava. NPr. ja kao tuzilac pocnosim kao dokaz audio ili video zapis koji sam ucinio bez pristanka lica na
koje se to odnosi, ispravu koju potajno oduzeo od protivne stranke ili treceg lica…
Postoje razlicita shvatanja upogledu dokaza pribavljenih na protivpravni nacin:
- Pribavljanje dokaza na protivpravni nacin je pitanje posebnog,najcesce krivicnog postupka,
a sasvim je posebno pitanje da li ja smem da ga upotrebljavam kao dokazno sredstvo ili ne.
Na ovo pitanje nema odgovora, nije reseno ZPP, te c vrv biti sudu prepusteno da ceni I na
koji na cin ce da ceni tao pribavljen dokaz.
Razlikuju se dva stepena dokazanosti u parnicno postupku: jedan visi stepen dokazanosti jeste uverenje
suda da je odredjena cinjenica istinita- to znaci da je sud stekao uverenje da odredjena cinjenica postoji
I da se u odnosu na to, otklanja svaka razumna sumnja u postojanje te cinjenice; nizi stepen
dokazanosti s epostize obicnom verovatnocom I kada kazemo da je neka cinjenica ucinjena verovatnom,
to znaci da preteze utisak da ta cinjenica postoji, da ima vise argumenata, razloga za postojanje te
cinejnice nego protiv postojanja te cinjenice.
Visi stepen dokazanosti se trazi za cinjenice koje su materijalnopravno binte, od kojih zavisi odluka
suda o osnovanosti tuzbenog zahteva, dok nizi stepen dokazanosti se trazi kod onih cinjenica koje su
procesnopravno bitne u smislu cinjenica od kojih zavisi primena procesnih pretpostavki- razlozi za
izuzece sudije se ne dokazuju do nivoa izvesnosti, vec do stepena verovatnoce. Za vracanje u predjasnje
stanje je dovoljno da ucini verovatnim, vise razloga za nego protiv, da ste imali opravdane razloge za
propustanje neke parnicne radnje, za ucesce treceg lica u parnicnom posptupu se trazi da trece lice to
ucini verovatnim. To su razlike izmedju dva stepena dokazanosti koje opet sam zakon ne prepoznaje na
taj nacin, ali ih je tako identifikovala pravna teorija i sudska praksa. Dakle, visi stepen dokazanosti je
uverenje suda u izvesnot postojanja neke cinejnice, da ne postoji nikakvka razumna sumnja kojom se
moze dovesti u pitanje postojanje te cinjenice, a nizi stepen dokazanosti verovatnocom postojanja te
cinjenice- pominje se u odlucivanju o odredjenim procesnim pitanjima (izuzece sudije, vracanje u
predjasnje stanje, ucesce trecih lica), dakle vise razloga, argumenata u prilog postojanja neke cinjenice,
znaci izvesnot kao visi stepen dokazanosti je negde oko 80 odsto, a verovatnoca 50+1 odsto.
U parnicnom postupku se dokazuju postojanje nekih cinenjica od kojih zavisi donosenje odluke o
osnovanosti tuzbenog zahteva, to znaci da dokazivanje cinejnica znaci da se seud uveri da ta
dokazivanja cinjenica postoji ili ne postoji.
U okviru tih cinjenica koje su pravno relevatntne za donosenje odluke o tuzbenom ahtevu se ne
dokazuju sve cinjenice. Najpre se ne dokazuju:
- Priznate cinjenice:
DEF
ona cinjenica koju jedna stranka IZRICITO priznaje protivnoj stranci, ali I KONKLUDENTNO- tu
cinjenicu ne osporava u odgovoru na tuzbu, odnosno na pripremnom rocistu, odnosno na prvom rocistu
54

za glavnu raspravu (ne ospori neku cinjenicu/ne izjasnjava se/cuti o nekoj cinjenici)- ta cinjenica se
smatra neosporenom i kao takva nece biti predmet dokazivanja. DEsava se da stranka u pp prizna neku
cinejnicu, a onda opozove priznanje te cinjenice- u tomslucaju ce sud u skladu sa principom slobodne
ocene dokaza da ceni tu cinjenicu. Priznate cinjenice se ne dokazuju, zato sto su medju strankama
nesporne, nebitno da li su ziricito ili precutno priznate. Ali i priznate cinejnice mogu biti oredmet
dokazivanja ukoliko se radi o onim parnicnim postupcima gde je iskljucena zabrana raspolaganja,
odnosno gde stranke hoce da raspolazu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (u porodicnim
sporovima gde stranke ne mogu da raspolazu svojim zahtevima, ograniceno nacelo dispozicije, sud
moze da utvrdjuje I one cinjenice koje medju strankama nisu sporne I da radi njihovog utvrdjivanja
izvodi dokaze). Kada se stranka ne izjasni o cinjenici, uzima se da ta cinjenica postoji I njeno postojanje
nece biti predmet dokazivanja. To je tzv. Princim afirmativne litiskontestacije koji polazi od toga da
stranka koja o nekoj cinjenici cuti, da ta stranka time precutno priznaje tu cinjenicu. Opet, priznanje
cinjenice moze naknadno da se ospori, a sam sud po svoms udijskom uverenju ceni da li ce prihvatiti
priznanje ili osporavanje te cinjenice.
NAPOMENA:
Treba razlikovati priznanje cinjenica od prizannja tuzbenog zahteva: priznanje tuzbenog
zahteva znaci da tuzeni pristaje m]na onu pravnu posledicu koju je tuzilac svojim zahtevom trazio I to
ima za posledicu da sud donese presude na osnovu priznanja, a priznanje cinjenice se odnosi na tacno
odredjenu cinjenicu I u toj situaciji to samo oslobadja sud potrebe dokazivanja te cinjenice, odnosno
izvodjenja dokaza u pogledu te cinjenice.
- Opste poznate cinjenice:
DEF
cinjenice koje su poznate svakom prosecnom coveku ilistanovnicima jedne zemlje ili jedne regije; bilo
koji krupan socijalni dogadjaj- NATO bombardovanje Srbije 1999, poplave u SRbiji 2014. Godine,
korona virus koja traje. TO su cinjenice koje su notorne, o kojima se izvestava u medijima I koje su, kao
takve, ponate stanovnicima jedne zemlje/regionu te zemlje. Takva cinjenica nece biti predmet
dokazivanja,ali bez obzira na to, da bi sud uzeo opstu cinjenicu u podlgu svoje sudske odluke, u skladu
sa raspravnim nacelom, stranka mora da se na nju pozove. Sud kao podlogu za donosenje svoje presude
koristi samo one cinjenice na koje se stranke pozovu.
NEPOMENA:
Moze se dokazivati/ osporavati da li neka cinjenica ima karakter opste poznate cinjenice; da li se
radi o cinjenici koja je poznata bas svima, stanovnicima neke zemlje/regiona, vec da li takva cinjenica
ima karakter opste poznate cinjenice.
Da li su opste poznate cinjenice cinjenice koje sudija koji postupa u parnicnom postupku saznao
privatno? Na primer, u privantom svojstvu je video kako se desio neki saobracajni udes, takva cinjenica
nema karakter opste poznate cinjenice i ne moze se dopustiti da se takva cinjenica uzme u podlogu
sudske presude bez da se strankama omoguci da se o toj cinjenici i izjasni. Npr. prisustvovanje sudije
nekom dogadjaju koji je relevantan za odredjeni parnicni postupak. Sudija bi morao biti saslusan kao
svedok, onda u toj situaciji to predstavlja razlog za njegovo iskljucenje iz parnicnog postupka, prema
ZPP-u.
- Ne dokazuju se ni one cinjenice na cije postojanje ukazuje zakonska pretpostavka.
- U parnicnom postupku nece biti predmet dokazivana one cinjenice koje su utvrdjene
osudjujucom pravnosnaznom presudom krivicnog suda pod uslovom da se te cinjenice
odnose na bitna obelezja krivicnog dela, na bice krivicnog dela i krivicne odgovornosti
prema clanu 13. ZPP:
“U parnicnom postupku sud je, u pogledu postojanja krivicnog dela i krivicne odgovornosti
ucinioca vezan za pravnosnaznu presudu krivicnog suda kojom se optuzeni oglasava krivim.“
Takve cinjenice koje se nalaze u osudjujucoj krivicnoj presudi vezuju parnicni sud – ne mogu biti
predmet osporavanja, niti ce biti predmet dokazivanja u parnicnom postupku.
55

- ZPP poznaje I situacije u kojima neka cinjenica jeste sporna, po pravilima bi trebalo da bude
predemt dokazivanja jer jer bitna cinjenica za donosenje odluke o osnovanosti tuzbenog
zahteva, ali se nece izvoditi dokazi u pogledu postojanja te cinjenice.
*Recimo, clan 232. Zakona o parnicnom postupku:

“Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu stete na odredjeni iznos novca ili na zamenljivu
stvar, a visina iznosa novca, odnosno kolicina stvari ne moze da se utvrdi ili bi mogla da se uvtrdi samo
sa nesrazmernim teskocama, sud ce visinu novcanog iznosa, odn. kolicinu zamenljivih stvari da odredi
po slobodnoj oceni.”
Npr. tuzba radi naknade stete, radi isplate nekog novcanog iznosa ili radi predaje odredjene kolicine
zamenljivih stvari, a sud je stekao uverenje da stranci pripada pravo na novac/zamenljive stvari, ali
samo odredjivanje kolicine bi za sud bilo komplikovano, vezano sa nesrazmernim teskocama- zahtevalo
bi veliki utrosak vremena i novca, onda sud moze, samo tja iznos novca/zamenljivih stvari da odredi
metodom slobodne ocene.
Dakle nephodno je da je sud izveo dokaze u pogledu toga da li tuzilac ima oravo na naknadu stete, a u
pogledu iznosa moze ga odrediti metodom slobodne ocene ukoliko proceni da bi inace utvrdjivanje
iznosa naknade stete, odnosno kolicine stvari zamenljivih bilo skopcano sa nesrazmernim teskocama.
Ovo pravilo se objasnjava razlozima pravicnosti, da osteceni/tuzilac kome je ucinjena neka steta, ne
bude odbijen u svome zahtevu zato sto postoje neke nepremostive prepreke ka izvodjenju dokaza oko
visine stete, a sud je utvrdio da ima pravo na naknadu stete. Sud, medjutim, nije oslobodjen obaveze da
obrazlozi na koji nacin je odmerio tu visinu stete metodom slobodne ocene u obrazlozenju presude.
*Po clanu 152. ZPP je propisano u stavu 4. da ce sud da odustane od izvodjenja dokaza ukoliko stranka ne
predujmi, ne plati unapred odredjeni iznos za izvodjenje tog dokaza u roku koji sud odredi.
U tom slucaju sud ce, imajuci u vidu sve okolnosti slucaja, a primenom nacela slobodnog sudijskog
uverenja, sam da oceni to sto lice nije platilo taj iznos koji je bio neophodan za izvodjenje dokaza.
Stranka koja nije predujmila troskove izvodjenja dokaza ce nositi posledicu u tom smislu sto ce dokaz
koji je ona predlozila, nece biti izveden i time ce sud odustati od izvodjenja tog dokaza, a uverenje da li
cinejnica koju je trebalo dokazivati postoji ili ne, formirace primenom drugih izvedenih dokaza i
primenom pravila o teretu dokazivanja.
*Sud ce odbiti svako izvodjenje dokaza, odn. svako izvodjenje daljih dokaza, ako je, na osnovu do tada
izvedenih dokaza, stekao uverenje da odredjena cinejnica postoji, te da nema opravdanja da se dalje izvodi
dokaz u pogeldu te cinjenice.
Ovo pravilo nije propisano zakonom, vec proizilazi iz nacela slobodne ocene dokaza- ako sud proceni da
je odredjena cinjenica dovoljno utvrdjena dotadasnjim tokom dokaza, sud ce odbiti svako dalje
izvodjenje dokaza u tom smislu.
To su situacije u kojima postoji potreba o izvodjenju dokaza, a dokazi se nece izvoditi bilo toga sto
stranka nije predujmila troskove izvodjenja dokaza, bilo zato sto bi to bilo nesrazmerno tesko, pa ce se
cinjenice utvrditi na osnovu slobodne ocene dokaza ili bilo zato sto je sud stekao dovoljno uverenja, na
osnovu do tada izvedenih dokaza, da neka cinenjenica postoji.
*Isto tako kada je upitanju neka cinjenica za cije uvtrdjivanje se trazi strucno znanje, pravilo je da se
takva cinjenica dokazuje vestacenjem. Medjutim, ukoliko sam sud raspolaze takvim strucnim znanjem,
onda ce izvodjenje dokaza vestacenjem izostati jer sudu nije potreban pomocnik u vidu vestaka za
utvrdjivanje cinjenice, vec moze sam da utvrdi postojanje tih cinjenica.
ODGOVOR NA PITANJE:
U sporovima gde stranke ne mogu slobodno raspolagati, sud tada odredjuje da obe
stranke poloze predujam za izvodjenje dokaza, koje je sud predlozio po sluzbenoj duznosti. Ukoliko to
56

ne urade, troskovi izvodjenja dokaza ce se platiti iz sredstava suda (cl. 152. ZPP), nece se odustati od
izvodjenja dokaza. Ovo vazi u sporovima u kojima ne postoji nacelo dispozicije.
X PREDAVANJE 07.05.2020.
23 DOKAZIVANJE
Nešto o teretu tvrdnje i teretu dokazivanja. Naš parnični postupak je zasnovan na raspravnom načelu,
da to znači da činjeničnu građu koja predstavlja podlogu sudske presude sud utvrđuje pre svega tako
što su stranke pre svega odgovorne za iznošenje činjenica i predlaganje dokaza. Na stankama leži ova
inicijativa za iznošenje činjenica i predlaganje dokaza na čijem temelju će se te činjenice utvrđivati. U
ZPP opšte pravilo sadržano u članu 228. piše da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži
dokaze na kojima zasniva svoj zahtev , odnosno da iznese činjenive i predloži dokaze na kojima zasniva
osporavanje zahteva protivnika.
To znači kako se parnični postupak pokreće tužbom, tužilac najpre u tužbi iznosi činjenice i dokaze na
kojima zasniva svoj tužbeni zahtev. A tuženi čija je prva procesna radnja je odgovor na tužbu će izneti
činjenice i predložiti dokaze kojima osporava tužbeni zahtev tužioca. Tužba i odgovor na tužbu nisu
poslednji trenuci u postupku kada tužilac i tuženi mogu izneti činjenice i predložiti dokaze oni to
redovno čine na prpremnom ročištu ili prvom ročištu glavne rasprave ako se pripremno ročište ne
održi, a mogu i kasnije u toku postupka sve do zaključenja glavne rasprave ukoliko ubede sud da iz
opravdanih razloga nisu radnije mogli podneti činjenice i dokaze.
Iako ZPP govori o dužnosti svake stranke da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj
zahtev, odnosno osporava zahtev protivnika, striktno gledano, radi se o procesnom teretu stranke, a ne
o dužnosti. Član 228. je uopšteno rečeno kako se teret tvrdnji deli na parnične stranke, po pravilu svaka
stranka ima procesni teret da iznese one činjenice koje po pravilu predstavljaju materijalno pravne
pretpostavke za primenu one zakonske norme koje njoj idu u prilog tj. da iznese one činjenice koje će u
materijalnom pravu dovesti do usvajanja njenog zahteva. To znači da stranka koja se poziva na neko
pravo treba da iznese činjenice koje ukazuju da je to pravo nastalo i da postoji, a protivnoj stranici koja
osporava to da iznese činjenice koje dokazuje to da je to pravo stranke- tužioca uopšte nije nastalo ili je
nastalo, ali je posle toga prestalo.
Primer: Tužilac ističe činjenice da je stekao pravo svojine po osnovu održaja, da je u posedu
stvari da je njegova državina zakonita, savesna. Da je u posedu stvari 10. godina ako se radi o redovnom
održaju za sticanje prava svojine na nepokretnosti.Tuženi – koji osporava da je tužilac stekao pravo
svojime putem održaja ističe činjenice kojma to dovodi u pitanje. Recimo da je tužilac nesavestan, da
njegova državina traje manje od 10. godina.
Ovaj član 228. ZPP da svaka stranka iznese činjenice koje po materijalnom pravu idu njoj u prilog to
pravilo ne treba razumeti na taj način da sud uzima u obzir neku činjenicu samo ukoliko je nju iznela
stanka kojia ima procesni teret iznošenja činjenice. Ovim se ukazuje na opštu raspodelu tereta tvrdnje
da svaka stranka iznosi ono što je njoj bitno, činjenica kojom se osporava zahtev suprotne strane. Ali za
sud je bitno da je neka činjenica izneta, nije bitno da li ju je iznela ona stranka koja je snosila procesni
teret iznošenja te činjenice, bitno da je činjenica izneta pred sud, pa da sud može o njoj da odluči
nebitno od strane koga je izneta.
Ako je neku činjenicu izneo tužilac iako po raspodeli tereta on nije taj koji je trebao da iznese jer njemu
ne ide u prilog, sud je dužan da uzme u razmatranje tu činjenicu, jer sud odlučuje na osnovu celokupnog
rezultata postupka i dužan je da uzme u obzir sve ono što je izneto na glavnoj raspravi, sve što je
sadržano u podnescima i ispravama koje su stranke priložile.
Podela tereta tvrdnje u smislu da svaka stranka iznosi činjenice na kojima zasniva svoje zahteve ili
osporava zahteve suprotne stranke postoji samo u onom parničnom postupku koji se zasniva na
raspravnom načelu. Međutim, postoje i izuzeci gde se parnični postupak zasniva na istražnom načelu.
Istražno načelo podrzumeva sud utvrđuje sve činjenice i određuje koje će dokaze izvoditi; On može
57

utvrđivati i one činejnice koje među strankama nisu sporne, i one koje stranka priznaje drugoj stranci i
tu se ne primenjuje pravilo podele tereta tvrđnje. A ako je parnični postupak zasnovan na istražnom
načelu, gde sud ima inicijativu za utvrđivanje činjenične građe, bez obzira na to šta je sporno među
strankama, bez obzira na to šta su stranke iznele i predložile, onda se pravilo o raspodeli tereta tvrdnje
ne primenjuje jer ne vrši nikakvu ulogu, nema smisla opteretiti stranke na taj način. Ovakvi parnični
postupci, zasnovani na istražnom načelu, su bračni sporovi, sporovi oko roditeljskog statusa itd.
23.1 Teret dokazivanja
Kada se primenjuje pravilo o teretu dokazivanja i zašto je ono relevantno?
Nakon što je stranka iznela činjenice i predložila dokaze i sud izvede dokaze radi utvrđivanje tih
činjnica, to izvođenje dokaza i ocena dokaza neće uvek imati rezulat. Sud može da stekne uverenje
nakon izvođenja dokaza da određena činjenica postoiji ili pak ne postoji, ali se može desiti i situacija da
sud ne može sasvim da zaključi da li neka činjenica postoji ili ne postoji.
Pravilo o raspodeli subjektivnog tereta dokazivanja:
DEF
Subjektivni teret dokazivanja se definiše kao procesni teret stranke – dužnost stranke da
uveri sud u istinitost tj. postojanje one činjenice u pogledu koje snosi teret dokazivanja.
Ili, ako analiziramo članove ZPP: Stanka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja one
činjenice ili onih činjenica koje su bitne za nastanak ili ostvarivanje tog prava. Obrnuto, stranka koja
osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja činjenice koja dokazuje da to pravo nije
nastalo, ili ako je nastalo, da je prestalo. Ove odredbe ZPP koje regulišu subjektivni teret dokazivanja
član 231. stav 2 stav 3. to su opšta pravila u ZPP, ali ta pravila mogu biti derogirana posebnim zakonom,
najčešće materijalnopravnim zakonom koji predstavlja izuzetak u odnosu na opšte pravilo. Opšte prailo
je da svaka stranka treba da dokaže/da uveri sud u postojanje one činjenice koja njoj ide u prilog, a
odgovor na to pitanje koje su to činjenice koje stranci idu u prilog, nalazimo u normama materijalnog
prava (norme Zakona o svojinskopravnim odnosima, odredbe Zakona o obligacionim odnosima) jer
norme tih zakona će nam reći koje su to činjenice koje mi kao stranka treba da dokažemo, po
subjektivnom teretu dokazivanja, da bismo uverili sud u to da imamo neko pravo, tj. da je naš zahtev
osnovan.
ZPP sadrži samo opšte pravilo u smislu da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, mora da uveri sud u
postojanje činjenica koje će pokazati da je to pravo nastalo/postoji, a stranka koja osporava neko pravo
mora da uveri sud da neke činjenice ne postoje, da je to pravo prestalo/da nije ni nastalo, dok neki
mterijalnopravni zakoni imaju izričite zakonske odredbe u kojima se uređuju pojedinačne situacije.
Primer: U Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik stvari koji po osnovu prava
svojine podnosi tužbu za predaju stvari, po tom pravilu treba da dokaže sve one činjenice koje ukazuju
da je on vlasnik stvari, da je on punovažno stekao pravosvojine i činjenicu da se stvar u momentu
podnošenja tužbe nalazi u državini tuženog. Nasuprat tome, tuženi koji osporava tužbeni zahte radi
predaje stvari treba da dokaže ona činjenice koje ukazuju na to da tuženi uopšte nije vlasnik stvari, da
njeogovo pravo nije ni nastalo ili da njegovo pravo nastalo punovžno ali je u nekom momentu prestalo.
Primer: Prema ZOO ako imate tužbu za naknadu štete, staralac, škola ili druga ustanova pod
čijim se nadzorom nalazi malonetnik odgovara za štetu koju je malometnik drugom prouzrokovao osim
ako dokaže da je nadzor obavljala na način na koji je bila obavezna i da bi šteta nasatala i pri brižljivom
obavljanju nadzora. Ja kao tužilac podnostim tužbu protiv te ustanove, šta ja treba da dokažem. One
činjenice od kojih mi zavisi naknada štete. Treba da dokažem postojanje štete, uzočnost između radnje
malometnika i prouzrokovane štete kao posledice, visinu štete, protivpravnost, i da je u trenutnku kada
je šteta prouzrokovana, maloletnik bio pod nadzorom ustanove, staraoca. A ta ustanova koja osporava
moj tužbeni zahtev radi naknade štete treba da istakne činjence i predloži dokaze za utvrđenje
čunjenuca da šteta nije nastala, nije nastala u tom iznosu ili se brani tako što dokazuje da bi šteta
nastala sve i da je ta ustanova vršila brižljiv i pažljiv nadzor nad maloletnikom.
58

