I

GRADJANSKO PROCESNO
PRAVO
1)PARNICA PROIREN KRUG PITANJA ZA BODIROGU
2)VANPARNINI POSTUPAK
3)IZVRNI POSTUPAK
1/1/2017
2
 I PARNICA
5. GRADJANSKI SUDSKI POSTUPAK I UPRAVNI POSTUPAK
- Iz clana 1.ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima
iz
1. licnih,
2. porodicnih,
3. radnih,
4. trgovinskih,
5. imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

-Nadleznost gradjanskog suda u navedenim pravnim stvarima moze da izostane samo kada je za resavanje
sporova u ovim stvarima zakonom predvidjena neka druga vrsta postupka,nprupravni postupak.
-Razgranicenje nadleznosti suda I upravnih organa je od primarnog znacaja za odvijanje gradjanskog sudskog
postupka.
- Naime, sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku
nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1.ZPP.
- Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan nprorgan uprave, oglasice se
nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu.
- U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda.

5.1 RAZGRANICENJE GRADJANSKOPRAVNE I UPRAVNE STVARI

KRITERIJUMI ZA RAZGRANICENJE
- Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje
izricito sta treba smatrati upravnom stvari.
-Prema clanu 1.
ZOUP ,drzavni organ resave o subjektivnom pravu ili obavezi ili interesu fizickog ili pravnog lica u upravnim
stvarima.
S toga jedno subjektivno pravo ili obaveza moze, po svojoj pravnoj prirodi da bude gradjanskopravnog karaktera,
ali da se organ uprave oglasi nadleznim za njegovo resavanje u upravnom postupku, I obrnuto.
-Jedini pouzdani nacin za odredjene nadleznosti jednog ili drugog drzavnog organa jested a zakon sam predvidi
vrstu postupka u kome ce se resavati o jednoj pravnoj stvari.
- Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o
odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari.
- Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz
materijalnopravne norme gradjanskog prava.
- Dakle, ovde je odlucujuca pravna priroda spornog odnosa.
- Pravna priroda se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne (
gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni
odnos ).
- Medjutim, ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da
nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu
ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava.

3
- S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je
u pitanju pravni odnos privatnog prava.
- Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno
obaveze iz pravnog odnosa.
- Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo
nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari.
- Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako
drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npropstina kupuje
kancelarijski materijal ).
- U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom
sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud Republike Srbije.
- Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece:
1) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude
subjekt pravitanopravnih odnosa.
2) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba
postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ).
3) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos.
- Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost
suda, takav upravni akt je nepostojeci.
- Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar, odluka suda moze da se pobija zalbom.

5.2 DEJSTVO UPRAVNIH AKATA U GRADJANSKOPRAVNOM POSTUPKU I DEJSTVO

SUDSKIH ODLUKA U UPRAVNOM POSTUPKU
- U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto.
- U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim
pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.
- Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar, ali samo dok o
tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom sudskom postupku.
- Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka,
ocinstva i materinstva.
- Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njihove pravnosnaznosti.
- Medjutim poseban problem nastaje kada je upravni organ vec doneo svoju odluku o predhodnom pitanju kao o
glavnoj stvari.
-Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti, a to
proizlazi a contrario iz clana 12.
ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.
-osim toga interna harmonija odlucivanja zahteva da gradjanski sud I upravni organ medjusobno uvazavaju
sudske odluke I upravne akte koje su ovi organi doneli, svaki u u okviru svoje nadleznosti.
-Tako,organ uprave obavezuje preobrazajna odluka suda o razvodu braka,kada odlucuje o razrezu poreza,dok je
s druge strane gradjanski sud vezan preobrazajnim aktima upravnog organa.
- Tako,kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da
je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odluka organa uprave obavezuje
gradjanski sud.
- Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom upravnog organa ne treba prihvatati i
nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. EKLJP.
- Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je
moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je
sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.

4
 5.3 UPRAVNI POSTUPAK KAO PRETPOSTAVKA ZA PODNOSENJE TUZBE PRED
GRADJANSKIM SUDOM

- Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada
o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom.
- U ovom situacijama, ponosenje zahteva, najcesce organu uprave, predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za
zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.
- Ovakvi obavezni pokusaji ostvarivanja naknade vanugovorne stete pred drugim organima,a ne pred sudom
predvidjeni su u sl. slucajevima:
a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru, a krivicni
postupak je obustavljen.
Ovde je to pritvoreno lice duzno da se obrati Ministarstvu pravde pre podnosenja tuzbe sudu.
b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu.
Ovde je potrebno I obavezno prvo podnosenje zahteva nadleznim vojnim organima,koji odlucuju o osnovanosti
zahteva za naknadu stete.
- Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3
meseca od dana podnosenja zahteva, osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred gradjanskim sudom.
-Pored ovih pojedinacnih sl.
ZPP sadrzi I generalno pravilo kojim limitira pravo na tuzbu.
-Ako tuzilac, naime, zeli da podnese tuzbu protiv drzave Srbije, duzan je da pre podnosenja tuzbe,podnese
zahtev Republickom javnom pravobraniocu u vidu predloga za mirno resavanje spora.
Predlog mora da sadrzi sve nuzne sastojke tuzbe.
-Norma proizvodi kako procesno pravna tako I materijalno pravna dejstva.
-Procesno gledano, obaveza podnosenja predloga za mirno resavanje spora predstavlja posebnu procesnu
pretpostavku.
Dakle, ako je tuzba podneta pre nego sto je zahtev za mirno resavanje spora dostavljen Republickom javnom
pravobraniocu, ona se odbacuje kao nedopustena.
-Republicki javni pravobranilac moze da predlog prihvati,u kom slucaju su stranke zapravo zakljucile poseban
ugovopr koji ima snagu izvrsne isprave.
s druge strane javni pravobranilac moze da predlog odbije, ili da pak uopse ne odgovori na predlog potencijalnog
tuzioca.
Zakon predvidja rok za odgovor koji iznosi 60 dana.
Ako on bezuspesno protekne, smatra se da predlog za mirno resavanje spora nije prihvacen, te je time procesna
smetnja za podnosenje tuzber sudu otklonjena.
-Ova norma ZPP se mutatis mutandis primenjuje I na tuzbe koje bi trebalo podneti protiv jedinica lok.
samouprave I terit.autonomije, stim sto se u tim sl. predlog za mirno resavanje spora podnosi ndleznom Javnom
pravobranilastvu.

-Obaveza obracanja org.uprave radi mirnog resavanja sporova, pre podnosenja tuzbe sudu nije nepoznata ni
drugim pravnim sistemima

5
 6.GRADJANSKI SUDSKI POSTUPAK I KRIVICNI POSTUPAK
UOPSTE
-Razgranicenje gradjanskosudskog I krivicnog postupka ne nailazi na vece teskoce,jer su predmet I ciljevi oba
postupka bitno razliciti.
- Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu
1. ZPP.
- Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela.
-Ova razlika se ne zamagljuje cak ni kada oba postupka pocivaju na istom zivotnom dogadjaju.

A) SUSTINSKE RAZLIKE IZMEDJU KRIVICNOG I GRADJANSKOG SUDSKOG POSTUPKA

- Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.
- Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tjne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po
sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak,on se uvek pokrece ex officio ).
- Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio jer je po zakonu duzan da goni izvrsioce k.
delaa, a izuzetno moze i osteceni da pokrene k.
postupak za uglavnom laksa krivicna dela,kao sto su uvreda,kleveta I sl.
-Gradjanski sudski podstupak , videli smo, pociva na dispozicionoj maksimi.
Stranke ne samo da po svojoj inicjativi pokrecu postupak, vec I stavljaju sudu na raspolaganje cinjenicnu gradju
na osnovu koje on meritorno odlucuje.
Takodje, stranke po pravilu mogu svojim tuzbenim zahtemom slobodno da raspolazu tokom citavog trajanja
postupka.
- U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima, vec istrazna ( inkviziciona ) maksima.
- Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke, bez obzira na to kakve cinjenice
i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.
- Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni, nakon sto je optuznica stala na pravnu
snagu, ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama, odnosno da drzavni tuzilac nprarbitrarno
odustane od krivicnog gonjenja.

6. B) TACKE DODIRA GRADJANSKOSUDSKOG I KRIVICNOG POSTUPKA

ADHEZIONI POSTUPAK
- U okviru krivicnog postupka, osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni
sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela, tjda odluchi i o imovinskopravnom zahtevu koji se
odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla.
- Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog
postupka, ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom.
-Premda je vodjenje adhezionog postupka pozeljno sa stanovista unutrasnje harmonije odlucivanja, osteceni
moze ali nije duzan da istakne svoj imovinskopravni zahtev u k.
postupku.
-Ako se za to odluci zahsniva se parnica,kada su naravno ispunjene sve opste pprocesne predpostavke za
vodjenje spora.
Dejstva ovakve parnice u adhezionom postupku, jednaka su dejstvima parnice koja je pokrenuta pred
gradjanskim sudom
- Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom.
- Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-
osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.

6
- Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku, samo ako istovremeno krivicnom
presudom optuzenog oglasi krivim.
-U pogledu visine naknade stete, sud u adhezionom postupku nije vezan novcanim iznosom koji je utkan u bice k.
dela.
On moze da dosudi visi, ali I manji iznos naknade.
- Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga
dodje do prekida krivicnog postupka, sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski
sud.
-Takodje, k.sud moze I samo delimicno da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog, a da ga uputi da visak zahteva
ostvaruje pred grajanskim sudom.
-Osudjeni ima pravo na zalbu protiv presude k.
suda donete u adhezionom postupku.
Takodje, osudjeni pa I njegovi naslednici, mogu da pobiju pravnosnaznu odluku k.suda u ovom delu vandrednim
p. sredstvima.
- Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom se upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje
u parnici.
Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku
- Nacelno, gradjanski i krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima, koja po
pravilu, spadaju u nadleznost drugog suda.
- Nprgradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o
odgovornosti pocinioca, ali moze i da prekine postupak, ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu I obrnuto.

3. PRIMENA ZPP-A U DRUGIM POSTUPCIMA

Vanparnini postupak se generalno regulie Zakonom o vanparninom postupku iz 1982. Godine sa izmenama i
dopunama iz 2013. I 2015. Godine.
ZPP se shodno primenjuje i na vanparnini postupak.
Izvrni postupak je u celosti regulisan Zakonom o izvrenju i obezbeenju iz 2015. Godine.
Na izvrni postupak se shodno (a ne supsidijarno) primenjuju odredbe ZPP-a.
Steajni postupak je regulisan Zakonom o steaju iz 2009. Godine.
Na steajni postupak se takoe shodno primenjuju odredbe parninog postupka.
Shodna primena znaci da se norme primenjuju tek kad nesto drugo nije izricito odredjeno u ZVP-u.
To znaci i elasticnost, odnosno mogucnost primene ZPP-a samo kada je to u skladu sa ciljem ZVP-a.

Principi o iskljucenju i izuzecu se primenjuju i na VANPARNINI POSTUPAK ali prilagodjeni specificnostima VP-
a.Pojam stranke u parnici, prilagodjava se pojmu ucesnika u vanparninom postupku.

10. IZUZECE SUDIJE

- Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno, postupajuci sudija moze biti
iskljucen, odnosno izuzet iz sudjenja.
- ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije.
- Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga; Za postojanje tih
razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno.
- Kod izuzeca, radi se o tome da in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje
nepristrasnog sudjenja.
- -Vazno je naglasiti da se razlozi za iskljucenje i izuzece odnose na svakog clana sudskog veca ponaosob.

7
 RAZLOZI ZA ISKLJUCENJE
-ZPP taksativno navodi razloge u kojima sudija ne moze da vrsi sudijsku funkciju.
Ovi razlozi se mogu podeliti u tri grupe:
1.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u
sopstvenoj pravnoj stvari;
Sudija ne moze suditi:
a) ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik stranke.
b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika, saobveznika ili regresnog obveznika.
v) ako je clan ili akcionar pravnog lica sa vise od 3% ucesca u ukupnom kapitalu pravnog lica (privrednog drustv,
zadruge)koje je stranka u sporu,ako je jedna od stranaka u sporu njegov poverilac ili duznik.
g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica
2.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucesnika u
postupku;
Iskljucice se sudija:
a) ako mu je stranka, njen zakonski zastupnik ili punomocnik srodnik po krvi u pravoj liniji, ili pobocni srodnik do
cetvrtog stepena, ili mu je supruznik ili vanbracni partner (sadasnji ili bivsi), srodnik po tazbini do drugog stepena,
bez obzira da li je brak prestao ili nije
b) ako je staralac, usvojenik ili usvojilac stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnika stranke, ili ako izmedju
sudije i stranke(ili zakonskog zastupnika ili punomocnika strranke) postoji zajednicko domacinstvo.
3.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u
drugim postupcima u istoj ili povezanoj pravnoj stvari; Tako,iskljucenje je nuzno:
a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak.
b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacijem,u donosenju odluke koja se pobija ili je, pak
ucestvovao u zakljucenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je ranije stranku zastupao kao advokat
v)ako je u stecajnom postupku, kao stecajni sudija ili clan stecajnog veca, doneo odluku povodom koje je doslo
do spora.

RAZLOZI ZA IZUZECE
- Razlog za izuzece sudije je postojanje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
-Ovde se ne radi o tome da je sud duzan da utvrdi postojanje konkretnih, razumnih razloga koji u datom slucaju
ukazuju da bi sudija mogao da bude pristrasan.
Naprotiv,za izuzece je dovoljno da postoji razumno, subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne
pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan.
- Razlozi za izuzece mogu biti razliciti:
1.bliskost sudije sa strankama,njihovim zakonskim zastupnicima ili umesacem:dalji stepen srodstva,sukob
interesa,ugoscavanje sudije, prijateljstvo ili neprijateljstvo.
2.odnos prema predmetu spora: izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora,lose vodjenje postupka sa nizom
procesnih gresaka,mimika tokom postupka.
3.odnos prema punomocnicima:prijateljstvo ili neprijateljstvo,medjusobna netrpeljivost,ljubavni odnos.

POSTUPAK ZA ISKLJUCENJE, ODNOSNO IZUZECE

- Inicijativa za iskljucenje, odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke.
- Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece, on mora da prekine svaki rad na predmetu
( doduse kad se radi o razlozima za izuzece, onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe
odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.

8
-po pravilu doiskljucenja sudije dolazi ex lege, pa otuda i resenje o isklj. Sudije koje donosi Predsednik suda ima
deklaratorni karakter.
-I sama stranka moze da predlozi da se sudija iskljuci,odnosnoizuzme.
Zahtev stranke za iskljucenje sudije bi trebalo da bude suvisan, jer je sudija duzan da se sam ex officio iskljuci
kada se steknu razlozi za iskljucenje.
Stranci ti razlozi ne moraju da budu poznati (nprpostojanje srodstva)
- Zahtev stranke za iskljucenje, odnosno izuzece ne moze da bude pausalan, mora biti obrazlozen,tjstranka je
duzna da u zahtevu za izuzece navede zakonski razlog na koji se poziva.
Takodje zahtev mora da bude i blagovremen,jer je stranka duzna da ga istakne cim sazna za postojanje razloga.
-Principijalno, zahtev za izuzece,odnosnoiskljucenje moze da se stavi do okoncanja raspravljanja pred
prvostepenim sudom,a ako nije bilo raspravljanja onda do donosenja odluke.
-Takodje, zahtev za izuzece odnosnoiskljucenje moze da se iznese i u instancionom postupku.
Zahtev za iskljucenje sudije koji odlucuje o pravnom leku moze da se podnese najkasnije do donosenja odluke o
pravnom leku.
Suprotno tome,ako se trazi izuzece sudije u instancionim postupku ono je blagovremeno ako je podneto u roku
od 15 dana od prijema spisa u sud viseg stepena.
Izuzetno,ako se vodi rasprava pred drugostepenim sudom,onda do zakljucenja te rasprave.
-Ako se razlog za izuzece javi ili stranka za njih sazna nakon proteka navedenih procesnih momenata,
prvostepena presuda ce moci da se pobija u zalbi,
drugostepena po reviziji,
a svaka pravnosnazna sudska odluka po predlogu za ponavljanje postupka.
-Ako zahtev za izuzece nije blagovremen,stranka je u daljem toku postupka (postupak po p.
lekovima) prekludirana da se poziva na razloge za izuzece na koje je mogla da se poziva u prvostepenom
postupku.
-Prekluzija medjutim vazi samo za izuzece sudije,jer na razloge na osnovu kojih se sudija iskljucuje sud pazi po
sluzbenoj duznosti tokom citavog trajanja postupka.
- Zahtev za izuzece ilio iskljucenje koji nema potrebnu sadrzinu je nepotpun i kao takav nedopusten i odbacice ga
sudija pred kojim se vodi postupak,pa cak i onaj cije je iskljucenje ili izuzece zahtevano.
-Zahtev je posebno nedopusten ako:
1.ako se trazi pausalno izuzece svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da ucestvuju u postupku
2.nije obrazlozen razlog za izuzece
3.ako je o zahtevu vec odluceno
4.ako se zahteva izuzece sudije koji uopste ne ucestvuje u predmetu
5.ako se zahteva izuzece predsednika suda koji ne postupa u konkretnom predmetu
-Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dozvoljena posebna zalba.

ODLUKA O ISKLJUCENJU, ODNOSNO IZUZECU

- Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten,neblagovremen ili nepotpun o izuzecu odlucuje
predsednik suda,tako sto prvo pribavi misljenje sudije cije se izuzece ili iskljucenje trazi.
-O zahtevu za iskljucenje odnosnoizuzece Predsednika suda odlucuje Predsednik neposredno viseg suda,a o
zahtevu koji se odnosi na Predsednika VKS,odlucuje se na opstoj sednici VKS.
-Rok za donosenje odluke o izuzecu ili iskljucenju sudije iznosyi 3 dana,odnosno15 dana ako se zahteva
iskljucenje ili izuzece Predsednika suda ili Predsednika VKS.
Ako predsednik suda usvoji zahtev za iskljucenje ili izuzece,zalba nije dopustena.
I obrnuto, kada ga odbije kao neosnovan, ni tada nije dopustena posebna zalba.

9
 DEJSTVO PODNOSENJA ZAHTEVA ZA ISKLJUCENJE ILI IZUZECE SUDIJE

-Sudija na cijoj strani su se steklji uslovi za iskljucenje duzan je da odmah prekine rad na predmetu,dok god
postoje razlozi za njegovo izuzece ,
1. zastaje sa postupkom,
2. obavestava Predsednika suda koji odlucuje o izuzecu,
3. pri cemu do donosenja odluke moze da preduzima samo one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje
-Nakon toga prema ZPP sudija je duzan da dovrsi zapoceto rociste na kome sme da preduzima samo one
procesne radnje koje ne trpe odlaganje.
-Ako zahtev za iskljucenje sudije bude usvojen, tada sud ukida sve parnicne radnje koje je preuzeo iskljuceni
sudija
-S druge strane, ako se usvoji zahtev za izuzece sudije,sud ukida samo one parnicne radnje koje je preuzeo
izuzeti sudija od momenta kada je podnet zahtev za njegovo izuzece.
Uz to,, stranke mogu da se dogovore da se preduzete parnicne radnje ne ukidaju.
-Parnicne radnje koje su preduzele stranke u periodu dok Predsednik suda nije odlucio o
iskljucenju,odnosnoizuzecu sudije ostaju punovazne.

ISKLJUCENJE I IZUZECE SUDIJE I PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE

-Zakonodavac nije uspeo da da izvede jasnu demarkacionulinijun izmecu iskljucenja i izuzeca sudije.
Naprotiv,on iskljucenje i izuzece sudije tretira isto, barem sto se tice postupka za iskljucenje i izuzece u sl.
Da su zahteve istakle stranke, kao i u pogledu pravnih posledica delatnosti sudije koji je morao da bude iskljucen
ili izuzet.
-Razlozi za iskljucenje sudije deluju apsolutno.
Kada se oni steknu zakonodavac kreira neoborivu zakonsku predpostavku da sudjenje nece biti objektivno.
Dok razlozi za izuzece stvaraju samo sumnju u moguce neobjektivno postupanje sudije.
-Sudija koji zna da postoje razlozi za njegovon iskljucenje duzan je da se sam iskljuci i o tome obavesti
Predsednika suda.
Prikrivanje ovih razloga moze da povuce za sobom njegovu disciplinsku,krivicnu pa i gradjanskopravnu
odgovornost za nakanadu stete.
Razlozi za iskljucenje sudije nikada ne mogu da konvalidiraju i obavezno sa sobom povlace i nistavost
presude,cak i posle nastupa nnjene pravnosnaznosti.
-Do iskljucenja sudije dolazi ex lege, tako da nije jasno zbog cega bi stranke ili drugi ucesnici u postupku bili duzni
da zahtevom traze njegovo iskljucenje, pa cak i da budu prekludirani nu podnosenju takvog zahteva.
-Otuda je neshvatljivo da zakonodavac predvidja da sudija koji bi morao da bude iskljucen moze da dovrsi
zapoceto rociste i preduzima parnicne radnje koje ne trpe odlaganje.
Ova norma je sistematski suprotna sa normom ZPP koja nalaze da sudija koji se iskljucuje je duzan da odmah
prekine svaki rad na predmetu, pa i sa normom kojom se ponistavaju sve preduzezte parnicne radnje od str.
Iskljucenog sudije.
-Zakon predvidja da se sudija iskljucuje ako je vlasnik vise od 3% akcija u ukupnom kapitalu p.
lica,pod uslovom da je jedna od stranaka njegov poverilac ili duznik.
Ova norma je direktno suprotna principu da niko ne moze da budee sudija u sopstvenoju pravnoj stvari.
-ZPP sadrzi mogucnost da se stranke sporazumeju da radnje koje je preuzeo izuzeti sudija se uopstene ukidaju.
Ovo bi zapravo bio procesnopravni ugovor stranaka kojim se one odricu prava na sudjenje pred nepristrasnim
sudom.
-Najzad,odredba koja predvidja da stranke mogu da zahtevaju izuzece sudije u instancionom postupku najkasnije
u roku od 15 dana o9d dana kada je predmet prispeo u visi sud nema nikakav procesni efekat,jer stranka o
momentu prispeca predmeta u visi sud nema i ne moze da ima nikakva saznanja,jer se radi o aktu sudske
uprave.

10
Takodje,i kod iskljucenja i kod izuzeca,njoj je personalni sastav veca nepoznat.
-Poslednja slabost regulisanja izuzeca ili iskljucenja sudije odnosi se na nemogucnost da se zahteva iskljucenje ili
izuzece Predsednika suda,jer njegov uticaj na tok parnice je ponekad odlucujuci zbog njegovog ovlascenja da
raspodeljuje predmete postupajucim sudijama.
-Iz svih ovih razloga,citav institut iskljucenja i izuzeca sudije je bilo suprotan, bilo duboko ispod standarda
postavljenih u dugogodisnjoj praksi ESLJP.

LICA NA KOJA SE ODNOSE PRAVILA O IZUZECU I ISKLJUCENJU

-Pravila o iskljucenju i izuzecu sudija,primenjuju se jednako i na predsednika suda i na sudije porotnike.
-Sudija porotnik ne moze da vrsi sudijsku duznost i ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili p.
lica koje je stranka un postupku.
-O iskljucenju ili izuzecu ovih lica odlucuje predsednik veca.

POVREDA PRAVILA O ISKLJUCENJU I IZUZECU

-Povreda navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsolutno nistava.
Tako, na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu,kao i u reviziji protiv presude,kao i u predlogu za
ponavljanje postupka.
-Isto vazi i za zalbu protiv resenja, odnosno reviziju protiv resenja.
-Ako stranka nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom, trebalo bi smatraqti da je
prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odliku, osim ako je za razloge, na kojima se temelji izuzece,
saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.

26.NACELO DISPOZICIJE U PARNINOM POSTUPKU

-Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da
svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka, odredjivanje predmeta i obima raspravljanja.
-da bi se ovaj princip bolje shvatio neophodno je analizirati njegove segmente, koji se ticu:
1.pokretanja postupka
2.odredjivanja predmeta spora I
3.okoncanja postupka voljom stranaka
1.) Pocetak parnicnog postupka
- Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka, tuzilac.
- Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti.
Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti.
-Parnicni postupak se po pravilu pokrece tuzbom ali I zahtevom za izdavanje platnog naloga.
- Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u
materijalnom gradjanskom pravu.
- Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije, s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom
prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ).
-Suprotno nacelu dispozicije jeste nacelo oficioznosti koje nalaze da postupak pokrene drzavni organ po sluzbenoj
duznosti.
-Smisao nacela oficioznosti dolazi do izrazaja u narocito osetljivim oblastima zastite subjektivnih prava, gde
sigurnost pravnog poretka ne moze da zavisi od inicijative stranaka.
-Nacelo oficioznosti nije karakteristicno za parnicni postupak.
Domace zakonodavstvo ne poznaje ni jedan slucaj gde parnicni postupak pokrece sud ex officio.

11
2.) Odredjenje predmeta spora
- Dispoziciona maksima ne znaci samo to da se parnicni postuypak pokrece tuzbom, vec I da stranke svojim
predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje, tjstranke same odredjuju sta je
predmet spora u parnicnom postupku.
- Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale, niti im moze
odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele.
- Npr, sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog, cak i ako bi, na osnovu
utvrdjenih cinjenica, dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.
- Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu, tako da tuzilac, u svakom
slucaju, snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva.
-U slucaju da tuzilac zahteva vise, snosi rizik da bude odbijen u delu tuzbenog zahteva, tako da na njega pada
obaveza da snosi barem deo parnicnih troskova.
s druge strane ako zahteva manje, morace naknadno da podnese tuzbu I da povede novi parnicni postupak.
- Da bi se ublazile negativne strane resenja, po kome tuzilac snosi inicijalni rizik, zakonodavac mu je priznao
pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( a to se naziva preinacenje tuzbe ).

- RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD

-Ponekad je tesko razgraniciti odluku suda infra petita I aluid.
- O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio, pri cemu se pravna
posledica, sadrzana u izreci presude, kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom
zahtevu.
- Nasuprot tome, aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo, a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom
zahtevu.
- Infra petita je dopustena, za razliku od aluid-a, koji nije dopusten.
- Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora, a sud je doneo presudu o raskidu ugovora.

3.) DISPOZICIJA STRANAKA U POSTUPKU PO PRAVNIM LEKOVIMA

-Pravilo je da se zakonitost I tacnost odluke prvostepenog suda kontrolise u postupku po pravnim lekovima pred
drugostepenim sudom ili VKS-om.
Medjutim I ovde vazi dispoziciona maksima.
- Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima, vec su vezanim inicijativom
stranaka, odnosno one strane koja je parnicu izgubila.
-Stranka koja je izgubila parnicu moze ali I ne mora da pobija odluku prvostepenog suda.
Dakle,postupak po pravnom leku je ostavljen njoj na volju.
- Drugostepeni sud moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se
prvostepena odluka pobija.
- Npr ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne
stete i 300000 na ime nematerijalne stete, pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete,
onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu.
- Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek, a moze i da povuce
vec ulozeni pravni lek.

12
 28. RASPRAVNO NACELO (POJAM,SAZNAVANJE
CINJENICA,DOKAZIVANJE,PRIMENA)
1.UVODNA RAZMATRANJA
-Nacelo dispozicije daje odgovor na sledeca pitanja:
1.ko pokrece parnicni postupak
2.koji je obim raspravljanja pred sudom I
3.kako se postupak razvija I okoncava.
-S obzirom da se svaki zahtev u parnici zasniva na cinjenicama, sledece pitanje koje se nuzno postavlja u
svakom postupku tice se nacina na koji sud saznaje cinjenice I na osnovu cijih dokaznih predloga utvrdjuje njihovo
postojanje .
-Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga u kojoj meri je u odredjenom procesnom sistemu zastupljeno raspravno ili
istrazno nacelo.
-Da li u parnicnom postupku treba primeniti jedno ili drugo nacelo je pravno-politicko pitanje.
-Parnicni postupak moze da ostvari svoje zadatke bilo primenom jednog ili drugog nacela.
-Primenom istraznog nacela akcenat se stavlja na ostvarenje materijalno-pravne pravicnosti,odnosnodonosenju
sudskih odluka koje se temelje na tacno utvrdjenim cinjenicama I tacnoj primeni materijalnog prava.
-S druge strane,pak, primena raspravnog nacela odgovornost za tacnost sudske odsluke stavlja u ruke stranaka.
Primarni cilj njegove primene jeste ostvarenje efikasnosti u postupku.
-Cilj svakog pa I parnicnog postupka jeste pravilna primena materijalnog prava na tacno utvrdjeno cinjenicno
stanje.
U tom smisli primena cistog raspravnog nacela koriguje se uvodjenjem inkvizicionih ovlascenja sudije u
parnici,tjnjegovim ovlascenjem I duznoscu da upravlja parnicom.
-S toga primena cistog raspravnog nacela u razvijenim pravnim sistemima je izuzetak.
Naprotiv citav parnicni postupak pociva na ublazenoj inkvizicionoj maksimi ili pak, na nacelu saradnje suda I
stranaka prilikom saznavanja cinjenica I predlaganja I izvodjenja dokaza.
-Dakle, u uporednom pravu su primetne dve tendencije:
1.prva, u kojoj parnicni postupak pociva na umerenoj istraznoj maksimi I na jacanju uloge sudije u upravljanju
parnicom i
2.druga, u kojoj se vulgarizuje rspravno nacelo time sto se uloga suda degradira, tako sto je on neutralni pasivni
arbiter u utakmici izmedju stranaka.

2.SAZNAVANJE CINJENICA
- Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva, postavlja se pitanje na
koji nacin ih on saznaje.
- Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak, logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu
stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.
- U principu, sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku
postupka.
- Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione
maksime.
-U drugim vrstama gradjansko sudskog postupka vlada tzvinkviziciono nacelo,a njegova sustina je u tome da sud
utvrdjuje cinjenice nezavisno od volje stranaka.

13
-Ideja tvorca ZPP je da se parnicni postupak u Srbiji odvija po cistom raspravnom nacelu.
Sud dobija cinjenicni material samo od stranaka.
One su duzne dap red sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve.
Takodje, sud je duzan da razmotri I utvrdi samo one cinjenice koje su stranke iznele pred sud.
-Ponekad je u postupku nuzno razlikovati cinjenice, stavove iskustva I pravne norme.
Sud nije vezan dispozicijom stranaka o pravnim normama I stavovima iskustva I njih utvrdjuje nezavisno od toga
da li se stranke na njih pozivaju.

2.) DOKAZIVANJE

-Kada je rec o dokazivanju postavljaju se dva principijalna pitanja.

Prvo pitanje se tice cinjenica o kojima sud treba da izvodi dokaze.
Da li sud treba da dokazuje sve cinjenice ili neke moze bez dokazivanja uneti u cinjenicnu podlogu svoje odluke?
Drugo pitanje se odnosi na vezanost suda dokaznim predlozima stranaka.

A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi

- Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.
- Dakle, ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela, a druga ih je izricito priznala, niti pak cinjenice koje
su opste poznate.
Ne dokazuju se ni cinjenice koje jedna stranka iznosi a druga ih ne osporava.
-Dakle,kada jedna strana prizna postojanje cinjenice koju je druga stranka navela, ovo priznanje vezuje tu stranku
ali I sud, uz uslov da stranka nije naknadno u potpunosti ili delimicno osporila postojanje te iste cinjenice.
U takvoj situaciji sud slobodno ocenjuje da li se radi o priznanju ili o poricanju postojanja cinjenice.
- Od ovog pravila postoji izuzetak:
Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice, ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da
raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim
obicajima.
B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka
-Kada stranke predloze izvodjenje odredjenih dokaznih sredstava, sprovodi se dokazni postupak, pa se postavlja
pitanje ko odredjuje koji ce se od predlozenih dokaza izvesti u parni8cnom postupku.
Dosledna primena raspravnog nacela bi znacila da je sud vezan dokaznim predlozima stranaka, ted a je duzan I
das me da izvede samo one dokaze koje su stranke predlozile.
-Medjutim u nasem GPP-u ovaj vid raspravnog nacela nije dosledno sproveden.
Ovde se postavljaju 3 pitanja:
1.Na koga pada procesni teret da predlozi izvodjenje dokaza radi utvrdjivanja bitnih I sporednih cinjenica
2.da li je sud duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile
3.moze li sud da odredi I izvodjenje onih dokaza koje stranke nije predlozila
-U vezi sa pravim pitanjem,ZPP dosledno sprovodi raspravno nacelo.
Naime stranke su te koje su sudu duzne da predloze izvodjenje dokaza kojima se utvrdjuju cinjenice na kojima
one zasnivaju svoje zahteve.
-Sto se tice drugog pitanja,domace parnicno proc.pravo ne stoji na poziciji dosledne primene raspravnog nacela,
te sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile, jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da
sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.
- Npr tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka, ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva
svedoka po njegovom izboru.
- U vezi sa trecim pitanjem doslo je do znacajnih promena u vazecem zakonodavstvu.
Prema ZPP iz 76 sudu je bilo dato ovlascenje da u pogledu izvodjenja dokaza postupa ex officio, tjda izvede I
dokaze koje stranke nisu predlozile, ako su ti dokazi od znacaja za odlucivanje.

14
-Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke
predlozile.
- NprSud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan, ako nijedna
stranka nije to predlozila.

3.) UTVRDJIVANJE PROCESNIH PRETPOSTAVKI

- Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki.
- To znaci da sud, nezavisno od volje stranaka, utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i
tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost, da li postoji apsolutna nadleznost suda.
-Takodje,vazno je napomenuti da postojanje svih procesnih predpostavki za ulaganje pravnih lekova sud utvrdjuje
po sluzbenoj duznosti (dopustenost).

4.) NACIN PRIMENE RASPRAVNOG NACELA

- Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve, pri cemu je za
odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu.
-Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke, tako da je nevazno da li je neku
cinjenicu izneo tuzilac ili tuzeni.
-Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi kada tuzilac iznese pred sud cinjenice koje idu u prilog njegovom
tuzbenom zahtevu I kada se, nakon dokaznog postupka, pokaze das u one tacne.
- Medjutim, do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz
cinjenicnog navoda tuzenog.
- Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva, pri cemu ih tuzilac u tuzbi
ne navodi, doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu
kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev.
Medjutim,ZPP u ovom sl. ne insistira na doslovnoj primeni raspravnog nacela ( jer se u ZPP-u navodi da nije bitno
od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ).
- Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicne navode koje je izneo tuzeni, a iz kojih
proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan.
-Takodje,sud bi bio duzan da prilikom donosenja odluke, uzme u obzir I one cinjenice koje niti jedna stranka nije
iznela, ali je za njih saznao u dokaznom postupku (nprsaslusanjem svedoka).
Pri tome nije nuzno da ih jedna od stranaka u postupku ponovo iznese kao svoje.
- Tuzbeni zahtev moze biti odbijen I na temelju cinjenica koje je izneo tuzilac.
Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti, uprkos
tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.

15
 34.NACELO OBOSTRANOG SASLUSANJA STRANAKA
(KONTRADIKTORNOSTI)
-Nacelo obostranog saslusanja normirano u ZPP-u znaci d ace sud svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni
o zahtevima, predlozima i navodima njenog protivnika.
-Sud po pravilu ne moze odluciti o zahtevu stranke, ako njenom protivniku nije pruzio mogucnost da se o tom
zahtevu izjasni.
-Nacelo obostranog saslusanja predstavlja osnov za sprovodjenje fer postupka.
-U nasem pravu ovom nacelu je posveceno daleko manje paznje nego sto bi to bilo potrebno, s obzirom na
zahtev iz clana 6.
EKLJp.

PRIMENA I DOMASAJ NACELA OBOSTRANOG SASLUSANJA

- Nacelo obostranog saslusanja vec decenijama nije dobilo konkretne obrise.
-Videli smo da ZPP daje opsti nalog sudu da svakoj stranci pruzi mogucnost da se izjasni o zahtevima,
predlozima I navodima protivne strane, te zabranjuje sudu da donese odluku o zahtevu o kome protivnoj strain
nije dao mogucnost da se izjasni.
-Medjutim domasaj ovog nacela je daleko siri.
Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci, kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici, te lica na koja
se prostire tzv materijalna pravosnaznost presude.
- Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda, odnosno sledeca prava stranaka:
a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode, zahteve i predloge (narocito dokazne
predloge).
b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima, zahtevima i predlozima protivne strane.
v) sud mora da uzme u obzir navode, zahteve i predloge stranka, ma kakvi oni sadrzinski bili.
g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda, zahteva ili predloga stranka, ma kakvi oni bili i da o tome donese
odluku.
d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka.
-Zakon konkretizuje nacelo obostranog saslusanja stranaka tokom citavog trajanja postupka.
-Tako, kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda, tuzba se obavezno dostavlja
tuzenom na odgovor, presuda obema stranama, a zalba protivnoj strani na odgovor.
-Kada stranke usmeno raspravljaju na rocistu, tada svaka od njih moze da iznosi svoje cinjenicne navode, da
stavlje svoje dokazne predloge, a sud je duzan da protivnoj stranci omoguci da se izjasni na svaki navod I predlog
koji je iznet u parnici.
-Stranke imaju pravo da se koriste pravima koja sppadaju u okvire nacela obostranog saslusanja.
Dakle, stranke mogu, ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane.
To ne utice na povredu nacela obostranog saslusanja.
Dovoljno je da je sud omogucio strankama da se svojim pravima sluze, pa da se smatra da je nacelu obostranog
saslusanja udovoljeno.

OGRANICENJE PRIMENE NACELA OBOSTRANOG SASLUSANJA

- Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim
postupcima ciji bi smisao bio osujecen, kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni.
- Neki postupci ( nprodredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti
da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.
- Medjutim, cim je takva odluka doneta, protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori
donosenje takve odluke.

16
- Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja, jer je stranka propustila da se
u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca.
- Takodje, ako jedna stranka ne dodje na rociste, sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom.
- Medjutim, u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane, ako bi se ona bazirala na
cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu.
- Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima
koji su nastali nakon odrzanog rocista.

POSLEDICE POVREDE NACELA OBOSTRANOG SASLUSANJA

- Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka.
- To znaci da ona, u postupku po zalbi, povlaci i ukida sudske odluke, bez obizra na to da li bi ishod spora bio
drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo.
Takodje, zbog ove povrede moguca je I revizija, ali samo ako je do povrede doslo u postupku pred drugostepenim
sudom, kao I predlog za ponavljanje postupka.
-Nacelo obostranog saslusanja je strogo formalne prirode.
- Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima
njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka; tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, a sud
nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista, vec je nastavio postupak sa tuziocem, zakljucio glavnu raspravu i
usvojio povisen tuzbeni zahtev;sud nije protivniku zalioca dostavio zalbu na odgovor;stranka je izostala sa rocista za glavnu raspravu jer joj
poziv nije bio uredno dostavljen.
Sud je rasptravio sa njenim protivnikom, zakljucio glavnu raspravu I doneo odluku

53. PRAVO NA SUDJENJE U RAZUMNOM ROKU

Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom za preduzimanje
parninih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa to manje trokova.
Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o
sudijama.

Duznost je suda da o zahtevima stranaka odluci u razumnom roku.

Sud je duzan da sprovede postupak bez odugovlacenja i uz sto je moguce manje rashode.

Medjutim, brzina nekada moze biti i negativan aspekt, jer sto je postupak kraci, veca je mogucnost za
donosenjem netacnih presuda.

Zato pravicno i efikasno vrsenje pravosudja podrazumeva da se dva kontradiktorna principa dovedu u sklad.
Duznost je drzave da zakone tako konstruira da stranke efikasno i brzo dodju do konacnog resenja spora.

S toga se primenjuju razl. proc. instituti kao sto su

1. primena eventualne maksime
2. i prekluzija.
- .
,, ,

( , ,
).

17
 VREMENSKI OKVIR ZA SPROVOENJE POSTUPKA
POJAM I ZNAAJ
Formalno upravljanje parnicom obuhvatai obavezu suda da parnicu sprovede efikasno, u skladu sa tzv.
vremenskim okvirom.
Ova dunost suda da parnicu sprovede u unapred odreenom vremenskom okviru podignuto je u rang naela
parninog postupka.
Time se strankama obezbeuje pravo na suenje u razumnom roku.
Vremenski okvir parnice je zapravo vremenski plan o sprovoenju parninih radnji stranaka koji se sastoji u
odreenju broja roita, kao I u odreenju rasporeda izvoenja pojedinih parninih radnji na roitu za glavnu
raspravu.

PRAVNA PRIRODA
Sud odreuje reenjem vremenski okvir parnice, pa je to parnina radnja suda.
Protiv ovog reenja nije doputena posebna alba, jer se radi o reenju o vremenskom upravljanju parnicom koje
je provizornog karaktera I moe da se menja reenjem suda.
Reenje o vremenskom okviru parnice sadri:
1. broj roita
2. vreme odravanja roita
1. Raspored izvoenja dokaza na roitima
2. Raspored preduzimanja drugih parninih radnji
3. Sudske rokove
4. Kao I ukupno vreme trajanja glavne rasprave.

NAINI ODREENJA REENJA O VREMENSKOM OKVIRU

Vremenski okvir parnice trebalo bi da predloe stranke jo na pripremnom roitu za glavnu raspravu.
Na tu dunost uporozorava ih sud ve u pozivu za pripremno roite za glavnu raspravu.
Svaka od stranaka je u tubi, odgovoru na tubu, eventualno u replici I duplici ve fokusirala injenice koje smatra
bitnim za uspeh u sporu, odredila dokazna sredstva kojima moe da uveri sud u istinitost svojih tvrdnji.
Meutim stranke ne snose nikakve posledice ak I akda ne predloe vremenski okvir za sprovoenje parnice.
Jer sud je ve na pripremnom roitu duan da klasifikuje injenice na one o kojima dokazivanje mora da se
izvede, ten a one ije se postojanje ne dokazuje ili koje ne smatra bitnim za donoenje odluke.
Sud suvereno dakle reenjem odluuje koja e dokazna sredstva da izvede na glavnom raspravi, ali I reenjem
odbija dokazne predloge stranaka za koje smatra da nisu bitni za donoenje meritorne odluke.

KOREKCIJE VREMENSKOG OKVIRA

Prvo reenje o odreenju vremenskog okvira za sprovoenje parnice sud donosi na osnovu procesnog materijala
koji je iznet do zakljuenja pripremnog roita za glavnu raspravu.
U principu, sud je duan da potuje vremenski plan I da, s tim u vezi, sankcionie svaku povredu ili zloupotrebu
procesnih prava ili procesne discipline.
Meutim, vremenski okvir parnice nije I ne moe da bude nepromenjiv.
Do obavezne korekcije vremenskog okvira moe da doe iz vie razloga.
Najbitnija su tri:
- odlaganje roita
- preduzimanje dispozitivnih radnji stranaka i
- doputanje iznoenja novota nakon zakljuenja pripremnog roita za glavnu raspravu.
Kada se roite odloi, nuno je da se odredi novi vremenski okvir parnice koji ne moe da bude dui od jedne
treine prvobitno odreenog vremenskog okvira.

18
 U tom sluaju sud odmah zakazuje vreme I mesto odravanja roita ije je odravanje bilo otkazano.
kada po bilo kom osnovu, uz pristanak ili bez pristanka tuenog tuilac objektivno preinai tubu, odreuje se novi
vremenski okvir za sprovoenje postupka.
Isto vai I za sluaj da tueni nakon to je zakljueno roite za glavnu raspravu podnese protivtubu.
Najzad, neophodno je da sud izmeni svoje inicijalno reenje o vremenskom okviru parnice kada dopusti da
stranke iznesu n ovi procesni materijal nakon to je zakljueno pripremno roite za glavnu raspravu.

38.PREKLUZIJA (UOPSTE I ZPP)

-Zbog teskih posledica koje nastaju za stranke,ali I za pravni poredak uopste, primenom eventualne
maksime,odnosno nastupanja prekluzije, neophodno je da zakonodavac pravilno raspodeli teret saznanja
cinjenica I izvodjenja dokaza na sud I stranke.
U tom smislu,aktivna uloga suda je nuzna.
Jer prekluzija koja kao sankcija pogadja stranke moze da bude pravicna samo onda kada stranka nesavesno
koristi svoja procesna prava
-U modernim evropskim kodifikacijama izrazito je naglasena aktivna uloga sudije I njegova duznost da materijalno
upravlja parnicom, kako pre tako I tokom glavne rasprave.
-U razvijenim pravnim sistemima (Austrija, Nemacka,Svajcarska) koji se zasnivaju na vladavini prava,primena
eventualne maksime je pazljivo odvagana,tako da se njome ne ugroze osnovna procesna prava stranaka na
kojima se zasniva pravicno sudjenje.
-Po pravilu prekljuzija iznosenja novih cinjenica I novih dokaza pogadja samo onu stranku koja skrivljeno povredi
svoju obavezu da savesno preduzima svoje parnicne radnje, dakle blagovremeno u rokovima koje odredi sud.
-Takodje, do prekluzije ne dolazi ex lege, a zakoni ostavljaju sudiji siroku mogucnost da ipak dopusti strankama
da u parnicu sa zakasnjenjem unesu novi procesni material.
Takodje, u sva tri navedena pravna poretka nove cinjenice I novi dokazi mogu da se iznose, nacelno, sve do
momenta zakljucenja glavne rasprave.

ZPP
-Za razliku od gore navedenih pravnih sistema, ZPP svojim nejasnim odredbama ne pruza garancije da ce se
parnicni postupak odvijati na postulatima koji spadaju u korpus prava na pravicno sudjenje.
-U nasem pravu, rok za odgovor na tuzbu je fiksiran na 30 dana bez obzira na kompleksnost predmeta spora.
Mogucnost da sud produzi ovaj zakonski rok ne postoji.
-Sud zakazuje pripremno rociste za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od momenta kada je tuziocu
dostavljen odgovor na tuzbu.
-Prema ZPP stranke su duzne da u toku pripreme glavne rasprave,
jedna drugoj blagovremeno upucuju podneske u kojima bi trebalo da navedu cinjenice na kojima zasnivaju
svoje zahteve,
kao I da navedu dokaze koji potkrepljuju njihove cinjenicne tvrdnje,

dolazimo do zakljucka da stranke nisu u mogucnosti da u ovom kratkom roku od 30 dana razmene repliku I
dupliku.
Jer podnesci se predaju sudu iskljucivo van rocista, I to najkasnije 15 dana pre dana njegovog odrzavanja.
-Uz sudiju koji je neaktivan u pripremi glavne rasprave, tesko je ocekivati da ce stranke uspeti da do pripremnog
rocista za glavnu raspravu iznesu svu procesnu gradju pred sud.
-Medjutim, to je poslednji moment u kome one mogu da iznesu cinjenice I predlazu dokaze.

19
-dakle, stranke su vec na pripremnom rocistu za gl.raspravu, koja se odrzava samo 30 dana nakon sto je tuziocu
dostavljen odgovor na tuzbu, ili pak na prvom rocistu za glavnu raspravu, ako pripremno nije odrzano,
duzne da
iznesu sve cinjenice potrebne za obrazlozenje svojih predloga,
da predloze sve dokaze kojima potkrepljuju postojanje iznetih cinjenica,
te da se jos I izjasne o cinjenicnim navodima I dokaznim predlozima protivne stranke.

-Ako stranke to ne ucine, prekludirane su da ih iznesu docnije.

-prekluzija ne nastupa samo kada stranke ucine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu na
pripremnom rocistu,odnosnoprvom rocistu za glavnu raspravu.
U ovom poslednjem sl.stranke mogu da iznose nove cinjenice I nove dokaze sve do momenta zakljucenja gl.
rasprave.

***DOMASAJ PREKLUZIJE (NEMA U ISP.PITANJIMA)

-Domasaj prekluzije koja se odnosi na mogucnost iznosenja novih cinjenica I dokaza nakon sto je odrzano
pripremno rociste za glavnu raspravu treba tumaciti izuzetno restriktivno, I to kako u subjektivnom tako I u
objektivnom smislu.
-U subjektivnom smislu, prekluzija pogadja samo stranke, ne I ostale ucesnike u postupku, nprumesaca ili javnog
tuzioca koji se mesa u tudju parnicu.
Takodje prekluzija ne pogadja ni novog tuzenog prilikom subjektivnog preinacenja tuzbe,niti imenivanog
predhodnika koji umesto inicijalnog tuzenog stupa u parnicu, bez obzira na cinjenicu da oni stupaju u parnicu I
prihvataju je u onom stanju u kojem se ona nalazi.
-U objektivnom smislu, prekluzija se odnosi samo na mogucnost iznosenja novih cinjenica I predlaganje
izvodjenja novih dokaza.
Dakle, stranke nisu prekludirane da I nakon pripremnog rocista za glavnu raspravu iznose:
1.procesnopravne prigovore
2.pravna shvatanja I
3.materijalnopravne prigovore
-Takodje stranke nisu prekludirane ni da preduzimaju odredjene parnicne radnje.
Tako, do zakljucenja gl.
rasprave tuzilac moze da preinaci tuzbu, da podnese protivtuzbu isl.
-Strankama nije dopusteno da nakon odrzanog pripremnog rocista za gl.
raspravu iznesu nove cinjenice I predlazu izvodjenje novih dokaza.
Ako to I ucine, sud njihove predloge I tvrdnje ne uzima u obzir prilikom odlucivanja u meritumu.
-S tim u vezi postavlja se pitanje sta su to nove cinjeniceI novi dokazi.
-Pod novim cinjenicama I novim dokazima smatraju se samo nova reperta ne I nova producta.
-Sve cinjenice koje su nastale u period od dana zakljucenja pripremnog rocista do dana kada je zakazano rociste
za gl.raspravu mogu da se iznose neograniceno na rocistu za gl.raspravu.
Isto vazi I za dokaze za koje su stranke u tom period saznale ili stekle mogucnost da ih upotrebe.
-Stranku pogadja prekluzija samo ako je kriva za neiznosenje cinjenica I dokaza na pripremnom rocistu za gl.
raspravu.
Postojanje krivice se predpostavlja, jer prekluzija ne nastupa samo ako stranka ucini verovatnim da na njenoj
strani nije bilo krivice.
Pod krivicom se podrazumeva kako namera tako I gruba nepaznja ali I laka nepaznja.

20
 NAELO POMOI NEUKOJ STRANCI
U pravu RS naelo poduavanja neuke stranke ne postoji.
Ono se kosi sa raspravnim naelom koje bi trebalo da bude osnova parninog postupka u RS.
Ipak ako stranka nema punomonika I iz neznanja se ne koristi svojim procesnim pravima, sud e je upozoriti da
moe angaovati punomonika.
Poslednji procesni momenat u kome bi sud smeo da podui tuenog o mogunosti da angauju punomonika je
pripremno roite za glavnu raspravu.
Takva pouka bi mogla da ima znaaja za tuenog u pogledu mogunosti preduzimanja onih procesnih radnji za
koje nije nastupila prekluzija.
to se tie tuioca razlikuju se dve situacije:
1. prva, kada je odrano roite rai odluivanja o odbacivanju tube,
2. I druga kada ovo roite nije odrano.
Sud bi mogao da upozori tuioca da angauje punomonika na pripremnom roitu za glavnu raspravu, samo u
ovoj drugoj situaciji.
Ako s epak zakazuje roite radi odluivanja o odbacivanju tube, pouka bi mogla da usledi najkasnije na tom
roitu.
Meutim ona bi imala dejstva jedino ako sud ne odbaci tubu.
Svako poduavanje stranaka o pravu da angauju punomonika u nekom docnijem procesnom momentu imalo bi
za posledicu povredu raspravnog naela, kao I povredu naela efikasnosti.
Svaka stranka bi mogla, nakon pouke suda, da se pozove na siromako pravo, te da zatrai besplatnu pravnu
pomo.
Ovo bi pak, za posledicu imalo zastoj u postupku.

Obaveza je suda da pouci stranku koje par.radnje moze preduzimati.

Uslov za ovu vrstu pomoci je:
1) da stranka nema punomocnika
2) da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima

Ako bi usled propustanja zak.zast. nastupila steta za lice pod starateljstvom, sud ima obavezu da zastane sa postupkom i
predlozi da se odredi drugi zak.zast.

Sud poucava stranke da postupak prate na svom jeziku, posredstvom tumaca.

U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka, a tuzena strana na posledice propustanja davanja odg. na
tuzbu u propisanom roku.

Sud izuzetno moze da odlozi rociste za gl.rasp. ako neuka stranka, koja nema punomocnika, nije u stanju da se jasno izjasni
o predmetu o kojem se raspravlja.

Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja.

Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pr.leka.

U pozivu za svedocenje, svedok se upozorava na posledice neopravdanog izostanka, kao i vestak.

21
 40.POJAM STRANKE
- U parnicnom postupku, stranke su tuzilac i tuzeni.
- Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu, koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu
njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima, a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi.
- Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera.
- To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su
tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa.
- Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu, a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta
protiv njega.
-Postojanje nekog materijalnopravnog odnosa izmedju stranaka I njihovo ucesce u njemu je relevantno za
donosenje odluke o osnovanosti tuzbenog zahteva, ali ne I za sticanje svojstva parnicne stranke.
- NprT tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara.
U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.
U stvarnosti, T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu.
Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.
Uprkos tome, T i Z su bili stranke u parnici.
-Do pocetka 20 veka u teoriji je vladao tzvmaterijalnopravni pojam stranke.
Naime, tada je izmedju stranaka materijalnopravnog odnosa I stranaka u parnici postojao identitet.
Tuzilac je mogao da bude samo titular odredjenog subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja, dok se svojstvo
tuzenog vezivalo za postojanje gradjanskopravne obaveze.
- Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne
legitimacije stranaka.
- Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom, kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili
ovlascenja, odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.

42.STICANJE SVOJSTVA I IDENTITET PARNICNE STRANKE

-Parnica je procesni sistem dve stranke,te nema parnice bez ucesca tuzioca I tuzenog.
U parnici mora da postoji spor, dakle suprotstavljeni interesi izmedju tuzioca I tuzenog.
Kada to nestane I parnica prestaje da tece.
Tako, ako u toku postupka dodje do konfuzije-sjedinjavanja svojstva tuzioca i tuzenog (bilo usled univerzalne ili
singularne sukcesije) sud ce resenjem da odbaci tuzbu.
-povreda ovog principa ima za posledicu nistavost presude.
- Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu, a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu.
-Dakle, za sticanje svojstva obe parnicne stranke relevantan je moment podnosenja tuzbe sudu.
To je vazno je rod tog momenta pa do dostavljanja tuzbe tuzenome mogu da se jave teskoce koje se ticu
nemogucnosti utvrdjivanja tacnog identiteta tuzenog.
- Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku, neophodno je ispuniti nekoliko uslova:
a) Stranka mora da postoji, jer tuzba protiv nepostojeceg lica fizickog (umrlo ili nepostojace) I pravnog (stecaj,
likvidacija) nije dopustena.
b) Stranka mora biti poznata, jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena.
v) Stranka mora da je odredjena.
-Tuzilac u tuzbi odredjuje ko ce biti parnicne stranke.
Odredjenje fizickog lica vrsi se oznacenjem licnog imena, zanimanja, prebivalista, odnosnoboravista.

22
-Za odredjenje pravnog lica potrebno je da budu oznaceni poslovno ime (firma) I njegovo sediste.
- Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem
utvrdjenja identiteta stranaka, odnosno tuzenog.
- Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe, vec ono kome takav procesni polozaj
pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe.
- Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja
- stranke
- i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe
dolazi zbog
- nepreciznog oznacenja stranaka,
- zbog omaske u odredjenju tuzenog
- ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.

1.) NEPRECIZNO OZNACENJE STRANAKA

- Kada je stranka neprecizno oznacena, sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune.
-Ovde vazi pravilo da kada iz rubruma I citavog sadrzaja tuzbe sa sigurnoscu moze da se utvrdi identitet
stranaka, sud moze u svakoj fazi postupka, sve do donosenje presude da zahteva da se otklone nedostaci u vezi
sa preciznim odredjenjem identiteta stranaka.
-Isto vazi I za otklanjanje nedostataka u samoj presudi.
- S druge strane, ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se, nakon zasnivanja
parnice ( litispendencija ), menja identitet stranaka.

2.) OMASKOM ODREDJEN TUZENI

- Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( nprlice A umesto B ), ali se iz tuzbenog predloga
vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ), moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u
svakom stadijumu postupka, pa i u postupku po pravnim lekovima.
-Da bi B postao stranka u postupku neophodno je da mu je tuzba zaista I dostavljena.
- Za ispravku identiteta tuzenog vazi pravilo da ispravka ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta:
on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe, ali i nakon ispravke.

3.) DOSTAVLJANJE TUZBE POGRESNOM LICU

- Kod dostavljanja tuzbe pogresnom licu postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u
rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena.
- Npr tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.
- Shodno procesnom pojmu stranke, u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u
parnici.
- Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne
legitimacije.
- Ako to ne ucini, rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i
vanrednim pravnim lekovima.
- Medjutim, drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne
moze da bude stranka.
Tada on i ne postaje stranka.
- Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve
stetne procesne posledice.

23
 4.) ERROR IN PERSONAM
- Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je
oznaceno u tuzbi, ono postaje stranka u postupku.
- Nprtuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A, a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B.
Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan.
-Stranka moze da bude samo onaj subjekt koji postoji u momentu podnosenja tuzbe sudu.
Sud ce odbaciti tuzbu ako, u bilo kom stadijumu postupka, utvrdi da jedna od stranaka nije postojala ili nije bila
ziva u trenutku podnosenja tuzbe sudu.
-Ovo pravilo vazi I u sl. kada jedno lice ovlasti punomocnika da podnese tuzbu, ali umre pre nego sto je
punomocnik to ucinio.
-Ovo pitanje se narocito postavlja kada su naslednici fizickog lica ovlasceni da nastave postupak koji je zapoceo
ostavilac, ali nemaju pravo da sami podnosenjem tuzbe posle ostavioceve smrti iniciraju pokretanje parnicnog
postupka, kao sto je to slucaj sa tuzbom za ponistaj braka.
Tako, ako punomocnik jednog od supruznika nije podneo tuzbu za ponistaj braka pre njegove smrti, naslednici
nemaju pravo da pokrenu parnicu.
-Isto vazi I kada tuzilac podnese neurednu tuzbu, ali je umro pre nego sto je otklonio nedostatak.
I u ovoj situaciji naslednici ne mogu da otklone nedostatke tuzbe,vec ce je sud odbaciti resenjem.

43.NAKNADNO STICANJE SVOJSTVA STRANKE

-Svojstvo stranke se moze steci I naknadno, posle podnosenja tuzbe sudu.
- Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom.
- Naime, u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se ona nalazi (
dakle parnice ne pocinje iznova ).
- Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne
sukcesije, te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona, kao i voljnu procesnu sukcesiju.
-Od procesne sukcesije treba strogo razlikovati ucesce trecih lica u parnici koja nemaju svojstvo stranke, kao sto
su to umesaci.

A) PROCESNA SUKCESIJA KAO REZULTAT UNIVERZALNA SUKCESIJE

- Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica
gradjanskorpavne.
- Jer, univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.
- Tako, univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( nprposle smrti ostavioca parnicu
nastave njegovi naslednici ).
- U ovom slucaju, medjutim, ne dolazi do automatske sukcesije, jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili
usled prestanka pravnog lica.
-Ista pravila vaze I u slucaju statusnih promena pravnog lica (fuzija I sl.)

B) PROCESNA SUKCESIJA KAO REZULTAT SINGULARNE SUKCESIJE

- Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije, to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju.
- Obrnuto, pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije.
- Voljna sukcesija podrazumeva, nacelno, saglasnost stranka, te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu
umesto inicijalne stranke.
- Saglasnost svih ovih lica je neophodna, jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona
nalazi, tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik.

24
- U tom smislu, ona se stupanjem u parnicu, zapravo, odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa
kontradoktornosti.
- Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika (
npru slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ).
- Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe,tjkada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice.
- Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je saglasnost treceg lica koje treba da stupi u parnicu umesto
tuzenog kao I salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.
- Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca, jer tuzeni ima interes da se parnica
okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.
-Do ukcesije moze da dodje I u slucaju tzvimenovanja predhodnika, kada u parnicu na mesto tuzenog stupid lice
u cije ime tuzeni drzi neku stvar ili vrsi neko drugo pravo, kao I u sl.
Kada umesac stupi u procesni polozaj stranke kojoj bi se pridruzio u parnici.
-Od slucajeva procesne sukcesije treba strogo razlikovati slucajeve u kojima je tuzilac u zabludi podneo tuzbu
protiv pogresnog lica.

*** PRESTANAK SVOJSTVA PARNICNE STRANKE(NEMA U ISP.PITANJIMA)

- Svojstvo parnicne stranke traje do okoncanja parnice, smrti fizickog, odnosno gubitka statusa pravnog lica.
Da li ovo treba:

41.STRANKA PO DUZNOSTI
-U parnici redovno se stranke spore o vlastitim pravima.
Moguce je medjutim da zakon poveri nekom drzavnom organu ili drugom licu ovlascenje da vodi parnicu o tudjem
pravu ili obavezi.
-Npr javni tuzilac moze da pokrene parnicu za ponistenje apsolutno nistavog pravnog posla,a organ starateljstva
da pokrene parnicu za utvrdjenje ocinstva.
Slicna je situacija I sa pravnim polozajem stecajnog upravnika,privremenog staraoca zaostavstine.
-U ovim situacijama je sporno da li ova lica imaju u parnici polozaj stranke,ili su pak, u parnici zastupnici koji vode
parnicu o tudjem pravu.
Po pravilu,polozaj ovih lica nije jednak, vec zavisi od ovlascenja predvidjenih konkretnim zakonskim propisima.
-Tako javni tuzilac koji pokrece parnicu za ponistaj apsolutno nistavog pravnog posla, braka ima polozaj stranke
po duznosti.
On podnosi tuzbu u javnom interesu, kao drzavni organ.
Troskovi njegovog ucesca padaju na teret drzave, odnosnojavnog tuzilastva.
-Isti polozaj u parnici ima I organ starateljstva kada ga zakon nprovlascuje za podizanje tuzbe za zastitu od
nasilja u porodici.
-U parnicama ciji su predmet pravni poslovi stecajnog duznika, stecajni upravnik je njegov zakonski zastupnik.
-Sto se tice pravnog polozaja staraoca zaostavstine,smatra se da je on zakonski zastupnik naslednika, jer je
ovlascen da u ime naslednika tuzi, bude tuzen I sl.
On zastupa naslednike cije je prebivaliste nepoznato.
S druge strane kada se privremeni staralac zaostavstine postavlja kada uopste nije poznato da li naslednici
postoje, tada je privremeni staralac stranka po duznosti.
Tada troskove za njegov rad snosi organ starateljstva.
-Kda se ovo uzme u obzir nije moguce generalno teorijsko objasnjenje pravnog polozaja drzavnog organa ili
drugog lica koje void parnicu o tudjem pravu.

25
-Nacelno se njihov pravni polozaj objasnjava primenom tri teorije:
1.teorija duznosti
2.organske teorije i
3.teorije zastupanja
- Prema teoriji duznosti, javni tuzilac, organ starateljstva, stecajni upravnik su stranke po duznosti, koje nastupaju
u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.
- Prema teoriji zastupanja, takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici, vec samo zakonskog zastupnika
pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik, naslednici.).
- Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija.
- Prema njoj takva lica ( stecajni upravnik, staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i
za ciji racun ucestvuju u parnici.

44.STRANACKA SPOSOBNOST
-POJAM
-Odredjenhje pojma stranke nam daje odg. na pitanje kako se postaje stranka u parnici,a problem stranacke
sposobnosti tice se odgovora na pitanje ko sve moze da bude stranka.
-Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle svako ko ima pravnu ima i
stranacku sposobnost ).
-To je razumljivo, jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog
povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda.
-Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti, pa dok pravno sposobna mogu
da budu samo fizicka i pravna lica, stranacka sposobnost moze da se prizna i
- organizacijama,
- udruzenjima
- i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.

A) STRANACKA SPOSOBNOST FIZICKIH LICA

- Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost, te ono moze da bude stranka u parnici.
-Stranacku sposobnost fizicko lice stice okoncanjem rodjenja, a gubi smrcu.
- Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu-nasciturus-u ( ako se ne rodi zivo, tuzba se
odbacuje, a parnicne radnje ostaju bez dejstva,jer nedostaje stranka u postupku).
Ako je vec doneta presuda ona je nepostojaca.
- Stranacku sposobnost imaju i stranci, a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex
nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe.
- Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu, primenu takvog prava
trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka.

B) STRANACKA SPOSOBNOST PRAVNIH LICA

- Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.
- Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.
- Lex fori koji je merodavan za citav postupak, odredjuje domasaj stranacke sposobnosti.
- Sud u RS bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex
nationalis-u, a ispunjavaju uslove iz clana 73.ZPP-a.

26
 V) STRANACKA SPOSOBNOST ORGANA I OBLIKA UDRUZIVANJA KOJI NEMAJU
PRAVNI SUBJEKTIVITET
- Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( nprjavni tuzilac ili
organ starateljstva ).
- ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju
status pravnog lica,
ako nadje da ti entiteti, s obzirom na predmet spora, u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje
stranacke sposobnosti,
a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje.

- U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu, carinarnici, lovakom
drustvu,komandi garnizona. ( ali ne i SZR-u,gde ce stranka biti njen vlasnik ).
-Priznanje stranacke sposobnosti entitetima koji nemaju svojstvo pravnih lica proizvodi pravno dejstvo samo u
tekucoj parnici.
-Protiv resenja kojim se priznaje svojstvo stranke pravno nesposobnom udruzenju nije dozvoljena posebna zalba.

G) ZNACAJ STRANACKE SPOSOBNOSTI

-Stranacka sposobnost je procesna pretpostavka.
Ona je predpostavka ne samo za meritorno odlucivanje, vec I za punovaznost svake parnicne radnje.
- Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju
stranacku sposobnost.
- Pravilo je da sud odbacuje tuzbu, ako utvrdi da ne postoji stranacka sposobnost.
Merodavan je moment zakljucenja gl.rasprave.
- Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost, u sumnji se smatra da je ima.
-Kada sud utvrdi da ne postoji stranacka sposobnost, nastupice razlicite pravne posledice, u zavisnosti od toga da
li se taj nedostatak moze otkloniti.
- Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada
otklonjiv, ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama ili dopunama tuzbe
( nprt uzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija, pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji, i dace
mu rok za ispravku ).

-Protiv resenja kojim se predvidjaju mere za otklanjanje nedostataka stranacke sposobnosti zalba nije dozvoljena.
-Dok se nedostaci vezani za utvrdjivanje identiteta stranaka ne otklone, sud I parnicne stranke mogu da
preduzimaju samo one radnje zbog cijeg odlaganja bi mogle da nastanu stetne posledice.
- U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti, sud ce doneti resenje kojim ukida radnje
sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.
Ovo je sl. Kada u parnici ucestvuje stranka koja ne postoji.
- Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( nprsmrt lica ), postupak se prekida.
- Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice, preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.
-Kada je uprkos nedostatku stranacke sposobnosti doneta presuda, ona je nistava I pobija se redovnim I
vandrednim pravnim lekovima.
-Ako je presuda doneta u korist ili protiv stranke koja ne postoji, tada je nepostojaca.

27
 45. PARNICNA SPOSOBNOST
POJAM
- Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima
parnicne radnje u parnici.
- Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti.
- Stoga, pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna.
- Poslovna i parnicna sposobnost se, medjutim, ne poklapaju potpuno.
- Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost, dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu
parnicnu sposobnost.
Dakle, u parnici ne postoje delimicno parnicno sposobne stranke.
- Za razliku od poslovne, parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.
- Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog
zastupnika, dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu.
Stranka ili preduzima parnicne radnje potpuno samostalno ili ih ne moze preduzimati uopste.

PARNICNA SPOSOBNOST POSLOVNO SPOSOBNIH LICA

- Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica.
-Dakle ko je sposoban da samostalno vrsi pravne radnje I zakljucuje pravne poslove, moze I samostalno da
preduzima parnicne radnje.
To su punoletna lica I fizicka lica koja su potpunu posl.
Sposobnost stekla na osnovu dozvole suda.
- Parnicno su nesposobna:
a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti.
b) maloletna lica ispod 14 godina starosti.
- Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.

PARNICNA SPOSOBNOST OGRANICENE POSLOVNO SPOSOBNIH LICA

- Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti.
- U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne
sposobnosti moze samostalno da preduzme.
- Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo,
ono je u toj parnici parnicno sposobno.

PARNICNA SPOSOBNOST MALOLETNIKA

- Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti.
-Ograniceno posl. sposobna lica su ona koja su delimicno lisena poslovne sposobnosti.
U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice moze da preduzima samostalno.
S toga, kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno posl.
sposobnosti samo preduzelo, ono je tada u toj parnici parnicno sposobno.
-Npr Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu, te moze i da povede parnicu ciji se
predmet spora tice tog ugovora.
- U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je, takodje, parnicno
sposoban.

