УВОД

Парница је судски поступак у коме редовни суд расправља и одлучује у споровима из

личних и породичних односа, из радних односа (са послодавцем), као и из имовинских и
других грађанскоправних односа физичких и грађанских правних лица, друштвено-
политичких заједница, организација удруженог рада и других друштвених правних лица.

Установа парнице у правном систему одговара начелној забрани самозаштите и

чињеници да заштита субјективних права представља једну од функција организованог
друштва. Парница се састоји од радњи трију субјеката - тужиоца, туженог и суда.
Тужилац је онај парнични субјекат који поставља захтев да му суд пружи заштиту за
његово право, а тужени онај према коме тужилац ту заштиту захтева. Тужилац и тужени
су странке у парници, дакле, субјекти о чијем праву и обавези је реч. Суд је трећи
парнични субјекат, незаинтересован у предмету спора, који испитује да ли је тражење
заштите оправадано и, према резултату испитивања, тужиоцу заштиту пружа или је
одбија. Све радње странака и суда теже, дакле, једном крањем циљу - пресуди.

Из сврхе парнице проистиче да она представља један развој на подлози супротности

интереса. Та супротност постоји, прво, између самих странака, од којих свака тежи
пресуди која ће за њу бити повољна. Друга супротност постоји између суда, с једне
стране, и сваке странке, с друге. У тој супротности суд је представник друштвеног
интереса, који налаже да се објективно утврди да ли је правни поредак нарушен и да се он
успостави пружањем заштите за повређено право. Насупрот томе, свака од странака,
руководећи се својим посебним интересима, тежи повољној, а не тачној пресуди.

Како је тема мог матурског рада управо ,,Парнични поступак“, трудићу се да кроз свој
рад свеобухватно обрадим исту и да кроз обраду појмова, начела, дефиниција и подела
предочим оно чиме сам се бавила приликом писања.

3
 1. ПОЈАМ ГРАЂАНСКОГ ПОСТУПКА

Грађанско поступак - је законом регулисан поступак у којем се одлучује о правима и

обавезама физичких или правних лица, односно о постојању грађанскоправних односа и
одговорности.

Грађански поступак је заједнички назив за парнични, извршни и ванпарнични судски

поступак.

Парнични поступак је један од грађанских судских поступака који је регулисан

правилима грађанског процесног права и подразумева поступак у коме се остварује
судска заштита грађанских права. То је општи, основни, примарни и редовни метод
правне заштите за подручје грађанско правних односа. Примењује се када изричитим
законским прописом није предвиђен неки други грађански судски поступак. 1

Ванпарнични поступак је систем правних норми које уређују поступање суда у

ванпарничним правним стварима. Уколико у току ванпарничног поступка нека од
чињеница које су битне за правилну примену материјалног права постане спорна (нпр. да
ли је оставилац писао тестамент или је он фалсификован) суд ће донети решење о прекиду
поступка и упутити странке да своја права остваре у паничном поступку. Правила
ванпарничнног поступка налазе у Закону о ванпарничном поступку док се на ове поступку
сходно примењују и правила садржана у Закону о парничном поступку, када нешто друго
није изричито одређено правилима ЗВП-а. За вођење ванпарничног поступка стварно је
надлежан основни суд, док је месна надлежност суда одређена посебним члановима ЗВП-
а. Ванпарнични поступак покреће се предлогом и странке у овом поступку јесу предлагач
и противник предлагача. Суд у ванпарничном поступку одлучује решењем, док је против
решења првостепеног суда дозвољена жалба о којој одлучује другостепени суд (у овом
случају виши суд).

Извршни поступак је поступак који се покреће поводом одлуке којом је суд утврдио
да има места правној заштити и наложио туженом да према другој страни испуни дужност
одговарајућег понашања. Странке у извршном поступку су поверилац и дужник.
1
Стеван Лилић, Славољуб Поповић, Основи правних поступака, Београд, 2003, стр.103.

4
 Поверилац је лице које је поднело предлог за извршење и чије се потраживање
обезбеђује. Дужник је лице против кога је поднет предлог за извршење и према коме се
поступак извршења остварује.

Поступак извршења покреће се предлогом за извршење на предлог повериоца. Уз

предлог се подноси правноснажна и извршна исправа којом је утврђено потраживање
повериоца (пресуда, решење, судско поравнање, веродостојна исправа – фактура, меница,
обрачун камате, извод из пословних књига повериоца, или одлука страног суда). У
предлогу за извршење морају бити назначени: поверилац и дужник, извршна или
веродостојна исправа, обавеза дужника, средство и предмет извршења, као и други подаци
који су потребни за спровођење извршења. Одлуке у извршном поступку суд доноси у
виду решења или закључака. Против решења може се изјавити приговор у року од 3 дана
од дана достављања решења. Одлука донета по приговору је правоснажна. Против
закључка нема места правном леку. О приговору суд је дужан да одлучи у року од 15 дана
од дана подношења приговора.2

1.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАЂАНСКОГ ПОСТУПКА

Главне карактеристике грађанског поступка су:

- Могу га покренути физичка или правна лица;

- Може га покренути група људи (као што је удружење потрошача);
- Једном када је ова радња фиксирана, предмет сукоба је фиксиран и о њему ће
судија одлучити без могућности промене;
- Акција штити субјективно право у власништву особе која подноси ову радњу и која
види да је прекршена;
- У овом грађанском поступку могу се поднети само оне радње које се сматрају
грађанским.
- Ове радње припадају приватном праву, као што припада и грађанско право.3

2
Александар Јакшић, Грађанско процесно право, Београд, 2015, стр 654.
3
Стеван Лилић, Славољуб Поповић, наведено дело, стр. 104.

