Група Ц

1. Значај начела саслушања странке у управном поступку?

Значај начела саслушања странке у управном поступку имплицира

обавезу органа који води поступак да прије доношења рјешења
странци пружи могућност да се изјасни о чињеницама и
околностима које су важне за доношење рјешења.

Значај овог рјешења је у томе што утврђује позицију странке у

поступку,тј. пружа јој могућност да износи чињенце које јој иду у прилог
при рјешавању управне ствари,предлаже доказе ради утврђивања
чињеница,побија наводе који јој не иду у прилог,објашњава своје
тврдње,даје потребне податке и брани своја права и законом заштићене
интересе.

Повреда овог начела представља разлог за улагање жалбе,за употребу

ванредних правних средстава,те покретање управног спора.

2. Који су услови да неко лице буде странка у управном поступку?

Странком се означава лице на чији захтјев је покренут поступак или

против кога се води поступак,односно које ради заштите својих
права и правних интереса има право да учествује у поступку.

Закон о општем управном поступку појам странке одређује као

формални процесни институт.

Разликују се три врсте странака :

o активна странка,
o пасивна странка и
o узгредна странка (интервенијент или заинтересовано
лице).

Услови да неко лице буде странка у управном поступку јесу :

o страначка способност,
o процесна способност и
o страначка легитимација.
3. Повраћај у пређашње стање?

Повраћај у пређашње стање (Restitutio in integrum) је

процесноправно средство које омогућава странци да предузме
одређене процесне радње и послије истека прописаног рока,ако за то
постоје законом предвиђени разлози.

Повраћај у пређашње стање регулисан је ЗУП – ом,а предвиђен је у три

различита случаја :

o у првом случају повраћај у пређашње стање дозвољава се

странци ако је из оправданих разлога пропустила да у року
изврши неку радњу у поступку,па је због тога искључена од
вршења те радње.
o у другом случају,по приједлогу странке дозвољава се повраћај у
пређашње стање ако је странка пропустила да у року преда
поднесак;
o у трећем случају дозвољен је повраћај у пређашње стање иако је
поднесак неблаговремено поднесен,али је ипак примљен од
надлежног органа,и то најкасније у року од три дана од дана
истека рока.

За подноешење приједлога за повраћај у пређашње стање ЗУП предвиђа

два рока,и то субјективни и објективни рок.

О приједлогу за повраћај у пређашње стање одлучује орган код кога

је вођен поступак,посебним закључком.

Дозвољеним повраћајем у пређашње стање поступак се враћа у

првобитно стање у којем је био прије пропуштања,што ће рећи да се
поништавају сви акти које је орган донио у вези са пропуштањем.

4. Претходно питање?

Претходно (прејудиционо) питање представља такво питање које

чини самосталну правну цјелину за чије је рјешавање надлежан суд
или други орган,без чијег рјешења није могуће ријешити главну
управну ствар.

Према ЗУП-у орган који води поступак има двије могућности .

o да сам у складу са законом расправи претходно питање и

o да поступак прекине док надлежни орган то не ријеши.

Орган који води поступак мора прекинути поступак кад се

претходно питање односи на кривично дјело,на постојање брака,на
утврђивање очинства и материнства,или кад је то законом одређено.
5. Доказни поступак и доказна средства?

Доказни поступак представља скуп активности у оквиру којих се

изводе процесне радње ради утврђивања чињеница правно
релевантних за доношење рјешења.

Доказивање представља скуп процесних радњи органа и странака

којима је примарни циљ стицање увјерења о чињеницама и
околностима релевантним за доношење одлуке.

У доказном поступку доказују се чињенице које су спорне и које су

правно релеватне,о томе које чињенице треба доказивати одлучује
службено лице.

Ноторне или општепознате чињенице не треба доказивати,исто тако

не треба доказивати ни чињенице које закон претпоставља,али је
дозвољено њихово оспоравање,осим ако није законом другачије
предвиђено

Доказна средства представљају сваки извор помоћу којег службено

лице које води поступак долази до сазнања о чињеницама које су
предмет доказивања.