28
 MERODAVAN ZAKON ZA OCENU PARNICNE SPOSOBNOSTI
-Za ocenu parnicne sposobnosti drzavljana RS primenjuju se opsti principi MPP-a.
-Tako parnicna sposobnost fizickih lica se ceni prema pravu one drzave ciji su oni drzavljani.
Ako fizicko lice nije parnicno sposobno po svom lex nationalis-u, a parnicno je sposobno po lex fori,njegova
parnicna sposobnost utvrdjuje se po lex fori.
-Buduci da pravna lica nemaju parnicnu sposobnost, na njih se ne primenjuje pravilo lex societatis, koje vazi za
utvrdjivanje njihove stranacke sposobnosti.
-Ako strain drzavljanin nije parnicno sposoban po svom lex nationalis-u, postavice mu se zakonski zastupnik u
skladu sa tim pravom.
Privremeni zakonski zastupnik se postavlja prema lex fori.

PARNICNA SPOSOBNOST PRAVNIH LICA

- Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost.
- U njihovo ime u postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.
-Zakonski zastupnik pravnog lica je lice koje je upisano u registar privrednih drustava
(APR) ili registar udruzanja gradjana.
-U ovakav registar zakonski zastupnik se upisuje na osnovu osnivackog akta ili na osnovu odluke organa
upravljanja pravnog lica.
-Gubitkom ili ogranicenjem posl.
sposobnosti pravnog lica, zakonskog zastupnika mu imenuje sud.

46.ZNACAJ PARNICNE SPOSOBNOSTI

- Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku, kako za punovaznost svake parnicne radnje, tako i za
meritorno odlucivanje.
Na nju sud pazi ex officio tokom citavog postupka.
- Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena:
a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno
ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku.
b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu.
- Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva parnicna smetnja.
- Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena, jedino u fazi prethodnog
postupka ispitivanja tuzbe.
- U ostalim stadijumima parnice, ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke, sud ce zastati s postupkom i
utvrditi njenu sposobnost.
- Ovde uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci, tuzenom, staraoca.
-Dok se nedostaci vezani za nedostatak parnicne sposobnosti ne otklone, sud I parnicne stranke mogu da
preduzimaju samo one radnje zbog cijeg odlaganja bi mogle da nastanu stetne posledice.
Ovo pravilo vazi I za stranku za koju se sumnja da li je parnicno sposobna.
Jer zakonski zastupnik uvek moze da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka.
- Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka, postupak se prekida.
- Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri
sve vec preduzete parnicne radnje.
Isto moze da ucini I njen zakonski zastupnik.
- Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna, smatra se da je ona parnicno nesposobna.

29
- U tom slucaju, sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje.
- Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju
drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti.
Ovaj nedostatak predstavlja I razlog za podnosenje predloga za ponavljanje postupka.

47.POSTULACIONA SPOSOBNOST
- Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno, bez icije pomoci, preduzima
parnicne radnje u postupku.
- Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.
- Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom
sve dok se ne utvrdi da je nistava.
- Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost, ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu
parnicnu radnju.
- U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica.
Dakle, stranke nisu duzne, nacelno, da preduzimaju parnicne radnje putem punomocnika-advokata.
- Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja:
a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema, gluca, ne zna jezik suda.i tada se stranci postavlja
tumac ).
b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenja.
To u ime stranke moze da ucini samo advokat, a u suprotnom, revizija se odbacuje kao nedopustena.
- Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka.
- Sud samo odlaze rociste, kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa, gluva.te ce
takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika.
- Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.

48. STVARNA I PROCESNA LEGITIMACIJA

A) STVARNA LEGITIMACIJA
- Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor, kaze se da nisu
stvarno legitimisane, da im nedostaje stvarna legitimacija.
- Stranka moze da postoji, da bude odredjena, da ima stranacku i parnicnu sposobnost, ali da nije stvarno
legitimisana u parnici.
- Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera, stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava.
- Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna.
- Aktivno legitimisan je tuzilac, ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa
s tuzenim.
- Pasivno je legitimisan tuzeni, ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor.
- Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.
Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji.
- T je aktivno legitimisan, ako je prodavac, a K pasivno legitimisan, ako je kupac u ugovoru o prodaji.
- U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija, sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao
neosnovan.
- S toga stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka.
- Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti,
vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava,
odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).

30
 B) PROCESNA LEGITIMACIJA(LOCUS STANDI)
- Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu.
- Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu, te se, po pravilu, procesna i stvarna legitimacija
poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju, retko ).
- Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ).
- U ovom slucaju, pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog, vec procesnog karaktera, tako da
procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.
Ako ona nedostaje, tuzba se odbacuje kao nedopustena.
- Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova:

1.) PROCESNA LEGITIMACIJA EX LEGE

-Procesna legitimacija na osnovu zakona se zasniva na dva osnova.
-Razlikujemo situacije kada zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu, kada ona
imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ), polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik,
privremeni staralac zaostavstine.).
Tada su ovi organi duzni da povedu parnicu o tudjem pravu ili da u povedenim parnicama budu tuzeni.
-S druge strane, zakon pak daje mogucnost odredjenim udruzenjima I organizacijama, kao I savezima koji imaju
svojstvo pravnog lica da vode parnicu o tudjem pravu.
Radi se o parnicama koje se vode radi zastite kolektivnih prava ili interesa gradjana.
-Ovakva pravna lica mogu da povedu parnicu o tudjem pravu
1. kada je takva mogucnost predvidjena kao njihova registrovana delatnost
2. ili, ako to nije slucaj,ako je to predvidjeno propisima koji uredjuju njihovu delatnost,
3. odnosno kada se cilj njihovog udruzivanja I delovanja odnosi na zajednicke interese I prava veceg broja
gradjana.

2.) PROCESNA LEGITIMACIJA NA OSNOVU VOLJE STRANAKA (NA OSNOVU PRAVNOG

POSLA)
a) Singularna materijalnopravna sukcesija
- Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. Nakon pocetka parnice,P proda stvar K.
- Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din.
Nakon sto je parnica zapoceta, T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C.
-Kada tokom trajanja parnice tuzeni ili tuzilac na ovaj nacin izgube stvarnu legitimaciju, oni ipak zadrzavaju
procesnu legitimaciju.
Zakon to izricito predvidja za slucajeve kada stranka otudji stvar ili pravo o kome tece parnica, ali to vazi I za sve
sl. Singularne sukcesije I to bez obzira na nacin na koji je do nje doslo.
Bitno je da otudjenjem stvari ili prava jedna od stranaka gubi stvarnu legitimaciju.
-Pod spornom stvari podrazumeva se svaka telesna ili bestelesna stvar o kojoj postoji kakav spor stvarnopravne
prirode.
- S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari,
postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev, te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na
cinidbu obaveze sticalac prava ili stvari.
- O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije:
--> Prema teoriji irelevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti
mateorijalnopravni znacaj.
Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca, ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca.

31
-Dakle postupak se nastavlja kao da singularne materijalnopravne sukcesije nije bilo.
--> Prema vazecoj teoriji relevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni, ali ima i te kako
materijalnopravni znacaj.
Razlikujemo situacije u kojima je tuzilac otudjio sporno pravo9 ili stvar u toku parnice od onih u kojima je to ucinio
tuzeni.
-S obzirom na gubitak stvarne legitimacije, tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe, tako da glasi na sticaoca.
U protivnom,on gubi parnicu zbog nedostatka stvarne legitimacije.
U drugom primeru, T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C.
U parnici, tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari,
kao i njegovog odnosa sa sticaocem.
- U ovom slucaju, presuda glasi samo na sticaoca, jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.
- Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke,
ako se obe stranke sa tim saglase.
-Kada tuzeni otudji sporno pravo ili stvar tokom parnice, jedan vid teorije relevacije zahteva da truzilac I u ovom
slucaju izmeni tuzbeni predlog kako bi u njemu bio oznacen kao sticalac.
Tuzeni I u ovom sl. Moze prema tuziocu da istice materijalnopravne prigovore koje je prema njemu mogao da
istice I sticalac nakon sto je nastupila singularna sukcesija.
-medjutim, u ovom poslednjem sl. se postavlja pitanje kako promenom tuzbenog predloga presuda moze da
delujeprotiv sticaoca koji uopstre nije ucestvovao u postupku.
Zbog toga neki autori koji zastupaju teoriju relevancije smatraju da bi izmena tuzbenog predloga imala za
posledicu povredu nacela kontradiktornosti I time krsenje prava na pravicno sudjene.
- Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( nprod nevlasnika ), jer se ova
pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ).
-Iz ZPP stice se utisak da nase pravo prihvata teoriju irelevancije.
Gubitak stvarne legitimacije nema nikakvog uticaja na procesni polozaj stranaka u parnici.
Parnica se dovrsava onako kako je pocela: sa inicijalnim tuziocem I tuzenim.
Sticalac moze da stupid u parnicu kao stranka samo ako na to pristanu obe inicijalne parnicne stranke.
Takodje, subjektivne granice pravnosnaznosti presude se prosiruju I na sticaoca, za slucaj da stranka, tokom
parnice, otudji sporno pravo ili stvar.
b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije
- Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu, ako joj samo materijalno pravo
nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ).
- U Nemackoj, mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji, ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu
ima neki pravom zasticen interes.
Ovaj intreres ne mora da bude pravni, vec je dovoljno da se odluka suda tice I pravnog polozaja lica koje se spori
o tudjem pravu.
- Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih prava- nprradi sticanja
povoljnijeg procesnopravnog polozaja.

3.) DEJSTVO PROCESNE LEGITIMACIJE

- Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude
prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice.
- Takodje, titular materijalnog prava, s obzirom na to da nije stranka u postupku, moze da se saslusa i kao
svedok.

32
 OTUENJE SPORNOG PRAVA U TOKU PARNICE
a) Singularna materijalnopravna sukcesija
- Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. Nakon pocetka parnice,P proda stvar K.
- Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din.
Nakon sto je parnica zapoceta, T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C.
-Kada tokom trajanja parnice tuzeni ili tuzilac na ovaj nacin izgube stvarnu legitimaciju, oni ipak zadrzavaju
procesnu legitimaciju.
Zakon to izricito predvidja za slucajeve kada stranka otudji stvar ili pravo o kome tece parnica, ali to vazi I za sve
sl. Singularne sukcesije I to bez obzira na nacin na koji je do nje doslo.
Bitno je da otudjenjem stvari ili prava jedna od stranaka gubi stvarnu legitimaciju.
-Pod spornom stvari podrazumeva se svaka telesna ili bestelesna stvar o kojoj postoji kakav spor stvarnopravne
prirode.
- S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari,
postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev, te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na
cinidbu obaveze sticalac prava ili stvari.
- O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije:
--> Prema teoriji irelevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti
mateorijalnopravni znacaj.
Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca, ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca.
-Dakle postupak se nastavlja kao da singularne materijalnopravne sukcesije nije bilo.
--> Prema vazecoj teoriji relevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni, ali ima i te kako
materijalnopravni znacaj.
Razlikujemo situacije u kojima je tuzilac otudjio sporno pravo9 ili stvar u toku parnice od onih u kojima je to ucinio
tuzeni.
-S obzirom na gubitak stvarne legitimacije, tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe, tako da glasi na sticaoca.
U protivnom,on gubi parnicu zbog nedostatka stvarne legitimacije.
U drugom primeru, T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C.
U parnici, tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari,
kao i njegovog odnosa sa sticaocem.
- U ovom slucaju, presuda glasi samo na sticaoca, jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.
- Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke,
ako se obe stranke sa tim saglase.
-Kada tuzeni otudji sporno pravo ili stvar tokom parnice, jedan vid teorije relevacije zahteva da truzilac I u ovom
slucaju izmeni tuzbeni predlog kako bi u njemu bio oznacen kao sticalac.
Tuzeni I u ovom sl. Moze prema tuziocu da istice materijalnopravne prigovore koje je prema njemu mogao da
istice I sticalac nakon sto je nastupila singularna sukcesija.
-medjutim, u ovom poslednjem sl. se postavlja pitanje kako promenom tuzbenog predloga presuda moze da
delujeprotiv sticaoca koji uopstre nije ucestvovao u postupku.
Zbog toga neki autori koji zastupaju teoriju relevancije smatraju da bi izmena tuzbenog predloga imala za
posledicu povredu nacela kontradiktornosti I time krsenje prava na pravicno sudjene.
- Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( nprod nevlasnika ), jer se ova
pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ).
-Iz ZPP stice se utisak da nase pravo prihvata teoriju irelevancije.
Gubitak stvarne legitimacije nema nikakvog uticaja na procesni polozaj stranaka u parnici.

33
Parnica se dovrsava onako kako je pocela: sa inicijalnim tuziocem I tuzenim.
Sticalac moze da stupid u parnicu kao stranka samo ako na to pristanu obe inicijalne parnicne stranke.
Takodje, subjektivne granice pravnosnaznosti presude se prosiruju I na sticaoca, za slucaj da stranka, tokom
parnice, otudji sporno pravo ili stvar

PUNOMONIK U NOVOM ZPPU

POJAM
- Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja- ovlascenja koje je od nje dobio.
- Punomocstvo je oblik voljnog, a ne zakonskog zastupanja.
- U nasem pravu, stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje (postulaciona sposobnost),
Tj. punomocnik nije neophodan, osim kod podnosenja revizije ( tu mora stranku da zastupa advokat, osim ako
stranka sama nije advokat ).
- Kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika, nuzno je da punomocnik bude advokat.
-Punomocnik pravnog lica moze da bude I diplomirani pravnik sa polozenim pravosudnim ispitom koji je stalno
zaposlen u pravnom licu koje je stranka u parnici.
-Pravila o obaveznom zastupanju putem punomocnika jednako se primenjuju I na ostale ucesnike u parnici
(umesaci I slicno)

KO MOE BITI PUNOMONIK

U pravu Rs punomonik mora da bude potpuno poslovno sposobno lice.
U daljem zakon odreuje sledee:
1. punomonik moe da bude advokat
2. Punomonik moe da bude I diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom u sluajevima:_
a. Kada je predstavnik slube pravne pomoi lokalne samouprave
b. Kada je predstavnik sindikata, ali samo u sporovima iz radnih odnosa iji je stranka lan
c. Kada je zaposlen u pravnom licu, ako je to pravno lice stranka u parnici
3. Punomonik moe da bude I krvni srodnik stranke u pravnoj liniji, njegov brat, sestra ili brani drug.
Ova lica ne moraju da imaju nikakvo pravniko obrazovanje.
Pravila o zastupanju putem punomonika jednako se primenjuju I na ostale uesnike u parnici (umeae I
sl.)
PUNOMOJE
a) Pojam
- Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu.
- Za punomocje se zahteva pismena forma, te se kao isprava predaje sudu, I to kad punomocnik vrsi prvu
parnicnu radnju u postupku.
- Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca, ako posumnja u istinitost punomocja, vec je
duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja.
b) Zasnivanje i dejstvo
-s ozirom da je punomocje jednostrana parnicna radnja
- Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu, a prema protivnoj strani od momenta kada je ona
saznala za postojanje punomocja.
Samo lice kome se daje mandate za zastupanje postaje punomocnik u momentu kada se upoznao sa sadrzinom
punomocja.

34
-Procesno punomocje ima dejstvo samo prema spolja, odnosnoprema sudu I ostalim subjektima u postupku.
- Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos
izdavanja punomocja.
- Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode, vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze
nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu.
- Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti, trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu.
v) Obim punomocja
- Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.
Stranka moze ovlastiti punomocnika da preduzima sve radnje u postupku ili samo pojedine radnje.
- Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja, obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom.
- Punomocnik moze, ako u punomocju nije drugacije odredjeno, da preduzme sve radnje u postupku.
- Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke.
advokat moze da punomocje prenese na drugog advokata ili dag a pak, ovlasti da preduzima pojedine radnje u
postupku.
- Punomocniku nije potrebno posebno ovlascenje za:
1. povlacenje tuzbe,
2. priznanje tuzbenog zahteva,
3. odricanje od tuzbenog zahteva,
4. zakljucenje poravnanja,
5. odricanje i odustanak od pravnog leka,
6. prenosenje punomocja na drugo lice.
-Takodje, on je ovlascen da primi I naplati sudske troskove koji su dosudjeni stranci koju je zastupao.
g) Vrste punomocja
- Pravilo je da se izdaje opste punomocje, po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve
parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja.
- Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr podnosenje
zalbe.).
- I opste I posebno punomocje moze da bude vremenski ograniceno i neograniceno.
- Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je nprsadrzano u ugovoru o nalogu )
nema dejstvo prema spolja, pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca.
Povlacenje tuzbe je punovazno, dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu.
- Za vodjenje odredjenih parnica ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno
punomocje.
d) Pravni polozaj punomocnika
- Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja, i smatra
se da je sama stranka preduzela te radnje, odnosnoda su parnicne radnje preduzete sa dejstvom prema njoj.

dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici

- Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.
- Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici, jer
davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku.
Otuda I mogucnost da vlastodavac I punomocnik u parnici preduzimaju radnje koje nisu saglasne.
- Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke, a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan
njegovim procesnim obavezama ( nprda kazuje istinu ).
-Vlastodavac je dominus litis, jer moze da izmeni ili opozove radnju svog punomocnika.
s toga bi trebalo da vazi pravilo da vazi samo ona parnicna radnja koju je on preduzeo.

35
Medjutim, problem se javlja u tome sto radnje koje je punomocnik preduzeo dejstvuju u kotist I protiv stranke, isto
kao da ih je sama preduzela.
U vezi sa tim treba istaci da neke parnicne radnje dejstvuju neposredno na postupak, ted a su one po pravilu
neopozive.
- Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju
cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.
- Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ), stranka moze na rocistu odmah da
opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika, dok suprotno nije moguce.
Ako stranka nije prisutna na rocistu, moze da je opozove I kasnije (nprNa sl. rocistu ili podneskom) a sud ce po
svom uverenju ceniti da l ice ovu cinjenicu uzeti kao priznatu ili kao osporenu u okvirima slobodne ocene dokaza.
- Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica, vaze sledeca pravila:
stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva,
odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku.
- Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ),
stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika, jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili
protiv stranke.
- Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku, medjutim, moze da je pozove sud da se licno
izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.
e) Supstitucija
- Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ).
Advokatski pripravnik zaposlen kod advokata, ne moze dag a zamenjuje, osim ako stranka u punomocju nije
predvidela takvu mogucnost.
U postupku po pravnim lekovima je medjutim takva supstitucija iskljucena.
Za rad advokatskogpripravnika odgovara advokat.
- Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika, jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.
Takodje, supstitut odgovara za stetu stranci, koju joj je prouzrokovao losim zastupanjem.
Supstitut ne moze da ima veca ovlascenja u parnici od samog punomocnika.
-Prestankom punomocja prestaju I ovlascenja zamenika.
Vazno je poimenuti da resenje Advokatske komore kojim se sprecenom advokatu postavlja zamenik ne proizvodi
dejstvo supstitucije u punomocju.
z) Prestanak punomocja
-Punomocje prestaje:
1. okoncanjem parnice(za podnosenje predloga za ponavljanje postupka nije neophodna posebna punomoc)
2. smrcu punomocnika,proglasenjem nestalog punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti.
3. smrcu stranke.
4. prestankom pravnog lica.
5. opozivom i otkazom punomocja.

-Punomocje prestaje I gubitkom prava na bavljenje advokaturom.

U sl. sukcesije advokatske kancelarije, advokat koji preuzima kancelariju ne stice automatski I svojstvo
punomocnika.
-S obzirom na pravne posledice postoje bitne razlike kada do prestranka punomocja dolazi usled smrti ili gubitka
parnicne sposobnosti fizickih lica sjedne I prestanka pravnog lica, odnosnogubitkom poslovne sposobnosti
pravnog lica(otvaranje stecajnog postupka ili likvidacije).
-U prvom slucaju, situacija se razlikuje kada se predmet spora tice prenosivih ili neprenosivih prava fizickih lica.
Kada je predmet spora pravo koje nije prenosivo ili nasledivo, tada smrcu stranke prestaje parnica, pa samim tim
I punomocje.
Kada se predmet spora odnosi na prenosiva I naslediva prava, punomocnik-advokat fizickog lica je I dalje duzan
da preduzima one radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.

36
-U drugom sl.
kada su u pitanju pravna lica, punomocje prestaje ex lege u momentu prestanka pravnog lica,odnosnogubitkom
njegove poslovne sposobnosti.
- Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane, neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika.
Punomocnik I vlastodavac mogu u svako doba da otkazu, odnosnoopozovu punomocje.
- Da bi proizvele dejstvo, i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu pred kojim se void postupak, pismeno ili
usmeno na zapisnik.
Njihovo dejstvo pocinje prema protivnoj strain od onog trenutka kada su joj saopsrtene.
- Kada punomocnik otkaze punomocje, duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku, kada je to
potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati.
Pravilo se odnosi jednako na otkaz punomocja dat fizickom ili pravnom licu.
V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke
- Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.
- Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo, medjutim, stranka moze
naknadno da ratifikuje ove procesne radnje.
- Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje, ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena.
-Ako je ipak doneta prvostepena presuda, tada sud nece da odbaci zalbu lica koje nema punomocje kao
nedopustenu, vec ce je uzeti u razmatranje I ukinuti prvostepenu presudu I odbaciti tuzbu.
- Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator, i njemu je sud duzan da uskrati
zastupanje.
- U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor, odnosno lice koje nema uredno punomocje, ali zahteva od
suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje.
- Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu.
- Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka.
Iz tog razloga moze se izjaviti zalba, pri cemu zalbeni sud na ovaj nedostatak pazi ex officio.
Takodje, zbog ove povrede moze se podnetii predlog za ponavljanje postupka.

54.PARNICNE RADNJE STRANAKA

A) POJAM
-Kako je stranacka sposobnost pandan pravnoj, tako je I parnicna sposobnost pandan poslovnoj.
Isto vazi I za parnicne radnje stranaka.
Njihov korelativ su materijalnopravne izjave volja I pravni poslovi.
-Problem sa odredjenjem parnicnih radnji stranaka nastaje otuda sto ih procesno pravo ne regulise, onako kako
to materijalno pravo cini sa izjavama volje I pravnim poslovima.
-Otuda I nesaglasnost u teoriji u vezi sa odredjenjem parnicnih radnji stranaka.
- Prema cistom procesnom ucenju, parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno
procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom.
- Suprotno tome, prema vladajucem funkcionalnom ucenju, za odredjene parnicne radnje, pa i njeno
razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim
pravom, vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava, odnosno u
parnici.
- Prema prvom shvatanju, izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile
parnicne radnje, ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.
- Prema drugom, funkcionalnom shvatanju, radi se o parnicnim radnjama, jer se njihovo dejstvo ispoljava
prevashodno u parnici.

37
- Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.
- Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje, a
njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.
- Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje, odnosno htenje da se parnicna
radnja preduzme.
- Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na
punovaznost parnicne radnje.
- Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu, ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.
- Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje, parnicnu radnju ne
predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.
- Npr: T je sastavio tuzbu, al je nije podneo sudu, jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A.
Supruga T podnese tuzbu sudu.
- Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici, a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno
ponasanje ( usmeno ili pismeno ), ali ovde spadaju i negativne radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati
neku parnicnu radnju, nprstranka se odrekne prava na zalbu).
- Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje
procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( nprako na pripremno
rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ).
- Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama,
tj ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje,
ali iz te aktivnosti moze posredno i sa siguroscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena
parnicna radnja preduzme
( nprSmatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio
preinacenju ).

ZASTUPANJE PRAVNIH LICA?

PARNINE RADNJE STRANAKA, POJAM I VRSTE

POJAM I VRSTE PARNICNIH RADNJI

A) Pojam
- Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena
procesnopravna dejstva.
-Kako su osnovni procesni subjekti stranke I sud, tako I razlikujemo parnicne radnje suda I stranaka.
- Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa.
- Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih
ovlascenja.
B) Vrate parnicnih radnji
-Parnicne radnje se klasifikuju prema razlicitim kriterijumima.
- Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju, pa stoga zalikujemo:
a) Parnicne radnje stranaka.
b) Parnicne radnje suda.

38
 PARNICNE RADNJE STRANAKA
A) Pojam
-Kako je stranacka sposobnost pandan pravnoj, tako je I parnicna sposobnost pandan poslovnoj.
Isto vazi I za parnicne radnje stranaka.
NJihov korelativ su materijalnopravne izjave volja I pravni poslovi.
-Problem sa odredjenjem parnicnih radnji stranaka nastaje otuda sto ih procesno pravo ne regulise, onako kako
to materijalno pravo cini sa izjavama volje I pravnim poslovima.
-Otuda I nesaglasnost u teoriji u vezi sa odredjenjem parnicnih radnji stranaka.
- Prema cistom procesnom ucenju, parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno
procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom.
- Suprotno tome, prema vladajucem funkcionalnom ucenju, za odredjene parnicne radnje, pa i njeno
razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim
pravom, vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava, odnosno u
parnici.
- Prema prvom shvatanju, izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile
parnicne radnje, ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.
- Prema drugom, funkcionalnom shvatanju, radi se o parnicnim radnjama, jer se njihovo dejstvo ispoljava
prevashodno u parnici.
- Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.
- Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje, a
njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.
- Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje, odnosno htenje da se parnicna
radnja preduzme.
- Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na
punovaznost parnicne radnje.
- Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu, ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.
- Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje, parnicnu radnju ne
predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.
- Npr: T je sastavio tuzbu, al je nije podneo sudu, jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A.
Supruga T podnese tuzbu sudu.
- Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici, a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno
ponasanje ( usmeno ili pismeno ), ali ovde spadaju i negativne radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati
neku parnicnu radnju, nprstranka se odrekne prava na zalbu).
- Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje
procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( nprako na pripremno
rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ).
- Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tjovde subjekt preduzima odredjenu
aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje,
ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena
parnicna radnja preduzme
( npr smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a
pre toga se nije protivio preinacenju ).

39
 55.RAZLIKA IZMEDJU PARNICNIH RADNJI I MATERIJALNOPRAVNIH IZJAVA VOLJE

- Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su
uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava.
-Uprkos tome javljaju se problem razgranicenja parnicnih radnji od materijalnopravnih izjava volje, narocito u vezi
sa vrsenjem preobrazajnih prava (kompenzacija-prebijanje).
- DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE
- Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i
materijalnopravne posledice.
- Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( nprprigovor prebijanja,
otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ).
- O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja:
a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu.
- Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka.
- Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno
pravo.
- Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost.
b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju.
- Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne
norme.
-U odnosu na prvo shvatanje, razlika je u tome da se funkcije ovakve parnicne radnje posmatraju odvojeno.
- Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava.
- Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu.
-Tako ako priznanje tuzbenog zahteva ili priznanje cinjenica u postupku, nema dejstva prema procesnim
normama, ono jos uvek moze da predstavlja neki pravni posao izmedju stranaka, ako su se stekli uslovi iz
materijalnog prava.

56.VRSTE PARNICNIH RADNJI STRANAKA

-Parnicne radnje se mogu klasifikovati prema razlicitim kriterijumima.
-Tako parnicne radnje mogu da budu jednostrane I dvostrane, vec prema tome da li njihovo vrsenje zahteva
aktivnost obe stranke.
-Najznacajnija je podela na neposredne I posredne koja se vrsi prema njihovim dejstvima u parnici.
-U zavisnosti od toga da li stranka svojom naknadnom parnicnom radnjom moze iskljuciti nastupanje
procesnopravnog efekta na koji je usmerena odredjena parnicna radnja, pravi se razlika na opozive I neopozive.
-Prema funkciji koju imaju u postupku parnicne radnje mogu biti:predlozi, tvrdnje I ponude dokaza.
-Sve parnicne radnje mogu da budu, iz ugla gledanja procesnog polozaja stranaka,napadne I odbrambene.
1.) Jednostrane i dvostrane
- Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane.
- Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj
parnicnoj radnji.
-Tako tuzba proizvodi dejstvo cim je podneta sudu.
Isto vazi I za odricanje od tuzbenog zahteva,priznanje tuzbenog zahteva I za ulaganje pravnih lekova.
- Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi nprza razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje
koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.
.

40
 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak
- Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat.
- Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda.
Eventualna odluka koju bi sud doneo povodom preduzete neposredne parnicne radnje ima samo deklarativan
karakter.
- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece.
Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe.
- Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je
potreba odluka suda.
- Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci
samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog.
- Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu
1. procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka.),
2. te saopstenja.
- Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza.

3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza

a) Predlozi
- Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku.
- Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se
predlog tice merituma stvari.
- Stvarni predlozi su npr:
tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtev i predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev;
pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu I predlog protivnika
podnosioca pravnog leka da se odbije ulozeni pravni lek
-Procesnim predlozima stranka trazi od suda da donese odluku koja se ne tice neposredno tuzbenog zahteva,
vec nekog drugog pitanja koje se moze pojaviti u toku parnice.
- Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih
troskova.
b) Tvrdnje
- Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice.
-osnovna razlika izmedju predloga I tvrdnji sastoji se u tome sto tvrdnja nije neposredno usmerena na donosenje
odredjene sudske odluke.
- Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju.
-Tvrdnje mogu biti cinjenicne I pravne.
v) Ponude dokaza
- Ponudom dokaza stranka oznacava dokazno sredstvo cija bi upotreba trebalo da uveri sud u istinitost njenih
cinjenicnih tvrdnji.
4.) Postoje opozive i neopozive,
i odbrambene i napadacke parnicne radnje

41
 USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI I NJIHOVO TUMACENJE

- Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi:

a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu
sposobnost.
b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na
osnovu zakona ili punomocja.
v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem.
g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

-Saznanje izvrsnih parnicnih radnji nije problematicno kada se vrse usmeno na rocistu.
Ako je pismena parnicna radnja uperene ka sudu, smatra se da ju je sud primio, kada je dospela u domen
njegovog pritezenja (nprubacivanje tuzbe u sanduce u sudu).
-Za punovazno preduzimanje parnicnih radnji je karakteristicno da one ne trpe uslove I rokove koji bi se odnosili
na vanprocesne dogadjaje.
-S druge strane pak dopusteno je da parnicna radnja u toku parnice uslovljava ili da bude vezana za rok koji je
cisto procesnog karaktera, odnosno vezan za neki procesni dogadjaj u parnici.
-Parnicne radnje koje se vrse uz nastupanje procesnog uslova se nazivaju eventualnim parnicnim radnjama.
One su dopustene ako se time ne dira u izvesnosti normalno odvijanje postupka
TUMACENJE PARNICNE RADNJE
-Parnicne radnje se tumace na osnovu pravila o tumacenju izjava volja.
Dakle, utvrdjuje se stvarna volja stranke, a ne izrazena.
-Moguca je I konverzija u neku drugu parnicnu radnju.
-Tako, ako T utuzi potrazivanje samo delimicno, moguce je tumaciti ovakvu parnicnu radnju sa ciljem da se utvrdi
sta zapravo ona znaci (delimicno povlacenje tuzbe, delimicno odricanje od tuzbenog zahteva ili predlog da se
stranke poravnaju).
-Tumacenje parnicnih radnji u praksi ne zadaje vece teskoce, jer ce sud uvek postavljanjem pitanja uciniti da
stranke pruze sva neophodna razjasnjenja.

58.NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI

1.) Opsti principi
- Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice:
a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog.).
b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tjsmatra se da nisu ni preduzete.
- Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni
nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo.
-Ako stranka stekne stranacku ili parnicnu sposobnost tokom parniuce, moze da naknadno odobri sve ranije
preduzete parnicne radnje.
Isto vazi I za zakonskog zastupnika parnicno nesposobne stranke.
2.) Mane volje
-Parnicna radnja ne moze da se pobija zbog mana volje.
- Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici.
- Npr nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva.

42
 3.) Zabrana zloupotrebe prava
-Na punovaznost parnicnih radnji primenjuju se opsti pravni principi (savesnost I postenje, zabrana zloupotrebe
prava I sl.
)
- Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti
principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja.
- Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog
za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ).
- Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( nprpovlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje
preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u
predjasnje stanje.
4.) Opoziv parnicne radnje
- S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze
da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju.
-Preduzeta parnicna radnja se opoziva preduzimanjem naknadne parnicne radnje.
Potonjom parnicnom radnjom se otklanjaju dejstva prvopreduzete parnicne radnje.
-Opozivi su, na primer, svi procesni predlozi (predlog za izvodjenje dokaza),cinjenicne tvrdnje I sl.
Sve ove radnje su oopozive dok sud o njima ne donese svoju odluku (nprDonese resenje o izvodjenju kakvog
dokaza)
-Posebna pravila vaze za priznanje I odricanje od tuzbenog zahteva.
Tako, sve do donosenja presude tuzeni moze opozvati priznanje tuzbenog zahteva.
Isto vazi I za odricanje od tuzbenog zahteva.
-Parnicne raddnje od neposrednog dejstva na postupak su neopozive.
-To vazi npr,izricito za odricanje I odustanak od pravnog leka, ali se pravilo primenjuje I na ostale parnicne radnje
te vrste, kada je protivnik u parnici stekao kakvu novu procesnu poziciju.

59.PROCESNOPRAVNI UGOVORI
-Razlikujemo dve vrste procesnopravnih ugovora:
1.Prave procesne ugovore i
2.materijalnopravne ugovore sa procesnim dejstvom

1. PRAVI PROCESNI UGOVORI-

U njih spadaju:
* sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi vece umesto sudija pojedinac.
* sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti.
* predlog za sporazumni razvod braka.
- Prave procesne ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu
punovaznost.

2. MATERIJALNOPRAVNI UGOVORI SA PROCESNIM DEJSTVOM

U njih spadaju:
* ugovor o arbitrazi.
* sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom.
* sudsko poravnanje
*pactum de non pretendo
- Procesni ugovori izmedju stranaka kojima se one obavezuju da preduzmu,odn.ne preduzmu odredjenu
procesnu radnju su dopusteni, ako stranke mogu slobodno da raspolazu predmetom spora I ako zakljucenje
ovakvih sporazuma ne predstavlja zloupotrebu procesnih ovlascenja.

43
Tako, stranke se mogu sporazumeti opovlacenju tuzbe,o povlacenju pravnog leka I sl.
-Ovakvo shvatanje proizlazi argumentum ad maioris minus, iz odredbi o mogucnosti da tuzilac jednostranom
parnicnom radnjom povuce tuzbu ili se odrekne pravnog leka.
-Nije dopusteno zakljucenje procesnih ugovora kojima se narusava princip ravnopravnosti stranaka u
postupku.tako, bez procesnog dejstva ostaju tzv.dokazni ugovori- ugovori u kojima se stranke obavezuju da nece
koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom, da nece osporavati cinjenice I sl

65.VRACANJE U PREDJASNJE STANJE

A) POJAM
- Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije,
te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila.
- Dakle, zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.
-Npr Tuzeni nije odgovorio na tuzbu u roku od 30 dana
.nastupila je prekluzija. usled toga sud je doneo presudu zbog propustanja.
Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje, tuzeni trazi da se parnica vrati u fazu odgovora na tuzbu, ted a se
ukinu posledice prekluzije.(presuda na osnovu propustanja)
-Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva zbog propusta stranke da na pripremnom rocistu za gl.
raspravu iznese sve cinjeniuce na kojima zasniva svoj zahtev, sve dokazne predloge I sl.
Jer se tu ne radi o propustanju rocista ili roka,sto bi za posledicu imalo gubitak prava da se propustena radnja
naknadno preduzme.

B) USLOVI ZA VRACANJE
-Da bi stranka mogla da izdejstvuje vracanje u predjasnje stanje, neophodno je da se ispuni samo jedan zakonom
predvidjen uslov.
Naime, restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali opravdani razlozi za propustanje.
- Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes
) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise- visa sila ).
- Svaki oblik krivice na strani stranke, osim lake nepaznje, iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u
predjanje stanje.
Sto vazi za stranku, vazi I za njenog zastupnika.

V) KADA JE ISKLJUCENO VRACANJE U PREDJASNJE STANJE

- Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu
parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne
radnje, a to nije ucinila.
-Isto vazi I kada je stranka zahtevala produzenje roka iz istih onih razloga iz kojih predlaze vracanje u predjasnje
stanje, ali je sud to vec odbio.
- Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh, ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu
situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.
- Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u
izvrsnom i stecajnom postupku.
NprPropustanje roka od 30 dana za podnosenje tuzbe za smetanje drzavine ili roka od 30 dana za izvrsenje
resenja o smetanju drzavine.

44
 G) POSTUPAK
- Predlog za vracanje u predjasnje stanje u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom.
-Predlog za vracanje u predjasnje stanje mora biti podnesen u zakonom propisanom roku.
- Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.
Ako je stranka tek kasnije saznala za propustanje, subjektivni rok se racuna od dana kada je stranka za to
saznala.
- Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).
Kao dan propustanja se uzima dan kada je odrzano rociste na koje stranka nije dosla,odnosnodan kada je istekao
rok koji stranka nije ispostovala.
- Uz predlog za restituciju, stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju, kao i dokaze o tome da
je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju.
-Nepodnosenje dokaza ili nepreduzimanje propustene parnicne radnje ima za posledicu da je predlog neuredan I
sud ga zbog toga odbacuje.
-Restitucija nije dozvoljena kada stranka propusti da blagovremeno podnese predlog za povracaj u predjasnje
stanje,kao i u sl. kada propusti rociste zakazano povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.
U prevodu ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje, kada
predlagac nije pristupio samom rocistu.uprkos nedolasku, njegov predlog za restituciju moze da se pokaze kao
osnovan.

D) ODLUKE SUDA
-Pradlog za restituciju se podnosi onom sudu prad kojim je trebalo preduzeti propustenu parnicnu radnju.
-Ovaj predlog nema nikakvog uticaja na tok parnice, ali sud moze doneti odluku da se zastane sa postupkom, sve
dok resenje o predlogu za vracanje u predjasnje stanje ne bude pravnosnazno.
- Sud odbacuje predlog koji je
1. neblagovremen,
2. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes )
3. i neuredan (predlog uz koji nisu prilozeni odgovarajuci dokazi).
- Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave.
- Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je potrebno radi pravilnog utvrdjivanja cinjenicnog stanja da se
izvedu odredjeni dokazi, a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje
u predjasnje stanje odbije.
- Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje, dovoljno je da ga predlagac uveri da su
razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni.
- O predlogu se odlucuje resenjem, a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba, a ako sud usvoji
predlog, protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga:
* kada je sud usvojio neblagovremen predlog.
* kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.

DJ) PRAVNE POSLEDICE RESTITUCIJE

- Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je
sud doneo zbog prekluzije.
- Troskove snosi predlagac, a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen.

45
 66. PARNICNE RADNJE SUDA
-Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici.
-I oblik I dejstva ovih radnji su iskljucivo procesnopravni.
-Od momenta podnosenja tuzbe, pa sve do momenta pravnosnaznog okoncanja parnice, sud je duzan da
preduzima razlicite parnicne radnje.
-Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ).
-Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci,
te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje.
-Tako, elementarno je da sud dostavlja poneske strankama.
-Takodje,on odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva.
( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom )

67. SUDSKE ODLUKE

-Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila,
odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje.
-Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.

VRSTE SUDSKIH ODLUKA

-Razlikujemo presude I resenja suda.
-Posebna vrsta resenja predsatavljaju ona kojima sud odredjuje procesno ponasanje drugih procesnih subjekata.
On tacnije naredjuje odredjenu procesnu aktivnost u parnici.

1.) PRESUDA
Pojam i vrste
- Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva.
-Zakon propisuje posebnu formu I sadrzinu presude.
-Presude mogu da se klasifikuju na razlicite nacine: kakva je njihova sadrzina,kakvu vrstu pojedinacnog pravnog
akta u sebi sadrze,u kom obimu resavaju predmet spora,u kakvoj vrsti postupka su donete.
- Prema sadrzini, presude mogu da budu samo meritorne.
- Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva.
S druge strane,pak, kada instancioni sud po pravnim lekovima ukida presudu nizeg suda I vraca predmet nizem
sudu na ponovno raspravljanje,tada on odlucuje resenjem.
- S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta, presude mogu da budu:
a) Kondemnatorne- Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe.
b) Deklaratorne- Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.
v) Konstitutivne- Njom se zasniva novi, odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo.
- Konacnom presudom resava se predmet spora u celini,
dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer
se njom konacno ne resava o predmetu spora ).
- Ako je presuda doneta nakon raspravljanja, radi se o kontradiktornoj presudi.
- Ako raspravljanja nije bilo, presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na
osnovu propustanja, na osnovu priznanja, na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave.

46
 Nastanak presude
-Presuda nastaje tako sto sud preduzima citav jedan sklop parnicnih radni koje mogu da se svedu na donosenje I
objavljivanje presude I izradu pismenog otpravka presude.

Dejstvo presude
- Presuda je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema:
a) sudu.
b) strankama.
v) izuzetno i prema trecim licima.
g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima.
- Presuda proizvodi dejstvo samo ako je doneta uz postovanje svih procesnih normi.
Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi, ona je nistava.
- Medjutim, nistava presuda proizvodi dejstva, ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku
donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova.
- Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca, te ne proizvodi nikakvo dejstvo (
nprdoneo ju je upravni organ ).
- Tzv presuda bez dejstva je ona koju je doneo sud, ima sadzinu I formu sudske presude, ali uz takvu povredu
pravila procedure koja joj oduzimaju svako dejstvo.
Takva je presuda koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet, presuda doneta protiv stranke koja nepostoji,
presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.

2.) RESENJE
-Nase pravo ne razlikuje izmedju raznih vrsta resenja, pa se sve odluke suda koje nisu presude nazivaju
resenjima.
Ove odluke pokrivaju odlucivanje u svim pitanjima, pocev od meritornih, pa sve do pitanja koja se ticu upravljanja
parnicom.
- Dakle, resenja mogu biti
- procesna
- i meritorna (jer kad sud ne odlucuje presudom, onda odlucuje resenjem ).
- Meritorno, o glavnoj stvari, sud odlucuje resenjem u:
a) posesornim parnicama- sporovi zbog smetanja drzavine
b) u postupku za izdavanje platnog naloga
-jer, odluka kojom se usvaja tuzbeni zahtev se donosi u formi platnog naloga.
Platni nalog se smatra resenjem.
v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi.
-Procesna resenja mogu da budu razna, s obzirom na sadrzinu odluke suda.
- Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica ili pak postupak: resenje o odbacivanju
tuzbe, resenje o odbacivanju pravnog leka, resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu.
- Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica, te na resenja kojima se ona okoncava zbog
procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja, dejstva i
mogucnosti pobijanja resenja.
- Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom.
- On odredjuje rociste, odlucuje o izvodjenju dokaza, saslusava svedoka resenjima.
- Ovakva resenja sud ne obavezuju,ona obavezuju stranke cim su objavljena.
Ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom, vec samo u zalbi protiv merotorne odluke.
3.) Donosenje sudskih odluka
- Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.
Odluke moze da donosi sudija pojedinac I vece.
Posebna pravila ZPP pradvidja jedino za vece.
- Odluke se donose vecanjem, a zatim glasanjem.

47
- O jednostavnijim pitanjima se ne veca, vec se odluka donosi na samom rocistu.
- Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od
kojih zavisi donosenje odluke.
Vecanju I glasanju mogu prisustvovati samo predsednik veca, clanovi veca I zapisnicar.
-Glasanjem se clanovi veca opredeljuju za ili protiv predloga odredjene odluke.
- Odluka se donosi vecinom glasova clanova veca, a predsednik veca uvek glasa poslednji.
-Vece mora da donese odluku tako da postoje I posebna pravila o glasanju.
- Najpre, clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju o pitanjima koja im postavi predsednik veca, tjne mogu da
budu uzdrzani.
- Prilikom vecanja nije iskljucxeno da se jave tri ili vise razlicitih predloga odluke, tako da prilikom glasanja niti
jedno od njih ne dobije apsolutnu vecinu.
Tada se glasanje tako obavlja da se pitanja razdvajaju I glasanje se ponavlja sve dok se ne dobije apsolutna
vecina.
- Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente, o kojima se mogu
izraziti samo dva misljenja- pozitivno ili negativno.

70. DOSTAVLJANJE
POJAM I ZNACAJ
- Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom
predvidjen nacin preda (uruci)pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom.
- Dostavljanje je parnicna radnja suda koju on uvek vrsi po sluzbenoj duznosti.
- Dostavljanje se vrsi adresatima prijema pismena, a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici.
-Dostavljanje se vrsi I procesnim subjektima koji nemaju svojstvo stranke (umesaci I sl.
,svedoci, vestaci)
- Uredno dostavljanje podnesaka vezuje se za nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od
momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu; rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen, rok za
zalbu pocinje da tece od momenta kada je prepis presude dostavljen stranci.
- Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja, ono mora da bude uredno, tju skladu sa zakonom ( moraju da se
postuju nacin, mesto i vreme dostavljanja ).
- Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom, smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se
razvija ka merotornoj odluci.
- Ako se postupak ipak nastavi, uprkos neurednom dostavljanju, sve docnije parnicne radnje, pa i odluka nece
imati nikakav efekat.
- Dostavljanje je temelj prava na odbranu, odnosno nacela kontradiktornosti.
S toga povreda pravila o dostavljanju povlaci za sobom nistavost presude.
Ona moze iz tog razloga da se pobija zalbom.
-Protiv presude kojoj nije predhodilo uredno dostavljanje mogu da se izjave I vandredni pravni lekovi, narocito da
se zahteva ponavljanje postupka.
-Najzad, odluka suda koja je doneta uz povredu pravila o dostavljanju nece nikada moci da se prizna I izvrsi u
inostranstvu.
-Izmedju drzava clanica EU stupila je na snagu nova Regulativa o dostavljanjuni gradjanskim I trgovackim
stvarima ciji je cilj da se olaksa I ubrza dostavljanje strankama, cije je prebivaliste, odnosno sediste na teritoriji
drzava clanica EU.
-Postovanje prava na pravicno sudjenje u okviru clana 6 EKLJP predpostavlja da je tuzenom uredno I
blagovremeno dostavljen poziv, odnosno inicijalni akt kojim se zapocinje parnicni postupak.

48
-U principu, pravo na posteno sudjenje je ostvareno, ako je adresat-tuzeni saznao da je protiv njega podneta
tuzba.
Ako je to tuzeni na bilo koji nacin saznao, odnosno ako je tuzbu zaista I primio dolazi do konvalidacije svih
nedostataka u dostavljanju.
-Dakle, odlucujuci kriterijum za uredno dostavljanje jeste da li je adresat na bilo koji nacin saznao za postupak koji
se protiv njega vodi.
Pri tome ESLJP ne kontrolise system na koji se vrsi dostavljanje u nacionalnom pravu.
-Moguce je I fiktivno dostavljanje adresatu (pribijanjem na oglasnu tablu suda) cije je prebivaliste nepoznato.
Medjutim, prema okolnosti slucaja, fiktivno dostavljanje moze da predstavlja I povredu prava na pravicno
sudjenje.
NprAko je pokusano dostavljanje prvostepene presude punomocniku-advokatu stranke, a dostavljac nije nikoga
zatekao u advokatskoj kancelariji, te je zalba odbacena kao nedopustena, jer je izjavljena nakon isteka roka,
takvo dostavljanje je neuredno I predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.
-Za pocetak toka roka za zalbu relevantan je samo dan kada je stranka zaista I primila otpravak presude.

OBAVEZE STRANAKA I DRUGIH UCESNIKA U POSTUPKU KOJE SE ODNOSE NA

DOSTAVLJANJE
-Premda je dostavljanje parnicna radnja suda, stranke I drugi ucesnici duzni su da se ponasaju u skladu sa
nacelom savesnosti I postenja.
U tom smislu oni su duzni da budu kooperativni kada je u pitanju dostavljanje.
-Tako, sud ne moze da bude odgovoran za bezuspesno dostavljanje, kada stranke nisu preduzele sve
neophodne mere koje su neophodne da bi fakticki I dosli u posed pismena koje im se dostavlja.
-Ovo pravilo moze da vazi, medjutim, samo od momenta pocetka toka parnice, odnosno od momenta kada je
tuzenom uredno dostavljena tuzba.
-U tom smislu, stranke I drugi ucesnici u postupku duzni su da preduzimaju sledece radnje:
1. stranka je duzna da sudu saopsti tacnu adresu protivne strane kojoj pismena treba da se dostave licno.
-U sl. da ona to nije u mogucnosti sud ce da zatrazi pomoc nadleznih drzavnih organa
2. stranke I njihovi zastupnici su duzni, sve do pravnosnaznog okoncanja parnice, prijave sudu bez odlaganja
svaku promenu adrese
3. stranka ili njen zakonski zastupnik je duzan da obavesti sud da ce odsustvovati sa adrese na kojoj je
dostavljanje vec bilo izvrseno duze od 30 dana, ted a u tom sl.
odmah odredi punomocnika za prijem pismena
4. istu duznost imaju I punomocnik stranke, kao I punomocnik za prijem pismena
-Ako punomocnik promeni adresu, a o tome ne obavesti sud, dostavljanje ce se vrsiti stranci prema pravilima o
obicnom dostavljanju

MESTO I VREME DOSTAVLJANJA

- Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu; u stanu; u sudu.
( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda, kjoju je dostavljac duzan da pokaze
adresatu ).
-Dostavljanje na random mestu se vrsi dok traje radon vreme, u stanu od 7 do 22 casa, a u sudu bilo kada kada
se adresat tamo zatekne, pri cemu sud moze da pozove adresata da dodje u sud kako bi mu se izvrsilo
dostavljanje.
-Za licno dostavljanje primarna je adresa stranke koju je tuzilac naveo u tuzbi.
Ako je dostavljanje neuspesno, dostavlja se na adresu prebivalista, odnosno boravista tuzenog koja je upisana u
javne register policije.
- Ako je adresat drzavni organ,organ jedinice lokalne samouprave ili organ teritorijalne autonomije, dostavljanje se
vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa, i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno.
-Isto vazi I za dostavljanje javnom tuziocu I javnom pravobraniocu.
Dan predaje pisarnici se uzima kao dan dostavljanja pismena.
-Pravnim licima se dostavlja u njihovim prostorijama,ali samo licu koje je ovlasceno za prijem pismena ili
zakonskom zastupniku pravnog lica, I to na adresu njegovog prebivalista.

49
 70.1.VRSTE DOSTAVLJANJA
-Razlikujemo:
1. licno
2.posredno
3. fiktivno dostavljanje

70.2. LICNO DOSTAVLJANJE

- ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu, a to vazi za:
--> Tuzbu.
--> Platni nalog.
--> Vanredni pravni lek.
--> Presudu.
--> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba.
-Za licno dostavljanje su karakteristicne dve stvari:
1. da dostavljanje, po pravilu, vrse samo zaposleni u sudu
2. da se dostavljanje vrsi fizickom predajom pismena adresatu
- Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu, a moguce je i u
sudu.
- Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu,dostavljac je duzan da adresatu ostavi obavestenje (u
stanu ili pribijanjem na vrata stana) da adresat moze da podigne pismeno u roku od 30 dana od dana pokusanog
dostavljanja.
Istovremeno dostavljac pribija pismeno i8 na oglasnu tablu suda.
-Po ZPP kada istekne rok od 30 dana,smatra se da je dostavljanje uredno izvrseno.

70.3. POSREDNO DOSTAVLJANJE

- U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno, vec posredno ( preko poste, moze se dati
clanu domacinstva, kolegi na poslu.
Dakle, obicno dostavljanje ne podrazumeva obavezu da se pismeno bezuslovno fizicki preda adresatu.
-Ako adresat nije u stanu, dostava se moze izvrsiti I odraslom clanu njegovog domacinstva, a ovaj je duzan da
primi pismeno.
-Takodje, dostava se moze izvrsiti I susedu adresata ili licu koje radi zajedno sa adresatom, ali samo ako ova lica
na to pristanu.
-Clan domacinstva, u smislu pravila o dostavljanju je svako ono lice koje zivi u stanu sa adresatom u zajednici.
-Sva ova lica moraju da budu odrasla, dakle ne I poslovno sposobna, tako da se dostavljanje moze izvrsiti I
maloletnom licu, ako je ono prema oceni dostavljaca dovoljno zrelo da shvati stvarni znacaj dostavljanja.
- Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao
adresatov protivnik.
-Vaznon je istaci da I obicno dostavljanje podrazumeva da je adresat mogao blagovremeno da se upozna sa
sadrzinom pismena.
-Kao moment dostavljanja adresatu uzima se moment predaje pismena primaocu, a ne moment kada je pismeno
prosledjeno adresatu.

50
-Medjutim od ovog pravila zakon odstupa.
Naime, ako posredno dostavljanje nije moglo da se izvrsi predajom pismena odraslom clanu domacinstva ili
kolegi adresata, dostavljanje se obavlja fiktivno, pribijanjem pismena na vrata adresata bilo fizickog bilo pravnog
lica.
Time se smatra da je dostavljanje uredno izvrseno.

70.4.FIKTIVNO DOSTAVLJANJE

- Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na

oglasnu tablu suda
ili mesta na kome dostavljanje treba da se izvrsi.
-Dostavljanje se smatra izvrsenim
- bilo istekom zakonom predvidjenog roka (licno dostavljanje)
- bilo samim pribijanjem pismena (posredno dostavljanje)

- Fiktivno dostavljanje je dopusteno u nekoliko slucaja:

1. Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje )ono ce se
dostaviti fiktivno, pribijanjem na vrata stana odnosno posl. prostorija adresata
Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i resenje protiv kojeg je
dopustena poseba zalba ).
2. Drugi slucaj se odnosi n avec pomenuto fiktivno dostavljanje tuzbe, resenja o platnom nalogu, presude I sl.
-Fiktivno dostavljanje se vrsi kada se adresat ne zatekna na mestu gde bi dostavljanje moglo da se izvrsi.
-Ono se vrsi tako sto se adresatu ostavlja obavestenje da akt koji mu se dostavlja moze da preuzme u
sudu u roku od 30 dana.
Obavestenje se moze ostaviti bilo kom odraslom clanu domacinstva adresata, a moze se I pribiti na vrata
njegovog stana.
Istovremeno akt koji se dostavlja se pribija I na oglasnu tablu suda.
-Istekom roka od 30 dana nastupa fikcija da je dostavljanje uredno izvrseno.
-Fiktivno dostavljanje moze da se vrsi samo ako je tacna adresa stranke ili drugog ucesnika u postupku
kome se dostavljanje ima izvrsiti.
3. Treci slucaj se odnosi na dostavljanje advokatu I zastupniku pravnog lica polaganjem pismena u njihov
pregradak u sudu.
-ako advokat ili zastupnuk pravnog lica ne podigne pismeno iz pregradka u roku od 8 dana, tada se
dostavljanje vrsi pribijanjem pismena na oglasnu tablu suda.
-Protekom troka od 8 dana nastupa fikcija da je dostavljanje uredno izvrseno.
4. *Cetvrti slucaj fiktivnog dostavljanja vrsi se povodom promene adrese adresata.
-Naime, ako adresat ili njegov zakonski zastupnik promene adresu pre dostavljanja drugostepene odluke
kojom se postupak okoncava, u obavezi su da o promeni adrese obaveste sud.
-Ako to ne urade, sud cxe odrediti da se sva dalja dostavljanja vrse stavljanjem pismena na oglasnu tablu
suda.
-Istekom roka od 8 dana od pribijanja pismena na oglasnu tablu suda smatra se da je dostavljanje ured
izvrseno.
5. *Peta I poslednja grupa slucajeva fiktivnog dostavljanja tice se slucajeva u kojima punomocnik za prijem
pismena menja adresu, ili pak stranka opozove punomocnika za prijem pismena.

51
-U prvom slucaju punomocnik za prijem pismena je duzan da obavesti sud o promeni adrese, kada promena
nastupi do pravnosnaznog okoncanja parnice.
Ako to ne ucini, dostavljanje se vrsi kao da punomocnik za prijem pismena nije ni postavljen.
-U drugom slucaju, kada sama stranka opozove punomocnika za prijem pismena, duzna je da odmah odredi
drugog punomocnikaa.
U sluaju da to ne ucini, sud vrsi dostavljanje pribijanjem na oglasnu tablu suda.

-Poslednji razlog za fiktivno dostavljanje je potpuno besmislen, jer ako tuzilac ima prebivaliste I boraviste u
inostranstvu,a u tuzbi ne imenuje punomocnika za priujem pismena, tuzba se odbacuje.
-Ako bi postavljeni punomocnik promenio adresu a o tome ne obavesti sud,ili je stranka nakon podnosenja tuzbe
opozvala punomocnika, sud bi trebalo da tuzbu odbaci.
-Ako bi se ovakve okolnosti stekle na strain tuzenog, sud bi bio duzan da postavi zastupnika za prijem pismena.
-Dakle, u obe situacije nema valjanog razloga da se dostavljanje vrsi fiktivno, vec bi u obe situacije sud bio duza
da stranci ili njenom zakonskom zastupniku odredi privremenog zastupnika za prijem pismena.

71.NACIN DOSTAVLJANJA

- Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se

1. preko poste,
2. preko lica koje je zaposleno u sudu (pozivar),
3. drugih drzavnih organa ,
4. lica sa javnim ovlascenjima,
5. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja.

Osim toga, dostavljanje se moze izvrsiti I neposredno u sudu.

-Nadlezni organ policije duzan je da na zahtev suda, asistira prilikom svih vidova dostavljanja.
-Dostavljanje moze da se vrsi I el. postom u skladu sa Zakonom o el. dokumentu I el. potpisu.
-ZPP predvidja da stranke mogu I jedna drugoj neposredno da upucuju podneske.
Pri tome su duzne da podnesak zajedno sa dokazom o izvrsenom dostavljanju podnesu sudu.
-Prakticni znacaj ove odredbe kao I odredbe o el. dostavljanju je mali jer se odredba ne primenjuje na
podnosenje tuzbe, dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor, odgovor na tuzbu, vec eventualno na repliku, dupliku
kao I na obicne podneske stranaka ili drugih ucesnika u postupku.
-Jer u sustini broj podnesaka I nacin njihovog dostavljanja odredjuje sud u resenju u kome regulise vremenski
okvir parnice.

POSEBNI NACINI DOSTAVLJANJA

-Poseban nacin dostavljanja vazi za:
1. vojna lica,
pripadnike policije,
lica zaposlena u suvozemnom,recnom,pomorskom I vazdusnom saobracaju.
-Dostavljanje se moze vrsiti preko njihove komande, odnosnopreko neposrednog staresine
2. lica koja imaju domicil ili sediste u inostranstvu,
lica koja uzivaju imunitet.
-Njima se dostavljanje vrsi diplomatskim putem, ako medj. ugovor ili zakon ne predvidjaju nesto drugo.
3.strana pravna lica,cije je sediste u inostranstvu,a imaju predstavnistvo u R.Srbiji.
-Dostavljanje se moze vrsiti predajom pismena njihovom predstavnistvu
4.drzavljaninu R.Srbije koji se nalazi u inostranstvu.
-Dostavljanje se moze vrsiti preko nadleznog konzularnog predstavnika, diplomatskog predstavnika RS koji vrsi
konzularne poslove ili preko pravnog lica koje je medjunarodno registrovano za poslove dostavljanja
4. lica koja su lisena slobode

52
-Dostavljanje se vrsi preko zavoda za izvrsenje k.sankcija
a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika

- Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.

Ako ima vise zakonskih zastupnika, dovoljno da se dostavljanje vrsi jednom od njih da bi dostavljanje bilo uredno.
- Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika, dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.
Ako punomocnika ima vise dostavljanje se moze izvrsiti bilo kome od njih.
-S obzirom da punomocnik moze da bude samo advokat, dostavljanje se vrsi I predajom pismena licu koje je
zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.
Advokatu koji svoju delatnost obavlja u stanu dostavljanje se moze izvrsiti I predajom pismena odraslom clanu
njegovog domacinstva.
-Dostavljanje advokatu moze da se vrsi I polaganjem pismena u njegov pregradak u sudu.
Ovakav nacin dostavljanja je moguc samo na zahtev advokata ili ovlascenog predstavnika pravnog lica ili po
odluci predsednika suda.
U tom slucaju, advokat ili ovlasceni predstavnik pravnog lica duzan je da podigne sva pismena koja su mu
polozena u pregradak u roku od 8 dana od dana njihovog polaganjaU sl.
da oni to ne ucine, dostavljanje se dalje vrsi na fiktivan nacin.

b) Punomocnik I zastupnik za prijem pismena

-Oviminstitutom se otklanjaju teskoce koje se javljaju kada dostavljanje treba da se izvrsi u inostranstvu.
Tada ce stranke ali I ostali ucesnici u postupku da odrede punomocnika za prijem pismena.
- Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno.
- Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u
inostranstvu.
- Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil, uobicajeno boraviste ili boraviste u
inostranstvu.
- Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena, a ako to ne ucini,
sud ce odbaciti tuzbu.
- Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena.
- Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu, sud ce pozvati
tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena, sto bi tuzeni trebao da ucini vec u
odgovoru na tuzbu.
- Ako tuzeni propusti da to ucini, punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem, i protiv tog resenja zalba
nije dopustena.
ali je sud duzan da o postavljenom punomocniku obavesti tuzenog.
To moze da bude svako potpuno posl.
sposobno fizicko lice sa prebivalistem ili uobicajnim boravistem u R.
Srbiji.
Ako ovakvog punomocnika odredjuje sud, on ce po pravilu biti iz reda advokata.
- Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun
adresata ( ako ga sud postavi, on je privremeni zastupnik stranke ).
-Dostavljanje se smatra izvrsenim kada je pismeno dostavljeno punomocniku za prijem pismena.
-Sud moze da nalozi suparnicarima da postave jednog punomocnika za prijem pismena.

ODBIJANJE PRIJEMA
- Adresat je duzan da primi pismeno, ako se dostavljanje vrsi u mestu, u vreme i na nacin regulisan zakonom.
- Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva, pravna lica niti drzavni organi.
- Ako neko od njih odbije da primi pismeno, dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u
adresatovom stanu, odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.

53
- Na dostavnici ce zabeleziti dan, cas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time
se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ).

72.DOSTAVNICA
- Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje, i nju uvek potpisuju i adresat i
dostavljac.
-Dostavnica sadrzi sledece podatke:
1. oznacenje akta koji se dostavlja
2. ime I prezime adresata
3. dan prijema
4. potpis primaoca I dostavljaca
-Dostavnica sadzi I podatke koji se ticu nacina dostavljanja (odbijanje prijema pismena, urucenje susedu I sl. )
- Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku.
Adresat moze da dokazuje I suprotno, doduse sa mao izgleda za uspeh.
Takodje, ako je dostavnica izgubljena I drugim dokaznim sredstvima moze da se dokazuje da je dostavljanje
izvrseno.
-Ako je u dostavnici netacno upisan datum dostavljanja, smatrace se da je dostavljanje izvrseno onog dana kada
je pismeno predato.

OTKLANJANJE NEDOSTATKA U DOSTAVLJANJU

-Dostavljanje je strogo formalna parnicna radnja suda.
-Ako nisu postovana pravila o dostavljanju ono nije uredno,tako da je citav potonji rad suda uzaludanJer
neuredno dostavljanje predstavlja razlog za nistavost sudske odluke.
-S toga moderna procesna resenja sadrze pravila o konvalidaciji nedostataka u dostavljanju.
- Naime,dostavljanje ce se uvek smatrati urednim, ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena,
odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega.
- Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora, i to bez odlaganja, najkasnije na sledecem
rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom, smatra se da je nedostatak otklonjen)

68. UPRAVLJANJE PARNINIM POSTUPKOM

-Sud upravlja parnicom tako sto preduzima razlicite parnicne radnje.

- U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak
sprovodio, odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci.
-Takodje, u upravljanje parnicom spadaju I one parnicne radnje suda cijim preduzimanjem se on stara da se
potpuno pretrese procesni material.
- Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.
- U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka:
pripremanje i zakazivanje rocista, pozivanje i dostavljanje, odredjivanje rokova za neke parnicne radnje,
rukovodjenjem rasprave.
- Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi, razvrsta i pretrese procesni
materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi stranaka ).
- Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice
od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.

54
- Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi, pre svega, u rukovodjenju glavnom raspravom, jer je duzan da se
stara da se predmet spora svestrano pretrese.
- To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne
cinjenice, da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama, da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se
pruze sva razjasnjenja koja su potrebna.
- Pri tome sud ne sme da savetuje stranke, da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove
cinjenicne tvrdnje, jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka.
- Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal,
a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice,
a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne za utvrdjivanje bitnih cinjenica.
- U upravljanje parnicom spadaju i parnicne radnje suda kojima on, doduse vremenski uoblicava parnicu, ali se I
stara o ekonomicnosti postupka.
Ovde spadaju odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica, odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom
pitanju ili ce prekinuti postupak.
-Poslednja vrsta parnicnih radnji suda pokazuje da razlikovanje izmedju formalnog I materijalnog upravljanja
parnicom nema nikakvog znacaja, jer se spoljasnji I unutrasnji razvoj parnice medjusobno preplicu.
- Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila:
a) sud ih preduzima ex officio.
b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom.
v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom, vec samo zalbom
protiv presude.

69.VREMENSKI OKVIR PARNICE

POJAM I ZNACAJ
-Formalno upravljanje parnicom obuhvata I obavezu suda da parnicu sprovede efikasno, u skladu sa tzv
vremenskim okvirom.
-Odredjenje I duznost suda da parnicu sprovede u unapred odredjenom vremenskom okviru podvrgnuto je u rang
nacela parnicnog postupka.
Zakonodavac smatra d ace time obezbediti pravo strankama na sudjenje u razumnom roku.
-Odredjivanje vremenskog okvira parnice je inspirisano anglosaksonskim pravom I njegovim idejama o zadacima
parnicnog postupka, ulozi sudije u sprovodjenju postupka I sl.
-Vremenski okvir parnice je zapravo vremenski plan o sprovodjenju parnicnih radnji stranaka koji se sastoji u
odredjenju broja rocista, kao I u odredjenju rasporeda izvodjenja pojedinih parnicnih radnji na rocistu za gl.
raspravu.

PRAVNA PRIRODA
-Zakonodavac je propustio da preciznije uredi nacin odredjenja vremenskog okvira parnice.
Medjutim, dileme nema da sud u krajnjoj liniji, resenjem odredjuje vremenski okvir parnice, ted a se sledstveno
tome radi o parnicnoj radnji suda.
Protiv ovog resenja posebna zalba nije dopustena, jer se radi o resenju koje je provizornog karaktera I moze da
se menja resenjem suda.
-Resenje o vremenskom okviru parnice sadrzi:broj rocista, vreme odrzavanja rocista,raspored izvodjenja dokaza
na rocistima, raspored preduzimanja drugih parnicnih radnji, sudske rokove,kao I ukupno vreme trajanja glavne
rasprave.

NACIN ODREDJENJA RESENJA O VREMENSKOM OKVIRU

-Nacelno, vremenski okvir parnice bi trebalo da predloze stranke jos na pripremnom rocistu za gl.raspravu.

55
na tu duznost upozorava ih sud vec u pozivu za pripremno rociste za gl.rasp.
Ovakav redosled odredjenja vremenskog okvira je prirodan.
-Medjutim, stranke ne snose nikakve posledice (osim naravno onih koje se odnose na smanjenje izgleda na
uspeh u parnici) cak I kada ne predloze vremenski okvir za sprovodjenje parnice.
Jer je sud vec na pripremnom rocistu duzan da klasifikuje cinjenice na one o kojima dokazivanje mora da se
izvede, ten a one cije se postojanje ne dokazuje ili koje ne smatra bitnim za donosenje odluke.
S tim u vezi sud resenjem odlucuje koja ce dokazna sredstva da se izvede na glavnoj rasp., ali I resenjem odbija
dokazne predloge stranaka za koje smatra da nisu bitni za donosenje meritorne odluke.

KOREKCIJE VREMENSKOG OKVIRA

-Prvo resenje o odredjenju vremenskog okvira za sprovodjenje parnice sud donosi na osnovu procesnog
materijala koji je iznet do zakljucenja pripremnog rocista za glavnu raspravu.
-Sud je u principu duzan da postuje vremenski plan I da stim u vezi sankcionise svaku povredu ili zloupotrebu
procesnih prava ili procesne discipline.
-Medjutim, vremenski okvir parnice nije I ne moze da bude nepromenljiv.
Do obavezne korekcije vremenskog okvira moze da dodje iz vise razloga.
Najbitnija su tri:
1.odlaganje rocista
2.preduzimanje dispozitivnih radnji stranaka i
3.dopustanje iznosenja novota nakon zakljucenja pripremnog rocista za gl.raspr.
-Kada se rociste odlozi, nuzno je da se odredi novi vremenski okvir parnice, koji ne moze da bude duzi od jedne
trecine prvobitno odredjenog vremenskog okvira.
U tom sl. sud odmah zakazuje vreme I mesto odrzavanja rocista cije je odrzavanje bilo otkazano.
-Kada po bilo kom osnovu,uz pristanak ili bez pristanka tuzenog, tuzilac objektivno preinaci tuzbu, odredjuje se
novi vremenski okvir za sprovodjenje postupka.
-Isto vazi I za slucaj da tuzeni nakon sto je zakljuceno rociste za gl.
Raspravu podnese protivtuzbu.
-Najzad,neophodno je da sud izmeni svoje prvobitno resenje o vremenskom okviru parnice kada dopusti da
stranke iznesu novi procesni material nakon sto je zakljuceno pripremno rociste za gl.raspravu.