To su neke situacije gde materijalni zakon određuje ko je dužan šta da dokaže, pravila koja ukazuju koja
stranka snosi teret dokazivanja kojih činjenica. To su činjenice koje ulaze u dispoziciju materijalno
pravne norme. Ja kao tužilac snosim teret subektivnog dokazivanja činjenica koje ulaze u dispoziciju
materijalnopravne norme na kojoj ja zasnivam svoj zahtev, koja meni ide u prilog (ovo je opšte pravilo).
Pri čemu sama ta materijalnopravna norma može da predviđa drugačije pravilo o raspodeli
subjektivnog pravila dokazivanja od pravila u 231. ZPP jer je to opšte pravilo, dakle može biti
derogirano upravo u toj materijalnopravnoj normi.
Primer: Ukoliko ja podnosim tužbu radi naknade štete, prema čl. 154. ZOO: onaj ko drugome
prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Ovde je
respodeljen teret dokazivanja parničnih stranaka po tužbi za naknadu štete. Tužilac podnosi tužbu za
naknadu štete i dokazuje njeno postojanje, visinu i ostalo, međutim, kada je reč o krivici i ako bi po
opštem pravilu tereta dokazivanja stranka koja podnosi tužbu trebalo da dokaže krivicu (obična
nepažnja) štetnika, član 154. ZOO kaže onaj ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi ako
ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a to znači da je pretpostavka da postoji obična krivica
na strani štetnika, a da on treba da dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice iako bi po opštim
pravilima o raspodeli subjektivnog tereta dokazivanja tužilac bio taj koji morao da dokaže krivicu
štetnka, koja je bitna za zasnivanje njegovog prava na naknadu štete. Ovo je derogiranje opšteg ravila
ZPP normom 154. ZOO.
Pravilo o raspodeli objektivnog tereta dokazivanja/Pravilo o objektivnom teretu dokazivanja
DEF
Sadržano je u članu 231. stav 1. ZPP: „Ako sud na osnovu izvedenih dokza ne može da utvrdi neku
činjenicu o postojanju te činjenice primeniće pravila o teretu dokazivanja.“
Primer 1: Imamo situaciju da je parnični postupak pokrenut po tužbi radi plaćanja duga po
osnovu ugovora o zajmu. Tužilac podnosi tužbu i kaže tuženi i ja smo zaključili ugovor o zajmu,
ja sam tuženom dao na zajam 100.000. dinara, tuženi mi to nije vratio, pa tražim od suda da mu
naloži da mi vrati taj iznos od 100.000. dinara sa zaonskom založnom kamatom. Međutim,
tužilac nema uz tužbu priložen zaključeni ugovor o zajmu, jer oni nisu zaključili ugovor u
pisanoj formi i sad pošto je sporno jesu li uopšte zaključili ugovor, tužilac predlaže svedoka,
neko lice koje će da potvrdi da je tužilac dao tuženom 100.000 dinara na zajam, da su se
dogovorili da mu se taj iznos vrati 1.05.2020. Tuženi, se sa druge strane, brani tako što osporava
da je ugovor o zajmu uopšte zaključen i on sa svoje strane predlaže da sud sasluša njeogvog
svedoka koji kaže ja sam pričao sa tužiocem koji mi kaže da je tuženi najnepouzdanija osoba na
svetu i kako mu nikad ne bi dao pare na zajam jer neće vratiti dug i to je svedok koga je izveo
tuženi. Da bi se uopšte moglo odlučivati o osnovanosti tužbenog zahteva, treba utvrditi
osnovanost činjenice da je ugovor o zajmu uopšte zaključen.
U takvoj situaciji, po subjektivnom pravilu o teretu dokazivanja, teret dokazivanja da je zaključen
ugovor o zajmu snosi tužilac, jer je to bitna činjeniva za ostvarivanje njegovog prava na povraćaj novca.
Tužilac je taj koji bi snosio teret dokazivanja bitne činjenice. Sud nije stekao uverenje niti da je ugovor o
zajmu zaključen, niti da nije bio zaključen, zbog oprečnih izjava svedoka. Tada se primenjuje pravilo o
pravilo o objektivnom teretu dokazivanja. Ako sud ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu,
onda će o postojanju o postojanju te činjenice primeniti pravila o teretu dokazivanja. To znači: izvešće
zaključak o postojanju te činjenice na štetu one stranke koja je snosila subjektivni teret dokazivanja te
činjenice, u ovom primeru je tužilac, koji traži novac po osnovu ugovora o zajmu; samim tim on je dužan
da uveri sud da je ugovor o zajmu zaključen, on to nije uspeo jer sud nije mogao to sa sigurnošću da
kaže postoji li ili ne ugovor o zajmu. Sud će na njegovu štetu zaključiti o postojanje te činjenice, odnosno
zaključiće da ona ne postoji, pa će odbiti zahtev za vraćanje novca kao neosnovan.
Koja stranka snosi rizik neke pravno nedokazane, a relevantne činjenice, ona koja je snosila subjektivni
teret dokazivanja (stranka snosi teret dokazivanja one činjenice na kojoj zasniva svoj zahtev, odnosno
osporava zahtev protivne stranke). Kako se snosi rizik, pa tako što sud utvrdi da je ta činjenica
nedokazana i odbije moj tužbeni zahtev.
59

Zakonske pretpostavke
Rekli smo da među činjenice koje se ne dokazuju spadaju i one na čije postojanje ukazje i sama
zakonska pretpostavka. Šta je zakonska pretpostavka?
DEF
To je pravno pravilo prema kojem je sud dužan da uzme da neka činjenica postoji, ukoliko postoji
neka druga zakonom određena činjenica i ona se naziva pretpostavljena činjenica, a ta druga se zove
osnov zakonske pretpostavke.
Primer 1: iz porodičnog prava zakonska pretpostavka muž majke deteta se smatra ocem deteta
ukoliko je dete rođeno u braku ili u roku od 300 dana u roku od prestanka braka, da brak nije
prestao poništenjem ili razvodom. Sa stanovišta tereta dokazivanja stranka nije dužna da
dokaže predpostavljenu činjenicu, nego stranka u čiju korist deluje zakonska pretpostavka,
treba da dokaže osnov te zakonske pretpostavke. Onaj ko se poziva na to da je muž majke otac
deteta treba da dokaže osnov te pretpostavke, a to je da je dete rođeno tokom trajanja braka.
Osnov pretpostavke dokazuje ona stranka u čiju korist ide ta zakonska pretpostavka. Ako ste
dokazali osnov, time ste dokazali i tu pretpostavljenu činjenicu.
Primer 2: Ako se podnosi tužba za deobu zajedničke imovine bračnuh drugova, po porodičnom
zakonu postoji pretpostavka da su udeli bračnih drugova u zajedničkoj imovini jednaki. Ukoliko
muž tuži ženu i traži da se utvrdi njegov suvlasnički deo u nekoj kući i on tvrdi da mu pripada
jedna polovina te kuće, on treba da dokaže osnov te pretpostavke, a to je da ta kuća ulazi u
zajedničku imovinu bračnih drugova. Ako je to dokazao (znači sam osnov) zakonska
pretpostavka deluje u njeogvu korist, ne mora da dokazuje koliki je njegov udeo jer zakon
pretpostavlja da su udeli jednaki.
Obrnuto, supruga osporava njegov tužbeni zahtev, i kaže da njoj pripada 4:5 kuće, i ona
osporava zakonsku pretpostavku. Ona može da dokazuje da ta nepokretnost opšte nije stečena
u braku, te nije zajednička svojina, a može i da ne osporava da je nepokretnost u zajedničkoj
svojini, ali da kaže da je njen doprinos u sticanju mnogo veći nego što je doprinos bivšeg muža,
jer su njena prmanja deleko veća.
Ono što je bitno za ZPP je kako se raspodeljuje teret dokazivanja kod tih zakonskih pretpostavki.
Ona stranka u čiu korist deluje zakonska pretpostavka, kao što je ovde muž, dužna je da dokaže
samo osnov, onu činjenicu u čijem prisustvu postoji zakonska pretpostavka, da je nepokretnost
u zajedničkoj svojini. Kada je to dokazao, na ne mora da dokazuje da je njegova polovina
nepokretnosti, već se to već pretpostavlja. Obrnuto, supruga osporava tužbeni zahtev, ona
osporava postojanje te pretpostavke, te snosi teret dokazivanja činjenica kojima se ta
pretpostavka osporava- veća primanja u toku trajanja braka, više uložila. Ona je u nepogodnije
položaju jer obara zakonsku pretpostavku.
Bitno je kako se raspodeljuje teret dokazivanja, ona stranka u čiju korist deluje zakonska pretpostavka,
dužna je da dokaže samo osnov te pretpostavke, onu činjenicu u čijem prisutvu postoji pretpostavljena
činjenica. Mnogo je lakši procesnopravni položaj stranke koja se poziva na zakonsku pretpostavku, dok
se na stranci koja osporava zakonsku pretpostavku odnosi teret da dokaže činjenicu koja osporava
postojanje zakonske pretpostavke.
Po članu 231. smo rekli šta je opšte pravilo za raspodelu tereta dokazivanja, daje stranka dužna, po
subjektivnom teretu dokazivanja, da dokaže one činjenice koje po materijalnopravnoj normi njoj idu u
prilog, da dovedu do usvajanja zahteva. Mežutim, u praksi se dešava da jedna stranka spreči, osujeti ili
oteža upotrebu dokaznog sredstva svom protivniku. Ja imam priznanicu i pozivam se na priznanicu kao
dokaz da je dug plaćen, jer mene tuži lice A radi plaćanja duga, ja kažem da imam dokaz u vidu
priznanice da je dug plaćen koje je lice A potpisalo, međutim tužilac mi je ukrao tu priznanicu i na taj
način osujetio upotrebu tog dokaza. Ja sam taj koji je snosio teret dokazivanja da taj dug ne postoji jer je
plaćen, jer time hoću da izdejstvujem odbijanje tužbenog zahteva.
60

Da li na raspodelu tereta dokazivanja utičte to što je jedna stranka osujetila ili otežala upotrebu
dokaznog sredstva svom protivniku? Dali takvo ponašanje stranke utiče na raspodelu tereta
dokazivanja? O ovom problemu nema izričitih pravila u ZPP. Pa se smatra da to ne utiče na raspodelu
tereta dokazivanja, odnosno ne bi dovelo do pomeranja tereta dokazivanja sa mene, da dokažem da taj
dug ne postoji, na protivnu stranku koja je sprečila/otežala/osujetila. Sud će utvrđivati te činjenice
primenom člana 8. ZPP odnosno na osnovu rezultata svih drugih izvedenih dokaza jer smo rekli da se
celokupan dokazni postupak gleda kao jedna celina, ne svaki dokaz za sebe već u vezi sa svim ostalim
23.2 Izvođenje dokaza
U skladu sa raspavnim načelom dokazi se izvode na predlog stranaka. One još u tužbi i odgovoru na
tužbu predlažu dokaze u prilog onih činjenica u pogledi kojih snose subjektivni teret dokazivanja. One
na taj način ispunjavaju svoje procesne terete i da predlože dokaze koje njima idu u prilog.
To što stranke imaju inicijativu za predlaganje dokaza, ne znači da će sud da prihvatu predloge dokaza,
već je sud taj koji će na pripremnom ročištu da odredi koje će dokazne predloge prihvatiti ili ne, na
osnovu slobodnog sudijskog uverenja. On je taj koji određuje koji će se dokazi izvoditi i kada će se
izvoditi u vremenskom okviru.
Samo izvodjenje dokaza sud određuje rešenjem, to je rešenje o materijalnom upravljanju parnicom. Tim
rešenjem o izvođenju dokaza sud određuje činjenicu koja će se dokazivati i određuje dokazno sredstvo.
Sud kaže određuje se izviđenje dokaza veštačenjem to je dokazno sredstvo da bise utvrdilo da li je iz
stana tuženog koji se nalazi znad stana tužioca došlo do curenja vode i na taj način prouzrokovana šteta.
Ovim rešenjem će sud odrediti koje će dokaze izvesti, koje predloge dokaza stranaka prihvata, koje
odbija i to je rešenje o materijalnom upravljanju parnicom. Ovo rešenje se odnosi na koncentraciju
procesne građe, to znači da sud tim svojim rešenjem nije vezan. To što je sud odredio na početku
postupka da će izvesti neke dokaze, ne znači i da će do kraja postupka te dokaze izvesti, on može
odustati od izvođenja nekih dokaza koje je prethodno rešenjem odredio. Naredio je da se saslušaju 3
svedoka, ali je posle dva svedoka stekao uverenje da li postoji neka činjenica ili ne i da se treći svedok
ne saslušava.
Određuje se koja činjenica se dokazuje, kojim dokaznim sredstvom i ne obavezuje tokom celog
postupka, on može da odustane od izvođenja dokaza ukoliko u toku postupka stekne takvo uverenje.
⤍ Dokazi se izvode na ročištu za glavnu rasporavu, te je to centralni stadijum dokaznog
postupka. Dokazi se izvode pred onim sudom koji vodi postupak, ali postoji mogućnost da se dokazi
izvedu pred zamoljenim sudom, dakle ispred nekog drugog suda. Npr: kada treba saslušati svedoka koji
je teško pokretan, a nalazi se na području drugog suda, onda će taj sud izvesti dokaz o saslušanju tog
svedoka i u zapisniku o izvedenom dokazu navesti sve bitne činjenice o izvođenju tog dokaza i
obavestiti sud. To je izuzetak koji se ne sme široko primenjivati jer je jedno od osnovnih načela
parničnog postupka načelo neposrednosti, što znaci da sud koji donosi odluku mora da ima neposredan
odnos sa izvođenjem dokazima, a kod situacije gde se izvode dokazi ispred zamoljenog suda, to nije
sličaj, jer onda sud gubi utisak o dokaznoj vrednosti iskaza koji je npr. dao svedok.
⤍ Pravilo je da se dokazi izvode na glavnoj raspravi, stadijum postupka namenjem tome, ali
ovo pravilo trpi određene izuzetke:
1. Izvođenje dokaza pre glavne rasprave se dešava kada su upitanju one činjenice od kojih zavisi
postojanje procesnih pretpostavki, da li je sud nadležan i druge procesne pretpostavke. Onda se
ti dokazi izvode ranije, u fazi pripremanja glavne rasprave, jer sud treba da reši ta procesna
pitanja pre ulazak u meritorno odlučivanje. Ovde se radi o činjenicama koje su bitne za primenu
porocesnih pretpostavki, dokazivanje se vrši i pre glavne rasprave, u fazi pripremanja glavne
rasprave jer sud tada treba da zauzme stav da li procesna pretpostavka postoji ili ne. Ako je
tuženi u odgovoru na tužbu prigovorio da postoji zaključeno sudsko poravnanje, ili da je o
tužbenom zahetvu već pravnosnažno presuđeno, sud će naložiti drugom sudu da mu dostavi tu
61

presudu da bi mogao da reši tu procesnu pretpostavku. Neće čekati glavnu raspravu da bi o
tome rešavao.
Van toga, pravilo je da se dokazi o činjenicama koje s materijalnopravno bitne izvode na glavnoj
raspravi. Kada se kaže da je pravilo da se dokazi izvode na glavnoj raspravi, misli se na dokaze o onim
činjenicama koje su materijalnopravno bitne, na dokaze o onim činjenicama od kojih zav isi odluka o
osnovanosti tužbenog zahteva.
2. Izuzetak od gorenavedenog pravila – da se činjenice koje su materijalnopravno bitne, od kojih
zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva izvode na glavnoj raspravi, jeste postupak
obezbeđenja dokaza. I onda se postupak dokazivanja tih činjenica izvodi pre održavanja glavne
rasprave.
Dokazni postupak
Obuhvata nekoliko faza: predlaganje dokaza od strane stranaka, odluka suda koji će se dokazi prihvatiti
za izvođenje, a koji neće,zatim izvođenje dokaza i ocena dokaza.
23.3 Ocena dokaza
Time se dokazni postupak završava.
DEF
To je vrednovanje dokaza na osnovu kojih sud izvodi zaključak o tome da li ona činjenica koja je bila
predmet dokazivanja, postoji ili ne.
Sud dolazi do zaključka o tome da li neka pravno relevantna činjenica postoji ili ne, po svom uverenju,
na osnovu slobodnog sudijskog uverenja i na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i
svih dokaza povezanih kao celine na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka. To je član 8. ZPP
i time se konkretizuje načelo slobodne ocene dokaza, nasuprot načelu zakonske ocene dokaza.
Koje su bitne karakteristike te slobodne ocene dokaza?
⤍ To znači da u našem pravu sud nije vezan nikakvim zakonskim pavilima po kojima bi on,
bez obzira na svoje uverenje, neku činjenicu morao da uzme koa dokazanu ili ne. Npr. pravilo da je sud
dužan da je sud dužan da uzme neku činjenicu kao dokazanu ukoliko su tri svedoka potvrdila postojanje
te činjenice. Takva pravila ne postoje u ZPP, već zakon ostavlja sudu da rezultat nekih izvedenih dokaza,
kao što je iskaz svedoka ili sadržinu neke isprave, oceni sam, prema svom životnom iskustvu, znanju, a
sve to polazeći od slobodnog sudijskog uverenja.
Sud uzima spornu činjenicu za dokazanu samo ako je ocenom dokaza došao do uverenja da ta činjenica
postoji. Ne postoji neko pravilo koje mi navelo kad će da smatra neku činjenicu za dokazanu nezavisno
od svog slobodnog uverenja.
Obrnuto, činjenica nije dokazana ukoliko sud nije stekao uverenje o postojanju te činjenice. Znači da
sud, isključivo na osnovu svog sudijskog uverenja, zaključuje da li je neka činjenica dokazana ili ne, da li
je njeno postojanje dokazano ili ne.
⤍ U našem ZPP i svim procesnopravnim sistemima u kojima vazi načelo slobodne ocene dokaza,
zakon ne propisuje rang, hijerarhiju dokaznih sredstava (da npr. isprava ima veći rang kao dokazno
sredstvo od izjava svedoka), već sva dokazna sredstva imaju podjednaku pravnu snagu.
⤍ Svako dokazno sredstvo se može upotrebljavati za dokazivanje svake činjenice. Za sud
je bitno šta neki dokaz pokazuje/dokazuje u tekućoj parnici. Sud ne vrednuje neki dokaz u zavisnosti od
vrste dokaznog sredstva (npr. svedok uvek vredi više nego isprava), nego sud sam, u tekućoj parnici
prema rezultatima dokazivanja, zaključuje kom će dokaznom sredstvu pokloniti poverenje. Što znači da
u različitim parnicama isto dokazno sredstvo može da im različitu vrednost. U nekoj parnici sud može
da više vrednuje izjavu sedoka, dok u drugoj u odnosu na izjavu svedoka, može da ceni više ispravu.
Dakle, u svakoj konkretnoj parnici se drugačije ceni vrednost dokaznog sredstva.
62