5
 1.2.ЗАКОНИ КОЈИ РЕГУЛИШУ ГРАЂАНСКЕ ПОСТУПКЕ

Парнични поступак је, пре свега, регулисан Законом о парничном поступку, који је
донет 1977. године, уз многе касније измене и допуне (1990. и 1998.).

Ванпарнични поступак регулише Закон о Ванпарничном поступку (1982), а Извршни

поступак регулише Закон о извршном поступку који је донет 2000. године.

2. ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

Као поступак судске заштите права, парница је законом регулисана, што значи да су
претпоставке за пуноважност парничних радњи, деловање тих радњи и њихов редослед
одређени законом. У низу радњи свака претходна условљава следећу. Сваком новом
радњом парнични субјекти долазе у други положај, ствара се једна нова ситуација у
парници. Почетна парнична радња је тужба. После тога, парница пролази кроз ове
стадијуме: припремање главне расправе, главна расправа, одлучивање и поступак по
правним лековима. Осим пресудом, парница може бити окончана и решењем којим суд,
због недостатка неке парничне претпоставке, одбија да се упусти у питање оправданости
тражења заштите. Парница се може завршити повлачењем тужбе, одрицањем од тужбеног
захтева, одрицањем или одустајањем од правног лека, судским поравнањем и сједињењем
обе парничне странке у једну личност (конфузија).4

2.1. СТРАНКЕ У ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

4
https://va.os.sud.rs/tekst/1257/parnicni-postupak.php

6
 Као странке у парничном поступку јављају се тужилац и тужени. Странка која је
потпуно пословно способна може сама да предузима радње у поступку (парнична
способност). Пунолетно лице коме је ограничена пословна способност парнично је
способно у границама своје пословне способности. Малолетник је парнично способан у
границама признате пословне способности.5

Странку која нема парничну способност заступа њен законски заступник. Заступник
правног лица у поступку је лице које је уписано у одговарајући регистар, а одређено је
посебним прописом, општим и појединачним актом правног лица или одлуком суда.
Законски заступник може у име странке да предузима све радње у поступку. Ако је за
подношење или повлачење тужбе, признање, односно за одрицање од тужбеног захтева,
закључење поравнања, изјављивање, повлачење или одрицање од правног лека, посебним
прописима предвиђено да заступник мора да има посебно овлашћење, он може те радње
да предузима само ако има овлашћење.

Суд ће по службеној дужности да пази да ли лице које се појављује као странка

може да буде странка у поступку и да ли је парнично способна, да ли парнично
неспособну странку заступа њен законски заступник и да ли законски заступник има
посебно овлашћење ако је оно потребно. Лице које се појављује као законски заступник
дужно је да приликом предузимања прве радње у поступку докаже да је законски
заступник. Законски заступник је дужан да поднесе посебно овлашћење ако је за
предузимање одређених радњи у поступку то потребно. Кад суд установи да законски
заступник лица под старатељством не показује потребну пажњу у заступању, обавестиће о
томе орган старатељства. Ако би услед пропуштања заступника могла да настане штета за
лице под старатељством, суд ће да застане с поступком и предложи да се одреди други
законски заступник.

Кад суд утврди да лице које се појављује као странка не може да буде странка у
поступку, а тај недостатак може да се отклони, позваће тужиоца да отклони недостатак.
Такође, кад суд утврди да странка нема законског заступника или да законски заступник
нема посебно овлашћење кад је оно потребно, затражиће да надлежни орган старатељства

5
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 656.

7
постави старатеља парнично неспособном лицу или ће да предузме друге мере које су
потребне да би парнично неспособна странка била правилно заступана.

Ако се у току поступка пред првостепеним судом покаже да би редован поступак

око постављања законског заступника туженом трајао дуго, па би због тога могле да
настану штетне последице за једну или обе странке, суд ће туженом да постави
привременог заступника по редоследу са списка адвоката који суду доставља надлежна
адвокатска комора. Списак се објављује на интернет страници и огласној табли надлежне
адвокатске коморе и суда. Приликом постављања привременог заступника, суд је дужан
да поштује редослед са списка.

Суд ће да постави туженом привременог заступника нарочито ако:

1) тужени није парнично способан, а нема законског заступника;

2) постоје супротни интереси туженог и његовог законског заступника;

3) обе странке имају истог законског заступника;

4) је пребивалиште или боравиште, односно седиште туженог непознато, а тужени

нема пуномоћника;

5) се тужени или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налазе у

иностранству, а достављање није могло да се изврши.

Странке могу да предузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника.

Пуномоћник физичког лица може бити адвокат, крвни сродник у правој линији, брат,
сестра или брачни друг, као и представник службе правне помоћи јединице локалне
самоуправе који је дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Пуномоћник мора бити потпуно пословно способно лице.Странку мора да заступа

адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Странка
коју заступа пуномоћник може увек да приступи суду и даје изјаве поред свог
пуномоћника и сама предузима радње, ако овим законом није другачије прописано.6

6
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 656-657.