OCENA
-Kada se uzme u obzir
1. duzina pripreme za izlaganje stranaka na pripremnom rocistu za glavnu raspravu,
2. mogucnost promene vremenskog okvira parnice,
3. te nerealno ocekivanje zakonodavca da se parnica okonca u inicijalno odredjenom vremenskom okviru,
sposobnost ikapacitet sudija za uredno sprovodjenje ovog institute,
sam institut odredjenja vremenskog okvira parnice mora da se oceni izuzetno negativno.
-Sta vise, cini se da ovaj institute nema prvenstveno za cilj ubrzanje parnicnog postupka, vec naprotiv,
disciplinovanje I mogucnost vrsenja pritiska na sudije.
Jer prekoracenje vremenskog okvira parnice ne povlaci za sobom nikakve pravne posledice na punovaznost
sudske odluyke.
Suprotno tome, ovaj institute ima prvenstveno za cilj da zastrasi sudije, jer ZPP predvidja da je jedina sankcija za
nepostupanje po resenju o odredjenju vremenskog okvira parnice pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije

56
 13.1. POSTUPAK ZA RESAVANJE SPORNOG PRAVNOG
PITANJA
-Zakon pokazuje i dalje nepoverenje u sudsku praksu kao izvor prava,kada normira postupak za resavanje
tzvspornog pravnog pitanja.
-Pod spornim pravnim pitanjem podrazumeva se pitanje:
1.koje se tice tumacenja sadrzine i domasaja materijalnopravne ili procesnoporavne norme ili, pak, kvalifikacije
jednog pravnog instituta,
2.koje je znacajno za resavanje predmeta spora u vise parnica pred prvostepenim sudom
-Sporno pravno pitanje ne treba mesati sa tzvpredhodnim odn . prejudicijelnim pitanjem koje se tice postojanja
subjektivnog prava ili pravnog odnosa i od cijeg resenja zavisi odluka suda u glavnoj stvari.
-Nasuprot tome, kada resava sporno pravno pitanje,VKS uopste ne odlucuje o predmetu spora, vec samo
zauzima stav o spornom pravnom pitanju.
-Postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pokrecu bilo prvostepeni sud ex officio, kada prvostepeni sud uz
zahtev, prilaze i sopstveno tumacenje spornog pravnog pitanja,bilo stranke po sopstvenoj inicijativi.
-Zahtev za resavanje spornog pravnog pitanja mora da sadrzi kratak prikaz utvrdjenog stanja u spornoj
konkretnoj stvari, stavove stranaka o spornom pravnom pitanju, kao i razloge zbog kojih se zahteva stav VKs o
spornom pravnom pitanju.
-Ako postupak inicira stranka, sud je duzan da njen zahtev dostavi protivnoj stranci na izjasnjavanje.
Rok za izjasnjavanje iznosi 15 dana.
-Bilo da je sud, ili da su stranke pokrenule postupak za resavanje spornog pravnog pitanja, prvostepeni sud je
duzan da predmet dostavi VKS.
U oba slucaja o spornom pravnom pitanju resava VKS po pravilima koje ZURS predvidja za usvajanje pravnih
stavova.
-Vks medjutim nece resavati sporno pravno pitanje ako ono nije od znacaja za veci broj sporova pred
prvostepenim sudom.
-Nepotpune i nedozvoljene zahteve za resavanje spornog pravnog pitanja VKS odbacuje resenjem.
-Nedozvoljen je samo onaj zahtev o kome je VKS vec jednom doneo odluku i koji je nepotpun.
-VKS resava o spornom pravnom pitanju u instrukcionom roku od 60 dana.
-Pokretanje postupka za resavanje spornog pravnog pitanja proizvodi sledeca procesnopravna dejstva:
1.prvostepeni sud je duzan da zastane sa postupkom dok VKS ne okonca resavanje o spornom pravnom pitanju
2.stranke u postupku u kom se javlja isto sporno pitanje nemaju pravo da ponovo traze njegovo resavanje u
parnici koja je u toku
-U evrokontinentalnim pravnim sistemima u kojima sudska praksa nije izvor prava nije neuobicajno da nizestepeni
sudovi zauzimaju razlicite stavove o istim pravnim pitanjima.
Medjutim ovakav problem se otklanja u postupcima po pravnim lekovima.
-U krajnjoj liniji najvisi sud u drzavi je duzan da, radi obezbedjenja pravne sigurnosti, primeni mehanizme radi
obezbedjenja jedinstva sudske prakse.
U protivnom dolazi do povrede prava na pravicno sudjenje.

57
 OBAVEZAN POKUAJ MIRNOG REAVANJA SPORA PRE
POKRETANJA PARNINOG POSTUPKA
lan 193
Lice koja namerava da podnese tubu protiv Republike Srbije, moe da pre podnoenja tube Republikom
javnom
pravobranilatvu dostavi predlog za mirno reavanje spora, osim ako je posebnim propisom predvien rok za
podnoenje tube.

Predlog za mirno reavanje spora mora da sadri sve podatke iz lana 192. ovog zakona.
Podnoenjem predloga iz stava 1. ovog lana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana.

Ako u roku iz stava 2. ovog lana Republiki javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog
nije prihvaen.

Sporazum postignut izmeu Republikog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog lana ima snagu izvrne
isprave.
Odredbe st. 1. do 4. ovog lana shodno se primenjuju i u sluaju podnoenja tube protiv jedinice teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno reavanje spora moe podneti nadlenom
pravobranilatvu, odnosno ovlaenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
NAI U PRETHODNOM PITANJU!

74.TUZBA:POJAM I VRSTE
A) POJAM

- Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.

S obzirom da u parnicnom postupku vazi dispoziciona maksima,nema parnicnog postupka bez tuzbe.
-S obzirom da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjana prema drzavi, tuzba je u prvom redu upravljena
prema sudu, kao drzavnom organu.
- Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno
ovlascenje.
- Tuzba ima tri funkcije:
a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu.
-Odredjenje suda vrsi se samim njegovim navodjenjem u tuzbi.
Ali to ne znaci da je nadleznost tog suda predvidjena zakonom,pa stoga sud moze da se oglasi nenadleznim I da
tuzbu dostavi nadleznom sudu.
b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici
-I to sebe kao tuzioca I tuzenog.
u nacelu svako moze da bude tuzeni u parnicnom postupku.
Ako se tuzeni ne brani, smatrajuci da je pogresno oznacen u tuzbi, sud moze protiv njega da donese presudu
zbog propustanja.
v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.
-Predmet spora predstavlja zahtev tuzioca koji je istaknut u tuzbi.
-Iz nacela dispozicije proizlazi da je sud duzan da odlucuje o zahtevu za koji je nadlezan,ma kako taj zahtev
izgledao(neosnovan ili nedopusten)

58
 B) VRSTE
- Tuzbe mogu da budu, prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne, posesorne, naslednopravne I sl.
- Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ), deklaratorne (
utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe.
-Ova tripartitna podela tuzbi je dominantna u kontinentalnim pravnim sistemima.
-Ovakvom sistemu tuzbi odgovara I system presuda, koje takodje mogu da budu:kondemnatorne, deklaratorne I
preobrazajne.

75.PRAVNI INTERES ZA TUZBU

-Postojanje pravnog interesa za tuzbu je procesna predpostavka na koju sud pazi ex officio.
s toga u svim sl. kada nedostaje pravni interes za tuzbu sud je duzan da je odbaci kao nedopustenu.
-u principu pravni interes za tuzbu nece da postoji, ako trazena pravna zastita moze da se ostvari efikasnije na
drugi nacin u parnicnom postupku.
Ovakav rezultat proizlazi iz identifikacije prava na tuzbu sa pravom na pravosudje:Tuziocu pripada pravo na tuzbu
samo ako ima pravni interes vredan zastite, da bi drzava bila duzna da mu takvu zastitun pruzi.
- Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca.
- Pravnozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju
neizvesnosti ili ugrozenosti, a moze da se otkloni samo intervencijom suda.
Npr Nema potrebe da vlasnik nepokretnosti upisan u zemljisne knjige podnosi tuzbu za utvrdjivanje da je vlasnik.
Jer u tom sl. nema pravnozastitnu potrebu.
Iz ovoga proizlazi da pravnozastitna potreba mora da postoji in concreto-odnosnouvezi sa konkretnim
ugrozavanjem ili neizvesnoscu stvorenom oko konkretnog tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja.
-ZPP pominje postojanje pravnog uinteresa za tuzbu samo kod deklaratornih tuzbenih zahteva.
Naravno nesporno je da ova procesna predpostavka mora da postoji prilikom podizanja svake tuzbe,ali se iz toga
vidi da pravni interes nije isti kod sve tri vrste tuzbe.
-Kod kondemnatornih zahteva, postojanje p. interesa za tuzbu se predpostavlja.
-On se sastoji u nuznosti tuzioca da izdejstvuje kondemnatornu sudsku odluku u svoju korist I time stekne izvrsnu
ispravu kojom bi primorao tuzenog da nesto ispuni.
-Kod deklaratorne tuzbe pravni interes tuzioca se sastoji u tome da okonca neizvesnost koja postoji u vezi sa
postojanjem nekog subjektivnog prava ili pravnog odnosa, I to donosenjem deklaratorne presude.
-Kod preobrazajne tuzbe pravni interes za tuzbu, takodje nije sporran.
Naime cilj koji zeli da postigne tuzilac u tuzbi moze da se postigne samo ako sud donese preobrazajnu presudu
sa istim sadrzajem koji tuzilac zahteva u tuzbi.
NprBrak moze da se razvede samo na osnovu pravnosnazne odluke suda.

59
 80.SADRZINA TUZBE

-Sadrzinu tuzbe direktno uredjuje zakon, tako sto propisuje njene nuzne sastojke.
Osim nuznih sastojaka, tuzba moze da sadrzi I fakultativne elemente.
- Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni.
- Nuzni sastojci tuzbe su:
* podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.
* tuzbeni zahtev.
* cinjenicni navodi.
* dokazni predlozi.
* oznaka vrednosti predmeta spora.
* tuzbeni predlog.
- Iako se to zakonom izricito ne navodi, nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud
zasniva svoju direktnu medjunarodnu, stvarnu i mesnu nadleznost.

1.) TUZBENI ZAHTEV

- Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora.
- Tuzilac sam u tuzbi, na osnovi dispozicione maksime, odredjuje sta ce biti predmet spora.
- Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on
ima u skladu sa materijalnim pravom.
- Od tuzbenog zahteva, odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt (predmet) tuzbe : novac,
radnja, stvar, subjektivno pravo.
- Da bi tuzba bila uredna, tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen.
- Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju
zahteva.
- Naprotiv, ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac, tuzilac mora da odredi o kojem
novcanom iznosu se radi.
- Ako se radi o osudi na cinidbu, propustanje ili trpljenje, tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je
moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje, ako usvoji tuzbeni zahtev.
-Tako, ako se zahteva predaja stvari, ona mora da bude individualno tacno odredjena.
- Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev, on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se
postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje.
nprUtvrdjuje se da je A vlasnik parcele X.
- Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno
stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.
- Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja- kamate, troskovi postupka.

-Procesno pravo R.Srbije ne poznaje tzvstepenasti tuzbeni zahtev.

Podnosenje ovakvih tuzbenih zahteva je celishodno,
- kada tuzilac u momentu kada podize tuzbu nema podataka I ne moze da precizira svoj kondemnatorni zahtev, -
- kao I kada u momentu podnosenja tuzbe ne moze da se opredeli za visinu svog kondemnatornog zahteva, zbog
toga sto visina tuzbenog zahteva zavisi od nalaza I misljenja vestaka I sl.

60
 2.) CINJENICNI NAVODI

- Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva.

- U tuzbi bi tuzilac, po pravilu, trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg, po njegovim shvatanjima, proizlazi
pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva.
- U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja, postoje dve teorije:
a) Teorija individaulizacije-
zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za
pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu.
Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din.
deliktnom radnjom.
b) Teorija supstanciranja-
prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne
ulazi nuzno u osnov tuzbe.
Naprotiv, tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva.
Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.
po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas S koji se kretao bez
nadzora S.

- Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja.

- Naime, tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev- dakle, ne sve
cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.
-Medjutim, ne treba izgubiti iz vida da je tuzilac duzan u podnescima, a najkasnije na pripremnom rocistu za gl.
raspravu iznese sve cinjenice koje su potrebne za obrazlozenje njegovih predloga.
U tom smislu on je duzan da najkasnije do tog momenta potpuno individualizira svoj tuzbeni zahtev, ukljucujuci
ovde I pravni osnov na koji se poziva.
Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din, jer ga je ugrizao pas S.
- Ovde se vidi da tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj, vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice
za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.

3.) DOKAZI
- Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.
- Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.
Dokazna sredstva moraju tacno da se oznace (nprime I adresa svedoka)
- Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu.

4.) TUZBENI PREDLOG

- Sastavni deo tuzbe je I tuzbeni predlog.
Naime, vec iz dispozicione maksime proizlazi da tuzilac odredjuje vrstu pravne zastite koju trazi (kondemnatorni,
deklaratorni ili preobrazajni tuzbeni zahtev) , te I njen obim.
Takodje,sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale.
- Kod preobrazajnih tuzbi, tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne
norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu.
- Kod deklaratornih tuzbi, tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni
predlog.
- Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti
deklaratorne sudske odluke.

61
 -OSTALO
-ZPP predvidja jednu specificnost u pogledu vodjenja parnicnog postupka sa elementom inostranosti.
Naime,ako se tuzilac ne nalazi u R.Srbiji,na primer, nema na njenoj teritoriji prebivaliste ili ima prebivaliste, ali mu
je boraviste u inostranstvu, duzan je vec u tuzbi da imenuje punomocnika za prijem pismena.
-Norma ima za cilj da ubrza odvijanje parnicnog postupka.
-Da li tuzilac ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu, tumaci se po lex fori.
-Najzad,u kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac,te u deklaratornoj I preobrazajnoj tuzbi,
tuzilac je duzan da navede I vrednost predmeta spora, ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se
izjavi revizija.

- FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE

- U fakultativne sastojke tuzbe, pre svega, spada navodjenje njenog pravnog osnova tuzbe.
-Pravni osnov tuzbenog zahteva ne sme se mesati sa osnovom tuzbe koji,obuhvata izlaganje tuzioca o
cinjenicama iz kojih on smatra da sud moze da izvede trazenu pravnu posledicu.
- Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi
cinjenice koje je naveo u tuzbi.
- Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva.
- U sustini, tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev.
- Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima.
- Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva
svoj pravnozastitni zahtev.
- Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari, sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu,
ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge.
- Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke:
-zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka;
- zahtev za obezbedjenje dokaza;
-zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu;
-predlog za odredjenje privremenih mera;

- NEUREDNA TUZBA

- Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (nprTuzba predate u fotokopiji se odbacuje,jer
ne sadrzi potpis tuzioca).
- S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka, sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom
predhodnog ispitivanja tuzbe.
-Najcesci problem u praksi vezani za urednost tuzbe javljaju se u vezi sa tacnim odredjenjem tuzenog.
Pravilo je da se tuzba odbacuje kada tuzilac nije uopste naveo adresu (prebivaliste) tuzenog(kada jen tuzbu
podneo advokat).
-S druge strane, tuzba nije neuredna ako se iz navoda tuzbe pouzdano moze utvrditi prebivaliste, odnosnosediste
tuzenog.
-Ako su podaci o prebivalistu, odnosno sedistu tuzenog sa nedostacima, tuzba se vraca tuziocu na uredjenje.
Uz to moguce je da sud zatrazi asistenciju policije radi utvrdjivanja prebivalista, odnosnoboravista tuzenog.
-treba istaci da ESLJP ne tolerise olako odbacivanje tuzbe zbog formalnih nedostataka, jer se odbacivanjem
tuzbe uskracuje pravo na pravnu zastitu.
- Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat, sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u
odredjenom roku; a ako ako tako ne postupi, sud ce odbaciti tuzbu;
-Ako tuzilac uredi tuzbu, smatrace se da je otklonio njene nedostatke ex tunc.

62
- Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu, sud ce je odmah odbaciti.
-Moguce je da sud previdi da tuzbi nedostaje neki od njenih nuznih sastojaka,tada treba uzeti da tuzilac moze da
otkloni ove nedostatke I u toku postupka.
Ako ni tada nedostaci ne budu otklonjeni, sud moze uvek resenjem da odbaci tuzbu.
Otklanjanje nedostataka u sadrzini tuzbe ima dejstvo ex nunc.
- Takodje,smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni, ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu,
a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe.

76. KONDEMNATORNA TUZBA

(TUZBA ZA OSUDU NA CINIDBU)

- Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud
donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje.
- Stoga, kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna
tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ).
-Kondemnatorne tuzbe po pravilu glase na davanje I cinjenje.
nprTuzilac tuzbom trazi da se tuzeni osudi na placanje odredjene sume, na preduzimanje odredjene radnje.
- Cilj svake kondemnatorne tuzbe jeste da sud donese osudjujucu presudu kojom tuzenog obavezuje na
odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje Ili trpljenje.
Takva osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje
potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.
- Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se
vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca.
- Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu,
monopola i povrede prava konkurencije.
- Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi
vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne
sluzbenosti ).
Npr Tuzilac tuzbom moze da trazi da se tuzeni obaveze da trpi prelazak tuzioca preko svog imanja.

A) DOSPELOST POTRAZIVANJA
- Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su,
po odredbama materijalnog prava, vec dospela.
- Ako potrazivanje nije dospelo, sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.
- Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu.
- Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave pred
prvostepenim sudom.
- Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave, tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.
- Nakon sto potrazivanje dospe, tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev, tjnece postojati identitet predmeta
spora, jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.

63
- ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do
zakljucenja glavne rasprave:
a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija:
--> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja.
--> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade
ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.
- U ovim situacijama, sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka izdrzavanja ili rente koji
nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave.
- Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist,
kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.
A I za tuzioca bi postojao nesrazmerno tezak procesni teret kada bi morao da podnosi tuzbu po
dospecu svakog pojedinacnog obroka izdrzavanja ili rente.
b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup, pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se
podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa.
v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je
izvesno da ce da trpi i u buducnosti.

B) PRAVNI INTERES ZA KONDEMNATORNU TUZBU

- Postojanje pravnog interesa tuzioca kod podnosenja kondemnatornih zahteva se pretpostavlja.
- Samopomoc je zabranjena, pa tuzilac ne moze na drugi nacin, do uz pomoc prvosudnih organa, da prinudi
tuzenog na odredjeno ponasanje.
- Dakle, pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova.
- Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu.
- Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog
poravnanja, nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.

77.DEKLARATORNA TUZBA
(TUZBA ZA UTVRDJENJE)
1.) POJAM I VRSTE
- U deklaratornoj tuzbi, tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.
- Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci, te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji.
- Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi povredu prava licnosti,postojanje ili nepostojanje nekog
spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.
- Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da
odrede svoje buduce ponasanje.
- Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje
nepostojanja istih, ona moze da bude pozitivna i negativna.

2.) DOPUSTENOST DEKLARATORNE TUZBE.

- Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se
ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ).
-Pravila o supsidijarnosti deklaratorne tuzbe u odnosu na kondemnatornu ne primenjuju se jedino u sl.
slucajevima.

64
Ovo znaci da tuzilac moze u tuzbi da istakne samo deklaratorni tuzbeni zahtev, bez obzira da li je moguce iz istog
zivotnog dogadjaja podneti I kondemnatornu tuzbu.
Takodje tuzilac moze da kumulira tuzbene zahteve, dakle deklaratorni I kondemnatorni, I da zahteva da sud o
svima njima odluci I da ih sve usvoji kao osnovane.
-Dakle, tuzilac moze na ovaj nacin da kumulira tuzbene zahteve u jednoj tuzbi:
1. kada zahteva da sud utvrdi da je pocinjena povreda prava licnosti
2.kada zahteva utvrdjenje da je pretrpeo zloupotrebu na radu
3.kada zahteva utvrdjenje da je ucinjena povreda diskriminatorskim postupanjem po Zakonu o ravnopravnosti
polova
4.kada zahteva utvrdjenje da je tuzeni diskriminatorski postupao prema tuziocu,shodno Zakonu o zabrani
diskriminacije
-U ovim situacijama tuzilac moze da kumulira deklaratorni tuzbeni zahtev sa kondemnatornim, koji se po pravilu
odnosi na naknadu stete, zabranu vrsenja odredjenih radnji I sl. ,uz jedan uslov- da je za sve zahteve predvidjena
ista vrsta postupka.

A) PRAVO ILI PRAVNI ODNOS

- Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i
stvari.
- Pravni odnos cije se postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera.
- Tako predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora, pa cak i
utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja, postojanja prava svojina, naslednog prava, ocinstva i
materinstva, postojanja prava na naknadu stete.
- S druge strane, predmet deklaratorne tuzbe ne mogu nikada da budu:
a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti, mane u izjavama volje,
postojanje krivice.
b) Obicne cinjenice, osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( nprutvrdjenje da li je dug izmiren )
v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa.
g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi.
d) Prava koja nisu tuziva.
- Kada govorimo o pravnom odnosu, mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.
- Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana
ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.
- U tom slucaju, neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni
polozaj tuzioca.
- Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B.
C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja.
A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji.
- Najzad, pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tjne moze se traziti utvrdjenje buducih i
nepostojecih pravnih odnosa ).
Nprutvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo.
- S druge strane, nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili
raskidnim uslovom ili rokom.
- Pravni odnos je postojeci, ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo
zasnivanje.
Nprtako, ako je stetni dogadjaj vec nastupio, moguce je podnosenje deklaratorne tuzbe sa zahtevom da postoji
obaveza stetnika I na naknadu buducih steta.
- Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja).

65
 B) PRAVNI INTERES ZA DEKLARATORNU TUZBU
- kao I svaka tuzba, tuzba za utvrdjenje moze da se podnese samo ako tuzilac ima pravni interes za njeno
podnosenje.
Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja
tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ), kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne
potrebe.
-Naime, tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno, kada je neophodno da
se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova.
- ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin:
a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za
utvrdjenje
( npr tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu, postojanje monopolskog
polozaja pojedinih pravnih subjekata ).

b) Pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se
utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa.
( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ).
v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost
neke isprave.
-Najznacajniji primeri za podizanje deklaratornih tuzbi jesu u oblasti bracnog imovinskog prava.
Tako, poverilac jednog bracnog druga moze uvek da deklaratornom tuzbom zahteva da sud utvrdi koliko je
njegov udeo u sticanju zajednicke imovine, kada je stvar u iskljucivom vlasnistvu duznikovog bracnog druga.
- Kod pozitivnih deklaratornih tuzni, pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog
odnosa,
dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima
potrazivanje prema tuziocu.
-Najzad, da bi postojao pravni interes za deklaratornu tuzbu, upravo ona mora da bude najpogodnije sredstvo da
se ostvari pravna sigurnost.
- Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima, nprkondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom,onda
nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe.
- Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu.
- U principu, tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev, kada su potrazivanja iz spornog
pravnog odnosa vec dospela.
-Pravni nteres za podnosenje deklaratorne tuzbe mora da postoji najkasnije u momentu zakljucenja glavne
rasprave uprvostepenom postupku.
Ako pravni interes tuzioca nestane u toku postupka, tad ace po pravilu, sud resenjem da obustavi postupak I da
odbaci tuzbu.
-S obzirom na princip subsidijarnosti deklaratorne tuzbe, postavlja se pitanje kakav je njen odnos sa
kondemnatornim tuzbenim zahtevom.
-Razlikujemo dve situacije:
1. prvu,kada je najpre doneta tuzba za osudu na cinidbu, a zatim deklaratorna tuzba
2. drugu,kada je podneta tuzba za utvrdjenje, a zatim kondemnatorna tuzba.
-U oba slucaja postavlja se pitanje litispendencije I postojanja pravnozastitne potrebe.
- Primeri:
* A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene.
B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji.
* A podnese protiv B deklaratorni, pozitivni ili negativni, tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji.
B, u toku postupka, istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete.

66
- U prvom slucaju, deklaratorna tuzba je nedopustena, jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj
stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ).
Ako sud odbije tuzbeni zahtev, odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora, cime je
ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.
- U drugom slucaju, pak, nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije, jer ne postoji identitet izmedju
zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi.
- Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu, nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe.
- Medjutim, isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku, nestaje pravni interes tuzioca za deklaratornim
tuzbenim zahtevom.
Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan, odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu
tuzioca iz deklaratorne tuzbe, tako da je tuziocu, i u ovom slucaju, obezbedjena potpuna pravna zastita.

V) ZNACAJ PRAVNOG INTERESA ZA DEKLARATORNU TUZBU

- Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud
pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka, a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe.

G) DOMASAJ DEKLARATORNOG TUZBENOG ZAHTEVA

-Kakva god da je odluka suda o postojanju, odnosnonepostojanju pravnog odnosa, ona nema uticaja na
materijalnopravni odnos.
Deklaratorna sudska odluka niti stvara, niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite.
- S druge strane, odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost, tako
da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju, odnosno nepostojanju pravnog odnosa
javilo kao prethodno pitanje.
- Npr, ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa, i sud odbije
takav tuzbeni zahtev kao neosnovan, ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za
naknadu stete.
Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu.

78. PREJUDICIJELNI ZAHTEV ZA UTVRDJENJE

- Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni
odnos postoji, odnosno ne postoji.
- Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva.
- Primer: A, vlasnik zahteva tuzbom da mu B, drzalac, preda pokretnu stvar.
B odbija jer spori da je A vlasnik.
A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari.
- Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar, odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu
obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom
smislu ( na predmet spora ).
- Dakle, tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A.
- Medjutim, ako A, pored kondemnatornog, istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari, i takva odluka
suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude.
Stoga, B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A.

67
 USLOVI ZA PODNOSENJE
- Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova:
a) Incidentni zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne
rasprave.
-To ujedno znaci, da je podnosenje ovakvog zahteva moguce sve dok sud nije odlucio o glavnom
tuzbenom zahtevu
b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice, te da ostane sporan do
zakljucenja glavne rasprave; medjutim, nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno
izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.
v) Pravni odnos cije je postojanje, odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje
mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja; od njegovog resenja mora da
zavisi i ishod spora.
g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.
- Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom, tako da odluka o postojanju,
odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku (tenor) presude.
Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu, i to medjupresudom.
- Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim
pravilima GPP-a.
- Medjutim, zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe.
- Razlog za ovakvo resenje je celishodnost, odnosnoekonomicnost postupka kao i organaska vezanost
incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom

OBJEKTIVNO PREINACENJE TUZBE

- Objektivno preinacenje tuzbe znaci:

1.) PROMENU ISTOVETNOSTI TUZBENOG ZAHTEVA.

- Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora.
- Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ), preinacenje tuzbenog
zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.
- Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi, postoji preinacenje tuzbe, cak i kada osnov tuzbe (
cinjenice ) ostane isti.
- Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu.
Kada V sazna da je B prodao gitaru, te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika, V zahteva naknadu stete.
- Dakle, isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.
- Takodje, tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.
-Promena cinjenica, osnova tuzbe, takodje predstavlja njeno preinacenje.
-Tako,ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari koju je stekao derivativno, postojace preinacenje
tuzbe, kada tuzilac promeni cinjenicne navode tuzbe I tvrdi da je postao vlasnik na osnovu odrzaja.
-Takodje, postojace preinacenje tuzbe kada tuzilac zahteva tuzbom da mu tuzeni plati 10 000 dinara, navodeci da
mu je tu sumu pozajmio, pa u toku postupka izjavi da se ne radi o ugovoru o zajmu,nego da tu sumu potrazuje na
osnovu ranije zakljucenog ugovora o prodaji.
- Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode, ali iznosenjem
novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.
-Takodje, preinacenje tuzbe predstavlja smanjenje tuzbenog zahteva uz istovremenu promenu osnova tuzbe.

68
 2.) POVECANJE INICIJALNOG TUZBENOG ZAHTEVA.
- Svako povecanje tuzbenog zahteva, cak i bez promene osnova tuzbe, predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac
sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ).
-U sudskoj praksi se ovaj nacin preinacenja tuzbe naziva jos I prosirenje tuzbe

3.) ISTICANJE DRUGOG ZAHTEVA UZ POSTOJECI.

- Zakon smatra da je svako dodavanje novih tuzbenih zahteva uz inicijalni preinacenje tuzbe.
-Stricto sensu, ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva.
- Medjutim, ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe, kako bi mogucnost
ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe.

4.) POSEBAN VID PREINACENJA TUZBE ( KADA SE NE ZAHTEVA PRISTANAK

TUZENOG )
- Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg
tuzbenog zahteva ) kada, nakon podizanja tuzbe, nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev
izmeni.

5.) STA SE NE SMATRA PREINACENJEM TUZBE

- Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva, njegovo smanjenje, kao i slucaj
kada je tuzilac samo promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, cime ne dira u sam tuzbeni zahtev.
- S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze, ali i
ne mora da navede u tuzbi, pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.
- Npr: A, verenica, tuzi B, verenika, i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg, ali neodrzanog
vencanja.
Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski
zahtev.
- Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe, ako se time istovremeno ne menja i njen
osnov ( nprtuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ).
- Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac
umesto povracaja stvari, zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo.
-Kod smanjenja tuzbenog zahteva postavlja se I pitanje odnosa ove procesne situacije sa institutom povlacenja
tuzbe.
Nesumnjivo je da ZPP dopusta neograniceno smanjenje tuzbenog zahteva.
Takodje, nema sumnje da je smanjenje tuzbenog zahteva delimicno povlacenje tuzbe.
-Preinacenje tuzbe ne predstavlja ni situacija u kojoj tuzilac dopunjava, ispravlja ili menja pojedine navcode iz
tuzbe, pod uslovom da time ne dira u predmet spora.
-Kada tuzilac menja pojedinacne cinjenice u tuzbi, bitno je da one ne ukazuju na postojanje sasvim drugog
zivotnog dogadjaja.
-Takodje, pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se niti isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje, niti
isticanje zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe, kao sto je predloga za obezbedjenje dokaza, predlog
za odredjenje privremenih mera I sl.
-Takodje,pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni istricanje zahteva za naknadu stete, prouzrokovane
nesavesnim vodjenjem parnice.
Ako tuzilac istakne ovakav zahtev u parnici, sud ce iz razloga celishodnosti da razdvoji takav postupak.

69
 DEJSTVO PREINACENJA TUZBE
- Kada se tuzba preinaci, parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak,
odnosno parnica po preinacenoM TUZBENOM ZAHTEVU.
- Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu, sa svim
procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja, odnosno momenat
dostavljanja tuzbe

SUBJEKTIVNO PREINACENJE TUZBE

- Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku.
- Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da, umesto prvobitno tuzenog, tuzi drugo lice.
- Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu.
Tokom parnice shvati da je B, prilikom zakljucenja ugovora, bio sam zastupnik X doo.
Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo.
- Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice, a ne
ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu.
-Subjektivno preinacenje tuzbe treba razlikovati od promene identiteta tuzioca do kojeg dolazi, tako sto inicijalni
tuzilac istupi iz parnice, dok umesto njega u parnicu stupid novi tuzilac
- Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog, neophodan je pristanak novog, ali i inicijalno
tuzenog, ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ).
- Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom
parnice.
- Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog.
- Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog, pa npr: A bude
povredjen na pesackom prelazu, Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P.
U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja, te da je stetu pricinio
C.
A zeli da umesto P tuzi C.
- U ovom slucaju, stranke u parnici su A i P.
Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C.
Ako on izostane, sud je duzan da meritorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.
Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove
postupka.
-Situaciju koja nastaje subjektivnim preinacenjem tuzbe treba razlikovati od slucaja kada tuzilac tacno oznaci
tuzenog u tuzbi,aliona bude dostavljena pogresnom licu.
-Pogresnom dostavom tuzbe ne postaje se stranka u postupku, jer tuzilac ne zahteva pravnu zastitu prema licu
kome je tuzba dostavljena, vec prema drugom licu.

70
 83.DEJSTVA PODNOSENJA TUZBE SUDU
A) UOPSTE
- Tuzba se po pravilu podnosi tako sto se podnosi pisarnici suda.
Takodje, moguce ju je poslati i postom na adresu suda.
-U momentu kada je tuzba podneta, odnosnoprispela u sud nastupaju vazne procesne I materijalnopravne
posledice.
Da bi te posledice, medjutim nastupile neophodno je da rtuzba sadrzi sve podatke naosnovu kojih moze da se sa
sigurnoscu utvrdi identitet stranaka.
- Sud moze, ako tuzbu nije podneo advokat, da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi, da otkloni
njene formalne i sadrzinske nedostatke.
Ako tuzilac tako postupi, smatrace se da je tuzba podneta onog dana kada je prvi put podneta sa nedostacima.
-ista dejstva kao I podnosenje tuzbe sudu Ima I podnosenje predloga za izdavanje platnog naloga.

B) PROCESNA DEJSTVA
- Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju sledece procesne posledice:
a) Parnicni postupak pocinje da tece.
b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje, po sluzbenoj duznosti, da li je nadlezan i u kom sastavu ce
voditi parnicu i odlucivati.
Stoga, ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda, one nece imati uticaja
na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda-okamenjivanje nadleznosti
v) U slucaju elektivne nadleznosti, smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.
Naime, izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv.
- Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na:
* postojanje, odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova.
* postojanje, odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba
bude dostavljena tuzenom-momenat kada parnica pocne da tece ).
* pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije (imunitet) domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je
postupak poceo da tece.
-U momentu podnosenja tuzbe odredjuje se I vrednost predmeta spora.
- Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi
dopustenost tuzbe.
Takav je slucaj sa jednogodisnjim rokom za ponistaj zelenaskog ugovora, ponistaj ugovora zbog mana volje,30- o
dnevnim rokom za podnosenje tuzbe zbog smetanja drzavine.
- Od momenta podnosenja tuzbe, stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.
U protivnom, pismena ce se takvoj stranci dostavljati pribijanjem na oglasnu tablu suda.

V) MATERIJALNOPRAVNA DEJSTVA
- Podnosenje tuzbe povlaci za sobom I mnoge materijalnopravne posledice.
Najvaznije posledice su:
a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi.
b) prekid toka roka za odrzaj.
v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata.
g) duznik pada u docnju, ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen.
d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca, ako
je on vec pokrenuo postupak.

71
 ***NEMA U ISP PITANJIMA-POSTUPAK SUDA PO TUZBI
-Pripremanje gl.rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu I traje sve do rocista za glavnu raspravu.
-U ovoj fazi postupka se po pravilu ispituju procesne predpostavke I odredjuje se I koncentrise procesna gradja o
kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi.
Izuzetno, sud moze I u ovoj fazi postupka da meritorno resi spor.
-Pripremni postupak obuhvata:
1. predhodno ispitivanje tuzbe
2. dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor
3. odrzavanje pripremnog rocista i
4. zakazivanje rocista za glavnu raspravu
-Pripremnim postupkom rukovodi I na njemu sve odluke donosi predsednik veca, odnosnosudija pojedinac.
-Protiv odluka o upravljanju postupkom koje se donose u toku pripremanja gl.
rasprave zalba nije dozvoljena.

101.LITISPENDENCIJA
1. POJAM I ZNACAJ
- Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece, i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu.
- Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka, a takav slucaj je s
protivtuzbom, incidentnim zahtevom za utvrdjenje, preinacenjem tuzbe.
- Sto se tice ovih zahteva, parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik
podnosioca zahteva, tjkada su to akti dostavljeni protivnoj strani.
- Litispendencija prestaje:
a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke, ukljucujuci i sudsko poravnanje.
b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.
v) Povlacenjem tuzbe.
g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.
- Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema.
- Unutrasnja harmonija odlucivanja iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice
sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit.

2.) PRAVNE POSLEDICE LITISPENDENCIJE

-Litispendencija povlaci za sobom procesne I materijalnopravne posledice.
A) Procesnopravne posledice
- Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.
Naime, nije dopusteno da se od ovog procesnog momenta izmedju istih stranaka vodi jos jedna parnica sa istim
predmetom spora.
Ovo vazi I za postupak pred arbitrazom.
- Od ovog principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude ima prednost u odnosu na litispendenciju.
- Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane
pravosnazna, parnica koja je ranije pocela da tece, a u kojoj nije doneta pravosnazna presuda, bice obustavljena
resenjem o odbacivanju tuzbe, uprkos tome sto je ranije pokrenuta.
-Dakle, nepostovanje zabrane dvostruke litispendencije ne predstavlja bitnu povredu odredaba parnicnog
postupka.

72
- O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti.
- Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku, za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora
tuzenog ( prigovor litispendencije ).
-Kada je parnica ranije zapoceta izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora, odredjuje se primenom pravila
o identitetu tuzbenog zahteva.
Dakle, zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka I identitet predmeta
spora.
-Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice.
Nije neophodno da stranke u obe parnice imaju iste procesne uloge.
Tako, zabrana dvostruke litispendencije vazi I kada tuzeni iz ranije zapocete parnice pokrene novu parnicu protiv
tuzioca sa istim predmetom spora.
-Identitet stranaka postoji I kada novu parnicu pokrecu I univerzalni ili singularni sukcesori stranaka iz ranije
zapocete parnice.
Ovo zbog toga sto se materijalna pravnosnaznost presude prostire I na njih.
-Sto se tice identiteta predmeta spora, vazno je napomenuti da takav identitet postoji I izmedju pozitivne I
negativne deklaratorne tuzbe.
Npr A tuzi B I zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan.
Tuzba B protiv A da ugovor nije punovazan ne bi bila dopustena, jer postoji identitet cinjenica.
-Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikad da obuhvati dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti, pak,
podnosenje tuzbe za utvrdjenje I kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.
Npr 1. T tuzi A I zahteva da sud utvrdi da je A vlasnikstvari.
A tuzi T I zahteva obrnuto.
Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan, to ne znaci d ace
usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan.
2. T tuzi A I zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.
A tuzi T I zahteva da mu T preda stvar.
Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti.

-Suprotno tome, uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba, a zatim
na osnovuistih cinjenica deklaratorna.
Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci vec I zbog nepostojanja pravnog interesa za tuzbu.
-Kada je podneta kondemnatorna tuzba, a potom I negativna tuzba za utvrdjenje, identitet predmeta spora ne
postoji.
NprT tuzi Z I zahteva placanje zakupnine za mesec maj 2006.
Z tuzi T I zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zakupu nistav ili prestao otkazom.
B) Ostale procesnopravne posledice:

-Litispendecija povlaci za sobom I sledece procesne posledice:

1) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.
2) moguce je podizanje prejudicijalne (incidentne) tuzbe za utvrdjenje.
3)moguce je podizanje tuzbe glavnog mesanja.
4)moguce je podizanje protivtuzbe.
5) moguce je ucesce umesaca, kao i javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu.
6j) moguce je obavestenje treceg lica o parnici.
7) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije (gubitak stvarne legitimacije) nema vise uticaja
na parnicu.

73
 V) Materijalnopravne posledice
-Litispendencija proizvodi dejstva I u materijalnom pravu.
Ova dejstva se odnose pre svega na savesnost drzaoca stvari.
- Tako, kada parnica pocne da tece po rei vindikacionoj tuzbi, tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan
drzalac.
- Takodje, poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.
taj moment je vezan za moment dostavljanja tuzbe.

2.PRIPREMANJE GL.RASPRAVE
-Po prijemu tuzbe sud treba da utvrdi da li je ona dopustena, tjda li su ispunjene sve procesne predpostavke za
raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.
Ovome je namenjen stadijum pripremanja glavne rasprave.
-Pored toga,sud ce u stadijumu pripremanja gl.
rasprave srediti procesnu gradju, kako bi glavna rasprava mogla da se obavi u sto kracem roku.

PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE

106.POSTUPANJE SUDA NAKON PRIJEMA ODGOVORA NA

TUZBU:
MERITORNO ODLUCIVANJE I OKONCANJE PARNICE
( PRESUDA BEZ ODRZAVANJA RASPRAVE I DRUGE
PRESUDE)

-Pravilo je da sud odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu, zakaze pripremno rociste za gl.
Raspravu.
-Ali sud moze vec I u ovoj fazi postupka da meritorno okonca parnicu.

MERITORNO ODLUCIVANJE I OKONCANJE PARNICE

-U pripremanju gl. rasprave sud moze da donese:
1.presudu na osnovu priznanja
2. presudu na osnovu odricanja
-Naime, nakon podnosenja tuzbe, tuzilac moze da uvidi da jue njegov tuzbeni zahtev neosnovan, ted a ga se
podneskom odrekne.
Suprotno tome, tuzeni moze vec u odgovoru na tuzbu da prizna tuzbeni zahtev.
-Najzad, u fazi pripremanja gl.
rasprave stranke mogu da zakljuce I sudsko poravnanje.
-Poseban znacaj za ubrzanje postupka je mogucnost da sud, nakon prijema odgovora na tuzbu, utvrdi da medju
strankama nema spornih cinjenica I da ne postoje druge smetnje za donosenje odluke.
-Dakle, da bi se donela ovakva presuda moraju da postoje sve procesne predpostavke za meritorno odlucivanje.
Drugi uslov za njeno donosenje je da cinjenice medju strankama nisu sporne.

74
-Cinjenice nece biti sporne medju strankama, ako najpre tuzeni u odgovoru na tuzbu prizna tacnost cinjenica na
kojima tuzilac zasniva svooj tuzbeni zahtev.
-Medjutim, donosenje ove presude je moguce I u svim onim situacijama u kojima sud inace nebi izvodio
dokazivanje o spornim cinjenicama.
-samo osporavanje pravnih argument tuzioca ne predstavlja smetnju za donosenje presude bez odrzavanja
glavne rasprave.
-Ovom presudom sud moze da usvoji ili odbije tizbeni zahtev.
I to bilo u celini, bilo delimicno.
Do delimicnog ili potpunog odbijanja tuzbenog zahteva doc ice kada je tuzba nekonkludentna.
-Zakon govori o tome da sud moze (dakle, nije duzan) da donese presudu bez odrzavanja rasprave.
Naime, smatra se da I kada tuzilac zahteva da se ovakva presuda donese, sud moze da odlozi donosenje
presude za neki kasniji stadijum u postupku (pripremno rociste ili rociste za gl.
raspravu)
-Donosenjem ove presude ne vredja se nacelo kontradiktornosti, jer se tuzeni izjasnio o cinjenicama I tuzbenom
zahtevu uopste u odgovoru na tuzbu.
S druge strane, pak, na sudu je da utvrdi da l ice izvoditi dokazni postupak, koje su cinjenice sporne, a koje ne.
Razlicita pravna shvatanja stranaka I ovako ne obavezuju sud.
-Ova presuda spade u kontradiktorne presude, tako da se pobija istim onim pravnim lekovima,kao I svaka druga
kontradiktorna presuda.

107. PRIPREMNO ROCISTE

A) ZNACAJ
-Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju I usmene parnicne radnje.
Ono u prvom redu sluzi pripremi rocista za glavnu raspravu.
-Ono je centralna faza prvostepenog parnicnog postupka.
Na njemu sud donosi resenje o vremenskom okviru parnice, a za stranke njegovim zakljucenjem nastupa
prekluzija u pogledu mogucnosti iznosenja novota.
-Priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene predpostavke za meritorno
odlucivanje,ako to nije ucinio u predhodnom stadijumu postupka.
Takodje, priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto se sud stara da se definise I koncentrise procesna gradja.
Otuda zakon I propisuje obavezne teme o kojima se raspravlja na ovom rocistu.
-Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to, s obzirom na jednostavnost spora ili okolnost da medju
strankama nema spornih cinjenica, nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.
-isto vazi I za sporove koji su hitni.
-Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje I ne odrzava pripremno rociste,
npr: postupak za izdavanje platnog naloga I postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.

B) ZAKAZIVANJE PRIPREMNOG ROCISTA

- Pravilo je da se pripremno rociste .
Ali je moguce da procesno gradivo ne daje povoda da se ono zakaze, jer je spor jednostavan,hitan I narocito ako
medju strankama nema spornih cinjenica.
-Pripremno rociste sud zakazuje resenjem koje sud dostavlja strankama.
-Poziv za pripremno rociste mora d aim se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista.

75
- Samo pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na
tuzbu,odnosno u roku od 30 dana kada je sud tuziocu dostavio odgovor na tuzbu.
-U tom roku sud je duzan I da odrzi pripremno rociste za glavnu raspravu.
-U pozivu za pripremno rociste sud posebno upozorava stranke da:
1. sacine predlog za vremenski okvir parnice
2. donesu na rociste sve isprave I predmete koji im sluze kao dokaz,
3. obaveste sud o promeni adrese

108.TOK PRIPREMNOG ROCISTA

- Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno, vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje.
- Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu, a tuzeni odgovor na tuzbu, a potom se
raspravlja o procesnim pretpostavkama.
- Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima,
a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka
sporne i koje su bitne za odlucivanje.
-Cinjenice se razvrstavaju na one o kojima se dokazivanje izvodi (sporne I bitne) I one o kojima se dokazivanje ne
izvodi (nesporne, opstepoznate).
- Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora, onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su
stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.
- Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.
-I sam sud je duzan da naredi da se za pripremno rociste pribave spisi, isprave ili predmeti, koji se nalaze kod
drugog suda, drzavnog organa, privrednog drustva ili organizacije lokalne samouprave.

109.ODLUKE SUDA NA PRIPREMNOM ROCISTU

-Na pripremnom rocistu sud (predsednik veca) donosi tri vrste odluka:
a) Prve- koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom.
b) Druge- ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.
v)Trece-sud I u ovoj fazi postupka moze meritorno da okonca parnicu, odnosno da donese presudu o glavnoj
stvari
-Sud je prvenstveno duzan da odluci o postojanju procesnih predpostavki, odnosno nepostojanju procesnih
smetnji.
Ako nadje da su procesne smetnje neotklonjive, odbacice tuzbu resenjem.
-U vezi sa donosenjem ovih procesnih odluka sud moze da izvodi I dokazivanje.
- Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu,
te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore,
on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu,
ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu
( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu, pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim
posledicama ).
- Tuzeni moze, jedino, da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije, jer ovaj zahtev tuzenog nije
obavezan sastojak odgovora na tuzbu.
-Sud moze na pripremnom rocistu I meritorno da okonca parnicu donosenjem presude na osnovu priznanja,
presude na osnovu odricanja, presude zbog propustanja kao I zakljucenjem sudskog poravnanja.

76
 110.IZOSTANAK STRANAKA SA PRIPREMNOG ROCISTA

- Izostanak sa pripremnog rocista povlaci za sobom teske procesne posledice za tuzioca.

Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.
-Postupak se medjutim nastavlja I bez odsutnog tuzioca, ako tuzeni zahteva da se odrzi pripremno rociste.
Tada sud raspravlja samo sa tuzenim.
Isto vazi I kada na pripremno rociste nije dosao tuzeni.
-Posledice izostanka sa pripremnog rocista nastupaju samo ako su stranke na to rociste uredno I blagovremeno
pozvane I kada su upozorene na posledice izostanka.
-Dovoljno je da sud upozori stranke o posledicama izostanka sa rocista samo jedanput.

ZAKAZIVANJE ROCISTA ZA GLAVNU PRASPRAVU

- Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze rociste za glavnu raspravu I da na osnovu
razvrstene procesne gradje donese resenje o vremenskom okviru parnice.
-I ovo rociste sud zakazuje resenjem.
-Rokovi za zakazivanje pripremnog rocista vaze I za zakazivanje rocista za glavnu raspravu.
-Sud zakazuje rociste I odrzava glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od dana od kada je odrzano i
pripremno rociste za glavnu raspravu.
-Ako pripremno rociste nije odrzano, rok od 30 dana se racuna od prijema odgovora na tuzbu ili proteka roka za
podnosenje odgovora na tuzbu.
-Poziv za prvo rociste za glavnu raspravu dostavlja se strankama, svedocima I vestacima.

PROCESNE PRETPOSTAVKE (APSOLUTNO I RELATIVNO

BITNE POVREDE PARNINOG POSTUPKA)

84.PROCESNE PRETPOSTAVKE:POJAM I SUSTINA

1.) POJAM I SUSTINA
- Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u
odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora.
- Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje, a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.
- Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle terminprocesne pretpostavke nije dobar ).
- Kada je tuzba podneta sudu, on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu-
predmetu spora.
- Ako uslova nema, tuzba se odbacuje kao nedopustena.
-Tek kada se utvrdi da postoje predpostavke za meritorno raspravljanje I odlucivanje, prelazi u fazu raspravljanja I
odlucivanja o tuzbenom zahtevu.
Tada odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva.

77
- Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija, i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima.
-I ZPP pominje procesne predpostavke samo na jednom mestu I to kada govori o procesnim smetanjama ili
nedostacima koji sprecavaju dalje vodjenje postupka.
Procesnom smetnjom ZPP oznacava procesnu situaciju u kojoj neka od procesnih predpostavki nedostaje

83.PODELA PROCESNIH PRETPOSTAVKI

-Procesne predpostavke se klasifikuju na razlicite nacine I prema raznim kriterijumima na:

1.procesne predpostavke koje se ticu suda
2.procesne predpostavke koje se ticu stranaka
3.procesne predpostavke koje se ticu tuzbe i
4.procesne predpostavke koje se ticu predmeta spora

1.PROCESNA PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU SUDA

-Ovde spadaju:
a) apsolutna nadleznost, mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku.
b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda.
v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin.
g) stvarna, funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.
d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora
izabranom sudu.

2.PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU STRANAKA:

a) postojanje stranaka.
b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog.
v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog, a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog
zakonskog zastupanja.
g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica.
d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.
dj) postojanje prava na vodjenje spora.
3.Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe:
a) tuzba mora da bude uredna.
-Smatra se neurednom ako je nerazumljiva ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti
b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.
4.Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora:
a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora- zabrana dvostruke
litispendencije.
b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.
v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava.
- Ostale podele
- Procesne predpostavke mogu da budu: opste I posebne
-Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.
- Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica, stupanje u pojedine
stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( nprvrednost spora iznad 100 000 evra je
posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ).

78
-Procesne pretpostavke mogu da budu: pozitivne I negativne
- Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u
raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.
- Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za
raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu.
-Najveci brojprocesnih predpostavki koje se ticu predmeta spora su negativno formulisane.
- Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.
- Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio, do pravosnaznosti okoncanja parnice,
dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke i po pravilu, samo do odredjenog momenta u parnici.
-Vecina procesnih predpostavki su apsolutne.
Izuzetak su recimo, predpostavke koje se ticu mesne nadleznosti suda.
- Postoje
- otklonjive ( sve ostale )
- i neotklonjive smetnje
( nedostatak apsolutne nadleznosti suda,
odsustvo
medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja,
prava na vodjenje spora,
pravnog interesa za podizanje tuzbe,

postojanje parnice koja se vec vodi o istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka
ili postojanje pravnosnazne presude (sudskog poravnanja) u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka).

-Tako, ako je tuzba neuredna, sud ce je vratiti tuziocu da je uredi I ponovo podnese u odredjenom roku.
-Ako se nedostatak postojanja stranke moze otkloniti, sud ce pozvati tuzioca da izvrsi potrebne ispravke u tuzbi.
-Kada parnicno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika sud ce zatraziti od organa strarateljstva da joj
postravi staraoca ili ce preduzeti neke druge mere da bi obezbedio uredno zastupanje.
-Stvarno ili mesno nenadlezni sud kome je podneta tuzba nece doneti resenje o njenom odbacivanju, vec donosi
resenje kojim se oglasava nenadleznim I po pravnosnaznosti tog resenja predmet ustupa nadleznom sudu

84.ZNACAJ PROCESNIH PRETPOSTAVKI

A) MOMENAT OCENE POSTOJANJA I ODLUKA SUDA
- Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe.
- Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva, sud preduzima mere da se ovakvi
nedostati otklone.
- Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji:
1. nedostaktu apsolutne nadleznosti,
2. prekoracenju roka za podizanje tuzbe,
3. postojanju litispendencije,
4. postojanju res iudicata,
5. nepostojanju pravnog interesa;
6,nepostojanju stranke:
Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu.
- Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju, odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i
da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju.
- O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije
dozvoljena.

79
-On moze, da odluku o postojanju procesnih predpostavki odlozi,ted a o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.
Izuzetak je prigovor tuzenog o nepostojanju mesne nadleznosti suda.

B) NUZNOST POSTOJANJA PROCESNIH PRETPOSTAVKI

- Da bi sud mogao meritorno da odluci, nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna
rasprava zakljucena.
- Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja:
a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu
pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ), dok kaznije moze i da odpadne.
b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio
fori ).
- Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke, stranacke i parnicne sposobnosti, tuzba se ne odbacuje,
vec se postupak prekida.

V) POSLEDICE NEDOSTATKA PROCESNIH PRETPOSTAVKI

- Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje, takva odluka je nistava i moze da
se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima.
- Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama, tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu
presudu.
- Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje, tuzba se ne odbacuje, vec se prvostepena presuda ukida, a
predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci.
-O postojanju odnosnonepostojanju procesnih predpostavki se raspravlja I o njima se sprovodi dokazivanje.
Postavlja se pitanje koliko je celishodno, sa stanovista procesne ekonomije, izvoditi dokazivanje o postojanju
procesnih predpostavki, kada je ocigledno da je tuzbeni zahtev neosnovan.
Pitanje je dakle, moze li sud da odluci meritorno I kada postoje procesne smetnje?
-O tome postoje razna shvatanja,ali ispravno je medjutim da je sud duzan da prethodno odluci o postojanju
procesnih pretpostavki, pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
- Naime, meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna, doslo bi do povrede osnovnih nacela
postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.
- Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete.
Na pripremnom rocistu, sud posumnja da je T parnicno sposoban, dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja
tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T.
( dakle, iako je slucaj jednostavan, tjodmah se vidi da je zahtev neosnovan, sud bi ipak morao prvo da odlucuje o
procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ).
-Izuzeci bi mogli da postoje jedino u pogledu
pretpostavki koje se ticu tuzivosti subjektivnog prava I postojanja pravnog interesa za tuzbu,
kao I kod odredjenja mesne nadleznosti suda kada bi njihovo utvrdjenje imalo za posledicu nesrazmerno
angazovanje suda, a jasno je da bi tuzbeni zahtev trebalo odbiti kao neosnovan

4.) REDOSLED PO KOME SE VRSI ISPITIVANJE PROCESNIH PRETPOSTAVKI

- Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke.
o tome u teoriji postoje razlicita misljenja.
U praksi taj problem nema veceg znacaja.
-O redosledu ispitivanja nedostataka procesnih predpostavki postoje dva shvatanja:
1.prvo drzi da ne postoji redosled ispitivanja procesnih predpostavki
2.po drugom, postoji fiksan redosled ispitivanja postojanja procesnih smetnji.

80
-U praksi sudova se ustalilo da se prvo ispituje urednost tuzbe.
- Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda:
1. urednost tuzbe
2.apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti.
3. postojanje derektne medjunarodne nadleznosti.
4.odsustvo imuniteta tuzenog.
5.postojanje stvarne i mesne nadleznosti.
6. postojanje stranke.
7.stranacka i parnicna sposobnost.
8.procesna legitimacija.
9.tuzivost subjektivnog prava.
10.prigovor zabrane dvostruke litispendencije.
11.postojanje pravnog interesa za tuzbu.
12.nepostojanje ostalih procesnih smetnji, kao sto je sporazum o arbitrazi.

86.STVARNA I FUNKCIONALNA NADLEZNOST

-Materiju stvarne I funkcionalne nadleznosti regulise Zakon o sudovima.

-Stvarna nadleznost podrazumeva da postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.
-Naime,zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni, visi ili privredni.
-U uporednom pravu se stvarna nadleznost sudova odredjuje na osnovu vrednosti predmeta spora
-Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti, razlikujemo, u
okviru stvarne nadleznosti, nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu.

1.) NADLEZNOST VRSTE SUDA

- Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i sudova posebne
nadleznosti.
-Dakle, ovde se postavlja pitanje da li u prvom stepenu sudi sud opste nadleznosti ili privredni sud.
- Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove, osim kada zakon izricito predvidja nadleznost
privrednog suda.

- STVARNA NADLEZNOST PRIVREDNIH SUDOVA

-Stvarna nadleznost trgovinskih sudova je uredjena u Zakonu o uredjenju sudova.
-Nadleznost trgovinskih sudova pociva na generalnom pravilu.
Uz to Zakon o uredjenju sudova izricito stavlja u nadleznost ovih sudova I taksativno nabrojane sporove.

OPSTE PRAVILO
- Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).
- Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.

- Nadleznost privrednog suda ratione personae

moze da se zasnuje na dva nacina:

a) Prvi, trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ).

- Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.
Tad uvek postoji nadleznost privrednog suda.
-Sta se smatra domacim privrednim subjektom, odredjuje se prema pravilima materijalnog prava.
-Zakon pominje izricito privredna drustva, preduzeca, zadruge, preduzetnike, asocijacije.
-U ovoj situaciji predmet spora je irelevantan za zasnivanje za zasnivanje nadleznosti privrednog suda.

81
b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma.
- Naime,privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica, ali samo
kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.
- Pod drugim licima treba smatrati banke, finansijske i osiguravajuce organizacije.
.
.
- Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina, siri se i na materijalne suparnicare
stranaka, cak i kada su oni fizicka lica.
- Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma,
zakon trazi da spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.
- Dakle, objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora.
- Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.
- Uobicajeno, privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost; Ali, to
mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti.
- Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem (
dakle ne mora da se radi samo o ugovorima, vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).
- Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu, ako je steta proizasla iz
medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.
- Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava, kada je spor vezan
za medjusobne privredne odnose.

- Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu, kao i o pravu industrijske svojine pod
uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti.
- Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka, ako je istovremeno ispunjen i
subjektivni kriterijum.
- NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE
- Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz
1. primene Zakona o privrednim drustvima
2. i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata,

bez obzira na svojstvo stranke u parnici, kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih
ulaganja.

2.) STVARNA NADLEZNOST U UZEM SMISLU

- Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari, dalje se razgranicava nadleznost
izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.
-Dakle pravila o stvarnoj nadleznosti daju odgovor na pitanje da li je u prvom stepenu nadlezan osnovni ilki visi
sud

A) STVARNA NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA

- Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni, vanparnicni i izvrsni postupak, ako Zakonom nije predvidjena
nadleznost nekog drugog suda.
- On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost
predmeta spora.
-Ali osnovni sud je uvek nadlezan da u prvom stepenu odlucuje u stambenim sporovima, sporovima ciji je pred,et
nakamnada stete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, sve radnopravne sporove (zasnivanje, prestanak
radnog odnosa)
- Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc.

82
 B) STVARNA NADLEZNOST VISIH SUDOVA
- Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije.
- Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora, vec i vrednost
predmeta spora.
- U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora:
1. sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine;
2. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti;
3. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja;
4. paternitetski i maternitetski sporovi;
5. sporovi povodom strajka, obaveznog socijalnog osiguranja.

3.) FUNKCIONALNA NADLEZNOST

- Institutom funkcionalne nadleznosti regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari.
- Dakle, kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom
stepenu, pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu, a
koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.
- Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku, u drugom je nadlezan visi
sud.
- Kada osnovni sud resava sporove,tada visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda, ali samo u
sporovima male vrednosti.
-Takodje, resenja osnovnog suda protiv kojih je dozvoljena posebna zalba, pobvijaju se pred visim sudom.
- Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu, u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud
odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ).
- Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu, u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud.
- U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.
-Iz uredjenja funkcionalne nadleznosti vidan je znacaj apelacionih sudova.
Principijelno, sve presude koje donose osnovni I visi sudovi se pobijaju zalbom u postupku pred Apelacionim
sudom.

87.MESNA NADLEZNOST:POJAM I VRSTE

1.) POJAM
- Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj
stvari teritorijalno.
- Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi
1. na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ),
2. a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ).
- Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka.
- Ako se radi o interesima pravne sigurnosti, mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta
spora sa teritorijom suda, jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.
- Ako se nprradi o porodicnim sporovima, mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma.

83
 2.) VRSTE
- Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ), ali moze i ugovorom, a moze I sam sud da odredi mesno
nadlezan sud.
- Mesna nadleznost se deli na:
a) Opstu- Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica, osim kada je to zakonom izricito iskljuceno
b) Posebnu- Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice, odredjene prema
predmetu spora.
- Za mnostvo parnica, otvara se pored opsteg i poseban forum.
Ovakvi forumi se nazivaju elektivni, jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog
foruma.

88.OPSTA MESNA NADLEZNOST (FORUM GENERALE)

- Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste, odnosno sediste tuzenog.
-Gde se nalazi prebivaliste odnosno sediste tuzenog uredjeno je materijalnopravnim propisima (Zakon o
prebivalistu I boravisrtu gradjana I Zakon o privrednim drustvima).
Predpostavlja se medjutim da je sediste pravnog lica u mestu koje je upisano kao mesto sedista pravnog lica U
APR.
- Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.
-U takvoj situacijhi, pored suda na cijem podrucju tuzeni ima prebivaliste, opste mesno nadlezan je I sud na cijoj
teritoriji se nalazi njegovo redovno boraviste.
Nadleznost je, dakle, iz ugla gledanja tuzioca, elektivna.
- Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.
-Uobicajno boraviste razlikuje se I od prebivalista I od obicnog boravista.
- Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u
odredjenom mestu stalno zivi ),
dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi
centar njegovih aktivnosti ( nprstudira ).
- Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste, ako se moze uzeti
da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti.
- Izuzetno, opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica, ako tuzeni nema
prebivaliste ( nprbeskucnik ).
-Posebno pravilo za uspostavljanje opste mesne nadleznosti vazi za drzavljane R. Srbije koji zive u inostranstvu,
gde ih je na sluzbu ili na rad uputio drzavni organ ili pravno lice.
Tada se opsti forum zasniva na poslednjem prebivalistu tuzenog u R.
Srbiji.
- Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari.
- To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ),
odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova- vise stetnika pricini stetu
ostecenom na osnovu istih cinjenica.
- Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od
njih.

84
 89.POSEBNA MESNA NADLEZNOST (FORUM SPECIALE)

-Posebna mesna nadleznost moze biti:

1. iskljuciva
2. alternativna (elektivna)
3. pomocna

1. ISKLJUCIVA MESNA NADLEZNOST ( FORUM EXLUSIVE )

- Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim
sudom.
- Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma, vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan.
-ZPP predvidja svega nekoliko slucajeva iskljucive mesne nadleznosti:
a) Sporovi o nepokretnostima

- Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima, smetanje drzavine ili zakup
na nepokretnosti, iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi- forum rei sitae.
-Ako se nepokretnost prostira na podrucju dva ili vise suda, svaki od njih moze da bude mesno nadlezan.
-Ako se parnica vodi povodom stvarnih sluzbenosti iskljucivo mesno nadlezan ce biti sud na cijem podrucju se
nalazi posluzno dobro.
- Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna
nadleznost suda.
b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu
- Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov, odnosno brod
upisan.
v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama
- Kada se parnica vodi protiv R. Srbije, a spor je nastao iz odnosa tuzioca sa vojnom jedinicom, ili vojnom
ustanovom, iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice,
odnosno ustanove.
Za uspostavljanje ove nadleznosti irelevantan je predmet spora (delikt, radni odnos I sl. )
g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku
- Kada je spor nastao u toku ili povodom
sudskog
ili administrativnog izvrsnog postupka,
odn u toku I povodom stecajnog postupka,
postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni, odnosno stecajni
postupak, odnosno gde se sprovodi administrativno izvrsenje.
d)Naslednopravni sporovi tokom trajanja ostavinskog postupka
-Ostavinski sud je iskljucivo nadlezan da resava sporove iz naslednopravnih odnosa, sporove izmedju samih
naslednika, ali I sporove poverioca protiv naslednika za dugove ostavioca.
-Iskljuciva mesna nadleznost vazi sve do pravnosnaznog okoncanja ostavinskog postupka.

85
 2. ALTERNATIVNA ( ELEKTIVNA ) NADLEZNOST ( FORUM ELECTIVUM )
- Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne
nadleznosti.
Ovaj izbor se cini u momentu pdnosenja tuzbe sudu I on je tada konzumiran.
-Naime, videli smo da u parnicnom postupku vazi princip perpetuatio fori, prema kome sud vec u momentu
prijema tuzbe ex officio ocenjuje svoju nadleznost na osnovu okolnosti koje postoje u tom momentu.
Kasnija promena cinjenica na kojima se zasniva nadleznost, nema za posledicu da nadleznost otpadne,naprotiv
ona se okamenila- ustalila.
- Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove:
a) Bracni i porodicni sporovi, sporovi o zakonskom izdrzavanju

- Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo
poslednje zajednicko prebivaliste.
- U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva, tuzilac je obicno dete, te ono moze da
podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste, odnosno boraviste.
- Kod sporova za zakonsko izdrzavanje, tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma, kao i mogucnosti da tuzbu
podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste, odnosno boraviste.
Pravilo vazi samo povodom zakonskog ali ne I povodom ugovornog izdrzavanja.
b) Stvarnopravni sporovi
- Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari, parnica za zastitu drzavine na pokretnoj
stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.
v) Sporovi iz ugovornih odnosa.
- Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca, pored opsteg foruma, tuzilac-
kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca.
-Tuzba za utvrdjivanje postojanja I nepostojanja ugovora, tuzba za izvrsenje ili raskid ugovora, kao I tuzba za
naknadu stete usled neizvrsenja ugovora I pred sudom na cijoj teritoriji je tuzeni duzan da izvrsi ugovor, na
osnovu sporazuma stranaka.
- Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj
teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja.
-Spor moze da se javi I iz pravnih odnosa sa posl.
jedinicom pravnog lica.
Tada se tuzba moze podneti protiv pravnog lica, a pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi poslovna jedinica
pravnog lica.
ZA zasnivanje nadleznosti je nuzno da spor proizlazi iz pravnog odnosa sa poslovnom jedinicom.
-Odredbe o pomocnoj mesnoj nadleznosti su preuzete iz ZMPP bez ikakve potrebe.
Tako za resavanje sporova iz ugovornih odnosa, postoje sl. forumi, pod uslovom da je direktno medjunarodno
nadlezan sud R. Srbije.
- Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti
pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus )
ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ),
ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji.

86
g) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi )
- Osim pred opsti forum, tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i
1. sudu na cijem podrucju je
2. izvrsena stetna radnja,
3. odnosno nastupila stetna posledica
( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju:
opsti forum gde je preduzeta stetna radnja
ili kod propustanja gde je tuzeni bio duzan da dela,
te najzad forum gde je stetna posledica nastupila ).

-Pod mestom nastupanja stetne posledice podrazumevamo ono mesto gde je steta pogodila pravom zasticeno
dobro, ne I indirektne stete.
-Kada je steta nastupila usled smrti ili teske telesne povrede, ovaj forum se proteze I na sud na cijem podrucju se
nalazi prebivaliste, odnosno boraviste tuzioca.
d) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris )
- Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao, kada se spor tice
prava i obaveza iz radnog odnosa.
dj) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine )
- -Forum imovine je otvoren samo ako tuzeni nema prebivaliste, boraviste ili uobicajno boraviste u R.
Srbiji.
-Moguc je samo u imovinskim sporovima.
-Javlja se u dva vida:
--> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ), pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar
nalazi ( forum rei sitae ).
--> kao opsti forum za sve imovinske sporove.
- Najefikasniji je, ali i naomrazeniji, pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel br. 1.
e) sporovi za zastitu prava potrosaca I povrede prava licnosti
-S obzirom da se u ovim sporovima radi o imovinskopravnoj zastiti potrosaca prema mocnim privrednim
subjektima, zakonodavac uvazava ovakav status fizickih licxa cija su prava povredjena I omogucava im da tuze u
mestu u kome imaju svoje prebivaliste, odnosno boraviste.

3. POMOCNA MESNA NADLEZNOST ( FORUM SUBSIDIALE )

- Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda, ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno
pravilo o odredjenju mesne nadleznosti.
- Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda.
- Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama:
a) boravistu tuzenog, kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji.
b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog.
v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima.
g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe.
d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama

87
 91. DELEGACIJA I ORDINACIJA NADLEZNOSTI

-Mesnu nadleznost moze da odredi I sam sud.

On to moze da ucini:
1. delegacijom ili
2. ordinacijom nadleznosti
1. ) Delegacija
- U izvesnim slucajevima, inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to
nije celishodno, te tada dolazi do delegacije nadleznosti.
- Nadleznost se prenosi sa inace mesno nadleznog na drugi sud.
- Delegaciju nadleznosti vrsi neposredno visi sud.
Dakle,Apelacioni sudovi za nize sudove cija su sedista na teritoriji tog suda,odn Privredni Apelacioni sud.
-Ako zadatakdelegacije nadleznosti nije dodeljen svim sudovima Zakonom, tada delegaciju nadleznosti vrsi
Vrhovni Kasacioni sud.
- Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena.
- Postoji shodno razlozima za delegaciju:
a) Nuzna delegacija-
Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud, usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga, ne moze da
postupa.
Kada nastupe te okolnosti, prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari
postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja.
b) Svrsishodna delagacija- Ova vrsta delegacije mesna nadleznosti pociva na razlozima celishodnosti.
Kada je ocigledno da ce se
pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak
ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju,
sudovi nadlezni za delegaciju mogu,
bilo na predlog stranke
ili inace nadleznog suda,
da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni suds a njegovog podrucja.
-VKS moze da se rukovodi razlozima lakseg sprovodjenja dokaznog postupka (dokazi se nalaze na podrucju
drugog suda).
Dalje, svrsishodnu delegaciju mogu da iziskuju I
razlozi ravnopravnosti stranaka u sudjenju (jedna od stranaka je sudija inace mesno nadleznog suda),
zahtevi za obezbedjenjem nezavisnosti suda (pritisak medija ili javnog mnjenja na sud)

-Medjutim ,predlog za delegaciju nadleznosti ce se odbaciti, ako je vec jednom podnet bez uspeha ili ako se
razlozi za delegaciju ticu razloga za izuzece ili iskljucenje sudije.