⤍ Svoj zaključak o tome da li neka sporna činjenia postoji ili ne, sud zasniva ne samo na osnovu
rezultata konkretno izvedenog dokaza, nego i na osnovu drugih dokaza, koji su izvedeni na celokupnoj
glavnoj raspravi. Sud, kada ceni iskaz svedoka, uzima u obzir da li je svedok menjao iskaze u toku
saslušanja, da li se njegov iskaz slaže ili razlikuje u odnosu na iskaz drugog svedoka o istoj ili drugoj
činjenici itd.
Načelo slobodne ocene dokaza je karakteristika našeg parničnog postupka i ova četiri pravila su
posledica upravo načela slobodne ocene dokaza. Taj princip slobodne ocene dokaza je imperativan,
znači stranke ne mogu otkloniti njegovu primenu, stranke ne mogu ugovoriti da će se određena
činjenica dokazivati samo određenim dokaznim sredstvom jer bi to bilo protivno načelu slobodne ocene
dokaza (koji je imperativno načelo, znači prnudnog karaktera).
Ocena dokaza se vrši nakon što je dokazivanje okončano, jer utisci sudije/člana sudskog veća o tome da
li je neki iskaz nekog svedoka/stranke kredibilan, verodostojan se rađa neposredno nakon što je taj
dokaz izveden, svedok/stranka saslušana. Tad sud stiče uverenje o verodostojnosti određenog
dokaznosg sredstva. Međutim, konačan stav o tome da li određenu činjenicu treba uzeti za dokazanu ili
ne, sud može da zauzme tek nakon što je izveo i sve druge dokaze, jer se dokazi ne cene samo zasebno,
već u vezi sa svim drugim izvedenim dokazima. Zato je sud dužan darezultate izvođenja jednog
dokaznog sredstva ceni zajedno sa rezultatima izvođenja drugih dokaznih sredstava.
Ako se kaže da se ocena dokaza vrši na osnovu slobodnog sudijskog uverenja i da sud ceni da li će neku
činjenicu uzeti za dokazanu ili ne, postavlja se pitanje do koje mere sud može ići u tome, a da to ne
preraste u zloupotrebu i kakve su garancije protiv te zloupotrebe da sud poptuno samovoljno,
arbitrerno odluči da pokloni poverenje jednom dokaznom sredstvu, a ne nekom drugom? Garancija
protiv toga treba biti sadržana u obrazloženju presude. Jer, iako sud nema unapred propisana pravila
o tome kako bi trebao da vrednuje određena dokazna sredstva, sud mora u obrazloženju presde, gde
navodi koje činjenice je utvrdio, da obrazloži i kako je došao do zaključka u pogledu postojanja tih
činjenica, što će značiti da mora da izvrši ocenu izvedenih dokaza, da kaže u obrazloženju presude zašto
je jednom dokaznom sredstvu poklonio poverenje, zašto drugima ne itd. Zašto on to mora da uradi?
Protiv svake prvostepene presude može da se izjavi žalba, a jedna od razloga za izjavu žalbe je
pogrešno/nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Da bi stranka mogla da koncipira svoju žalbu, sud
mora u obrazloženju presuda da navede zašto je utrdio da određena činjenica postoji ili ne postoji, koja
dokazna sredstva je iskoristio, kojim dokaznim sredstvima je poklonio poverenje i zašto im je poklonio
poverenje, zašto drugim dokzanim sredstvima nije poklonio poverenje.
Dakle postoji sloboda sudijskog uverenja, slobodna ocena dokaza, ali ne znači samovolju sudije u smislu
da može arbitrerno da odlučuje kom će dokaznom sredstvu da pokloni poverenje, kom neće, već ta
sudijska ocena dokaza mora da se navede, da se elaborira u obrazloženju presude. Stranka ukoliko
smatra da je sud pogrešio, zna zbog čega može tu presudu napadati žalbom.
23.4 Postupak obezbeđenja dokaza

Dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva se izvodi na glavnoj
raspravi. Međutim, neki dokazi o činjenicama koje su materijalnopravno bitne, se mogu izvoditi i ranije,
kao što smo već naveli, u postupku obezbeđenja dokaza. Obezbeđenje dokaza se primenjuje onda kada
postoje okolnosti koja ukazuju na to da određeni dokaz neće moći biti izveden na glavnoj raspravi.
Primer: Tužim prodavca zbog toga što smatram da roba koju mi je isporučio ne odgovara kvalitetu koji
smo mi ugovorili. Ja tražim da se to utvrdi izvođenjem dokaza, ali je u pitanju lako kvarljiva roba koja će
propasti dok se zakaže glavna rasprava i onda neće biti moguće izvođenje tog dokaza. Zato tražim da se
taj dokaz, u pogledu pregleda robe, izvrši pre održavanja glavne rasprave. Ili lice koje treba da se pojavi
na glavnoj raspravi u svojstvu svedoka je teško bolesno/treba da otputuje u inostrantsvo.
63

Dakle ako postoji opasnot da će izvođenje nekog dokaza na glavnoj raspravi, ukoliko se čeka glavna
rasprava, biti osujećeno/otežano, te se pribegava obezbeđenju dokaza, izvođenju dokaza pre
održavanja glavne rasprave.
Obezbeđenje dokaza se vrši SAMO NA PREDLOG STRANKE, nikako po službenoj dužnosti. Stranka može
da stavi taj predlog i pre podnošenja tužbe ili uz tužbu.
⤍ U koliko ga stavi pre podnošenja tužbe, onda je za odlučivanje o obezbeđenju dokaza
nadležan sud na čijoj teritoriji se nalazi stvar koju razgledati, odnosnolice koje treba saslušati kao
svedoka.
Ono što je bitno jeste da ovde postoji, pored nadležnosti suda i nadležnost javnog beležnika, koji u tom
slučaju o tome sačinjava zapisnik koji ima isto dejtsvo kao i sudski zapisnik.
⤍ Ukoliko se obezbeđenje dokaza traži u toku postupka, onda će biti nadležan sud pred kojim je
počela da teče parnica.
Stranka koja traži obezbeđenje dokaza mora u predlogu da navede činjenicu koja treba da se dokaže,
dokaz koji treba izvesti i razlog koji ukazuje na to da bi izvođenje tog dokaza tokom trajanja glavne
rasprave bilo osujećeno/otežano, odnosno da ukaže na to da bi bilo opasno da se čeka glavna rasprava
da bi se izveo taj dokaz.
Ukoliko sud usvoji taj predlog za obezbeđenje dokaza, onda određuje ročište na kom će se taj dokaz
izvesti, navodi činjenice koje će biti dokazane, i dokaz koji će biti izveden; određuje veštaka koji će
veštačiti, ukoliko je potrebno.
Bitno je istaći hitnost ovog postupka, koji nekad nameće odstupanje od načela kontradiktornosti. Sud
može da odredi da izvođenje dokaza počne i pre nego što je rešenje o izvođenju dokaza dostavljeno
suprotnoj strani.
Troškove postupka obezbeđenja dokaza snosi predlagač, a on može onda u parnici, ukoliko je uspeo sa
tužbenim zahtevom, da traži naknadu tih troškova.
U postpku obezbeženja dokaza koji se održava pre glavne rasprave mogu se koristiti sva dokazna
sredstva, osim saslušanja stranaka, koji se mora izvesti na glavnoj raspravi. Dok se sva druga dokazna
sredstva mogu izvoditi i pre glavne rasprave,u posptupku obezbeđnja dokaza (svedoci, veštaci itd)
24 UVIĐAJ
DEF
Neposredno čulno opažanje od strane suda sa ciljem da se izvede zaključak o svojstvima ili stanjima
nekih stvari ili lica.
Ne treba ga poistovećivati samo sa čulom vida, već podrazumeva upotrebu drugih čula. Tako se može
isvesti uviđaj slušanjem kako bi se utvrdilo npr. da li je buka nepodnošljiva ili se može probati neki
prehrambeni artikal da bi se utvrdio ukus.
Ako je za izvođenje dokaza potrebno stručno znanje, onda se može kombinovati uviđaj uz učešće
veštaka. U tom slučaju će veštak dati svoje stručno objašnjenje činjenice koja je predmet dokazivanja.
Sud može da odredi da se uviđaj snima u celosti ili delimično tonskim ili optičkim uređajima radi
sigurnosti, objektivnosti.
U zakonu je propisano da će se uviđaj kao dokazno sredstvo izvoditi kada je neophodno čulno opažanje
suda da bi se utvrdila neka činjenica/neka okolnost. Međutim, to ne treba tumačiti tako da će sud
koristiti uviđaj kada je potrebno utvrditi stvarno stanje u pogledu neke činjenice, jer će u nekim
situacijama uviđaj biti potreban za pravnu ocenu utvrđenih činjenica, u zavisnosti od okolnosti
konkretnog slučaja.
64

Na primer, ako tuženi osporava tužiocu da je zid vlažan, uviđaj će se izvesti da bi se utvrdilo stvarno
stanje u pogledu te činjenice. Međutim, drugo je pitanje ako se u parničnom postupku između tuženog i
tužioca osporava da li je tuženom dodeljen odogvarajući stan, to je pravna ocena, pa ipak može biti
podvrgnuta uviđaju ili ukoliko se vodi parnični postupak radi naknade štete zbog povrede, a tužilac ima
ožiljak na licu - može biti sporno da li takav ožiljak tretirati kao unakaženost koja opravdava naknadu
štete ili ne. U takvim slučajevima uviđaj je više informativnog karaktera.
U svakom slučaju, pošto sud stiče saznanje o spornim činjenicama putem uviđaja, sopstvenim
opažanjem, on u slučaju izvođenja ovog dokaza ne ocenjuje njegov rezultat. Izlaganje predmeta uviđaja
čulu sudije stvara kod sudije predstavu izvesnosti. To opet ne znači da je svaka mogućnost greške kod
utvršivanja činjeničnog stanja putem uviđaja isključena, nego je svedena na minimum.
To sve odaje utisak da uviđaj ima prednost u odnosu na druga dokazna sredstva, međutim ni kod
uviđaja nisu isključene greške u pogledu utvrđivanja spornih činjenica, on je ograničen samo na one
činjenice koje postoje u sadašnjosti, a one često i nisu toliko sporne. Pa se postavlja pitanje šta je sa
utvrđivanjem onih činjenica koje su postojale u prošlosti, koje u vreme vođenja postupka ne postoje.
Takve činjenice se ne mogu utvrđivati uviđajem.
Moguće da je stvar koja treba biti predmet uviđaja nlazi kod stranke, trećeg lica, državnog oragana i
tada se primenjuje pravila MPP ??? koje ukazuju na dužnost stranaka i trećih lica da predaju te isprave
koje se kod njih nalaze. Međutim, ni stranka se ne može prinuditi da trpi izvođenje dokaza uviđajem na
sopstvenoj ličnosti, a to što stranka odbija da trpi izvođenje uviđaja na sopstvenoj ličnosti će sud ceniti
u skladu sa pravilima o slobodnoj oceni dokaza. Isto važi i za drugo lice, ne može se prinuditi da trpi
izvođenje uviđaja na sopstvenoj ličnosti.
Sam dokaz uviđajem se vrši van sudske zgrade i to onda kada stvar koju treba razgledati ne može da se
donese pred sud ili bi njeno donošenje prouzrokovalo znatne troškove. U tom slučaju će sud odrediti da
se uviđaj izvrši na licu mesta samo pred predsednikom veća (ukoliko nije neophodno čulno opažanje i
drugih članova veća).
Na prvi pogled, uviđaj se čini kao dokazno sredstvo koje obezbeđuje pouzdanost pri utvrđivanju
spornih činejnica jer sud stiče saznanje sopstvenim opažanjem. Međutim, to što se sudija oslanja na
sopstvena čula, a čula imaju određene slabosti, onda se ne može isključiti postojanje određenih grešaka
ni kada se dokazi izvode uviđajem.
25 ISPRAVE
Sam pojam isprave nije definisan u ZPP. U pravnoj teoriji se uzima da je isprava predmet na kojoj je
pisanim znacima izrazena odredjena tvrdnja ili zabelezena neka cinjenica.
Isprava kao dokazno sredstvo u parnicnom postupku postoji, pri cemu je nebitan materijal od kojeg je
isprava sacinjena, vrsta znakova upotrebljene na ispravi i tome slicno. Isprava koja je sacinjena na taj
nacin da predstavlja predmet na kojem su neki pisani znaci, na kojem je zabelezena odredjena tvrdnja
ili neka cinjenica se moze koristiti kao dokaz bez obzira da li je sacinjena u svrhu nekog dokazivanja ili
ne.
Zakon poznaje različite podele isprava:
1. Na prvom mestu se razlikuju javne i nejavne isprave, sa aspekta njihove dokazne

vrednosti u parničnom postupku:
- Javna isprava je ona isprava koju je u propisanom obliku izdao drzavni organ ili imalac
javnih ovlašćenja granicama svoje nadležnosti. Isprave koje potiču oddržavnih organa-
sudova, organa uprave, imaoca javnih ovlašćenja- javnih beležnika, ali je neophodno da su te
isprave izdate u propisanom obliku i da su te isprave izdate u granicama vršenja nadležnosti
kako državnih, tako i imaoca javnog ovlašćenja.
65

Imaoci javnih ovlašćenja, u tom smislu postoje javnobeležničke isprave (različite vrste notarskih
isprava kao što su javnobeležnički zapis, solemnizovana javnobeležnika isprava, javnobeležnčki
zapisnik, javnobeležničke potvrde itd)
- Nejavna isprava je svaka ona isprava koja se ne može podvesti pod pojam javne isprave. To
znači da nejavna isprava nije samo isprava koja potiče od nekog privatnopravnog lica kao
privatna isprava, nego je to isprava koja potiče I od državnog organa I imaoca javnog
ovlašćenja koju on nije izdao u granicama svoje nadležnosti. Svaka isprava koju državni
organ ili imalac javnih ovlašćenja koju izda van vršenja svoje nadležnosti, ne može se
smatrati javnom ispravom.
Razlikovanje javnih i privatnih isprava je bitno zbog njihove dokazne snage, jer po čl. 238. st. 1 ZPP,
isprava koja je propisana od državnog oragan ili imaoca javnog ovlašćenja dokazuje istinitost onoga što
se njome potvrđuje ili određuje.
To znači da ZPP za javne isprave vezuje pretpostvku istinitosti, pretpostavlja se da je ono što je navedeno u
javnoj ispravi istinito. Ta pretpostavka je oboriva. Stranka koja neku činjenicu povodom koje snosi
subjektivni teret dokazivanja dokazuje javnom isravom je u lakšem položaju, polaže tu javnu ispravu i
za ono što je u njoj navedeno važi oboriva pretpostavka istinitosti. A protivna stranka, koja tvrdi nešto
suprotno od onog što je navedeno u javnoj ispravi, snosi teret dokazivanja tih činjenica kojima osporava
pretpostavku istinitosti na koju ukazuje javna isprava.
Sa jedne strane javna isprava stvara oborivu pretpostavku istinitosti, a sa druge strane, protivnoj
stranci je dozvoljeno da dokazuje da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je javna
isprava nepravilno sastavljena, znači moguće je obarati pretpostavku istinitosti javne isprave.
2. S obzirom na sadržinu isprave, može biti dispozitivna i dokazna:
- Dispozitivna isprava koja sadrži neki pravni posao- ugovor, testament i tome slično, pri
čemu je nebitno da li je pismena forma propisana kao uslov punovažnosti tog pravnog posla
ili je potrebna kao fakultativna forma(stranke su same ugovorila tu formu iako ona nije
obavezan uslov punovažnosti po zakonu);
- Dokazna isprava jeste isprava kojom se potvrđuje da je u prošlosti usmeno zaključen neki
pravni posao ili priznat da postoji neka druga pravno značajna činjenica. Npr. pismo kojim
jedna firma potvrđuje drugoj firmi da je ugovor između njih zaključen, zatim priznanica,
faktura, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz registra nepokretnosti, izvod iz registra
zaloge itd. Njima se potrđuju neke činjenice ili se potvrđuje da je neki pravni posao usmeno
zaključen u prošlosti.
Moguće je da je za određivanje neke činjenice u parničnom postupku bitna određena isprava, da se ta

činjenica dokazuje određenom ispravom I da se ta isprava nalazi kod stranke koja se na tu ispravu
poziva, da se jedna stranka poziva na ispravu a da se ona nalazi kod protivne stranke i moguće je da se
isprava nalazi kod trećeg lica, državnog oragana ili pravnog lica.
 Kada se isprava nalazi kod stranke koja se na nju poziva, u toj situaciji zakon stavlja dužnost
toj stranci da je podnese, jer ako se pozove na tu ispravu kojom se utvrđuju činjenice za koju
stranka snosi subjektivni teret dokazivanja, onda ona ima dužnost da podnese tu ispravu - uz
tužbu ili odgovor na tužbu ili na pripremnom ročištu. Ta dužnost stranke koja se poziva na
ispravu da podnese tu ispravu je konkretizacija načela savesnosti i poštenja u parničnom
postupku, odnosno načela savesnog vođenja spora prema kme je stranka dužna da iznese svu
procesnu građu na koju se poziva.
Ukoliko stranka ne podnese, sud će to ceniti prema pravilima ocene dokaza.
66

 Druga situacija kada se jedna stranka poziva na neku ispravu i tvrdi da se ta isprava nalazi kod
protivne stranke: Opšte pravilo je da je protivna stranka dužna da, po nalogu suda, podnese
ispravu u roku koji joj za to bude određen, ali joj zakon daje pravo da odbije da preda tu ispravu
iz istih onih razloga iz kojih bi svedok mogao da uskrati iskaz o činjenici o kojoj se u ispravi
govori.
Čak I u toj situaciji, stranka ne može da uskrati predaju isprave, ako se I sama pozval ana
ispravu, ako je po nekom zakonhu dužna da je podnese I ako se isprava tretira kao zajednička
isprava obe stranke.
U svakom slučaju, ako sud donese rešenje kojim se nalaže stranci kod koje je isprava, da je
preda, a ona to ne učini, ne postupi po tom rešenju, to rešenje ne može se prinudno izvršiti,
dakle ne može se prinudno oduzeti isprava od te stranke, jer se ne može stranka prinuditi da se
procesno ponaša na određeni način.
Sud će s obzirom na sve okolnosti slučaja da ceni to što stranka nije postupila po njegovom
nalogu.
 Treća situacija je kada se isprava na koju se stranka poziva nalazi u posedu trećeg lica. Treće
lice, po pravilu, nije dužno da preda ispravu koja se kod njega nalazi, jer nije učesnik u
procesnopravnom odnosu, a zbog toga, treće lice ne može da ima one dužnosti koje ima sama
stranka. Izuzetak postoji, u situacijama kada je treće lice dužno da preda ispravu, to su situacije
kada je treće lice dužno po materijalnom pravu da preda ispravu ili je isprava zajednička za
treće lice i za stranku koja se na njega poziva.
Ukoliko treće lice spori da je isprava kod njega, moguće je da sud da na te okolnosti izvede
dokaivanje.
Ukoliko treće lice preda ispravu, ima pravo na nadoknadu troškova koji su mu prouzrokovani.
 Isprava je kod nekog državnog organa, a sama stranka ne može da izdejstvuje da joj se isprava
preda. Tada sud po službenoj dužosti nalaže predaju isprave, a drugi državni organi ili
oragnizacije koja vrše javna ovlašćenja su dužna da predaju ispravu jer su obavezana na
saradnju prema opštoj obavezi saradnje između državnih organa i drugih organizacija koja vrše
javna ovlašćenja.
Zakon o uređenju sudova propisuje da su državni organi i organizacije dužni da sudovima
dostavljaju potrebne podatke.
Član 240 st. 3. ZPP:
“Ako se isprava nalazi kod državnog i drugog organa, druge organizacije ili lica, koja su izdala
ispravu u vršenju javnih ovlašćenja, a sama stranka ne može da pribavi ispravu, sud će na predlog
stranke ili po službenoj dužnosti da je pribavi.”
Na kraju, moguće su i novčane kazne ukoliko državni organi i ostali subjekti koji su izdali
ispravu odbijaju da predaju ispravu po nalogu suda koje sudu stoje na raspolaganju.
26 SVEDOK
DEF
Svedok kao dokazno sredstvo je lice koje daje sudu iskaz o nekim cinjenicama koje su se desile u
proslosti.
Svedok kao dokazno sredstvo se ogranicava na saopstavanje svog culnog saznanja o nekoj cinjenici, on
ne daje svoje misljenje o toj cinjenici koju je opazio. U tome je upravo osnovna razlika izmedju svedoka i
vestaka. Sve dok iznosi samo svoje opazanje o nekoj cinjenici koja se desila u proslosti I upravo zbog
toga svedok kao dokazno sredstvo je nezamenjiv.
Ko sve moze da bude svedok ?