8
 Странку која нема пуномоћника и која се из незнања не користи правима која јој
припадају по овом закону, суд ће упозорити да може ангажовати пуномоћника, у складу са
овим законом.7

2.2. НАЧЕЛА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Закон прописује следећа основна начела:

Начело законитости - Органима судске власти поверено је, између осталог, да у

грађанскоправним стварима пружају правну заштиту повређеним или угроженим
субјективним грађанским правима, у складу са ЗПП-ом ако то није посебним законом
другачије одређено. Остварење овог задатка зависи од правилне примене закона на
правилно утврђено чињенично стање. Ово начело значи строгу примену закона.

Начело диспозиције - Покретање парнице, постављање захтева, њено одржавање у

току, престанак парнице, располагање предметом спора искључиво зависи од воље
странака. Странке могу имати процесну диспозицију која се односи на одређене процесне
радње( да тражи изузеће судије, ослобађање трошкова поступка, обезбеђивање доказа и
сл.). Али странка има и диспозицију која се односи на садржај и судбину
захтева( одрицање од тужбеног захтева, повлачење тужбе, судско поравнање и сл.).

Начело официозности - Одређене радње суд сам подузима по службеној

дужности. То се односи самона процесне радње( испитивање тужбе, достављање тужбе на
одговор, позивање странака, правилна примена права и сл.). Али суд не може покренути
парницу, променити захтев, износити чињенице, предлагати доказе. Једини изузетак у
праву располагања захтевом странака суд не сме дозволити по службеној дужности када
странке желе располагати са захтевима који су у супротности са принудним прописима.

Начело усмености - Основи начин предузимања процених радњи пред судом је

усмени (непосредни) начин.То подрезумева да се све значајне радње у току поступка

7
https://sr.ilovevaquero.com/zakon/110654-storony-v-grazhdanskom-processe.html

9
требају обављати на рочиштима на основу усмене расправе. Суд суди само на основу
резултата расправе, а расправљати се може само усмено.

Начело непосредности - је радни принцип парничног поступка, директива о

методи прикупљањапроцесног материјала ради утврђивања релевантних чињеница. Овај
принцип такође долази до изражаја код извођења доказа као фазе поступка. То
подразумева да суд ступи у директан контакт са странкама и доказним средствима; да
између суда и извора информација не буде посредника, да суд својим властитим чулима
ствара запажања о природи и садржини доказних средстава.

Начело јавности поступка - Ово је начело које омогућава свакоме несметану

могућност присуствовања расправљању пред судом. Овим начелом се омогућава широј
јавности да прати рад суда и посматра практичну примену закона. Такође се овим начелом
обезбеђује јавна контрола судова и спречава самовоља у примени начела слободне оцене
доказа.

Начело равноправности језика - Подразумева принцип да странка може са

једнаким учинком употребљавати било који језик и писмо конститутивних народа.

Начело контрадикторности - Ово начело се још назива и начело обостраног

саслушања странака. Њиме се обезбеђује право сваке странке у поступку да се изјасни на
наводе друге странке, да се омогући свакој странци једнако право на предузимање
процесних радњи у поступку па је једно од методских процесних правила.8

Расправно начело - прописано је у одредбама које налажу странкама да имају сву

иницијативу за прикупљање процесног материјала. У том делу суд је пасивни посматрач

њихових расправљања и обавезан је да на основу тих расправљања донесе одлуку.

Начело тражења истине - За разлику од ранијег закона који је прописивао

тражење материјалне истине, нови закон прописује тражење формалне истине. То је
истина која је у поступку доказана, а која не мора бити и материјална истина.

Начело савесности - Ово начело онемогућава да се странка користи својим

процесним овлашћењима у циљу шиканирања противника или спречавања суда да
8
Стеван Лилић, Славољуб Поповић, наведено дело, стр. 106 – 111.

10
оствари свој објективни друштвени задатак. Парнични поступак, као инструмент за
пружање законите правне заштите, не сме се променити у своју супротност- у инструмент
за остваривање неморалних циљева.

Начело економичности - Овим начелом се тражи да се са што мање утрошка

времена, друштвено корисног рада и материјалних средстава, постигне што повољнији
резултат. Економично поступање корисно је и за суд и за странке. Судови долазе у
могућност да рационалном употребом снага и средстава концентришу своју пажњу на
решавање оних спорова који су социјално пречи и значајнији.9

2.3. НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА

Суд оцењује по службеној дужности, одмах по пријему тужбе, да ли је надлежан и у

којем је саставу надлежан, на основу навода у тужби и на основу чињеница које су суду
познате. Ако се у току поступка промене околности на којима је заснована надлежност
суда или ако тужилац смањи тужбени захтев, суд који је био надлежан у време подношења
тужбе остаје и даље надлежан и ако би услед ових промена био надлежан други суд исте
врсте.

Суд у току целог поступка по службеној дужности пази да ли решавање спора спада у
судску надлежност и огласиће се ненадлежним, укине спроведене радње у поступку и
одбаци тужбу, ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд него
неки други орган.