88
 POSTUPAK

-Postupak za delegaciju nadleznosti pokrece sam sud I to zahtevom koji upucuje najvisem sudu iste vrste.
Ovaj zahtev se ne dostavlja strankama.
-Zahtev moze da se podnese kako u prvostepenom tako I udrugostepenom postupku.
-Sud moze, ako je podneo zahtev za delegaciju da zastane sa postupkom.
-O zahtevu za delegaciju odlucuje najvisi sud iste vrste u Republici,u vecu.
-Predlog za delegaciju nadleznosti mogu da podnesu I stranke postupajucem sudu.
Predlog se podnosi najkasnije do okoncanja pripremnog rocista za glavnu raspravu, a kasnije samo ako je
stranka sa zakasnjenjem saznala za razloge koji opravdaju delegaciju nadleznosti ili su , pak, ti razlozi nastali
nakon okoncanja pripremnog rocista za glavnu raspravu.
-Predlog koji je sudu uputila jedna stranka dostavlja se drugoj na izjasnjenje (rok je 3 dana)
-Predsednik veca postupajuceg suda (bilo prvostepenog ili drugostepenog) odbacuje predlog stranaka za
delegaciju nadleznosti kada:
1. je stranka vec jednom podnela istovetan predlog
2. predlog nije obrazlozen
3. se delegacija nadleznosti zhteva iz razloga koji se odnose na iskljucenje ili izuzec sudije
4. je predlog neblagovremen
-Resenje o odbacivanju predloga za delegaciju stranke donosi se u roku od 8 dana.
Protiv takvog resenja nije dopustena zalba.
-Kada su stranke podnele predlog za delegaciju,ZPP sadrzi oprecna resenja.
Najpre se predvidja da se predlog za delegaciju nadleznosti podnosi najvisem sudu odredjene vrste
(nprPrivrednom Apelacionom sudu)n kako bi on odredio drugi stvarno nadlezan sud (nprPrivredni sud u Pancevu,
a ne u Beogradu)
-Zatim nalaze se da o predlogu za delegaciju odluci prvostepeni sud cije se izmestanje trazi, I to resenjem koje se
donosi u roku od 8 dana I protiv kojeg zalba nije dopustena.
-Ovakvim resenjem potpuno je obesmisljen institute delegacije nadleznosti kada postupak za delegaciju pokrecu
stranke svojim predlogom.
-Na odluku suda da l ice dopustiti delegaciju ili ne nema uticaja cinjenica da li je predlog podnela samo jedna
stranka ili su to, pak, zajednicki ucinile obe stranke.
2.) Ordinacija
- Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS, kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji,
ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan.
- Tada VKS sam, na predlog stranke, odredjuje mesno nadlezni sud

92. ATRAKCIJA (PRIVLACENJE) NADLEZNOSTI

A) POJAM
-U izvesnim slucajevima moze da dodje I do tzvatrakcije (privlacenja) nadleznosti.
Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari se tada zasniva na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom (
parnicnim, izvrsnim, vanparnicnim ili stecajnim ), koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.
- Zasnivanje ovakve vrste nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomije.
-Naime, moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( nprstecajni ) mnogo brze i jeftinije
da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i ciji se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika
(npr Pobijanje njegovih pravnih radnji)

89
 B) VRSTE PRIVLACENJA NADLEZNOSTI
-Privlacenje nadleznosti pociva na zakonu, ono moze da bude potpuno I nepotpuno.
- Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u
stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici.
- Kod nepotpunog privlacenja, povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne, ne
i stvarne nadleznosti.
-Takodje, atrakcija moze da bude slabija I jaca.
- Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih, a slabije kad privlacenje ide
obrnutim tokom.
-Do privlacenja nadleznosti uvek dolazi kada se vodi izvrsni ili stecajni postupak.
Tada izvrsni, odnosnostecajni sud resave iskljucivo sve sporove koji nastaju utoku ili povodom izvrsenja Ili
stecaja.
-Vazni su I sl.
atrakcije nadleznosti kod kumulacije tuzbenih zahteva, te kod spajanja parnica po tuzbi I protivtuzbi.
Takodje, privlacenje postoji I kod tzvtuzbe gl.
mesanja.
a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja
- Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice, pri cemu u
tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.
- Ovde je privlacenje potpuno, jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog
postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog.

b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi

- Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.
- Ovde je privlacenje nepotpuno, jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno
nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.

v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva

-Tuzilac moze da u tuzbi protiv istog tuzenog istakne vise tuizbenih zahteva.
Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i
kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih.
U suprotnom, parnice se po spojenim tuzbenim zahtevima razdvajaju.
- Kada je ovaj uslov ispunjen, dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna )

95.SASTAV SUDA
1.) POJAM
- Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ), a izuzeci se mogu zakonom predvideti
(sudija pojedinac, tzvinokosno sudjenje)
- Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.
- Odredjuje se naime:
1 da li sud sudi u vecu;
2 ako sudi u vecu, kakav je njegov sastav.
-Pravilo je da u parnicnom postupku sudi vece ili sudija pojedinac.

90
-Istorijski gledano, princip zbornog sudjenja je tekovina uspostavljanja demokratskih principa u vrsenju sudske
vlasti (francuska burzoaska revolucija).
Zborno sudjenje I ucesce gradjana u sudjenju pruza vece garancije da ce se suditi zakonito I d ace rad sudova
biti pod kontolom javnosti.
Razumno je da ucesce vise lica u sudjenju podrazumeva I kvalitetnije sudjenje 9teznja ka utvrdjivanju istine)
-U novije vreme se medjutim ovaj princip dovodi u pitanje u parnicnom postupku.
Naime,videli smo da sud u parnicnom postupku ne utvrdjuje istinu, vec samo da li je osnovan tuzbeni zahtev
tuzioca.
Ovo podrazumeva jednu drugu vrstu kvaliteta, a to je profesionalnost.
- Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka, kao i od vrednosti predmeta spora i
vrste sporne stvari

96.SASTAV PRVOSTEPENOG SUDA

- U prvom stepenu sudi sudija pojedinac koji ima sva ovlascenja predsednika veca,osim ako je zakonom izricito
propisano da u prvom stepenu sudi vece.
-Sudija pojedinac uvek sudi u prvom stepenu u:
1.u porodicnim stvarima
2.u drzavinskim parnicama
3.u predmetima koji se odnose na pravnu pomoc
- Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.
Sudija je predsednik veca.

96.1.SPORAZUM O ZBORNOM SUDJENJU

-Kada zakonom nije izricito predvidjeno da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, stranke mogu da se
sporazumeju da njihov spor, umesto sudije pojedinca, sudi vece.
-Ovaj sporazum je cist procesnopravni ugovor
-Uz predhodno navedeno ogranicenje, ovaj sporazum je moguce zakljuciti u svim vrstama sporova,jer princip
zbornosti sudjenja je u saglasnosti sa Ustavom I pruza vise garancija d ace sudjenje biti pravicno.
-Sporazum o zbornom sudjenju moze da se zakljuci sve dok se stranke ne upuste u raspravljanje o glavnoj stvari.
On se zakljucuje izricito u pismenoj formi.
-Ali u praksi do zaljucenja sporazuma dolazi tako sto stranke daju svoje izjave volja usmeno na zapisnik pred
sudom.
-Dopustenost zakljucenja ovog ugovora je ogranicena samo predmetom spora I to tamo gde je, po pravilu
dispozicija stranaka iskljucena.
-Nema smetnje da stranke zakljuce sporazum o zbornom sudjenju I u prorogacionom sporazumu, dakle I pre
nego sto je spor nastao.
-Ako nije zakljucen pre pocetka postupka, sporazum o zbornom sudjenju ima smisla jedino ako se tuzba ne
dostavlja tuzenom na odgovor.
Jer kako je tuzeni duzan da se upusti u raspravljanje o meritumu vec u odgovoru na tuzbu, moguce je da se
zamisli da se obvakav sporazum zakljuci samo ako to tuzilac predlozi u tuzbi, a tuzeni se sa tim saglasi u
odgovoru na tuzbu.
-Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor, zakljucenje ovog sporazuma je moguce samo na pripremnom rocistu za
glavnu raspravu, odnosno, ako ono nije odrzano, na prvom rocistu za glavcnu raspravu.

91
-U ovom procesnom momentu sporazum bi se zakljucio tako sto bi stranke dale svoju saglasnost na zapisnik
sudu.
-Kada postoji suparnicarstvo, za punovaznost sporazuma o zbornom sudjenju potrebna je saglasnost svih
suparnicara.
-Ako dodje do zakljucenja ovog sporazuma, sudija pojedinac je duzan da zastane sa postupkom I predmet preda
vecu.

97.SASTAV SUDOVA VISEG STEPENA

SASTAV DRUGOSTEPENOG SUDA
-Drugostepeni sud uvek sudi u vecu-vece koje cine 3 sudije.
-Isti sastav vazi I za sud koji odlucuje o sukobu nadleznosti.
Isto pravilo vazi I u porodicnim stvarima, s tim sto sudije moraju da imaju posebna znanja iz oblasti prava deteta.

SASTAV VKS
-Princip je da Vrhovni Kasacioni sud dlucuje u vecu sastavljenom od 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na
raspravi.
- Medjutim, odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji.
- Ali kada je sam VKS sudio u drugom stepenu I doneo pravnosnaznu odluku, tada on, po vandrednim pravnim
lekovima, odlucuje u vecu koje se sastoji od 7 sudija,

ZNACAJ SASTAVA SUDA

- Prvistepeni sud, odmah po prijemu tuzbe, ex officio, ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac, i
to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.
- Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.
- Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu, to se moze izpraviti ad hoc.
- Ukoliko je postupak pocelo da radi vece, a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac, ono moze resiti
da nastavi da sudi pojedinac, a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o
poodmakloj fazi postupka ); Protiv ovakvog resenja veca, zalba nije dozvoljena.
- Ako se radi o obrnutom slucaju, sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak
- Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju sud
pazi po sluzbenoj duznosti.
-Presuda se moze pobijati zalbom, kao I vanrednim pravnim lekovima.
-Ovo pravilo ne vazi kada je umesto sudije pojedinca sudilo vece

98.VREDNOST PREDMETA SPORA

A) POJAM I ZNACAJ
- Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.
- Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe, pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora
se odbacuje kao neuredna.
- Od vrednosti predmeta spora zivisi:
a) dopustenost revizije- revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost pobijenog dela
presude ne prelazi iznos od 100 000 evra, odnosno u privrednim sporovima 300 000 evra
b) vrsta postupka- pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se
odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 3 000 evra.
g) visina sudskih taksi.
d) visina advokatskog honorara.

92
-Vrednost predmeta spora je od znacaja za uspostavljanje stvarne nadleznosti sudova.
-Prema, Zakonu o uredjenju sudova, visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora
prelazi 100 000 evra.

B) OPSTE PRAVILO ZA ODREDJIVANJE VREDNOSTI SPORA

-Najlakse je odrediti vrednost predmeta spora kada se sam tuzbeni zahtev temelji na novcanom potrazivanju.
- Tada visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.
Zakon ovo pravilo ne pominje ali se ono podrazumeva.
- U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ), vrednost predmeta spora cini vrednost glavnog
zahteva koju odredjuje sam tuzilac, a pri tom se sporedna trazenja ( kamate, troskovi.
.
) ne priracunavaju.
-Odredjenje vrednosti predmeta spora koje je u tuzbi ucinio tuzilac je obavezujuce kako za sud, tako I za protivnu
stranku.
Samo izuzetno, sud moze da vrsi korekcije ovako odredjene vrednosti predmeta spora.
- Kada je spor imovinskopravni, tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim
ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist.
- To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih
kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ).
- Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.
V) Posebna pravila
1.) Buduca davanja koja se ponavljaju
-Tuzbeni zahtev se moze odnositina buduca sukcesivna davanja.
- Kod buducih sukcesivnih davanja, vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja.
- Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina, kao vrednost predmeta spora se uzima zbir
svih davanja u periodu od 5 godina.

2.) Kumulacija tuzbenih zahteva

- Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva )
vrednost spora se odredjuje na dva nacina:
a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova, vrednost zahteva se sabira, a njihov zbir cini
vrednost predmeta spora ( nprjednom tuzbom se trazi 100000 na ime stvarne stete, 100000 na ime izgubljene
dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ).
b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i
pravnom osnovu, pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob.
NprT angazuje R da mu popravi krov na kuci.
Tokom radova R montira skelu koja padne povredi T.

Nakon sto je R okoncao radove,T shvati da krov prokisnjava,te mu je propao parket.

T tuzi R I zahteva:

a)600 000 dinara na ime naknade stete zbog povrede (delikt)

b)100 000 dinara na ime stete koju je R prouzrokovao neurednim izvrsenjem ugovora.

- U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost
manjeg zahteva, jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze.

- Medutim, ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( nprT tuzi P i zahteva da mu ovaj
vrati stvar ili da mu isplati 100000din ), te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.

3.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa

- Kada je predmet spora postojanje zakupnog odnosa,vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje
zakupnine, a ako je zakup zakljucen na krace vreme, onda visina ukupne zakupnine.

93
4.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja
- Kada se tuzbom trazi davanje obezbedjenja za izvesno potrazivanje ili ustanovljenje zaloznog prava,vrednost
predmeta spora zavisis od toga da li je vrednost obezbedjenja veca ili manja od iznosa potrazivanja koje treba
obezbediti.
Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti, vrednost premeta spora ce
biti jednaka iznosu potrazivanja.
- U suprotnom, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari.

V) KOREKCIJA VREDNOSTI PREDMETA SPORA

-Videli smo da tuzilac sam odredjuje vrednost predmeta spora I da to odredjenje obavezuje sud I protivnu stranku.
-Sud, medjutim moze samo izuzetno da intervenise I koriguje vrednost predmeta spora.
- naime,ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora, tuzeni moze u odgovoru
na tuzbu da prigovori i podnese dokaze, a sud je duzan da brzo i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta
spora.
-Sud ce to uciniti najkasnije na pripremnom rocistu, ili ako nije bilo pripremnog rocista, onda na glavnoj raspravi
pre pocetka raspravljanja o glavnoj stvari.
- Nakon ovog procesnog momenta, za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u
tuzbi.
-ZPP ne govori nista o tome na koji nacin ce sud da utvrdi pravu vrednost predmeta spora.
Trebalo bi uzeti da je u ovom slucaju merodavan ekonomski interes tuzioca koji on ima u pogledu donosenja za
njega povoljne pravnosnazne odluke.

45. IMOVINSKI CENZUS U NOVOM ZPP-U

SKINUTO SA FEJSA
alba protiv prvostepene presude kojom se fizikom licu nalae isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos
od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke,
odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalae isplata potraivanja ija glavnica ne prelazi iznos od 1.000
evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donoenja odluke, ne odlae
izvrenje.
Protiv pranosnane presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od
dana dostavljanaj presude.
Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi
dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnoenja tube.
Ako se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2000 evra
po srednjem kursu NBS na dan podnoenja tube,
sud e da izda platni nalog protiv tuenog iako uz tubu nisu priloene verodostojne isprave, a u tubi je iznet
osnov i iznos dugovanja i naznaeni su dokazi na osnovu kojih moe da se utvrdi istinitost tubenih navoda.
Sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u n ovcu koje ne prelazi
dinarsku protivvrednost 3000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnoenja tube.
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodie se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost
osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3000 evra po srednjem kursu NBS na dan
podnoenja tube.

94
Ako tuilac preinai tubu tako da vrednost predmeta spora pralezi dinarsku protivvrednost 3000 evra po
srednjem kursu NBS postuapk e da se dovri u skladu sa odredbama ovog zakona o optem parninom
postupku.

Ako tuilac do zakljuenja glavne rasprave koja se vodi u skladu sa odredbama ovog zakona o optem parninom
postupku smanji tubeni zahtev tako da vie ne prelazi dinarsku protivvrednost 3000 evra dalji postupak
sprovee se u skladu sa odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnane
presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursku NBS na dan podnoenja tube.
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na
potraivanje u n ovcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan
podnoenja tube.
Revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi
- dinarsku protivvrednost od 40.000 evra,
- odnosno 100. 000 evra u privrednim sporovima,
po srednjem kursu NBS, na dan podnoenja tube, a kojoi nisu pravnosnano reeni do dana stupanja na snagu
ovog zakona.

102.ODGOVOR NA TUZBU
1.) POJAM I ZNACAJ
- Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 15 dana od dana kada je ona primljena u sud.
- Uz to, sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori,ted a ga upozori na posledice
propustanja odgovora na tuzbu (donosenje presude zbog propustanja)
-Takodje, tuzeni se upozorava da je duzan da imenuje punomocnika za prijem pismena, ted a obavesti sud o
promeni adrese.
- Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenjem presude zbog propustanja.
- Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu, odnosno o duznosti u
sopstvenom interesu ).
- Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana, prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena
tuzenom.
- Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve, kao sto to cini tuzilac u
tuzbi.
- Tako, on moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).
- Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno, osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti
konkretnog slucaja ( hitnost ), gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da
se primerak tuzbe dostavi tuzenom.
- Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da
sud odredi privremene mere.
- Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera, ne i o tuzbenom
zahtevu.
- Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.
- Jer u komplikovanim pravnim stvarima, tuzilac priprema tuzbu neograniceno, dok je tuzenom ostavljeno samo
30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.

95
 2.) SADRZINA ODGOVORA NA TUZBU
-ZPP propisuje obavezne elemente koje odgovor na tuzbu mora da sadrzi.
- Odgovor na tuzbu mora da sadrzi:
a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.
b) procesne prigovore, prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.
v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev.
g) ako osporava tuzbeni zahtev, tuzeni to ne moze da ucini pausalno, vec je duzan da navede cinjenice na kojima
zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva, kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne
tvrdnje.
d) imanovanje punomocnika za prijem pismena, ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste,odnosnosediste u
inostranstvu.
- Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova
postupka, da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije.
- Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima, smatrace se kao da nije ni podnet,
sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja
( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu, on je moze ispraviti;
time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo sa stanovista prava na pravicno sudjenje,
jer tuzenog stavlja u tezi procesni polozaj od tuzioca-ravnopravnost stranaka iz clana 6.
EKLJP ).

104. PRIGOVOR KOMPENZACIJE (RADI PREBIJANJA )

- Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom,
kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ).
-Tuzeni moze da istakne prigovor prebijanja pre pocetka toka postupka,ali I u samom toku postupka.

1.) PRIGOVOR PREBIJANJA IZJAVLJEN VAN PARNICE

- Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka, on nema na parnicu vece implikacije, jer zadrzava
svoj materijalnopravni karakter.
- Ovim prigovorom, zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu, duznik izjavljuje da prebija svoje
istorodno, dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se, po pravilu, gase ex tunc.
- Kada se ovo desi, a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika, duznik, sada tuzeni, u parnici ce se pozvati na
cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem, te ce sud, shodno tome, da odbije tuzbeni zahtev
kao neosnovan.
-Jednom izjavljen, kompenzacioni prigovor nije vise opoziv, jer su se potrazivanja ugasila ex tunc.
Prigovor moze da se da samo bezuslovno.
-takodje, kada sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, pozivajuci se na to das u se potrazivanja ugasila
prebijanjem ,takva konstatacija nije obuhvacena pravnom snagom presude, jer ulazi samo u njenoobrazlozenje.

2.) PRIGOVOR PREBIJANJA U PARNICI

- Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice, prigovor kompenzacije dat u parnici je
parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje
tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem
prema tuziocu
te zahteva da sud, usled toga, u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca.

96
- Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj
potrazivanja.
- Ona je opoziva, a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.
-dakle, prigovor prebijanja dat u parnici je procesna radnja koja mora da ispunjava sve uslove neophodne za
njenu dopustenost I pravovaljanost.
-Takodje, odluka kojom je sud odlucio da prebije dva potrazivanja je obuhvacena pravnom snagom presude.

a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora

-O pravnoj prirodi kompenzacionog prigovora postoje dva shvatanja:
--> Prvo, vladajuce, da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje;
medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice.
--> Drugo, shvatanje kod nas, polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja, sto ima za
posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.

b) Dopustenost kompenzacionog prigovora

- Za razliku od protivtuzbe, kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi
bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru.
- S druge strane, u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja, makar istorodna, ratione materiae nisu
vezana za gradjanskopravne sporove ( nprtuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema
tuziocu ).
naprotiv sud bi ovde morao da prekine postupak dok nadlezni organ uprave ne resi o postojanju njegovog
potrazivanja.

3.) EVENTUALNI KOMPENZACIONI PRIGOVOR

- Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.
- Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i
dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi, ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.
- Stoga, svaki prigovor kompenzacije je eventualni, dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.
- U svakom slucaju, sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva, odnosno o postojanju utuzenog
potrazivanja, a tek, ako nadje da ono postoji, da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da, eventualno,
izrekne njihov preboj.

4. POSTUPAK POVODOM PRIGOVORA KOMPENZACIJE

- Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja pripremnog rocista za glavnu raspravu.
Jer do tog momenta tuzeni je duzan da istakne sva svoja odbrambena sredstva.
-Tuzeni nije prekludiran da I nakon sto je okoncano pripremno rociste za gl.
raspravu iznosi I materijalnopravne prigovore.
Medjutim iz ovog opsega je iskljucen prigovor radi kompenzacije, jer njegovo isticanje podrazumeva I iznosenje
novih cinjenica I dokaza na kojima se temelji materijalnopravna osnovanost prigovora.
dakle, svoje docnije dospelo potrazivanje tuzeni ce moci da ostvaruje prema tuziocu u novoj parnici.
- Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca.
- Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili
ne ( pa ima dva shvatanja o tome, koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).
- Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom, a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu
prigovora kompenzacije, pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.
- Obrnuto, kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije, on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj,
paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici, sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni
zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor.

97
 5.) ODLUKA SUDA POVODOM PRIGOVORA KOMPENZACIJE
- Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela:
a) u prvom, sud utvrdjuje da postoji potrazivanje.
b) u drugom, sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje.
v) u trecem, sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje sa protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili
delimicno tuzbeni zahtev.
- Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji,tada tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan, ne upustajuci se u
raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja.
-Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca postojii, a da protivp0otrazivanje ne postoji, tada se tuzbeni zahtev usvaja,
a prigovor kompenzacije odbija kao neosnovan.
- Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je
pravnom snagom presude.
-Prosirenje pravne snage presude na prigovor kompenzacije predstavlja odstupanje od opste teorije
pravnosnaznosti.
-Tako, ako tuzilac izjavi pre parnice da prebiuja deo svog potrazivanja sa potrazivanjem tuzenog I utuzi preostali
deo potrazivanja, tada ako sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, deo potrazivanja koji je prebijen van parnice
nije obuhvacen pravnom snagom presude.
- Tuzeni moze stoga da u novoj parnici protiv tuzioca utuzi citavo svoje potrazivanje, jer tuzilac nece moci da
istakne prigovor presudjene stvari.

105.PROTIVTUZBA

A) POJAM I VRSTE

- Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca, a ciji je predmet
spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.
- Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna, kompenzaciona i prejudicijelna.
-Kao posebna vrste protivtuzbe moze da se smatra I eventualna protivtuzba.
B) Dopustenost protivtuzbe
- Za dopustenost podnosenja protivtuzbe vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe, osim ako norma o protivtuzbi
ne predvidja nesto drugo.

a) Prvo, ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.

-Ovo je razumljivo, jer podnosenje tuzbe sa istim tuzbenim zahtevom bi bilo protivno pravilu zabrane o dvostrukoj
litispendenciji
- Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje, nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud
utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari; Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari.

b) Drugo, protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne rasprave.
Dakle, zakon ovde zahteva da je parnica pocela da tece I da glavna rasprava nije jos okoncana
- S druge strane, za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom.
- Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu, tuzilac moze da je povuce, ali to nema uticaja na postupak po
protivtuzbi jer protivtuzba predstavlja samostalnu tuzbu tuzenog protiv tuzioca.

98
 v) Trece, izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet, tjprotivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv
tuzioca.
g) Cetvrto, za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka, kao i ista vrsta pravila o stvarnoj
nadleznosti suda.

-Zakon ne kaze nista o mesnoj nadleznosti.

d) Peto, protivtuzba, kao samostalna tuzba tuzenog moze da se podigne samo u formi podneska.

1.) KONEKSNA PROTIVTUZBA

-Kako sam naziv ove tuzbe kazuje,izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza-nexus.
-Zakon ne odredjuje kada se ima smatrati da zahtev iz protivtuzbe stoji u vezi sa zahtevom iz tuzbe.
-Sigurno je da ta veza postoji kada se zahtevi iz tuzbe I protiv tuzbe zasnivaju na istim cinjenicama, istom
zivotnom dogadjaju, gde po pravilu moze da postoji I isti pravni osnov za oba tuzbena zahteva (npr ugovor o
prodaji)
- U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena, kada su oba tuzbena zahteva
ekonomski uslovljena, pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( nprT tuzi A i
zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o delu.
Medjutim, A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala )

2.) KOMPENZACIONA PROTIVTUZBA

- Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese, ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za
prestanak obaveze prebijanjem.
- Podnosenje ove tuzbe ima smisla, narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog
zahteva.

3.) PREJUDICIJALNA PROTIVTUZBA

Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka, po osnovu
ugovora o obrocnim otplatama cene, K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav.
- O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.
- Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za
merotornu odluku po tuzbi.
- Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.
- Medjutim, za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje, podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost
sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi, cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao
nedopustenu.
- Sud moze, s druge strane, da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje, samo dok nije odlucio o zahtevu iz
tuzbe.

4.) EVENTUALNA PROTIVTUZBA

- Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav.
K osporava tuzbeni zahtev, podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar, ako
nadje da je ugovor zaista nistav.
- Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o
eventualnom protivtuzbenom zahtevu, tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).
- Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni
zahtev po tuzbi kao neosnovan.

99
 V) POSTUPAK PO PROTIVTUZBI
- Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud, kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani, spoji obe parnice,
zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku.
- Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da, u interesu procesne ekonomije, spoji parnice ( u suprotnom, on
moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).
-Spajanje parnica po tuzbi I protivtuzbi ne dira u cinjenicu da se radi o samostalnim tuzbenim zahtevima, odnosno
parnicama.
medjutim kada sud spoji parnice, moze bilo o tuzbi ili o protivtuzbi da odluci I delimicnom presudom.

DOKAZIVANJE

116.PREDMET I ZADATAK DOKAZIVANJA

1.) ZADATAK DOKAZIVANJA I TERMINOSLOSKA RAZGRANICENJA
- Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev, pa i da predlozi dokaze
koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica.
- U odgovoru na tuzbu, tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i
nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.
-Stranke su I duzne da, u skladu sa nacelom kontradiktornosti I raspravnosti u koriscenju procesnih sredstava,
obznane sva dokazna sredstva kojima raspolazu.
Prikrivanje ili poricanje postojanja dokaza predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.
-Sud donosi odluku o tuzbenom zahtevu tako sto izvodi sudski-logisticki silogizam: supsumira cinjenice pod
dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme, po pravilu one, na ciju pravnu posledicu se tuzilac poziva.
-da bi izveo pravilnu supsumciju, sud mora da uporedi cinjenicne navode tuzioca I tuzenog, da utvrdi koliko su oni
kompatibilni, koliko se oni razlikuju, medjusobno iskljucuju, tacnije koji navod koje stranke je istinit.
- Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.
- Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti
cinjenicnih navoda stranaka.
- Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza, odluku suda o izvodjenju dokaza, sam
dokazni postupak, kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.

TERMINOLOGIJA
- Pojam dokaz se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu:
1. Prvo, da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje, odnosno ne postojanje cinjenice (actus
probandi)
b) Drugo, da oznaci dokazno sredstvo.
v) Trece, da oznaci rezultat dokazivanja.
-Za dokazni postupak vazno je identifikovati I razlikovati sledece termine
- Predmet dokazivanja (thema probandi) su konkretne cinjenice, odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i
vremenski definisani.
- Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju
neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.
- Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili
nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.

100
 2.) PREDMET DOKAZIVANJA
- Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela, u tuzbi, odgovoru na
tuzbu ili na glavnoj raspravi, sve do momenta zakljucenja rasprave.
-Predmet dokazivanja jesu samo sporne cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.
Koje su cinjenice vazne I bitne za donosenje odluke odlucuje sud nacelno, na pripremnom rocistu za gl.
raspravu kada razvrstava procesnu gradju.
-Ove cinjenice mogu da iznesu same stranke.
njih moze da sazna I sam sud
kada na pripremnom rocistu zatrazi od stranaka da pojasne svoje navode I predloge,
ili pak na rocistu za glavnu raspravu kada strankama postavlja pitanja I stara se da se utvrde sve cinjenice od
kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, te cinjenice koje u tekucoj parnici cine predmet spora.
- Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.
- Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme.
- Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice, kao i njeno nepostojanje.
- Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( nprstav da je covek smrtno bice ), te
stavove naucnog, umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.
- Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme, koje se ne dokazuju, nego njih sud saznaje ex officio, cak I kada je
rec o stranom pravu.
- Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova oko koje se stranke spore, kao sto su prodaja, zajam,
zakup I sl. , vec naprotiv, predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu
kvalifikaciju takvog pravnog posla.
-takodje, predmet dokazivanja nisu ni pravni pojmovi ili institute (mana volje, mana prodate stvari I sl.)
Dokazuju se kao I malo pre samo cinjenice na kojima se pravniinstitut zasniva (ogrebotina na vozilu,
nefunkcionisanjekocnica I sl. )

117.NEOPHODNOST DOKAZIVANJA
-Sve cinjenice koje mogu da budu predmet dokazivanja ne moraju ujedno u konkretnoj parnici I da se dokazuju.
-Dokazivanje se odnosi samo na cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.
Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi
zeljenu pravnu posledicu
( nprako tuzilac zahteva povracaj zajma, vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen, da li je zajmoprimac dao predmet zajma, te da li je
zahtev za povracaj zajma dospeo ).

- Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog
zahteva,odnosnocinjenice na kojima on temelji svoje prigovore.
NprTako tuzeni moze da osporava da recimo pravo tuzioca nije nastalo, jer on sa njim nije zakljucio ugovor o
zajmu, vec o poklonu.
- Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne, odnosnocije postojanje ili nepostojanje je jedna od
stranaka osporila.
- Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.

101
 118.KADA DOKAZIVANJE NIJE NEOPHODNO

-Dokazivanje nije neophodno kada:

1. stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu
2.se radi o opstepoznatoj cinjenici
3.kada se radi o presumption juris
4.je to necelishodno
A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu
- Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena
cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita-tacna.
-Priznate cinjenice se ne dokazuju.
- Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju, Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem
odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.
- Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom, i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na
rocistu.
Samo kada suti uslovi ispunjeni ono ima za dejstvo da sud ne izvodi dokazivanje o tako priznatoj cinjenici.
- Ako je priznanje dato van parnice, sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog
sudijskog uverenja.
-Priznanje se odnosi samo na cinjenice ne I na pravne norme.
- Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne, odnosno one koje su za stranku koja
priznaje nepovoljne.
- Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno, a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.
-Pravilo je da sud insistira svojim pitanjima na izricitom priznanju cinjenica.
Medjutim, stranka moze da se ne izrazi izricito na to pitanje suda da li jednu cinjenicu priznaje ili osporava.
-Ovo pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na
3 nacina:
* da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).
* da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ).
* da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni ovako pasivno drzanje stranke.
-ZPP usvaja izricito sistem afirmativne litiskontestacije.
naime, ako tuzeni izricito ne ospori navode tuzioca iz tuzbe, sud nije duzan da o takvim cinjenicama sprovodi
dokazni postupak, jer se dokazivanje odnosi samo na sporne cinjenice.
- Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj, kada je tvrdnja o postojanju
neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.
-Sporno je kakvo dejstvo ima delimicno priznanje cinjenica.
- Postoji i:
--> Anticipativno priznanje-
kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice, pre nego sto se njen
protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku.
- Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje, tek kada se stranka u ciju korist je
postojanje ovakve cinjenice, na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi, primenjuju se opsta pravila o oceni
dokaza ).

102
 --> Kvalifikovano priznanje-
Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu, ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno
sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev
( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.
K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji, ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja.
Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ).

- Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno.

-Takva parnicna radnja stranke je moguca do pravnosnaznog okoncanja spora.
- O dejstvu priznate, pa zatim osporene cinjenice, sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza.
- Priznanje cinjenica nema dejstvo, ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama, te kada se priznanje protivi
stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud ili drzavni organ dosao u nekom drugom
postupku.
-Sporno je dejstvo priznanja cinjenica koje je dato sa svescu o njihovoj netacnosti.
Sud bi I ovako priznatu neistinitu cinjenicu morao da uzme bez dokazivanja u podlogu svoje odluke.
- Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju, moze ovakvo priznanje da opozove.

A) PRAVNA PRIRODA PRIZNANJA CINJENICA

- S obzirom na mogucnost opoziva, radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve
procesne pretpostavke.
- Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou
posledice materijalnopravne norme.

B) PRIZNANJE CINJENICA I PRIZNANJE TUZBENOG ZAHTEVA

- Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva, kojim se parnica okoncava, jer sud donosi
poresudu na osnovu priznanja.
- Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice, vec tuzbeni zahtev kao takav, odnosno priznanje pravne
posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu.
- Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog.
naprotiv, konacna odluka suda zavisi od citavog rezultata dokaznog postupka.

B) KADA SE RADI O OPSTEPOZNATOJ CINJENICI

-Ne dokazuju se no opstepoznate cinjenice.
- Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi, a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca
( istorijski dogadjaji, cinjenice objavljene u medijima.
-U opste poznate cinjenice koje su poznate sudu ne spade I privatno saznanje sudije (npron je ocevidac stetnog
dogadjaja).
U ovakvim sl. sudija se saslusava kao svedok, dok se izuzima od vrsenja sudjenja u konkretnom slucaju.
- U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje, vec ih ex officio uzima u podlogu
svoje odluke.
Stranke dakle ne moraju na njih da se pozivaju ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na
raspravi, tako da omogucava strankama da se o njima izjasne).

V) ZAKONSKE PRETPOSTAVKE
- Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku.
(presumptio juris)
- Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog, iz cinjenice (basis); drugog, iz pretpostavljene pravno
relevantne cinjenice (presumption facti).

103
Takve zakonske pretpostavke jesu cinjenicne.
- Ako se, s druge strane, pretpostavka odnosi na postojanje kakvog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja,
govorimo o pravnim pretpostavkama.
- Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini
njen osnov (basis), jer zakonodavac, pri njenom postojanju, pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice,
odnosno pravne posledice.
Npr Ocem deteta (presumptio juris) koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta (basis).
- Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije, kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo
vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice, pri cemu je nebitno da li je
pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari, odnosno iz postojanja odredjene cinjenice.
Npr nasciturus
- Kod zakonskih pretpostavki, ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen
osnov (basis), dok njen protivnik osporava postojanje zakonske pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.
- Medjutim, protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju
sam osnov.
NprTako predpostavljeni otac, muz majke deteta, moze zakonsku predpostavku ocinstva da pobija svim
dokaznim sredstvima koje iskljucuju njegovo ocinstvo (vestacenje, svedoci I sl. )

119.NECELISHODNOST DOKAZIVANJA

-NprA I B su hospitalizovani zbog razlicitih bolesti I dele sobu.

Kada je A napustio boolnicu ispostavilo se da je oboleo od hepatitis c, od koga je bolovao I B.
A smatra da mu je zarazu preneo B I tuzi bolnicu za naknadu stete.
-Narocite teskoce dokazivanja postoje u parnicama za naknadu stete, cak I kada sud nedvosmisleno utvrdi da
tuziocu pripada pravo na naknadu stete.
U takvim situacijama cesto sud nije u stanju da utvrdi visinu naknade stete ili bi to mogao ali bi to bilo skopcano
sa velikim teskocama koje bi bile u nesrazmeri sa rezultatima postupka.
- Iz razloga ekonomicnosti postupka, zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je
dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ), sto je pravicnije nego da se smisao
restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete.
- Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala, ne i teret tvrdnje kolika je njena visina.
- Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.
-Ako je vise stetnika pricinilo stetu, delujuci nezavisno jedan od drugog, tada oni za stetu odgovaraju solidarno,
ako se ne moze utvrditi njihov udeo u pricinjenoj steti.
- Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.
- Naprotiv, sud polazi od opstih stavova iskustva, kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka, i duzan je
da svoju odluku obrazlozi.
- Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se
pobija.

104
 120.SLUCAJEVI U KOJIMA SE DOKAZIVANJE NE IZVODI
-Dokazivanje se ne izvodi o spornim cinjenicama kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne
predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo.
-Svaka stranka je duzna da u odredjenom roku,prema odluci suda, polozi predujam za izvodjenje dokaza koji je
predlozila ona.
-Ako rok istekne a stranka troskove nije predujmilka, sud ce odustati od daljeg izvodjenja predlozenog dokaza.
-s druge strane sud ce po slobodnom uverenju da ceni razlog zbog cega stranka nije predujmila troskove
izvodjenja dokaza (siromastvo, cinjenica dokazana vec drugim dokaznim sredstvima).
--Isto pravilo vazi I kada obe stranke predlazu izvodjenje kakvog dokaza, kada se troskovi koji su neophodni za
izvodjenje dokaza ravnomerno rasporedjuju na stranke.
-Najzad, ako sud odredi izvodjenje dokaza po sluzbenoj duznosti, troskove za izvodjenje takvog dokaza duzna je
da predujmi ona stranka na koju pada teret dokazivanja.

121.DOKAZI DO KOJIH SE DOSLO NA NEDOZVOLJEN NACIN

- U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin, tacnije povredom neke
materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.
- Ovde se najcesce radi o radnjama koje predstavljaju ujedno I bice nekog krivicnog, kao sto je to neovlasceno
prisluskivanje,tonsko snimanje, povreda tajnosti pisama.

-Takodje, ovim nedozvoljenim radnjama krse se I prava gradjana zajemcena ustavom koja se ticu nepovredivosti
stana , prepiske I sl.
-U teoriji I praksi je dugo bila sporna procesna vrednost ovako pribavljenih dokaznih sredstava.
- danas je nesporno da je sud duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen
nacin.
-Nezavisno od postojanja k. dela, dokazi koji su pribavljeni protivno odredbama EKLJP koja jemci pravo na
postovanje privatnog zivota, odnosno Ustava, ne mogu da se koriste u parnicnom postupku.

122.VRSTE DOKAZA (DOKAZNIH SREDSTAVA)

-Dokaze mozemo da podelimo prema razlicitim kriterijumima:
*shodno cilju dokaza, razlikujemo:
1. dokaz
2.protivdokaz
3. dokaz o protivnom
kada posmatramo odnos dokaza prema cinjenicama, razlikujemo:
1. neposredan
2. posredan dokaz (indiciju)
*prema rezultatu dokazivanja, razlikujemo:
1. potpun
2. nepotpun dokaz

105
-Za dokazna sredstva vazi numerous clauses.
samo izuzetno,u postupku medjunarodne pravne pomoci, sud moze da izvede I dokaz koji ne poznaje ZPP, ako
to nije protivno javnom poretku.
- Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici,pisana izjava svedoka (affidavit) vestaci, tumaci,
stranke, isprave i predmeti uvidjaja.

A) GLAVNI, PROTIVDOKAZ I DOKAZ O PROTIVNOM ( SHODNO CILJU DOKAZA )

Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene.

K osporava postojanje ugovora o prodaji, T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A.
K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost
o ceni.
- Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz
svedoka A ).
-Predlagac dokaza je uspeo u dokazivanju, ako je uverio sud da je cinjenica na koju se poziva istinita.
- Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom (
iskaz svedoka B ).
- Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju, ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog
protivnika potrepljene glavnim dokazima.
- Dakle, za uspeh protiv dokaza, za razliku od glavnog dokaza, dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca
glavnog dokaza nije istinita.
- Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz, a njime predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.
- Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( nprdokazom o protivnom muz majke
deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).

B) NEPOSREDNI I POSREDNI DOKAZ ( INDICIJA )

- Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi, dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje
spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme.
Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.
- Kada takvo dokazivanje nije moguce, stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.
- One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme, ali iz njihovog postojanja
sud moze, na osnovu opsteg zivotnog iskustva, da zakljuci o postojanju takve cinjenice.
Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.
- Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza, jer se ne zasniva na
utvrdjenju indicija, vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i
dispoziciju materijalnopravne norme.
-cesta primena prima facie dokaza je u sporovima za naknadu stete.

V) POTPUN I NEPOTPUN DOKAZ ( PREMA REZULTATU DOKAZIVANJA )

- Potpunim dokazom njegov predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.
- Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno.
G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma )
-U posredne dokaze spadaju I nova dokazna sredstva koje zakon izricito ne pominje, a koja su nastala kao
rezultat tehnickih izuma u 20. Veku.
Mogucnost njihove upotrebe kao dokaznih sredstava, a pogotovu njihova dokazna snaga je jos uvek sporna.
- Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama, CD i komp.
zapisima.
- Po pravilu, upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na
raspolaganju neposredni dokazi.

106
 123.IZVODJENJE DOKAZA (DOKAZNI POSTUPAK-ROCISTE
ZA IZVODJENJE DOKAZA)
- Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka i suda kojim se uredjuje
nacin na koji se izvode dokazi.
- Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same
predlozile ), te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.
- Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka, kao sto su postupci u bracnim i porodicnim
sporovima.

- PREDLAGANJE DOKAZA.
- Dokaze, odnosnodokazna sredstva predlazu stranke i to:
1.u tuzbi
2.u odgovoru na tuzbu
3.u replici I duplici
4.na pripremnom rocistu za glavnu raspravu
A samo izuzetno, ako sud to dopusti, do zakljucenja glavne stvari pred prvostepenim sudom.
-do zakljucenje gl.
rasprave mogu da se predlazu dokazi kad je tokomparnice istaknut prejudicijelni zahtev za utvrdjenje, protivtuzba
ili je, pak, tuzba preinacena.
- U okviru dispozicionog i raspravnog nacela, same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu, kao i
dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.
- Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe, jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba
bude odbacena kao neuredna.
- Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava
navode tuzioca, jer u protivnom rizikuje da ce sud odbaci odgovor na tuzbu kao neuredan, da usled neurednosti
odgovorasu donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu
sporne cinjenice.
- Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu za glavnu raspravu,a na rocistu za glavnu raspravu
samo ako ucine verovatnim da nisu njihovo izvodjenje mogle da predloze ranije bez svoje krivice.
-one su duzne d avec na pripremnom rocistu donesu sve isprave I predmete koje im sluze kao dokaz u postupku.

-ULOGA SUDA
- O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud.
- Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke
izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica.
-Sud vec na pripremnom rocistu za gl.
raspravu odredjuje koji ce se dokazi izvesti nag l.
raspravi, ted a odredi vremenski okvir parnice, broj rocista I rocista na kojima ce se izvesti dokazivanje.
- Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o
kojoj treba izvesti dokaz, dokazno sredstvo, kao I rok za izvodjenje dokaza.
- Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti
stranaka u postupku.
- Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.
- Stoga, ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom, vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne
presude.

107
- Po pravilu, sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku, a
narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada:
* cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanje nije bitna za odluku.
* kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje
dokazuje
* kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva.
* kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.
* kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu
cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz, vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi
cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ).
-Vaz ipravilo da je sud duzan da odredi izvodjenje svih onih dokaza iz kojih moze da se izvede saznanje o
istinitosti spornih I vaznih cinjenica.
- Tak, sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim
postupcima kazivao neistinu; jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima
dokaznog postupka; jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.

- ROCISTE ZA IZVODJENJE DOKAZA

- Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o
dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva, ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije
procesne gradje.
-nacelo koncentracije procesne gradje ima vaznu ulogu u dokaznom postupku.
- S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva
ponaosob, vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka, bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom
rocistu za izvodjenje dokaza.
-Pravilo o neposrednosti izvodjenja dokaza I koncentraciji dokaznih sredstava vazi I kada sud odlozi rociste.
- Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje
pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu.
-Sud o ovome odlucuje resenjem protiv koga nije dopustena posebna zalba.
-Sud ce odluciti da poveri izvodjenje dokaza zamoljenom sudu kada samo izvodjenje dokaza na rocistu nije
uopste moguce ili,pak, kada bi izvodjenje dokaza na rocistu bilo skopcano sa nepremostivim teskocama.
NprVestacenje se ima izvrsiti zamolnim putem, ako predmet koji se vestaci ne bi mogao da se transportuje do
teritorije postupajuceg suda bez ostecenja.
-Moderna resenja o sprovodjenju dokaznog postupka predvidjaju I mogucnost raspravljanja I izvodjenja dokaza
putem video komunikacija.
-Dopusteno je, naime, da stranke raspravljaju putem video linka, pri cemu niti jedna od njih ne mora da se nalazi
u sudu pred kojim se rociste izvodi.
bitno je da se slika I ton direktno prenose u sud.
Na ovaj nacin moguce je saslusavati svedoke, stranke I vestake.

108
 SVEDOENJE
126. SVEDOK
A) POJAM I ZNACAJ
- Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.
-Cinjenice o kojima svedok iskazuje, su obicno one koje su se desile u proslosti, a samo izuzetno one koje
postoje u sadasnjosti.
- Svedok se razlikuje od vestaka, jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama, vec samo govorom iznosi
subjektivno opazanje.
- Svedok je najcesce, ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja
realnih dogadjaja ).
-Nema svaki svedok iste culne I intelektualne sposobnosti.
takodje, nema svaki svedokisto iskustvo I ne raspolaze istim znanjem kako bi pravilno shvatio dogadjaj koji se
odigrao u proslosti.

B) SPOSOBNOST DA BUDE SVEDOK

- Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku, odnosno lice koje moze u postupku da
bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ).
Svaki drugi polozaj lica u parnici je nebitan za mogucnost da se saslusa kao svedok.
- I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.
- Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi, pre svega, od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak:
da sudu iskaze o cinjenicama koje su predmet dokazivanja.
- Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta, niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ), od intelektualnog i
socijalnog polozaja, odnosa sa strankama, pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u
kojoj svedoci.
-Ovo sve mogu da budu okolnosti koje uticu na verodostojnost iskaza svedoka, ali ne I na samu dopustenost da
fizicko lice svedoci u postupku.
- Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari:
a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.
b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.

V) DUZNOSTI I PRAVA SVEDOKA

- Uopste.
- Svedok ima 4 duznosti u postupku u kome iskazuje kao svedok:
* duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.
- Ako se ne odazove pozivu, sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne novgcanu kaznu,ista
kazna se izrice svedokukoji se odazvao ali je odbio da svedoci.
- Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama.
-Zahtev za naknadu ovih troskova duzna je da u toku postupka istakne stranka.
-Protiv resenja o novcanoj kazni kao I resenja o obavezi naknade stete strankama svedok moze izjaviti zalbu, ali
zalba ne zadrzava izvrsenje resenja.

- Resenje o kazni moze da se opozove I to :

109
1. ako svedok naknadno pristane da svedoci ili
2. opravda svoj izostanak.
* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo, a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu
nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ).
-sud je duzan da opomene svedoka da je duzan da govori istinu I da ne sme nista precutati, kao I dag a upozori
na posledice davanja laznog iskaza.
* duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga
upozori i upozna sa posledicama ).
* duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti).

- OGRANICENJA.
-U pogledu duznosti svedocenja postoje I izvesna ogranicenja.
-Naime, duznost svedocenja je ustanovljena u cilju neometanog funkcionisanja pravosudnog sistema.
-Za izvesna lica medjutim postoji zabrana da se saslusaju kao svedoci u opstem interesu, dok druga lica mogu da
odbiju da svedoce, ili pak da uskrate odgovore na pojedina pitanja, ako su izuzetno bliska sa strankama ili pak sa
predmetom spora.
a) Zabrana saslusanja svedoka
- To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne, a ta zabrana prestaje kada
nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne.
b) Pravo na uskracivanje svedocenja, koje imaju:
- punomocnici stranaka,
- verski ispovednici,
- lekari,
- advokati, notari.
-Punomocnik stranke ima pravo da uskrati svedocenje o cinjenicama koje mu je stranka poverila bilo kada, I to
kako u tekucoj, tako I u svim drugim parnicama.
-Verski ispovedanici imaju pravo da uskrate svedocenje o cinjenicama koje im je stranka ili neko drugo lice
poverilo.
-Advokati, lekari, notary imaju pravo da uskrate svedocenje o cinjenicama koje su saznali u vrsenju svoje
delatnosti.
Kazivanje o takvim cinjenicama je k. delo, a prekrsaj kodeksa ovih profesija(advokati, notari) za sobom povlaci
disciplinsku odgovornost.
Ova lica bi trebala da uskrate svedocenje, cak I kada lice koje je poverilo svedoku neke cinjenice zahteva
suprotno.
- Predsednik veca je duzan da upozori o ovome doticna lica, ali propust da to uradi ne povlaci sankcije.
v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja
- Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postojeopravdani razlozi.

- Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj
sramoti, znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice.
-sud je duzan da svedoka upozori na njegovo pravo da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ted a o razlozima
saslusa stranke, ted a o tome donese resenje.
Na ovo resenje stranke nemaju pravo zalbe, dok svedok moze dag a pobija posebnom zalbom kojom mu se izrice
kazna.

110
- Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim
situacijama:
* kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok.
* o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka.
* o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom.
* o cinjenicama koje se ticu rodjenja, smrti ili sklapanja braka.
* kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu (postojanje k.
dela za koje se goni po sluzbeno duznosti)

G) POSTUPAK IZVODJENJA DOKAZA SVEDOCENJEM

a) Pozivanje svedoka
- Ovaj postupak pokrece stranka, koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok, te da navede
njegovo ime, zanimanje i boraviste.
U predlogu za izvodjenje dokaza saslusanjem svedoka, stranka je duzna da naznaci o cemu taj svedok treba da
bude saslusan.
-Svedoka poziva sud tako sto mu dostavlja pismeni poziv koji sadrzi:
1.ime I prezime pozvanog svedoka
2.vreme I mesto dolaska
3.predmet po kome se poziva
4.naznacenje da se poziva u svojstvu svedoka
5. upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka i
6. pouku o pravu na naknadu troskova
-sud moze da nalozi stranci da licno pozove svedoka cije je saslusanje odredjeno, ted a ga obavesti o mestu,
danu I casu odrzavanja rocista.
-ova odredba je neozbiljna a njen domasaj potpuno nejasan.
Postavlja se pitanje da li se na ovako neobavezno pozivanje svedoka primenjuju odredbe o njegovom
kaznjavanju za slucaj neopravdanog izostanka sa rocista.
-Izostanak svedoka sa rocistab za izvodjenje dokaza povlaci za sobom obavezno odlaganje rocista za gl.
raspravu, obavezu suda da odredi novi vremenski okvir parnice.
Tako, pokusaj da se parnica ubrza se pretvara u njegovu suprotnost.
b) Saslusanje svedoka
- Svedok iskazuje pred sudom, I to u sudskoj zgradi, na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ).
- Svedoci se saslusavaju pojedinacno,svaki od njih daje iskaz bez prisustva ostalih svedoka i iskljucivo usmeno, i
to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci.
-svedok se upita odakle mu je poznato ono o cemu svedoci.
Zatim I stranke mogu svedoku direktno da postavljaju pitanja kako bi se iskaz svedoka proverio, dopunio,
razjasnio I sl.
-predsednik veca ne bi trebalo da dopusti da se svedoku postavljaju sugestivna pitanja, kao I pitanja koja se ticu
teme dokazivanja.
-U parnici nije redak slucaj da se iskazi svedoka ne podudaraju.
U tom slucaju sud suocava svedoke.
Suoceni svedoci se zatim saslusavaju ponaosob o svakoj okolnosti o kojoj se ne slazu I njihov odgovor se unosi u
zapisnik.
-Za gluva lica I lica koja ne znaju jezik na kome se vodi postupak svedocenje se vrsi preko tumaca I prevodioca.

111
 D) PRAVO SVEDOKA NA NAKNADU TROSKOVA
- Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi, troskovi
ishrane, prenociste i izgubljena dobit ).
- Sud odmah upozorava svedoka na to pravo, a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu
troskova, a u suprotnom to pravo gubi.
- O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem, kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog
predujma, a ako predujam nije polozen, onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi
troskove u roku od 8 dana.
-Protiv resenja kojim je svedoku priznato pravo na naknadu troskova, stranka se moze zaliti, ali zalba ne
zadrzava izvrsenje.

DJ) POSEBNO O OCENI ISKAZA SVEDOKA

- Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.
- Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama, da li svedok cuti
da iznenada postavljana pitanja, da li menja verziju dogadjaja, da li je direktan.

-primeri za subjektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti dokaza :

ovde se radi o oceni licnih svojstava svedoka,
1. da li neko ima uticaj na sadrzinu iskaza,
2. kakav je interes svedoka za ishod spora, njegov odnos prema strankama
3. ceni se starosna dob svedoka,
4. njegova moc izrazavanja
5. inteligencija,moc zapazanja I secanja,
6. bitni su I moralni kvaliteti svedoka

OVERENA IZJAVA SVEDOKA U NOVOM ZPP-U (IZ NOVE KNJIGE 2017)

Ovo dokazno sredstvo treba razlikovati od izvorenja dokaza putem svedoka koji kazuje svoje znanje o
injenicama iskljuivo usmeno pred sudom.
ZPP nije klasifikovao poisanu izjavu svedoka kao posebno I novo dokazno sredstvo.
Ovde se ne radi ni o kakvom svedoenju, ve o itanju I tumaenju pisane izjave lica koje navodno ima saznanja
o injenicama o kojima se izvodi dokazivanje.
ZPP nije jasno I precizno odredio cilj, znaaj I domaaj izvoenja ovog dokaznog sredstva, koje inae nije
poznato evrokontinentalim pravnim sistemima.
Otuda su mogua 2 tumaenja:
1. prvo, da se radi o potpuno nezavisnom dokaznom sredstvu koje slui ubrzanju postupka, eliminaciji
nepotrebnog izvoenja utvrenja injenica svedoenjem koje slui za bolju pripremu glavne rasprave.
U tom smislu izvoenje ovog dokaza mogu da predloe I same stranke, ted a u tom smislu u tubi, odgovoru na
tubu, replici, duplici I na pripremnom roitu za glavnu raspravu dostavljaju sudu ovakve pisane izjave.
Ovo shvatanje odgovara cilju institute u anglosaksonskim pravnim sistemima.
2. drugo shtvanje temelji se na dogmatikoj I teleolokoj analizli normi ZPP-a.
Naime nema sumnje da stranke predlau izvroenje kakvog dokaza kojim potkrepljuju svoje injenine tvrdnje.
Takoe, nema sumnje da stranke ne mogu da predloe izvoenje dokaznog sredstva koje Zakon ne predvia.
S druge strane, o tome koji e se dokazi izvesti na glavnoj raspravi odluuje reenjem iskljuivo sud u okviru
reenja o odreivanju vremenskog okvira parnice.
Dakle tek na pripremnom roitu za glavnu raspravu.
Takoe o izvoenju ovog dokaza ponaosob sud donosi reenje kojim se odreuje I THEMA PROBANDI.

112
Najzad, izvoenje dokaza putem sasluanja svedoka izvodi se neposredno, na roitu.
zakon ne predvia izriito da stranke mogu da predloe da se izvoenje dokaza svedoenjem sprovede I na
drukiji nain.
Odatle proizlazi da sud moe, po slubenoj dunosti, da odredi izvoenje dokaza itanjem pisane izjave svedoka,
ek u situaciji kada nije mogue ili kada je necelishodno ekati da se odreeno lice saslua kao svedok (npr. kada
ivi u inostranstvu)
Otuda I reenje sadrano u Zakonu koje predvia da sud moe da odlui, bilo po slubenoj dunosti, bilo na
zahtev stranke da se ovakav svedok saslua I putem video linka.
Zakon predvia da pisana izjava svedoka moe da se podnese sudu bilo na zahtev stranke, bilo na zahtev suda.
Jer prethodno bi sud morao da ve donese reenje o izvoenju dokaza itanjem pisane izjave svedoka.
Kako god, pisana izjava svedoka mora da sadri Zakonom predviene nune elemente, I mora da bude sainjena
u Zakonom propisanoj formi.
Izjavu mora da overi sud ili notar, pri emu su ovi organi duni da upozore svedoka sa pravima I dunostima koje
se odnose na izvoenje dokaza putem svedoka (dunost kazivanja istine, mogunost uskraivanja odgovora na
pojedina pitanja itd.)
to se tie sadrine, pisana izjava svedoka mora da sadri sline podatke koji se odnose na iskaz svedoka dat
pred sudom.
Tako osim iskaza o injenicama koje se dokazuju, svedok mora da napie I odakle su mu te injenice poznate,
ted a u izjavi navede u kakvom je odnosu sa parninim strankama.
Sud moe da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu da svedoi pred sudom u pravom smislu rei, to takoe
ukazuje da je zakonodavac imao u vidu iskaze fizikih lica koji su dravljani Rs, ali imaju prebivalite u
inostranstvu, te povremeno navraaju u domovinu.
Vezano sa dokaznom snagom izjave svedoka koja je data pred sudom ili notarom u inostranstvu notar sa
seditem u inostranstvu bio bi duan da sarauje sa notarom ije je sedite u RS kako bi pisana izjava svedoka
sainjena u inostranstvu mogla da udovolji zahtevima postavljenim u ZPP
Pisana izjava svedoka sainjena suprotno gore navedenoj normi ne bi mogla da ima nikakvu dokaznu snagu u
postupku pred sudovima RS.

127.PISANA IZJAVA SVEDOKA (AFFIDAVIT)

-Ovo dokazno sredstvo treba razlikovati od izvodjenja dokaza putem svedoka koji iskazuje svoje znanje o
cinjenicama iskljucivo usmeno pred sudom.
-Imanentno je anglosaksonskim pravnim sistemima gde se koristi u fazi pripremanja rocista za glavnu raspravu.
Stranke su tada duzne da razmene pismene izjave svedoka.
Na rocistu za gl. raspravu ovakvog svedoka ispituje samo suparnicka strana.

ZPP
-ZPP nije klasifikovao pisanu izjavu svedoka kao posebno I novo dokazno sredstvo.
Naprotiv, odredbe o ovakvom nacinu svedocenja su smestene u delu koji se odnosi na izvodjenje dokaza putem
svedoka.
-ZPP nije jasno I precizno odredio cilj, znacaj I domasaj izvodjenja ovog dokaznog sredstva koje, inace nije
svojstveno evropskokontinentalnim pravnim sistemima.
-Odatle su moguca dva tumacenja.

113
-Prvo, da se radi o potpuno nezavisnom dokaznom sredstvu koje sluzi ubrzanju postupka,eliminaciji nepotrebnog
izvodjenja utvrdjenja cinjenica svedocenjem.

-u tom smislu, izvodjenje ovog dokaza mogu da predloze I same stranke, ted a u tom smislu u tuzbi, odg.
na tuzbu, replici, duplici I na pripremnom rocistu za gl.
raspravu dostavljaju sudu ovakve pisane izjave.
-Ovo shvatanje odgovara cilju institute u anglosaksonskim pravnim sistemima.

-Drugo shvatanje se temelji na dogmatickoj I teleoloskoj analizi normi ZPP-a.

Naime, nema nikakve sumnje da stranke predlazu izvodjenje kakvog dokaza kojim potkrepljuju svoje cinjenicne
tvrdnje.
Takodje, nema sumnje da stranke ne mogu da predloze izvodjenje kakvog dokaznog sredstva koje Zakon ne
predvidja.
-S druge strane o tome koji ce se dokazi izvesti nag l. raspravi odlucuje resenjem iskljucivo sud u okviru resenja o
odredjenju vremenskog okvira parnice.
Dakle, tek na pripremnom rocistu za gl.
raspravu.
-Najzad, izvodjenje dokaza putem sslusanja svedoka izvodi se neposredno, na rocistu.
Zakon ne predvidja izricito da stranke mogu da predloze da se izvodjenje dokaza svedocenjem sprovede I na
drugaciji nacin.
-Odatle proizlazi da sud moze, po sl. duznosti , da odredi izvodjenje dokaza citanjem pisane izjave svedoka, tek u
situaciji kada nije moguce ili kada je necelishodno cekati da se odredjeno lice saslusa kao svedok (nprZivi u
inostranstvu)
-Bilo kako bilo, pisana izjava svedoka mora da sadrzi zakonom predvidjene nuzne elemente, te mora da bude
sacinjena u zakonom propisanoj formi.
-Tako, izjavu mora da overi sud ili notar, pri cemu su ovi organi duzni da upozore svedoka o pravima I duznostima
koje se odnose na izvodjenje dokaza putem svedoka
(duznost iskazivanja istine,mogucnost uskracivanja odgovora na pojedina pitanja I sl)
-Sto se tice sadrzine, pisana izjava svedoka mora da sadrzi slicne podatke koji koji se odnose na iskaz svedoka
dat pred sudom (nprsvedok mora da napise I odakle su mu te cinjenice koje je naveo poznate)
-Sud moze da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu da svedoci pred sudom u pravom smislu reci.
-Sto se tice izjave svedoka koja je data pred sudom ili notarom u inostranstvu, da bi ona imala dokaznu snagu
pred sudovima u R.Srbiji, notar sa sedistem u inostranstvu bi bio duzan da tesno saradjuje sa notarom u R.
Srbiji kako bi pisana izjava svedoka sacinjena u inostranstvu mogla da udovolji zahtevima postavljenim u ZPP-u.
Pisana izjava svedoka sacinjena suprotno pravilima predvidjenim u ZPP ne bi mogla da ima nikakvu dokaznu
snagu u postupku pred sudovima u R.Srbiji.

114
 128.VESTAK
A) POJAM I ZNACAJ
-Cinjenice se u parnici utvrdjuju na osnovu primene opstih stavova iskustva.
Za to nije potrebno nikakvo posebno strucno znanje.
- Ako sud ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu, nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim
strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze.
- Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno, kao da se radi o svedoku, za slobodnu ocenu dokaza ostaje
malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno
znanje
-.
Zbog ovakvog znacaja ucesca vestaka u postupku, pravila o izuzecu sudija I sudija porotnika primenjuju se
mutatis mutandis I na izuzece vestaka.
-Takodje, vestaci nedopusteno prekoracuju zadatak vestacenja, te u praksi daju I svoje pravne zaklucke koje bi
sud trebalo da zanemari.
- Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida:
* kao pomocnik suda- vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze (
analiza krvi ).
* kao dokazno sredstvo- koje se koristi radi razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).
-Najzad, vestak je I tehnicki savetnik stranke.

B) SPOSOBNOST DA SE BUDE VESTAK

-Svojstvo vestaka moze imati fizicko lice,ali I pravno lice, pod uslovom da ispunjava uslove za imenovanje I upis u
Registar sudskih vestaka shodno odredbama Zakona o sudskim vestacima.
-Na rocistu uvek ucestvuje vestak- fizicko lice, cak I kada je vestacenje povereno pravnom licu.

V) POSTUPAK ODREDJENJA VESTAKA

- Izbor vestaka moze da ucini vec tuzilac, ted a njegov nalaz I misljenje prilozi kao dokaz uz tuzbu.
iako je izbor vestaka ucinio tuzilac, vestak je I tada duzan da svoj nalaz I misljenje da savesno, lege artis.
-Sud je obavezan da nalaz I misljenje ovako imenovanog vestaka dostavi suprotnoj strain (tuzenom) na
izjasnjavanje.
-Tuzeni,takodje, moze u odgovoru na tuzbu ali I u nekom kasnijem podnesku, sve do zakljucenja pripremnog
rocista za glavnu raspravu, da imenuje svog vestaka, koji ce izraditi nalaz I misljenje.
-Pisani nalaz I misljenje vestaka stranke mogu da priloze I uz repliku I dupliku.
-Sud moze (dakle, nije duzaa) da odredi da se izvede dokaz citanjem pisanog nalaza I misljenja vestaka kojeg su
imenovale stranke, nakon sto se suprotna stranka o takvom nalazu I misljenju izjasnila, ilinje propustila pak da to
ucini.
-ako sud dopusti izvodjenje dokaza vestacenjem putem vestaka kojeg su imenovale stranke, na njegovo
izvodjenje imaju se primeniti sva pravila koja vaze za slucaj da je vestaka odredio sud.
-U sl. izvodjenja dokaza vestacenjem javlja se problem isuvise kratkih rokova za preduzimanje parnicnih radnji.
To po pravilu predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.
-tako, vestak koga je imenovao tuzilac moze neograniceno da priprema svoj nalaz I misljenje, dok tuzenom ostaje
svega 30, odnosno jos dodatnih 30 dana do pripremnog rocista za glavnu raspravu, kada je duzan da podnese
nalaz I misljenje vestaka koga je sam imenovao.

115
 ODREDJENJE VESTAKA

(STRANAKI VETACI PO NOVOM ZPP-U?)

POSEBNO ISPITNO PITANJE?
-Vestaka u prvom redu odredjuje sud u skladu sa sporazumom stranaka.
-Predlog da se izvede dokaz vestacenjem stranke su duzne da podnesu najkasnije do zakljucenja pripremnog
rocista za gl. raspravu.
Postupak tece tako da stranka sama sudu predlaze vestaka, predmet I obim vestacenja.
druga stranka moze o takvom predlogu da se izjasni.
-U sl. nesaglasnosti stranaka o
- licu koje bi trebalo da bude odredjeno za vestaka,
- kao I o predmetu I obimu vestacenja,
o odredjenju vestaka odlucuje sud.
-Isto vazi I kada sud nadje da je vestacenje slozeno.
Tada odredjuje vestaka sam, nezavisno od sporazuma stranaka.
-Pravilo je da se vestacenje poverava samo jednom vestaku.
Sud moze da odredi dva ili vise vestaka, ako oceni da je rec o slozenom vestacenju.
-Vestak se po pravilu odredjuje iz reda stalnih sudskih vestakaza odredjenu vrstu vestacenja.
Ipak sud za vestaka moze da odredi I lice koje se ne nalazi na toj listi, osim ako stranke nisu postigle sporazum o
licnosti vestaka.
-Sud odredjuje vestacenje resenjem.
To resenje mora da sadrzi:
1. ime, prezime I zanimanje vestaka,
2. predmet spora, predmet I obim vestacenja
3. I rok za dostavljanje nalaza I misljenja u pisanom obliku.
-Prepis resenja sud ce dostaviti vestaku zajedno sa pozivom na rociste za gl. raspravu.
-protiv resenja kojim se odredjuje vestak nije dozvoljena zalba.
-sud je u resenju duzan da upozori vestaka da je duzan da vestacenje uradi prema pravilima struke, objektivno I
nepristrasno.
U tom resenju sud upozorava vestaka o posledicama propustanja da izradi svoj nalaz I misljenje, njegovog
neopravdanog odsustva sa rocista, o pravu na naknadu troskova I pravu na nagradu.
-Rok za izradu nalaza I misljenja vestaka je sudski, izuzetno kratak (60 dana) I neproduziv.
Odredjenje ovako kratkog roka I nemogucnodt njegovog produzenja je kontraproduktivno u odnosu na nacelo
efikasnosti sudjenja.
Jer, kratak rok iskljucuje temeljnost I pretpostavlja manjakavost u nalazu I misljenju vestaka.
To opet ima za posledicu odredjenje novog vestacenja.
-Sud moze da odredi vestacenje I po sluzbenoj duznosti samo ako je to izricito propisano zakonom.
-Sud to nece da ucini ako su stranke propustile da na vreme predloze vestacenja.
Ako one to ne ucine ili, pak, ne predujme troskove koji su neophodni za vestacenje ili se pak, ne podvrgnu
vestacenju, sud ce o postojanju cinjenice koja je trebalo da se utvrdi vestacenjem da odluci primenom pravila o
raspodeli tereta dokazivanja

116
 V) DUZNOST VESTACENJA I DUZNOSTI VESTAKA
- U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.
- Odbijanje da se vrsi vestacenje,prekoracenje roka, neopravdan izostanak vestaka sa rocista povlaci za sobom
represivne mere suda prema vestaku, kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time
prouzrokovao.
- Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i
misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ).
- Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka, ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom
roku.
- Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze
da uskrati svodocenje, ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.
- Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ).
- Obaveza vestaka je licna, tjne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu, ali moze da angazuje pomocnike.
- Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je
postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.

G) IZVODJENJE DOKAZA
a) Nalaz i misljenje
- osnovni zadatak vestaka je da izradi nalaz I misljenje.
-Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.
-Vestak je duzan da svoj pisani nalaz I misljenje dostavi sudu najkasnije 15 dana pre dana odrzavanja rocista.
- Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga
predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ).
- Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu
raspravu.
- Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s
raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud, a ne vestak.
- Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja, a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da
utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ).
- Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice, a na te cinjenice vestak
primenjuje stavove i pravila svoje struke.
- Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( nprmisljenje je nejasno, nepotpuno.
.
.
), sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.
- Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja, od
donosi resenje da se vestacenje ponovi ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba).
PRIMEDBE NA NALAZ I MISLJENJE VESTAKA
-Svaka stranka ima pravo da stavi prigovor na nalaz I misljenje vestaka.
Stranka je duzna da najavi isticanje prigovora, a sud stranci odredjuje rok za izradu pisanog prigovora.
-U tu svrhu stranka moze sama da angazuje drugog vestaka (tehnicki savetnik) ciji zadatak moze da obuhvati ne
samo izradu prigovora,vec I izradu novog nalaza I misljenja.
Sud je duzan da o primedbama I novom nalazu I misljenju the.
Savetnika raspravlja na rocistu.