Доказна средства су :

o исправе;
o свједоци;
o изјаве странака;
o вјештаци и
o увиђај.

6. Достављање и врсте достављања?

Достављање представља процесну радњу у управном поступку којом

надлежни орган предаје одређена писмена странкама и другим
учесницима у поступку.

Достављање се може вршити путем поште (тј. службе која се тим

послом бави), односно телефаксом и преко службеног лица
надлежног органа.

Начин достављања одређује надлежни орган чија се писмена достављају

и оно може бити :посредно достављање (другом лицу),обавезно лично
достављање,посебни случајеви достављања (законском
заступнику,пуномоћнику) и достављање путем доставнице.
7. Доношење закључка о обустављању поступка?

Закључак којим се обуставља поступак има значај процесноправне

одлуке којом се спречава даље спровођење поступка.

Закључак о обустави поступка може се побијати посебном жалбом.

Против рјешења издатог по тој жалби и закључка чији је доносилац
другостепени орган може се покренути управни спор.

Доношење закључка о обустављању поступка може настати кад је

поступак покренут по службеној дужности,кад је ријеч о поступку
покренутом поводом захтјева странке,и када је ријеч о случају тзв.
прећутног одустанка странке.

То су случајеви када у току поступка нестану правне и фактичке

претпоставке за даље вођење поступка (нпр. смрт странке,пропаст
ствари итд.).

8. Појам жалбе и њена правна дејства?

Жалба у управном поступку представља процесноправно средство

чијим кориштењем се странци ( и другим лицима) даје могућност да
покреће пред другостепеним органом питање законитости и
правилности првостепеног рјешења којим није задовољна.

Свака прописно изјављена жалба има деволутивно и суспензивно

дејство.

Деволутивно дејство жалбе означава чињеницу да по жалби не

рјешава исти орган (издавалац рјешења) већ други орган вишег
степена.

Суспензивно дејство жалбе има за посљедицу одлагање извршења

рјешења у току рока за жалбу,као и у случају кад је жалба
изјављена,све док се другостепено рјешење не донесе и не достави
странци.

9. Која су два начина поступања другостепеног органа код

поништавања рјешења?

Ако другостепени орган установи да је првостепено рјешење донио

ненадлежан орган,поништава то ријешење по службеној дужности

У овом случају другостепени орган има обавезу да предмет достави

надлежном органу,јер о њему не може сам рјешавати.
 Другостепени орган може поништити првостепено рјешење због
одређених процесноправних грешки као што су :

o непотпуно или погрешно утврђено чињенично стање;

o битна повреда правила поступка која је утицала на рјешење
ствари;
o нејасност и противрјечност диспозитива рјешења његовом
образложењу.

У случају ових незаконитости (процесноправне

природе),другостепени орган ће употпунити поступак и отклонити
изложене недостатке,било сам било преко првостепеног или
замољеног органа.

10. Понављање поступка и разлози за понављање поступка?

Понављање поступка представља ванредно правно средство које

омогућава да се,након што је редован поступак о некој управној ствари
окончан,он понавља, ради извођења одређених процесних радњи које
могу бити од правног значаја за другачију одлуку у истој управној
ствари.

Понављање поступка може услиједити само ако је редовни поступак

окончан рјешењем,а не и закључком,нити на други начин (нпр.
нагодбом и сл.)

Разлози понављања поступка су:

o сазнање за нове чињенице,или налажење или стицање

могућности да се употребе нови докази,који би,сами или у
вези са већ наведеним и употребљеним доказима,могли
довести до другачијег рјешења да су те чињенице,односно
докази били изнесени или употребљени у ранијем поступку;
o ако је рјешење донесено на подлози лажне исправе или
лажног исказа свједока или вјештака,или ако је донесено као
посљедица каквог дјела кажњивог по кривичном закону;
o ако се рјешење заснива на пресуди донесеној у кривичном
поступку или поступку по привредном преступу,а та пресуда
је правоснажно укинута;
o ако је рјешење повољно за странку донесено на основу
неистинитих навода странке којима је орган наведен у
заблуду.....