Ако се тужба не доставља туженом на одговор, тужени може да истакне приговор

ненадлежности најкасније пре почетка припремног рочишта, а ако се оно не одржава, пре
отварања главне расправе. Против решења вишег суда првог степена којим се огласио
стварно надлежним, као и против решења којим се тај суд огласио стварно ненадлежним и
предмет уступио нижем суду првог степена исте врсте, није дозвољена жалба.

9
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 661.

11
 Суд ће решењем да обустави парнични поступак, ако до доношења одлуке о главној
ствари утврди да поступак треба да се спроведе по правилима ванпарничног поступка.
Поступак ће да се настави, по правноснажности решења, пред надлежним судом по
правилима ванпарничног поступка.

2.3.1. Стварна надлежност

Судови у парничном поступку суде у границама своје стварне надлежности прописане

законом. Ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у
другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као
вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Камате, уговорна казна
и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине
главни захтев.

Ако једна тужба против истог туженог обухвата више захтева који се заснивају на
истом чињеничном и правном основу, надлежност се одређује према збиру вредности
свих захтева. Уколико захтеви у тужби произлазе из разних основа или су истакнути
против више тужених, надлежност се одређује према вредности сваког појединог
захтева.10

2.3.2. Састав суда

У парничном поступку суди веће или судија појединац. Председник већа предузима
радње у поступку и доноси одлуке за чије је предузимање, односно доношење овлашћен
овим законом. Судија појединац има овлашћења председника већа, односно већа,
прописана овим законом, у парницама у којима суди.

10
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 663.

12
 У првом степену спорове суди веће, осим ако законом није прописано да суди судија
већа и двоје судија поротника.појединац. Ако веће суди у првом степену, састављено је од
једног судије председника.

Судија појединац суди у:

- имовинскоправним споровима,

- стамбеним споровима,

- споровима због сметања државине,

- споровима о ауторским и сродним правима,

- споровима о објављивању информације и одговора на информацију,

- споровима о заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака,

жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола (топографије
полупроводничких производа) и права оплемењивача биљних сорти,

- споровима због дискриминације,

- споровима због повреде права личности,

- споровима поводом избора и разрешења органа правних лица,

- споровима поводом колективних уговора,

- потрошачким споровима,

- споровима поводом штрајка.11

2.3.3. Месна надлежност

11
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 664-665.

13
 Правилима о месној надлежности прописује се који ће суд према свом подручју
(територији суда), наспрам свихосталих по врсти и рангу – стварно надлежних судова, да
у одређеној правној ствари суди у 1. степену. Тај суд, који је иначе по врсти и рангу
стварно надлежан, постаје сада и месно надлежан, па тим у свему икомпетентан да суди.
Критеријуми за одређивање месне надлежности су веза између судског подручја и
парничне ствари, изражена уповезаности субјеката са том територијом или у њеном
додиру са предметом спора.

Општа месна надлежност

Тужба се подноси суду који је опште месно надлежан, ако законом није другачије
прописано. За суђење је опште месно надлежан суд на чијем подручју тужени има
пребивалиште. Ако тужени нема пребивалиште у Републици Србији нити у некој другој
држави, опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има боравиште.

Ако тужени поред пребивалишта има и боравиште у неком другом месту, а према
околностима може да се претпостави да ће ту дуже време да борави, опште месно
надлежан је и суд боравишта туженог. За суђење у споровима против Републике Србије,
аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и њихових органа, опште месно
надлежан је суд на чијем се подручју налази седиште њене скупштине.

За суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан је суд на чијем се
подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре. 12

Посебна месна надлежност

12
https://sr.ilovevaquero.com/zakon/110654-storony-v-grazhdanskom-processe.html

14
 Ако је једном тужбом тужено више лица, а за њих не постоји месна надлежност истог
суда, надлежан је суд који је месно надлежан за једног од тужених, а ако међу њима има
главних и споредних обвезника, суд који је месно надлежан за кога од главних обвезника.

За суђење у споровима због вануговорне одговорности за штету, поред суда опште

месне надлежности, надлежан је и суд на чијем је подручју штетна радња извршена или
суд на чијем је подручју штетна последица наступила.

За суђење у споровима за заштиту права на основу писмене гаранције против

произвођача који је дао гаранцију надлежан је, осим суда опште месне надлежности за
туженог, и суд опште месне надлежности за продавца који је приликом продаје ствари
уручио купцу писмену гаранцију произвођача.

За суђење у споровима о праву својине и другим стварним правима на непокретности,

за спорове због сметања државине на непокретности, као и у споровима из закупних
односа на непокретности, искључиво је надлежан суд на чијем се подручју налази
непокретност. Ако непокретност лежи на подручју више судова, надлежан је сваки од тих
судова. За спорове због сметања државине на покретним стварима надлежан је поред суда
опште месне надлежности и суд на чијем се подручју догодило сметање.

Кад је за суђење у споровима о праву својине и другим стварним правима на

ваздухоплову, поморском броду и броду унутрашње пловидбе, као и у споровима из
закупних односа на ваздухоплову и броду, надлежан домаћи суд, искључиво је месно
надлежан суд на чијем се подручју води уписник у који је ваздухоплов, односно брод
уписан.13

Тужба о имовинскоправним захтевима против лица које нема општу месну надлежност
у Републици Србији може се поднети сваком домаћем суду на чијем се подручју налази
каква имовина тог лица или предмет који се тужбом тражи. Ако надлежност домаћег суда
постоји зато што је обавеза настала за време боравка туженог у Републици Србији, месно
надлежан је суд на чијем је подручју обавеза настала. За спорове против лица које у
Републици Србији нема општу месну надлежност, за обавезе које треба испунити у

13
https://sr.ilovevaquero.com/zakon/110654-storony-v-grazhdanskom-processe.html

15
Републици Србији, тужба се може поднети суду на чијем подручју ту обавезу треба
испунити.