117
-Cilj ove rasprave je da sud pokusa da usaglasi misljenje I nalaz vestaka kojeg je odredio suds a
primedbama,odn nalazom I misljenjem tehnickog savetnika.
Sud na rocistu moze da procita nalazi misljenje tehnickog savetnika kao I da mu dopusti da ucestvuje na rocistu.
-Ovakav vestak, tehnicki savetnik, nije zastupnik stranke niti moze u njeno ime da preduzima parnicne radnje.
On je samo sekundarni ucesnik u postupku ciji je zadatak da odgovaranjem na pitanja suda I stranaka pruzi
dodatna objasnjenja vezana za svoj nalaz I misljenje.
-Ako sud na rocistu ne uspe da usaglasi nalaze I misljenja ili ako smatra da oba nalaza I misljenja ne daju osnov
za shvatanje das u cinjenice dovoljno raspravljene, tada ce sud da odredi novo vestacenje koje poverava novom
vestaku.
b) Saslusanje vestaka
- Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.
- Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i
misljenja.
- Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.
- Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom
postupku.
- Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka, usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini, to znaci da sud nije
omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza, te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ).

D) OCENA DOKAZA
- Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno, tjne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza
vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ).
Naprotiv, on je duzan I sam, primenom drugih dokaznih sredstava da oceni da li su cinjenice koje je utvrdio
vestak u nalazu tacne ili ne.

DJ) PRAVO VESTAKA NA NAKNADU TROSKOVA I NAGRADU

-Osim prava na naknadu troskova koja mu pripada kao I svedoku, vestak ima I pravo na izgubljenu zaradu,
troskove vestacenja kao I na nagradu za izvrseno vestacenje.
-Na placanje nakanade troskova I nagrade vestaku primenjuju se ista pravila kao I za placanje nakande troskova
svedoku.

TUMAC
-Posebnu vrstu vestaka predstavlja tumac.
-Tumac je lice koje pomaze sudu u komunikaciji sa drugim subjektima u postupku.
Jer ova lica iz nekog razloga ne mogu fakticki da preduzimaju radnje u postupku (neznanje jezika, gluva I nema
lica).
-Na tumace se primenjuju sva pravila koja vaze za vestake.

53. STRANACKI VESTACI U NOVOM ZPP-U

Svaka stranka moze do zakljucenja prip.roc. za gl.raspravu da imenuje drugog vestaka.
On je tehnicki savetnik stranke koji izradjuje prigovor, nov nalaz i misljenje.
O prigovoru se raspravlja na rocistu.
On je sekundarni ucesnik u postupku ciji je zadatak da odgovaranjem na pitanja suda pruzi dodatna objasnjenja
vezana za svoj nalaz i misljenje.

Sud moze da odredi da se izvede dokaz citanjem pisanog nalaza i misljenja vestaka kojeg su imenovale stranke,
nakon sto se suprotna strana o takvom misljenju i nalazu izjasnila/propustila da to ucini.
Ako se ne usaglase sadrzinski razliciti nalazi i misljenja, donosi se resenje o novom vestacenju.
Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka na nalaz i misljenje.
Ako to ne ucini, to pretstavlja apsolutno bitnu povredu p.p.

118
 130.TERET TVRDNJE I TERET DOKAZIVANJA
UVODNA RAZMATRANJA

-Sud moze da primeni normu materijalnog prava,tacnije pravnu posledicu koju stranke zahtevaju, samo ako utvrdi
das u nastupile sve cinjenice iz dispozicije konkretne materijalnopravne norme.
-Sud saznaje odlucujuce cinjenice od stranaka, te van ovih cinjenica moze da utvrdjuje jos samo one cinjenice
koje su od znacaja za osnovanost tuzbenog zahteva.
-Ako odlucne cinjenice medju strankama nisu sporne, sud je duzan da ih bez raspravljanja uzme u podlogu svoje
odluke I moze bez odrzavanja pripremnog rocista za glavnu raspravu meritorno da okonca parnicu.
-Ako su medjutim cinjenice sporne, izvodi se dokazni postupak.
-Rezultat dokaznog postupka moze ponekad da nametne potrebu da se primene pravila o teretu dokazivanja.
Pravila o teretu dokazivanja su sistematski povezana I uskladjena sa pravilima o teretu tvrdnje.

- TERET TVRDNJE
- Kako se parnica, po ZPP-u iz 2004.
, odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela, pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod
parnice.
- Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.
- Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ), kao i podelu
procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ).
- Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev, ali i cinjenice kojima
osporava navode svog protivnika.
-Pravila o teretu tvrdnje proizlaze vec iz odredbi zakona koji regulisu obavezni sastav tuzbe I odgovora na tuzbu.
- Tako, tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog
zahteva, dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra
da tuziocevo pravo nije ni nastalo, da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.
- Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu
pravnu posledicu, pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao
da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene
posledice ).
- Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski, s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj
raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama, tako da je nemoguce da i sud i
stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.

- TERET DOKAZIVANJA
A) Pojam i zadatak
- Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak:
--> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev.
--> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti.
--> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i
postoji u stvarnosti ili ne.
- Po pravilu, u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu, parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret
dokazivanja.

119
- Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne
norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.
- Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna.
- Stoga, pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje
odredjene cinjenice, pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka.
-Kao I kod tereta tvrdnje, razlikujemo:
1.subjektivni teret dokazivanja i
2. objektivni teret dokazivanja

135. PREKID I ZASTOJ POSTUPKA

-Sud je duzan da jednom zapoceti parnicni postupak okonca bez odugovlacenja I sa sto je moguce manje
troskova.
-Medjutim tokom trajanja postupka mogu da nastupe okolnosti koje sprecavaju nesmetano odvijanje parnice.
Priroda tih okolnosti moze da bude pravna (nestanak neke od procesnih predpostavki) ili fakticka.
Takodje, sud moze da nadje da nije celishodno da za odredjeno vreme nastavi sa vodjenjem postupka.
-Dakle, postoje tri vrste okolnosti koje mogu da dovedu do prekida ili zastoja u postupku.
-prekid I zastoj u postupku se razlikuju po obimu pravnih posledica koje proizvode.

- PREKID POSTUPKA
- Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda.
- Ex lege postupak se prekida:
a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice:
* smrt stranke.
* gubitak parnicne sposobnosti stranke
* smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje.
* prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica.
* nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije.
b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti).
- Sud moze i ne mora da prekine postupak kada:
--> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju.
--> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ).
- Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je
deklarativne prirode.
- Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215.
ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno.
-Stranke imaju pravo da izjave posebnu zalbu na resenje o prekidu postupka, osim ako je sud na rocistu odbio
zahtev za prekid postupka I odlucio da postupak odmah nastavi.
-Ova pravila se ne primenjuju u postupku pred drugostepenim sudom.

A) DEJSTVO PREKIDA POSTUPKA

- Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da
preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ).
-Sudu je zabranjeno da preduzima bilo kakve procesne radnje.
- Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista.
takodje, dostavljnje izvrseno pre nego sto je nastupio prekid postupka ne proizvodi vise dejstvo I mora da se
ponovi.

120
- Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese
odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave.
-Zabrana preduzimanja procesnih radnji se odnosi I na stranke, ali je ona relativna.
Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj
stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi.
- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno
nastavak prekinutog postupka.
- Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji.
- Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za
vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ).
- Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo
prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.
.
- S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane.

B) NASTAVAK PREKINUTOG POSTUPKA

- Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po
zahtevu stranke.
- Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad.
- Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio
prekid postupka.
- U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi.
- Tako, kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici,
staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili
kada ih sud na to pozove.
- Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o
nastavku prekinutog postupka.
Nije neophodno da ceka okoncanje ostavinskog postupka iza smrti stranke.
- Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu
naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom.
- Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom
pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog
pitanja ).

- ZASTOJ U POSTUPKU
-Sud zastaje sa postupkom samo kada je to izricito predvidjeno zakonom.
Zakonodavac je izbacio mogucnost da do zastoja u postupku dodje iz razloga celishodnosti, zeleci da na taj nacin
pospesi efikasnost u parnici.
-Uprkos tome do zastoja u postupku dolazi uvek kada postoje smetnje za punovazno preduzimanje parnicnih
radnji, kada je neophodno da se obezbedi postovanje osnovnih procesnih nacela I sl.
-Razlozi za zastoj u postupku su mnogobrojni I nisu sadrzani samo u ZPP, vec I u drugim materijalnim zakonima
koji sadrze procesne norme.
-Tako, sa postupkom se zastaje:
1. kada je nadlezni sud prvog stepena doneo zahtev za delegaciju nadleznosti
2. kada sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzece
3. kada sud obezbedjuje uredno zastupanje parnicno nesposobne stranke
4. kada se po zalbi odlucuje o resenju kojim je usvojen predlog za vracanje u predjasnje stanje
5. kada VKS resave sporno pravno pitanje
6.kada javni tuzilac stupa u parnicu kao umesac

121
7.kada sud donese resenje kojim nije dopustio zakljucenje sudskog poravnanja
8. kada stranke u toku parnice pokrenu postupak medijacije
9. do pravnosnaznosti medjupresude
10.kada sud odlozi donosenje presude zbog propustanja kako bi prikupio potrebna obavestenja
- Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog
opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom.
- Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu.
- Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda.
-Sud u resenju navodi I vreme za koje se zastaje sa postupkom, a nastavlja postupak takodje po sluzbenoj
duznosti.
-Protiv resenja suda nije dopustena posebna zalba.
- U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako:
--> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
--> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.
-A suprotno, parnicne radnje koje bi preduzele stranke nemaju dejstva prema drugoj stranci, isto kao I kod
prekida postupka.
-Odredbe ZPP o zastoju u postupku ne primenjuju se u postupku pred drugostepenim sudom.

136. PRETHODNO PITANJE

A) POJAM I VRSTE
- Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog
subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja.
-U parnicnom postupku prejudicijelno pitanje logicki predhodi resenju merituma, odnosno glavnog pitanja o
osnovanosti tuzbenog zahteva
- Prethodno pitanje je uvek:
a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno.
b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju
opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda.
v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na
koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica.
- Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( nprplacanje cene ), prethodno mora da odluci da li je
ugovor punovozan ( prethodno pitanje ).
- Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom
pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ).
-Predhodno pitanje moze da bude gradjanskopravne priride, tako da se o njemu po pravilu odlucuje u
gradjanskosudskom postupku.
- Medjutim, ono moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju,
civilni sud apsolutno nenadlezan.
- Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo.
T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna
stvar).

122
 B) SISTEMI RESAVANJA PRETHODNOG PITANJA
-U evropskokontinentalnim sistemima postoje tri sistema resavanja predhodnog pitanja u parnici.
- U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti.
- Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa.
- U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem
za postupak u kome se ono postavi.
- Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju
kao o glavnom.
- Mesoviti sistem ( vazi kod nas ).
- U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani
organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti.
- I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog
organa.
a) Nereseno prethodno pitanje

- Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako
o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom
pitanju resava kao o glavnom.
- Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak,
sud moze, prema svojoj oceni,
ili sam da resi prethodno pitanje
ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa.
- Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih
odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.
- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva,
uvek se resava kao o glavnom pitanju.
- Parnicni sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju
( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ).
- Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka
javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta u postupku ili laznog
iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu ili podneskom.
b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje
- Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o
prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud.
- Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu
povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke.
- Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu
povredu odredaba ZPP-a.
-Ako bi odluka suda o predhodnom pitanju bila ukinuta, to predstavlja razlog za ponavljanje parnicnog postupka.
- Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju
kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ).
- Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom
vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka.

123
 V) Odluka suda o prethodnom pitanju

- Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje.
- Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je
to pitanje reseno.
- O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku
prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude

139. KONDEMNATORNA PRESUDA

- Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist
svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje, propustanje ili trpljenje.
- Ovo je jedina vrsta presude gledano prema vrsti pravne zastite koju pruza,koja proizvodi dejstvo izvrsnosti,
odnosno koja je podobna za prinudno izvrsenje.
- Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.
- Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave.
- Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.
- Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu, cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili
uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku.
- Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak, tuzeni ce moci da se u
tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.
- Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv paricioni rok, rok u kome stranka koje je obavezana na
cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje, mada je i tu ponekad neophodan
ovaj rok; nprkada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ).
- Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.
- On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ).
- Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana, ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno.
U menicnim I cekovnim sporovima on iznosi 8 dana.
- Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog
davanja, ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.
-U sporovima zbog smetanja poseda, zbog prirode predmeta spora, sud moze da odredi I kraci paricioni rok, a
moze I da naredida se cinidba ispuni odmah.
- Paricioni rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja presude stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno, a
prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana od dana prijem otpravka presude, ukoliko
zalba nije ulozena ).

124
 140. DEKLARATORNA PRESUDA
- Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan, bilo pozitivni bilo negativni.
- Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).
- Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji, odnosno ne
postoji.

141. KONSTITUTIVNA (PREOBRAZAJNA) PRESUDA

- Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.

- Za ove presude je karateristicno da, nastupom njihove pravosnaznosti, stvaraju, menjaju ili okoncavaju odredjeni
pravni odnos ili pravno stanje.
- Ne proizvode dejstvo izvrsnosti, ali deluju uvek erga omnes.
- Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava

142.POTPUNA I DELIMICNA PRESUDA

- POTPUNA PRESUDA
- Kada sud oceni da je predmet raspravljen, donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su
istaknuti tokom pranice, kako glavnim, tako I sporednim.
- To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna
posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.

- DELIMICNA PRESUDA
A) Pojam i smisao
-Zakon ovlascuje sud da ne odluci istovremeno u jednoj presudi osvim zahtevima istaknutim u parnici, vec samo
o nekima od njih.
-Pravilo je medjutim, da sud odlucuje samo potpunom presudom.
- Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise
istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje, tada sud moze, ali i ne mora, da donese delimicnu presudu.
- Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip
ekonomicnosti ).
- Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve
istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ).
B) Pretpostavke za donosenje
- Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli
procesnu gradju.
-Naime,donosenje delimicne presude je dopusteno samo onda kada nepostoji opasnost da nastane
kontradiktornost u tenoru delimicne I konacne presude.
-S toga, sud je duzan da tacno podeli procesne zahteve, tako da se tacno zna o kom procesnom zahtevu ili,pak,
njegovom delu se donosi delimicna presuda.
- Donosenje delimicne presude je moguce:

125
a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo
za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10 000 dinara.
T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene, pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati, a ostatak za dve godine.
Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ).

b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( nprT tuzi S za naknadu stete od 100 000 hiljada, pri cemu
zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete, a ostatak za nematerijalnu stetu.
Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).

v) u slucaju prostog suparnicarstva ( nprT zahteva naknadu stete od C i C1, pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).
g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe
( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).

d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora, kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde,
medjutim, nije moguce doneti delimicnu presudu, ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ).

dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.

e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva, odnosno povuce tuzbu u
delu tuzbenog zahteva.
-U ovakvim slucajevima moguce je doneti presudu na osnovu priznanja, odnosno odricanja, samo ako to zahteva stranka kojoj to pravo
pripada.

V) POSTUPAK ZA DONOSENJE DELIMICNE PRESUDE

- Po pravilu, delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi, ali i
cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje.
-Prilikom ocene, sud uzima u obzir velicinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.
-Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada je deo zahteva sazreo za odluku na osnovu dispozicionih
parnicnih radnji stranaka.
Dakle, kada se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva,ili kada povuce tuzbu u jednom delu, ili ako tuzilac prizna
deo tuzbenog zahteva, sud bi bio duzan da donese delimicnu presudu.
-Kada donese delimicnu presudu, sud ne odlucuje o troskovima spora.
Troskovi postupka se obracunavaju I raspodeljuju na stranke prema konacnom ishodu parnice.

145.DOPUNSKA PRESUDA
A) POJAM I SMISAO
- Dopunska presuda je vrsta delimicne presude, medjutim, sud ne deli procesni materijal,ni kvantitativno ni
kvalitativno, vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku.

B) PRETPOSTAVKE I POSTUPAK ZA DONOSENJE

- Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u
potpunosti o troskovima postupka.
- Dopunska presuda ne sledi ex officio, vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude.
- Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude
kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima.
- Sud moze, ali i ne mora, ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan, da zakaze glavnu raspravu ( ona
je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova, ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako
se radi o necem drugom ).

126
- Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbacice ili odbice
predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ).
- Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna, konacna.
-Protiv nje je moguce da se izjave svi pravni lekovi kao I protiv svake presude.
-S druge strane, samostalnost dopunske presude se ogleda I u tome sto njeno donosenje, odnosno nedonosenje
nema nikakv uticaj na tok parnice o kojoj je odluceno presudom koja se dopunjuje.
Naime, rokovi za pravne lekove I tok postupka po pravnim lekovima protiv ove presude, teku nevezano od toga
da li je ili ne doneta dopunska presuda.
- Ako predlog stranke za donosenje dopunske presude ne bude usvojen, stranka moze, u pogledu zahteva o
kome nije odluceno, da pokrene novu parnicu.
-Isto vazi I kada stranka propusti da predlog podnese o roku, jer se tada smatra da je tuzba u tom delu povucena.
V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe
- Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a.
- Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi
zalbu protiv presude ( a moze i jedno i drugo ).
-U ovakvoj situaciji sud je duzan da postupi na sledeci nacin:
Prvo,sud nece dostavljati zalbu drugostepenom sudu, I to sve dok ne resi o predlogu za donosenje dopunske
presude.
Drugo,,ako taj predlog odbije, a predlagac protiv takvog odbijajuceg resenje izjavi zalbu, prvostepeni sud ce
dostaviti drugostepenom I zalbu protiv presude I zalbu protiv resenja kojim se odbija donosenje dopunske
presude.
- Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita, takva zalba ce se
smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ).

147.PRESUDA NA OSNOVU PROPUSTANJA

( KONTUMACIONA PRESUDA )

I PRESUDA NA OSNOVU IZOSTANKA

-U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo
na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).

A) OPSTA RAZMATRANJA
- Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu, uveden ZPP iz 2004 god.
i veoma je kritikovan.
- Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje.
- Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev, on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze.
- U suprotnom, sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet, sto stvara uslov za donosenje presude zbog
propustanja.
- Istovremeno, zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.
- Donosenje presude zbog propustanja ima smisla, dakle, samo u sistemu sa obaveznim advokatskim
zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo
angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ).
-Takodje, uporedno pravo ne poznaje izolovano presudud zbog propustanja, bez presude na osnovu izostanka.
One obe cine celinu I predstavljaju sankciju za obe stranke (ne samo tuzenog) za njihovo pasivno drzanje u
parnici.
-Presuda zbog izostanka je u nas opsti parnicni postupak uvedena ZPP 2011 god.

127
 B) RATIO
- U parnicnom postupku, stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje, vec njih samo pogadjaju procesni
tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju, vec jedino pasivna stranka moze
na snosi negativne posledice nedelovanja ).
- Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje
u postupku.
- Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija
stranka sankcionise.
- Kada tuzeni ne da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema, sud moze da donese presudu zbog
propustanja.
- Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.
- Pasivno drzanje tuzenog znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca.
-Fikcija priznanja istinitosti cinjenica nikako ne znaci da je tuzeni priznao tuzbeni zahtev kao osnovan.

V) PRETPOSTAVKE ZA DONOSENJE
- Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni:
a)procesnopravni
b)materijalnopravni i
c)posebni uslovi za donosenje ovakve presude

a) Procesnopravni uslovi
- Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu
dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno, ali podrazumeva se ).
- Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene, sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac
podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu, i ne otkloni taj nedostatak ).

b) Materijalnopravni uslovi

- Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva.

- Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac
podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama; da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje
su navedene u tuzbi.
- Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju
upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu.
- Ako to nije slucaj, sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.
-Naprotiv, ako je tuzba nekonkludentna, sud ce zakazati pripremno rociste I doneti presudu kojom se tuzbeni
zahtev odbija kao neosnovan.
-Dakle, presudom donetom na osnovu propustanja ne moze da se odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.
Ovom presudom, naime, tuzbeni zahtev samo moze da se usvoji.
-Razlikovanje je vazno zbog razlicitih razloga za zalbu protiv jedne, odnosno druge vrste presude.
- Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog
propustanja, a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.
-Sud moze da donese presudu zbog propustanja I kada tuzeni u odgovoru na tuzbu iznese kakve procesne
prigovore, ali ne ospori sustinski tuzbeni zahtev.

128
 v) Posebni uslovi ( smetnje )
- Za donosenje presude zbog propustanja moraju, odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi:
--> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja
dostavljanja odgovora na tuzbu o roku
--> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku.
-Takodje,donosenje presude zbog propustanja je iskljuceno I u nekim posebnim parnicnim postupcima, kao sto
su bracni sporovi, maternitetski I paternitetski sporovi.
--> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese
odgovor na tuzbu ( nprprirodne katastrofe ).

G) POSTUPAK ZA DONOSENJE PRESUDE ZBOG PROPUSTANJA

- Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi.
- Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca, jer se ona donosi bez odrzavanja rocista.
- Medjutim, sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ), ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba
uredno urucena, ali se zna da mu je otposlata.
- Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne
navode tuzioca kao istinite, vec i da povlaci za sobom i prekluziju.
- Naime, tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni
zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ).
- Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan
javnom poretku.
- U vezi donosenja presude zbog propustanja, zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje.
- Naime, predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta, sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac
moze da preinaci tuzbu.
- Ovakvo resenje je jako lose, jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u
pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi, a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu
konkludentnosti tuzbe.
- Poznato je i da preinacenje tuzbe, nakon sto se ona dostavi tuzenom, zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga
nema, te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ).

DJ) OBLIK I DEJSTVO

- Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda, a sud u obrazlozenju navodi samo razloge
kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.
- Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.

E) PRAVNI LEKOVI
- Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje, te da
protiv presude izjavi zalbu.
- Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
- U zalbi, medjutim, moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje, prinude ili zablude, pa i procesne
prevare suprotne strane.
- Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi, medjutim, zahtev za ponavljanje postupka ne
bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima, zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.

129
 PRESUDA NA OSNOVU IZOSTANKA
-Presuda na osnovu izostanka moze da se donese u sl.
kada se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor.
-Tuzba se ne dostavlja na odgovor kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja, a narocito u hitnim postupcima.
-Takodej, tuzba se ne dostavlja tuzenom na odgovor u citavom nizu posebnih parnicnih postupaka, kao sto su to
drzavinske parnice, sporovi male vrednosti I potrosacki sporovi.
-Umesto toga tuzenom se dostavlja poziv za rociste zajedno sa tuzbom, I to bilo poziv za pripremno rociste ili pak,
za gl.
raspravu.
-U ovakvoj procesnoj situaciji moguce je da tuzeni uredno primi poziv zajedno sa tuzbom, ali da neopravdano ne
dodje na rociste ili, pak, dodje ali odbije da se upusti u raspravljanje ili uopste ne ospori tuzbeni zahtev.
Tada je moguce da sud donese presusu zbog izostanka kojom u celosti ili delimicno usvaja tuzbeni zahtev.

USLOVI ZA DONOSENJE PRESUDE NA OSNOVU IZOSTANKA

-Uslovi za donosenje ovakve presude identicni su predpostavkama koje moraju da postoje da bi sud doneo
presudu na osnovu propustanja.
-Takodje, postupak za donosenje ove presude, pravni lekovi kojima ona moze da se pobija su identicni onima koji
vaze za presudu na osnovu propustanja.
-Da bi se donela ovakva presude neophodno je da tuzeni nije podneskom osporio tuzbeni zahtev za sta mu
ostaje kratak rok od 8 dana koji je neophodan da se odredi pre dana odrzavanja rocista.
-Da bi se donela presuda na osnovu izostanka, neophodno je da na rocistu bude prisutan tuzilac.
Jer, o bilo kom rocistu da se radi, neopravdani nedolazak tuzioca ima za posledicu nastupanje fikcije da je tuzba
povucena.

148. PRESUDA NA OSNOVU PRIZNANJA I PRESUDA NA

OSNOVU ODRICANJA
A) UOPSTE
-Dispoziciona maksima u parnicnom postupku podrazumeva I pravo stranaka da preduzimaju one parnicne
radnje kojima raspolazu zahtevima istaknutim u postupku.
-Granica ovih raspolaganja jeste, po pravilu, javni poredak.
-Takodje, procesna dispozicija stranaka je iskljucena I u postupcima koji ne pocivaju na raspravnom nacelu, tju
bracnim I maternitetskim odnosno paternitetskim sporovima.
-S toga zakon dopusta tuzenom da prizna tuzbeni zahtev, a tuziocu dag a se odrekne.
- Posledica priznanja, odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja,
odnosno odricanja.
- Za razliku od priznanja cinjenica u postupku, priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam
tuzbeni zahtev.

B) POJAM I PRAVNA PRIRODA

- Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan.
- Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev, koji je istaknut u tuzbi, nije osnovan.
- Ranije je pravna priroda priznanja I odricanja od tuzbenog zahteva bila sporna,danas vlada saglasnost da se
radi o jednostranim procesnim radnjama.
- Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu, te da suprotna strana nije adresat ovih
procesnih radnji i da za njih ne mora da zna.
- Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog.

130
 V) IZJAVA I OPOZIV
- Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi:
a) da tuzeni izjavi da priznaje, odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.
- Izjave treba da se saopste izricito i jasno, a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su
nepunovazne ).
b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji.
v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena.
-Tuzilac I tuzeni mogu da daju izjave o priznanju, odnosnoo odricanju od tuzbenog zahteva sve do zakljucenja gl.
rasprave.
Ove radnje su medjutim, opozive.
- I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju, odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.
- Ako je izjava data na raspravi, stranka nece moci lako da je opozove, jer je sud duzan, odmah nakon sto je
primio izjavu, da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja, odnosno odricanja ( tako da prakticno
nema vremena stranka da opozove izjavu ).
-Ako je pak izjava preduzeta podneskom, tada bi opoziv bio moguc, ako podnesak stigne u sud pre nego sto ovaj
izrekne presudu.
- Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.
-Odricanje ili priznanje tuzbenog zahteva mora da obuhvati kako osnov tuzbe, tako I visinu tuzbenog zahteva.
Priznanje samo visine tuzbenog zahteva bez priznanja osnova tuzbe, nema dejstvo priznanja tuzbenog zahteva.

G) DEJSTVO PRIZNANJA I ODRICANJE OD TUZBENOG ZAHTEVA

- Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva, bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio
drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.
- Stoga, duzan je da, po sluzbenoj duznosti, donese presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu
odricanja.
- Nakon izjave o priznanju, odnosno odricanju, sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari,
jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom.
- Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje, odnosno odricanje
ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu.
- Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda, te je zbog toga
za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude.
- Ako bi sud, protivno zakonu odbio da donese ovakve presude, stranke bi imale pravo na posebnu zalbu.
- Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda, nastavlja se
redovni parnicni postupak.
- Izuzetno, sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda, ako smatra da je neophodno da se informise o tome da
li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku.

D) PRAVNI LEKOVI
- Ove presude jesu konacne merotorne presude.
- Medjutim, kada ih obrazlaze, sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje, vec samo razloge koji opravdavaju
donosenje ovakvih presuda.
- Stoga, ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
- Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava.
- Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a, ali i zbog
toga sto su izjave date u zabludi, usled pretnje ili prevare.

131
- Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a.
- Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga, osim onih koji se odnose na postojanje
novih cinjenica i dokaza.

143. MEDJUPRESUDA
A) POJAM I ZNACAJ
- I medjupresuda je vrsta delimicne presude, jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu.
- Medjutim, za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno, kod medjupresude se
radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno, i to na njegov pravni osnov i visinu.
- Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini, sud moze, iz razloga celishodnosti, da donese
medjupresudu, ako su ispunjeni sledeci uslovi:
a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini.
b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamenljivih stvari.
v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.
g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje.
- Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete, S osporava da je uopste pricinio stetu T, te da
za nju nije odgovoran.
Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete,
izgubljene dobiti i nematerijalne stete, ako ne postoji deliktna odgovornost S.

B) RAZGRANICENJE OSNOVA I VISINE

-U teoriji I praksi se nailazi na teskoce kada treba razgraniciti pravni osnov tuzbenog zahteva od njegove visine.
- Pravilo je da sud, prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva, mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje
ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva, i to tako kao da visina zahteva nije
sporna.
- Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala, jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme
koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog.
- Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom, to ne bi bila prepreka za donosenje
medjupresude.
- Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog, moze da donese medjupresudu, pri
cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.
-Ako tuzilac zasniva svoj tuzbeni zahtev na vise pravnih osnova (konkurencija pravnih osnova), dovoljno je za
donosenje medjupresude da je on osnovan po bilo kom od njih.
-Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva, sud ne moze da odlucuje medjupresudom.

V) PRIRODA I DEJSTVO MEDJUPRESUDE

- Po svojoj prirodi, medjupresuda je deklaratorna, jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava, odnosno
pravnog odnosa.
- Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva, ne odlucuje medjupresudom, vec tuzbeni zahtev
odbija u celini kao neosnovan.
- Medjupresuda je samostalna, moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.
- Zbog pravne izvesnosti, zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva, dok
medjupresuda ne postane pravosnazna.

132
- Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti, ali buduci da ne resava spor u celini, ne moze da stekne
dejstvo materijalne pravosnaznosti.
- Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo, tako da, nakon njene pravosnaznosti, u pranici ne moze
vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.

G) POSTUPAK

- Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi, rukovodeci se razlozima celishodnosti.

- Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi
iz njihovog prava na tuzbu.
- Nakon pravosnaznosti medjupresude, sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva, jer je
vezan medjupresudom.

KONANA PRESUDA
Konacnom presudom okoncava se prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno u tuzbenom zahtevu ili
pojedinim zahtevima ako ih je vise.
Znacaj konacne presude, pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti
zahtevi,ima i delimicna i dopunska presuda.
Tom presudom moze se odlucivati i pozitivno i negativno-
odbiti ili usvojiti tuzbeni zahtev, ili ga delimicno usvojiti a delimicno odbiti.
Presuda moze biti
1. osudjujuca,
2. deklaratorna
3. ili preobrazajna.
Medjupresuda- nema navedeni znacaj.
Njome se zavrsava onaj deo postupka u kojem je izrecena.
Ona je izuzetak od pravila da se presuda donosi po zahtevi i u granicama zahteva stranaka.
Sud iz razloga celishodnosti,kada je tuzeni osporio i osnov i iznos tuzbenog zahteva, moze da odluci da prvo
donese presudu o osnovu, a tek po nastupanju (formalne) pravnosnaznosti ove presude, koju naziva
medjupresudom, pristupi odlucivanju o visini tuzbenog zahteva.
Ona nema samostalnu funkciju, jer se utvrdjivanju iznosa tuzbenog zahteva pristupa tek posto je pravnosnazno
odluceno o postojanju njenog osnova.
Ona moze steci formalnu ali ne i materijalnu pravnosnaznost, jer se njom ne odlucuje o zahtevu tuzbe ili
protivtuzbe.
Sud je donosi po sopstvenoj, a ne po inicijativi stranaka.

144. MEUPRESUDA U DRUGOSTEPENOM POSTUPKU?

133
 146.KONTRADIKTORNA PRESUDA I PRESUDE DONETE NA
OSNOVU DISPOZITIVNIH RADNJI STRANAKA +
KONTRADIKTORNA PRESUDA
-Kontradiktorna presuda je pravilo, dok su ostale izuzetak.
-Ova prva nastaje kao rezultat ucesca obe stranke u postupku I na osnovu cinjenicnih navoda obe stranke I
kontradiktorne rasprave o njima.
-U kontradiktorne presude spade I presuda koja se donosi bez odrzavanja rasprave.
Jer sud moze da donese ovakvu presudu samo nakon sto je primio odgovor na tuzbu.
-U odgovoru na tuzbu, tuzeni je duzan da iznese svoje cinjenicne tvrdnje, kao I dokaze koji te tvrdnje potkrepljuju.
Dakle, duzan je da se upusti u meritorno raspravljanje.
Ako to ne ucini, smatra se da odgovor na tuzbu nije ni podnet, te je moguce da sud donese presudu na osnovu
propustanja.
-Medjutim, ako je sud izneo meritornu odbranu u odgovoru na tuzbu, sud ne bi smeo bez usmenog raspravljanja
da donese presudu bez odrzavanja rasprave
-S druge strane, ako tuzeni nije u odgovoru na tuzbu izneo meritornu odbranu, vec se ogranicio nprNa iznosenje
procesnih prigovora, trebalo bi doneti presudu na osnovu propustanja, a ne presudu bez odrzavanja rasprave.
Naravno, ako su izneti procesni prigovori neosnovani.

PRESUDE DONETE NA OSNOVU DISPOZITIVNIH RADNJI STRANAKA

-U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranaka spadaju presude koje se donose samo
na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranaka.

Ovde spadaju:
*presuda na osnovu propustanja
* presuda zbog izostanka
*presuda na osnovu priznanja
*presuda na osnovu odricanja
-Kod ovih 2 poslednjih, samo cinjenicni navodi jedne od stranaka ulaze u osnov presude, jer ih druga strana
prihvata kao nesporne.

PRAVNOSNANOST PRESUDE
153.SVOJSTVA PRESUDE
UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE
-Videli smo da je sud vezan za presudu od momenta kada ju je objavio.
- Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan.
- U negativnom smislu, unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom
presudom, cak i kada bi, nakon ovog momenta, dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana, odnosno
da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi.
- U pozitivnom msislu, unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku
postupka u istoj pravnoj stvari.
- Tako, ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete, takva je presuda obavezujuca
za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete.

134
 - FORMALNA PRAVOSNAZNOST
A) Smisao i pojam
- Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca.
- Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti.
- Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim
postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima, ali to na znaci i sveobuhvatnu
nemogucnost izmene presude ).

B) Predmet formalne pravosnaznosti

- Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda ali i resenja kojima se meritorno okoncava spor, resenja o
troskovima postupka, ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( nprresenje o odbacivanju tuzbe ), kao i
resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ).
- Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom, koja nisu obavezujuca niti za
sam sud.
V) Nastupanje formalne pravosnaznosti
-Formalna pravnosnaznost nastupa:
a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ).
b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena.
v) odricanjem od prava na zalbu.
g) povlacenjem zalbe.
- Nase pravo usvaja sistem tzv podeljene pravosnaznosti, tjformalna pravosnaznost presude nastupa prema
svakoj stranci posebno.
- Naime, ako je samo jedna stranka ulozila zalbu, a druga nije, presuda je postala formalno pravosnazna u
odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom, dok prema drugoj nije.

154.DEJSTVA PRESUDE
1.) CINJENICNO DEJSTVO
- Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.
-Tako, sva potrazivanja koja su utvrdjena pravnosnaznom sudskom odlukom zastarevaju za 10 godina.
- Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi, nazavisno od volje
stranaka, samo ex lege.

2.) INTERVENCIJSKO DEJSTVO

- Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna, i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva
materijalne pravosnaznosti.
- Ono se sastoji od toga da umesac, u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede
protiv njega, ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.

3.) DEJSTVO IZVRSNOSTI

135
- Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok, ona proizvodi i dejstvo
izvrsnosti
( samo kod
presude koja glasi na osudu na cinidbu,
i kod svih resenja o troskovima spora,
bez obzira da li su doneta u vezi sa kondemnatornim, deklaratornim ili preobrazajnim zahtevima. ).
- Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno
izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.
-Privremena izvrsnost nastupa samo kod presuda:
1. u kojima je fizickom licu nalozeno da plati novcani iznos u visini od 300 evra u dinarskoj protivrednosti, na dan
donosenja presude
2. u kojima je preduzetniku ili pravnom licu nalozeno da plati novcani iznos u visini od 1000 evra u dinarskoj
protivvrednosti na dan donosenja presude.
-Privremeno izvrsno moze da bude I resenje o naknadi troskova postupka.

4.) PREOBRAZAJNO DEJSTVO

- Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.
- One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti konstitutivne presude na
osnovu zakona.
- Promena se odnosi na pravni odnos izmedju stranka ( brak ), ali ona deluje erga omnes.
- U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje po pravilu
deluje samo inter partes.

155.DEJSTVO MATERIJALNE PRAVNOSNAZNOSTI

A) SMISAO
-Nastupom formalne pravnosnaznosti presuda ne moze sadrzinski vise da se menja u postupku po redovnim
pravnim lekovima.
Medjutim, ovo ne znaci ujedno da stranke, nezadovoljne rezultatom okoncane parnice, ne mogu da ponovo
povedu postupak u istoj pravnoj stvari I da ishoduju odluku drugacije pravne sadrzine.
-Donosenje presude razlicite sadrzine u novoj parnici nije kompatibilnosa unutrasnjom harmonijom odlucivanja I
sa izvesnoscu I sigurnoscu u pravnom sistemu.
-Upravo ovi ciljevi se ostvaruju institutom materijalne pravnosnaznosti presude.
- Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je
postala formalno pravosnazna.
- Formalna pravosnaznost je dakle uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.
- Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno, pojedinacnim pravnim aktom, odluceno sta je
pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da
osporavaju tacnost presude ).
NprSud je usvojio kondemnatorni zahtev T I obavezao A da mu plati 10 000 dinara.
Presuda je stekla svojstvo formalne pravnosnaznosti.
Nakon sto je platio, A podnese tuzbu protiv T I zahteva povracaj placenog pozivajuci se na neosnovano
obogacenje ili,podnese deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da je presuda netacna I da on nista ne
duguje T.

136
Dejstvo materijalne pravnosnaznosti upravo sprecava da tuzeni iz prve parnice,A,povede nov postupak u istoj
pravnoj stvari.
-Nastup formalne pravnosnaznosti to ne bi sprecio, jer stranka koja je izgubila u parnici ne napada presudu
pravnim lekom, vec naprotiv osporava njenu tacnost.

B) SUDSKE ODLUKE PODOBNE ZA PRAVOSNAZNOST

- Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode, pre svega, sve sudske presude kojima je meritorno odluceno o
tuzbenom zahtevu, kojima je sustinski odluceno o sporu
( kondemnatorne i deklaratorne presude,
konacne i delimicne, kontradiktorne,
presuda doneta zbog propustanja,
presuda na osnovu izostanka,
presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ).
- Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog
smetanja drzavine, kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.
- Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja, jer se njome ne
resava konacno o tuzbenom zahtevu.
-Isto vazi I za resenja drugostepenog suda kojima se presuda ukida I vraca prvostepenom sudu na ponovno
sudjenje.
- Dejstvo mat.
prav__ pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev, ali i onim kojima se usvaja tuzbeni
zahtev ( kod njih je sporno ).
-Sporno je I pitanje da li su podobna za materijalnu pravnosnaznost resenja kojima se postupak okoncava zbog
nedostatka neke procesne predpostavke.
(odbacivanje tuzbe resenjem kao nedopustene)
- Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ),
nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone.
(tuzilac postane parnicno sposoban)
- Dakle, prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno, ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost, ali se
druga tuzba zasniva na novim cinjenicama, tako da ce biti dopustena.

GRANICE PRAVNOSNANOSTI (SUBJEKTIVNE, OBJEKTIVNE,

VREMENSKE

156. GRANICE PRAVOSNAZNOSTI PRESUDE

-Dejstvo materijalne pravnosnaznosti presude je ograniceno.
Razlikujemo tri vrste granica pravnosnaznosti presude:
1.objektivne (157. pitanje)
2.subjektivne (158.pitanje) i
3.vremenske (159.pitanje)
-Odredjenje granice pravnosnaznosti presude spade u komplikovanija pitanja gradjanskog procesnog prava.

137
 157.OBJEKTIVNE GRANICE PRAVNOSNAZNOSTI

- Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom
snagom.
- Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu, odnosno o zahtevu iz protivtuzbe
koji su sadrzani u izreci presude.
- Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.
-Takodje, materijallna pravnosnaznost deluje u drugoj parnici koja se vodi izmedju istih stranaka.
Pri tome procesna uloga stranaka nije od znacaja.
- Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet
predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom.
- Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora
o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude.
- Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev, bazirajuci ga na sustinski istom
cinjenicnom dogadjaju, o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja.
- Medjutim, jasno je da iz same izreke presude ( nprtuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara ), ne
moze da se utvrdi identitet predmeta spora, jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici
istaknutoj u tuzbenom zahtevu.
- Stoga, za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge
presude, prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva, ali i pravna razmatranja suda.
- Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.
K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni
zahtev T.
- Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da
protivpotrazivanje ne postoji.
- Zato, ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi, novu tuzbu treba odbaciti kao res
judicata.
- Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi, ako je
prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.
- Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude, i to:
a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima.
b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju.
v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog.
g) pravna shvatanja suda.
-Pravnom snagom presude nisu obuhvacene I odluke suda o prejudicijelnim pitanjima
- Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli.
Sud usvoji tuzbeni zahtev.
U novoj tuzbi T protiv Z, sada za placanje zakupnine za mesec avgust, Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o
zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.
- Otklanjanje ovakvih nedoslednosti, tjveoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude,
moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.
- U gornjem primeru, tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ), pri cemu bi
odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ).
-U teoriji se takodje cini pokusaj da se objektivne granice pravnosnaznosti presude prosier I na prejudicijelna
pitanja, ali I na pravnu kvalifikaciju obuhvacenju obrazlozenjem presude

138
 158.SUBJEKTIVNE GRANICE PRAVNOSNAZNOSTI
A) PRAVILO
- Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka- inter partes.
- Za treca lica, ona je res inter alios acta.
- Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima, svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni
na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ).

B) IZUZECI
- Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog:
--> prirode spornog odnosa ili pravnog odnosa
--> prirode prava ili pravnog odnosa koji postoji prema trecim licima.
--> kada je to zakonom izricito predvidjeno.
- Erga omnes deluju sve preobrazajne presude.
- Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano
preobrazajnim dejstvom presude.
- Medjutim, ovo dejstvo je ograniceno, jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi.
- Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda, u tom delu, za njih ostaje res inter alios acta.
- Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica, presuda deluje i prema pravnim sledbenicima
stranaka.
- Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka, jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika.
- Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude
na treca lica.
- Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija
( nprodbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ),
a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara, cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje
istog duga protiv cesusa ( tuzenog ), jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega.
- Pri tom, nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne, da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom
zahtevu za naplatu duga.
- Isto bi, mutatis mutandis, vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen, a trce lice nakon pravosnaznosti presude
preuzme dug.
- Slozenije su situacije, ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog:
Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni
zahtev bude usvojen, a tuzeni proda stvar nakon sto presuda postane pravosnazna,
tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.
- Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem
licu, subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca, jer je on singularni sukcesor tuzenog u
obavezama.
- Daleko slozenija je situacija, kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od
navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ).
- Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice, ako stranka nakon pocetka toka
parnice otudji spornu stvar ili pravo.

139
- Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta
pocetka toka parnice.
- Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice, tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom
singularnom sukcesoru.
- I obrnuto, ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice, presuda deluje i prema sticaocu, jer je
tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu.
-Presuda koja bi bila doneta na teret, tjna stetu treceg lica koje nije ucestvovalo u parnici ne bi mogla prema ovom
da proizvodi nikakva dejstva, jer trece lice nije bilo stranka u okoncanoj parnici I nije moglo da raspravlja o
predmetu spora.
- Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja
potrazivanja protiv stecajnog duznika, pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog
duznika i sve stecajne poverioce.
-Od prosirenja subjektivnih granica presude treba razlikovati tzvhorizontalno dejstvo presude na treca lica.
Ovde se ne radi o tome da se pravna snaga presude prosiruje I na pravni odnos stranaka I trecih lica, vec o tome
da se dejstvo presude donete u parnici izmedju stranaka prosiri I na treca lica.
NprDejstvo presude kojom je zakupac obavezan da vrati stvar zakupodavcu u drzavinu prosiruje se I na
podzakupca.

159.VREMENSKE GRANICE PRAVNOSNAZNOSTI

- Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su naonim cinjenicama, odnosno na onom cinjenicnom stanju
koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave.
- Dakle, granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta, tako da stranke mogu da zasnuju
novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.
- Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari, jer se ona do momenta zakljucenja glavne
rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D.
Nije iskljucena nova tuzba T protiv D, ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari.
- Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja:
a) Prvo, kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne
rasprave, ali ih stranke nisu iznele.
Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici?
- Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su
postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).
- Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude, ali i resenje zakonodavca da u zalbi
nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi.
- Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom.
U naknadnoj parnici, T zahteva placanje nematerijalne stete.
S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T, jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je
pravosnazno okoncana.
b) Drugo, u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave, stranke
nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici, jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude.
v) Trece, sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje
kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora, prebijanje ).
- Pravilo je da stranka ne moze, nakon pravosnaznosti presude, da se poziva na svoje preobrazajno pravo, ako
su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne
rasprave

140
 160. SUDSKO PORAVNANJE
- POJAM I SMISAO
- Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim
se parnica okoncava.
-Sudsko poravnanje je jedan od nacina okoncanja parnicnog postupka.
- Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude, stranke zakljucenje sudskog poravnanja same,
temeljem procesnopravne dispozicije, okoncavaju parnicu.
- Sudsko poravnanje je mirno, sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje:
a) psiholoski- nema pobednika ni pobedjenog.
b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora, sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije
moguce.
v) stranke mogu da budu i treca lica, a ne samo parnicne stranke.
- Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je, po svojoj pravnoj prirodi,
materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave.
-Mogucnos zakljucenja sudskog poravnanja je direktna posledica nacela dispozicije u parnicnom postupku.
S toga, njegovo zakljucenje je moguce samo onoliko, koliko je dopustena procesnopravna dispozicija.

- DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA

- Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom
presudom.
- Izmedju stranka prestaje da tece parnica, jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.
- Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti, jer se stvar smatra
presudjenom.
- Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.
- Drugo, sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao
paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.
- Trece, zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.
- Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka.

- ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA

1.) Procesna legitimacija i momenat

- Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka, do njegovog pravosnaznog okoncanja,
pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.
- Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda, pa tada sud donosi
resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak.
- Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju
poravnanja.
- Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi, ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da
pokrene postupak prinudnog izvrsenja.
-Umesac, ili bilo koji drugi ucesnik u postupku moze da bude stranka u zakljucenju sudskog poravnanja, I to bilo
po svom predlogu,ili pak, na predlog stranaka.

141
-Poravnanje se po pravilu zakljucuje pred sudom prvog stepena.
-Pred drugostepenim sudom moguce je zakljuciti sudsko poravnanje ako drugostepeni sud odlucuje na raspravi.
Tada ce drugostepeni sud da primi poravnanje na zapisnik, da oglasi da je prvostepena presuda bez dejstva, ted
a odbaci tuzbu, jer je parnica zakljucenjem poravnanja okoncana.
-Stranke mogu zakljuciti poravnanje I dok traje postupak po vandrednom pravnom leku, ali se u tom slucaju
zakljucenim poravnanjem ne dira u dejstva pravnosnazne sudske presude.
-Sudsko poravnanje je moguce zakljuciti I pred zamoljenim sudom.
2.) Predmet
- Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora.
- Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe, a ne samo one koje su predmet spora.
- Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom.
-Dakle, predmet sudskog poravnanja mogu da budu svi zahtevi koji mogu da budu predmet sudske presude.
- Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo
popusti u napadu, tuzeni u odbrani ).
- Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja, a u protivnom, primenjuju se opsta pravila ZPP
o snosenju troskova.
- Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima, za koje su nadlezni drugi organi, a ne redovni sudovi, niti
o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.
-Stranke mogu da se poravnaju o celom tuzbenom zahtevu ili, pak, samo jednom njegovom delu.
- Moguce je da, ako postoji vise tuzbenih zahteva, stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da
se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju, u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica
nastavlja da tece ).
3.) Bitni elementi sudskog poravnanja
- S obzirom da je sudsko poravnanje materijalnopravni ugovor koji se zakljucuje u toku parnice I to
preduzimanjem parnicnih radnji suda I stranaka, zakon predvidja da je za njegov nastanak nuzno da se ispune
sledeci uslovi:
a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ).
b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.
v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja.
-Tek kada stranke, nakon sto im zapisnik bude procitan, potpisu zapisnik sudsko poravnanje se smatra
zakljucenim.
-Ako stranke nakon sto su postigle sporazum o predmetu spora, ne potpisu zapisnik o sudskom poravnanju, ono
ne nastaje.
-Medjutim, njihov sporazum ostaje na snazi kao ugovor materijalnog prava ili,pak, kao neki drugi pravni
posao,ako su ispunjeni svi uslovi za njegovu punovaznost.

*KONSENS STRANAKA

-Konsens stranaka se odnosi po pravilu na predmet spora, ali moze da obuhvati I druge, pa I sve
materijalnopravne odnose stranaka.
-Za sporazum stranaka,odnosno za njihovo poravnanje nije bitno da postoji medjusobno popustanje u
materijalnopravnim odnosima, vec je naprotiv, neophodno da postoji odstupanje u procesnoj poziciji stranaka.
-Tako, nema medjusobnog popustanja, pa ni sudskog poravnanja, ako se tuzilac obaveze da povuce tuzbu I
snosi sve troskove postupka.
Delimicni ili potpuni odustanak suprotne strane od naknade parnicnih troskova bi predstavljao pomeranje u
njegovoj procesnopravnoj poziciji.

142
 4)POSTUPAK ZAKLJUCENJA
- Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da
zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).
- Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja, odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv ovog
resenja je dopustena posebna zalba ).

5.) OSTALI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE PORAVNANJA

- Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu:
a) nadleznosti suda.
(apsolutna nadleznost redovnog suda,direktna medjunarodna nadleznos,stvarna nadleznost)
b) stranacke i parnicne sposobnosti.
v) nepostojanje pravnosnazno presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.
g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ).

6.) PRAVNA PRIRODA SUDSKOG PORAVNANJA

- Pravna priroda sudskog poravnanja je sporna.
Vladajuce je shvatanje da je sudsko poravnanje dvostruke pravne prirode:
-Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja, tjto je materijalnopravni ugovor s procesnim
dejstvom.
-Drugo shvatanje polazi od toga da je sudsko poravnanje dvostruko funkcionalno.

SUDSKO PORAVNANJE KAO MESOVITI, JEDINSTVENI UGOVOR

-Sudsko poravnanje je istovremeno I ugovor materijalnog prava I parnicna radnja stranaka.
- Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos, te je
zato njegova priroda dvostruka.
-Bilo da jedan ili drugi aspect sudskog poravnanja nisu pravnovaljani, sudsko poravnanje u celini ne proizvodi
dejstva koja predvidja zakon.
- Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo, samo kada je punovazan materijalnopravni
sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje.
- Shodnom primenom ove teorije, sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak
saglasnosti, mane volje.. ), ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost, nedostatak
forme.

UCENJE O DVOSTRUKOJ FUNKCIONALNOSTI SUDSKOG PORAVNANJA

- Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano, narocito u
pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.
- Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo, a materijalnopravna prema materijalnom pravu.
- Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava.
- Primenom ove teorije, materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj, dok bi
njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima.

V) OCENA
- Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja, tuzbu za ponistaj, te da
se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno, ako ga sud ponisti.
- Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja ZAVIZNOpovezani, te da
nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini.

143
 7.) POBIJANJE SUDSKOG PORAVNANJA
- Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.
- Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog
postupka ( nprzakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati.
.
), postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog
poravnanja.
- Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim
dejstvom ), i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim
propisima.
- U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke, formu i nacin zakljucenja sudskog
poravnanja.
- Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.
- Ako se poravnanje ponisti, postupak se nastavlja

- PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE

- Sama stranka- buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje, umesto da
podigne tuzbu.
- Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja, i u tom slucaju ce sud pozvati
protivnu stranu i upoznati je s predlogom.
- Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje, pa ne mora ni da se odazove.
- Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.

161. POVLACENJE TUZBE

A) INTERESI STRANAKA
-Nakon sto otpocne parnica,u postupku mogu da se jave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca za
nastavak parnice.
- Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne
zeli pravnu zastitu, odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite.
-Tuziocu je nacelno dopusteno da u celini ili delimicno povuce tuzbu.
-Povlacenje tuzbe je moguce I bez pristankatuzenog, pre nego sto se ovaj upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
-Ono je takodje moguce sve do pravnosnaznosti okoncanja postupka, uz uslov da se sa tim saglasi tuzeni.
- To moze uraditi iz vise razloga, npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na
nastavak parnice; tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da tuzeni nema imovinu te nece
moci da realizuje svoj zahtev; moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka.
-Adresat ove parnicne radnje je sud koji prima k znanju izjavu tuzioca da ne zeli vise da nastavi sa vodjenjem
parnice.
- Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava, ali ne meritorno.
- S druge strane, interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu, ako se nalazi u
povoljnijem procesnom polozaju.
- Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u
raspravu ).

144
 B) DOPUSTENOST POVLACENJA TUZBE
- Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka, pa sve do momenta
dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod
nas ima mali znacaj, posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava o glavnoj stvari ).
- Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu
da se daju pod uslovom, a mogu biti pismene ili usmene.
- Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu, onda sud dostavlja to tuzenom zapisnik sa rocista
da se ovaj izjasni o pristanku na povlacenje tuzbe u roku od 8dana, pa ako to ne ucini, uzece se da je dao
pristanak.
- Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne
navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac.
- Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.
-Izjava tuzenog o povlacenju tuzbe mora da bude izricita.

V) DEJSTVA POVLACENJA TUZBE

- Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima, to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako
u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava).
- Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta, tako da tuzilac moze odmah, nakon povlacenja tuzbe, da podnese
novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).
- Kada tuzilac povuce tuzbu, sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npru ovakvom
slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D.
U periodu od podnosenja tuzbe sudu, pa do njenog dostavljanja, D plati dug.
Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).
-Ako se tuzeni ne saglasi sa povlacenjem tuzbe, sud je duzan da meritorno resi spor.
-Ako je tuzilac povukao tuzbu, nakon sto je doneta prvostepena presuda, sud resenjem obustavlja postupak I
utvrdjuje da je tuzba povucena, a vec doneta presuda bez dejstva.
-U sl.
da je protiv prvostepene presude izjavljena zalba sud takvu zalbu odbacuje.

G) SPORAZUM STRANAKA O POVLACENJU TUZBE

-U praksi se sporazumi stranaka o povlacenju tuzbe cesto zakljucuju, ali I krse.
-Najcesce se stranke u formi vansudskog poravnanja sporazumeju o resenju spora, pa I o obavezi tuzioca da
povuce tuzbu.
-Time, medjutim parnica nije okoncana, jer povlacenje tuzbe je procesna radnja koja mora da se izvrsi bilo
podneskom, bilo usmeno na rocistu.
- Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom,
tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.
- Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe.
- Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor, onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi
procesnih prava.
- Ako smatra da je to procesni ugovor, onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora (
dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).

145
 D) POVLACENJE TUZBE I ODRICANJE OD TUZBENOG ZAHTEVA
-Od povlacenje tuzbe treba strogo razlikovati slucaj u kome se tuzilac odrice tuzbenog zahteva.
- Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan, te
sud donosi presudu kojom se zahtev odbija.
- Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj
stvari ( osnovna razlika ).

DJ) FIKCIJA POVLACENJA

-ZPP je u cilju da pojaca procesnu discipline, poostrijo uslove usled cijeg ispunjenja nastupa fikcija da je tuzba
povucena.
- Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac, ili ako na glavnoj raspravi
izostanu obe stranke.
-Vazno je istaci da fikcija ne nastupa ako tuzilac nije uredno I blagovremeno obavesten o posledicama izostanka
sa rocista.
-Takodje, neplacanje sudskih taksa nema za posledicu prezumpciju da je tuzba povucena.

BESPLATNI PUNOMONIK
(
)
-Pravni polozaj advokata koga je sud postavio stranci koja uziva siromasko pravo je potpuno drugaciji od pravnog
polozaja punomocnika stranke.
On se naime, sa strankom ne nalazi ni u kakvom ugovornom odnosu, vec je samo ex lege, duzan da zastupa
stranku u parnici.
-Bez obzira na to,besplatni punomocnik ima isti status u parnici kao I voljni punomocnik.
S obzirom da se besplatno zastupanje ne temelji na ugovoru, vec na pojedinacnom pravnom aktu suda, besplatni
punomocnik ne moze da otkaze, a stranka ne moze da opozove punomocje.
-On ima jedino pravo da zahteva dag a sud razresi ove duznosti iz opravdanih razloga.
Predlog za razresenje besplatnog punomocnika moze da podnese I sama stranka.
-Postavljeni advokat ima pravo da od suda zahteva samo naknadu stvarnih izdataka I ngradu

SUPARNIARSTVO,POJAM I VRSTE
166. SUPARNICARSTVO
- POJAM
- U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni.
- Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog.
- Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan
procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o
suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji u parnici.
- Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer
se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ).

165.1. ZASNIVANJE I VRSTE SUPARNICARSTVA

146
- Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin:
a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani
tuzioca.
b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka.
v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise
procesnih subjekata.
g) kad ato zakon izricito predvidja.
- Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije,
onda je ono naknadno.
- Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane
kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo.
-Sporno je da li suparnicarstvo nastaje I po nalogu suda, recimo u sl.
spajanja parnica radi zajednickog raspravljanja.
- Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i
njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno (
nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo.
- Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj
suparnicara u parnici.
- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo
fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva.
-Zbog racionalnog I ekonomicnog upravljanja I odvijanja postupka,Zakon propisuje neke odredbe koje imaju za
cilj da se olaksa komunikacija suda I protivne stranke sa suparnicarima.
-Tako, sud ce pozvati suparnicare da postave zajednickog punomocnika za prijem pismena, ako nemaju
zajednickog zakonskog zastupnika ili punomocnika.
-Takodje, sud ce istovremeno obavestiti suparnicare kojeg od njih ce smatrati punomocnikom za prijem pismena,
ako oni sami ne odrede jednog od njih za tu funkciju

165.2. FORMALNO I MATERIJALNO SUPARNICARSTVO

FORMALNO 9NEPRAVO) SUPARNICARSTVO
- Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani
u jednom materijalnopravnom odnosu.
- Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne
ekonomije.
- Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji
se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu.
- Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci.
A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu.
- Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za
svakog tuzenika u parnici.
-Cak I kada su se ovi uslovi stekli, sud moze da razdvoji postupke, ako nadje da je celishodnije da se o pojedinim
procesnim odnosima raspravlja u posebnim parnicama.

MATERIJALNO (PRAVO)SUPARNICARSTVO

147
- Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste
materijalne norme.
- Materijalno suparnicarstvo postoji:
a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika.
b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.
Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari.
- Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora.
- U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke
imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima.
- Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz
istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ).
- Mat.
sup.
je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare.
- Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo
kog od njih ( atrakcija nadleznosti ).

165.3. PROSTO I JEDINSTVENO SUPARNICARSTVO

PROSTO SUPARNICARSTVO
- Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj.
- Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka.
- Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale
suparnicare.
- Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( nprpriznanje i osporavanje
tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza.
- Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara.
- Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim
suparnicarima.
- Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

JEDINSTVENO SUPARNICARSTVO
- Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima.
- Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom, a da ga odbije kao neosnovan prema drugom, jer se
suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.
- Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga.
Takodje, ono moze da se temelji I na zakonu.

- Iz procesnopravnih razloga, jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude

prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.
- Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD.
Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.
- Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna
presuda.

148
- Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.
-Za postojanje jedinstvenog suparnicarstva je nebitno da li je sud usvojio ili odbio tuzbeni zahtev tuzioca.
-Aktivno jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga postoji kada tuzioci, koji su u odnosu
saovlascenika, moraju da podignu tuzbun zajedno.
-Najcesci sl.
jedinstvenog suparnicarstva postoje kada su zajednicari bilo tuzioci, bilo tuzeni.
NprTo su supruznici koji zajednicki upravljaju svojom imovinom stecenom u braku.
-Sto se tice pasivnog jedinstvenog suparnicarstva, treba razlikovati da li je tuzba upravljena protiv saobveznika
neke nedeljive ili deljive obaveze.
-Kod tuzbe za izvrsenje nedeljivih obaveza postoji jedinstveno suparnicarstvo.
-To je slucaj kada saobveznici odgovaraju za svoje obaveze zajednickom imovinom ili kada obavezu mogu da
izvrse samo saobveznici zajedno, ne samo jedan od njih.
NprTakvi slucajevi su tuzbe protiv naslednika radi ispravka stanja u zemljisnimknjigama,tuzbe protiv suvlasnika
nepokretnosti na idealne delove radi konstituisanja prava sluzbenosti isl.

-Jedinstveno suparnicarstvo na osnovu zakona postoji u paternitetskim I maternitetskim sporovima.

_osim toga,zakon u nizu slucajeva propisuje postojanje nuznog suparnicarstva.
-Jedinstveno suparnicarstvo nalazimo I u Zakonu o privrednimdrustvima povodom tuzbi za prestanak privr.
Drustva,iskljucenje clana iz privrednog drustva.
-Takodje, u bracnim odnosima jedinstveno suparnicarstvo postoji povodom tuzbe javnog tuzioca protiv oba
bracna druga u tuzbi za ponistaj braka

- DEJSTVA JEDINSTVENOG SUPARNICARSTVA:

- Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga
procesne ekonomije, kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao
jedna stranka.
- Stoga, postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju samostalno parnicne
radnje, kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.
- U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih
suparnicara, kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo:
a) Prvo, Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare, u slucaju da
je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju, dok su drugi propustili to da ucine ( nprne moze se doneti
presuda zbog propustanja, ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ).
b) Drugo, Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano
za rok, kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.
- Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo
prema svim suparnicarima, samo ako su korisne.
- I obrnuto, ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja, ona nema dejstva ne prema kome, cak ni prema
onom suparnicaru koji su je preduzeo.
- Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom, kao sto su priznanje ili odricanje od
tuzbenog zahteva, zakljucenje poravnanja, cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar.
- Koje su radnje povoljne, a koje stetne po suparnicare, treba odrediti apstraktno, a ne po konkretnom procesnom
polozaju suparnicara u parnici.
- Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice, tjpotpunom
usvajanju tuzbenog zahteva, a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju
njihovog cilja, tjpotpunom odbijanju tuzbenog zahteva.

149
- Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.
- Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem, postupak se prekida s
dejstvom i na ostale.

5.) SUPARNICARSTVO NA OSNOVU ZAKONA

- ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo, bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni
uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca; i tuzba glavnog mesanja.
- Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu, ili kada
glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).
- Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica.
- Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici, i
time on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru, kao to naziv kaze ).
- Po tuzbi glavnog mesanja, stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari, jer ce presuda po ovoj
tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes.
- Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe, i plus: parnica
vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka; umesac ne sme da bude stranka; umesac mora da zahteva sporno
pravo za sebe.
-Podnosenjem tuzbe glavnog mesanja dolazi do potpune atrakcije nadleznosti, jer se truzba podnosi sudu pred
kojim parnica vec tece, a koji ne bi morao, prema opstim pravilima da bude stvarno I mesno nadlezan za parnicu
koju inicira trece lice.
-Sud ce po pravilu da spoji parnicu glavnog mesanja sa parnicom koja vec tece, I to iz razloga procesne
ekonomije.
-Medjutim, glavna I intervencijska parnica su nezavisne jedna od druge.
Ovo zbog toga sto ove dve parnice ne moraju da imaju isti predmet spora

166.NUZNO SUPARNICARSTVO
-Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno suparnicarstvo.
-Ono postoji bilo zbog prirode pravnog odnosa ili kada to zakon izricito predvidja.
-Tada je nuzno da se tuzbom obuhvatesva lica koja su ucesnici materijalnopravnog odnosa.
-Da li je to slucaj, odlucuje materijalno pravo
-Tako, nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili pak, stvarnopravnog materijalnog ovlascenja
(zajednicka svojina, susvojina)
NprTuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika, vlasnika nepokretnosti radi upisa prava vlasnistva u zemljisne
knjige
-Tuzba zakupodavca protiv vise zakupaca iste stvari.
-Slicno kao sto je to sl.
sa kondemnatornim tuzbama, nuzno suparnicarstvo postoji I kada se podnose tuzbe za utvrdjenje I preobrazajne
tuzbe.
Bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica, odnosno da se moze istaci protiv vise lica
NprTuzba naslednika protiv zakupca za utvrdjenje postojanja ugovora o zakupu I obrnuto.
-Tuzba naslenika protiv davaoca izdrzavanja iz ugovora o dozivotnom izdrzavanju.
-Tuzba za utvrdjenje praav na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.
-Posebnost nuznog suparnicarstvab sastoji se u tome da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznaci
kao stranke, sva lica koja materijalnopravna norma odredjuje kao ucesnike materijalnopravnog odnosa.
-Ako to nije slucaj nedostaje stvarna legitimacija, tako da je sud duzan da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.

150
-Medjutim, nema razloga da sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, ako tuzbom nisu obuhvaceni svi nuzni
suparnicari, jer se tada nuznim suparnicarima uskracuje pravo na sudsku zastitu, odnosno mogucnost da se
koriste svojim procesnim pravima.

167.SUPARNICARSTVO SA EVENTUALNO TUZENIM

-ZPP predvidja I tzvsuparnicarstvo sa eventualno tuzenim.
Radi se o slucaju u kome tuzilac u jednoj tuzbi navodi vise tuzenih, ali na eventualan supsidijaran nacin.
-Tako, tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom, ako bude
pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden pore njega.
- Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi
ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ), ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti
postupka.
- Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A, a protiv B, ako sud pravosnazno
odbije tuzbeni zahtev prema A.
- Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog, pa istice isti tuzbeni zahtev prema
glavno i supsidijarno tuzenom.
- Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V, i proda je A koji je dalje proda B.
V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B, te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za
naknadu stete, ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od
nevlasnika).
- Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na
dva razlicita zivotna dogadjaja.
- Medjutim, ti zahtevi su u vezi, jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.
- Po sudskoj praksi, sud pocinje da raspravlja sa eventualno tuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv
glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ).

168. UCESCE TRECIH LICA U PARNICI (UOPTE)

-Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes, a Zakon razlikuje
sledece oblike ucesca trecih lica u parnici:
* ucesce umesaca.
* obavestenje o parnici.
* imenovanje prethodnika.
* ucesce drzavnog tuzioca.

169.UMESAC

151
- Umesac ( sporedni umesac- intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka,
jer ima pravni interes da ona uspe.
-S obzirom na cinjenicu kako se in personam prosiruje dejstvo pravnosnaznosti presude, razlikujemo:
1.obicno mesanje i
2.umesaca sa procesnim polozajem suparnicara

OBICNO MESANJE
- Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes.
- Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga:
* prvo, da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu.
* drugo, da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor.
- Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca:
a) Mesanje je dopusteno samo u parnici koja vec tece.
(dakle, kada je tuzba vec dostavljena tuzenom na odgovor)
-Od tog momenta, umesac moze da stupid u parnicu sve do pravnosnazznosti odluke o tuzbenom zahtevu, ali I
kasnije u toku postupka po vandrednim pravnim lekovima.
b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.
sposobnost ).
-Ako tokom parnice dodje do konfuzije umesaca sa jednom od stranaka dolazi do prestanka intervencije
umesaca.
v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).
- Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi
neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca.
- Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim
odnosom.
- Postoji pravni interes za ucesce umesaca, kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov
pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.
- Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je, po ugovoru,
izgradio G.
Medjutim, G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A, pri cemu se i T saglasio
da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem.
- Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog, jer ce tuzeni, ako izgubi spor, da povede parnicu
protiv njega za naknadu stete.
Dakle, pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu
pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.
- Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor, u
neku ruku, dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta.
- Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na
njega.
- Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara.
Tokom parnice, T cedira potrazivanje na C.
C ima pravni interes da stupi kao umesac u parnici na strani T.

A) STUPANJE UMESACA U PARNICU

-Nacin na koji umesac stupa u parnicu je nebitan za pravni polozaj I dejstvo sporednog mesanja.

152
- Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud
podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu.
- I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent.
- Sud ce, po sluzbenoj duznosti, ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao
nedopusteno, ako takav pravni interes ne postoji.
- Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes, umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na
kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.
- Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes, i nijedna stranka se ne protivi mesanju, sud dostavlja podnesak
umesaca strankama, i time je mesanje u parnicu pravovaljano otpocelo.
-Svaka stranka moze da se protivi mesanju.
-U tom sl.
sud resenjem odlucuje da li je mesanje dopusteno.
- Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba, dok je protiv odluke kojom se
odbija mesanje dopustena zalba.
-Umesac ima pravo da ucestvuje u postupku I da preduzima parnicne radnje sve do pravnosnaznosti resenja
kojim se odbija njeggovo ucesce.

B) PROCESNI POLOZAJ OBICNOG UMESACA

- Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime, ali one proizvode dejstvo na stranku, ako ih ona prihvati.
- Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u
parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ).
- Ono sto moze umesac u parnici, jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka, a
koje se odnose na iznosenje cinjenica, stavljanje dokaznih predloga.
- Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke.
- Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka, te on moze da
spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja.
-umesac ne moze da preduzima parnicne radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom (priznanje tuzbenog
zahteva, odricanje, zakljucenje poravnanja, preinacenje tuzbe, odricanje od pravnog leka)
- Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove, ali ne protivno volji stranke-
nprU slucaju kada ih se stranka odrekla ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).
- Umesac ima pravo na naknadu troskova, ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova.