Sposobnost svedocenja ima svako fizicko lice, zakon ne propisuje odredjeni uzrast kao uslov za to da se
neko lice pojavi u ulozi svedoka. Svako ko ima fakticku sposobnost da zapazi, zapamti i reprodukuje
odredjenu cinjenicu moze biti svedok. Ne trazi se za svedoka da ima parnicnu sposobnost kao sto se to
trazi za parnicnu stranku. Na sposobnost nekog lica da svedoci ne utice ni to da li je lice koje se poziva
67

da svedoci steklo saznanje o nekoj cinjenici slucajno ili je bas bilo pozvano kao svedok da prisustvuje
zakljucenju nekog pravnog posla, npr sastavljenje testamenta. Svedok moze samo da bude neko lice
koje je spornu cinjenicu opazilo neposredno, ali i ono lice koje je o toj spornoj cinjenici culo preko
drugih lica. Svedok moze biti lice koje je pravno, moralno ili ekonomski zainteresovano u parnicnom
postupku.
Ne moze biti svedok samo neko lice koje zbog svog nekog culnog nedostatka nije bilo sposobno
da registruje cinjenicu o kojoj treba da svedoci, svedok ne moze biti ni lice koje zbog stanja svoje svesti,
dusevne bolesti ili nekog poremecaja nije bilo u stanju da opazi i reprodukuje cinjenicu o kojoj treba da
svedoci.
Kada su u pitanju duznosti ili obaveze svedoka svedocenje je opsta gradjanska duznost, podlezu joj i nasi
gradjani i stranci osim onih koji imaju diplomatski imunitet.
 Svedok ima nekoliko duznosti: da se odazove pozivu suda, da da iskaz, i trece je da u svom
iskazu govori istinu.
Sud koji poziva lice da saslusa kao svedok pored njegovog imena i prezimena treba da navede
vreme I mesto sasuslanja, stvar oko koje ce biti saslusan svedok I da se naznaci da se to lice
poziva kao svedok. Ukoliko se svedok ne odazove pozivu suda svedok moze biti i prinudno
doveden moze biti I novcano kaznjen, sud ce ga u svakom slucaju pouciti u tom pozivu za
saslusanje o posledicama toga sto se svedok nije odazvao pozivu suda.
Postoje tri situacije u kojima izvodjenje dokaza saslusanja svedoka moze biti problematicno:
o Najpre da kazemo da se kao svedok ne moze saslusati ono lice koje bi svojim iskazom povredilo
duznost cuvanja tajne. Saslusanje takvog svedoka je moguce, ali samo ako ga nadlezni organ
oslobodi duznosti cuvanja tajne. Sve dok nadlezni organ ne oslobodi to lice cuvanja tajne to lice
je duzno da uskrati istinu.
Medjutim, ako se propusti ova duznost i ako to lice koje je duzno da cuva tajnu ipak da iskaz
iako nije oslobodjeno duznosti cuvanja tajne, u toj situaciji Zakonom o parnicnom postupku nisu
propisane nikakve sankcije za to. Nece biti apsolutno bitna povreda postupka ukoliko je bio
saslusan svedok koji je cuvao tajnu, a takvo lice mogli bi eventualno krivicno da odgovara ili
disciplinski po pravilima sluzbe koju vrsi, ali nisu uredjene posledice toga na parnicni postupak.
o Postoji situacija kada svedok ima pravo da uskrati svedocenje, a to su situacije kada je svedoku
stranka nesto poverila kao svom punomocniku, kada je svedoku stranka nesto poverila kao
verskom ispovedniku, kada je svedok odredjene cinjenice saznao kao lekar ili advokat u
prizanju pravne pomoci. Advokat ima pravo da uskradi svedocenje bez obzira na to da li mu je
ta cinjenica poverena povodom parnice u kojoj je pozvan da svedoci ili povodom neke druge
parnice; ta poverljivost u odnosu stranka advokat je na taj nacin zasticenja da bi se omogucilo
advokatu da nesmetano obavlja svoju profesiju, a isto vazi za lekara I za verskog ispovednika.
To su situacije kada svedok ima pravo da uskrati svedocenje. Dakle, lice koje ima duznost
cuvanja tajne se ne moze saslusati, dok se ne oslobodi obaveze cuvanja tajne i svedok ima pravo
da uskrati svedocenje po onome sto mu je stranka poverila kao punomocniku, kao lekar,
advokat ili verski ispovedanik. To su situacije kada ta lica mogu biti pozvana kao svedoci, ali
imaju prava da uskrate svedocenje odnosno da ne budu saslusani kao svedoci u vezi sa ovim
cinjenicama koje su saznali u vrsenju lekarskog, advokatskog, verskog poziva.
o Zakon propisuje pravo svedoka da uskrati odgovore na pojedina pitanja naime, svedok moze da
uskrati odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje opravdani razlozi.
68

Narocito ako bi time izlozio teskoj sramoti, znatoj imovinskoj steti, krivicnom gonjenju sebe ili
svoje srodnike u pravoj liniji, odnosno po bocnoj liniji do treceg stepena, supruznika, bracnog
partnera itd.
Sud je duzan u toj situaciji da pouci svedoka da ima pravo da uskrati odgovor na odredjeno
pitanje.
Ukoliko svedok se ne pokorava ovim duznostima koje ima sud moze naloziti da svedok bude prinudno
doveden ukoliko se ne odaziva pozivu, sud moze novcano kazniti ukoliko se ne odazove pozivu suda,
isto tako moze novcano kazniti svedoka koji se neopravdano udalji sa suda kada treba da bude saslusan,
ne moze se svedoku izreci kazna zatvora zbog toga sto odbija da izvrsi neku od navedenih duznosti
nego samo prinudno dovodjenje I novcana kazna.
U pogledu samog nacina izvodjenja dokaza saslusanjem svedoka postoje odredjene novine u vazecem
Zakonu o parnicnom postupku: Pravilo je da svedok svoj iskaz daje na rocistu pred sudom.
- Kod ovog pravila postoje odredjeni izuzeci, pa tako sud moze odrediti da se izvede dokaz
citanjem pisane izjave svedoka u kojoj se navode njegova saznanja o spornim cinjenicama, odakle su
te cinjenice poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku. Ta pisana izjava svedoka mora
da bude overena od strane javnog beleznika, odnosno od strane lica koje vrsi javna ovlascenja.
Ovakvo zakonsko resenje koje propisuje da se svedocenje moze sprovesti i citanjem pisane izjave, a ne
samo saslusanjem na rocistu, jeste izuzetak od pravila da se svedok neophodno saslusava pred sudom.
Medjutim ukoliko je svedok dao pisanu izjavu i ta izjava je procitana pred sudom, u pitanju je overena
izjava u kojoj je svedok naveo odakle su mu poznate cinjenice I sve druge elemente koje se traze za ovu
izjavu, ukolko se posumnja u verodostojnost te izjave, sud uvek moze da pozove svedoka koji je pisao
izjavu da svoje svedocenje potvrdi pred sudom na rocistu.
- Isto tako odstupanje od saslusanja svedoka na rocistu jeste situacija kada sud moze da odluci
da se svedok saslusa preko konferencijske veze ili preko uredjaja za tonsko ili opticko snimanje.
Na taj nacin je ocuvano i nacelo usmenosti i nacelo neposrednosti, pa to resenje ne samo da nije sporno
nego je i ekonomicno.
U pravilu van ove dve situacije, svedoci se saslusavaju neposredno na rocistu.
Svaki svedok se saslusava pojedinacno, sto znaci da ako ih ima vise saslusanju jednog svedoka ne
smeju prisustvovati oni koji ce kasnije biti saslusani.
Sud, pre nego sto postavi svedoku pitanje, opominje ga da je duzan da govori istinu, da ne sme nista da
precuti, o posledicama davanja laznih iskaza I pravu da moze da uskrati svedocenje.
Nakon toga se svedoku postavljaju opsta pitanja, neke generalije koje se odnose na njegovo ime, ime
roditelja, zanimanje, boraviste, prebivaliste, njegov odnos sa strankama, nakon sto iznese te opste
podatke o sebi. Svedok se poziva da iznese sve ono sto mu je poznato o tim cinjenicama o kojima treba
da svedoci.
Svedok je duzan da daje odgovore usmeno, nije dozvoljeno svedoku da cita tekst koji je unapred
pripremio, da bi sud mogao da stekne uverenje o verodostojnosti iskaza svedoka i sud ce uvek pitati
sveodka odakle su mu poznate cinjenica o kojima svedoci. Nakon sto iznese sve cinjenice koje su mu
poznati sud moze zatraziti da se postave pitanja radi poveravanja, dopune ili razjasnjenja.
Ukoliko imamo dva svedoja i njihovi iskazi se razlikuju u pogledu vaznih cinjenica sud moze da pristupi
njihovom suocenju, da bi se utvrdilo koji od dva svedoka govori istinu. Ukoliko treba da se saslusa lice
koje ne zna jezik na kom se void postupak ili lice koje ima posebne potrebe onda se to radi uz pomoc
prevodioca, odnosno tumaca.
69

Da bi se ocenila verodostojnost iskaza svedoka od presudnog je znacaja njegova sposobnost da opazi
odredjene cinjenice da ih zapamti I da ih reprodukuje pred sudom. Ta sposobnost nije posledicea samo
cula koje ima svedok ili sposobnost njegovog pamcenja nego zavisi od njegove zrelosti i opste kulture.
To moze biti okolnost da je svedok cesto zapazao cinjenice poput ovih cinjenicama o kojima svedoci i to
ce mozda pretpostavljati da ima visi stepen sposobnosti da te cinjenice reprodukuje.
Ne sme se zaboraviti prilikom ocene istrage svedoka ni to da svedok cesto moze da da neistiniti iskaz
radi zastite sopstvenog interesa ili radi zastite interesa stranke kojoj je blizak. U tom slucaju davanje
neistinitog iskaza, laznogiskaza predstavlja krivicno delo, a posledica toga na parnicni postupak jeste
da ukoliko je svedok pravnosnaznom presudom krivicnog suda osudjen za davanje laznog iskaza, ta
pravnosnazna presuda moze da se upotrebi kao razlog za ponavaljanje parnicnog postupka koji
predstavlja vanredni pravni lek zbog kojeg se pravnosnazna presuda moze ukinuti.
Ovo su sve bile neke obaveze svedoka.
Kada su u pitanju njegova prava, svedok ima pravno na naknadu troskova prevoza, ishrane, prenocista
ima pravo na naknadu izgubljene zarade I svedok mora da zahteva naknadu troskova odmah nakon
zavrsetka njegovog saslusanja inace nastaje prekluzija.
XI PREDAVANJE 13.05.2020.
27 VEŠTAČENJE
Predstavlja utvrđivanje činjenica koje su bitne za presuđenje, a utvrđivanje te činjenice zahteva
posedovanje stručnog znanja, kojim sud ne raspolaže i tada se angažuje veštak kao dokazno sredstvo.
Veštak je lice koje raspolaže odgovarajućim stručnim znanjem i u postupku daje svoj nalaz i mišljenje o
činjenicama koje su predmet veštačenja. Njegova pomoć se ogleda u tome što veštak omogućuje sudu
da utvrdi činjenicu koja je predmet dokazivanja i od koje zavisi odluka suda o osnovanosti TZ. On
ispunjava svoj zadatak tako što iznosi pred sud svoj stručni zaključak na osnovu činjenične građe koja
mu je stavljena na raspolaganje (ispituje da li je roba odgovarajućeg kvaliteta, da li je povreda na radu
prouzrokovala umanjenje radne sposobnosti i u kojoj meri, utbrđivanje krvne grupe i dnk materijal itd.)
Sud može od veštaka da traži da iznese i stavove i iskustva u oblastima u kojima je veštak
stručan(tehnička pravila, stavovi medicinske nauke). Veštak snabdeva sud stručnim znanjem kojim sud
ne raspolaze i u tom smislu se veštak razlikuje od svedoka jer svedok je nezamenjiv a veštak je
zamenjiv. Svedok je lice koje je opazilo neke činjenice i koje može da svedoči o tim činjenicama i ne
može se zameniti drugim licima jer je on bio prisutan kad je zaključen neki pravni posao ili tome slično.
Kao veštak može biti imenovano svako lice koje ima stručna saznanja o određenim činjenicama koje su
bitne za donošenje odluke u konkretnom p.postupku. Tokom proteklih decenija sve je veći broj parnica
u kojima se javlja potreba za veštačenjem što je posledica razvoja tehnike. Zato je posebna pažnja
posvećena normama ZPP-a kojima se posvećuje polozaj samog veštaka i imajući u vidu da veštak daje
svoj stručni zaključak osnosno daje nalaz i mišljenje koje sud ne poseduje, veštak se često naziva i
pomoćnim sudskim organom ali to nije sasvim tačno. Kako dolazi do toga da se određuje izvođenje
dokaza veštačenjem?U našem parničnom postupku važi raspravno načelo i primenjuju se pravila o
teretu tvrdnje i teretu dokazivanja. PA samim tim svaka ona stranka koja snosi teret dokazivanja neke
ćinjenice za čije utvrđivanje je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže, ta stranka će redovno
biti stranka koja predlaže sudu da se izvede dokaz veštačenje. Ta stranka koja predlaže izvođenje
dokaza veštačenjem može u svom predlogu da predloži konkretno lice za veštaka a sud je u skladu sa
načelom kontradiktornosti dužan da omogući protivnoj stranci da se o tom predlogu izjasni. Moguće je i
može se desiti situacija da postoji potreba da se utvrdi neka od činjenica veštačenjem a da nijedna
strana ne predloži utvrđivanje činjenica veštačenjem. Ili ne položi unapred iznos troškova za potrebe
veštačenja. U takvim situacijama se veštačenje neće ni izvoditi nego sud o dokazanosti te činjenice o
kojoj je trebalo izvesti veštačenje odlučiti primenom pravila o teretu dokazivanja. Pored ovog
veštačenja koje sud određuje svojim rešenjem o izvođenju dokaza na predlog stranke, koja snosi teret
dokazivanja u pogledu te činjenice, ZPP predviđa i mogućnost i da stranka sama već iz tužbu(tužilac) ili
70

već uz odgovor na tužbu(tuženi) priloži nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke o onim
činjenicama o kojima treba sprovesti dokazivanje. Takav nalaz i mišljenje koji jedna stranka prilaže se
dostavlja protivnoj strani na izjašnjenje i protivna stranka tada daje nalaz i mišljenje veštaka koga je
ona angažovala i ukoliko veštaci ne daju jedinstven nalaz i mišljenje onda će se odrediti novo veštačenje
određuje sud i određuje novog veštaka. To je samo mogućnost da stranka već uz tužbu/odgovor na
tužbu ne čekajući da sud odredi izvođenje dokaza veštačenjem sama priloži nalaz i mišljenje veštaka
odgovarajuće struke.
Dakle, postoji određivanje odnosno angažovanje veštaka:
 Rešenjem suda
 Od strane same stranke

U svakom slučaju, veštačenje po pravilu vrši jedan veštak koga određuje sud, a ukoliko sud utvrdi da je
u pitanju složenije pitanje može da odredi dva ili više veštaka. Pored fizičkog lica, može se odrediti i
specijalizivano pravno lice(neki institut) i tada se pred sudom pojavljuje fizičko lice koje je zaposleno u
tom pravnom licu. Veštak se po pravilu određuje iz Registra sudskih veštaka ali može se desiti da za
utvrđivanje konkretne ćinjenice nema adekvatnog veštaka u Registru i tada se određuje bilo koje lice
koje raspolaže potrebnim stručnim znanjima.
Veštak ima određene obaveze i određena prava:
U prvom redu, veštak je dužan da se odazove pozivu suda i da blagovremeno podnese svoj nalaz
i mišljenje. On može da uskrati veštačenje iz istih razloga iz kojih svedok može da uskrati svedočenje ili
da odgovor na pojedina pitanja, Osim toga, sud može da oslobodi veštaka dužnosti veštačenja iz drugih
opravdanih razloga( usled prevelikog obima posla). U svakom slučaju, ukoliko se veštak ne odazve
pozivu suda iako je uredno upozoren na posledice nedolaska ili ukoliko odbije da veštači a nema
opravdane razloge za to, prema veštaku se mogu primeniti novčane kazne.Za razliku od svedoka, veštak
ne može biti prinudnim putem doveden u sud. Međutim, veštak isto kao i svedok odgovara za štetu koju
je izazvao ukoliko je neopravdano odbio da dođe pred sud ili je neopravdano odbio da veštači. Naravno,
sud upozorava veštaka na posledice. Iako je veštak odnosno veštačenje se tretira kao dokazno sredstvo,
uticaj veštaka na donošenje odluke o osnovanosti TZ je prilično veliki i zato imajući u vidu sve veći broj
sporova gde je potrebno angažovanje veštaka zarad utvrđivana činjenica koje sud ne može sam da
utvrdi time je uloga veštaka i njegov uticaj na presuenje je sve veći. Upravo zbog toga, Zakon predviđa
da se veštak može isključiti i izuzeti iz istih onih razloga koji su propisani za sudiju. Stranka je dužna da
podnese zahtev za izuzeće veštaka onda kada postoji razlog za njegovo izuzeće i mora da naravno
potkrepi taj zahtev. O zahtevu odlučuje sud. Institut isključenja i izuzeća veštaka je propisan da bi se
obezbedila objektivnost ovog dokaznog sredstva, tj nepristrasnost veštaka u konkretnom postupku
imajući u vidu veliki njegov uticaj na presuđenje. Neophodno je obezbediti nepristrasnost veštaka kako
prema parničnim strankama tako i prema predmetu spora. Kako izgleda samo izvođenje dokaza
veštačenjem ?
Sud je taj koji određuje predmet veštačenja i postavlja pitanja veštaku na koja on treba da
odgovori. U tom smislu, veštaku se mogu dati potrebna razjašnjenja, može mu se dozvoliti da razgleda
spise predmeta, mogu se izviditi novi dokazi na njegov predlog. Veštak kada obavi svoj posao, mora da
dostavi sudu svoj pismeni nalaz i mišljenje pre održavanja ročišta i to 15 dana pre odrzavanja ročišta, a
sud strankama 8 dana pre održavanja ročišta, oni su značajni u kontekstu pripreme stranaka i suda za
ročište na kome će biti prisutan veštak i na kome će veštak odgovarati na pitanja. Nalaz veštaka je opis
predmeta veštačenja, a mišljenje veštaka je njegov stručan zaključak o predmetu veštačenja. Ukoliko je
sud odredio samo jednog veštaka može se desiti da nalaz i mišljenje ne bude sasvim jasan ili da se
postavi bilo kakva sumnja da je nalaz i mišljenje sačinjeno na stručan način u skladu sa pravilima
struke. U takvoj situaciji sud će ostaviti dodatni rok veštaku da ispravi nalaz i mišljenje i da otkloni te
nedostatke a sama stranka opet u skladu sa načelom kontrdiktornosti ima pravo da dostavi primedbe
na nalaz i mišljenje veštaka. Pošto stranka ne mora isto kao ni sud raspolagati stručnim znanjima o
kojima veštak daje nalaz i mišljenje, ZPP dozvoljava stranci da angažuje drugog veštaka upisanog u
71