За суђење у споровима против правног лица које има пословну јединицу ван свог
седишта, ако спор произлази из правног односа те јединице, поред суда опште месне
надлежности надлежан је и суд на чијем се подручју налази та пословна јединица.

За спорове против физичког или правног лица које има седиште у иностранству у
погледу обавеза које су засноване у Републици Србији или се овде морају испунити,
тужба се може поднети суду на чијем се подручју налази његово стално заступништво или
седиште органа коме је поверено да врши његове послове.

За суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног

извршног поступка, односно у току и поводом стечајног поступка, искључиво је месно
надлежан суд на чијем се подручју налази суд који спроводи извршни, односно стечајни
поступак, односно суд на чијем се подручју спроводи административно извршење.

За суђење у споровима имаоца менице или чека против потписника надлежан је, поред
суда опште месне надлежности, и суд места плаћања.

Ако је у спору из радног односа тужилац запослени, за суђење је надлежан, поред суда
који је опште месно надлежан за туженог, и суд на чијем се подручју рад обавља или се
обављао.14

2.4 ТОК ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Tужба у парничном поступку - Парнични поступак покреће се тужбом. Тужба,

противтужба, одговор на тужбу и правни лекови подносе се у писменом облику
(поднесци). Поднесци морају бити разумљиви и морају садржавати све оно што је
потребно да би се по њима могло поступити. Они нарочито треба да садрже: означење
суда, име и презиме односно назив фирме, пребивалиште или боравиште, односно

14
Закон о парничном поступку (Објављен у"Службеном гласнику РС", бр. 72/2011, 49/2013 (Одлука Уставног
суда), 74/2013 (Одлука Уставног суда), 55/2014, 87/2018, 18/2020), члан 15-65.

16
седиште странака, њихових законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет
спора, садржину изјаве и потпис подносиоца. Тужба мора да садржи одређени захтев у
погледу главне ствари и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев,
доказе којим се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које
мора имати сваки поднесак.

Тужбени захтев - је тврдња тужиоца да има право на изрицање правне последице

одређене садржине (право на конкретну правну заштиту). О његовој садржини до данас
нема сагласности – у теорији и пракси. У основи (суштини) постоје два схватања:
материјалноправно (цивилистичко) и процесноправно. По првом, битни елементи
тужбеног захтева јесу: правна последица чије изрицање тужилац тражи; чињенице из
којих се изводи та последица и материјалноправна норма на којој је заснована. По другом
битни елементи тужбеног захтева су: чињенице и правна последица која се из њих изводи.

У нашем праву је, у основи, присутно процесноправно схватање, јер

материјалноправни основ тужбеног захтева није обавезан елеменат тужбе, а и кад је
наведен – суд њиме није везан. У суштини, то је могуће рећи само за кондемнаторне
тужбене захтеве, јер ће суд изрећи правну последицу и кад нађе да тужиоцу не припада
тражена заштита по норми коју наводи, али му она припада по некој другој позитивној
норми. Код деклараторних тужбених захтева, тужилац мора да квалификује право или
правни однос чије се утврђење тражи, па ако суд нађе да тужиоцу не припада оно право
које у тужби истиче – одбиће тужбени захтев. Најзад, конститутивне тужбе могу се
поднети само ако су изричито предвиђене у правном поретку, што значи да њихови
захтеви извиру непосредно из одређене материјалноправне норме (евентуално и из
процесноправне норме – код захтева да се поништи одлука изабраног суда; да се поништи
судско поравнање и др.).

Суд је везан тужбеним захтевом у субјективном и објективном смислу – не сме

поступком обухватити никог ко у тужби није означен као парничар, нити може судити
мимо или преко постављеног захтева.15

Факултативни елементи тужбе - Према Закон о парничном поступку, обавезни

елементи тужбе су:
15
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 667-669.

17
 1. назив суда којем се тужилац обраћа својим тужбеним захтевом (у складу са
месном надлежношћу суда),

2. имена странке обухваћене тужбом са свим неопходним подацима за њену

идентификацију,

3. предмет спора,

4. вредност предмета спора, уколико је то неопходно за оцену надлежности и/или

улагање ревизије,

5. чињенични основ захтева, као чињенице на којима се заснива тужбени захтев,

6. правни основ захтева уколико је то потребно за идентификацију,

7. докази за проверу истинитости наведених чињеница,

8. тужбени захтев односно захтев за пресуду у погледу главне ствари (осуда,

утврђење или преиначење) и у погледу споредних захтева (камата, уговорна казна,
уговорени пенали).