170.INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE

-Institut sporedne intervencije dobija svoj potpuni smisao u parnici tzv intervencijskim dejstvom presude.
-Naime, umesac pomaze I kontrolise ponasanje stranke u parnici da bi, u slucaju obostranog neuspeha, mogao
da se pozove na dejstvo presude u novoj parnici izmedju njega I stranke na cijoj strain se mesao.
-Intervencijsko dejstvo je posebno dejstvo presude, sasvim razlicito od dejstva materijalne pravnosnaznosti.
-Ovo dejstvonastupa, ako je ucesce umesaca u parnici bilo dopusteno.
-Mozemo da razlikujemo:
1.objektivno i
2. subjektivno intervencijsko dejstvo presude

OBJEKTIVNO INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE

se ispoljava dvostruko:

153
--> prvo, intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku, te da je
stranka lose vodila parnicu.
-Ovaj prigovor umesaca-prigovor nesavesnog vodjenja parnice bio bi dopusten jedino kada:
1.kada je losa procesna odluka po stranku bila rezultat parnicne radnje koju je sama stranka preduzela dok
umesac nije stupio u parnicu
2.je stranka bila u mogucnosti da preduzme napadna ili odbranbena sredstva cija bi upotreba dovela do povoljnije
odluke, pri cemu je ona to propustila da ucini, a umesacu takva sredstva nisu bila poznata ili dostupna niti je on
za njih znao ili mogao da zna i
3.u predhodnoj parnici postoji procesna prevara (stranka prizna tuzbeni zahtev)
-Takodje, prigovor nesavesnog vodjenja parnice bi stajao na raspolaganju intervenijentu i:
1.kada je stranka obavestila umesaca o parnici u poznom stadijumu, kada on nije mogao vise da upotrebi
sredstva koja bi bila podobna za uspeh u parnici
2.kada je stranka opozvala neku procesnu radnju umesaca cije preduzimanje je moglo da dovede do povoljnijeg
ishoda parnice I uopste sprecavala da nastupi dejstvo parnicnih radnji umesaca i
3.kada je sud propustio da umesacu dostavlja pozive, podneske ili odluke
--> drugo, u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta
i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici
- Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti.
- Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u
parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.
- Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo, ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu
dokazivanja ( non liquet ).

- SUBJEKTIVNO INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE

obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao, kao i njene pravne sledbenike.
- Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici.
- Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke, vec samo protiv umesaca.
- Npr: T uspe u sporu protiv A, jer se pokaze da je intervenijent B, advokat sacionio pravnovaljan ugovor.
Uprkos tome, A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor.
B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.
U parnici izmedju B i A za naknadu stete, presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.

171. UMESAC SA POLOZAJEM JEDINSTVENOG

SUPARNICARA
A) POJAM

154
- Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara, kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca.
-Pravilo je naime,kod mesanja da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo izmedju umesaca I stranke na
cijoj strain je on ucestvovao u parnici kao umesac.
- Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara, presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju
umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa, i to bilo zbog prirode predmeta spora, bilo na osnovu
zakona.
- Npr: T, osteceni, podnese tuzbu protiv C, vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim
licima kod O.
Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.

B) POLOZAJ UMESACA- JEDINSTVENOG SUPARNICARA U PARNICI

- Ovakav umesac, za razliku od obicnog- sporednog umesaca, ima polozaj stranke u postupku.
- Umesac i stranka se smatraju jednom strankom, tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo
kog jedinstvenog suparnicara.
- Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove, da se protivi priznanju tuzbenog
zahteva, tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom, ako se umesac tome
protivi.
- Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek, iako nije ucestvovao u parnici do
momenta pravosnaznosti presude.
- Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja, cak i protivno volji stranke na cijoj strani se
umesao.
- Dostavljanje mu se vrsi posebno, kao i stranci, a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova
koji vaze za stranku.
- Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika.

173.IMENOVANI PRETHODNIK
- Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici.
- Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu.
- Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo, a tvrdi da stvar drzi
ili pravo vrsi u ime treceg lica.
- Npr: T, vlasnik stvari, zahteva od ostavoprimca, O, povracaj stvari.
O obavestava trece lice, ostavodavca, o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika.
- Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca, tako da je smisao imenovanja prethodnika
jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju
njega i treceg lica.
- Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca.
-Tuzeni je duzan da imenuje predhodnika vec u odgovoru na tuzbu, a ako se tuzba ne dostavlja na odgovor
najkasnije na pripremnom rocistu, a ako ono nije odrzano,tada na glavnoj raspravi, pre nego sto se upusti u
raspravu u meritumu.
- Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste, medjutim, njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu
nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.
- Naprotiv, tuzeni istupa iz parnice, samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on
postaje tuzeni ).
Za ovo nije potreban pristanak tuzioca, osim ako tuzilac protiv tuzenog istice I druge zahteve koji nemaju veze sa
drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime.
-Ako predhodnik stupi u parnicu postaje stranka, odnosno tuzeni.

155
- Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac, sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog
nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.
-Isto vazi I kada se predhodnik ne odazove pozivu ili, pak, stupi u parnicu kao umesac na strani tuzioca.

ALBA PROTIV PRESUDE, POJAM I VRSTE

179. ZALBA PROTIV PRESUDE
A) POJAM I ZNACAJ
- Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu.
- Njome se pobijaju sve vrste presuda koje su donete u prvom stepenu, i ona ima suspenzivno i devolutivno
dejstvo, jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.
- Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice, tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog
suda snazno ogranicena.

179.1. USLOVI ZA DOPUSTENOST ZALBE

- Da bi sud mogao da se upusti u ispitivanje osnovanosti zalbe protiv presude, nuzno je da se steknu uslovi koji
se ticu njene:
a) Forme
b) Sadrzine
c) Blagovremenosti i
d) Dozvoljenosti
-U pogledu forme, zalba na presudu moze da se iskljucivo podnese kao podnesak.
-Sto se tice blagovremenosti rok za zalbu je 15 dana, dok je u menicnim I cekovnim sporovima ovaj rok kraci I
iznosi 8 dana.
-Zalba na presudu je nedozvoljena ako licu koje ju je podnelo nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes, ili
se pak odreklo prava na zalbu, ili je pak povuklo zalbu.
- U pogledu sadrzine, zalba na presudu mora nuzno da sadrzi:
* oznacenje presude koja se zalbom pobija.
* izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno.
* razloge zalbe.
* potpis podnosioca zalbe.
- Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi
trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe, nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: oznacenje presude koje se pobija
i potpis podnosioca .
-Medjutim, kada je zalilac podneo nepotpunu zalbu, sud mu vise ne daje mogucnost da je ispravi, vec se ona kao
takva manljiva, dostavlja drugostepenom sudu.
- Razlozi za zalbu protiv presude bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin:
1) koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio.
2) koje procesne norme je sud prekrsio.
3) koje dokazne predloge je sud odbio.
4) koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku.
5) sta su nedostaci suda u oceni dokaza.
6) u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda.
-Podnosilac zalbe ne mora da navede u zalbi niti da li presudu pobija u celini, ili pak samo jednom njenom delu.
-Ako ne moze da se utvrdi obim pobijanja prvostepene presude, smatrace se da je podnosilac zalbe pobija u delu
u kome nije uspeo u parnici.
- Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog, tjpredlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu
prvostepene presude.

156
 179.2. BENEFICIO NOVORUM
-ZPP snazno ogranicava mogucnost iznosenja novih cinjenica I predlaganje novih dokaza u zalbi na presudu.
Na takav nacin zalba na presudu I postupak po zalbi zaista I postaje pravni lek, jer se njome ne otvara novi
kognicioni postupak, vec se samo kontrolise zakonitost I tacnost presude.
-Pod novim cinjenicama se smatraju samo one cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja gl.
rasprave.
Zakon predvidja da podnosilac zalbe moze u zalbi protiv presude da istakne I takve cinjenice po prvi put,ali samo
ako ucini verovatnim, da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave.
- Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv subjektivno novih cinjenica, onih koje su objektivno postojale do
momenta zakljucenja glavne rasprave, ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da
ucini verovatnim da, bez svoje krivice, nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ).
- Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja:
* da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.
* da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu.
- Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je
pocinio sud.
- U pogledu mogucnosti iznosenja novih dokaza, situacija je drugacija.
Naime, sud ce morati da dopusti I iznosenje novih dokaza u zalbi, ako utvrdi da podnosilac moze da iznese I nove
cinjenice, za koje ona nije kriva sto ih nije iznela do zakljucenja gl.
rasprave.
-Ako je sud odustao od izvodjenja kakvog dokaza zato sto stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje
u roku koji je odredio sud, ona ne bi mogla da u zalbi zahteva izvodjenje takvog dokaza.
-Jer akostranka nije mogla da polozi predujam zbog svog imovnog stanja, mogla je da zahteva oslobodjenje od
placanja troskova postupka, bilo delimicno, bilo u celosti.

179.3. RAZLOZI ZALBE

-Videli smo da greske suda u postupanju I odlucivanju mogu da se svedu na tri uzroka;
1.greske u vodjenju postupka
2. greske u odlucivanju oosnovanosti zahteva stranaka
3.greske u utvrdjenju cinjenica
- Zakon s toga predvidja tri razloga za zalbu protiv presude, tjpresuda se moze pobijati zbog:
1.bitne povrede odredaba parnicnog postupka
2.pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja
3.pogresne primene materijalnog prava
-Iz ovih razlkoga zalbom se mogu pobijati sve vrste prvostepenih presuda.
-Medjutim,presuda zbog propustanja I presuda zbog izostanka ne mogu da se pobijaju zbog pogresno ili
nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
-S druge strane, presuda na osnovu priznanja I presuda na osnovu odricanja mogu da se pobiju samo zbog
postojanja bitnih povreda odredaba parnicnog postupka I zbog toga sto su ove izjave date usled mana volje.

157
 1.) BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA
- One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a.
- Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ),
kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ).
- Zakon razlikuje:
1.apsolutno
2. relativno bitne odredbe parnicnog postupka

A) APSOLUTNO BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA

- To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje
nezakonite i nepravilne odluke.
- Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud, po pravilu, trebalo da pazi po
sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka.
- Njihovo postojanje cini presudom nistavom, ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo.
- Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da, ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda
odredaba parnicnog postupka, kasira, odnosno ukine presudu.
- On je duzan da to ucini, bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat.
- Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin:
a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama:
--> s obzirom na sud:
* nepropisan sastav suda.
* postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda.
* povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda.
--> s obzirom na stranke:
* nepostojanje stranke.
* nedostatak parnicne sposobnosti.
* nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika.
* nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja.
* prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika.
--> s obizrom na predmet spora:
* nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka)
* povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije.
b) Povreda elementarnih procesnih nacela:
--> povreda nacela kontradiktornosti
--> povreda nacela o upotrebi sopstvenog jezika u postupku.
--> povreda nacela javnosti.
--> povreda nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ).
v) Povreda pravila o odlucivanju:
--> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.
--> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja, presude na osnovu prinzanja ili odricanja.
--> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ).

g) Povreda pravila o sadrzini presude, tjkada je sadrzina manljiva:

--> kada je izreka presude je nerazumljiva.
--> kada je izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude.
--> kada presuda nije obrazlozena.
--> kada presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni.
--> kada postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima, ispravama I
zapisnicima sa rocista.

158
-Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka:
na pravilan sastav suda.
na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet.
na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.
na postojanje apsolutne nenadleznosti gradjanskog suda
na povredu javnog poretka.
na poredu nacela kontradiktornosti.
na postojanje, stranke, stranacke i parnicne sposobnosti i pravilno zastupanje parnicno nesposobne
stranke.
Na prekoracenje materijalnopravnog roka za podnosenje tuzbe
Na cinjenicu da je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadlezan, te je stoga, u celosti ili delimicno
odbacio tuzbu(ovo je apsurdno, jer kada sud odbija da odlucuje meritorno on tada ne odlucuje presudom,
nego resenjem odbacuje tuzbu.
Slucaj u kome sud odbija da postupa po tuzbi I pri tome donosi presudu nije moguce zamisliti)
-Ostale apsolutno bitne povrede parnicnog postupka sud ocenjuje samo ako se podnosilac zalbe na njih u zalbi
pozove.

B) RELATIVNO BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA

- One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio, a to je moglo da ima
uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.
- Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne
odluke.
- Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, podnosilac zalbe mora da ucini makar
verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke.
- Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove, a sud
onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne, tjda li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne
odluke.
- Spisak ovih povreda je neogranicen, jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u
konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila
o dokazivanju ).
- Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio
infra petita- slucaj kada sud nije odlucio o svim zahtevima stranaka
ili extra petita-prekoracenje tuzbenog zahteva.

2.) POGRESNO ILI NEPOTPUNO UTVRDJENO CINJENICNO STANJE

- Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju, odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima
se izvodi dokazivanje, odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke.
- Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio, odnosno kada je nije utvrdio.
- Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji, odnosno ne
postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti.
- Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke
izvoed svoje zahteve, ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.
- Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je, najcesce, rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne
primene stavova iskustva.

3.) POGRESNA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA

- Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu
nije pravilno primenio.
- Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja.

159
- Pogresna primena materijalnog prava je izvesna, ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje, jer
to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme.
- Pogresna primena materijalnog prava moze da se javi kao:
a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).
b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).
v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.
- Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti, tako da nije vezan materijalnopravnim
obrazlozenjem zalbe.

POSTUPAK PO ALBI
180. POSTUPAK PO ZALBI PRED PRVOSTEPENIM SUDOM
-Postupak po zalbi se deli na dve faze:
1.prvu,pred sudom koji je doneo pobijenu presudu
2.drugu,pred drugostepenim sudom koji odlucuje o osnovanosti zalbe
-Smisao razdvajanja postupka jested a se vec u prvoj fazi odluci o dopustenosti zalbe, kako bi se dobilo na
efikasnosti postupka.
- Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija, i to u dovoljnom broju
primeraka za sud i protivne strane.
- Ako se u zalbi iznese i nova reperta, podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se
dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.
- Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je, kada je ona neblagovremena, nepotpuna ili
nedozvoljena.
-Neblagovremen je I svaki podnesak zalioca kojim on nakon isteka zalbenog roka dopunjava zalbu.
- Ako nadje da je zalba dopustena, sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor koja ima rok od
15 dana za odgovor na zalbu, a u menicnim I cekovnim sporovima 8 dana.
-Rok od 15 dana za odgovor na zalbu je prekluzivan,jer se neblagovremen odgovor ne uzima u razmatranje.
- Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu,ali dalja razmena podnesaka (duplika I sl.) nije dopustena.
-Nakon prijema odgovora na zalbu ili nakon sto protekne rok za za odgovor na zalbu, prvostepeni sud citav spis
predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana koji se racuna od dana prijema
odgovora na zalbu ili pak dana proteka roka za odgovor na zalbu).

181.POSTUPAK PO ZALBI PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM

A) SUDIJA IZVESTILAC
-Postupak po zalbi protiv presude pred drugostepenim sudom pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava
izvestaj radi razmatranja predmeta.
- Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe, vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka.
-U tom cilju on moze I da pribavi obavestenja od prvostepenog suda, ako se podnosilac zalbe poziva na bitne
povrede odredaba parnicnog postupka.
-Za efikasno resavanje po zalbi najcelishodnijenje das am prvostepeni sud, vec prilikom ispitivanja dopustenosti
zalbe, ispita navode zalioca I pruzi drugostepenom sudu objasnjenje I zauzme stav povodom tvrdnji zalioca das u
u prvostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a.
-Ovakav postupak provere se sprovodi pisanom komunikacijom izmedju prvostepenog I viseg suda.

160
Stranke u ovom postupku ne ucestvuju, niti su o njemu obavestene niti imaju saznanja o sadrzini izvestaja koje
sacinjava prvostepeni sud.
-Drugostepeni sud moze da odlucuje po zalbi:
1.na nejavnoj sednici u vecu, ili
2.na rocistu, odnosno putem raspravljanja pred vecem drugostepenog suda.
-Rasprava moze da bude fakultativna ili obavezna.

182.OBAVEZNA I FAKULTATIVNA RASPRAVA PRED

DRUGOSTEPENIM SUDOM (TJ. U DRUGOSTEPENOM
POSTUPKU)
- ODLUCIVANJE NA RASPRAVI U VECU
- Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe, po pravilu, bez rasprave.
- Ipak, rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.
- Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu, kada su u provostepenom postupku
ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje.
- Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom
postupku.
-Takodje, drugostepeni sud moze da nadje da je cinjenicno stanje netacno utvrdjeno, a da je razlog za to
cinjenica da je prvostepeni sud odbio dokazne predloge stranaka koji su bili od znacaja za utvdjivanje cinjenica
koje su bitne I vazne za odlucivanje.
-U tom sl. drugostepeni sud moze da zakaze raspravu I da na rocistu izvede I takve dokaze.

OBAVEZNA USMENA RASPRAVA

-ZPP predvidja I radikalnu novinu u oblasti procesnog prava u cilju donosenja odluke u razumnom roku.
-Naime,postoji I duznost drugostepenog suda da zakaze raspravu I meritorno odluci spor.
-Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi, tada drugostepeni sud ne moze I po drugi put da ukida
pobijenu presudu, vec je duzan da zakaze raspravu I da odluci o svim zahtevima stranaka.
-Zakon navodi da takva duznost drugostepenog suda nastaje kada se nova presuda prvostepenog suda pobija
zbog
1. pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja
2. ili zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.
-Takodje, drugostepeni sud je duzan da meritorno odluci kada je u ponovljenom postupku tuzba preinacena tako
sto je istaknut novi tuzbeni zahtev uz postojeci iz istog cinjenicnog osnova, ili je pak tuzbeni zahtev povecan.
-Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava,drugostepeni sud je , sve jedno, vec prilikom
prvog ispitivanja pobijene presude duzan da je preinaci, odnosno da parnicu meritorno okonca.
-Kada odlucuje na raspravi u sednici veca, drugostepeni sud odlucuje I o osnovanosti zalbe I o svim zahtevima
stranaka koji su izneti u prvostepenom postupku.
-Da bi mogao da odlucuje o zahtevima koje su stranke iznele u prvostepenom postupku, drugostepeni sud mora
da nadje da je zalba osnovana, odnosno das u pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka ili da je
cinjenicno stanje nepotpuno ili nepravilno utvrdjeno.
-Drugostepeni sud tada ukida prvostepenu presudu I preinacujhe je, tako sto odlucuje o svim zahtevima stranaka.
-Obavezna rasprava pred drugostepenim sudom ne sledi kada se pobijaju presude koje nisu kontradiktorne, te
presude koje su donete u sporu male vrednosti.

161
 V) TOK POSTUPKA
- Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim
sudom.
-Kada se iz bilo kog razloga otvara rasprava, drugostepeni sud je duzan da resenjem odredi vremenski okvir za
sprovodjenje postupka.
-Odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka.
-U takvom sl. sud ce meritorno da odluci o osnovanosti zalbe prvenstveno na osnovu navoda koji su sadzani u
zalbi ili odgovoru na zalbu.
-Na postupak pred drugostepenim sudom se primenjuju I odredbe o izuzecu I iskljucenju sudije, kao I odredbe o
povlacenju tuzbe,zakljucenju sudskog poravnanja I sl.
-Rasprava pred drugostepenim sudom tece tako sto se, nakon izvestaja sudije izvestioca, cita presuda, odnosno
pobijeni deo presude, te nakon toga, podnosilac zalbe obrazlaze zalbu, a njegov protivnik odgovor na zalbu.
-U resenju o vremenskom okviru sprovodjenja rocista pred drugostepenim sudom,sud odredjuje koji ce se dokazi
izvesti na raspravi, te u tom smislu poziva svedoke I vestake.
-Takodje, sud sprovodi potpunidokazni postupak, ako je dopustio da se u postupku pred drugostepenim sudom
mogu uzeti u obzir I nove cinjenice I novi dokazi o kojima se nije raspravljalo u prvostepenom postupku.
-Najzad, drugostepeni sud moze da odluci da na rocistu izvede I one dokaze cije je izvodjenje odbio prvostepeni
sud.
a) Granice ispitivanja prvostepene presude
- Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.
- Ako se to iz zalbe ne vidi izricito, smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u
parnici.
- U delu u kome se ne pobija, presuda postaje pravosnazna, cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda
nistava i u delu u kome se ne pobija, na osnovu kontrole pobijanog dela presude.
- Ovo resenje moze da izgleda nelogicno, ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka I nacela
dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda.
- Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja,
drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden.
- Sud je potpuno vezan razlozima zalbe.
- Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje, ispitivanje se svodi samo
na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva, ukljucujuci ovde i nova reperta.
- Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita, odnosno da li
je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava.
-Tako, po sluzbenoj duznosti sud ispituje da postoje apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka koje
presudu cine nistavom
-takodje, sud uvek ex officio pazi na pravilnu primenu materijalnog prava.
-Van ovih granica, sud preispituje prvostepenu presudu I u delu u kojem se ona zalbom ne pobija, samo ako je to
predvidjeno posebnim propisima.
b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda
- Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud.
- Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu, cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je
utvrdio na raspravi, ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio.
- Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi
trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje
ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.

162
- Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije, cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka.
- Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno, on formira svoj stav
prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice, kao i zakljucak na osnovu iskustva.
- Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku, drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj
dokaznoj snazi.
TU NEGDE JE I PITANJE 'ZABRANA
VIESTRUKOG UKIDANJA PRVOSTEPENE
ODLUKE U OVOJ LEKCIJI!

183.ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ZALBI

- Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem.
- Resenjem drugostepeni sud moze:
- * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).
- * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.
- * da ukine presudu i odbaci tuzbu.
- Presudom drugostepeni sud moze:
- * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka.
- * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu.
- * da usvoji zalbu I odluci o svim zahtevima stranaka
-Prvostepena presuda je bez dejstva ako su se stranke u postupku po zalbi odrekle tuzbenog zahteva, priznale
tuzbeni zahtev ili zakljucile sudsko poravnanje.
-U tim situacijama drugostepeni sud ce resenjem obustaviti parnicni postupak.
-Postupak se obustavlja I kada podnosilac zalbe povuce zalbu u toku drugostepenog postupka.

A) ODBIJANJE ZALBE KAO NEOSNOVANE

- Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu, ako nadje da ne postoje
razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi ex officio.
- U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom
rezultatu.
- Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo
potvrdjuje sadrzinu prethodnog.

B) UKIDANJE PRVOSTEPENE PRESUDE

- Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom
sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi
cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze.
-Ukidanje presude I vracanje predmeta na ponovno sudjenje nalaze kako postojanje apsolutnih tako I relativnio
bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.
-Do ukidanja presude dolazi I kada je ona samo delimicno netacna, jer samo kasiranjem presude u celini
prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne
odluke.
- Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda, ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno
sudjenje, kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred
drugostepenim sudom.
- Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo
izvode.
- Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi, ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza
ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza, ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa
izvodjenjem nekog dokaznog sredstva.

163
- Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da
cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.
- Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje, duzan je u resenju
da navede:
* koje se parnicne radnje ukidaju, jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.
* sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju
* zbog cega su ucinjene procesne povrede, odnosno pogresno I nepotpuno utvrdjene cinjenice od uticaja I
vaznosti za donosenje pravilne odluke.
a) Presuda extra petita
-ZPP sadrzi I resenje za slucaj kada je sud odlucio extra petita-prekoracennje tuzbenog zahteva.
-Razlikujemo:
1.kvantitativno I
2.kvalitativno prekoracenje tuzbenog zahteva
-U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva, sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom
istaknuto.
npr10 000 umesto 7000.
- Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen.
-Ako se presuda kojom je dosudjeno extra petita u kvantitativnom smislu, ne pobija zalbom, ona postaje
pravnosnazna kao I svaka druga presuda.
- U slucaju kvalitativnog dosudjenja extra petita, radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom, a
ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ).
- Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari, a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari.
- Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva, drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet
prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.
b) Drugostepena medjupresuda
(MEUPRESUDA U DRUGOSTEPENOM
POSTUPKU) POSEBNO ISPITNO PITANJE!!!
-ZPP predvidja I mogucnost da se u posupku pred drugostepenim sudom donese I fakticka medjupresuda.
Ovo je moguce jer u nasem pravu sud nije vezan predlozima podnosioca zalbe.
-Donosenje drugostepene medjupresude je moguce samo kada podnosilac zalbe nije pobijao presudu zbog
pogresno ili nepravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja, ili, pak, kada sud smatra da je cinjenicno stanje pravilno
utvrdjeno.
- Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka,
jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.
- Da bi doneo drugostepenu medjupresudu, sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova
tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom.
- U tom slucaju, sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu, potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na
osnov tuzbenog zahteva, dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet
prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.
- Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje (izmenu sadrzaja) presude provostepenog suda.
- Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog
zahteva, ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva.
- Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije
istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje.
- U tom slucaju, drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu, ali ne i da
donese drugostepenu medjupresudu.

V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe

- To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje, i to:

164
a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.
b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava.
v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost.
g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje.
d) da je presuda doneta na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka
dj) da stranka nije bila parnicno sposobna, a u postupku nije bila uredno zastupana, ted a punomocnik nije imao
uredno ovlascenje za vodjenje parnice.
-Ako su ove procesne smetnje neotklonjive, presuda se ukida, a tuzba se odbacuje.
U suprotnom, drugostepeni sud samo ukida presudu I vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno
odlucivanje.
G) Preinacenje presude
- Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje:
--> prvu, ukidanje prvostepene presude.
--> drugu, izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice.
- Preinacenje nije moguce ako drugostepeni sud nadje da su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog
postupka.
- Preinacenje je moguce ako:
a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.
- Ova mogucnost preinacenja presude se odnosi na situaciju u kojoj je sud otvorio bilo fakultativnu, bilo
obaveznu raspravu I utvrdio cinjenicno stanje drugacije nego sto je to uradio prvostepeni sud.
-Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ), jer je tada drugostepeni sud duzan da
ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje.
b) Postoje greske u oceni dokaza.
- Prvenstveno se misli na dve situacije:
* prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka suda je iskljucivo
zasnovana na tim cinjenicama.
* prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica,
a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.
- U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom, vec sud odlucuje o zalbi na
nejavnoj sednici.
- Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza, jer se radi o oceni dokazne vrednosti
indicija i isprava, kao i dokaza prima faciae.
- Dakle, da bi sud mogao da preinaci presudu, odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na
indicijama, ispravama, posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae.
v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo.
-Drugostepeni sud je duzan da preinaci pobijenu presudu, ako nadje da je cinjenicno stanje pravilno
utvrdjeno, ali da je sud pogresno primenio materijalno pravo.
- Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretacionu, kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog
suda.

OBLIK I SADRZINA DRUGOSTEPENE PRESUDE/RESENJA

-Sva pravila koja vaze za donosenje, objavljivanje ,pismenu izradu, ispravljanje I dopunu prvostepene presude
primenjuju se shodno I na formu I sadrzinu presude drugostepenog suda.
-Izuzeci se baziraju na specificnosti postupka pred drugostepenim sudom u kome se ne odlucuje o predmetu
spora, vec o osnovanosti zalbe,kao I na kontrolnoj funkciji koju drugostepeni sud vrsi nad radom prvostepenog.
Npr. Drugostepeni sud naglasava koje parnicne radnje ukida, jer su zahvacene bitnim povredama odredaba
parnicnog postupka.

165
-Takodje, u obrazlozenju resenja drugostepenog suda navode se sve povrede odredaba parnicnog postupka koje
je pocinio prvostepeni sud I obrazlaze se u cemu se one sastoje.
Zatim, u cemu se satoji propust prvostepenog suda u vezi sa pravilnim utvrdjivanjem cinjenicnog stanja.

POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM NAKON UKIDANJA PRESUDE

-Nakon sto je ukinuo prvostepenu presudu, drugostepeni sud vraca predmet zajedno sa svim spisima nadleznom
prvostepenom sudu.
Drugostepeni sud je duzan da to ucini u instrukcionom roku od 30 dana od kada je doneo svoju odluku.
-Prvostepeni sud je duzan da u narednom instrukcionom roku od 30 dana od dana kada je primio odluku
drugostepenog suda zakaza rociste za glavnu raspravu.
-Na tom rocistu, prvostepeni sud, bez predloga stranaka, odredjuje vremenski okvir za sprovodjenje nove glavne
rasprave pred prvostepenim sudom.
-Glavna rasprava se uvek sprovodi iznova kada je ukinutu presudu doneo nenadlezan sud ili u slucaju kada se
novi postup[ak sprovodi pred drugim sudijom pojedincem ili drugim vecem.
-U ostalim sl. ne moraju da se na glavcnoj raspravi ponovo izvode one parnicne radnje koje drugostepeni sud nije
ukinuo,niti, pak, da se utvrdjuju ponovo one cinjenice ciju tacnost niti stranke niti drugostepeni sud nisu doveli u
pitanje.
-Prvostepeni sud je duzan da na gl. raspravi izvede sve parnicne radnje I raspravi sva sporna pitanja na koja mu
je ukazao drugostepeni sud.
-Najzad, s obzirom da se parnica vraca u stadijum glavne rasprave, stranke mogu u postupku da iznose nove
cinjenice, kao I da predlazu nove dokaze vezano za inicijalni predmet spora,
pod uslovom da ucine verovatnim da ih nisu mogle predloziti ili izneti do momenta u kome je prvostepeni sud
fiksirao utvrdjene cinjenice u vremenu u prethodno vodjenom prvostepenom postupku.
(bilo da se radilo o momentu okoncanja pripremnog rocista za glavnu raspravu,
bilo o momentu u kome je gl.rasprava bila zakljucena.
-U svakom sl. tuzilac ne moze na novoj raspravi pred prvostepenim sudom da preinaci tuzbu tako sto ce da
promeni istovetnost tuzbenog zahteva ili istaci novi zahtev uz postojeci koji ne proizlazi iz istog cinjenicnog
osnova.

ZABRANA VIESTRUKOG UKIDANJA PRVOSTEPENE

ODLUKE
OBAVEZNA USMENA RASPRAVA
-ZPP predvidja I radikalnu novinu u oblasti procesnog prava u cilju donosenja odluke u razumnom roku.
-Naime,postoji I duznost drugostepenog suda da zakaze raspravu I meritorno odluci spor.
-Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi, tada drugostepeni sud ne moze I po drugi put da ukida
pobijenu presudu, vec je duzan da zakaze raspravu I da odluci o svim zahtevima stranaka.
-Zakon navodi da takva duznost drugostepenog suda nastaje kada se nova presuda prvostepenog suda pobija
zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja ili zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.
-Takodje, drugostepeni sud je duzan da meritorno odluci kada je u ponovljenom postupku tuzba preinacena tako
sto je istaknut novi tuzbeni zahtev uz postojeci iz istog cinjenicnog osnova, ili je pak tuzbeni zahtev povecan.
-Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava,drugostepeni sud je , sve jedno, vec prilikom
prvog ispitivanja pobijene presude duzan da je preinaci, odnosno da parnicu meritorno okonca.
-Kada odlucuje na raspravi u sednici veca, drugostepeni sud odlucuje I o osnovanosti zalbe I o svim zahtevima
stranaka koji su izneti u prvostepenom postupku.
-Da bi mogao da odlucuje o zahtevima koje su stranke iznele u prvostepenom postupku, drugostepeni sud mora
da

166
 - nadje da je zalba osnovana,
- odnosno da su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka
- ili da je cinjenicno stanje nepotpuno ili nepravilno utvrdjeno.
-Drugostepeni sud tada ukida prvostepenu presudu I preinacujhe je, tako sto odlucuje o svim zahtevima stranaka.
-Obavezna rasprava pred drugostepenim sudom ne sledi kada se pobijaju presude koje nisu kontradiktorne, te
presude koje su donete u sporu male vrednosti.

178.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS U DRUGOSTEPENOM

POSTUPKU
-U postupku po pravnim lekovima vazi zabrana reformatio in peius.
Tako da sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom.
- To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija, tako da drugostepeni sud odlucuje
samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov
polozaj ).
- Da na vazi ovo pravilo, stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe, upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na
njihovu stetu.
- Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu.
- Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.

184. ZALBA PROTIV RESENJA

A) POJAM I DEJSTVA
-Zalba protiv resenja je redovan pravni lek protiv resenja prvostepenog suda.
-Ona se uvek moze uloziti I protiv resenja kojim je odredjena privremena mera.
- Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek, jer zadrzava izvrsavanje resenja.
- Ona je kao I zalba na presudu, dvostrani pravni lek, jer se zalba na resenje dostavlja protivnoj stranci na
odgovor.

B) DOPUSTENOST
- Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba, osim kada to zakon izricito iskljucuje, nprresenja: o
iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece, kojim se usvaja predlog za
obezbedjenje dokaza.
-Resenje koje vise ne moze da se pobija zalbom postaje pravnosnazno.

V) VRSTE
-Razlikujemo dve vrste zalbi na resenje:
1.posebnu zalbu- koja je samostalni pravni lek
2.vezanu-nesamostalnu zalbu
a) Posebna, samostalna zalba na resenje je uvek dopustena, osim kad to zakon iskljucuje.
NprDopuistena je zalba protiv resenje kojim se postupak okoncava odbacivanjem tuzbe.
b) Vezana, nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu, odnosno poseban pravni lek, vec se resenje
prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.
- Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.nprresenje o izvodjenju
dokaza
- U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece
sudije, kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.
- Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.

167
 G) OSTALA PRAVILA
- Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude.
- Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.
-Valja naglasiti da je odlucivanje drugostepenog suda po zalbi na resenje daleko elesticnije nego kada se radi o
odlukama drugostepenog suda po zalbi protiv presude.
- Drugostepeni sud moze:
* da odbaci zalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu.
* da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda.
* da preinaci resenje ili ga ukine i, po potrebi, vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.
-Dakle, drugostepeni sud moze I sam da utvrdjuje cinjenice I preinaci resenje prvostepenog suda.
-Protiv resenja drugostepenog suda nije dozvoljena zalba.
Zakon cini izuzetak od ovog pravila u taksativno nabrojanim situacijama koje se mahom odnose na podnosenje
zalbe protiv resenje o kaznjavanju ucesnika u postupku zbog nepostovanja procesne discipline.
-Kada je ovakvo resenje donelo vece apelacionog suda, zalba protiv takvog resenja je remonstrativan pravni lek.
O njemu odlucuje drugo vece istog suda sastavljeno od troje sudija.

185. REVIZIJA PROTIV PRESUDE

- POJAM I SMISAO
- Revizija protiv presude je redovan, devolutivan, (ne)suspenzivan, ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude
donete u drugom stepenu.
-dakle, revizija protiv presude nije, kao sto je to sl.
u Nemackojili Austriji redovni pravni lek protiv drugostepene presude.
- Revizija ne sluzi samo interesima stranka, nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.
-S obzirom na pravno politicke ciljeve radi cijeg ostvarenja se dopusta mogucnost ulaganja revizije, razlikujemo:
1. opstu
2. posebnu reviziju

- PREDMET REVIZIJE- ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM

- Ona moze da se izjavi samo protiv (pravnosnazne) presude donete u drugom stepenu.
- Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( nprprotekom roka za
zalbu), presuda ne moze da se pobija revizijom.
-Rok za izjavljivanje revizije je 30 dana od dana dostavljanja pravnosnazne presude drugostepenog suda

186.DOPUSTENOST I OGRANICENOST REVIZIJE

-Revizija nije dopustena protiv svih presuda donetih u drugom stepenu.
-U pogledu dopustenosti revizije, razlikuju se uslovi za dopustenost opste I posebne revizije.

168
 OPSTA REVIZIJA
-Opsta revizija ima za cilj ostvarenje materijalnopravne pravicnosti.
-Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu,
na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe,ili na utvrdjenje prava svojine na nepokretnosti, ako vrednost pobijanog
dela pravosnazne presude prelazi iznos od 100 000 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan podnosenja tuzbe.
- Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka.
- Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora, te kada to nije ucinio ni sud tokom trajanja
prvostepenog postupka.
-Za odredjenje vrednosti predmeta spora uzima se onaj iznos koji je naznacen u tuzbi.
-Granicni iznos za mogucnost podnosenja revizije u privrednim sporovima iznosi 300 000 evra u dinarskoj protiv
vrednosti na dan podnosenja tuzbe u odnosu na pobijeni deo presude.
- Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora odnosno visinu pobijenog dela presude uvek kada je
to posebnim zakonom predvidjeno.

187.POSEBNA REVIZIJA

-Posebna revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora ili visinu pobijenog dela sudske odluke.
Ona ima za cilj harmonizaciju sudske prakse I unapredjenje vrsenja pravosudne funkcije uopste.
-Zbog cinjenice da neujednacenost sudske prakse predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje, zakonodavac
je iz nemackog prava preuzeo resenja o tzv posebnoj reviziji, a iz austrijskog prava resenja o postupku za
dopustenost takve revizije.
-Posebna revizija je revizija koja se izjavljuje protiv drugostepene presude koja inace ne bi mogla da se pobija
opstom revizijom.
-Za dopustenost izjavljivanja ovakve revizije visina predmeta spora nema nikakvu ulogu.
Naprotiv, o dopustenosti ovakve revizije odlucuje Apelacioni sud.
-Radi se o situacijama u kojima je neophodno da:
1. se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa
-Pod pravnim pitanjima od opsteg interesa podrazumevaju se ona pitanja koja su od znacaja za odlucivanje u
vecem, neodredjenom broju slucajeva.
-po pravilu, ovde se radi o tumacenju opstih uslova postojanja, odredbi kolektivnih ugovora, tumacenju I
konkretizaciji pravnih standard.
-Nije nuzno da se radi samo o pitanjima iz sfere materijalnog prava.
Naprotiv pod pitanjima od opsteg interesa se podrazumevaju I pitanja koja se ticu tumacenja procesnih nacela,
kao I piotanja koja se odnose nma apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.
2.se razmotre pravna pitanja koja su u opstem interesu ravnopravnosti gradjana
-Odnosi se na pitanja koja se ticu zabrane diskriminacije gradjana
3. se ujednaci sudska praksa
-Ujednacenje sudske prakse je bitno za postovanje prava na pravicno sudjenje.
Zbog neujednacene sudske prakseVKS a ranije VSS, ESLJP je doneo nekoliko odluka protiv R.
Srbije u kojima je potvrdio da postoji povreda prava na pravicno sudjenje.
-Posebna revizija je narocito dopustena kada se javlja opasnost da se pogresno tumacenje procesnih normi
ponovi ubuduce u neogranicenom broju slucajeva.
-Sto se tice primenen materijalnog prava, postoji nuznost ujednacenja sudske prakse kada nizi sudovi o jednom
te istom materijalnom pitanju razlicito odlucuju.

169
-pri tome, smatra se da je sudska praksa neujednacena ako je VKS o odredjenom pravnom pitanju7 vrc zauzeo
sopstveno stanoviste.
-Za postojanje neujednacene sudske prakse nije dovoljno da razliciti sudovi razlicito odlucuju o istovetnom
cinjenicnom stanju.
Naprotiv, nuzno je da oni, pri tom, na isto cinjenicno stanje primenjuju razlicite materijalnopravne norme.
4.se da novo tumacenje prava
-Novo tumacenje prava je neophodno u situacijama kada se javljaju pravne praznine.
-Tada je moguce da razliciti sudovi popunjavaju pravne praznine razlicitim tumacenjem opstih pravnih principa.
-U tim sl. Apelacioni sud moze da dopusti izjavljivanje revizije.
Apelacioni sud tada o9dlucuje u vecu sastavljenom od troje sudija koji nisu ucestvovali u donosenju drugostepene
presude.
-Odluka apelac. Suda o dopustenosti revizije obavezuje VKS.
-Apelacioni sud moze da resi da je revizija nedopustena.
Na to resenje stranke imaju pravo na zalbu VKS.
-Proizlazi da je posebna revizija vanredan,poseban,nesuspenzivan, remonstrativan I dvostran pravni lek.
-Posebna revizija moze da se izjavi samo zbog pogresne primene materijalnog prava.
-Posebna revizija je pravni lek koji mogu da izjave samo stranke, tjsamo ona stranka koja ima pravni interes moze
da izjavi posebnu reviziju.
Dakle, u najmanju ruku pravnosnazna presuda za tu stranku mora da sadrzi neki teret koji moze da se otkloni
ulaganjem posebne revizije.
-Dakle, ulaganje posebne revizije radi ocene nekog pitanja in abstracto nije dopusteno.
-Dalje, za odluku o dopustenosti ovakve revizije nuzno je da je pogresna primena materijalnog prava bila
odlucujuca za donosenje odluke prvostepenog, odnosno drugostepenog suda.
Dakle nuzno je da postoji kauzalna veza izmedju pogresna primene materijalnog prava I ustrba koji je stranci
presudom nanet.
-Revizija je uvek dopustena I u sporovima o zasnivanju, postojanju I prestanku radnog odnosa.
-Revizija protiv presude nije dopustena u nekim porodicnopravnim sporovima (razvod braka, utvrdjivanje ocinstva
I materinstva), kao I u sporovima male vrednosti I parnicama zbog smetanja drzavine.

188. RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE

- Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja, osim
ako mogucnost ulaganja revizije nije predvidjena posebnim zakonom.
-Revizijski razlozi su ograniceni na apsolutno I relativno bitne povrede parnicnog postupka I pogresnu primenu
materijalnog prava.
-Takodje,posebna revizija moze da se izjavi samo zbog pogrene primene materijalnog prava.

A) BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA

-Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede parnicnog postupka su bitno suzeni.
Oni ne obuhvataju cak ni povrede procesnih normi koje cine korpus prava na pravicno sudjenje (nprnepristrasnost
u odlucivanju,povreda nacela kontradiktornosti)

BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

-Revizija u ovom slucaju moze da se izjavi samo iz jednog razloga.

170
Taj razlog se odnosi na cinjenicu da jue sud odlucio o pravnoj stvari za koju je apsolutno nenadlezan, odnosno da
je odbio da donese presudu u pravnoj stvari za cije je resavanje nadlezan.
-Osim toga, revizija moze da se izjavi I iz sledecih razloga, ali samo pod uslovom da se podnosilac revizije
pozvao n ate razloge u zalbi protiv prvostepene presude:
1. ako je protivno odredbama ZPP sud doneo presudu na osnovu priznanja ilio odricanja, presudu zbog
propustanjaili presudu zbog izostanka
2.ako je sud, protivno odredbama ZPP, uskratio stranci da u postupku koristi svoj jezik ili ako postupak nije vodjen
na jeziku nacionalne manjene, a za to su postojali zakonom predvidjeni uslovi
3.ako je povredjen princip res iudicata-presudjene stvari
4.ako je, protivno odredbama ZPP-a, sud iskljucio javnost na glavnoj raspravi

BITNE POVREDE ODREDABA PARNICNOG POSTUPKA UCINJENE PRED

DRUGOSTEPENIM SUDOM
-Na gore navedena 4 razloga podnosilac revizije moze da sepoziva I kada su oni ucinjeni pred drugostepenim
sudom
-Pozivanje na relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka u reviziji zakon dopusta samo ako su
pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.
-Takodje, ako je drugostepeni sud pogresno ocenio da
nije pocinjena relativno bitna povreda odredaba parnicnog postupka,
tada je njegova presuda manjkava,
I podnosilac revizije moze da se poziva I na tu povredu, bez obzira sto ona nije pricinjena pred drugostepenim
sudom.
-Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred
drugostepenim sudom.
POGRESNA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA
- Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog, jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u
primeni prava ostvaruje svrha revizije.
- Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja, i to bez obzira na to da li se
u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda.
- Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku.

189. CINJENICNO I PRAVNO PITANJE U REVIZIJI

- Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
- Revizijski sud je, po samom zakonu, ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.
- U nasem pravu, znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pitanja u reviziji umanjen je, ali ne i eliminisan.
- Naime, ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno
utvrdjeno
i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude,
resenjem ce
1. usvojiti reviziju,
2. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog
suda
3. i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda.
- Isto ovlascenje ima revizijski sud kada je revizija dopustena posebnim zakonima I kada ona moze da se izjavi I
zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
Tada ce VKS ukinuti drugostepenu presudu I predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlucivanje.
- Na taj nacin se, prakticno na mala vrata, uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi
pravilno utvrdili cinjenicno stanje.

171
-Radi razlikovanja cinjenicnih I pravnih pitanja u reviziji treba usvojiti sledeca pravila:
Pravno pitanje se odnosi na:
1. primenu pravne norme, ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o
logickog zakljucivanju );
2. tumacenje svih pravnih pojmova, instituta i standarda;
3. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava;
4. tumacenje domasaja parnicnih radnju, procesnih pretpostavki.( priznanje cinjenica.).
- Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica, ukljucujuci i pitanja ocene dokaza, kao i pitanje
dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae.
- Najteze je klasifikovati tzv questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je
gotovo nemoguce odvojiti ( nprda li je strah opravdan kod prinude ).
- U sumnji, trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji, jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju
pravilne materijalnopravne norme.
- Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete, pravno pitanje.
-Takodje, treba uzeti da problem kvalifikacije I tumacenja jasnih inejasnih ugovora I ugovornih odredbi
predstavljau pravno pitanje u reviziji

190.POSTUPAK I ODLUKE PO REVIZIJI

-I postupak po reviziji se deli na dve faze :

1.postupak kontrole dopustenosti
2.postupak odlucivanja o osnovanosti revizije

A) ODLUCIVANJE O DOPUSTENOSTI REVIZIJE

- Revizija se podnosi prvostepenom sudu,koji je izrekao prvostepenu presudu.
On je duzan da primerak blagovremene, dopustene I potpune revizije dostavi protivnoj strain u roku od 8 dana.
-Protivna strana ima mogucnost da u narednom roku od 30 dana dostavi prvostepenom sudu odgovor na reviziju.
-U tom sl.prvostep. Sud citav spis predmeta, zajedno sa revizijom I odgovorom na reviziju, dostavlja VKS preko
drugostepenog suda u roku od 15 dana.
-Primarno, o dopustenosti revizije odlucuje prvostepeni sud koji je doneo prvostepenu presudu.
-On odbacuje reviziju resenjem, van rocista, ako je neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena.
- Revizija je nedopustena u slucaju kada je:
--> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije.
--> izjavilo lice koje nije advokat.
-
-> izjavilo lice koje je povuklo reviziju (odustalo od revizije).
--> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.
--> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti.
-S obzirom da se na postupak po reviziji shodno primenjuju odredbe ZPP-a koje regulisu postupak po zalbi,
revizijaje nepotpuna kada ne sadrzi iste one sastojke koje mora da sadrzi I zalba protiv presude.
-Medjutim, kao sto je to sl. sa zalbom, revizija se odbacuje kao nepotpuna jedino ako ne sadrzi potpis podnosioca
revizije I ako ne moze da se utvrdi koja se to presuda pobija revizijom.

172
 B) ODLUCIVANJE O OSNOVANOSTI REVIZIJE
- O reviziji odlucuje VKS na nejavnoj sednici bez odrzavanja bez odrzavanja rasprave.
-Vece koje odlucuje o osnovanosti revizije moze resenjem da reviziju odbaci kao nedopustenu, ako to vec nije
ucinilo vece koje odlucuje o njenoj dopustenosti.
- Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome
se pobija revizijom.
-Po sluzbenoj duznosti VKS pazi samo na postojanje apsolutne nadleznosti/nenadleznosti gradjanskog suda I na
pravilnu primenu materijalnog prava.
- Svoju odluku o osnovanosti revizije, VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud.
- U postupku po reviziji, nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje bitnih
povreda odredaba parnicnog postupka.

Odluke VKS o osnovanosti revizije

- VKS moze:
a) Da odbije reviziju kao neosnovanu- ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni
razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat.
prava ).
b) Da usvoji reviziju I da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda- ako utvrdi da je
pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.
- Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno
saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( nprpostojanje razloga za izuzece sudije).
- VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu, kada nadje:
* da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.
* da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.

- VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno
utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava, i vraca predmet u ranije faze.
-Najzad, do ukidanja pobijene odluke dolazi I zbog pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja, ali samo kada je
revizija izjavljena po posebnim zakonima I kada je moguce da se drugostepena presuda pobija zbog pogresno ili
nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.
U ovom sl. VKS ukida samo drugostepenu presudu I predmet vraca drugostepenom sudu na ponovno sudjenje.
g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka- ako utvrdi da je pogresno
primenjeno materijalno pravo.
-Odluka revizijskog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.
-Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda, u delu u kome se nalaze
preduzimanje odredjenih parnicnih radnji I raspravljanje odredjenih pravnih pitanja, ali nije vezan pravnim
shvatanjem revizijskog suda.

173
 191.REVIZIJA PROTIV RESENJA
POJAM

-Revizija protiv resenja je pravni lek protiv resenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnazno zavrsen.
-Takva su resenja: kojima se tuzba odbacuje kao nedopustena ili kojima se potvrdjuje resenje prvostepenog suda
da je tuzba povucena, ili kojima se konacno, u drugom stepenu, odbacuje zalba kao nedopustena.
-S druge strane, pak, ne bi bila dopustena revizija protiv resenja, kojim se resave o sukobu nadleznosti ili resenja
o prekidu postupka npr

OGRANICENJA
-Revizija protiv resenja nije dopustena u sporovima u kojima nee bi bila dopustena ni revizija protiv presude.
Znaci, ako vrednost predmeta spora ne premasuje revizijski census, nije dopustena revizija protiv resenja
drugostepenog suda kojim se tuzba odbacuje.
-Dalje, ona je iskljucena u parnicama zbog smetanja drzavine u kojima se meritorno odlucuje resenjem.
-Ipak, revizija protiv resenja je dopustena u svim sporovima, bez obira na ova navedena ogranicenja, kada se radi
o:
1.resenju drugostepenog suda kojim se izjavljena zalba odbacuje
2.resenju drugostepenog suda kojim se potvrdjuje resenje prvostepenog suda o odbacivanju zalbe
3.resenju drugostepenog suda kojim se potvrdjuje resenje prvostepenog suda o fikciji povlacenja tuzbe
4.resenju drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka ili se, pak,potvrdjuje resenje
prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka
5.resenju drugostepenog suda kojim se potvrdjuje resenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije kao
nedozvoljene
-I u parnicama zbog smetanja drzavine ili sporovima male vrednosti, revizija protiv resenja je dopustena ako se
radi o procesnim resenjima kojima se postupak okoncava (odbacivanje tuzbe ili zalbe)
-Sporno je da li je dozvoljena revizija protiv resenja kojim je odluceno o troskovima postupka.
Trebalo bi uzeti da je revizija dopustena, samo ako je dopustena I revizija protiv presude u sklopu koje je resenje
o troskovima postupka I doneto.
Ovo resenje tada ima akcesornu pravnu prirodu.
-Samostalna revizija protiv resenja samo o troskovima postupka nije dopustena, jer se ovde ne radi o resenju
kojim se postupak okoncava.
-Drugacije je kada troskovi postupka predstavljaju poseban predmet spora.
Tada je revizija dopustena pod opstim uslovima za njeno ulaganje.
-Postupak povodom izjavljene revizije protiv resenja je identican kao I postupak povodom izjavljene revizije protiv
presude.

***ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE PRAVNOSNAZNE ODLUKE-NEMA U ISP. PITANJIMA

-ZPP 2011.Pogorsava stanje time sto umesto Zahteva za zastitu zakonitosti uvodi u procesno pravo R.
Srbije novi institute cije konture nisu ni priblizno odredjene- Zahtev za preispitivanje pravnosnazne odluke.
-Radi se o institute koji sirom otvara vrata za arbitrernost u odlucivanju, ukidanju pravnosnaznih sudskih odluka I
povredu principa res iudicata I stvaranju pravne nesigurnosti.
-Nejasan je nacin na koji javni tuzilac saznaje da postoje presude u kojima je tangiran javni interes.

174
-Ovaj pravni lek moze da se podnese protiv svake sudske presude donete u drugom stepenu.
S druge strane ovaj pravni lek nije moguce ulagati protiv resenje drugostepenog suda kojima se parnica
okoncava.
-Zakon predvidja samo jedan razlog za ulaganje Zahteva za preispitivanje pravnosnazne odluke-Javni tuzilac
moze da podnese predlog za preispitivanje pravnosnazne presude ako smatra da je povredjen zakon na stetu
javnog interesa.

POSTUPAK
-Javni tuzilac podnosi VKS predlog za preispitivanje pravnosnazne presude u roku od 3 meseca od dana od kada
je nastupila formalna pravnosnaznost presude.
-Predlog mora da sadrzi odredjenje presude koja se pobija, kao I razloge I obim u kojem javni tuzilac predlaze
preispitivanje presude.
Dakle, predlog mora da bude obrazlozen, narocito u onom delu koji se odnosi na povredu zakona.
-Ovaj predlog VKS dostavlja strankama iz parnicnog postupka na izjasnjavanje I ostavlja im rok da odgovore na
predlog javnog tuzioca.
-Predlog se nece dostaviti strankama na odgovor, ako VKS smatra da bi predlog trebalo odbaciti.
-Predlog za preispitivanje pravnosnazne presude se odbacuje kada je neblagovremen, nepotpun, nerazumljiv,
nedozvoljen ili ako ga nije podneo javni tuzilac.
-Vec u momentu prijema predloga VKS ce zatraziti od drugostepenog suda da mu u roku od 30 dana dostavi
spise predmeta, tako da ima mogucnost da, poredjenjem spisa predmeta I predloga, oceni da li je predlog
nerazumljiv.
ODLUKA VKS
-Ako VKS nije odbacio predlog javnog tuzioca, on o njemu odlucuje meritorno u granicama predloga javnog
tuzioca.
O predlogu se odlucuje bez rasprave.
-VKS moze samo da usvoji ili odbije predlog javnog tuzioca.

-U sl. da usvoji predlog, VKS donosi iste one odluke koje donosi I kada je nasao da je revizija osnovana.
Dakle, osim ukidanja bilo drugostepene ili drugostepene I prvostepene presude, dolazi u obzir I preinacenje
drugostepene presude.
-Ako je protiv drugostepene presude istovremeno izjavljena I revizija,VKS o oba pravna leka odlucuje jednom
odlukom.

192. PONAVLJANJE POSTUPKA

- POJAM I CILJ
- Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim
sudskim odlukama.
- Stricto sensu, ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek, premda ga zakon klasifikuje u vanredne
pravne lekove.
- On nema devolutivan niti suspenzivan efekat, naprotiv, njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje
pravosnazne sudske odluke.
- Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u
odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.
- Ovde vazi princip supsidijarnosti.
- Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze, ako su vec
bezuspesno isticani u ranijem postupku.

175
 - ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK
- Postupak moze da se ponovi, ako je okoncan odlukom suda, koja je podobna za pravosnaznost: presude,
resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga, resenja kojima se okoncava postupak u parnicama
za smetanje poseda;
-Protiv sudskog poravnanja se ne moze podneti predlog za ponavljanje postupka, vec tuzba za ponistaj.
-Ako je postupak okoncan pravnosnaznom medjupresudom kojom se usvaja tuzbeni zahtev kao osnovan,
ponavljanje takvog postupka nije dopusteno, jer ta presuda nije podobna za materijalnu pravnosnaznost.
-Problematicna je dopustenost ponavljanja postupka koji je okoncan preobrazajnom presudom.
-U bracnim sporovima (razvod,ponistaj braka) vandredni pravni lekovi nisu dopusteni, pa samim tim ni
pponavljanje postupka.
-Ponavljanje postuypka je dopusteno I kada je postupak okoncan resenjem (odbacivanje tuzbe I zalbe kao
nedopustene).
Ovde naravno ne spade resenje kojim se postupak obustavlja zbog toga sto je tuzilac povuykao tuzbu.

- PROCESNA LEGITIMACIJA
- Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori, kao i lica na koja se
prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ).

- RAZLOZI
- Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe:
1.razlozi koji se temelje na bitnim povredama odredaba parnicnog postupka
2.razlozi koji se temelje na postojanju krivicnih dela
3.razlozi koji se temelje na stavljanju van snage sudskih odluka
4. razlozi koji se odnose na nove cinjenice I nove dokaze
1.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka
-Postupak se moze ponoviti:
a) Ako je sud nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je morao da bude iskljucen ili je resenjem suda bio
izuzet
b) ako je u donosenju presude ucestvovao sudija koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi
c) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem, a narocito propustanjem dostavljanja, nije bila data mogucnost da
raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ).
d) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku, ili stranku
koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice, ili ako parnicno nesposobnu stranku nije zastupao zakonski
zastupnik, ili ako punomocnik nije imao posebno ovlascenje za vodjenje parnice ili za pojedine parnicne radnje I sl
2.) Postojanje krivicnih dela:
-Postupak se moze ponoviti:
a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.
b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.
v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije, ili nekog drugog ucesnika postupka.
- Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude, jer se
radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja.
- Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno
misljenja datih u postupku.
3.) Stavljanje van snage sudskih odluka:
-Postupak se moze ponoviti:
a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama
doneta o istom zahtevu.
b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda, a ta odluka bude pravosnazno preinacena, ukinuta ili
ponistena.

176
v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka
zasnovana
( nprako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje,
oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca,
pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku,
to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ).
4.) Nove cinjenice ili novi dokazi:
- Postupak se moze ponoviti ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za
stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.
-Izmenjeni pravni stav VKS ne predstavlja novi dokaz na osnovu koga se moze traziti ponavljanje postupka.
- Nove cinjenice su samo nova reperta, dakle, subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta
zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala, jer nije znala da postoje ).
- Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu
povoljniju odluku za podnosioca zahteva.

*ODLUKA ESLJP
-U skladu sa obavezujucim dejstvom presuda ESLJP, postupak se moze ponoviti I ako stranka:
1.
stekne mogucnost da upotrebi odluku ESLJP kojom je utvrdjena povreda ljudskog prava, a ta povreda je mogla
da bude od uticaja za donosenje povoljnije odluke
2.
Ako je ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio povredu ili uskracivanje ljudskog ili manjinskog prava I
slobode zajemcene Ustavom u parnicnom postupku, a ta povreda je mogla da bude od uticaja na donosenje
povoljnije odluke.
- ROKOVI
-Razlozi pravne sigurnosti nalazu da se mogucnost ponavljanja pravnosnazno okoncanih sudskih postupaka
ogranici.
Otuda I rokovi.
-Za ponavljanje postupka vazi subjektivni I objektivni rok.
- Subjektivni rok iznosi 60 dana, a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za
ponavljanje postupka, odnosno, kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.
-Subjektivni rok tece za svaki razlog ponaosob.
- Objektivni rok iznosi 5 godina, a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.
- Protekom ovog roka, stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka, osim ako se ne radi o razlozima
koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti, o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a, kada rok za
podnosenje predloga za ponavljanje postupka iznosi 10 godina.

- POSTUPAK
- Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze.
Prva faza se tice ispitivanja dopustenosti zahteva, druga njegove osnovanosti, dok u trecoj sud odlucuje o
predmetu spora.

1.) ISPITIVANJE DOPUSTENOSTI

- Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu.
- Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje, okolnosti iz kojih
proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca.
- U ovoj fazi postupka, sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje
postupka, te neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez
odrzavanja rocista.

177
- Ako je predlog dopusten, on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 30 dana.
-Nakon sto je odgovor na predlog prispeo u sud,ili nakon sto je rok od 30 dana bezuspesno protekao, sud
odredjuje rociste na kome ce se raspravljati o osnovanosti predloga.

2.) ISPITIVANJE OSNOVANOSTI PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA ( JUDICUM

RESCIDENS )
- O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu.
-O njemu odlucuje prvostepeni ili drugostepeni sud, u zavisnosti od cinjenice da li se predlagac poziva na
cinjenicu da li su povrede koje cine razlog za ponavljanje postupka ucinjene u postupku pred prvostepenim ili
drugostepenim sudom.
-Ako je neophodno da se odrzi vise rocista kako bi se raspravilo o predlogu, sud odredjuje vremenski okvir za
vrsenje parnicnih radnji.
- Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga, sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo
predlagac.
- Nakon rocista, predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka.
- Da bi odobrio ponavljanje postupka, sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o
istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.
-Teret dokazivanja je na predlagacu.
- U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka, predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u
ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom, onda ce predsednik
veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu, koji ce onda moci da ukine odluku ).

3.) PONOVNO RASPRAVLJANJE O GLAVNOJ STVARI ( JUDICUM RESCISSORIUM )

- Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu.
-Nova glavna rasprava ce otpoceti nakon sto resenje o ukidanju ranije pravnosnazne presude postane
pravnosnazno.
- Nova glavna rasprava se ne odrzava, ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata, jer
se u tom slucaju tuzba odbacuje.
- Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se pred prvostepenim sudom.
Jer ako drugostepeni sud nadje da je predlog za ponavljanje postupka osnovan, te smatra da je neophodno da se
odrxzi nova glavna rasprava, on svojim resenjem ukida I svoju I odluku prvostepenog suda.
U tom slucaju, nova gl. rasprava se vodi pred prvostepenim sudom.
- U novom postupku, dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze- nova producta.
-Sud ako dopusti ponavljanje postupka, istovremeno resenjem ukida I sudsku odluku donetu u ranijem postupku.
U ponovljenom postupku medjutim sud moze doci do istog meritornog rezultata kao sto je bila izreka ukinute
odluke.
U tom slucaju zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukunitu odluku, vec donosi novu sa istim sadrzajem.
- Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.
-Preobrazajno dejstvo presude nastupa u momentu kada nova odluka, doneta u ponovljenom postupku, postane
pravnosnazna.
- Takodje, za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u
ponovljenom postupku, a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.

178
 PRINCIP JEDINSTVENOSTI PRAVNOG LEKA-NEMA U ISP.
PITANJIMA

- ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.

- Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka, nalaze jedinstveno odlucivanje.
Jer se kod vandrednih pravnih lekova cesto podudaraju razlozi za njihovo ulaganje, tako da je nuzno urediti njihov
medjusobni odnos kako bi se sprecila mogucnost donosenja kontradiktornih odluka.
- To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po predlogu za
preispitivanje pravnosnazne presude.
- Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka,sud ce resenjem da odluci
koji od ova dva postupka ce da nastavi a sa kojim da zastane.
-Prilikom odlucivanja sud uzima u obzir sve okolnosti, a narocito razloge zbog kojih su ova dva pravna leka
podneta.
-S obzirom na svrhu vandrednih pravnih lekova, sud bi trebalo da se rukovodi nacelom efikasnosti.
Tacnije trebalo bi da nastavi sa onim postupkom kojim ce se brze iz pravnog sistema ukloniti nezakonita
pravnosnazna sudska odluka.
-Resenje o tome koji se postupak nastavlja, a sa kojim se zastaje donosi prvostepeni sud, ako predlog za
ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu, pre nego sto je revizijaposlata VKS.
U suprotnom, kada je predmet povodom revizije vec upucen VKS, resenje o tome o kom pravnom leku ce se
najpre odlucivati donosi VKS.
-Ako je stranka najpre podnela predlog za ponavljanje postupka, a zatim reviziju, sud zastaje sa postupkom po
reviziji dok se ne okonca postupak po osnovanosti predloga za ponavljanje postupka.
Od ovog pravila sud moze da napravi izuzetak, kada za to postoje ozbiljni razlozi.

-Resenje o zastoju postupka po reviziji donosi, po pravilu prvostepeni sud.

Ovo resenje donosi sud viseg stepena, ako je predmet, u vreme kada je revizija prispela u prvostepeni sud, vec
upucen sudu viseg stepena kako bi on odlucio o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka.
-Posebna zalba nije dozvoljena ni protiv jednog od ovih resenja.
-Sud ce postupiti isto I kada j.
tuzilac podnese zahtev za preispitivanje pravnosnazne presude, a stranka pre toga, istovremeno ili posle,
podnese predlog za ponavljanje postupka.
------------------------------------------------------------------------
Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka-nema u ispitnim pitanjima
ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora.
-Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja (
drzavinski postupak ), a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ).
-Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti
parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).
---------------------------------------------------------------------------

179
 128. VETAK ( PITANJE STRANAKI VETACI U NOVOM
ZPP-U
A) POJAM I ZNACAJ
-Cinjenice se u parnici utvrdjuju na osnovu primene opstih stavova iskustva.
Za to nije potrebno nikakvo posebno strucno znanje.
- Ako sud ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu, nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim
strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze.
- Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno, kao da se radi o svedoku, za slobodnu ocenu dokaza ostaje
malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno
znanje
Zbog ovakvog znacaja ucesca vestaka u postupku, pravila o izuzecu sudija I sudija porotnika primenjuju se
mutatis mutandis I na izuzece vestaka.
-Takodje, vestaci nedopusteno prekoracuju zadatak vestacenja, te u praksi daju I svoje pravne zaklucke koje bi
sud trebalo da zanemari.
- Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida:
1. kao pomocnik suda- vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze
( analiza krvi ).
2. kao dokazno sredstvo- koje se koristi radi razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).
3. -Najzad, vestak je I tehnicki savetnik stranke.

B) SPOSOBNOST BITI VESTAK

-Svojstvo vestaka moze imati fizicko lice,ali I pravno lice, pod uslovom da ispunjava uslove za imenovanje I upis u
Registar sudskih vestaka shodno odredbama Zakona o sudskim vestacima.
-Na rocistu uvek ucestvuje vestak- fizicko lice, cak I kada je vestacenje povereno pravnom licu.

V) POSTUPAK IZBORA ILI ODREDJENJA VESTAKA

- Izbor vestaka moze da ucini vec tuzilac, ted a njegov nalaz I misljenje prilozi kao dokaz uz tuzbu.
iako je izbor vestaka ucinio tuzilac, vestak je I tada duzan da svoj nalaz I misljenje da savesno, lege artis.
-Sud je obavezan da nalaz I misljenje ovako imenovanog vestaka dostavi suprotnoj strain (tuzenom) na
izjasnjavanje.
-Tuzeni,takodje, moze u odgovoru na tuzbu ali I u nekom kasnijem podnesku, sve do zakljucenja pripremnog
rocista za glavnu raspravu, da imenuje svog vestaka, koji ce izraditi nalaz I misljenje.
-Pisani nalaz I misljenje vestaka stranke mogu da priloze I uz repliku I dupliku.
-Sud moze (dakle, nije duzan) da odredi da se izvede dokaz citanjem pisanog nalaza I misljenja vestaka kojeg su
imenovale stranke, nakon sto se suprotna stranka o takvom nalazu I misljenju izjasnila, ili je propustila pak da to
ucini.
-ako sud dopusti izvodjenje dokaza vestacenjem putem vestaka kojeg su imenovale stranke, na njegovo
izvodjenje imaju se primeniti sva pravila koja vaze za slucaj da je vestaka odredio sud.
-U sl.izvodjenja dokaza vestacenjem javlja se problem isuvise kratkih rokova za preduzimanje parnicnih radnji.
To po pravilu predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje (ravnopravnosti stranaka u korienju procesnih
sredstava)
-tako, vestak koga je imenovao tuzilac moze neograniceno da priprema svoj nalaz I misljenje, dok tuzenom ostaje
svega 30, odnosno jos dodatnih 30 dana do pripremnog rocista za glavnu raspravu, kada je duzan da podnese
nalaz I misljenje vestaka koga je sam imenovao.

180
 ODREDJENJE VESTAKA
-Vestaka u prvom redu odredjuje sud u skladu sa sporazumom stranaka.
-Predlog da se izvede dokaz vestacenjem stranke su duzne da podnesu najkasnije do zakljucenja pripremnog
rocista za gl. raspravu.
Postupak tece tako da stranka sama sudu predlaze vestaka,sa liste stalnih sudskih vetaka, predmet I obim
vestacenja.
Druga stranka moze o takvom predlogu da se izjasni.
-U sl. nesaglasnosti stranaka o licu koje bi trebalo da bude odredjeno za vestaka, kao I o predmetu I obimu
vestacenja, o odredjenju vestaka odlucuje sud.
-Isto vazi I kada sud nadje da je vestacenje slozeno.
Tada odredjuje vestaka sam, nezavisno od sporazuma stranaka.
-Pravilo je da se vestacenje poverava samo jednom vestaku.
Sud moze da odredi dva ili vise vestaka, ako oceni da je rec o slozenom vestacenju.
-Vestak se po pravilu odredjuje iz reda stalnih sudskih vestakaza odredjenu vrstu vestacenja.
Ipak sud za vestaka moze da odredi I lice koje se ne nalazi na toj listi, osim ako stranke nisu postigle sporazum o
licnosti vestaka.
-Sud odredjuje vestacenje resenjem.
To resenje mora da sadrzi:
1. ime, prezime I zanimanje vestaka,
2. predmet spora,
3. predmet I obim vestacenja
4. I rok za dostavljanje nalaza I misljenja u pisanom obliku.

-Prepis resenja sud ce dostaviti vestaku zajedno sa pozivom na rociste za gl. raspravu.
-protiv resenja kojim se odredjuje vestak nije dozvoljena zalba.
-sud je u resenju duzan da upozori vestaka da je duzan da vestacenje uradi prema pravilima struke, objektivno I
nepristrasno.
U tom resenju sud upozorava vestaka o
posledicama propustanja da izradi svoj nalaz I misljenje,
njegovog neopravdanog odsustva sa rocista
, o pravu na naknadu troskova
I pravu na nagradu.