Registar ili nekog drugog stručnjaka za tu oblast ili da taj veštak u ime stranke sačini primedbe na nalaz
i mišljenje veštaka, podnese novi nalaz i mišljenje ili da na samom ročištu postavlja pitanje drugom
veštaku. U ovoj situaciji veštak se može javiti kao stručni pomagač same stranke, da bi sama stranka
mogla da se suprotstavi nalazu i mišljenju veštaka koji su po nju nepovoljni ako sama stranka ne
raspolaže tim stručnim znanjima. Ukoliko je određeno više veštaka da daju nalaz i mišljenje o
određenim stručnim činjenicama, oni bi po pravilu trebalo da podnesu zajednički nalaz i mišljenje
ukoliko se slažu u svim pitanjima, a ukoliko se ne slažu onda svaki može da podnese ponaosob svoj
nalaz i mišljenje. Ukoliko se stavovi veštaka bitno razliku ili je nalaz jednog ili više veštaka nejasan,
nepotpun, protivrečan i sl. Sud može na predlog stranke da odredi novo veštačenje. U svakom slučaju se
veštačenje određuje na predlog stranke, i inicijalno veštačenje i ovo novo kojim se otklanjaju nedostaci
u prethodnom veštačenju(u skladu sa pravilom o subjektivnom teretu dokazivanja). Sud određuje
izvođenje dokaza veštačenjem ex offo samo u onim slučajevima u kojima se može odredi izvođenje
dokaza veštačenjem ex offo a to su postupci u kojima inače važi istražno načelo. Kada je u pitanju ocena
dokaza veštačenjem, nalaze i mišljenje sud ceni slobodno kao i inače u skladu sa pravilom o slobodnoj
oceni dokaza. Međutim, to je zakonsko pravilo koje se u praksi teško spovodi upravo zbog toga što su
predmet veštačenja činjenice o kojima sud nema stručno znanje i upravo zbog nedostatka stručnog
znanja na strani suda dovodi sud u situaciju da je sud vezan mišljenjem i ne može ga ceniti slobobno kao
što ceni druga dokazna sredstva. U svakom slučaju, pored obaveza veštaka(da se odazove pozivu i da
veštači i da sačini nalaz i mišljenje u roku i da odgovara na pitanja na ročištu) veštak ima i određena
prava a ta prava se pre svega odnose na naknadu onih troškova koje ima i sam svedok.
Veštak ima pravo na naknadu putnih troškova, troškova ishrane i smeštaja, na izgubljenu
zaradu ali ima i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje.
28 SASLUŠANJE STRANAKA KAO DOKAZNO SREDSTVO

U poređenju sa drugim dokaznim sredstvima tretira kao najslabije dokazno sredstvo uslovno rečeno jer
u našem pravu ne postoji hijerarhija dokaznih sredstava nego da svako dokazno sredstvo apstraktno
gledano ima jednaku pravnu snagu i da se svaka činjenica može načelno utvrđivati svakim dokaznim
sredstvom.
Saslušanje stranak se tretira kao najslabije dokazno sredstvo jer se sud odlučuje na njega ako i pored
drugih dokaznih sredstava nađe da je neophodno radi utvrđivanja bitnih činjenica što znači da će se
ovaj dokaz primeniti onda kada su upotrebljena sva dokazna sredstva a i pored toga sud nije uspeo da
utvrdi bitne činjenice ili kada stranke apsolutno nemaju da predlože druga dokazna sredstva pa
predlažu da se izvede saslušanje stranaka. Zato ovo dokazno sredstvo ima supsidijerni karakter u
smislu da se koristi onda kada su iscprljena sva druga dokazna sredstva kojima se utvrđuju bitne
činjenice ili jednostavno nema drugih dokaznih sredstava kojima bi se utvrdile bitne činjenice. Na
ovakav način se saslušanje stranaka kao dokazno sredstvo tretira kao slabije dokazno sredstvo zato što
se od samih stranaka ne može očekivati da bud objektivne u stvari koja se njih direktno tiče. Svaka
stranka je zainteresovana da se parnični postupak okonča u njenu koristi i samim tim će svoj iskaz tome
prilagoditi. Prema tome ne može se očekivati objektivnost i tretira se na ovaj način i zato je na neki
način najslabije dokazno sredstvo tačnije ima najslabiju saznajnu vrednost.Cilj ovog dokaza je isto kao i
saslušanje svedoka i samim tim neka pitanja koja se odnose na saslušanje svedoka primenjuju se i na
salsušanje stranaka. To znači da ukoliko kod svedoka nije neophodno da ima parničnu sposobnost jev je
dovoljno da može da saopšti sudu saznanja o činjenicama koje je opazio ili saznao o njima na drugi
način. Kod stranaka je neophodno da stranka ima parničnu sposobnost ali ukoliko je ona nema
saslušava se njen zakonski zastupnik. Međutim, sud može da odluči da se i parnično nesposobna
stranka sasluša ukoliko je njeno saslušanje moguće a kada je stranka pravno lice onda se saslušava ono
lice koje je po zakonu ili drugom opštem aktu određeno da zastupa to pravno lice. Ukoliko imamo da se
bilo na strani tužioca ili tuženog pojavi više lica kao suparničari, onda će sud odlućiti da li će se saslušati
svi suparničari ili je dovoljno da se saslušaju samo neki od njih. Stranke se saslušavaju neposredno na
ročištu ali da sud kao i kod svedoka može da odredi da se stranka sasluša putem konferencijske veze ili
putem uređaja za tonsko ili optičko snimanje, tj na isti način na koji je to moguće i kod svedoka. Sud
može da odluči da se sasluša samo jedna parnična stranka ako je zaključio da drugoj parničnoj stranci ili
72

njenom zastupniku nisu poznate činjenice ili ukoliko zaključi da saslušanje te druge stranke nije
moguće, kao i kada jedna stranka odbije da se odazove pozivu suda ili odbije da da iskaz. Tu je razlika
između saslušanja stranaka i svedoka. Ukoliko svedok odbije da pristupi sudu i odbije da da iskaz,
prema svedoku mogu da se primene mere prinude, dakle on može da bude prinudno doveden i novčano
kažnjen. Nasuprot tome, ukoliko stranka odbije da da iskaz, prema stranci koja se nije odazvala, tj nije
došla na ročište ili odbije da da iskaz, ne mogu da se primene nikakve prinudne mere(prinudno
dovođenje, novčana kazna). A sud će sam da ceni od kakvog je značaja to što je stranka odbila da da
iskaz odnosno da se podvrgne saslušanju. Postoji saslušanje stranaka kao dokazno sredstvo, ali postoji i
informativno saslušanje stranke. To je saslušanje stranke koje ima za cilj da se razjasne neke njene
nepotpune ili nejasne tvrdnje koje je stranka iznela i u takvoj situaciji nije dokazno sredstvo eć se
koristi samo u funkciji pojašnjenja. Isto tako, pravilo je da se stranka saslušava na ročištu pred sudom a
moguće je i pred zamoljenim sudom ukoliko stranka zbog pojedinih smetnji ne može da pristupi sudu
pred kojim se vodi postupak ili ukoliko bi to prouzrokovalo nesrazmerne troškove. Ponovimo, ovom
dokaznom sredstvu se pribegava samo onda kada i pored drugih izvedenih dokaza ne mogu da se
utvrde bitne činjenice ili nema drugih dokaza. Nužna subjektivnost stranaka u parničnom postupku
ovde ne postoji jer svaka stranka želi da spor dobije. Zbog toga ovo dokazno sredstvo ima supsidijerni
karakter u odnosu na sva druga dokazna sredstva u parničnom postupku.
29 OKONČANJE PARNIČNOG POSTUPKA PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

Redovno, okončava se donošenjem presude, odnosno odluke kojom se rešava o tome da li je tužbeni
zahtev osnovan ili ne, u većini slučajeva je to presuda, u nekim parničnim postupcima se donosi u formi
rešenja ali to je izuzetak i odnosi se na parnični postupak zbog smetanja državine i parnični postupak
za izdavanje platnog naloga.
29.1 Povlačenje tužbe
Parnični postupak se vodi do njegovog meritornog okončanja odnosno do donošenja presude kojom se
odbija TZ tužioca. Kada se jednom donese takva presuda i ta presuda bude pravosnažna, tužilac više
neće moći da protiv tuženog podnosi tužbu sa istim TZ.
Nasuprot tome, ukoliko se tužba povuče o tome se donosi rešenje. Tuženi se ne izjasni o tome da li se
slaže sa povlačenjem ili se protivi povlačenju, u roku od 8 dana smatra se da se saglasio s apovlačenjem
tužbe. U bilo kom trenutku da je povučena tužba, parnični postupak se u tok situaciji uvek okončava
rešenjem i tužba koja je povučena može se ponovo podneti. Bez ikakvog uticaja je trenutak u kom je
tužba povuče. Povučena tužba se smatra kao da nikada nije ni bila podneta i može se u bilo kom
trenutku ponovo podneti.
Tužba se može povući ne samo u prvostepenom postupku, već sve do pravosnažnog okončanja
postupka, pa se tako može desiti da se tužba povuče i dok traje postupak po žalbi( pred drugostepenim
sudom). I tada se naravno traži saglasnost tuženog i važe sva pravila kao i u prvostepenom postupku, sa
razlikom da ako je povučena u drugostepenom postupku, sud će da utvrdi da je prvostepena presuda
bez dejstva a ako je podneta i žalba protiv presude onda će ta žalba biti odbačena. U prvostepenom
postupku ukoliko se povuče tužba postupak se okončava deklaratornim rešenjem, a ukoliko se povuče
nakon što je doneta prvostepena presuda, onda je sud dužan da osim što će utvrditi da je tužba
povučena da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva, a ukoliko je izjavjena žalba, žalba će biti
odbačena.
Tužba se može povući direktnom izjavom tužioca, tako što će podneti podnesak sudu, ili tako što će to
uraditi na samom ročištu, a može i pisana i usmena forma jer ZPP propisuje da je dozvoljena i pismena i
usmena forma osim ako za neke parnične randje nije propisana tačno određena forma. Tužilac kad
povlači tužbu, bilo putem podneska, bilo a ročištu, nije dužan da daje razloge povlačenja. U svakom
slučaju, sud kada su ispunjeni svi uslovi, donosi rešenje kojim se utvrđuje da je tužba povučena i na taj
način se parnični postupak okončava.
73

Pored povlačenja tužbe koje se može desiti izričitom izjavom, bilo na ročištu, bilo u formi podneska,
postoje određene situacije u kojima ZPP propisuje fikciju povlačenja tužbe. Npr ukoliko sud naloži
stranci da otkloni nedostatke u tužbi koja je neuredna a stranka u roku ne postupi po nalogu suda,
smatraće se da je tužba povučena. Druga situacija je kada na pripremno ročište ne dođe tužilac a uredno
je pozvan, smatra se da je povukao tužbu. Treća situacija je kada se na ročištu za glavnu raspravu ne
pojave ni tužilac ni tuženi, a uredno su pozvani. Četvrta situacija je kada tužilac smanji svoj
TZ(povećanje TZ je preinačenje) smanjenjem se smatra da je tuzilac u tom delu povukao tužbeni
zahtev.
Rekli smo da tužba koja je povučena ima za posledicu okončanje postupka donošenje rešenja o
povlačenju tužbe i da jednom povučena tužba može uvek ponovo da se podnese.
Jedina sankcija se ogleda u obavezi nadoknade parničnih postupka suprotnoj stranci osim ukoliko je
povukao tužbu odmah posle ispunjenja TZ od strane tuženog.
Osim povlačenjem tužbe, parnični postupak se može okončati drugim procesnim rešenjem, npr
rešenjem o odbacivanju tužbe koje se donosi zbog toga što postoje neotklonjive procesne smetnje koje
sprečavaju sud da postupa(apsolutna nenadležnost, pravosnazna presuda, već teče parnica,
nepostojanje pravnog interesa).
29.2 Sudsko poravnanje
Ono kao način okončanja parničnog postupka predstavlja rezultat delovanja načela dispozicije u
parničnom postupku i sudsko poravnajnje se smatra najpoželjnijim vidom okončanja parničnog
postupka, jer za razliku od okončanja parničnog postupka donošenjem presude koja uvek stvara
pobedničko – gubitničku situaciju, ideja sudskog poravnjanja je u sporazumnom okončanju parničnog
postupka voljom stranaka. To je zaključenje sporazuma koji proizvodi određene materijalnopravne i
procesnopravne efekte. Suština je da svaka od stranaka popusti da bi se došlo do sporazuma koji je
obostrano prihvatljiv. Jedna od osnovnih dužnosti koje sud ima na pripremnom ročištu i da ukaže
strankama na mogućnost mirnog rešenja spora a to upućuje na postupak medijacije ili da stranke bez
toga pred samim sudom zaključe sudsko poravnanje i na taj načinu utvrde njihove sporne odnose.
Sudsko poravnanje se može zaključiti sve do pravosnažnog okončanja postupka što znači da može i u
prvostepenom i u drugostepenom postupk, odnosno nakon donošenja prvostepene presude. U svakom
slučaju, iako je zaključenje sudskog poravnanja pravo stranaka pravo stranaka koje proizlazi iz načela
dispozicije, to ne znači da sud nema nikakvu ulogu u potupku zaključenja sudskog poravnanja, jer
njegova prva i osnovna uloga jeste da ukaže strankama na tu mogućnost, a i sud ima nadzornu ili
kontrolnu ulogu suda koja se ogleda u tome da sud ne može zaključiti poravnanje u pogledu onog TZ
kojim stranke ne mogu slobodno da raspolažu, tj u kojima ne važi načelo dispozicije. Ukoliko bi stranke
pokušale da zaključe sudsko poravnanje u takvom parničnom postupku, uloga suda je da takvo
poravnanje ne dozvoli. Sud u takvoj situaciji ukoliko smatra da se radi o p. p. u kome stranke ne mogu
slobodno da raspolažu TZ a stranke žele da zaključe sudsko poravnanje, sud će doneti rešenje kojim ne
dozvoljava zaključenje sudskog poravnanja. Obrnuto, ukoliko stranke žele i ukoliko su ispunjeni uslovi,
sud ne donosi tada nikakvu odluku o tome, nego se samo sudsko poravnanje prima na zapisnik.
Sačinjava se zapisnik o tome da je zaključeno sudsko poravanje i taj zapisnik sadrži sadržinu sudskog
poravnanja. Znači, moguće su dve situacije, da sud kaže u ovom postupku nije dozvoljeno zaključenje
sudskog poravnanja, radi se o postupku u kome stranke ne mogu slobodno da raspolažu tužbenim
zahtevima, sud tada donosi rešenje kojim ne dozvoljava zaključenje sudskog poravnanja i protiv tog
rešenja stranke imaju pravo zalbe. Obrnuto, ukoliko sud smatra da je dozvoljeno zaključenje sudskog
poravnanja i stranke to žele, bilo da ih je sud podučio, bilo stranke samoinicijativno, ako su ispunjeni svi
uslovi, ne donosi se nikakva odluka nego se sačinjava zapisnik o postignutom sudskom poravnanju pred
sudom. Poravanje je po svojoj prirodi ugovor među strankama, taj ugovor se zaključuje pred sudom i
unosi u sudski zapisnik, a smatra se zaključenim kada stranke, nakon što pročitaju zapisnik o
poravnanju isti i potpišu. Kao što imaju pravo da dobiju prepis presude kojom se okončava parnični
postupak, na isti način imaju i na overen prepis zapisnika. Predmet sudskog poravnanja jeste tuzbeni
zahtev s tim što se sudsko poravnanje može zaključiti o celom TZ ili o delu TZ. Ukoliko je u pp tužbom
74

istaknuto više TZ, može se zaključiti sudsko poravnanje samo u pogledu jednog od njih ili u pogledu
nekog od njih, ne mora u pogledu svih, to je volja stranaka. Od volje stranka zavisi da li će zaključiti
sudsko poravnanje, kada će ga zaključiti( prvostepeni, drugostepeni postupak a ukoliko je zaključeno
nakon što je doneta prvostepena presuda, sud će doneti rešenje kojim se utvrđuje da je ta prvosteoena
presuda bez dejstva i obustaviti parnični postupak), ali od volje stranaka zavisi i obuhvat sudskog
poravnanja u smislu da li će se zaključiti o delu TZ ili o celini ili ukoliko ih ima više, da li će se zaključiti o
svim ili samo o nekim TZ. Kao što se sudsko poravnanje odnosi na TZ, stranke mogu sudskim
poravnanjem mogu da urede i neka druga pitanja koja uopšte nisu bila predmet TZ. Sve je posledica
volje odnosno sporazuma stranaka. Sudsko poravnanje se odnosi na tužbeni zahtev ili njegov deo.
Koja su dejstva sudskog poravnanja?
- Sudsko poravnanje jeste ugovor, ali ono ima bitna procesnopravna dejstva i to su da kada je
zaključeno, njegovo osnovno dejstvo jeste o tome da o TZ o kome je zaključeno sudsko poravnanje ne
može se podneti nova tužba. Ima značaj negativne procesne pretpostavke odnosno procesne smetnje za
vođenje parničnog postupka. Proizvodi negativno dejstvo materijalne pravosnažnosti.
-Drugo bitno dejstvo je to što sudsko poravnanje predstavlja izvršnu ispravu a to znači da na osnovu
sudskog poravnanja može se direktno pokrenuti izvršni postupak ukoliko stranka kojoj je naložen neki
postupak u sudskom poravnanju o dospelosti, onda poverilac iz sudskog poravnanja može da pokrene
prinudno izvršenje. Postaje izvršno onog trenutka kada dospe potraživanje iz sudskog poravnanja.
Sudsko poravnanje je ugovor i on ima i procesnopravna dejstva i baš zato što je ugovor a ne sudska
odluka, ono se može pobijati samo tužbom za poništaj sudskog poravnanja. Razlozi za poništaj nisu
zakonom definisani. To mogu biti razlozi za poništaj u sferi materijalnog prava ili u sferi procesnog
prava. Ukoliko sudsko poravnanje bude poništeno, parnični postupak se nastavlja kao da sudsko
poravnanje nije ni bilo zaključeno. Parnični postupak će se nastaviti od te faze u kojoj je sudsko
poravnanje bilo zaključeno. Poništaj sudskog poravnanja je moguć samo po tužbi jer sudsko poravnanje
nije sudska odluka i samim tim ne može se pobijati redovnim i pravnim lekovima već isključivo
TUŽ BOM ZA PONIŠ TAJ.
29.3 Presuda
Jedan od načina okončanja parničnog postupka. Ona je redovan način okončanja parničnog postupka.
Sud u parnično postupku odlučuje u formi presude i u formi rešenja. To su dve vrste odluka koje se
donose u parničnom postupku.
O osnovanosti TZ sud uvek odlučuje presudom osim u postupku zbog smetanja državine i u postupku za
izdavanje platnog naloga kada odlučuje rešenjem. Isto tako, deo presude koji se bavi troškovima, donosi
se u formi rešenja. U svim drugim situacijama kada sud ne odlučuje presudom, on odlučuje rešenjem.
To mogu biti rešenja:
- kojima okončava parnični postupak meritorno(smetanje državine, platni nalog)
- kojima okončava parnični postupak nemeritorno(rešenje o povlačenju tužbe, rešenje o odbacivanju
tužbe)
-rešenja o formalnom upravljanju parnicom(spajanje, razdvajanju, zakazivanje, odlaganje ročišta)
-rešenja o materijalnom upravljanju parnicom(rešenje kojima se određuje izvođenje dokaza, ili odbija
predlog o izvođenju dokaza)
Presuda je pojedinačan akt suda kojim sud odlučuje o osnovanosti TZ. Ona predstavlja
konkretizaciju zakonske norme ili opšte pravne norme na konkretan spor. Postoje različite
podele odnosno klasifikacije u zavisnosti od toga šta se uzima kao kriterijum podele.
1. U zavisnosti od toga da li se usvaja ili odbija TZ presuda može biti:
75

Usvajajuća - može se podeliti na osuđujuću(kondemnatorna), utvrđujuću(deklarativnu) i
preobražajnu(konstititutivna) a osnov ove podele je vrsta pravne zaštite koja se presudom pruža.
Odbijajuća - Nasuprot tome, presuda kojom se odbija TZ kao neosnovan, uvek je po svojoj pravnoj
prirodi utvrđujuća jer se njome konstatuje da je TZ neosnovan, tj. utvrđuje seda tužilac nema pravo na
onu pravnu posledicu koju je tužbom tražio.
2. U zavisnosti značaja koji presuda ima za okončanje parničnog postupka:
Konačna – odlučuje se o osnovanosti TZ, kako o osnovu, tako i o visini TZ
Međupresuda – odlučuje se samo o osnovu TZ tj samo se utvrđuje da postoji osnov TZ
3. U zavisnosti od toga da li je presudom odlučeno o celom TZ,o svim TZ ili samo o delu TZ:
 Delimične
 Potpune
4. Imajući u vidu postupak koji prethodi donošenju presude možemo razlikovati:
- Presudu na osnovu usmene kontradiktorne glavne rasprave
- Presude kojima ne prethodi usmena kontradiktorna glavna rasprava – na osnovu
propuštanja, na osnovu izostanka, na osnovu priznanja, na osnovu odricanja, presuda bez
raspravljanja
30 PRESUDA NA OSNOVU PROPUŠTANJA