Врсте тужби у парничном поступку - Према природи тужбеног захтева одређују

се и врсте тужби: она којом се од суда захтева да туженог осуди на одређену чинидбу,
односно да нешто да, да нешто учини или да нешто трпи (кондемнаторна тужба); она
којом се од суда захтева утврђење постојања или непостојања одређеног права или
правног односа, или истинитост односно неистинитост неке исправе (деклараторна
тужба); она којом се од суда захтева промена одређеног правног односа (конститутивна
тужба).16

Тужбом за осуду на чинидбу, кондемнаторном тужбом, тужилац од суда захтева

да туженом наложи одређено понашање, осуду на одређеноо чињење или нечињење –
преџимање неке радње, пропуштање неке радње или трпљење радње. Реч је о врсти тужбе
која је најчешћа у правном животу и представља одговор на одређени вид повреде
субјективног права. Код ове врсте тужбе постојање правног интереса предпоставља се из
два разлога. Прво тужилац није овлашћен да сопственим актима успостави повређено

16
https://sr.ilovevaquero.com/zakon/110654-storony-v-grazhdanskom-processe.html

18
право јер постоји забрана самопомоћи. Друго у случају усвајања тужбеног захтева ова
странка може да очекује одређену корист коју није у стању да оствари сопственим актима.

Тужбом за утврђење захтева се да суд утврди постојање, односно непостојање

неког права или правног односа или истинитост односно неистинитост неке исправе. За
разлику од кондемнаторне тужбе код ове се захтева да тужилац докаже постојање правног
интереса или да на њено подношење буде изричито овлашћен. Тужбом се може захтевати
да суд установи постојање једног одређеног права или постојање правног односа у
целини, а захтев може бити позитивно или негативно одређен. У првом случају се од суда
захтева да установи постојање одређеног права или правног односа, а у другом супротно –
утврђење да одређено право или правни однос не постоји.

Преображајном, конститутивном тужбом тужилац захтева промену у одређеном

правном односу. У низу ситуација странка промену може остварити једнострано,
сопственим актима али тада нема право на овај вид заштите. Зашто да судским путем
остварује оно на шта је сама овлашћена? Ако противна странка оспорава да је одређена
промена наступила, може се захтевати деклараторна правна заштита. Ову врсту захтева
тужилац може поставити у случају када је промену правног односа могуће остварити само
уз сагласност противне странке, а те сагласности нема. Сматрајући да му припада право на
промену, тужилац покреће поступак и тражи од суда да то учини својом одлуком.17

Главна расправа - Главна расправа представља посебну фазу првостепеног

постука. Главна расправа је централни део првостепеног поступка у коме суд прикупља
потребан процесни материјал, проверава његову тачност и на коме странке расправљају о
основаности захтева за пресуду. На главној расправи припрема се подлога за мериторну
одлуку и за одлуку о процесним питањима која су од значаја за решење спора. Главна
расправа се одвија на једном или на више расправних рочишта. Главна расправа је увек
јединствена, без обзира на број рочишта за главну расправу. Значај главне расправе је у
томе што све предузете страначке радње и прикупљен процесни материјал служе суду да
формира чињеничну подлогу за судску одлуку. Исправност одлуке зависи од тога да ли jе
чињенично стање потпуно и правилно утврђено на главној расправи.

17
http://www.advokatantic.rs/fizicka-lica/gradjanskopravni-sporovi/tuzba.html

19
 Да би суд отворио расправу, потребно је најпре да отвори рочиште. Суд објављује
предмет расправљања тако што списак расправа у једном радном дану пред једним већем
(са свим потребним подацима) истиче на огласној или електронској огласној табли суда
или на вратима суднице. У време које је одређено за расправу у једној правној ствари суд
наређује да се у судницу позову одређена лица и потом отвара рочиште. Суд потом
испитује да ли су испуњени сви услови да се расправа одржи и кад утврди да јесу, отвара
расправу. Расправа је отворена кад суд да реч странци да изнесе стање ствари. Реч прво
добија тужилац, ако је присутан, а уколико је одсутан, реч добија тужени. Расправа
почиње изношењем стања ствари.

Ток главне расправе - Ток главне расправе зависи од тога да ли је држано

припремно рочиште или није. Ако претходно није држано припремно рочиште, прво
расправно рочиште почиње излагањем тужбе и одговара на тужбу. Ако је пре расправног
рочишта одржано припремно рочиште, а суд суди у колегијалном саставу, председник
већа упознаје веће са дотадашњим током поступка, а странке само допуњују или мењају
своје излагање са припремног рочишта или допуњују излагање председника већа.

Расправа се одвија у методичном разговору између странака и суда. Странке у

својим говорима износе своје захтеве, образлажу их и изјашњавају се о наводима,
предлозима и захтевима свог парничног противника и износе своја правна схватања. У
току читаве расправе странке могу своје наводе да допуњавају и да их мењају. Странке
могу, све до закључења главне расправе, да износе нове чињенице, ако је то потребно да
би се расправила спорна правна питања, и да предлажу нове доказе. Суд руководи
расправом, одређује теме о којима се расправља и редослед излагања странака. 18

Суд је дужан да се стара да странке не злоупотребе своја процесна овлашћења и да

не развлаче расправу непотребно. У свом расправном говору тужилац понавља своје
наводе из тужбе и припремних поднесака. Он образлаже свој захтев за пресуду и указује
на његову основаност тако што износи правно релевантне чињенице на којима заснива
свој захтев. Ако је тужени оспорио његове наводе, тужилац нуди доказе, а затим се
изјашњава о наводима туженог и побија његова одбрамбена средства. Коначно, тужилац
формулише свој захтев за пресуду и изјављује да остаје при тужби. У свом расправном

18
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 671-672.