-Rok za izradu nalaza I misljenja vestaka je zakonski, izuzetno kratak (60 dana) I neproduziv.
Odredjenje ovako kratkog roka I nemogucnodt njegovog produzenja je kontraproduktivno u odnosu na nacelo
efikasnosti sudjenja.
Jer, kratak rok iskljucuje temeljnost I pretpostavlja manjakavost u nalazu I misljenju vestaka.
To opet ima za posledicu odredjenje novog vestacenja.
-Sud moze da odredi vestacenje I po sluzbenoj duznosti samo ako je to izricito propisano zakonom.
-Sud to nece da ucini ako su stranke propustile da na vreme predloze vestacenja.
Ako one to ne ucine ili, pak, ne predujme troskove koji su neophodni za vestacenje ili se pak, ne podvrgnu
vestacenju, sud ce o postojanju cinjenice koja je trebalo da se utvrdi vestacenjem da odluci primenom pravila o
raspodeli tereta dokazivanja.

V) DUZNOST VESTACENJA I DUZNOSTI VESTAKA

- U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da vetai.
1. Odbijanje da se vrsi vestacenje,
2. Propust izrade nalaza I miljenja u zakonom predvienom roku,
3. neopravdan izostanak vestaka sa rocista
povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku, kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu
koju im je time prouzrokovao

181
- Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka
1. da se odazove pozivu suda
2. i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ).

- Pravilo je da sud (na predlog stranke) odredjuje drugog vestaka, ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i
misljenje u ostavljenom roku.
- Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze
da uskrati svodocenje ili odgovor na pojedino pitanje, ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje
bilo koji drugi opravdani razlozi.
- Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ).
- Obaveza vestaka je licna, tjne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu, ali moze da angazuje pomocnike.
Vetak odgovara za tetu koju je strankama priinioi izradom netanog nalaza ili miljenja, ako je postupao
dolozno ili sa grubom nepanjom.
S obzirom da vetak nije organ suda niti pak stoji u bilo kakvom ugovornom odnosu sa strankama, ova
gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao
sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.

G) IZVODJENJE DOKAZA
a) Nalaz i misljenje

- osnovni zadatak vestaka je da izradi nalaz I misljenje.

-Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.
-Vestak je duzan da svoj pisani nalaz I misljenje dostavi sudu najkasnije 15 dana pre dana odrzavanja rocista.
- Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga
predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ).
- Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu
raspravu.
- Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s
raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud, a ne vestak.
- Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja, a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da
utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ).
- Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice, a na te cinjenice vestak
primenjuje stavove i pravila svoje struke.
- Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( nprmisljenje je nejasno, nepotpuno.), sud ce naloziti
vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.
- Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja, od
donosi resenje da se vestacenje ponovi ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba).
PRIMEDBE NA NALAZ I MISLJENJE VESTAKA

-Svaka stranka ima pravo da stavi prigovor na nalaz I misljenje vestaka.

Stranka je duzna da najavi isticanje prigovora, a sud stranci odredjuje rok za izradu pisanog prigovora.
-U tu svrhu stranka moze sama da angazuje drugog vestaka (tehnicki savetnik) ciji zadatak moze da obuhvati ne
samo izradu prigovora,vec I izradu novog nalaza I misljenja.
Sud je duzan da o primedbama I novom nalazu I misljenju the.
Savetnika raspravlja na rocistu.
-Cilj ove rasprave je da sud pokusa da usaglasi misljenje I nalaz vestaka kojeg je odredio suds a
primedbama,odn nalazom I misljenjem tehnickog savetnika.
Sud na rocistu moze da procita nalazi mizsljenje tehnickog savetnika kao I da mu dopusti da ucestvuje na rocistu.
-Ovakav vestak, tehnicki savetnik, nije zastupnik stranke niti moze u njeno ime da preduzima parnicne radnje.
On je samo sekundarni ucesnik u postupku ciji je zadatak da odgovaranjem na pitanja suda I stranaka pruzi

182
dodatna objasnjenja vezana za svoj nalaz I misljenje.
-Ako sud na rocistu ne uspe da usaglasi nalaze I misljenja ili ako smatra da oba nalaza I misljenja ne daju osnov
za shvatanje das u cinjenice dovoljno raspravljene, tada ce sud da odredi novo vestacenje koje poverava drugom
vestaku.
b) Saslusanje vestaka

- Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.
- Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i
misljenja.
- Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.
- Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom
postupku.
- Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka, usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini, to znaci da sud nije
omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza, te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ).
D) Ocena dokaza
- Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno, tj ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza
vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ).
Naprotiv, on je duzan I sam, primenom drugih dokaznih sredstava da oceni da li su cinjenice koje je utvrdio
vestak u nalazu tacne ili ne.

DJ) PRAVO VESTAKA NA NAKNADU TROSKOVA I NAGRADU

-Osim prava na naknadu troskova koja mu pripada kao I svedoku, vestak ima I pravo na
1. izgubljenu zaradu,
2. troskove vestacenja
3. kao I na nagradu za izvrseno vestacenje.

-Na placanje nakanade troskova I nagrade vestaku primenjuju se ista pravila kao I za placanje nakande troskova
svedoku.

TUMAC
-Posebnu vrstu vestaka predstavlja tumac.
-Tumac je lice koje pomaze sudu u komunikaciji sa drugim subjektima u postupku.
Jer ova lica iz nekog razloga ne mogu fakticki da preduzimaju radnje u postupku (neznanje jezika, gluva I nema
lica).
-Na tumace se primenjuju sva pravila koja vaze za vestake.

183
 DODATO 20 PITANJA U KRUG!

50.1. PRIVREMENI ZASTUPNIK

- Privremenog zastupnika postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.

- To moze biti samo advokat.
-Privremeni zastupnik se postavlja:
1.iskljucivo tuzenom fizickom ili pravnom licu
2.iskljucivo u postupku pred prvostepenim sudom
-Smisao instituta je da se postupak ubrza I da se zastite interesi tuzenog.Jer privremeni zastupnik se postavlja
kada bi redovan postupak oko zakonskog zastupnika trajao tako dugo, da bi usled toga mogle nastati stetne
posledice za neku od stranaka.
- U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika:

1. ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika- npr. nije ga imao od pocetka postupka
ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka.
2. ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika.
3. ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika.
4. ako je prebilvaliste, odnosno boraviste tuzenog nepoznato, a tuzeni nema punomocnika
5. ako se tuzeni ili njegov zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu, nemaju punomocnika sa prebivalistem u
R.Srbij, a dostavljanje se ne moze izvrsiti
- Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog, ove uslove treba tumaciti
restriktivno.
Tako sud ne sme tuzenom da postavi privremenog zastupnika ako iz referata tuzbe proizlazi da je njegovo
prebivaliste nepoznato ili da se pak, on nalazi u inostranstvu.naprotiv,sud je o tim cinjenicama duzan da pribavi
izvestaj od nadleznog drzavnog organa.
- O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu
starateljstva i strankama, i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.
-Sa stanovista nacela obostranog saslusanja stranaka posebno je sporan
1. sl. postavljanja privremenog zastupnika u sl.kada je boraviste tuzenog nepoznato a nema punomocnika,
2. kao iu kada se tuzeni I njegov zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo
izvrsiti jer nemaju punomocniuka.
Naime, tada sud izdaje oglas koji se objavljuje u republickom sl.glasniku, na oglasnoj table I internet stranici suda.
-Oglas sadrzi:
1.oznacenje suda koji je postavio privremenog zastupnika
2.zakonski osnov za postavljanje privremenog zakonskog zastupnika
3.ime I prezime tuzenog
4.predmet spora
5 ime, prezime, boraviste I zanimanje privremenog zastupnikai
6. naznacenje d ace privremeni zastupnik vrsiti svoju f.ju sve dok se pred sudom ne pojave tuzeni ili njegov
punomocnik,odn. dok organ starateljstva ne obavesti sud o tome da je tuzenom odredio zakonskog zastupnika.
-U parnici u kojoj je postavljen, privremeni zastupnik ima sva ovlascenja I duznosti redovnog zakonskog
zastupnika.
Njegov mandate prestaje kada se tuzeni ili njegov zastupnik pojave pred sudom.

184
 132.OBRT TERETA DOKAZIVANJA
-Stranke su u postupku duzne da se savesno koriste procesnim pravima.
-Zakon predvidja mogucnost da sud deluje preventivno ili da cak sankcionise zloupotrebu procesnih prava od
strane stranaka ili dr. ucesnika u postupku.
-Medjutim ZPP nema posebna resenja za sankcionisanje zloupotrebe procesnih prava u dokaznom postupku.
-Najcesci oblik zloupotrebe procesnih prava u dokaznom postupku se odnosi na osujecenje mogucnosti upotrebe
dokaznog sredstva.
- Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja
svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada
subjektivni teret dokazivanja.
-Tako, moguce je da jedna od stranaka nece sudu da saopsti adresu svedoka na ciji bi se iskaz pozvao njen
protivnik ili namerno ili nepaznjom unisti ispravu koja bi trebalo da se koristi u postupku.
- U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza
ili primenom pravila o teretu dokazivanja.
-U uporednoj sudskoj praksi u ovim slucajevima dolazi do obrta tereta dokazivanja na onu stranku koja je osujetila
izvodjenje dokaza.
- Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon
izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr.
unisti predmet uvidjaja ).
Iako bi s druge strane gledano obrt tereta dokazivanja predstavljalo kreiranje nove pravne norme putem sudske
prakse koja nije izvor prava.
-Pravila o obrtu tereta dokazivanja izricito su sadrzana u nekim posebnim Zakonima koji sluze zastiti bilo
osnovnih prava coveka bilo zastiti lica koja su u ekonomski podredjenijem polozaju u odnosu na svoje ko-
kontrahente (radnici, potrosaci)
-u ovim posebnim zakonima predvidjeno je da je dovoljno da tuzilac ucini verovatnim postojanje povrede pravom
zasticenog dobra (npr. Da je izvrseno zlostavljanje na radu, preduzet akt diskriminacije).Tada se odstupa od
opstih pravila raspodele tereta dokazivanja.
-On se obrce I pada na tuzenog koji je duzan da dokazuje da preduzimanjem akta kojim se cini povreda pravom
zasticenog dobra nije doslo I do pravne posledice (da preduzeti akt ne predstavlja zlostavljanje na radu ili ne
predstavlja povredu nacela jednakosti).
g) Pravna priroda tereta dokazivanja
- Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode, jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u
situaciji non liquet.
- Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika.
- S druge strane, pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu, odredjena su prvenstveno u
skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti.
- Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme.
V) Sporniji primeri iz sudske prakse:
-U praksi su se ustalila sledeca vaznija pravila o raspodeli objektivnog tereta dokazivanja:
* pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.
* ispunjenje obaveze- stranka koja se poziva da je obavezu ispunila, treba to i da dokaze.
* zajam/poklon/posluga- tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano
nastao.
* zloupotreba prava- onaj ko se poziva na zloupotrebu prava, duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva
zloupotreba zasniva.

185
* jemstvo- jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.
materijalno pravni nedostaci: ako se mana pokaze u roku od 6 meseci nakon predaje stvari,smatra se da je stvar
imala manbu u momentu prelaska rizika

31. NACELO NEPOSREDNOSTI

-Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku ima dva vazna segmenta:

a) Svako raspravljanje, a pogotovo izvodjenje dokaza ima se obaviti pred sudijom, odnosno vecem koje rukovodi
parnicom.
b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu.
-Nacelo neposrednosti ima za cilj da obezbedi donosenje pravilne I zakonite odluke.
- Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na
poslednjem rocistu za glavnu raspravu kada je ona zakljucena.
- Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem, postoje izuzeci od
primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.U
dugotrajnim I komplikovanim sporovima moze doci do odlaganja gl.rasprave ali ne i do promene u sastavu
veca,tada se glavna rasprava nastavlja tako sto predsednik veca ukratko izlaze dosadasnji tok glavne rasprave.
- Rasprava uvek mora da pocne iznova, ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja
parnice.
- Sud, medjutim, moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze, vec samo da procita zapisnike o
njima.
- Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna, ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o
tome izjasne.
- Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka, ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela
neposrednosti, jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.
- Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud, u formi pravne pomoci, pa se
tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom.
-Sa izvodjenjem dokaza od strane zamoljenog suda ne treba mesati slucaj kada sud svoju odluku zasnuje na
dokazima koji su izvedeni u dr.postupku.npr.na iskazima svedoka koji su dati u7 drugoj parnici.Ovaj dr.slucaj,
sudska praksa tretira kao povredu nacela neposrednosti.
-Odstupanje od nacela neposrednosti predstavlja I izvodjenje dokaza citanjem pisane izjave svedoka.
Medjutim u ovakvom sl. Sud moze (dakle, ne mora) da odluci bilo pos l.duznosti, bilo po predlogu stranaka da se
lice koje je dalo piasanu izjavu saslusa putem konferencijske veze, odnosno video linka.
-ZPP ne predvidja, kao sto je to sl. U modernism legislativnim resenjima, mogucnost da stranke izvode parnicne
radnje, ne direktno nusmeno pred sudom, vec putem video komunikacija.
Ovakvo preduzimanje parnicnih radnji putem video linka(prenosa tona I slike) je u skladu sa nacelom
neposrednosti.

186
 - SADRZINA PRESUDE

- Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja, dok u slozenijim slucajevima rok je 15
dana ( instruktivni rokovi-njegovo prekoracenje ne povlaci za sobom nikakve posledice po postup. ).
-Izvornik presude je duzan da potpies predsednik veca, dok se strankama dostavlja pismeni otpravak presude sa
poukom o pravu na izjavljivanje pravnog leka.
-Pismeni otpravak presude ima strogo zakonom propisan oblik I sadrzinu.
- Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ), izreke i obrazlozenja.
-Takodje, sadrzina svakog od ova tri dela je uredjena zakonom.
-Uvod presude sadrzi:
1. naznacenje da se presuda izrice u ime naroda,
2. naziv suda,
3. ime I prezime predsednika I clanova veca,
4. ime I prezime, prebivaliste ili boraviste ili sediste stranaka I njihovih zastupnika I punomocnika,
5. vrednost predmeta spora, kratko oznacenje predmeta spora,
6. dan zakljucenja gl.rasp.,
7. naznacenje stranaka I njihovih zakonskih zastupnika I punomocnika koji su toj raspravi prisustvovali,
8. kao I dan kada je presuda donesena I objavljena.

-Najvazniji deo presude je njena izreka.Ona sadrzi odluku suda o tuzbenom zahtevu, odn. da li se on usvaja ili
odbija kao neosnovan,odluku suda o ostalim zahtevima koji se ticu glavne stvari, te odluku suda o sporednim
trazenjima.
-Tako, u izreku presude se unosi:
a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.
b) odluka o prigovoru kompenzacije, ako sud nadje da je tuzbeni zahtev u pogledu glavnog potrazivanja makar
delimicno osnovan.
v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje.
g) resenja o troskovima postupka, i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu
osnovani.
- Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece:
a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka.
b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.
v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile.
g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima, kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni, kada je sud resio da o
njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari.
d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima, kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja.
- Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja, tj. na iznosenje razloga zbog kojih
se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji.
- Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne, a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo
radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica.
- Najzad, sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio
pojedine dokazne predloge stranaka ).
- Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja (donja premise)
pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu (gornja premise) i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju
odredjene pravne posledice.
-Sud je duzan da navede materijalnopravne propise na kojima je zasnovao svoju odluku.

187
-Najzad, svaka presuda sadrzi obavezno I datum donosenja, potpis predsednika veca, kao I pouku o pravnom
leku.
- U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja, presude na osnovu odricanja i priznanja I
priznanja.
-S druge strane, presuda ne mora da se obrazlaze uopste, ako su se stranke odrekle prava na ulaganje pravnog
leka.

79.PREOBRAZAJNA (KONSTITUTIVNA) TUZBA

A) POJAM I SMISAO
- Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.
- Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi, status
privrednog drustva..) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku (
npr. razvod braka ).
- Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju, promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.
- Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.
- Za razliku od deklaratorne, preobrazajna tuzba koja prodje u postupku stvara jedno novo pravno stanje,te se
zbog toga I naziva konstitutivnoim tuzbom ( tuzba za utvrdjenje samo konstatuje postojanje nekog pravnog
stanja,tako da ima samo deklaratoran karakter ).
-Medjutim,svaki konstitutivni tuzbeni zahtev sadrzi u sebi I deklaratorni.naime, tuzilac u ovakvoj tuzbi zapravo
trazi da sud utvrdi da mu pripada odredjeno preobrazajno ovlascenje, a zatim zahteva od suda da svojom
odlukom konstituise novo pravno stanje.

B) VRSTE
- S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo:
a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa.
b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.(nprtuzba za smanjenje ugovorne kazne)
v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. tuzba za ponistenje ili
razvod braka...).
- Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe
upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi
koji su upravljeni na razvod braka ).
- Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus, tj. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim
karaterom koje zakon izricito predvidja.
- Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca.Preobrazaj u pravu
nastaje tek nastupom pravnosnaznosti preobrazajne sudske odluke, tako da tuzilac ne moze na drugi nacin da
ostvari zeljenu pravnu zastitu.
- Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.
- Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan, takva odluka suda je u dejstvima jednaka s
deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.

188
 36. NACELO EFIKASNOSTI
-Zadatak modernog gradjanskog sudskog postupka nije samo obezbedjenje materijalnopravne pravicnosti, vec I
obezbedjenje efikasne sudske zastite.
Otuda I duznost suda da o zahtevima stranaka odluci u razumnom roku.
-Dakle, prilikom ocene da li jedan pravni poredak garantuje previcnost u sudjenju I efikasnu pravnu zastitu, merilo
nisu samo tacne sudske odluke, cije donosenje podrazumeva detaljno I pravilno utvrdjivanje cinjenica I
istrazivanje materijalne istine.
-Naprotiv, postupak ima I svoju drugu dimenziju:duzinu trajanja kao I svoje troskove.
Otuda je sud duzan da postupak sprovede bez odugovlacenja I uz sto je moguce manje rashode.
-S druge strane sto je postupak efikasnije, tj.sto krace traje, to je veca mogucnost donosenja netacnih presuda.
-S toga pravicno I efikasno vrsenje pravosudja podrazumeva da se ova dva, naizgled kontradiktorna principa,
dovedu u sklad.
To se cini na razlicite nacine u razlicitim pravnim poretcima.
A svima njima je zajednicko da se procesna gradja koncentrise vec u pripremi glavne rasprave, kako bi se ova sto
brze okoncala donosenjem meritorne odluke.
-Svi bsavremeni pravni sistemi su optereceni duzinom trajanja postupka.Sve reforme gradj. Proc.prava pa I ova
najnovija u Srbiji 2011., upravo se sprovode sa ciljem da se parnicni postupak tako struktuira da je suds to je to
ranije moguce okonca postupak meritornom odlukom.
-Prekomerno trajanje postupka moze da bude rezultata mnogo faktora: kompleksnost predmeta spora,
manjkavost u organizaciji pravosudja, ali I posledica taktike stranaka I sl.
-Postupak pred ESLJP takodje traje dugo, sto je paradoksalno jer taj sud upravo odlucuje o povredi prava iz clana
6. EKLJP koja se odnose na pruzanje efikasne pravne zastite.
-Duznost je drzave da procesne zakone tako struktuira, da bi stranke mogle efikasno I brzo da dodju do konacnog
resenja spora.Da bi ostvario takav cilj, nas zakonodavac je koristio razlicite procesne institute.Radi se najpre o
primeni eventualne maksime I prekluzije.

81.IDENTITET TUZBENOG ZAHTEVA (SPORA)

POJAM I ZNACAJ
-Predmet spora je zapravo tuzbeni zahtev tuzioca.U ZPP ovi termini se koriste kao sinonimi.
-U svakom postupku mora da bude odredjeno o cemu se odlucuje.U parnicnom postupku mora ne samo da se
zna o cemu se odlucuje, vec I o cemu se raspravlja.
Za odredjenje o cemu se u parnicnom postupku raspravlja I odlucuje kao kriterijum sluzi tuzbeni zahtev, odn.
predmet spora.
-Odredjenje predmeta spora je vazno da se konkretan tuzbeni zahtev u jednoj parnici razgranici od drugih
tuzbenih zahteva u drugim parnicama.
-Ako je u vise parnica istaknut isti tuzbeni zahtev, kazemo da postoji identitet spora,odn. identitet predmeta spora.
-Odredjenje identiteta predmeta spora je vazno I iz sl.razloga:
1.sud moze da odluci samo o predmetu spora
2.u jednoj tuzbi tuzilac moze da istakne vise tuzbenih zahteva, samo ako su za to ispunjeni zakonom predvidjeni
uslovi
3.ako se izmeni identitet predmeta spora, radi se o preinacenju tuzbe koje je dopusteno ako su za to ispunjeni
zakonom predvidjeni uslovi

189
4.kada je jednom izmedju stranaka pokrenuta parnica sa odredjenim predmetom spora, nije dopusteno da se
pokrene nova parnica izmedju istih stranaka o istom predmetu spora-zabrana dvostruke litispendencije
5.kada je jednom pravnosnazno presudjeno o predmetu spora, ne moze vise izmedju istih stranaka da se vodi
parnica o identicnom predmetu spora.
-Odredjenje predmeta spora je jedno od centralnih, ali I najspornijih pitanja u materiji GPP-a.O predmetu spora su
izgradjene mnoge teorije, ali ni jedna od njih ne daje zadovoljavajuce rezultate.
-Srecom, sudska praksa mnogo jednostavnije pristupa ovom problem.Naime, prilikom odredjenja predmeta spora
treba uvek imati u vidu predmet I zadatak parnicnog postupka, te obavezne sastojke tuzbe.Tako, uvek se logicki
postavlja pitanje o cemu se to stranke spore (o cinjenicama) I sta to tuzilac zahteva od suda (izreku o pravnoj
posledici).

ODREDJENJE PREDMETA SPORA

-primer:
-T angazuje P za gradjevinske radove na svojoj kuci.Pri tome skela koju je postavio P se srusi I nacini stetu na
namestaju T.T tuzi P I zahteva 10 000 dinara.
-B na poslugu da Psvoj bicikl.Nakon par dana trazi povracaj stvari.
-B podnese protiv P, poslugoprimca, deklaratornu tuzbu I zahteva da sud utvrdi da je B vlasnik bicikla.
-Videli smo da se predmet kondemnatorni8h tuzbenih zahteva vezuje za materijalno pravo, u smislu da je svaki
od njih upravljen na odredjeno davanje, cinjenje I necinjenje.
-S toga I ne cudi da se prvobitno predmet spora identifikovao sa materijalnopravnim ovlascenjem.
Kada god je postojalo materijalnopravno ovlascenje, tuzilac je mogao da to istakne kao tuzbeni zahtev u tuzbi.
Ovo je bila sustina starih materijalnopravnih teorija o predmetu spora.
-Problem odredjenja predmeta spora putem materijalnopravne teorije se vezuje za zakonom predvidjenu
mogucnost konkurencije pravnih naslova.
Tako, ako bi se ona primenila doslovce u prvom primeru bi T mogao da zahteva od P dva puta utuzeni iznos:
jednom po osnovu ugovorne odgovornosti,
a drugi put po osnovu deliktne odgovornosti.
Dok bi u drugom primeru B mogao od P u dve tuzbe da trazi povracaj stvari: jednom kao vlasnik,a drugi put po
osnovu ugovora o posluzi.
-Ovakav rezultat je neodrziv pa je teorija procesnog prava razvila procesni pojam predmeta spora.Zbog
nedostataka ovih teorija, u novije vreme se primecuje povratak ka materijalnopravnom shvatanju predmeta spora.

59.PROCESNOPRAVNI UGOVORI

-Razlikujemo dve vrste procesnopravnih ugovora:

1.Prave procesne ugovore i
2.materijalnopravne ugovore sa procesnim dejstvom
1. Pravi procesni ugovori-
U njih spadaju:
* sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi vece umesto sudija pojedinac.
* sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti.
* predlog za sporazumni razvod braka.
- Prave procesne ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu
punovaznost.

190
b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju:
* ugovor o arbitrazi.
* sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom.
* sudsko poravnanje
*pactum de non pretendo
- Procesni ugovori izmedju stranaka kojima se one obavezuju da preduzmu,odn.ne preduzmu odredjenu
procesnu radnju su dopusteni, ako stranke mogu slobodno da raspolazu predmetom spora I ako zakljucenje
ovakvih sporazuma ne predstavlja zloupotrebu procesnih ovlascenja.
Tako, stranke se mogu sporazumeti opovlacenju tuzbe,o povlacenju pravnog leka I sl.
-Ovakvo shvatanje proizlazi argumentum ad maioris minus, iz odredbi o mogucnosti da tuzilac jednostranom
parnicnom radnjom povuce tuzbu ili se odrekne pravnog leka.
-Nije dopusteno zakljucenje procesnih ugovora kojima se narusava princip ravnopravnosti stranaka u
postupku.tako, bez procesnog dejstva ostaju tzv.dokazni ugovori- ugovori u kojima se stranke obavezuju da nece
koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom, da nece osporavati cinjenice I sl.

99.TUZIVOST SUBJEKTIVNOG PRAVA

POJAM I ZNACAJ
-Tuzivost subjektivnog prava znaci njegovu podobnost da bude predmet pravne zastite.
-Sporna je pravna priroda ove podobnosti.
-Prema materijalnopravnim shvatanjima, tuzivost subjektivnog prava je sam element subjektivnog prava.
-Suprotno tome, procesna ucenja tyuzivost subjektivnog prava shvataju kao procesnu predpostavku, odn. kao
uslov za meritorno odlucivanje.
-Ako subjektivno pravo nije utuzivo, tada se prema procesnom ucenju, tuzba odbacuje kao nedopustena.
-Primena materijalnopravnog shvatanja imala bi za posledicu da sud meritorno odluci o tome da li je jedno
subjektivno pravo podobno da bude predmet pravne zastite.
-Razlikovanje se javlja jos u rimskom pravu, u kome ius nije postojao, ako nije postojao action.Isto vazi I danas u
anglosaksonskim pravnim sistemima.

ZPP
-ZPP izricito regulise samo jedan oblik nedostatka tuzivosti subjektivnog prava.
Naime, sud je duzan da tuzbu odbaci ako je ona podneta nakon isteka roka koji je predvidjen posebnim
propisima.
-Ovakve rokove predvidja npr.ZOO u vezi sa podnosenjem tuzbe za ponistaj rusljivog ili zelenaskjog ugovora
(godinu dana nakon zakljucenja)
-Ponekad I sam zakon iskljucuje tuzivost subjektivnog prava.
Tako, nisu podobna da budu predmet pravne zastite prava koja proizlaze iz igara na srecu koja nisu uredjena
posebnim zakonom (kocka),opklade I sl.
-Ako je sporno da li je rok za podnosenje tuzbe istekao ili da li se radi o pravu ciju tuzivost zakon izricito iskljucuje,
sud ne odlucuje meritorno, vec naprotiv, odlucuje da li postoji predpostavka za meritorno odlucivanje.
Dakle, resenjem odbacuje tuzbu ako takve procesne smetnje postoje.
-Drugacije je sa ostalim naturalnim obligacijama (zastarelost potrazivanja).
Na zastarelost potrazivanja sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec samo po prigovoru stranke
Da li je nastupila zastarelost je pitanje materijalnog a nije pitanje procesnog prava.
S toga sud o ovom prigovoru odlucuje presudom, a ne resenjem.

191
 PACTUM DE NON PRETENDO
-Parnicne stranke ne mogu da svojim sporazumom potpuno iskljuce tuzivost subjektivnog prava.Ovakav
sporazum bi bio nistav kao protivan pravu na tuzbu, odn. na sudsku zastitu.
-Stranke mogu da zakljuce sporazum kojim vremenski ogranicavaju pravo na podizanje tuzbe.Takav sporazum
ima procesnopravni karakter.
-Njegova posledica je da bi sud odbacio tuzbu kao nedopustenu.
-na ogranicenje tuzivosti subjektivnog prava sud medjutim na pazi po sluzbenoj duznosti, vec samo po prigovoru
stranke.
Takav prigovor tuzeni moze istaci sve dok se ne upustiu raspravl;janje o glavnoj stvari.

ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE PRAVNOSNAZNE ODLUKE.

-Radi se o institutu koji sirom otvara vrata za arbitrernost u odlucivanju, ukidanju pravnosnaznih sudskih odluka I
povredu principa res iudicata I stvaranju pravne nesigurnosti.
-Nejasan je nacin na koji javni tuzilac saznaje da postoje presude u kojima je tangiran javni interes.
-Ovaj pravni lek moze da se podnese protiv svake sudske presude donete u drugom stepenu.S druge strane ovaj
pravni lek nije moguce ulagati protiv resenje drugostepenog suda kojima se parnica okoncava.
-Zakon predvidja samo jedan razlog za ulaganje Zahteva za preispitivanje pravnosnazne odluke-
Javni tuzilac moze da podnese predlog za preispitivanje pravnosnazne presude ako smatra da je povredjen
zakon na stetu javnog interesa.

POSTUPAK
-Javni tuzilac podnosi VKS predlog za preispitivanje pravnosnazne presude u roku od 3 meseca od dana od kada
je nastupila formalna pravnosnaznost presude.
-Predlog mora da sadrzi odredjenje presude koja se pobija, kao I razloge I obim u kojem javni tuzilac predlaze
preispitivanje presude.Dakle, predlog mora da bude obrazlozen, narocito u onom delu koji se odnosi na povredu
zakona.
-Ovaj predlog VKS dostavlja strankama iz parnicnog postupka na izjasnjavanje I ostavlja im rok da odgovore na
predlog javnog tuzioca.
-Predlog se nece dostaviti strankama na odgovor, ako VKS smatra da bi predlog trebalo odbaciti.
-Predlog za preispitivanje pravnosnazne presude se odbacuje kada je neblagovremen, nepotpun, nerazumljiv,
nedozvoljen ili ako ga nije podneo javni tuzilac.
-Vec u momentu prijema predloga VKS ce zatraziti od drugostepenog suda da mu u roku od 30 dana dostavi
spise predmeta, tako da ima mogucnost da, poredjenjem spisa predmeta I predloga, oceni da li je predlog
nerazumljiv.

ODLUKA VKS
-Ako VKS nije odbacio predlog javnog tuzioca, on o njemu odlucuje meritorno u granicama predloga javnog
tuzioca.O predlogu se odlucuje bez rasprave.
-VKS moze samo da usvoji ili odbije predlog javnog tuzioca.
-U sl. da usvoji predlog, VKS donosi iste one odluke koje donosi I kada je nasao da je revizija osnovana.Dakle,
osim ukidanja bilo drugostepene ili drugostepene I prvostepene presude, dolazi u obzir I preinacenje
drugostepene presude.
-Ako je protiv drugostepene presude istovremeno izjavljena I revizija,VKS o oba pravna leka odlucuje jednom
odlukom.

192
 GLAVNI DOKAZ, PROTIVDOKAZ I DOKAZ O PROTIVNOM
( SHODNO CILJU DOKAZA )

Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. K osporava postojanje ugovora o prodaji, T u tuzbi navodi da je
ugovor zakljucen u prisustvu A. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao
da sa T nije postigao saglasnost o ceni.
- Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz
svedoka A ).
-Predlagac dokaza je uspeo u dokazivanju, ako je uverio sud da je cinjenica na koju se poziva istinita.
- Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom (
iskaz svedoka B ).
- Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju, ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog
protivnika potrepljene glavnim dokazima.
- Dakle, za uspeh protiv dokaza, za razliku od glavnog dokaza, dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca
glavnog dokaza nije istinita.
- Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz, a njime predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.
- Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. dokazom o protivnom muz majke
deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).

166.NUZNO SUPARNICARSTVO
-Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno suparnicarstvo.
-Ono postoji bilo zbog prirode pravnog odnosa ili kada to zakon izricito predvidja.
-Tada je nuzno da se tuzbom obuhvatesva lica koja su ucesnici materijalnopravnog odnosa.
-Da li je to slucaj, odlucuje materijalno pravo
-Tako, nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili pak, stvarnopravnog materijalnog ovlascenja
(zajednicka svojina, susvojina)
Npr.Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika, vlasnika nepokretnosti radi upisa prava vlasnistva u zemljisne
knjige
-Tuzba zakupodavca protiv vise zakupaca iste stvari.
-Slicno kao sto je to sl. sa kondemnatornim tuzbama, nuzno suparnicarstvo postoji I kada se podnose tuzbe za
utvrdjenje I preobrazajne tuzbe.Bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica, odn. da se
moze istaci protiv vise lica
Npr. Tuzba naslednika protiv zakupca za utvrdjenje postojanja ugovora o zakupu I obrnuto.
-Tuzba naslenika protiv davaoca izdrzavanja iz ugovora o dozivotnom izdrzavanju.
-Tuzba za utvrdjenje parav na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.
-Posebnost nuznog suparnicarstvab sastoji se u tome da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznaci
kao stranke, sva lica koja materijalnopravna norma odredjuje kao ucesnike materijalnopravnog odnosa.
-Ako to nije slucaj nedostaje stvarna legitimacija, tako da je sud duzan da odbije tuzbeni zahtev kao
neosnovan.
-Medjutim, nema razloga da sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, ako tuzbom nisu obuhvaceni svi nuzni
suparnicari, jer se tada nuznim suparnicarima uskracuje pravo na sudsku zastitu, odn. mogucnost da se koriste
svojim procesnim pravima.

193
 19. JAVNI TUZILAC KAO STRANKA PO DUZNOSTI

-JAVNO TUZILASTVO
-Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih
kaznjivih dela, da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost i da preduzima druge radnje za koje je
zakonom ovlascen.
-Uredjenje javnog tuzilastva,polozaj javnog tuzioca i njegovih zamenika, njihov izbor i prestanak duznosti uredjeni
su ZJT-om.
- U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena;
On moze samo da:
1.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja
2.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa
3.) Ulaze vandredne pravne lekove i
4.) Zahteva odlaganje ili obustavu izvrsenja

-UOPSTE O UCESCU JAVNOG TUZIOCA U GRADJANSKOM SUDSKOM

POSTUPKU
-Ucesce javnog tuzioca u gradjanskom sudskom narocito parnicnom postupku je nepozeljno,jer specificnost
zadatka i polozaj javnog tuzioca u pravnom sistemu otvaraju mnoga pitanja koja se ticu postovanja prava na
pravicno sudjenje.
-Sama cinjenica da se javno tuzilastvo smatra zastitnikom javnih interesa, odrice ovom organu crtu nezavisnosti i
nepristrasnosti u gradjansko sudskom postupku.
-Javni tuzilac odavno ne ucestvuje u gradjansko sudskom postupku u Nemackoj, u Austriji moze jedino da podize
tuzbu za ponistaj braka.suprotno tome njegovo ucesce u gradjanskim stvarima u frankofonskim pravnim
sistemima je uobicajno.Isto vazi i za Srbiju.
-Javni tuzilac je ovlascen da podize tuzbe i vodi sporove o tudjem pravu.
Ovo je narocito slucaj u oblasti porodicnog prava.
-Ovde razlikujemo situacije u kojima je javni tuzilac duzan da pokrene postupak ili prosto ima mogucnost da po
svojoj diskrecionoj oceni takav postupak pokrene
,pa je zaista i svojim aktom pokrenuo postupak od situacija u kojima iniciranje gradj.suds. postupka spada u
diskreciono ovlascenje javnog tuzioca.
-U prvoju situaciji propust javnog tuzioca da pokrene postupak ili da nastavi vodjenje zapocetog postupka
predstavlja povredu prava na tuzbu onog lica o cijem pravu je javni tuzilac propustio da povede postupak ili je
odustao od vodjenja vec zapocetog postupka.
-U drugoj situaciji,kada pokretanje postupka zavisi iskljucivo od diskrecione ocene j.tuzioca,odluka javnog tuzioca
da ne pokrene postupak ne predstavlja povredu prava na tuzbu titulara samog subjektivnog prava.
-Ista pravila vaze i u paternitetskim i maternitetskim parnicama, s tim sto je ovde polozaj javnog tuzioca slozeniji
jer on mora da vodi racuna i o pravu na postovanje licnog i porodicnog zivota (EKLJP)
-Sledeci problem se javlja kada se juavni tuzilac mesa u tudju parnicu u javnom intreresu.
Povoljniji procesni polozaj javnog tuzioca u odnosu na stranke moze da ima za posledicu povredu principa
obostranog saslusanja stranaka i ravnopravnosti u koriscenju procesnih sredstava.Isto vazi i za privilegovan
polozaj javnog tuzioca prilikom naknade troskova postupka.
-Takodje, intervencija javnog tuzioca na strani jedne od stranaka u postupku neminovno povlaci za sobom
povredu principa ravnopravnosti stranaka.
-Najzad,mogucnost da javni tuzilac vandrednim pravnim lekovima inicira ukidanje pravnosnaznih sudskih
odluka moze da znaci povredu principa pravne sigurnosti i povredu postovanja principa res iudicata.

194
-S druge strane povrede principa ravnopravnosti nece biti ako nacionalno zakonodavstvo dozvoli strankama da
mogu da uloze istovetan vandredni pravni lek.
-isto vazi i za mogucnost da javni tuzilac zahteva odlaganje ili obustavu izvrsenja.

JAVNI TUZILAC KAO STRANKA PO DUZNOSTI

- Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak, on je stranka
po duznosti.
-Javni tuzilac moze da bude stranka po duznosti u parnicnom i vanparnicnom postupku
- Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja, odnosno postojanja braka; za ponistenje braka
iz razloga apsolutne nistavosti; za ponistenje priznanja ocinstva; za zastitu prava deteta; za lisenje roditeljskog
prava,za ponistenje usvojenja kao i tuzbu za zastitu od nasilja u porodici.
- ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora.
- JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka na osnovu izricitih odredbi ZVP: proglasenje
nestalog lica za umrlo; predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica

79.PREOBRAZAJNA (KONSTITUTIVNA) TUZBA

A) POJAM I SMISAO
- Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.
- Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi, status
privrednog drustva..) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku (
npr. razvod braka ).
- Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju, promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.
- Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka.
- Za razliku od deklaratorne, preobrazajna tuzba koja prodje u postupku stvara jedno novo pravno stanje,te se
zbog toga I naziva konstitutivnoim tuzbom ( tuzba za utvrdjenje samo konstatuje postojanje nekog pravnog
stanja,tako da ima samo deklaratoran karakter ).
-Medjutim,svaki konstitutivni tuzbeni zahtev sadrzi u sebi I deklaratorni.naime, tuzilac u ovakvoj tuzbi zapravo
trazi da sud utvrdi da mu pripada odredjeno preobrazajno ovlascenje, a zatim zahteva od suda da svojom
odlukom konstituise novo pravno stanje

B) VRSTE
- S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo:
a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa.
b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.(nprtuzba za smanjenje ugovorne kazne)
v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. tuzba za ponistenje ili
razvod braka...).
- Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe
upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi
koji su upravljeni na razvod braka ).
- Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus, tj. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim
karaterom koje zakon izricito predvidja.
- Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca.Preobrazaj u pravu
nastaje tek nastupom pravnosnaznosti preobrazajne sudske odluke, tako da tuzilac ne moze na drugi nacin da
ostvari zeljenu pravnu zastitu.
- Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.
- Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan, takva odluka suda je u dejstvima jednaka s
deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.

195
 165. MNOZINA TUZBENIH ZAHTEVA

POJAM I VRSTE
-Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.
-Do oveprocesne situacije dolazi kada tuzilac istovremeno smatra da ima prema istom tuzenom vise zahteva za
pravnu zastitu ili, pak, u toku parnice, kada tuzilac inicijalnom tuzbenom zahtevu dodaje postojeci.
-U ovom poslednjem slucaju radi se o objektivnom preinacenju tuzbe.
-Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi, postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora.
-Dakle, za odluku o tome da li je tuzilac istakao u jednoj tuzbi vise tuzbenih zahteva odlucujuca su ucenja o
identitetu predmeta spora.
-Tako, nece se smatrati objektivniim spajanjem tuzbenih zahteva kada tuzilac zahteva samo jednu pravnu
posledicu, cije postojanje izvodi iz vise materijalnopravnih normi (zahtev za placanje sume novca po osnovu
ugovorne I vanugovorne odgovornosti)
-Takodje, objektivnim spajanjem tuzbenog zahteva ne smatra se ni isticanje prejudicijelnog zahteva za
utvrdjenje.
-Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji I ZPP, mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada
tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe (zivotnog dogadjaja) ili
kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe, odn. zivotnih dogadjaja.
- Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. A dospe u docnju. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog
ispunjenja.
- Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004, te 5000 dinara 2005. T tuzi A za povracaj 10000 dinara.
-Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi je da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u
jedan postupak, ted a o svim tuzbenim zahtevima resave istovremeno, jednom presudom.Ali to je celishodno
samo ako takvi zahtevi stoje u nekoj medjusobnoj vezi.
-Razlikujemo 3 vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva I to u zavisnosti od toga kakv je redosled tuzbenih
zahteva u tuzbi:
1.kumulativno,
2.eventualno i
3.alternativno spajanje
B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi

- Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva, mora da se ispune sledeci uslovi:
a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih.
b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.
v) fakultativno, zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.

196
- Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva:

1.) KUMULATIVNO SPAJANJE

- O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih
usvoji.
- Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.
- U ovoj situaciji, vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu, zivotnom
dogadjaju, ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).
- Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja, sud bi trebalo da oceni da li je
celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja.
- Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara, pricinjenu deliktom iz 2004. u mestu X i u mestu Y
ucinjenu 2005. godine.

2.) EVENTUALNO SPAJANJE

- Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva, tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva, ali, sada, jedan glavni, a
drugi pomocni.
- Tuzilac istice pomocni, za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je
istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).
- Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja.
- Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno, oba zahteva, i glavni i eventualni, moraju biti u medjusobnoj vezi, sto
znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa.

3.) ALTERNATIVNO SPAJANJE

- Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva, od kojih sud treba da usvoji samo
jedan kao osnovan ( bilo koji ).
- S obzirom da se u ovoj situaciji alternativno spajanje tuzbenih zahteva protivi principu da tuzbeni zahtev mora
da bude odredjen,ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.
- Npr: T, kupac, zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci
ispravnu stvar.
- Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika, gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta, ali
se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.
-Naime, ako sud usvoji alternativni tuzbeni zahtev, tuzilac ce morati u izvrsnom postupku da odredi predmet kojim
obaveza treba da bude ispunjena.

ALTERNATIVNO OVLASCENJE TUZENOG

-Kod alternativnog ovlascenja tuzenog ne radi se o nekoj vrsti spajanja tuzbenih zahteva.
Tuzilac, naime u tuzbi istice samo jedan tuzbeni zahtev I predlaze osudu na nenovcanu cinidbu (predaja stvari).
Medjutim, on moze u tuzbi, ali I tokom postupka da predlozi da mu tuzeni umesto dugovane cinidbe plati
odredjeni novcani iznos ili da izvrsi neku drugu cinidbu.
-Predmet spora ostaje samo tuzbeni zahtev koji je tuzilac istakao u tuzbi.
-Kod alternativnog ovlascenja tuzenog radi se o materijalnopravnom ugovoru parnicnih stranaka.
Sud u izreku presude kojom se usvaja tuzbeni zahtev unosi I stav da se tuzeni moze osloboditi izvrsenja cinidbe,
ako tuziocu plati odredjeni novcani iznos.

197
 V) DEJSTVA SPAJANJA TUZBENIH ZAHTEVA
- I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi, parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa
svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.
-Ovo isto vazi I za pomocni tuzbeni zahtev kod eventualnog spajanja, premda je on istaknut pod raskidnim
uslovom.
- Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva, sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog
raspravljanja i odlucivanja.
- Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece, a o drugim sudija pojedinac, o
svima ce odluciti vece.

81.IDENTITET TUZBENOG ZAHTEVA (SPORA)

POJAM I ZNACAJ
-Predmet spora je zapravo tuzbeni zahtev tuzioca.U ZPP ovi termini se koriste kao sinonimi.
-U svakom postupku mora da bude odredjeno o cemu se odlucuje.
U parnicnom postupku mora ne samo da se zna o cemu se odlucuje, vec I o cemuy se raspravlja.
Za odredjenje o cemu se u parnicnom postupku raspravlja I odlucuje kao kriterijum sluzi tuzbeni zahtev, odn.
predmet spora.
-Odredjenje predmeta spora je vazno da se konkretan tuzbeni zahtev u jednoj parnici razgranici od drugih
tuzbenih zahteva u drugim parnicama.
-Ako je u vise parnica istaknut isti tuzbeni zahtev, kazemo da postoji identitet spora,odn. identitet predmeta spora.
-Odredjenje identiteta predmeta spora je vazno I iz sl.razloga:
1.sud moze da odluci samo o predmetu spora
2.u jednoj tuzbi tuzilac moze da istakne vise tuzbenih zahteva, samo ako su za to ispunjeni zakonom
predvidjeni uslovi
3.ako se izmeni identitet predmeta spora, radi se o preinacenju tuzbe koje je dopusteno ako su za to ispunjeni
zakonom predvidjeni uslovi
4.kada je jednom izmedju stranaka pokrenuta parnica sa odredjenim predmetom spora, nije dopusteno da se
pokrene nova parnica izmedju istih stranaka o istom predmetu spora-zabrana dvostruke litispendencije
5.kada je jednom pravnosnazno presudjeno o predmetu spora, ne moze vise izmedju istih stranaka da se vodi
parnica o identicnom predmetu spora.
-Odredjenje predmeta spora je jedno od centralnih, ali I najspornijih pitanja u materiji GPP-a.
O predmetu spora su izgradjene mnoge teorije, ali ni jedna od njih ne daje zadovoljavajuce rezultate.
-Srecom, sudska praksa mnogo jednostavnije pristupa ovom problem.
Naime, prilikom odredjenja predmeta spora treba uvek imati u vidu predmet I zadatak parnicnog postupka, te
obavezne sastojke tuzbe.
Tako, uvek se logicki postavlja pitanje o cemu se to stranke spore (o cinjenicama) I sta to tuzilac zahteva od suda
(izreku o pravnoj posledici).

198
 ODREDJENJE PREDMETA SPORA
-primer:
-T angazuje P za gradjevinske radove na svojoj kuci.Pri tome skela koju je postavio P se srusi I nacini stetu na
namestaju T.T tuzi P I zahteva 10 000 dinara.
-B na poslugu da Psvoj bicikl.Nakon par dana trazi povracaj stvari.
-B podnese protiv P, poslugoprimca, deklaratornu tuzbu I zahteva da sud utvrdi da je B vlasnik bicikla.
-Videli smo da se predmet kondemnatorni8h tuzbenih zahteva vezuje za materijalno pravo, u smislu da je svaki
od njih upravljen na odredjeno davanje, cinjenje I necinjenje.
-S toga I ne cudi da se prvobitno predmet spora identifikovao sa materijalnopravnim ovlascenjem.Kada god je
postojalo materijalnopravno ovlascenje, tuzilac je mogao da to istakne kao tuzbeni zahtev u tuzbi.Ovo je bila
sustina starih materijalnopravnih teorija o predmetu spora.
-Problem odredjenja predmeta spora putem materijalnopravne teorije se vezuje za zakonom predvidjenu
mogucnost konkurencije pravnih naslova.
Tako, ako bi se ona primenila doslovce u prvom primeru bi T mogao da zahteva od P dva puta utuzeni
iznos:jednom po osnovu ugovorne odgovornosti, a drugi put po osnovu deliktne odgovornosti.
Dok bi u drugom primeru B mogao od P u dve tuzbe da trazi povracaj stvari: jednom kao vlasnik,a drugi put po
osnovu ugovora o posluzi.
-Ovakav rezultat je neodrziv pa je teorija procesnog prava razvila procesni pojam predmeta spora.Zbog
nedostataka ovih teorija, u novije vreme se primecuje povratak ka materijalnopravnom shvatanju predmeta spora.

107. PRIPREMNO ROCISTE

A) ZNACAJ
-Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju I usmene parnicne radnje.
Ono u prvom redu sluzi pripremi rocista za glavnu raspravu.
-Ono je centralna faza prvostepenog parnicnog postupka.Na njemu sud donosi resenje o vremenskom okviru
parnice, a za stranke njegovim zakljucenjem nastupa prekluzija u pogledu mogucnosti iznosenja novota.
-Priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene predpostavke za meritorno
odlucivanje,ako to nije ucinio u predhodnom stadijumu postupka.
Takodje, priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto se sud stara da se definise I koncentrise procesna gradja.
Otuda zakon I propisuje obavezne teme o kojima se raspravlja na ovom rocistu.
-Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to, s obzirom na jednostavnost spora ili okolnost da medju
strankama nema spornih cinjenica, nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.
-isto vazi I za sporove koji su hitni.
-Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje I ne odrzava pripremno rociste,
npr: postupak za izdavanje platnog naloga I postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.

B) ZAKAZIVANJE PRIPREMNOG ROCISTA

- Pravilo je da se pripremno rociste .
Ali je moguce da procesno gradivo ne daje povoda da se ono zakaze, jer je spor jednostavan,hitan I narocito ako
medju strankama nema spornih cinjenica.
-Pripremno rociste sud zakazuje resenjem koje sud dostavlja strankama.
-Poziv za pripremno rociste mora d aim se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista.
- Samo pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na
tuzbu,odn. u roku od 30 dana kada je sud tuziocu dostavio odgovor na tuzbu.
-U tom roku sud je duzan I da odrzi pripremno rociste za glavnu raspravu.

199
-U pozivu za pripremno rociste sud posebno upozorava stranke da:
1. sacine predlog za vremenski okvir parnice
2. donesu na rociste sve isprave I predmete koji im sluze kao dokaz,
3. obaveste sud o promeni adrese

111. GLAVNA RASPRAVA

- ZNACAJ I JEDINSTVO
- Glavna rasprava je centralni stadijum prvostepenog postupka, i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari tj.o
meritumu.
- Ovde se raspravlja o formiranom procesnom gradivu, te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti
tuzbenog zahteva, u granicama vremenskog okvira parnice.
- Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve, cinjenicne tvrdnje i predloge, pa i
pravna shvatanja.
- Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni
izvodjenjem dokaza.
- Glavna rasprava predstavlja celinu, pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista.
- Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista, jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni
na pripremnom rocistu.takodje, tuzba I odgovor na tuzbu se ne kazuju nanovo.
-I kada se rociste za gl.raspravu odlozi, ono je pripremno za sledece.Naime, sud je duzan da se stara da se
sledece rociste za glavnu raspravu tako pripremi pribavljanje dokaza I sl.) da se glavna rasprava okonca upravo
na tom rocistu.

200
 II VANPARNINI
POSTUPAK
1.PREDMET VANPARNINOG POSTUPKA
Vanparnini postupak je deo graanskosudskog postupka u kome se odluuje o vanparninim stvarima.
To je sudski postupak I postupak u kome se reavaju graanske (ne i upravne) nesporne stvari.

Vanparnina stvar je prvo lina, porodina, imovinska ili druga nesporna pravna stvar
Drugo, vanparnina stvar je I svaka ona pravna stvar koja se ne temelji na sporu, ak I kada zakonom nije
izriito predvieno da se reava u vanparninom postupku.
Da bi se I ovakva pravna stvar reavala u vanparninom postupku neophodno je:
1) da je za njeno reavanje nadlean sud, a ne organ uprave
2) da se u postupku ne istie da postoji povreda ili ugroavawe subjektivnog prava
3) da o ovoj stvari ne moe da se vodi parnica zbog nemogunosti da se uspostavi dvostranaki odnos u
postupku
Jedinstveni pojam vanparnine stvari ne postoji
Na osnovu zakona u vanparnine spadaju sledee stvari:

PRAVE VANPARNINE STVARI

Su one u kojima ne postoji suprotstavljen interes uesnika u postupku
Izmeu uesnika moe da postoji de facto spor, ali ne I spor u materijalnopravnom smislu.
U prave vanparnine stvari spadaju sve one u kojima sud odluuje o status fizikih lica.
Ovde spadaju:
1. Postupak za lienje poslovne sposobnosti
2. postupak za zadravanje lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi
3. proglaenje nestalog lica za umrlo I dokazivanje smrti
4. produenje roditeljskog prava
5. davanje dozvole za stupanje u brak
6. postupak za utvrenje radne sposobnosti
U pravim vanparninim stvarima odluuje tako to supsumira injenino stanje pod odgovarajuu normu zakona.
Odluuje npr. da li konkretne injenice omoguavaju zakljuak da je fiziko lice nesposobno za rasuivanje I
nesposobno da se samo stara o svojim pravima I interesima.
Ako nae da je to tako, donosi reenje o deliminom ili potpunom lienju poslovne sposobnosti
U prave vanparnine stvari spadaju I pravne stvari koje su imovinskopravnog karaktera, stvari ije reavanje
neposredno odreuje imovinskopravnu poziciju uesnika u vanparninom postupku.

201
Takve imovinskopravne stvari su:
1. raspravljanje zaostavtine
2. zemljino-knjine stvari
3. protest menice I eka
4. sastavljanje, potvrivanje, ponitaj I isprava (tzv. javnobelenike stvari)

NEPRAVNE VANPARNINE STVARI

Tu spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes uesnika u postupku.

One bi se po svojoj pravnoj prirodi mogle reavati I u parninom I u upravnom postupku, meutim zakonodavac
ipak predvia da se u vanparninom postupku se reavaju sledee neprave imovinskopravne stvari:
1. odreenje naknade za eksproprisanu imovinu
2. ureenje upravljanja I korienja zajednike stvari
3. deoba zajednike stvari ili imovine
4. ureenje m ea
5. priznanje stranih sudskih I arbitranih odluka
Odatle vidimo da jedinstveni pojam vanparnine stvari ne postoji
Cilj vanparninog postupka je potpuno drugaiji od cilja parninog postupka
Vanparnini postupak j PREVENTIVNI
Postupkom za ureenje mea ili deobom zajednike stvari ili imovine spreava se samovlae I nastupanje tete
po zajedniare ili susede.
Dalje, sastavljanjem I potvrivanjem isprava eliminie se mogunost nastanka spora.
Vanparnini postupak je zatitni
Njegovim voenjem se titi pravni poloaj, linost I zdravlje uesnika kojima je takva zatita imanentno potrebna
(maloletnici, poslovno nesposobna lica)
Takoe, u svim ovim postupcima primarno se ostvaruje javni interes.
Njihovim voenjem se obezbeuje pravni mir (deoba zajednike stvari) I pravna sigurnost (upis u zemljine
knjige, raspravljanje zaostavtine).

SHODNA PRIMENA ODRADABA ZPP NA VANPARNINI POSTUPAK

Norme se ne primenjuju na vanparnini postupak SUPSIDIJERNO, ve SHODNO!

Shodna primena normi ZPP na vanparnini postupak znai da se one primenjuju tek kada ta drugo nije izriito
odreeno u ZVP. Takoe to znai I elastinost odnosno mogunost primemne odredaba ZPP samo tada kada je
takva primena u skladu sa ciljem I naelima vanparninog postupka.
Tako npr. principi o iskljuenju I izuzeu sudije sadrani u ZPP se primenjuju I na vanparnini postupak, alis e pri
tome uzimaju u obzir specifinosti vanparninog postupka.
Pojam stranke u parnici prilagoava se pojmu uesnika u vanparninom postupku, te se postojanje razloga za
iskljuenje sudije cene u odnosu na pojam uesnika u vanparninom postupku.
Mnogi institute parninog postupka, naroito oni koji su vezani za pojam stranke (sticanje svojstva, promena,
suparniarstvo) tube (spajanje tubenih zahteva, preinaenje) nisu primenjivi u vanparninom postupku.

202
 2.NAELA VANPARNINOG POSTUPKA

Shodno ciljevima I svrsi vanparninog postupka, u njemu vai

1. naelo oficioznosti
2. istrano naelo
3. naelo materijalne istine
4. naelo sudske zatite uesnika
5. naelo sasluanja uesnika

1. NAELO OFICIOZNOSTI
Vanparnini postupak pokree sud, po pravilu, po slubenoj dunosti.
Primer: Punoletni A kocka, opija se, dovodi u pitanje egzistenciju svoje porodice, naruava javni red I mir tako to
se u stanju pijanstva nasilniki ponaa prema drugim stanarima u zgradi.
Njegov sused B o tome obavesti svog prijatelja S koji je sudija optinskog suda.
U gornjem sluaju sudija S je duan da pokrene
- postupak za lienje poslovne sposobnosti
- ili postupak za zadravanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije
ako na bilo koji nain sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme ije ispunjenje za sobom
povlai
- obavezu smetaja u zdravstvenu neuropsihijatrijsku ustanovu
- ili lienje poslovne sposobnosti.
Nain saznanja za pravno relevantne injenice je potpuno nebitan.
Inicijativu za pokretanje vanparninog postupka mogu da daju I ovlaeni predlagai
(organ starateljstva,srodnici uesnika u vanparninom postupku )

Meutim podnoenje predloga sudu ne znai I da je vanparnini postupak pokrenut.

Postupak pokree uvek sud po slubenoj dunosti.
Podnoenje predloga sudu ima samo znaaj u okviru OPTEG PRAVA NA SUDSKU ZATITU, prema kojem je
sud duan da ovakav predlog ovlaenih predlagaa razmotri u pogledu njegove doputenosti I osnovanosti.
Sadrina predloga ovlaenog predlagaa za pokretanje postupka ne obavezuje sud u pogledu zahteva
istaknutih u preedlogu.
Tako ako je ovlaeni predlaga istakao u predlogu da smatra da sud fiziko lice treba da potpuno lii poslovne
sposobnosti, sud time nije vezan I moe da izrekne odluku o deliminom liavanju poslovne sposobnosti.
Oficioznost znai I da se postupak kree po odlukama suda o upravljanju postupkom.
Uesnicu u postupku na razvoj postupka nemaju nikakv uticaj.
Npr. njihov izostanak sa roita nema nikakvog uticaja na procesne radnje suda.
U vanparninom postupku se analogno primenjuju pravila ZPP o prekidu postupka.
Vanparnini sud obavezno prekida postupak jo I kada uputi uesnike na parnicu (ostavinski postupak)

U vanparninom postupku nema ni slobodne dispozicije procesnim radnjama.

Ovo ZVP izriito predvia za statusne stvari kao I za ostale vanparnine stvari gde je dispozicija stranaka
iskljuena
Dakle u vanparninom postupku nema preinaenja ili povlaenja tube, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja
injenica, sudskog poravnanja.
Sud okonava postupak onako kako ga je I zapoeo, po slubenoj dunosti.

203
Izuzetno neki oblici vanparninog postupka ne pokreu se po slubneoj dunost, ve samo po predlogu
ovlaenog lica.
Ovlaenje za pokretanje postupka se ceni po normama ZVP I materijalnog prava.

Opti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnini postupak pokree po slubneoj dunosti, a koji po predlogu
ovlaenog predlagaa nije mogu.
Npr. postupak za proglaenje nestalog lica za umrlo je prava vanparnina stvar kojom se ureuje status fizikog
lica.
On se pokree pop o predlogu javnog tuioca ili lica koje za pokretanje postupka ima neposredan pranvi interes.
S druge strane, postupak za odreenje naknade za eksproprisanu nepokretnost je neprava vanparnina stvar
koja tangira imovinskopravnu poziciju uensnika, ali se on pokree po slubenoj dunosti.
U vanparninim postupcima koji se pokreu pondoenjem predloga mogue je da ovlaeni predlaga ovaj
predlog povue.
Povlaenje je mogue do donoenja I-stepene odluke, pa I kasnije do njene pravnosnanosti.
I za zakljuenje poravnanja nije mogue uspostaviti neka opta pravila u vanparninom postupku.
Zasigurno je ono doputeno u svim nepravim imovinskopravnim stvarima (deoba imovine, korienje zajednike
stvari, naknada za eksproprijaciju), ali I u pravim vanparninim stvarima (ostavinski postupak)

Takoe u ovakvim vanparninim postupcima DISPOZITIVNE PROCESNE RADNJE STRANAKA su doputene

(priznanje ili odricanje od zahteva).
Tako nema nikakve smetnje da se naslednici I legatari sporazumeju o vrsti, visini ili nainu uivanja prava u
odnosu na zaostavtinu.

2. ISTRANO NAELO, MATERIJALNA ISTINA I OCENA DOKAZA

Sud postupa u vanparninom postupku INKVIZITORSKI.
On je duan da utvrdi I one injenice, te da izvede I one dokaze koje uesnici u postupku ne pominju niti pak
njihovo izvoenje predlau.
Zakon nalae da je sud u nekim postupcima koji se tiu statusa fizikog lica (lienje poslovne sposobnosti I
zadravanje u zdravstvenoj ustanovi neuropsihijatrije) duan da izvede odreene dokaze (nalaz I miljenje
najmanje dva lekara)
Dakle u vanparninom postupku sud ne odluuje o osnovanosti tvrdnji stranaka, ve tei da ISTINITO UTVRDI
INJENICE od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.
U tom smislu, ak I priznanje injenica ne oslobaa sud obaveze da I drugim dokaznim sredstvima pravilono
utvrdi postojanje injenica koje su vane za donoenje zakonite I tane odluke
Sud donosi odluku u vanparninom postupku na osnovu slobodne ocene dokaza.
Gore navedeni principi vae kako u pravim tako I u nepravim vanparninim stvarima u kojima postoje
suprotstavljeni interesi uesnika.
I u ovim postupcima (deoba zajednike stvari ili imovine, ureenje mea) tangioran je, u prvom redu, javni interes
kao I interes sigurnosti I mira u pravnom prometu.

Inkvizitorska maksima I slobodna ocena dokaza ne znae I ARBITRARNOST u odluivanju.

Obim utvrenja injenica I potreba za izvoenjem dokaza omeani su granicama dispozicije
MATERIJALNOPRAVNE NORME koju sud utvruje I iju pravnu posledicu primenjuje u vanparninom postupku.
Takoe, primena istranog naela ne sme da ide na utrb obaveze da sud donese odluku u razumnom roku.

204
 3. NAELO ZATITE UESNIKA U POSTUPKU
U statusnim I imovinskim pravim vanparninim stvarima sud je duan da se stara o zatiti interesa I prava koja iz
bilo kog razloga nisu u stanju da se sama staraju o svojim pravima I interesima.
Ova obaveza suda je naroitto naglaena u postupku za lienje poslovne sposobnosti, u postupku za zadravanje
fizikog lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi, u postupku za produenje roditeljskog prava, ostavinskom postupku
itd.
Tako sud je u ovim postupcima duan da o njihovom pokretanju uvek obavesti ORGAN STARATELJSTVA, te da
taj organ poziva na roite I dostavlja mu podneske uesnika, bez obzira da li organ starateljstva uestvuje u
postupku.
Sud je dalje duan da utvruje stanje zdravlja ovih lica, te da, po slubenoj dunost, donese odluku o vraanju
poslovne sposobnosti, odnosno o putanju lica iz neuropsihijatrijske ustanove.
U ostavinskom postupku, sud odreuje privremene mere za obezbeenje zaostavtine, postavlja privremenog
staraoca zaostavtine I sl.

4. OSTALA NAELA VANPARNINOG POSTUPKA

U vanparninom postupku vai naelo PISMENOSTI.
Sud zakazuje roita samo tada kada je to neophodno radi utvrenja odlunih injenica.
Izostanak pozvanog uesnika na roite nema za posledicu odlaganje roita.
U ovom posutpku vai naelo SASLUANJA UESNIK, dok se naelo KONTRADIKTORNOSTI koje je osnovno
za parnini postupak ne primenjuje.
Naelo sasluanja uesnika znai da je sud duan da prethodno saslua onog uesnika o ijim se pravima I in
teresima odluuje pre nego to donese odluku.
Ovo pravilo vai bez obzira na injenicu da li se radi o poslovno nesposobnom ili duevno bolesnom licu.
naelo prethodnog sasluanje izvire iz postulata PRAVNE DRAVE koji podrazumeva da se subjektu prava o
ijim se pravima ili interesima odluuje da mogunost da se u postupku izjasni.
U vanparninim statusnim stvarima ne vai naelo javnosti postupka.
U ovim postupcima naime, opta javnost je uvek iskljuena.

3.UESNICI U VANPARNINOM POSTUPKU (FORMALNI I

MATERIJALNI)
Subjekti u vanparninom postupku jesu
1. sud
2. I uesnici vanparninog postupka

SUD
Za sprovoenje vanparninog postupka STVARNO je nadlean osnovni sud.
U statusnim vanaparninim stvarima MESNO je nadlean sud na ijoj teritoriji se nalazi prebivaite, odnosno
boravite lica u ijem interesu se postupak vodi.
U ostalim vanparninim stvarima mesna nadlenost se odreuje prema prebivalitu ili seditu predlagaa.
Postupak vodi SUDIJA POJEDINAC, dok pojedine radnje u postupku mogu da preduzimaju struni saradnici.
U vanparninom postupku se ne primenjuje pravilo PERPETUATIO FORI ,
jer sud koji je zapoeo postupak moe uvek da ustupi predmet drugom sudu ija nadlenost postoji prema
izmenjenim okolnostima, ako to nalau razlozi celishodnosti ili razlozi zatite interesa uesnika u postupku.

205
 UESNICI
U vanparninom postuku NE POSTOJE STRANKE, ve samo UESNICI.
ZVP izriito govori o uesnicima.
Dakle, PROCESNI POJAM STRANKE iz parninog postupka u smislu da je stranka onaj subjekt prava koji je
oznaen u tubi, nevezano od bilo kog materijalnopravnog odnosa, nema smisla I ne primenjuje se u
vanparninom postupku.
Naprotiv, pojam uesnika u vanparninom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme,
odnosno za postojanje STVARNE LEGITIMACIJE.
U pravim vanparninim stvarima lice po ijem predlogu se pokree postupak naziva se PREDLAGA.
Ako se postupak pokree po slubenoj dunosti, lice o ijim pravima I interesima se odluuje je UESNIK.
U KONTENCIOZNIM vanparninim stvarima uesnici se nazivaju PREDLAGAEM I PROTIVNIKOM
PREDLAGAA.
Razlikujemo FORMALNI I MATERIJALNOPRAVNI pojam uesnika.
Ovi pojmovi su razliiti u postupcima koji se vode po slubenoj dunosti I u postupcima koji se vode po predlogu
stranaka.

MATERIJALNO PRAVNI UESNIK

Materijalnopravni uesnik u vanparninom postupku je svako ono lice o ijim se pravima I obavezama odluuje u
postupku, kako I lica iji je status ili imovinskopravni poloaj tangiran odlukom vanparninog suda.
Ova lica su materijalnopravni uesnici, bez bozria da li formalno uestvuju u postupku.
PRIMER:
- u ostavinskom postupku uesnici su svi naslednici (zakonski I testamentarni) I legatari;
- u postupku za proglaenje nestalog lica za umrlo naslednici I poverioci lica koje treba oglasiti za umrlo;
- u postupku za lienje poslovne sposobnosti lice o ijem se pravu odluuje.
U kontencioznim vanparninim stvarima pojam materijalnog uesnika se poklapa sa pojmom formalnog uesnika.

FORMALNI UESNIK U POSTUPKU KOJI SE POKREE PO SLUBENOJ DUNOSTI

U ovim postupcima formalni uesnik je svako ono lice odnosno organ kome zakon daje ovlaenje da podnese
predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje, najee da ulae pravne lekove.
Ako to lice zaista I preduzem procesne radnje na ije preudzimanje ga ovlauje zakon, tada je ono FORMALNI
UESNIK U POSTUPKU.
Formalni uesnik u ovakvim postupcima moe da bude samo n eko iz kruga lica koja su uejdno I
materijalnopravni uesnici.
Materijalno pravni uesnik postaje formalni uesnik kada:
1) se u postupku odluuje o njegovim pravima I interesima
2) kada preduzima procesne radnje u postupku.
PRIMER: A ima babu B I dedu D. B podnese predlog sudu da se A lii poslovne sposobnosti. D ne uestvuje u
postupku, ali izjavi albu na odluku suda.
U gornjem primeru materijalnopravni uesnici u postupku su A, B I D.
Formalni uesnici su samo A I B.
D postaje formalni uesnik tek kada izjavi albu.
B I D su materijalnopravni uesnici , jer im Zakon daje ovlaenje da podnesu predlog za pokretanje postupka I
zbog toga to spadaju u krug lica koja su po zakonu duna da izdravaju svog unuka.
Odluka suda u vanparninom postupku tangira, s toga, I njihovu imovinskopravnu poziciju.

206
U postupcima koji se vode po slubenoj dunosti uestvuje I ORGAN STARATELJSTVA.
On ima ovlaenje da u postupku preduzima sve procesne radnje
Takoe ovaj organ moe I da bude privremeni zastupnik licu o ijim pravima I interesima se odluuje u postupku
Kada nije privremeni zastupnik , poloaj organa starateljstva u vanparninom postupku je poseban.
On se temelji na njegovom svojstvu dravnog organa koji je po zakonu duan da se stara o pravima I interesima
maloletnika I drugih lica kojima je zatita neophodna.
Za procesni poloaj organa starateljstva u vanparninom postupku potpuno je nebitan njegov naziv.
Moemo ga nazvati ORGAN KOJI UESTVUJE U POSTUPKU.