Kada smo govorili o držanju tuženog u pp, rekli smo da on nakon što mu je tužba dostavljena, tj nakon
što je parnica počela da teče da se od tog trenutka za tuženog aktivira procesni teret da na tubu
odgovori i rekli smo da su moguće različite situacije odnosno različito držanje tućenog. Moguće je da
tuženi odgovori na tužbu i prizna TZ, moguće je da odgovori na tužbu i ospori TZ. Moguće je i da tuženi
ne odgovori na tužbu ili da odgovori ali da taj odgovor ne sadrži sve zakonom propisane obavezne
elemente. U tom slučaju se smatra da odgovor na tužbu nije ni podnet.
Uslovi za donošenje presude zbog propuštanja:
1. propuštanje tuženog da odgovori na tužbu ili činjenica da je odgovorio na tužbu ali je taj
odgovor nepotpun, ne sadrži sve zakonom propisane obavezne elemente, jeste samo jedan od
uslova koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla doneti presuda zbog propuštanja. Ukratko:
da je tuženi propustio d odgoovri na tužbu i da ona ne sadrži sve zakonom propisane
elemente
Međutim , pored ovog uslova treba da budu ispunjeni i neki drugi uslovi da bi se ova presuda mogla
doneti.
2. da je tuženom tužba uredno dostavljena (lično ili ukoliko to nije bilo moguće da je pribijena na
oglasnu tablu suda) i da je tuženom uz tužbu dostavljena i pouka o posledicama propuštanja
davanja odgovora, kao i upozorenje na procesni teret. Ukratko: da je tužba dostavljena
tuženom i da je pored toga dostavljena i pouka o tome šta će se desiti ukoliko tućeni ne
odgovori na tužbu
3. osnov proizlazi iz navedenih dokaza i činjenica, tj.neophodno je da kada sud na ono činjenično
stanje koje je navedeno u tužbi, primeni normu materijalnog prava da iz toga proizlazi da je
tužioče TZ osnovan. Ovaj uslov se još naziva i konkludentnost tužbe što znači da iz činjenica i
dokaza navedenih u tužbi mora da proizlazi osnovanost TZ. Ukratko: da su činjenice u skladu
sa dokazima koje je predložio i da iz tih činjenica i dokaza proizlazi da je TZ odnovan
4. da ne postoje opšte poznate činjenice iz kojih proizlazi da je tužni bio opravdano sprečen
da odgovori na tužbu
Pored ovih, postoji još jedan, negativno formulisan uslov:
76

5. NE MOŽE se doneti presuda, ukoliko se radi o tužbenom zahtevu o kome stranke ne mogu
slobodno raspolagati (gde ne važi načelo dispozicije), čak iako su ispunjeni svi navedeni
uslovi
Videli smo da je jedan od uslova da tužba je konkludentna, što znači da iz činjenica i dokaza navedenih u
tužbi proizlazi da tužilac ima pravo na posledicu koju je tražio. Ako sud vidi da nije konkludentna,
odnosno da iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost TZ, sud će ipak zakazati pripremno
ročište, i tada tužilac ima priliku da preinači tužbu, kako bi postala konkludentna. Ako tada to ne uradi,
presudom će odbiti tužbeni zahtev!
Ova presuda je instrument procesne discipline, kojim se utiče na tuženog da se uključi/aktivira.
Tuženi može, nakon saznanja da je doneta presuda zbog propuštanja:
1. upotrebiti predlog za vraćanje u pređašnje stanje, to je opšte procesno sredstvo koje se koristi u
onim situacijama u kojima je stranka propustila rok ili ročište, pa je nastupila prekluzija), i uz predlog,
dostaviti odgovor na tužbu. Ako se uspešno usvoji predlog, presuda će se ukinuti i rešenjem kojim se
usvaja predlog, postupak se nastavlja;
2. tuženi može da se žali, da ističe da nisu bili ispunjeni uslovi, ali ne može pobijati zbog pogrešno ili
nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (jer sud nije ni utvrđivao, već je uzeo u obzir ono što je tužilac
naveo, dok tuženi nije ni osporavao te navode)
Presuda na osnovu propuštanja je zasnovana na principu afirmativne litiskontestacije što znači da

stranka koja ćuti o određenim činjenicama, na taj način prećutno priznaje te činjenice. To je opšti
princip ZPP-a. Kada smo pričali o dokazivanju rekli smo da se ne dokazuju one činjenice koje ne samo
da je stranka priznala nego ni one činjenice koje stranka nije osporila. Upravo u ovom slučaju presude
zvog propuštanja imamo to pravilo jer tuženi nije odgovorio na tužbu, nije osporio činjenice na kojima
se zasniva TZ pa se polazi od togada je tućeni prećutno priznao te činjenice na kojima se TZ zasniva.
31 PRESUDA ZBOG IZOSTANKA

Moguća je u postupcima u kojima se tužba ne dostavlja na odgovor, već se tuženom tužba dostavlja
zajedno sa pozivom na pripremno ročište/prvo ročište za glavnu raspravu. Ona predstavlja sankciju za
tuženog koji se nije pojavio, a prethodno nije ni osporio tužbeni zahtev i spada u presude bez
održavanja kontradiktorne rasprave.
Uslovi:
1. kao i za svaku presudu, da su ispunjene sve procesne pretpostavke za meritorno odlučivanje
2. da se tuženi nije pojavio, a nije prethodno osporio tužbeni zahtev
3. da je prethodno uredno pozvan
4. da je uz poziv poučen, šta će se dogoditi ukoliko se ne pojavi na ročište
5. da nije podneskom osporio tužbeni zahtev
6. da je tužba konkludentna
7. da su činjenice i dokazi kao jedna logička celina, tj.da nisu u suprotnosti sa opšte poznatim
činjenicama
8. da ne postoje opšte poznate činjenice koje bi opravdale izostanak
9. NE MOŽ E se doneti, ako se radi o postupku u kome stranke ne mogu raspolagati (gde ne važi
načelo dispozicije)
- bitno je, da se tuženi nije pojavio i da nije prethodno osporio tužbeni zahtev/tužbu!
- to mogu biti na primer: *sporovi male vrednosti (gde nema dostavljanja tužbe, već sud kada
ispita procesne pretpostavke, odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu); *postupak zbog
77

smetanja državine (tužba se ne dostavlja, ovde se donosi rešenje zbog izostanka, ako se ne
pojavi; u pitanju je izuzetak, da se meritorno odlučuje rešenjem)
Kada je doneta presuda, tuženi ima 2 mogućnosti:
1. predlog za vraćanje u pređašnje stanje + podnesak kojim osporava tužbu (ukoliko je
zaista opravdano izostao, usvaja se predlog, ukida presuda i postupak se nastavlja)
2. žalba (takođe, ne može zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja)
32 PRESUDA NA OSNOVU PRIZNANJA/ODRICANJA

- donose se na osnovu dispozitivnih raspolaganja stranaka
- načelo dispozicije – stranke utiču na sve u postupku
- mogu svojom voljom uticati na okončanje postupka (priznanje ili odricanje od tužbenog
zahteva)
32.1 Presuda na osnovu priznanja
- usvaja se tužbeni zahtev kada tuženi da izjavu kojom priznaje isti; izjavom obaveštava sud da
tužiočev zahtev smatra osnovanim, i da pristaje da sud donese presudu kakvu je tužilac tražio =
dispozitivna radnja tuženog
- bitno – tuženi time ne priznaje i činjenice na kojima se zasniva zahtev, one koje je naveo tužilac;
ujedno, oslobađa sud ispitivanja tih činjenica
- izjavu može dati usmeno (na ročištu) ili podneskom (pisana forma)
- izjava ne sme biti učinjena pod uslovom ili ograničenjem, jer u tom slučaju, ne bi bila
punovažna!
- ukoliko tuženi prizna zahtev, nije potreban nikakav tužiočev predlog
- sud će doneti presudu, ali se ne bavi utvrđivanjem činjeničnog stanja – do toga ne dolazi, jer
tuženi pristaje na pravnu posledicu koju je tražio tužilac
- moguća je samo u postupcima koji su zasnovani na načelu dispozicije
- ukoliko bi tužilac tražio nešto suprotno prinudnim propisima, ne bi mogla presuda
- izjava o priznanju, moguća je samo do zaključenja glavne rasprave u prvostepenom postupku!
- izjava je opoziva, do donošenja presude
Pobijanje žalbom ove presude:

1. najpre, zbog mana volje (jer je u pitanju izjava volje, pa zbog postojanja nedostataka u istoj) –
ukoliko je tuženi bio pod uticajem pretnje, prinude, prevare ili zablude
2. bitne povrede odredaba parničnog postupka
- Ne može zbog pogrešne primene materijalnog prava, niti zbog pogrešno ili nepotpuno
utvrđenog činjeničnog stanja!!
32.2 Presuda na osnovu odricanja
- sud odbija tužbeni zahtev kao neosnovan, ukoliko tužilac izjavi da se odriče istog; izjava kojom
obaveštava sud da sopstveni zahtev smatra neosnovanim = dispozitivna radnja tužioca
- takođe, proističe iz načela dispozicije
- u korist tuženog, odbija se tužbeni zahtev
- izjava se može dati usmeno/pismeno
- mora se dati na nesumnjiv način tj.bez uslova i ograničenja, koja bi ukazivala na sumnju o jasnoj
izjavi
- moraju postojati sve procesne pretpostavke za meritorno odlučivanje
- ne može u postupcima u kojima ne važi načelo dispozicije
- izjavu može dati samo u prvostepenom postupku, do zaključenja glavne rasprave
- opoziv je moguć do donošenja presude
Žalbeni razlozi:
1. mane volje
78

2. bitne povrede odredaba parničnog postupka
33 PRESUDA BEZ ODRŽAVANJA RASPRAVE

- kada se tužba dostavi i tuženi odgovori, pa sud onda uvidi da nema spora o činjenicama
između stranaka
- član 291, stav 2 – u fazi pripremanja glavne rasprave se donosi, po prijemu odgovora na tužbu,
kada sud čitajući tužbu-odgovor, utvrdi da nema spora oko činjenica
- primer: lica A i B, zajam, 10K, pa lice B izjavi „tačno je, uzeo sam zajam, trebalo je da vratim, ali
ja sam ostao bez posla“
- bez održavanja kontradiktorne usmene rasprave
Paralela između presude na osnovu priznanja i ove:

 Priznajem tužbeni zahtev i pristajem da sud donese presudu da platim taj iznos/na presudu
kojom bi se usvojio zahtev; ne priznaje činjenice! – Uvek znači presuda kojom se usvaja TZ
 Dok kod ove presude, lice B ne pristaje na posledicu, kazuje tačno je sve, priznaje činjenice, ali ne
pristaje na posledicu koju lice A traži. Ovde ne mora da se usvoji TZ. Zavisiće od primene
materijalnog prava, da li je osnovan ili ne. Nema spora oko činjenica.
34 DELIMIČNA PRESUDA
- odlučuje se samo o delu TZ, a ako ih je više, samo o nekim od postavljenih
- u situaciji, kada je usled priznanja TZ ili odricanja od TZ ili usled rezultata dokaznog
postupka/raspravljanja, sud stekao uverenje da je deo tužbenog zahteva (ili neki od zahteva)
osnovan/neosnovan, sud može u pogledu njega/njih, da donese delimičnu presudu
- ako postoji jedan tužbeni zahtev, može delimična u delu tog zahteva
- primer: lice A tuži lice B, sud kaže na osnovu do sada izvedenih dokaza, meni je jasno da za deo
od 30K je zahtev neosnovan, dok za ostalih 70K, moraju se dalje izvoditi dokazi
Uslovi:
1. da je u postupku tužilac istakao jedan tužbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv ili više zahteva
koji se mogu pravno odvojiti (slučaj sa kumulativnim zahtevima; eventualni, ne bi mogli, jer su
isključujuće prirode)
2. da se u pogledu dela TŽ , ako je istaknut jedan, ili nekih od više TŽ , može doneti odluka, tj. da su
oni sazreli za odlučivanje/donošenje odluke
3. da sud smatra donošenje delimične presude celishodnim! Sud može, ali i ne mora doneti
delimičnu presudu, ako su ispunjeni uslovi. Razmatraće odnos sazrelog dela i ostatka tužbenog
zahteva.
- moguće je i kada postoji tužba i protivtužba, pa je sud spojio parnice, može se doneti delimična
presuda po pitanju T/PT, ali naravno, ne uvek – ukoliko su zahtevi tako povezani, da je
neophodno odlučiti istom presudom, ne bi se moglo odlučiti delimičnom (primer T i PT su za
razvod braka, ali PT ima navedene drugačije razloge)
- moglo bi kod prostog suparničarstva, jer tu može različita odluka, dok kod jedinstvenog ne bi
moglo, jer se odlučuje jednom presudom, koja je ista prema svim suparničarima); npr.tužim lice
A,B,C, pa lice B prizna, doneće se delimična u odnosu na njega, kojom se usvaja TZ, ili sud smatra
da je u odnosu na lice B dovoljno raspravljen TZ, pa donese delimičnu presudu
Sud NEMA dužnost da donese delimičnu presudu! Stvar je sudske procene celishodnosti, koliki je
deo u odnosu na koji se može doneti delimična presuda, ako je on neznatan/mali, time se ništa neće
postići!
79

Kada se donese delimična presuda, ona postaje *samostalna, *podobna za izvršenje, *podobna za
pravosnažnost, *može žalba
Ona ne uslovljava konačnu presudu, tj.sadržinom sadržinu kojom će se odlučivati o ostalim TZ ili o
preostalom delu!
Postupak se odmah nastavlja o preostalom delu TZ, ne čeka se pravosnažnost delimične presude! Š to
znači, da može paralelno izjavljivanje žalbe, dok teče postupak.
35 MEĐUPRESUDA
- njome se ne odlučuje o delu tz, već o osnovu tužbenog zahteva
- donosi se, najčešće, u postupcima u kojima je zahtev usmeren na isplatu novca ili predaju
zamenjivih stvari
- sud može međupresudom da utvrdi osnov TZ, a da o visini odluči kasnije, kada postane
pravosnažna
- npr. TZ radi naknade štete - utvrđivanje samog iznosa može biti
komplikovano/skupo/dugotrajno/zahtevati veštačenje....pa je celishodnije utvrditi postoji li
najpre osnov
- tuženi osporava i osnov i visinu (primer: prvo, osnov ne postoji, nisam odgovoran za štetu,
nema svih elemenata odgovornosti, a drugo, ako sud ipak nađe da postoji to potraživanje, ono
ne iznosi pet miliona, već milion)
- u tom slučaju, donošenjem međupresude se rešava pitanje osnova, da on postoji! a o visini će se
raspravljati kasnije, nakon pravosnažnosti
- u pitanju je utvrđujuća/deklaratorna presuda – njome se utvrđuje da postoji osnov, a
raspravljanje o visini po pravosnažnosti
- ona je uvek pozitivne sadržine, da osnov postoji, ni ne može biti negativne (to ne postoji, jer
ako osnov ne postoji, neće se ni visina utvrđivati)
- nakon pravosnažnosti, pitanje osnova se više ne može postavljati!!! ostaje samo pitanje
visine/iznosa potraživanja
- kada se donese međupresuda, ZASTAJE SE sa postupkom, čeka se njena pravosnažnost (ako
postane, raspravlja se o visini)
- može se izjaviti žalba/odricanje od žalbe/protek roka za izjavljivanje
- u postupku po žalbi, drugostepeni sud može reći da potraživanje/osnov ne postoji, zato sud,
kada je nesiguran u pogledu osnova, a utvrđivanje visine je kompleksno tj. očekuju se poteškoće
(zahteva složeniji, dugotrajniji dokazni postupak), čeka potvrdu drugostepenog suda da osnov
postoji
- ukoliko se usvoji žalba i ukine međupresuda, odnosno utvrdi da osnova nema, to je putokaz
prvostepenom sudu da odbije tužbeni zahtev
- tuženi kasnije ne može ulaziti u pitanje osnova; može biti zainteresovan da prizna TZ ili da
zaključi sudsko poravnanje
Uslovi:
1. da tužbeni zahtev ima i osnov i visinu
2. da tuženi osporava i osnov i visinu
3. da se raspravljanje u pogledu osnova može odvojiti od raspravljanja u pogledu visine
4. sud zaključi da osnov postoji i da je TZ sazreo za odlučivanje
5. da je donošenje međupresude celishodno (isključivo od suda zavisi, hoće li doneti ovakvu
presudu, on nema dužnost da to uradi!)
80

- izreka uvek glasi: „utvrđuje se da postoji osnov........“
- presuda je podobna samo za formalnu pravosnažnost, jer se njome ne odlučuje o tužbenom
zahtevu/njegovom delu, već samo o osnovu zahteva
- nije podobna za izvršnost, jer je utvrđujuća! (samo kondemnatorne presude, koje sadrže
obavezu koja se kasnije izvršava, imaju to svojstvo)
- događa se ZASTOJ do njene pravosnažnosti, jer dalja sudbina postupka zavisi hoće li
međupresuda postati formalno pravosnažna ili neće
- dobar primer je kada građani tuže državu, pa sudovi čekaju odluku više instance
- ukoliko bi nakon pravosnažnosti međupresude, tužilac povukao tužbu, međupresuda ne bi
imala dejstvo u novom postupku, ponovo bi se utvrđivao osnov (što mu svakako nije u interesu,
jer je njegova pozicija donošenjem međupresude jača!)
- cilj je da se sporno pitanje osnova reši, bez ulaženja u pitanje visine
- ima dejstvo samo u postupku u kom je doneta (da se ne raspravlja o osnovu)
- nema izvršnost!
- pitanje troškova se rešava kasnije, jer je neophodno utvrditi koja je stranka uspela u sporu i u
kojoj meri
XII PREDAVANJE 21.05.2020.
36 REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Pravni lek je parnicna radnja stranke kojom stranka tezi da postigne ukidanje ili preinacenje sudske
odluke koja je doneta na njenu stetu. Stranke su ovlascene za izjavljivanje pravnih lekova, naravno pod
odredjenim uslovima I umesaci (u zavisnosti od toga u kom stadijumu postupka su se umesali)
medjutim od tog pravila da je pravni lek parnicna radnja stranke postoje izuzeci jer postoje I vanredni
pravni lekovi, preispitivanje pravnosnazne presude koje moze da izjavi samo republicki javni tuzilac.
U zavisnosti od toga sta se uzme kao kriterijum podele postoji podela na :
1. Redovne I vanredne redovnim se pobijaju nepravnosnazne sudske odluke a vanrednim pravnim

lekovima se pobijaju pravnosnazne sudske odluke
2. Devolutivni pravni lekovi su oni o cijoj osnovanosti odlucuje sud viseg stepena u odnosu na onaj
sud koji je doneo pobijanu odluku. Njihova karakteristika je devolucija odnosno da nadleznost
za odlucivanje o osnovanosti pravnog leka pripada sudu viseg stepena u odnosu na onaj sud koji
je doneo pobijanu odluku; Remonstrativni pravni lekovi su pravni lekovi o cijoj osnovanosti
odlucuje isti onaj sud koji je I doneo odluku koja se pobija;
3. Suspenzivni I nesuspenzivni pravni lekovi – u zavisnosti od toga da li izjavljivanje pravnog leka
sprecava nastupanje pravnosnaznosti I izvrsnosti pobijane odluke (suspenzivni sprecavaju a
nesuspenzivni ne odlazu nastupanje pravnosnaznosti I izvrsnosti odluke koja se pobija)
4. Jednostrane I dvostrane pravne lekove- u zavinosti od toga da li se pravni lek nakon sto bude
dostavljen sudu dostavlja suprotnoj stranci na odgovor, ukoliko se dostavlja sup stranci na
izjasnjenje radi se o dvostranom pravnom leku a ukoliko se ne dostavlja o jednostranom
5. Reformatorske I kasatorne pravne lekove – u zavisnosti od ovlascenja koja ima sud kada
odlucuje o osnovanosti pravnog leka. Kod kasatornih sod koji odlucuje o pravnom leku moze
samo da potvrdi pobijanu odluku ili da je kasira- ukine ; a reformatoski su oni gde sud koji
odlucuje o osnovanosti pravnog leka ima ovlascenja u punom kapacitetu sto znaci da moze I da
potvrdi pobijanu odluku I da je ukine I preinaci I da sam donese novu odluku.
37 ZALBA PROTIV PRESUDE