20
говору, тужени се изјашњава о наводима, предлозима и захтевима тужиоца и заузима свој
став о њима, износи чињенице и нуди доказе, истиче приговоре и противзахтеве.

Тужени побија правно схватање тужиоца и излаже своје. Коначно, и тужени

формулише свој захтев за пресуду тако што предлаже да суд одбије тужиочев тужбени
захтев. Пошто тужени изложи и заврши свој расправни говор, тужилац има право да
одговори на његов говор (реплика), а потом тужени може да узврати новим говором
(дуплика), на који опет може да узврати тужилац (триплика), тако да се њихови расправни
говори измењују све док парничари имају шта да саопште суду. У току расправног
рочишта суд одлучује да ли ће се заједно или одвојено расправљати о процесним
сметњама на које су указале странке, у својим приговорима, или о којима и иначе води
рачуна по службеној дужности. Странке могу да се поравнају у току рочишта за главну
расправу.

У току главне расправе странка мора да истакне све своје захтеве у усменој форми,
без обзира што их је најавила у својим припремним поднесцима. Суд се постављањем
питања стара да странке у току расправе пруже потребна објашњења и да се изјасне о
наводима и предлозима свог парничног противника. Кад странке заврше свој расправни
говор у коме су изнеле чињенични и доказни материјал, суд врши тријажу процесног
материјала. Пошто суд утврди које су чињенице спорне и чију истинитост треба да
провери и утврди, и добије преглед понуђених доказних средстава, он доноси решење о
извођењу доказа (доказно решење) којим допушта или одбија доказе које су странке
понудиле или наређује извођење доказа по службеној дужности.

Суд овом одлуком утврђује (формулише) доказну тему, одређује о којим ће

чињеницама бити изведени одређени докази, одређује начин извођења доказа и рок за
извођење доказа у оквиру временског оквира. Против решења којим се одређује или
одбија извођење доказа није дозвољена посебна жалба.19

Пошто донесе доказно решење, суд приступа извођењу доказа. Докази се изводе
одмах, на истом рочишту, или се расправа одлаже ради извођења доказа. Докази се, по
правилу, изводе непосредно, пред парничним судом. Пошто се докази изведу по
правилима о извођењу доказа, приступа се претресању доказа.
19
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 673.

21
 Расправа се одлаже:

1) кад суд утврди да странке нису уредно позване или кад нису дошле а оправдале
су свој

изостанак,

2) да би се омогућила страначка делатност – да странка дође ради информативног

саслушања, да се припреми за расправљање по преиначеној тужби или противтужби, да
странка прецизира свој захтев,

3) да би се отклонили недостаци у заступању – кад законски заступник не показује

потребну пажњу у заступању, кад пуномоћник није способан да обавља своју дужност, кад
странка жели да постави пуномоћника, кад странка или њен заступник нису у могућности
да се одређено изјасне а нема пуномоћника,

4) да би се проверила допуштеност одређених диспозитивних парничних радњи,

5) кад су примењене дисциплинске мере у поступку због којих су удаљене странке,

пуномоћник, јавни тужилац или правобранилац,

6) ради извођења доказа, кад доказна средства нису прибављена, да би се

прибавила нова доказна средства у погледу чињеница које су накнадно постале спорне
или да би се поновило извођење доказа.

Закључење главне расправе - Главна расправа може да буде закључена редовно и

превремено.

До редовног закључења главне расправе долази кад суд закључи да је ствар сазрела
за одлуку, јер је предмет довољно расправљен, те се може донети одлука.20

До превременог закључења главне расправе долази пре но што су изведени сви

докази који су одређени решењем о извођењу доказа а остало је да се само прибаве
извесни списи који садрже доказе потребне за одлучивање или кад само треба сачекати
записник о извођењу доказа пред замољеним судом, ако су странке одустале од
претресања тих доказа или је веће закључило да оно није потребно.

20
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 674.

22
 Кад веће одлучи да закључи расправу, у записник се уноси податак о томе у ком је
временском тренутку расправа закључена. Једном закључена расправа може се поново
отворити. До поновног отварања главне расправе може да дође кад се у току већања и
гласања установи да поступак треба да се допуни, да се разјасне поједина питања или ако
се закључи да ствар у целини није била зрела за одлучивање.

Пресуда у парничном поступку - "Пресуда је појединачни судски акт којим суд

одлучује о основаноститужбеног захтева. Судија суди на основу изведених доказа и он
никад не досуђује оно што странка није тражила, дакле. држи се тужбеног захтева.
Пресуда седоноси после расправљања и доказивања. Пре него што донесе одлуку, судија
је дужан да утврди чињенично стање, односно чињенице за које суд сматра да су важне за
примену права ради доношења одлике и оне представљају praemissae minor y судској
одлуци.

Пресуда мора да садржи: увод, изреку и образложење коју потписује судија

појединица или председник већа.

Врсте пресуде - У литератури процесног права постоје многобројни критеријуми

за класификацију пресуда.

Пресуде можемо класификовати с обзиром на садржај правне заштите која се

пружа, затим, с обзиром на поступак који претходио доношењу пресуде и с обзиром на
део захтева о коме се одлучује.