Pravo stranke da izjavi zalbu protiv presude jeste konkretizacija ustavne odredbe cl. 36 stav 2 US koja
kaze da svako ima pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlucuje o
81

njegovom, pravu, obavezi ili nekom pravnom interesu. Iz ovog clana proizlazi obaveza zakonodavca da
u svakom postupku u kome se odlucuje o necijim pravima obavezama ili interesima mora da bude
obezbedjena dvostepenost odn da se mora omoguciti da se prvostepena odluka moze pobijati zalbom ili
nekim drugim pravnim lekom ili pravnim sredstvom. Zalba protiv presude jeste redovan pravni lek,
zato sto se izjavljuje protiv prvostepenih nepravnosnaznih presuda. Zalba protiv presude je devolutivan
pravni lek zato sto o njenoj osnovanosti odlucuje sud viseg stepena u odnosu na sud koji je doneo
pobijanu odluku. Ova zalba je dvostran pravni lek zato sto se izjavljena zalba dostavlja suprotnoj stranci
na odgovor, na izjasnjenje. Po pravilu je suspenzivan pravni lek jer po pravilu odlaze nastupanje
pravnosnaznosti i izvrsnosti (od tog pravila postoje izuzeci : clan 368 Zpp-a kojim je propisano da zalba
protiv prvostepene presude kojom se fizickom licu nalaze isplata potrazivanja cija je glavnica manja od
300 eur kao i zalba protiv presude kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaze isplata potrazivanja
cija je glavnica manja od 1000 eur u tim situacijama zalba ne odlaze izvrsenje prvostepene presude).
Reformatorski pravni lek zato sto sud koji odlucuje o osnovanosti zalbe ima ovlascenja u punom
kapacitetu, moze da prvostepenu presudu ukine, preinaci, da sam donese potpuno novu presudu.. Svaka
prvostepena presuda moze se pobijati zalbom u parnicnom postupku, bez obzira na to o kojoj se
presudi radi.
ZALBA
je pravni lek koji se podnosi u pisanoj formi, u formi podneska. Na zalbu se primenjuju svi oni elementi
koje mora da sadrzi svaki podnesak. Pored toga, Zpp-om je propisano koje jos elemente zalba mora da
sadrzi i to su :
- naznacenje presude koja se pobija zalbom;

- oznacenje da li se presuda pobija u celini ili delimicno;
- oznacenje zalbenih razloga
- potpis podnosioca zalbe
Iako se navode 4 elementa, ono sto su minimalni obavezni elementi koje zalba mora da sadrzi su
oznacenje presude koja se pobija i potpis podnosioca.
Zasto ne moraju biti navedeni i elementi da li se presuda pobija u celini ili delimicno i oznacenje
zalbenih razloga? Zato sto drugostepeni sud koji odlucuje o zalbi ce zakljuciti logicno da se pobija
presuda u onom delu u kome je presudjeno na nasu stetu ( u onom delu u kojem smo izgubili u
postupku) . Obrnuto ukoliko je podneta tuzba sa 1 tz na 100.000 din a usvojen je tuzbeni zahtev na
70.000 odbijen za 30.000 ne mora da se navede u kom delu se pobija prvostepena presuda jer ce
drugostepeni sud da zakljuci da je pobija u onom delu u kom nije uspeo (za tih 30.000 din jer je u tom
delu odbijen).
Ako se ne navedu zalbeni razlozi postoje odredjeni zalbenih razlozi na koje drugostepeni sud pazi po
sluzbenoj duznosti. Postoje zalbeni razlozi koje ce drugostepeni sud svakako da ispita da li ti zalbeni
razlozi postoje cak i ako se stranka na njih nije pozvala u zalbi.
Ako je zalba nepotpuna primenjuju se ista pravila kao za podneske, ako je podneta preko punomocnika
a nepotpuna je sud ce je odmah odbaciti, a ako je zalbu podnela stranka koja nema punomocnika a zalba
ne sadrzi neki od ovih obaveznih elemenata sud ce naloziti stranci da otkloni nedostatka i ostaviti joj
rok za otklanjanje nedostataka. Pravo na zalbu postoji protiv svake prvostepene presude donete u pp
bez obzira o kojoj vrsti presude se radi. Medjutim moze se desiti da nakon sto je presuda objavljena,
stranke mogu da se odreknu prava na zalbu, a moguce je i da stranka izjavi zalbu pa da je naknadno
povuce (moze se povuci sve dok drugostepeni sud nije o njoj odlucio). U zalbenom postupku i u
postupku po pravnim lekovima vazi nacelo dispozicije sama stranka odlucuje da li ce se zaliti ili ne,
moze da se odrekne zalbe cim prvostepena presuda bude objavljena a i ako izjavi zalbu moze nju da
povuce sve dok drugostepeni sud nije o njoj odlucio. Zalba protiv presude je prvenstveno usmerena na
to da se ispitaju nedostaci u radu prvostepenog suda na koje stranka koja izjavljuje zalbu ukazuje, da li
je sud u svemu postupao zakonito i pravilno. Zalbeni postupak je vise od toga, u zalbi mogu da se iznose
82

nove cinjenice i da se predlazu novi dokazi pod uslovom da zalilac ucini verovatnim da to nije mogao
bez svoje krivice da ucini do zakljucenja glavne rasprave u prvostepenom postupku.
U nasem zakonu o pp postoje tri grupe zalbenih razloga :
1. bitne povrede odredaba pp

2. pogresna primena materijalnog prava
3. pogresno/nepotpuno utvrdjeno cinjenjicno stanje
Ne mogu se sve prvostepene presude pobijati svim ovim zalbenim razlozima. Presuda zbog propustanja
se ne moze pobijati zbog pogresnog/nepotpuno utvrdjenog cinjenicenog stanja vec samo zbog bitnih
povreda odredaba pp ili pogresne primene mat prava. Takodje, presuda na osnovu priznanja i presuda
na osnovu odricanja se mogu pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba pp i zbog mana volje (izjava
data usled zablude, pretnje, prevare, prinude) a ne mogu se pobijati zbog pogresne primene mat prava i
zbog pogresno/nep utvrdjenog cinjenicnog stanja.
37.1 Bitne povrede odredaba pp kao zalbeni razlog

to su neki nedostaci u postupku pred prvostepenim sudom , radi se o procesnim propustima
prvostepenog suda. ZPP propisuje da bitna povreda odredaba pp postoji ukoliko sud u toku postupka
nije primenio neku odredbu zpp-a ili je primenio ali na nepravilan nacin a taj propust je bio ili je mogao
da bude od uticaja na donosenje nezakonite presude. Manifestuje se dvojako ili tako sto prvostepeni sud
nije primenio neku odredbu zpp-a a bio je duzan da je primeni a druga situacija postoji ukoliko sud jeste
primenio odredbu ali je to uradio na nepravilan nacin. Dodatni uslov je da je takav propust uticao na
donosenje nezakonite i nepravilne odluke, ili je mogao da utice. U zavisnosti od toga da li je uticao ili
mogao da utice, razlikujemo apsolutno bitne i relativno bitne povrede odredaba pp. Razlika izmedju
aps i rel bitnih je sto kod apsolutno bitnih povreda zakonodavac neoborivo predpostavlja da je ta
povreda imala uticaj na donosenje nezakonite ili nepravilne presude dok kod relativno bitnih je
neophodno da se dokaze da postoji uzrocna veza izmedju ucinjenje povrede postupka i donosenja
nezakonite i nepravilne presude. Neophodno je da onaj ko se zali kod rel bitnih povreda dokaze, ucini
verovatnim da je bas zbog te rel bitne povrede postupka doneta prvostepena presuda nezakonita ili
nepravilna. Kod apsolutno bitnih dovoljno je da zalilac dokaze da je nastala neka od aps bitnih povreda
pp i time je njegov zadatak zavrsen, jer zakonodavac kod ovih povreda neoborivo pretpostavlja da je
apsolutno bitna povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne prvostepene presude.
Apsolutno bitne povrede su taksativno nabrojane u zakonu o pp, clan 374 stav 2 , ima ih 12 (ne uce se
sve napamet). One se mogu grupisati na povrede pravila o procesnim pretpostavkama, povrede nacela
pp, povrede samog postupka i povrede zakonskih odredaba kojima se regulise sadrzina prvostepene
presude.
One mogu biti otklonjive i neotklonjive. To razlikovanje je bitno zbog karaktera odluke koju ce doneti
drugostepeni sud ukoliko nadje da je u prvostepenom postupku ucinjenja aps bitna povreda. Ako
kazemo da je ova povreda neotklonjiva to znaci da je postojanje takve povrede sprecava svako dalje
postupanje suda u tom predmetu. Ako kazemo da je otklonjiva to znaci da je u ponovljenom postupku
prvostepeni sud moze otkloniti, ispraviti taj nedostatak. Primer za neotklonjivu povredu odredaba zpp-
a : prvostepeni sud je odlucio o tz koji ne spada u nadleznost suda nego se radi o pravnoj stvari koja je u
nadleznosti organa uprave – to je neotklonjiva aps bitna povreda zato sto ona sprecava svaki sud da
dalje postupa u toj pravnoj stvari. Kakva je posledica ukoliko drugostepeni sud po zalbi utvrdi da je
ucinjena neka neotklonjiva aps bitna povreda od pp ? Rezultat je da drugostepeni sud ukida
prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu, zato sto se ne moze vise u toj pravnoj stvari postupati (zato
pored ukidanja i odbacuje tuzbu jer kada bi samo ukinuo prvostepenu presudu i vratio je na ponovno
sudjenje to bi znacilo da prvostepeni sud ce ponovo da vodi postupak u toj pravnoj stvari) ali to ovde
nije moguce jer postoji neotklonjiva aps bitna povreda npr. o tz je vec pravnosnazno presudjeno – to
znaci da se vise o tom tz ne moze odlucivati. Suprotno tome, ako je u pitanju otklonjiva aps bitna
povreda, recimo prvostepeni sud je bio sastavljen tako da je u postupku sudio sudija koji je rodjeni brat
83

tuzenog, postojao je njegov razlog za iskljucenje, u postupku po zalbi drugostepeni sud ce ukinuti
presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na novo sudjenje, u pitanju je otklonjiva aps bitna
povreda.
37.2 Relativno bitne povrede odredaba zpp-a

relativna povreda moze biti svaka povreda koja nije navedena u 12 apsolutno bitnih taksativno
nabrojanih povreda odredaba pp-a. Povreda odredaba pp koja je mogla da ima uticaj na donosenje
nezakonite i nepravilne presude. Onaj ko se zali i ko tvrdi da je ucinjena rel bitna povreda (sud je
pogresno odbio moj predlog za izvodjenje dokaza) to nije navedeno u onih 12 tacaka. Da bi ta rel bitna
povreda dovela do toga da se ukine prvostepena presuda, onaj ko se poziva na rel bitnu povredu on
mora da dokaze da je usled takvog propusta prvostepenog suda doslo do manjkavosti prvostepene
presude, da je presuda manjkava bas zbog toga sto je prvostepeni sud odbio njegov predlog za
izvodjenje dokaza. Zalilac mora da dokaze uzrocnu vezu izmedju rel bitne povrede i zakonitosti i
pravilnosti presude. Dovoljno je da ucini verovatnim jer se radi o procesnom pitanju.
VAZNO : Drugostepeni sud na neke apsolutno bitne povrede pazi po sluzbenoj duznosti, na neke ne! Na
rel bitne povrede se uopste ne pazi po sluz duznosti vec po zahtevu stranke ali to nije razlika izmedju
ove dve vrste povreda!! Razlika je samo u tome sto su kod aps bitnih zakonodavac propisao da kod njih
ako je ucinjena povreda postoji NEOBORIVA PRETPOSTAVKA da je usled te aps bitne povrede presuda
nezakonita i nepravilna, pa zalilac ne mora da dokazuje tu vezu izmedju ucinjenje aps bitne povrede i
nez/nep presude dok kod rel bitnih zalilac mora da ucini verovatnim da je usled ucinjenog
proceduralnog propusta doslo do donosenja nez/nepravilne presude ! Broj apsolutno bitnih povreda je
OGRANICEN, one su taksativno nabrojane u zakonu. Sve sto nije navedeno u okviru tih 12 ne moze biti
aps bitna povreda vec relativno bitna, ako zalilac ucini verovatnim da je usled te povrede doslo do
donosenja nezakonite/nepravilne presude.
37.3 Drugi zalbeni razlozi

Pogresna primena mat prava predstavlja poseban zalbeni razlog. Javlja se u dva vida, postoji ako sud
nije primenio neku odredbu mat prava koju je trebao da primeni; ako prvostepeni sud jeste primenio
odredbu koju je trebao ali je primenio na pogresan nacin.
Sta znaci primena mat prava?Nije pogresna primena pravila zpp-a nego se radi o pog primeni nekog
mat zakona – porodicnog, o nasledjivanju, o autorskim i srodnim pravima, moze da bude u pitanju i
pogresna primena neke uredbe, podzakonskog akta itd. I ta pogresna primena mat prava ima dva vida :
1. situacija kada je prvostepeni sud promasio odredbu mat prava koju je trebao da primeni, ne onu
koja se primenjuje na konkretan slucaj (recimo odredbu ZOO-a koja regulise zastarelost
potrazivanja naknade stete a trebalo je da primeni odredbu ZOO-a kojom se uredjuje opsti rok
zastarelosti) – pogresio je normu koju je trebalo da primeni (uzeo objektivni rok od 5 godina
umesto da primeni opstu odredbu koja propisuje zastarelost potrazivanja u trajanju od 10
godina). Sud je izvrsio pogresan izbor u pogledu materijalno pravne odredbe koja se primenjuje
na konkretnu situaciju.
2. ukoliko je prvostepeni sud primenio odredbu koju je trebao ali na pogresan nacin, nasao je
pravu normu mat prava ali je pogresno protumacio. Ukoliko je prvostepeni sud odbio tz zato sto
je primenio odredbe o zastarelosti potrazivanja naknade stete , obj rok od 5 godina pa je odbio
tz zato sto je zastareo a drugostepeni sud u postupku po zalbi nadje da je prvostepeni sud
pogresno primenio mat pravo . Posledica toga je da ce drugostepeni sud preinaciti prvostepenu
presudu. Pog primena mat prava NEMA ZA POSLEDICU UKIDANJE PRESUDE i vracanje na
ponovno odlucivanje nego je posledica to da drugostepeni sud preinaci odluku prvostepenog
suda. Cinjenicno stanje je u redu, ali je na njega mat pravo primenjeno pogresno ili je izabrana
pogresna norma mat prava ili prava norma ali je ona primenjena na pogresan nacin.
84

Druga situacija je interpretaciona greska kada sud pravilno primenio normu mat prava ali je razumeo i
primenio na pogresan nacin. Greska u tumacenju/interpretaciji mat pravne norme. U prvoj situaciji je
supsumciona greska ili greska u podvodjenju cinj stanja pod normu mat prava.
Posledica ovog zalbenog razloga ukoliko drugostepeni sud nadje da je prvostepeni sud pogresno
primenio mat pravo posledica je PREINACENJE prvostepene presude od strane drugostepenog suda.
Nema razloga da se presuda ukida jer nema povreda postupka koje treba otkloniti, nema potrebe da se
utvrdjuju nove cinjenice.
Pogresno/nepotpuno utvrdjenjo cinjenicno stanje
Stranka moze u zalbi da se poziva na to da je sud pogresno utvrdio neku cinjenicu koja je bitna za
donosenje odluke o osnovanosti tuzbenog zahteva ili da je propustio da utvrdi neku cinj koja je bitna za
donosenje odluke. Ovaj zalbeni razlog postoji isto u dve varijante :
1. sud pogresno utvrdio neku cinjenicu znaci da je uzeo da odredjena cinjenica postoji iako ona NE
postoji; uzeo je da je njeno postojanje dokazano iako nije, ili je stekao uverenje da ne postoji a
ona postoji
2. sud propustio da utvrdi neku bitnu cinjenicu, cinj podloga sudske presude je nepotpuna, neku
cinjenicu prvostepeni sud nije utvrdio a ona je bitna za donosenje odluke o osnovanosti tz.
Nebitno je da li se radi o cinj koju je sud morao da utvrdjuje po sluzbenoj duznosti ili se radi o
cinjenici koju je stranka morala da iznese. Stranke su redovno te koje iznose cinjenice i predlazu
dokaze, to je rez primene raspravnog nacela, odgovornosti je na parnicnim strankama a isto
tako od ovog pravila postoje izuzeci pa sud moze utvrdjivati cinjenjice i izvoditi dokaze po
sluzbenoj duznosti. Ako su stranke te koje prvenstveno treba da iznesu cinj i predloze dokaze na
kojima ce biti zasnovana sudska presuda onda se time smanjuje odg suda za ovaj zalbeni razlog.
Ovde imamo dva razlicita zalbena razloga ali koja uticu jedan na drugog. Sud je razlicito kvalifikovao
odnos koji postoji izmedju stranaka, kao ugovor o poklonu umesto kao ugovor o prodaji. U takvoj
situaciji kada je sudija pogresno kvalifikovao neki pravni odnos onda se to nuzno odrzava i na
utvrdjivanje cinjenicne gradje, zato sto jedne cinjenice ce mu biti bitne ako kvalifikuje odnos kao
ugovor o poklonu a sasvim druge ce mu biti bitne ako kvalifikuje kao ugovor o kupoprodaji.
Nepotpuno utvrdjeno cinj stanje ce se imajuci u vidu da je na stranaka odgovornost za iznosenje
cinjenica i predlaganje dokaza pred sud, ono ce postojati kada sud nije utvrdio sve cinjenice ili u
onim parnicnim postupcima gde on ima takva ovlascenja – istrazna, da utvrdjuje sve cinjenice pa
nije utvrdio neku koja je bitna a u opstem pp nepo utvrdjeno cinj stanje ce najcesce biti rezultat toga
da je sud usled pogresne pravne kvalifikacije, pravnog definisanja onoga sto je spor izmedju
stranaka pogresio u tome sto neku bitnu cinjenicu nije utvrdio. Jer kada sud kvalifikuje odnos
izmedju stranaka na jedan nacin, podvede ga pod neki pravni institut onda su za taj pravni institut
bitne odredjene pravne cinjenice, ali sud ako je pogresno kvalifikovao pravni odnos medju
stranakama to ce ga nuzno odvesti na teren nekih drugih cinjenica koje ce on utvrdjivati a ne onih
koje bi utvrdjivao da je kvalifikovao pravi odnos izmedju stranaka. Zato se nepotpuno utvrdjeno cinj
stanje javlja prvenstveno kao rezultat pogresne pravne ocene ili pogresne pravne kvalifikacije
prvostepenog suda to znaci pogresnog kvalifikovanja pravnog odnosa koji medju stranakama
postoji.
Bez obzira da li je pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje u pitanju ovakav zalbeni
razlog ima posledicu ukidanje prvostepene presude i njeno vracanje na ponovno odlucivanje od
strane prvostepenog suda.
38 POSTUPAK PO ZALBI
Moze se podeliti u dve faze :
1. Faza pred prvostepenim sudom
85