Највише се користи класификиација с обзиром на део захтева и коме се одлучује.21

С обзиром на садржај правне заштите које се пружа, пресуде се деле на:

1. Кондемнаторне (осуђујуће);

2. Декларативне (уврђујуће);

3. Конститутивне (преображајне).

С обзиром на део захтева о коме се одлучује, пресуде се деле на:

1. Потпуне;

21
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 675.

23
 2. Делимичне;

3. Допунске;

4. Међупресуде.

С обзиром на поступак који је претходио доношењу пресуде, пресуде се деле на:

1. Контрадикторне;

2. Пресуде на основу признања;

3. Пресуде на основу одрицања;

4. Пресуде због пропуштања;

5. Пресуде због изостанка;

6. Пресуде без одрђавања раправе.

Жалба у парничном поступку - Странкама које се нису задовољне судском

одлуком донетом у првостепеном поступку на располагању стоји правни лек који има
корективну функцију и служи за постизање доношења законите одлуке. Коришћење
могућности улагања жалбе вашег адвоката против судске одлуке иде ка томе да се она
укине или измени. Право на жалбу је уставом загарантовано право. Жалба против пресуде
је редовни правни лек којом се нападају одлуке донете у првом степену. Предвиђена је
Законом о парничном поступку и има суспензивно дејство, па се улагањем жалбе спречава
правноснажност пресуде и могућност извршења ожалбене пресуде.22

У првостепеном суду, поступак по жалби усмерен је у првом реду на оцену

председника већа о благовремености и допуштености жалбе. Примерак благовремене,
потпуне и дозвољене жалбе суд доставља противној странци која може у року од 8 дана да
поднесе суду одговор на жалбу. Приликом достављања жалбе другостепеном суду, ЗПП
налаже председнику већа да пово¬дом навода жалбе у којима жалилац тврди да су у
првостепеном поступку повређене одредбе парничног поступка – пружи објашњења, а по
потреби да спроведе и извиђаје да провери истинитост тих навода у жалби.
22
Александар Јакшић, наведено дело, стр. 676.

24
 По правилу, у другостепеном суду одлучује се о жалби без расправе. Пред
другостепеним судом расправа се заказује кад веће другостепеног суда нађе да је ради
правилног утврђивања чињеничног стања потребно да се пред другостепеним судом
поново изведу раније изведени докази. Другостепени суд ће заказати расправу и одлучити
о жалби и о захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут
била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном
чињеничном стању или кад су у поступку пред првостепеним судом учињене битне
повреде одредбе парничног поступка. На расправу се позивају странке, односно њихови
законски заступници или пуномоћници, као и они сведоци и вештаци за које суд одлучи
да се саслушају. Ако са расправе изостане једна или обе странке, суд ће одлучити о жалби
и донети одлуку узимајући у обзир нарочито оно што је изнето у жалби и у одговору на
жалбу.

Расправа почиње извештајем известиоца, који излаже стање ствари не дајући своје
мишљење о основаности жалбе. После тога чита се пресуда или део пресуде на који се
односи жалба, а по потреби и записник о главној расправи пред првостепеним судом.
Затим жалилац образлаже своју жалбу а противна страна одговор на жалбу. Странка на
расправи може износити чињенице и предлагати доказе из жалбе.23

ЗАКЉУЧАК

Парнични поступак је један од грађанских судских поступака који је регулисан

правилима грађанског процесног права и подразумева поступак у коме се остварује
судска заштита грађанских права. То је општи, основни, примарни и редовни метод

23
Стеван Лилић, Славољуб Поповић, наведено дело, стр. 126-132.

25
правне заштите за подручје грађанско правних односа. Примењује се када изричитим
законским прописом није предвиђен неки други грађански судски поступак.

Установа парнице у правном систему одговара начелној забрани самозаштите и

чињеници да заштита субјективних права представља једну од функција организованог
друштва. Парница се састоји од радњи трију субјеката - тужиоца, туженог и суда.
Тужилац је онај парнични субјекат који поставља захтев да му суд пружи заштиту за
његово право, а тужени онај према коме тужилац ту заштиту захтева. Тужилац и тужени
су странке у парници, дакле, субјекти о чијем праву и обавези је реч. Суд је трећи
парнични субјекат, незаинтересован у предмету спора, који испитује да ли је тражење
заштите оправадано и, према резултату испитивања, тужиоцу заштиту пружа или је
одбија. Све радње странака и суда теже, дакле, једном крањем циљу - пресуди.

ЛИТЕРАТУРА

 Стеван Лилић, Славољуб Поповић, Основи правних поступака, Београд, 2003.

 Александар Јакшић, Грађанско процесно право, Београд, 2015.

26
 Закон о парничном поступку (Објављен у"Службеном гласнику РС", бр. 72/2011,
49/2013 (Одлука Уставног суда), 74/2013 (Одлука Уставног суда), 55/2014, 87/2018,
18/2020).

ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ

 https://va.os.sud.rs/tekst/1257/parnicni-postupak.php

 https://sr.ilovevaquero.com/zakon/110654-storony-v-grazhdanskom-processe.html

 http://www.advokatantic.rs/fizicka-lica/gradjanskopravni-sporovi/tuzba.html

27