2. Faza pred drugostepenim sudom
Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu, odnosno sudu koji je doneo prvostepenu presudu zato sto
odredjena ovlascenja u postupku po zalbi ima i prvostepeni sud. Koja su to ovlascenja ? Prvostepeni sud
u postupku po zalbi ispituje da li su ispunjene procesne pretpostavke za izjavljivanje zalbe (da li je
dozvoljena – nedozvoljena ako je izjavilo lice koje nije ovlasceno za izjavljivanje/ ili stranka koja se
prethodno odrekla zalbe ili je povukla zalbu/ zalbu izjavilo lice koje nema pravni interes,
blagovremena – izjavljena u roku ili potpuna- da li ima minimalni obavezni sadrzaja, oznacenje
presude + potpis). Ukoliko prvostepeni sud nadje da fali neka od ovih pretpostavki ODBACUJE zalbu kao
neblagovremenu/nedozvoljenu/nepotpunu . Protiv resenja prvostepenog suda o odbacivanju zalbe iz
ovih razloga moze se izjaviti zalba drugostepenom sudu. Ukoliko prvostepeni sud nadje da zalba
ispunjava sve procesne pretpostavke, onda se primerak te zalbe dostavlja protivnoj stranci na odgovor
(jer je zalba dvostrani pravni lek). Suprotna stranka moze da odgovori na zalbu ali ne mora. Ako ne
odgovori ne snosi nikakve stetne posledice. Nakon sto je protivna stranka odgovori na zalbu ili nakon
sto je protekao rok za davanje odgovora a protivna stranka nije odgovorila, prvostepeni sud ce nakon
toga da dostavi spise predmeta drugostepenom sudu na odlucivanje cime je zavrsena faza odlucivanja
pred prvostepenim sudom.
Kada stigne zalba sa spisima predmeta drugostepenom sudu, sta radi drugostepeni sud? Isto ispituje da
li postoje procesne pretpostavke za izjavljivanje zalbe (da li je blagovremena, dozvoljena ili potpuna)
iako je prvostepeni sud ocenio da su ispunjenje proc pretpostavke. Drugostepeni sud ima pravo i
obavezu da ponovo ceni ispunjenost ovih procesnih pretpostavki za izjavljivanje zalbe. Moguce je da
drugostepeni sud ima suprotan stav od prvostepenog i on moze onda da odbaci zalbu kao
nedozvoljenu, neblagovremenu ili nepotpunu. Ukoliko to nije slucaj, onda on prelazi na ispitivanje njene
osnovanosti. Rekli smo da se prvostepeni postupak zasniva na tome da prvostepeni sud odlucuje o tz
na osnovnu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. U drugostepenom postupku pravilo je da se
po zalbi odlucuje BEZ RASPRAVE – drugostepeni sud po zalbi odlucuje u nejavnoj sednici veca, bez
odrzavanja rasprave ali od tog pravila postoje izuzeci i pred 2stepenim sudom se moze odrzati glavna
rasprava zapravo imamo dve situacije : FAKULTATIVNU I OBAVEZNU GLAVNU RASPRAVU pred
drugostepenim sudom.
Fakultativna – one situacije gde drugostepeni sud nije duzan da odrzi glavnu raspravu ali smatra da je
to potrebno (moze ali ne mora). 2stepeni sud se rukovodi kriterijumima celishodnosti, ekonomicnosti,
postupak je recimo dugo trajao pred prvostepenim sudom, pa drugostepeni sud smatra da je u interesu
okoncanja postupka bez odugovlacenja da se otvori glavna rasprava. Koje su to situacije ? Fak glavna
rasprava postoji kada vece 2stepenog suda nadje da je radi pravilnog utvrdjivanja cinjenica neophodno
da se pred 2stepenim sudom ponovo izvedu isti dokazi koje je izvedo 1stepeni sud. Kada je 1stepeni sud
izveo sve dokaze koje je trebalo da izvede ali je izveo pogresne zakljucke o cinjenicama koje postoje na
osnovu tih dokaza ili je 1stepeni sud pogresno odbio da izvede neke dokaze, recimo nije dozvolio da se
izvedu neki dokazi zato sto smatra da je stranka prekludirana, da je mogla ranije da ih predlozi a nije,
2stepeni sud se sa tom ocenom 1stepenog suda ne slaze i smatra da treba dozvoliti izvodjenje tog
dokaza, on ce u tim situacijama da zakaze raspravu.
Pored toga postoji i obavezna glavna rasprava pred 2stepenim sudom. Situacija kada je 2stepeni sud
duzan da zakaze i odrzi glavnu raspravu. Kada je u istom predmetu 1stepena presuda vec jedanput bila
ukinuta i vracena 1stepenom sudu na novo sudjenje pa je 1stepeni sud doneo novu presudu i sada
protiv te nove presude se ponovo izjavljuje zalba zbog bitnih povreda odredaba pp, ili zbog pogresnog
ili nepotpuno utvrdjenog cinj stanja. U toj situaciji 2stepeni sud ne moze vise da ukida 1stepenu
presudu zbog gresaka u cinjenicama ili greskama u proceduri ( i da je vraca 1stepenom sudu) ponovo
vec on tada mora da odluci i zato mora da zakaze i odrzi glavnu raspravu i zato se ona naziva obavezna
glavna rasprava pred 2stepenim sudom. Ovo pravilo se ne primenjuje u slucaju da je u pitanju 1stepena
presuda na osnovu priznanja, odricanja, propustanja, izostanka ili presuda bez odrzavanja glave
rasprave zato sto kod tih presuda 1stepeni sud pre njihovog donosenja nije ni utvrdjivao cinjenicno
stanje nego je presudu zasnovao na tome sto je tuzeni propustio da odgovori na tuzbu ili na tome sto se
tuzeni nije pojavio na pripremnom rocistu ili rocistu za glavnu raspravu ili na tome sto se tuzilac
86

odrekao tz, ili tuzeni priznao tz. Kada se ove presude mogu ukidati vise puta i u slucaju da je 1stepeni
sud odlucio presudom na osnovu priznanja pa je ona ponovo pobijana zalbom onda u toj situaciji nije
2stepeni sud u obavezi da on odrzi glavnu raspravu i resi stvar. Zasto kod ovih presuda ne postoji ta
obaveza? Zato sto je u toj situaciji 2stepeni sud prvi put utvrdjivao cinjenicno stanje, koje nije bilo
utvrdjivano u prvostepenom postupku i na taj nacin bi se 2stepeni sud pretvorio u 1stepeni a stranke
ne bi imale pravo zalbe na tu presudu 2stepenog suda iako bi ona sustinski bila prvostepena presuda jer
bi drugostepeni sud u toj situaciji bio taj koji po prvi put utvrdjuje cinjenice u nekom konkretnom
predmetu.
Ukoliko 2stepeni sud odlucuje na osnovu rasprave, bez obzira da li je u pitanju fakultativna ili obavezna
glavna rasprava, 2stepeni sud ima odredjene obaveze koje ima i 1stepeni. Duzan je da odredi vremenski
okvir za sprovodjenje postupka. Na raspravu pred 2stepenim sudom se moraju pozvati stranke, njihovi
zastupnici, punomocnici, svedoci, vestaci koji treba da se saslusaju. Fikcija povlacenja tuzbe ukoliko se
obe stranke ne pojave na rocistu ne vazi pred 2stepenim sudom. Ukoliko sa rasprave izostane jedna
stranka ili ne dodje nijedna stranka na raspravu pred 2stepenim sudom, sud ce da donese odluku o
zalbi na osnovu onoga sto je navedeno u zalbi i odgovoru na zalbu. Rasprava pred 2stepenim sudom
pocinje tako sto jedan clan veca 2stepenog suda – sudija izvestilac cita svoj izvestaj o stanju u predmetu,
ali ne iznosi svoj stav o tome da li je zalba osnovana ili ne, nakon toga se procita deo presude ili presuda
koja se pobija –ako se pobija u celini, a zatim se omogucuje stranci koja je izjavila zalbu da je obrazlozi a
protivna stranka daje svoje izjasnjenje. Stranke i ovde mogu da izlazu nove cinjenice i da predlazu nove
dokaze opet pod uslovom ako ucine verovatnim da ih bez svoje krivice nisu mogle izneti u 1stepenom
postupku do zakljucenja glavne rasprave. 2stepeni sud ispituje 1stepenu presudu samo u onom delu u
kome se pobija. Ukoliko stranka nije navela da li pobija presudu u celini ili delimicno, polazi se od toga
da stranka pobija 1stepenu presudu u onom delu u kome nije uspela u sporu, u kome je u 1stepenom
postupku presudjeno na njenu stetu. Stranka ne mora u zalbi da navede zalbene razloge, ako ih ne
navede, 2stepeni sud pazi na odredjene zalbene razloge po sluzbenoj duznosti i to su : na pravilnu
primenu mat prava i na 6 od 12 aps bitnih povreda odredaba pp.
39 ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ZALBI

Bez obzira da li 2stepeni sud odlucuje po zalbi u sednici veca ili na osnovu odrzane rasprave on moze da
donese razlicite odluke. Postoje dve vrste odluka kojima 2stepeni sud odlucuje po zalbi : resenja ili
presude. 2stepeni sud moze naci da zalba ne ispunjava sve procesne pretpostavke za meritorno
odlucivanje i u toj situaciji 2stepeni sud odbacuje zalbu kao neblagovremenu/nedozvoljenu/nepotpunu
i to radi u formi resenja. 2stepeni sud u formi resenja ukida 1stepenu presudu i vraca predmet na
ponovno sudjenje zbog otklonjivih aps bitnih povreda odredaba zppa, rel bitnih povreda, gresaka u
cinjenicama. Resenjem UKIDA 1stepenu presudu i odbacuje tuzbu – kada nadje da su u 1stepenom
postupku ucinjene aps bitne NEOTKLONJIVE povrede odredaba pp.
2stepeni sud moze da odluci u formi presude kada odbija zalbu kao neosnovanu i potvrdjuje 1stepenu
presudu (kada nadje da ne postoje razlozi navedeni u zalbi, niti razlozi na koje pazi po sluzbenoj
duznosti). Kada PREINACUJE 1stepenu presudu i odlucuje o zahtevima stranaka. Kada na 2stepeni sud
usvaja zalbu, ukida 1stepenu presudu i SAM donosi novu presudu o zahtevima stranaka (obavezna gl
raspava pred 2stepenim sudom). Cetvrta situacija je kada 2stepeni sud donosi medjupresudu – tz koji
glasi na isplatu naknade stete i 1stepeni sud doneo presudu kojom je osudio tuzenog da plati naknadu
stete od 5.000.000. dinara a 2stepeni sud odlucujuci po zalbi protiv 1stepene presude nadje da je
1stepeni sud pravilno odlucio o osnovu tz ali je pogresio u pogledu visine, tada 2stepeni sud potvrdjuje
1stepenu presudu u pogledu osnova potrazivanja a ukida je u pogledu visine i vraca je 1stepenom sudu
da utvrdi nov iznos.
U slucaju da je 1stepena presuda vec jedanput bila ukinuta 2stepeni sud ne moze da ukine presudu i da
uputi predmet 1stepenom sudu na novo sudjenje. 2stepeni sud moze odlucujuci po zalbi samo jedanput
da ukine 1stepenu presudu i da vrati predmet na novo sudjenje. Vec kada bude doneta nova 1stepena
presuda i bude ponovo pobijana zalbom 2stepeni sud ne moze ponovo da je ukida nego ce morati sam
da okonca postupak meritorno.
87

2stepeni sud nije vezan predlogom zalioca u pogledu toga kako treba da odluci vec sam odlucuje da li su
ispunjeni razlozi za ukidanje, preinacenje, vracanje na novo sudjenje, ukidanje i odbacivanje tuzbe itd!
Moguce je da u postupku pred 2stepenim sudom stranke zakljuce sudsko poravnanje. 2stepeni sud ce
utvrditi da je 1stepena presuda bez dejstva i da je zalba povucena.
Moguce je i da tuzilac povuce tuzbu, 2stepeni sud ce utvriti da je 1stepena presuda bez dejstva i da je
tuzba povucena.
SADRŽ AJ
1 Odnos parnicnog i krivicnog postupka, tacke dodira.............................................................................................. 1
2 Odnos parnicnog i upravnog postupka......................................................................................................................... 2
3 Razlike parnicnog i vanparnicnog postupka............................................................................................................... 2
4 Parnicni I izvrsni postupak (drugi naziv : postupak prinudnog izvrsenja)....................................................3
5 Procesne pretpostavke u parnicnom postupku koje se odnose na sud...........................................................3
5.1 Stvarna nadleznost...................................................................................................................................................... 4
5.2 Mesna nadleznost......................................................................................................................................................... 5
6 Procesne pretpostavke koje se odnose na same stranke u PP.............................................................................9
6.1 Stranacka sposobnost................................................................................................................................................. 9
6.2 Parnicna sposobnost................................................................................................................................................ 10
6.3 Postulaciona sposobnost........................................................................................................................................ 10
7 Stvarna i procesna legitimacija...................................................................................................................................... 11
8 Procesne pretpostavke koje se odnose na tuzbu.................................................................................................... 11
9 Procesne pretpostavke koje se odnose na predmet spora................................................................................. 12
10 Nacela parnicnog postupka............................................................................................................................................. 13
10.1 Nacelo dispozicije...................................................................................................................................................... 13
10.2 Nacelo obostranog saslusanja stranaka (kontradiktornosti)..................................................................14
10.3 Raspravno nacelo...................................................................................................................................................... 16
10.4 Nacelo slobodne ocene dokaza............................................................................................................................ 17
10.5 Nacelo neposrednosti.............................................................................................................................................. 17
10.6 Nacelo sudjenja u razumnom roku – nacelo efikasnosti............................................................................17
10.7 Nacelo pouke neuke stranke................................................................................................................................. 18
10.8 Nacelo zabrane zloupotrebe procesnih ovlascenja...................................................................................... 18
10.9 Nacelo usmenosti I pismenosti............................................................................................................................ 18
11 VRSTE TUZBI........................................................................................................................................................................ 19
11.1 Kondemnatorna tuzba – tuzba za osudu na cinidbu................................................................................... 19
11.2 Deklaratorna – tuzba za utvrdjenje.................................................................................................................... 21
11.3 Preobrazajna – konstitutivna tuzba................................................................................................................... 23
12 Tuzbeni zahtev..................................................................................................................................................................... 24
88

12.1 Istovetnost tuzbenog zahteva............................................................................................................................... 25
13 PREINACENJE TUZBE........................................................................................................................................................ 25
13.1 OBJEKTIVNO PREINACENJE se manifestuje u nekoliko aspekata :......................................................25
13.2 SUBJEKTIVNO PREINACENJE............................................................................................................................... 26
14 TUZBA SA VISE TUZBENIH ZAHTEVA........................................................................................................................ 27
14.1 Kumulativno spajanje tuzbenih zahteva.......................................................................................................... 27
15 Subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva – SUPARNICARSTVO.....................................................................30
I. PODELA: Aktivno suparnicarstvo........................................................................................................................ 30
II. PODELA: Formalno (nepravo) suparnicarstvo.............................................................................................. 31
III. PODELA: U zavisnosti od polozaja suparnicara u parnici, suparnicarstvo moze biti PROSTO I
JEDINSTVENO....................................................................................................................................................................... 31
IV. PODELA: U zavisnosti od trenutka u kome se supranicarstvo zasniva :..............................................33
V. PODELA: Zakonsko suparnicarstvo – vrste:.................................................................................................... 34
16 TUZBA GLAVNOG MESANJA........................................................................................................................................... 35
17 Ucesce trecih lica u parnici.............................................................................................................................................. 36
18 Tok prvostepenog parnicnog postupka..................................................................................................................... 38
19 Odgovor na tuzbu................................................................................................................................................................ 40
20 Protvituzba............................................................................................................................................................................ 41
20.1 Vrste protivtuzbe....................................................................................................................................................... 41
21 Pripremno rociste............................................................................................................................................................... 43
22 Glavna rasprava................................................................................................................................................................... 48
23 DOKAZIVANJE....................................................................................................................................................................... 56
23.1 Teret dokazivanja...................................................................................................................................................... 57
23.2 Izvođenje dokaza....................................................................................................................................................... 60
23.3 Ocena dokaza............................................................................................................................................................... 61
23.4 Postupak obezbeđenja dokaza............................................................................................................................. 63
24 Uviđaj....................................................................................................................................................................................... 63
25 Isprave..................................................................................................................................................................................... 64
26 Svedok..................................................................................................................................................................................... 66
27 Veštačenje.............................................................................................................................................................................. 69
28 Saslušanje stranaka kao dokazno sredstvo.............................................................................................................. 71
29 Okončanje parničnog postupka pred prvostepenim sudom..............................................................................72
29.1 Povlačenje tužbe........................................................................................................................................................ 72
29.2 Sudsko poravnanje.................................................................................................................................................... 73
29.3 Presuda.......................................................................................................................................................................... 74
30 PRESUDA NA OSNOVU PROPUŠ TANJA...................................................................................................................... 75
31 PRESUDA ZBOG IZOSTANKA.......................................................................................................................................... 76
32 PRESUDA NA OSNOVU PRIZNANJA/ODRICANJA................................................................................................... 77
32.1 Presuda na osnovu priznanja................................................................................................................................ 77
32.2 Presuda na osnovu odricanja................................................................................................................................ 77
33 PRESUDA BEZ ODRŽ AVANJA RASPRAVE.................................................................................................................. 77
34 DELIMIČNA PRESUDA....................................................................................................................................................... 78
35 MEĐUPRESUDA................................................................................................................................................................... 79
89

36 Redovni pravni lekovi....................................................................................................................................................... 80
37 Zalba protiv presude.......................................................................................................................................................... 80
37.1 Bitne povrede odredaba pp kao zalbeni razlog............................................................................................. 82
37.2 Relativno bitne povrede odredaba zpp-a......................................................................................................... 82
37.3 Drugi zalbeni razlozi................................................................................................................................................. 83
38 Postupak po zalbi................................................................................................................................................................ 84
39 Odluke drugostepenog suda po zalbi.......................................................................................................................... 86
90

Predavanja ZPP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanja ZPP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREDAVANJA PROFESORA BODIROGE

I PREDAVANJE 02.04.2020. Uvodno

U okviru gradjanskog prava izucavamo parnicni, vanparnicni I izvrsni postupak.

Sta je predmet parnicnog postupka?

Odnos parnicnog postupka i drugih postupaka

1 ODNOS PARNICNOG I KRIVICNOG POSTUPKA, TACKE DODIRA

Pod kojim uslovima krivicni sud to moze resavati :

1. Potrebno je da su cinjenice u krivicnom postupku u dovoljnoj meri utvrdjene da omogucuju

Tacke dodira parnicnog I krivicnog postupka :

Consumer Sensitive (Confidential)

Primer 1 : zastarelost potrazivanja za naknadu stete prouzrokovane krivicnim delom, zastarelost

2 ODNOS PARNICNOG I UPRAVNOG POSTUPKA

3 RAZLIKE PARNICNOG I VANPARNICNOG POSTUPKA

Consumer Sensitive (Confidential)

4 PARNICNI I IZVRSNI POSTUPAK (DRUGI NAZIV : POSTUPAK PRINUDNOG

U parnicnom postupku se raspravlja/odlucuje dok se u izvrsnom ne raspravlja/ odlucuje vec se dela,

5 PROCESNE PRETPOSTAVKE U PARNICNOM POSTUPKU KOJE SE ODNOSE NA

1. NADLEZNOST – postojanje apsolutne nadleznosti suda (razlikovanje nadleznosti suda od nadl

Consumer Sensitive (Confidential)

5.1 Stvarna nadleznost

1. Kriterijum svojstva stranaka u postupku – privredni subjekti, preduzeca, preduzetnici. Ako

SUDOVI OPSTE NADLEZNOSTI

BITNO : 2 kriterijuma za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnog I viseg suda :

Consumer Sensitive (Confidential)

Napomena : stvarna nadleznost se ODREDJUJE SAMO ZAKONOM – razlika sa mesnom. Pravila

5.2 Mesna nadleznost

1. NE PAZI SE PO SLUZBENOJ DUZNOSTI, osim kada je u pitanju iskljuciva mesna nadleznost.

Vrste mesne nadleznosti : podela se vrsi na opste I posebne mesne nadleznosti.

Consumer Sensitive (Confidential)

Niz posebnih mesnih nadleznosti :

Clan 51 Zakona o parnicnom postupku :

SPORAZUMNA MESNA NADLEZNOST - NADLEZNOST PO SPORAZUMU STRANAKA – Pravo je

Consumer Sensitive (Confidential)

Delegacija se koristi u situacijama kada :

1. NUZNA DELEGACIJA - Sud koji je mesno nadlezan ne moze da postupa u konrekretnom

2. SVRSISHODNA DELEGACIJA– celishodna delegacija primenjuje se kada je mesno nadlezan

ORDINACIJA (nadleznost se odredjuje sudskom odlukom) nadleznosti, koje su to situacije :

Consumer Sensitive (Confidential)

APSOLUTNO BITNE POVREDE PARNICNOG POSTUPKA: Uvek kada postoje dovode do

Consumer Sensitive (Confidential)

 Pitanje : ispitivanje direktne medjunarodne nadleznosti sa elementom inostranosti ? Odgovor :

6 PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA SAME STRANKE U PP

6.1 Stranacka sposobnost

Consumer Sensitive (Confidential)

6.2 Parnicna sposobnost

Zakon o PP poznaje I privremenog zastupnika – postavlja se samo TUZENOM, u situaciji u kojoj

Koja su njegova ovlascenja I do kada traju?

6.3 Postulaciona sposobnost

Consumer Sensitive (Confidential)

7 STVARNA I PROCESNA LEGITIMACIJA

Razdvajanje procesne I stvarne legitimacije

Kod stvarne legitimacije se ulazi u meritum.

8 PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA TUZBU

Consumer Sensitive (Confidential)

Zahtev za odredjivanje privremene mere je fakultativan, moze a ne mora.

Ako fali neki od obaveznih elemenata – tuzba je neuredna.

Svi ostali elementi su fakultativni, mogu da se navedu ali ne moraju.

Ako nedostaje, tuzba se odbacuje! Kod nekih tuzbi se pretpostavlja (konstitutivne i

9 PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE ODNOSE NA PREDMET SPORA

Consumer Sensitive (Confidential)

10 NACELA PARNICNOG POSTUPKA

10.1 Nacelo dispozicije

 Pokretanje postupka – da li ce doci do pokretanja postupka zavisi iskljucivo od volje tuzioca.