FORMALNI UESNIK U POSTUPKU KOJI SE VODI PO PREDLOGU STRANKE

U kontencioznim vanparninim postupcima formalni uesnik je svako ono lice kome zakon daje pravo da pokrene
postupak.
Pravilo je da se ovde formalni I materijalnopravni uesnik poklapaju.
Ako predlog podnese lice kome zakon ne daje ovlaenje za pokretanje postupka, on se odbacuje kao
nedoputen.
PRIMER: Predlog za deobu zajednike stvari podnosi poverilac jednog od zajedniara

ZNAAJ RAZLIKOVANAJ FORMALNOG I MATERIJALNOG UESNIKA

Sud je uvek duan da saslua formalnog uesnika.
Razlikovanje izmeu FORMALNOG I MATERIJALNOG uesnika u pogledu obaveze sasluanja uesnika nema
nekog veeg znaaja je e sud da saslua ne samo sve materijalne uesnike ve I sva druga lica ije kazivanje
smatra relevantnim.
Razlozi za iskljuenje I izuzee sudije se odreuju prema krugu materijalnih uesnika, a ne formalnih.
Kao svedoci se ne mogu sasluati lica koja imaju svojstvo formalnih uesnika, dok svedoiti mogu materijalni
uesnici, ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni uesnici.

STRANAKA I PROCESNA SPOSOBNOST

Uesnik u vanparninom postupku moe da bude svako ko ima stranaku sposobnost u smislu parninog
postupka.
S druge strane odredbe o parninoj sposobnosti treba sh odno primeniti I na vanparnini postupak.

Pitanje znaaja razlikovanja poslovne I parnine sposobnosti postavie se jedino u kontencioznim vanaprninim
stvarima koji se pokreu po predlogu uesnika.
Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka

4.ODLUKE SUDA I PRAVNI LEKOVI U VANPARNINOM

POSTUPKU
Sud odluuje u vanparninom postupku u formi REENJA.
Ono mora da bude obrazloeno kada je protiv reenaj doputena posebna alba.
Vanparnini sud samostalno odluuje I o PRETHODNIM PITANJIM kada o njima nije ve pravnosnano reio
drugi sud ili dravni organ u drugoj vrsti postupka.
Ali kada postoji spor o injenicama, sud prekida vanparnini postupak u upuuje stranke na parnicu.
Uesnik koji je upuen na parnicu duan je da je pokrene u roku od 30 dana
Vanparnini posutpak se prekida do pravnosnanog okonanja parnice ili upravnog postupka.

207
Ali I kada uesnik ne pokrene parnicu u gore navedenom roku, vanparnini sud je duan da okona postupak
dakle da sam rei prethodno pitanje I donese odluku u glavnoj stvari.

Valja imati na umu da su parnini I vanparnini sud nezavisni u odluivanju, ukljuujui ovde I odluivanje o
prethodnim pitanjima
Primer: A je dao u korist B hipotekarnu izjavu. B zahteva u zemljino-knjinom postupku upis hipoteke na
nepokretnosti A. A povede parnicu protiv B u kojoj ospori punovanost osnovnog duga za ije obezbeenje je dao
hipotekarnu izjavu.
U ovakvoj situaciji vanparnini sud ne sme da odbije zahtev B za upis hipoteke, niti pak da prekine postupak do
donoenja odluke parninog suda.
Prvostepeno reenje kojim se postupak okonava se pobija albom koja moe da se izjavi u roku od 15 dana.
Uloena alba ne mora da ima SUSPENZIVNO niti pak DEVOLUTIVNO dejstvo.
Sud moe naime da odlui da alba ne zadrava izvrenje reenja kada za to postoje vani razlozi.
O albi ne mora nuno da odluuje vii sud.
Naime I sam prvostepeni sud moe kada je alba izjavljena, da donese novo reenje kojim PREINAUJE ILI
UKIDA albom pobijano reenje.
Dalje, rok za izjavljivanje albe nije prekluzivan.
Prvostepeni sud je duan da I neblagovremeno izjavljenu albu dostavi drugostepenom sudu.
Ovaj moe (I ne mora) iz vanih razloga da odluuje I o NEBLAGOVREMENO podnetoj albi.
S obzirom da Zakon govori o tome da prvostepeni sud moe da ukine svoje reenje povodom albe, on to
moe da uini I kada je alba podneta blagovremeno (u roku od 15 dana) ali I neblagovremeno.
Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinaio svoje reenje ili da bi II-stepeni sud mogao da odluuje o
neblagovremeno podnetoj albi nuno je da nova odluka suda ne dira u prava uesnika, odnosno drugih lica koja
se zasnivaju na pobijanom reenju.
U vanparninom postupku je doputena REVIZIJA
Predloga za ponavljanje postupka javlja se u vanparninom postupku u dva vida.
U prvom on se tretira kao neblagovremeno podneta alba
Drugo on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka, tek ako drugostepeni sud nae da nema uslova da
odlui o predlogu kao o neblagovremeno podnetoj albi.
U drugom sluaju o predlogu za ponavljanje postupka odluuje I- stepeni sud.
Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka , I- stepeni sud ne moe da preinai ili ukine svoje reenje,
premda se takav predlog smatra neblagovremeno podnetom albom.
Najzad I nakon pravnosnanog okonanja vanparninog postupka uesnici mogu da povedu tzv. KOREKTIVNU
PARNICU (ili upravni postupak) o istom zahtevu o kome j odlueno u vanparninom postupku
Uslov je da to ZVP ili drugi zakon doputa.
Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni uesnici bez obzira da li su u I-stepenom postupku
nastupili kao formalni uesnici.

208
 5.PRAVNOSNANOST REENJA U VANPARNINOM
POSTUPKU
UOPTE
Pitanje pravnosnanosti reenje koje donosi sud u vanparninom postupku je jedno od najsloenijih pitanja
graanskog procesnog prava.
Ono duboko zadire u problem vaenja pravnih akata uopte.
U domenu pravnosnanosti, reenje suda u vanaparninom postupku ima malo slinosti sa pravnosnanou
presude koju donosi parnini sud.
Naprotiv, problem pravnosnanosti u vanparninom postupku daleko je blii problem vaenja I dejstava pravnih
akata koje donose upravni organi.
Prilikom zauzimanja stava o postojanju I domaaju pravnosnanosti u vanaparninom postupku uvek treba imati
na umu cilj vanparninog postupka.
Cilj ovog postupka nije da se jednom za svagda I obavezujue za stranke u postupku rei spor.
Tako je u parnici.
U vanparninom postupku se sud stara da najpouzdanije zatiti prava I interese pojedinca, ali I javni interes.
Tako sud moe danas da odlui da je smetaj u neuropsihijatrijsku ustanovu najbolje zatita prava i interesa
pogoenog uesnika.
Iz raznih razloga, sud meutim je duan da nakon to je doneo odluku I uvidi da je pogreio (da je neku injenicu
prevideo prilikom odluivanja) da svoju prvobitnu odluku ukine ili preinai.

5.1.FORMALNA PRAVNOSNANOST
Ako formalna pravosnanost znai nemogunost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima,
tada u vanparninom postupku ne moe da se govori o formalnoj pravnosnanosti
jer uesnici mogu da uloe albu I neblagovremeno,
te da II-stepeni sudmoe da o njoj odluuje, te da I-stepeno reenje ukine ili preinai.
To je dakle teoretski doputeno I mogue.
Drugo je pitanje da li je to mogue u praksi (odnosno kada to postoje vani razlozi I da li se vreaju prava drugih
lica koja se zasnivaju na pobijanom reenju).
II-stepeni sud moe da odluuje po neblagovremenoj albi I kada time vrea prava drugih uesnika u postupku.
Nemogunost odluivanja po neblagovremenoj albi vai samo kada bi odluka II-stepenog suda tangirala prava
treih lica.
Ovo je I normalno, s obzirom na cilj vanaparninog postupka.
Sud mora, da donoenjem reenja u vanparninom postupku postigne optimalni I zakonom predvien rezultat za
svoje uesnike.
Primer 731. Str. u knjizi
Reenje u vanparninom postupku moe da stekne svojstvo formalne pravnosnanosti samo kada:
1. je alba izjavljena u roku, a II-stepeni sud je o njoj odluio I odbio je kao neosnovanu ili preinaio reenje I-
stepenog suda
2. kada se uesnik, odnosno kada su se svi uesnici, odrekli prava na albu ili od nje odustali (onoliko koliko je to
doputeno u vanparninom postupku)
3. kada je postupak okonan sudskim poravnanjem, ako je to doputeno.
Za gornji rezultat je nebitno da li je reenje vanparninog suda konstitutivno, deklaratorno ili preobraajno.

209
 5.2.MATERIJALNA PRAVNOSNANOST
O materijalnoj pravnosnanosti reenja u vanparninom postupku moe da bude govora samo onda kada je
mogue da ono postane formalno pravnosnano.
Jer dokle god odluka suda moe da se pobija redovnim pravnim lekom, ne moe biti govora o formalnoj, pa
shodno tome niti o materijalnoj pravnosnanosti.
Pravilno je shvatanje da reenja vanparninog suda NE PROIZVODE DEJSTVO MATERIJALNE
PRAVNOSNANOSTI, ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke (ne bis in idem) I njeno
obavezujue pozitivno dejstvo u drugim postupcima.
I sam ZVP predvia izriito da reenje doneto u vanaparninom postupku ne spreava uesnike da o istom
zahtevu o kome je reeno u vanaprninom postupku povedu parnicu.
Dakle, parnini sud koji odluuje o istoj pravnoj stvari NE OBAVEZUJE reenje vanparninog suda.
Reenje kojim se nestalo lice proglaava za umrlo je svakako konstitutivne prirode.
Meutim, da ono ne proizvodi dejstvo materijalne pravnosnanosti postaje jasno ve iz zakonom predviene
obaveze suda da ovakvo reenje preinai, im je na bilo koji nain saznalo da je lice u pitanju ivo.
Materijalnoj pravnosnanosti reenja donetog u vanparninom postupku protive se I principi o VREMENSKIM
GRANICAMA PRAVNOSNANOSTI.
U vanparninom postupku uesnici mogu da iznose NOVE INJENICE I po albi, te u neblagovreme oj albi, I to
ne samo injenice koje su postojale u vreme kada je doneta I-stepena odluka, ve I injenice koje su nastale od
tog momenta pa sve do donoenja odluke suda u drugom stepenu.
Dejstvo materijalne pravnosnanosti, moe da proizvodi samo ogranien broj KONDEMNATORNIH REENJA,
donetih u postupku u kome je sud reio NEPRAVE VANPARNINE STVARI I koja su stekla svojstvo formalne
pravnosnanosti I izvrnosti.
PRIMER - A i B su zajedniari u kui. U vanparninom postupku sud odredi da se deoba ima izvriti javnom
prodajom I podelom novca.
U ovakvim situacijama zajedniari ne mogu u izvrnom posutpku da tvrde da je njihov suvlasniiki udeo vei nego
to je to odreeno u reenju vanparninog suda o deobi imovine.
Takoe za materijalnu pravnosnanost podobne su sve one odluke vanparninog suda ija je sadrina
NEGATIVNA.
U prvom redu ovde se radi o odlukama u statusnim stvarima, bilo da se on vodi pos lubneoj dunosti ili na
predlog zakonom ovlaenog lica.
Npr. ako je sud odbio predlog javnog tuioca da se fiziko lice proglasi umrlim ili predlog lica da mu sud dozvoli
zakljuenje braka, sud ne bi mogao da u novom postupku na osnovu istih injenica izvede drugi pravni zakljuak.
Ovome bi se protivilo pravilo ne bis in idem.

No, pitanje pravnosnanosti nije I kljuno u vanparninom postupku, jer I njegov cilj nije da okameni pravno
stanje.

Ono to je kljuno za vanparnini postupak jeste ko je, od kada I u kojoj meri obavezan da potuje reenje koje
je doneo vanaparnini sud.

Jer , reenje doneto u vanparninom postupku je pojedinani pravni akt koji se I donosi da bi, makar I
privremeno, regulisao lini I imovinski status, prava I obaveze pravnih subjekata.

210
 6.OBAVEZUJUE DEJSTVO REENJA
U vanparninom postupku se pita da li reenje proizvodi dejstva koja su predviena procesnim I
materijalnopravnim normama.
Reenje obavezuje prvo SUD koji ga donosi, I to od momenta kada vie ne moe da ga izmeni.
Ono postaje PERFEKTNO u momentu k ada sud vie ne moe da ga izmeni.
Dakle ako se alba ne uloi, reenje vezuje sud od moemnta kada je objavljeno, a ako nije objavljeno od
momenta kada je otpravljeno iz suda (PERFEKTNOST PRAVNOG AKTA).
Ako se alba, pak, izjavi, tada nemogunost izmene nastupa tek u momentu kada I-stepeni sud reenje, zajedno
sa albom otpravi II-stepenom sudu.
Sve do tog momenta, naime, mogue je ukidanje I preinaenje reenja.
UESNIKE U POSTUPKU reenje obavezuje od momenta kada je OBJAVLJENO.

Ako nije objavljeno od momenta kada im je DOSTAVLJENO,

U statusnim stvarim ZVP vezuje nastupanje pravnih posledica reenja od njegove PRAVNOSNANOSTI
U istim vanparninim stvarima sud moe da odlui, kada je to potrebno radi zatite interesa uesnika, da dejstva
reenja nastupe I pre ovog momenta.
KONSTITUTIVNA REENJA proizvode dejstvo ERGA OMNES.
Deklarativna I kondemnatorna samo prema FORMALNIM UESNICIMA u postupku.
Prema MATERIJALNIM UESNICIMA koji nisu uestvovali u postupku reenje proizvodi dejstva od momenta
kada im je dostavljeno.
Ne treba, meutim zaboraviti da materijalni uesnik moe da postane formalni uesnik I u postupku po pravnim
lekovima.

OBAVEZUJUE DEJSTVO REENJA U POSTUPCIMA PREMA DRUGIM SUDOVIMA I

ORGANIMA

Reenja doneta u vanparninom postupku, naroito u statusnim stvarima, imaju izuzetan znaaj u pravnom
sistemu.
Za odluivanje u statusnim stvarima fizikih lica iskljuivo je nadlean vanparnini sud, tako da drugi sudovi I
dravni organi ne mogu o pitanjima, kao to su
- da li je nestalo lice I umrlo,
- da li je fiziko lice lieno poslovne sposobnosti
i da odluuju kao o PRETHODNIM PITANJIMA.

VANPARNINI SUD I ORGAN UPRAVE

Za razliku od parninog postupka, vanparnini sud je vezan KONSTITUTIVNIM AKTIMA organa uprave, osim ako
ovi nisu nitavi.
PRIMER 735. Str
Reenja vanparninog suda koja su KONSTITUTIVNA obavezju organe uprave.

Deklarativnim reenjima vanparninog suda organ uprave nije vezan.

Organ uprave nije vezan ni KONDEMNATORNIM REENJIMA vanparninog suda (deoba imovine, visina
naknade za eksproprisanu imovinu I sl.)

211
 VANPARNINI SUD I PARNINI SUD

POZITIVNE KONSTITUTIVNE ODLUKE vanparninog suda obavezuju sud u parnici.

Primer 736. Str. knjiga
S druge strane, NEGATIVNE ODLUKE vanparninog suda u statusnim I drugim stvarima ne obavezuju parnini
sud.
Primer ista strana
KONDEMNATORNE i DEKLARATIVNE odluke vanparninog suda (ovo naroito vai za ostavinsko reenje) NE
OBAVEZUJU parnini sud.
PREOBRAAJNE PRESUDE donete u parnici (razvod braka) obavezuju vanparnini sud.
Isto vai I za ostale vrste presuda koje su donete kada je vanparnini sud uputio uesnike vanparninog postupka
na parnicu.
Po pravilu, presude parninog suda su uvek obavezujue za vanparnini sud, ako to nije protivno svrsi I cilju
vanparninog postupka.

7.DEJSTVO UKIDANJA ILI PREINAENJA REENJA

I-stepeni sud je duan da ukine ili preinai svoje reenje kada je izjavljena alba.
Isto to moe da uini I II-stepeni sud povodom albe ili ak neblagovremene albe .
ZVP govori da u prvom sluaju ukidanjem reenja ne sme da se dira u prava drugih uesnika u postupku, dok u
drugom sluaju izmena I-stepenog reenja ne sme da vrea prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom
reenju.
Ovo znai da reenje o ukidanju ili preinaenju I-stepenog reenja ima dejstvo samo EX NUNC.
Tako u gornjem primeru preinaenje reenja sa potpunog lienja na delimino lienje poslovne sposobnosti ne
moe da ima uticaj na pravni poloaj K.
Reenje o potpunom lienju poslovne sposobnosti je proizvodilo dejstvo sve dok nije ukinuto.
Isto vai kada II-stepeni sud preinai ili ukine reenje I-stepenog suda po neblagovremeno podnetoj albi.
Odluka II-stepenog suda deluje samo EX NUNC.

8.POSTUPAK ZA LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

SMISAO I PREDMET POSTUPKA

Postupak za lienje poslovne sposobnosti se pokree kada postoji sumnja da punoletno lice
nije samo u stanju da se stara o svojim pravima I obavezama zbog toga to je nesposobno da normalno
rasuuje,
te da nije ni u stanju da se stara o svojim pravima I interesima.

U razloge za lienje poslovne sposobnosti spadaju
1. duevna bolest
2. ili zaostalost u duevnom razvoju.
Tu takoe spadaju I
3. alkoholizam,
4. zavisnost od opojnih droga,
5. staraka senilnost I sl.
Premda, nijedan od njih ne mora nuno da ima za posledicu nesposobnost normalnog rasuivanja I
nesposobnost da se lice u pitanju samo stra o svojim pravima I interesima.

212
Kada postoji sumnja da gore navedeni razlozi postoje, vanparnini sud odluuje o:
1. lienju poslovne sposobnosti
2. vremenu proveravanja
3. vraanu poslovne sposobnosti

POKRETANJE POSTUPKA
Postupak se pokree bilo po slubenoj dunosti ili po predlogu organa ili lica koja su nabrojana u ZVP.
Samo ta lica mogu da podnesu predlog za lienje poslovne sposobnosti.
Ta lica su brani drug, deca, roditelj, dede, babe, braa I sestra i slino, lica ija se poslovna sposobnost ispituje.
Predlog moe da podnese I samo lice koje treba liiti poslovne sposobnosti, ako shvata znaenje I pravne
posledice svog predloga.
Predlog moe da bude upravljen na potpuno ili delimino lienje poslovne sposobnosti.
Predlog za lienje poslovne sposobnosti mora da sadri injenice na kojima se zasniva, kao I dokaze kojima se te
injenice ine najmanje verovatnim.
Ini se razlika izmeu p redloga koji je podneo organ starateljstva ili drugo zakonom ovlaeno lice.
Tako ako postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog mora da sadri podatke iz kojih proizlazi ovlaenje
za pokretanje postupka.
Ako lice prema kome je pokrenut postupak za lienje poslovne sposobnosti ima nepokretnu imovinu, sud e bez
odlaganja da izvesti organ koji vodi zemljine knjige kako bi se izvrila zabeleba o pokretanju postupka.
Takoe, sud o pokretanju postupka bez odlaganja obavetava matiara koji vodi matinu knjigu roenih za lice
ija se poslovna sposobnost ispituje.

SPROVOENJE POSTUPKA
Postupak radi lienja poslovne sposobnosti je hitan.
Sud je duan da zakae roite na kome e odluiti o predlogu, te da na to roite obavezno pozove organ
starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegovog staraoca, odnosno privremenog zastupnika, I
predlagaa.
Sud je duan da licu prema kome se postupak vodi odmah postavi privremenog zastupnika.
Sud je duan da u postupku izvede dokaze predviene ZVP.
Tako, duan je da lino saslua lice prema kome se postupak vodi.
Sud nije samo duan da lice koje se liava poslovne sposobnosti saslua, ve i u meri u kojoj to doputa njegovo
mentalno zdravlje, uzme u obzir njegovo miljenje I stavove.
Sud je duan da saslua staraoca odnosno privremenog zastupnika lica prema kojem se postupak vodi, kao I
predlagaa I druga lica koja mogu da daju obavetenja o njegovom ivotu I ponaanju.
Najzad, sud mora da odredi izvoenje dokaza vetaenjem.
Vetaenje izvode najmanje dva lekara odgovarajue specijalnosti koji daju nalaz I miljenje o duevnom stanju I
sposobnosti za rasuivanje lica prema kome se postupak vodi.
Vetaenje se vri u prisustvu sudije, osim kada se obavlja u zdravstvenoj ustanovi.

Sud moe reenjem da odredi da lice prema kome se postupak vodi bude smeteno u odgovarajuu zdravstvenu
ustanovu, ali najdue 30 dana ako je to po miljenju lekara neophodno radi utvrivanja njegovog duevnog
stanja.
Smetaj u zdravstvenu ustanovu se ne odreuje ako bi mogle da nastupe tetne posledice po zdravlje lica prema
kome se postupak vodi.

213
Lice prema kome se vodi postupak se obavezno sasluava I u zdravstvenoj ustanovi u koju je smeteno.
Tada se u njoj odrava I roite.
Protiv reenja o smetaju u zdravstvenu ustanovu mogu da izjave albu kako lice prema kome se postupak vodi,
tako I njegov staralac, odnosno privremeni zastupnik, I to u roku od 3 dana od dana dostavljanja reenja.
Lice prema kome se postupak vodi moe da izjavi albu bez obzira na svoje duevno stanje.
alba ne zadrava izvrenje reenja o upuivanju u zdravstvenu ustanovu.
Drugostepeni sud mora da odlui po albi u roku od 3 dana od dana njenog prijema.

ODLUKA SUDA
Ako sud nae da je predlog osnovan, donee reenje kojim dotino lice liava poslovne sposobnosti bilo potpuno,
bilo delimino.
U sluaju deliminog lienja poslovne sposobnosti, sud je duan da odredi poslove koje to lice moe preduzimati
samostalno, pored poslova na koje je zakonom inae ovlaeno.
Sud moe I da odloi donoenje reenja o deliminom lienju poslovne sposobnosti zbog zloupotrebe alkohola ili
drugih opojnih sredstava ako se osnovano moe oekivati da e se lice prema kome se postupak vodi uzdrati od
zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava
Sud je duan da odloi donoenje ovog reenja ako se lice u pitanju po sojoj inicijativi Ili po predlogu suda,
podvrgne leenju u odreenoj zdravstvenoj organizaciji.
Odlaganje donoenja reenaj vri se na rok od 6 do 12 meseci.
Ono se moe opozvati ako lice prema kome se postupak vodi prekine leenje ili bude otputeno iz zdravstvene
organizacije radi naruavanja reda.
U reenju u kome sud liava lice poslovne sposobnosti bilo potpuno bilo delimino, duan je da odredi I tzv.
vreme proveravanaj koje ne moe biti due od 3 godine.
Tokom trajanja vremena proveravanja proverava se da li i dalje postoje razlozi za lienje poslovne sposobnosti.
Lice koje je odlukom suda lieno poslovne sposobnosti moe izjaviti albu I to bez obzira na stanje svog
mentalnog zdravlja.
Rok za izjavljivanje albe je 8 dana, a drugostepeni sud je duan da o njoj odlui, takoe u roku od 8 dana od
dana kada mu je alba dostavljena.
Kada reenje postane pravnosnano, sud ga dostavlja matiaru radi upisa u matinu knjigu roenih, organu koji
vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti, kao I organu starateljstva.

VRAANJE POSTUPKA SPOSOBNOSTI

Vraanje poslovne sposobnosti sledi, kao I lienje, bilo po slubenoj dunosti ili po predlogu lica ili organa koji su
bili ovlaeni da podnesu predlog za lienje poslovne sposobnosti.
Sud ispituje, po slubenoj dunosti da li I dalje postoje razlozi za lienje poslovne sposobnosti.
Meutim on to ini tek kada istekne vreme proveravanja koje je utvreno u reenju o lienju poslovne
sposobnosti.
Tada je sud duan da donese bilo reenje da ne postoje uslovi za vraanje poslovne sposobnosti, ili reenje kojim
se vraa poslovna sposobnost.
Ako je sud utvrdio da ne postoje uslovi za vraanje poslovne sposobnsot, u novom reenju ponovo odreuje rok
proveravanja koji ne moe biti dui od 3 godine.
Mogue je I delimino vraanje poslovne sposobnosti, kada se stanje zdravlja lica koje je u pitanju popravilo.
Mogue je I da se stanje pogora, tada sud donosi odluku o potpunom lienju poslovne sposobnosti.
U oba sluaja sud menja svoje sopstveno reenje o potpunom, odnosno deliminom lienju poslovne
sposobnosti.

214
Ako je re o deliminom lienju, sud u reenju odreuje I novi krug poslove koje lice delimino lieno poslovne
sposobnosti moe samostalno da preduzima.
Taj krug poslova moe da se povea ili smanji.

Pre isteka vremena proveravanja, vraanje poslovne sposobnosti moe da usledi bilo po slubenoj dunosti ili po
predlogu organa I lica kojio su bili ovlaeni I da podnesu predlog za lienje poslovne sposobnosti.
Dakle I sam sud je duan da ex officio prati stanje zdravlja lica koje je bilo potpuno ili delimino lieno poslovne
sposobnosti.
Kada se u postupku utvrdi da ne postoje vie razlozi za lienje poslovne sposobnosti, sud odmah donosi reenje
kojim vraa poslovnu sposobnost.
Takoe, kada sud postupa po slubenoj dunosti nakon isteka vremena proveravanja, on je duan da istovetno
postupa I po predlogu ovlaenih lica, tj. da odredi delimino umesto potpunog lienja poslovne sposobnosti.
U postupku vraanja ili promene poslovne sposobnosti shodno se primenjuju pravila postupka za lienje poslovne
sposobnosti.

III IZVRNI POSTUPAK

Zakon o izvrsenju i obezbedjenju uredjuje postupak u kome sudovi i javni izvrsitelji prinudno namiruju potrazivanja
izvrsnih poverilaca zasnovana na izvrsnim i verodostojnim ispravama u izvrsnom postupku, postupku
obezbedjenja potrazivanja i polozaj javnih izvrsitelja
*IZVRSNI POVERILAC je lice cije se potrazivanje namiruje u izvrsnom postupku ili obezbedjuje u postupku
obezbedjenja
*IZVRSNI DUZNIK je lice prema kome se potrazivanja namiruju
STRANKA oznacava izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika
*UCESNIK U POSTUPKU oznacava lice koje u izvrsnom postupku ili postupku obezbedjenja ostvaruje neko svoje
pravo ili pravni interes a nije stranka u postupku
*TRECE LICE oznacava ucesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu izvrsenja ima pravo koje sprecava
sprovodjenje izvrsenja
*RESENJE O IZVRSENJU je resenje suda kojim se usvaja predlog za izvrsenje na osnovu izvrsne isprave
*RESENJE O IZVRSENJU NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE je resenje suda ili javnog izvrsitelja
kojim se usvaja predlog za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave
*ORGANIZACIJA ZA PRINUDNU NAPLATU je poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupajuci
po nalogu suda ili javnog izvrsitelja, nalaze bankama da prenesu novcana sredstva sa racuna izvrsnog duznika
*HARTIJA OD VREDNOSTI oznacava pismenu ispravu kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu
upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu
*FINANSIJSKI INSTRUMENTI jesu hartije od vrednosti, instrumenti trzista novca i drugi finansijski instrumenti u
dematerijalizovanom obliku odredjeni zakonom kojim se uredjuje trziste kapitala
*OVLASCENI UCESNIK NA TRZISTU KAPITALA je investiciono drustvo (brokersko-dilersko drustvo i ovlascena
banka) kojima je Komicija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih usluga i aktivnosti
Izvrni postupak i postupak obezbeenja pokreu se tako to izvrni poverilac podnosi predlog za izvrenje na
osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeenje, a po slubenoj dunosti pokreu se samo ako
je zakonom odreeno
O predlogu za izvrsenje na osnovu izvrsne ili verodostojne isprave odlucuje sud,

215
a o predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novcanog potrazivanja nastalog iz
komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlucuje javni izvrsitelj
Kada se donese resenje o izvrsenju, sprovodi se izvrsenje
Sud je iskljucivo nadlezan za izvrsenje zajednicke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, cinjenja, necinjenja i
trljenja i izvrsenje izvrsnih isprava u vezi sa porodicnim odnosima i vracanjem zaposlenog na rad
Javni izvrsitelji su iskljucivo nadlezni za izvrsenje ostalih izvrsnih isprava, za resenje o izvrsenju na osnovu
verodostojne isprave, resenje o usvajanju predloga za protivizvrsenje i resenje o izvrsenju resenja o izrecenim
sudskim penalima
O predlogu za izvrsenje odlucuje u prvom stepenu osnovni ili privredni sud
O zalbi protiv resenja osnovnog ili privrednog suda odlucuje visi sud ili Privredni apelacioni sud
Izvrsni postupak je hitan
U izvrsnom postupku nije dozvoljen zastoj u postupku
Rok u kome su stranke i druga lica duzni da po nalogu sudije ili javnog izvrsitelja preduzmu ranje ne moze biti
duzi od 8 dana
Sud i javni izvrsitelj duzni su da o zahtevu i predlogu stranke ili drugog lica odluce u roku od 8 dana i da donetu
odluku otprave u narednih 5 radnih dana

4. SUD
NADLENOST (ANGAOVANOST) SUDOVA
O predlogu za izvrenje ili obezbeenje odluuju u prvom stepenu osnovni ili privredni sud
O albi protiv reenja osnovnog ili privrednog suda odluuje vii sud ili Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od
toga ko je doneo reenje koje se pobija
Za odluivanje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje opte mesno nadlean je sud na ijem podruju izvrni
dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite
Ako je u predlogu za izvrenje ili obezbeenje novanog potraivanja naznaeno vie sredstava ili predmeta
izvrenja ili obezbeenja, za odluivanje o predlogu za
izvrenje,
odnosno obezbeenje
mesno je nadlean sud koji je nadlean da odluuje o sredstvu izvrenja ili obezbeenja koje je prvo naznaeno
Ako je izmeu vie sredstava ili predmeta naznaena i nepokretnost, za odluivanje o predlogu za izvrenje,
odnosno obezbeenje iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost
Sud koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
mesno je nadlean da u toku izvrenja koje sprovodi javni izvritelj donosi
1. reenja o izricanju novane kazne,
2. reenja o zameni novane kazne u kaznu zatvora,
3. reenja o zahtevu za izuzee javnog izvritelja
4. i reenja o prigovorima, izuzev o prigovoru treeg lica
Ako izvrenje sprovodi sud, iskljuivo mesno nadlean da donosi reenja u toku sprovoenja izvrenja jeste sud
koji sprovodi izvrenje
Javni izvritelj sprovodi izvrenje reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave i reenja o
prethodnoj ili privremenoj meri koje donese sud za ije podruje je imenovan (mesna nadlenost javnog
izvritelja)
On moe da preduzima radnje i izvan podruja suda za koje je imenovan, sam ili preko javnog izvritelja s drugog
podruja
Predlog stranke za delegaciju mesne nadlenosti suda nije dozvoljen
SASTAV SUDA
Reenja i zakljuke u izvrnom postupku i postupku obezbeenja u prvom stepenu donosi sudija pojedinac
O prigovoru i albi odluuje vee od troje sudija
Sudijski pomonik moe preduzimati pojedine sudske radnje u izvrnom postupku ili postupku obezbeenja

216
 IZUZEE SUDIJE
Kad izvrenje sprovodi javni izvritelj, izuzee sudije moe da se zahteva dok ne istekne rok za donoenje
reenja o albi protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave ili rok za prigovor ili
albu u postupku odluivanja o zakonitosti i pravilnosti reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave
Kad izvrenje sprovodi sud, kao i u postupku obezbeenja, izuzee sudije moe da se zahteva do okonanja
izvrnog postupka, odnosno postupka obezbeenja
O zahtevu za izuzee sudije odluuje se u roku od pet dana od dana prijema zahteva
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee sudije dozvoljen je prigovor
Zahtev za izuzee sudije ne odlae izvrenje ili obezbeenje
Nije dozvoljen zahtev za izuzee sudskog izvritelja
Sud je iskljuivo nadlean za izvrenje zajednike prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, injenja, neinjenja ili
trpljenja (l359-367) i izvrenje izvrnih isprava u vezi s porodinim odnosima i vraanjem zaposlenog na rad
Javni izvritelji jesu iskljuivo nadleni za izvrenje ostalih izvrnih isprava, reenja o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave, reenja o usvajanju predloga za protivizvrenje i reenja o izvrenju reenja o izreenim
sudskim penalima
Odredbe do dela treeg ovog zakona kojima se ureuju samo ovlaenja javnih izvritelja, a ne i suda, primenjuju
se samo na ovlaenja suda ako je sud iskljuivo nadlean da sprovodi izvrenje
1. (prekid postupka,
2. vie sredstava i predmeta izvrenja,
3. promena i dodavanje sredstava i predmeta izvrenja,
4. prigovor treeg lica,
5. odlaganje izvrenja,
6. obustava izvrnog postupka i sl)

5. JAVNI IZVRSITELJ
Javni izvrsitelj vrsi javna ovlascenja koja su mu poverena ZIO ili drugim zakonom
Javni izvrsitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao clan ortackog drustva ciji clanovi su iskljucivo javni
izvrsitelji
Javni izvrsitelj prinudno namiruje potrazivanja izvrsnih poverilaca zasnovana na izvrsnim i verodostojnim
ispravama u izvrsnom postupku
Broj javnih izvrsitelja odredjuje ministar
Po pravilu, jedan javni izvrsitelj se odredjuje na 25 hiljada stanovnika
Javnog izvrsitelja imenuje ministar, za podrucje viseg suda i podrucje privrednog suda
Za javnog izvrsitelja moze da se imenuje poslovno sposoban drzavljanin RS koji ispunjava sledece uslove:
1) da je diplomirao na Pravnom fakultetu i ima polozen pravosudni ispit i ispit za javnog izvrsitelja;
2) da je zavrsio pocetnu obuku i da ima najmanje 2 godine radnog iskustva na poslovima pravne struke posle
polozenog pravosudnog ispita;
3) da je dostojan za delatnost javnog izvrsitelja;
4) da se nad ortackim drustvom ciji je ortak ne vodi stecajni postupak i
5) da se protiv njega ne vodi krivicni postupak za krivicno delo protiv pravnog saobracaja ili sluzbene duznosti, da
nije osudjivan za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za kaznjivo delo koje ga cini
nedostojim delatnosti javnog izvrsitelja
Za javnog izvrsitelja ne moze da se imenuje lice koje je:
- razreseno duznosti javnog izvrsitelja ili javnog beleznika,
- kome je izrecena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata ili je razreseno sudijske funkcije ili
- funkcije javnog tuzioca ili zamenika javnog tuzioca
Javnom izvrsitelju delatnost prestaje:
- na licni zahtev,
- kada navrsi radni vek ili
- kada bude razresen

217
Javni izvrsitelj koji je navrsio radni vek ili je razresen brise se iz Imenika javnih izvrsitelja i zamenika javnih
izvrsitelja
Javnom izvritelju prestaje delatnost ako ne bude brisan iz Imenika javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja
u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva
Javni izvrsitelj pre svega:
1) donosi resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novcanog potrazivanja nastalog iz
komunalnih usluga i srodnih delatnosti;
2) zakljuckom odredjuje sredstvo i predmet izvrsenja, menja ga ili dodaje;
3) donosi resenja i zakljucke;
4) preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvrsenje ili obezbedjenje;
5) dostavlja akte suda i javnog izvrsitelja i pismena stranaka i drugih ucesnika u postupku ako javni izvrsitelj
sprovodi izvrsenje i
6) pribavlja podatke o izvrsnom duzniku
Javni izvritelj razreava se:
1) ako prestane da ispunjava uslove za delatnost javnog izvritelja;
2) ako je prikrio zakonsku smetnju od koje zavisi imenovanje javnog izvritelja;
3) ako zasnuje radni odnos;
4) ako prihvati javnu funkciju ili funkciju u organu upravljanja ili nadzora privrednog drutva ili pone da se bavi
poslovima obezbeenja, advokata ili javnog belenika ili drugim plaenim zanimanjem ili poslovima koji su kao
nespojivi odreeni propisom Komore;
5) ako ne plaa premiju za osiguranje za tetu koju bi svojom delatnou mogao prouzrokovati drugom licu ili
premiju za osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit za sluaj njihovog oteenja, unitenja ili
nestanka;
6) ako postoji znatna nesaglasnost izmeu podataka iz izvetaja o imovini i stvarne imovine javnog izvritelja;
7) ako mu bude izreena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog izvritelja;
8) ako bude pravnosnano osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za
krivino delo protiv pravnog saobraaja ili slubene dunosti ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim delatnosti
javnog izvritelja
Postupak odluivanja o razreenju javnog izvritelja pokree ministar, na predlog Komore ili na sopstvenu
inicijativu
Javnom izvritelju prua se prilika da se pred ministrom izjasni o tome da li postoje razlozi za razreenje, izuzev
kad mu je izreena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog izvritelja
O tome da li postoje razlozi za razreenje odluuje ministar
Razlozi za izuzee javnog izvritelja
Javni izvritelj izuzima se u postupku u kome se neposredno ili posredno odluuje o njegovim pravima i
obavezama ili pravima i obavezama njegovog
1. suprunika ili vanbranog partnera
2. ili krvnog srodnika u pravoj liniji,
3. a u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva

ili o pravima i obavezama lica sa kojima je u odnosu

1. staratelja,
2. usvojitelja, usvojenika
3. ili hranitelja,
4. kojima je zakonski zastupnik
5. i u postupku u kome se odluuje o pravima i obavezama pravnog lica iji je osniva (iskljuenje)
Javni izvritelj izuzima se i ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom koga se sprovodi
izvrenje ili ako je bio zastupnik ili odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku
Javni izvritelj izuzima se i ako druge injenice dovode u sumnju njegovu nepristrasnost

218
Javni izvrsitelj duzan je da se pridrzava zakona i sudskih odluka i da svaku radnu izvrsenja bez odlaganja belezi u
evidenciju o postupcima izvrsenja
Duzan je i da kao poslovnu tajnu cuva podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti i ne sme da ih koristi radi
sticanja koristi sebe ili drugog, i ova duznost ne prestaje sa prestankom delatnosti javnog izvrsitelja
Javni izvrsitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za stetu koju svojom krivicom prouzrokuje u izvrsnom
postupku

6. STRANKE
Stranke u izvrnom postupku su:
1. izvrni poverilac - lice cije se potrazivanje namiruje u izvrsnom postupku ili obezbedjuje u postupku
obezbedjenja
2. izvrni dunik - je lice prema kome se potrazivanja namiruju
3. izvritelj - prinudno namiruje potrazivanja izvrsnih poverilaca zasnovana na izvrsnim i verodostojnim
ispravama u izvrsnom postupku
4. sud

7. IZVRSNA ISPRAVA
Reenje o izvrenju donosi se na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja
To su samo one isprave za koje zakon smatra izvrsnim ispravama
Sud nije ovlascen da ispituje zakonitost i pravilnost izvrsne isprave (nacelo formalnog legaliteta)

Izvrne isprave jesu:

1) izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje;
2) izvrna odluka doneta u prekrajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novanu
obavezu ako posebnim zakonom nije drukije odreeno;
3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;
4) ugovor o hipoteci i zalona izjava;
5) plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje reenjem potvrdio sud;
6) javnobelenike isprave koje imaju snagu izvrne isprave;
7) sporazum o reavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove odreene zakonom kojim se ureuje
posredovanje u reavanju sporova;
8) isprava koja je drugim zakonom odreena kao izvrna isprava
Ugovor o hipoteci i zalona izjava jesu izvrne isprave ako su zakljueni, odnosno dati u formi koju odreuje
zakon kojim se ureuje hipoteka, ako sadre odredbe koje on predvia i ako su upisani u katastar nepokretnosti
kao izvrna vansudska hipoteka
Sudskom odlukom smatraju se:
- presuda(samo kondemnatorna presuda),
- reenje(samo kondemnatorno resenje suda) i
- druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaim arbitranim sudom i sudom asti pri privrednoj komori

Sudska odluka koja glasi na davanje ili injenje postaje izvrna ako je:
- postala pravnosnana i
- protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze
Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze tee od kada je izvrni dunik primio sudsku odluku, ako zakonom nije
drukije odreeno

219
Sudska odluka u kojoj je odreen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvrna kad uslov nastupi
Sudska odluka koja glasi na neinjenje ili trpljenje postaje izvrna kada postane pravnosnana, ako u njoj nije
drukije odreeno
Sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zakljueno pred sudom, domaim arbitranim sudom ili sudom asti
pri privrednoj komori
Upravnom odlukom smatraju se:
- reenje ili
- zakljuak doneti u upravnom postupku
Upravnim poravnanjem - poravnanje zakljueno u upravnom postupku

8. IZVRNOST IZVRNE ISPRAVE

1. Izvrnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka (istekom roka za
zalbu/dostavljanjem stranci),
2. a izvrnost javnobelenike isprave koja ima snagu izvrne isprave - prema zakonu kojim se ureuje javno
belenitvo

Reenje o izvrenju donosi se i kada

- sudska odluka nije postala pravnosnana
- ili upravna odluka konana,
ako je zakonom odreeno da alba ili drugi pravni lek ne odlau njihovo izvrenje

POTVRDA O IZVRNOSTI
Potvrdom o izvrnosti utvruje se da je odluka postala izvrna
Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo izvrnu ispravu u prvom stepenu, ili javni
belenik tako to potvrdu stavlja na izvrnu ispravu
Neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukida reenjem
- Sud
- ili drugi organ koji je izdao,
- ili javni belenik

na predlog stranke
ili po slubenoj dunosti

Sudsko i upravno poravnanje i javnobeleniki zapisnik o poravnanju postaju izvrni kad dospe potraivanje iz
poravnanja
Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom ili po zakonu overenom ispravom
Na izvrnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvrnosti sudske i upravne odluke
Izvrna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o izvrenju ako:
- sadri podatke o izvrnom poveriocu,
- izvrnom duniku i
- predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze
Ako u izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja
izvrne isprave izvrnom duniku
Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvrni poverilac podnosi pismeni
dokaz o tome da je izvrnom duniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu
Reenje o izvrenju moe se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobelenike
isprave postao izvran, u odnosu na taj deo

220
Izvrnost sudske i upravne odluke i javnobelenike isprave koja ima snagu izvrne isprave
lan 43
Sudska odluka koja glasi na
1. davanje
2. ili injenje postaje izvrna
ako je postala pravnosnana
i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze.
Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze tee od kada je izvrni dunik primio sudsku odluku, ako zakonom nije
drukije odreeno.
Sudska odluka u kojoj je odreen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvrna kad uslov nastupi.
Sudska odluka koja glasi na neinjenje ili trpljenje postaje izvrna kada postane pravnosnana, ako u njoj nije
drukije odreeno.

9. PODOBNOST ZA IZVRENJE

PODOBNOST IZVRNE ISPRAVE ZA DONOENJE REENJA O IZVRENJU

S obzirom na znaaj izvrnog postupka za imovinu I linost stranaka I uesnika, u izvrnoj ispravi uvek mora
tano da se navede u
1. iju korist,
2. protiv koga
3. I na emu se sprovodi izvrenje
Dakle izvrna isprava nije podobna za izvrenje ako u njoj nije tano oznaen izvrni poverilac, izvrni dunik I
predmet, vrsta I obim ispunjenja obaveze.
PREDMET, VRSTA I OBIM ISPUNJENJA obaveze odreeni su u izvrnoj ispravi.
U izvrnoj ispravi mora tano da stoji na koje injenje, neinjenje, trpljenje ili proputanje se izvrni dunik
obavezuje ili koju tano stvar je duan da preda poveriocu.
Svaka dvosmislenost ili nejasnoa u tenoru izvrne isprave ima za posledicu da ona nije podobna za izvrenje.
Ako izvrna isplata glasi na plaanje, tada ona mora da sadri tanu sumu I valutu novca.
Sporno je da li je podobna za izvrenje izvrna isprava u kojoj je suma novca samo odrediva, ali ne I tano
odreena -
u ovim sluajevima izvrna isprava nije podobna za izvrenje,
ali bi nedostaci mogli da se otklone tako to bi izvrni poverilac protiv izvrnog dunika podneo deklaratornu tubu
nakon ega bi parnini sud definitivno utvrdio visinu potraivanja.
U pogledu odreenosti, odnosno odredivosti PREDMETA IZVRENJA,vae sledea pravila:
1. ako je predmet izvrenja nepokretnost, a ona nije potpuno odreena u tenoru sudske odluke, ali je odrediva iz
obrazloenja sudske odluke, izvrna isprava je podobna za izvrenej.
2. ako je predmet izvrenja pokretna stvar, izvrna isprava nije podobna za izvrenje ako ne sadri taan opis,
koliinu, tanu oznaku vrste (zamenjiva, nezamenjiva stvar), taan rok za ispunjenje obaveze.
Kada dunik ima pravo po izvrnoj ispravi da bira izmeu vie razliitih predmeta obaveze, tada je poverilac
duan da u predlogu naznai predmet ispunjenja obaveze.
Meutim izvrni dunik ima pravo izbora sve dok izvrni poverilac u celini ili delimino ne primi predmet koji je
oznaio u predlogu za izvrenje.
Kod FACULTAS ALTERNATIVA, dunik se oslobodio izvrenja obaveze, ako je izvrnom poveriocu platio novac,
pre nego to je poverilac primio ispunjenje obaveze u izvrnom postupku na drugi nain.

221
lan 47

Izvrna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o izvrenju ako sadri podatke o

1. izvrnom poveriocu,
2. izvrnom duniku

i predmet,
vrstu
i obim ispunjenja obaveze.

Ako u izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvrne isprave izvrnom
duniku.

Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvrni poverilac podnosi pismeni dokaz o tome da je izvrnom
duniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Reenje o izvrenju moe se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobelenike isprave postao izvran, u
odnosu na taj deo.

10. PREDLOG ZA IZVRENJE I REENJE O IZVRENJU

PREDLOG ZA IZVRENJE NA OSNOVU IZVRNE ISPRAVE

U predlogu za izvrenje naznaavaju se
1. identifikacioni podaci o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku (lan 30),
2. izvrna isprava,
3. potraivanje izvrnog poverioca,
4. jedno sredstvo ili jedan predmet
5. ili vie sredstava i predmeta izvrenja,
6. i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja
Uz predlog za izvrenje prilae se izvrna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava odreena
ovim zakonom, s tim to izvrna isprava mora da sadri potvrdu o izvrnosti
Ali ako se predlog za izvrenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odluivao o potraivanju izvrnog poverioca,
uz njega se ne prilae izvrna isprava, a i ako se priloi, ne mora da sadri potvrdu o izvrnosti
Predlog za izvrenje podnosi se najmanje u etiri primerka

PREDLOG ZA IZVRENJE NA CELOKUPNOJ IMOVINI IZVRNOG DUNIKA

Izvrni poverilac koji zahteva izvrenje radi namirenja novanog potraivanja nije duan da u predlogu za
izvrenje naznai sredstvo i predmet izvrenja (izvrenje na celokupnoj imovini izvrnog dunika)
U tom sluaju, za odluivanje o predlogu za izvrenje mesno je nadlean sud na ijem podruju izvrni dunik ima
prebivalite ili boravite, odnosno sedite
U reenju o izvrenju ne navode se sredstvo i predmet izvrenja, ve se izvrenje odreuje na celokupnoj imovini
izvrnog dunika

PREDLOG ZA DONOENJE REENJA KOJE IMA DEJSTVO REENJA O

IZVRENJU
Kad je ovim zakonom odreeno da se u toku sprovoenja izvrenja na zaradi i drugim stalnim novanim
primanjima,
radi predaje individualno odreenih pokretnih stvari,
radi isporuke zamenjivih stvari
i radi vraanja zaposlenog na rad
moe doneti reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju (l 295, 345, 346, 349, 350, 352 i 384)
ono se donosi na predlog izvrnog poverioca

222
Izvrni poverilac duan je da u predlogu zahteva da
sud,
odnosno javni izvritelj,
reenjem obavee izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana prijema reenja
namiri potraivanje izvrnog poverioca
i odredi sredstvo i predmet izvrenja ako potraivanje ne bude namireno u roku
Sud, odnosno javni izvritelj, reenjem odbacuje predlog koji ne sadri zahtev da se izvrni dunik obavee da
namiri potraivanje ili u kome nije naznaeno sredstvo i predmet izvrenja, bez prethodnog vraanja predloga na
dopunu
Protiv reenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor

PREDLOG ZA IZVRENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE

U predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave naznaavaju se
identifikacioni podaci o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku (lan 30),
verodostojna isprava,
potraivanje izvrnog poverioca,
jedno sredstvo ili jedan predmet, ili vie sredstava i predmeta izvrenja,
i drugi podaci i isprave koji su potrebni za sprovoenje izvrenja
Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave sadri i
zahtev da sud obavee izvrnog dunika da namiri novano potraivanje izvrnog poverioca s odmerenim
trokovima postupka u roku od osam dana,
a u meninim sporovima u roku od pet dana od dana dostavljanja reenja, i zahtev da se odredi izvrenje radi
namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka
Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu
Stranu verodostojnu ispravu sudski prevodilac prethodno prevodi na jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu
Ako su stranke zakljuile sporazum o mesnoj nadlenosti, izvrni poverilac moe traiti u predlogu za izvrenje da
se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadlean po
sporazumu o mesnoj nadlenosti
Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi sporazum o mesnoj nadlenosti
Izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave naznai konkretno
odreenog i mesno nadlenog javnog izvritelja da sprovede izvrenje
O predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave sud odluuje u roku od osam dana od dana
prijema predloga
Sud donosi reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ili reenje o odbacivanju ili odbijanju
predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
Sud otpravlja reenje u roku od tri radna dana od dana donoenja
Povlaenje predloga za izvrenje
Izvrni poverilac moe u toku celog izvrnog postupka, pa i posle pravnosnanosti reenja o izvrenju, da povue
predlog za izvrenje bez pristanka izvrnog dunika
U tom sluaju izvrni postupak se obustavlja
Izvrni poverilac moe ponovo da podnese predlog za izvrenje
Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
U reenju o izvrenju navode se
1. sud,
2. izvrni poverilac
3. i izvrni dunik s identifikacionim podacima (lan 30),
4. izvrna isprava,

223
 5. potraivanje izvrnog poverioca,
6. sredstva i predmeti izvrenja,
7. uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka
8. i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja
Ako izvrni poverilac u predlogu za izvrenje nije naznaio sredstvo i predmet izvrenja
javni izvritelj, bez predloga izvrnog poverioca, donosi zakljuak kojim posle identifikovanja imovine izvrnog
dunika odreuje sredstvo i predmet izvrenja
U reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvrni dunik
da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja,
a u meninim i ekovnim sporovima u roku od pet dana,
namiri novano potraivanje izvrnog poverioca sa odmerenim trokovima postupka
Istim reenjem odreuju se i sredstvo i predmet izvrenja radi namirenja novanog potraivanja izvrnog
poverioca i trokova postupka
U reenju o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave odreuje se da izvrenje sprovodi javni izvritelj
koga je izvrni poverilac naznaio u predlogu za izvrenje
Protiv odreivanja javnog izvritelja alba, odnosno prigovor dozvoljeni su samo ako javni izvritelj nije mesno
nadlean
Izvrni dunik moe zahtevati izuzee javnog izvritelja do okonanja izvrnog postupka
O zahtevu za izuzee odluuje sud reenjem u roku od pet dana od dana prijema zahteva
Ako usvoji zahtev za izuzee javnog izvritelja, sud odmah poziva izvrnog poverioca da u roku od pet dana
naznai drugog javnog izvritelja, inae se izvrni postupak obustavlja
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee javnog izvritelja dozvoljen je prigovor
Zahtev za izuzee javnog izvritelja ne odlae izvrenje ili obezbeenje
Javni izvritelj moe obavestiti sud da je spreen da prihvati sprovoenje izvrenja, u roku od pet dana od dana
prijema reenja koje treba da izvri
Sud odmah prosleuje obavetenje izvrnom poveriocu i poziva ga da u odreenom roku naznai drugog javnog
izvritelja, inae se izvrni postupak obustavlja
Ako izvrni poverilac blagovremeno naznai drugog javnog izvritelja, sud donosi reenje kojim u tom pogledu
menja reenje o izvrenju
Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor, ali samo ako drugi javni izvritelj nije mesno nadlean
Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave dostavlja se javnom izvritelju, sa kopijom isprava
potrebnih da sprovede izvrenje, koji reenje dalje dostavlja izvrnom poveriocu i izvrnom duniku
Reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave dostavlja sud,
samo izvrnom poveriocu
Reenje o izvrenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (duniku izvrnog dunika, organizaciji za
prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od vrednosti i sl) dostavlja javni izvritelj
Ako je sud iskljuivo nadlean za izvrenje, reenje o izvrenju svima njima dostavlja sud
Nenadlenost suda da sprovede izvrenje
Ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean da sprovede izvrenje,
a sud je iskljuivo nadlean za izvrenje,
sud upuuje reenje o izvrenju i spise predmeta sudu koji je za to nadlean i koji dostavlja strankama reenje o
izvrenju i sprovodi izvrenje
Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju
U reenju koje ima dejstvo reenja o izvrenju sud ili javni izvritelj,
obavezuje izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana prijema reenja namiri potraivanje izvrnog
poverioca
i odreuje sredstvo i predmet izvrenja ako izvrni dunik ne namiri potraivanje u roku
Na ostale sastojke reenja shodno se primenjuju odredbe o sadrini reenja o izvrenju (lan 66stav 1)

224
Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju izvrava sud ili javni izvritelj, zavisno od toga ko sprovodi izvrenje
reenja o izvrenju povodom koga je doneto reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju
Protiv reenja koje ima dejstvo reenja o izvrenju dozvoljen je prigovor
Na prigovor se shodno primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o obaveznom
dostavljanju albe na odgovor

IZJAVA O IMOVINI IZVRSNOG DUZNIKA (DUZNOST DAVANJA PODATAKA)

Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici duni su da sudu i javnom izvritelju
besplatno dostave, na njihov zahtev, sledee podatke o izvrnom duniku:
1) ime i prezime ili poslovno ime;
2) adresu prebivalita ili boravita;
3) datum roenja;
4) jedinstveni matini broj graana;
5) poreski identifikacioni broj;
6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novanih primanja i njihovim isplatiocima i podatke o plenidbi zarade ili
administrativnoj zabrani na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima;
7) brojeve rauna, tednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama na
njima;
8) podatke o platnim raunima i izdatom elektronskom novcu kod prualaca platnih usluga i izdavalaca
elektronskog novca, stanje i promet na tim raunima, odnosno u vezi sa elektronskim novcem, i podatke o
plenidbama na njima;
9) brojeve rauna finansijskih instrumenata i stanje na njima;
10) podatke o udelima u privrednim drutvima ili drugom ueu u pravnim licima i dobiti koju je izvrni dunik na
osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;
11) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvrni dunik ima imovinska prava;
12) podatke iz evidencije registrovanih motornih i prikljunih vozila;
13) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije vazduhoplova Republike Srbije i
odgovarajueg registra plovila;
14) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;
15) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;
16) podatke iz matinih knjiga o linim stanjima;
17) podatke o ivotnom i imovinskom osiguranju;
18) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;
19) identifikacione podatke (lan 30) o stranama koje su zakljuile pravni posao, prepis isprave o pravnom poslu,
a ako isprave nema, podatke o sadrini pravnog posla ili radnje koji se odnose na:
a) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednjoj godini injenjem ili neinjenjem raspolagao
svojom imovinom u korist drugih lica,

b) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednje tri godine injenjem ili neinjenjem raspolagao
svojom imovinom u korist suprunika, vanbranog partnera, srodnika u pravoj liniji ili u pobonoj liniji do
etvrtog stepena srodstva ili tazbinskog srodnika do etvrtog stepena srodstva,
v) besplatna raspolaganja u poslednje tri godine, izuzev uobiajenih prigodnih poklona, nagradnih poklona ili
poklona iz zahvalnosti ija je vrednost srazmerna imovinskim mogunostima izvrnog dunika
Da bi dobio podatke, javni izvritelj mora da pokae reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
ili reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraivanja nastalog iz komunalnih usluga i
srodnih delatnosti
Dobijene podatke sud i javni izvritelj mogu da obrauju samo radi utvrivanja imovine izvrnog dunika i
sprovoenja izvrenja

225
Sud i javni izvritelj ima pravo da od dravnih organa, imalaca javnih ovlaenja, drugih pravnih lica i
preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su mu potrebni za delotvorno voenje izvrnog postupka
Dravni organi,
imaoci javnih ovlaenja,
druga pravna lica i preduzetnici
duni su da izvrnom poveriocu koji
1. navede potraivanje radi ijeg namirenja ili obezbeenja namerava da vodi
- izvrni postupak
- ili postupak obezbeenja
2. i priloi izvrnu ispravu u kojoj je sadrano potraivanje,
besplatno dostave sve podatke koje su duni da dostave i sudu i javnom izvritelju, izuzev podataka iz poreske
prijave za poslednje tri godine (stav 1 taka 18 ovog lana)
Pod istim uslovima dunost dostavljanja podataka postoji i prema advokatu kao punomoniku izvrnog poverioca
Dobijene podatke izvrni poverilac i advokat izvrnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvrnog
postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama (stav 1 taka 19 ovog lana) samo za pobijanje pravnih
radnji izvrnog dunika u svrhe sprovoenja izvrenja
Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje
Ogranienja dunosti davanja podataka
Dunost davanja podataka ne vai ako se o podatku vodi javni registar koji je besplatno dostupan sudu, javnom
izvritelju, izvrnom poveriocu ili advokatu kao njegovom punomoniku
Kada imovina izvrnog dunika prelazi visinu potraivanja izvrnog poverioca,
dravni organ,
imalac javnih ovlaenja,
drugo pravno lice i preduzetnik
duan je da
1. sud,
2. javnog izvritelja,
3. izvrnog poverioca
4. ili advokata kao njegovog punomonika
obaveste samo o tome da je imovina izvrnog dunika dovoljna da se izvrni poverilac namiri

11. ODLUKE I PRAVNI LEKOVI U IZVRSNOM POSTUPKU

Sud i javni izvrsitelj donose:
- resenja i
- zakljucke
Resenjem se odlucuje o predlogu za izvrsenje i obezbedjenje, zatim o prigovoru, zalbi i drugim slucajevima
odredjenim zakonom
Resenje o izvrsenju na osnovu izvrsne ili verodostojne isprave ne mora biti obrazlozeno

Zakljuckom se nalaze preduzimanje izvrsnih radnji i upravlja izvrsnim postupkom

Pravni lekovi u izvrsnom postupku jesu:
- zalba i
- prigovor
albom se pobija reenje prvostepenog suda ili javnog izvritelja, ako ovim zakonom nije odreeno da alba
nije dozvoljena ili da se takvo reenje pobija prigovorom
Prigovor se podnosi protiv resenja donetog o predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave, protiv
drugih resenja prvostepenog suda ili javnog izvrsitelja, i kao prigovor treceg lica

226
Protiv resenja donetog o prigovoru dozvoljen je prigovor samo kod prigovora treceg lica, a zalba na resenje o
prigovoru samo protiv resenja donetog po prigovoru protiv resenja o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave
Protiv zakljucka nisu dozvoljeni ni prigovor ni zalba
Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana dostavljanja resenja
U istom roku se podnosi i prigovor izuzev prigovora treceg lica
Zalba i prigovor odlazu izvrsenje samo kada je to zakonom dozvoljeno
Odlucujuci o prigovoru i zalbi sud ne moze da ukine prvostepeno resenje i da predmet uputi na ponovno
resavanje
Resenje doneto o zalbi jeste pravnosnazno a protiv pravnosnaznog resenja nisu dozvoljeni revizija, niti
ponavljanje postupka
Protiv resenja donetog o prigovoru ne mogu se izjavljivati pravni lekovi
Resenje doneto o prigovoru je pravosnazno (*izuzetak prigovor treceg lica)
Izvrsni duznik moze da pobija zalbom resenje o izvrsenju, i duzan je da u zalbi navede razloge zbog kojih pobija
resenje o izvrsenju, cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje resenja o izvrsenju i da prilozi sve
pismene dokaze na koje se poziva u zalbi
U suprotnom, zalba se resenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vracanja na dopunu
Zalba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo resenje o izvrsenju
Prvostepeni sud resenjem odbacuje zalbu koja nije blagovremena, potpuna i dozvoljena u roku od 5 dana od
dana prijema zalbe i resenje otpravlja u roku od naredna 3 radna dana
Protiv resenja o odbacivanju zalbe duznik ima pravo zalbe pred drugostepenim sudom
Prvostepeni sud koji ne odbaci zalbu protiv resenja o izvrsenju dostavlja zalbu na odgovor izvrsnom poveriocu, u
roku od 5 dana od dana prijema zalbe
Rok za odgovor na zalbu je 8 dana od dana dostavljanja zalbe izvrsnom poveriocu
Drugostepeni sud resenjem odbacuje, usvaja ili odbija zalbu u roku od 15 dana od dana prijema zalbe, i resenje
otpravlja u naredna 3 radna dana
Ako je drugostepeni sud dostavio zalbu na odgovor rok je 30 dana
Izvrsni duznik moze prigovorom da pobija resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave, a izvrsni poverilac
resenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave
Stranke prigovorom mogu da pobijaju i samo deo resenja kojim su odmereni troskovi postupka
Stranke mogu albom da pobijaju reenje koje je doneto o prigovoru, izuzev kada su pobijale samo deo reenja
kojim su odmereni trokovi postupka, u kom sluaju alba nije dozvoljena

Izvrsni duznik podnosi prigovor i zalbu sudiji pojedincu koji je doneo resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne
isprave a o prigovoru odlucuje vece suda, a o zalbi drugostepeni sud
Vece je duzno da odluci o prigovoru u roku od 15 dana a drugostepeni sud da odluci o zalbi u roku od 15 dana
od dana prijema
Resenje doneto o prigovoru i zalbi otpravlja se u roku od 3 radna dana od dana donosenja

227
 12. PRIGOVOR TRECEG LICA
Trece lice koje tvrdi da na predmetu izvrsenja ima neko pravo koje sprecava izvrsenje moze javnom izvrsitelju
podneti prigovor kojim zahteva da se izvrsenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu
Prigovor treceg lica moze da se podnese do okoncanja izvrsnog postupka
Trece lice duzno je da u prigovoru navede:
- razloge za prigovor i
- da uz prigovor prilozi isprave kojima dokazuje postojanje prava, inace se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez
prethodnog vracanja na dopunu
Prigovor se dostavlja izvrsnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od 8 dana, uz upozorenje na posledice
propustanja a dostavlja se i izvrsnom duzniku
Ako se izvrsni poverilac
- blagovremeno ne izjasni o prigovoru
- ili ne ospori prigovor
ili ako trece lice dokaze prigovor
- pravnosnaznom odlukom
- ili javnom ili po zakonu overenom ispravom
prigovor se resenjem usvaja,
a izvrsni postupak se u pogledu predmeta izvrsenja obustavlja uz ukidanje resenja o izvrsenju i svih sprovedenih
radnji
U ostalim sluajevima, prigovor se reenjem odbija
Protiv resenja o odbacivanju ili usvajanju prigovora dozvoljen je prigovor
Protiv resenja o odbijanju prigovora zalba nije dozvoljena
Ako usvoji prigovor protiv resenja o odbacivanju prigovora, vece odmah odlucuje o osnovanosti prigovora
Trece lice moze u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnaznog resenja o odbijanju prigovora da pokrene
parnicni postupak protiv izvrsnog poverioca radi utvrdjenja da je izvrsenje na predmetu nedozvoljeno
Pokretanje parnicnog postupka ne odlaze izvrsenje
Izvrni dunik koji osporava pravo treeg lica mora da bude obuhvaen tubom
Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvrenja na
predmetu, javni izvritelj, na predlog treeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvrni postupak i ukida
reenje o izvrenju i sve sprovedene radnje
Suvlasnik iji udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu njene vrednosti ne moe zahtevati da se izvrenje na
stvari u pogledu njegovog udela proglasi nedozvoljenim
Iz iznosa koji se dobije prodajom stvari on ima pravo da zahteva isplatu dela cene koji je srazmeran njegovom
udelu pre svih drugih lica koja imaju pravo na namirenje i pre namirenja trokova izvrnog postupka, ili pravo da
zahteva da mu se stvar ustupi ako poloi jemstvo u visini udela izvrnog dunika na stvari
Ako je njegov udeo na stvari osporen, moe da podnese tubu protiv izvrnog poverioca radi utvrenja postojanja
njegovog udela

228
 13. JEMSTVO U IZVRNOM POSTUPKU
Kad je ovim zakonom odreeno polaganje jemstva, ono se polae u domaem ili stranom novcu u depozit javnog
izvritelja
Izuzetno, uz saglasnost protivne stranke, jemstvo moe da se poloi u obliku bankarske garancije ili hartija od
vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari ija se vrednost lako utvruje na tritu, a koje brzo i jednostavno mogu
da se unove
O polaganju jemstva u izvrnom postupku zakljukom odluuje javni izvritelj, a u postupku obezbeenja sud
Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje zalonog prava
upisom u Registar zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge)
ili druge javne registre, na zahtev lica u iju korist je jemstvo odreeno
Ako sud, odnosno javni izvritelj reenjem odredi protivnoj stranci
naknadu tete
ili trokova postupka koji su povezani s radnjom zbog koje je poloeno jemstvo,
istim reenjem, na njen predlog,
odreuje i da se teta ili trokovi postupka naknade iz poloenog jemstva
Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor

14. TUZBE U IZVRSNOM POSTUPKU

Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja

Ako se reenje o odbijanju albe zasniva na
injenicama koje su meu strankama sporne
i koje se odnose na samo potraivanje,
izvrni dunik moe u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja o odbijanju albe da pokrene parnini
postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja
Tuba ne odlae izvrenje
Parnini postupak ima prvenstvo u odluivanju i hitan je
Nezavisno od oznaene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona
kojim se ureuje parnini postupak, a revizija nije dozvoljena
Ako izvrni postupak
nije jo okonan,
a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvrenja,
javni izvritelj, na predlog izvrnog dunika, obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o izvrenju i sve
sprovedene radnje
Ako je izvrenje okonano tako to je izvrni poverilac namiren,
a glavna rasprava pred prvostepenim sudom nije jo zakljuena,
izvrni dunik kao tuilac ima pravo da
1. preinai tubu i bez pristanka izvrnog poverioca
2. i da zahteva da sud obavee izvrnog poverioca kao tuenog da mu da vrati ono to je primio izvrenjem i
naknadi trokove izvrnog postupka

229
Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja
Tree lice moe u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnanog reenja o odbijanju prigovora da pokrene
parnini postupak protiv izvrnog poverioca radi utvrenja da je izvrenje na predmetu nedozvoljeno
Pokretanje parninog postupka ne odlae izvrenje
Izvrni dunik koji osporava pravo treeg lica mora da bude obuhvaen tubom
Na parnini postupak primenjuju se odredbe o parninom postupku za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja (lan
81)
Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvrenja na
predmetu, javni izvritelj, na predlog treeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvrni postupak i ukida
reenje o izvrenju i sve sprovedene radnje
Upuivanje na parnicu posle osporavanja potraivanja
Javni izvritelj ili reenjem odluuje o osporavanju ili zakljukom upuuje lice koje osporava potraivanje da
pokrene parnini postupak u roku od 15 dana
Javni izvritelj odluuje o osporavanju ako meu strankama nisu sporne injenice ili ako se osporavanje dokazuje
pravnosnanom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom izjavom
Protiv reenja alba nije dozvoljena
Ako prihvati osporavanje javni izvritelj zakljukom upuuje lice ije je potraivanje osporeno da pokrene parnini
postupak u roku od 15 dana od prihvatanja osporavanja
Ako ne prihvati osporavanje javni izvritelj zakljukom upuuje lice koje osporava potraivanje da pokrene
parnini postupak u roku od 15 dana od neprihvatanja osporavanja
Iznos osporenog potraivanja polae se u depozit javnog izvritelja
Ako lice koje je upueno na parnicu ne pokrene parnini postupak u roku koji je odredio javni izvritelj, smatra se
da nije osporilo potraivanje, odnosno da je odustalo od namirenja potraivanja u izvrnom postupku
Time se ne dira u pravo lica koje je upueno na parnicu da posle okonanja izvrnog postupka pokrene parnini
postupak protiv lica ije je potraivanje osporeno, odnosno lica koje je osporilo potraivanje
Presuda koja se donese u parnici o osporenom potraivanju deluje prema izvrnom duniku i svim poveriocima

15. OKONANJE IZVRNOG POSTUPKA

Izvrni postupak okonava se:

- obustavom ili
- zakljuenjem
- i kad reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje postane pravnosnano
Obustava izvrnog postupka
Javni izvritelj po slubenoj dunosti reenjem obustavlja izvrni postupak
1) ako je izvrna isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju pravnosnano ili konano ukinuta,
preinaena ili stavljena van snage;
2) ako je potvrda o izvrnosti odluke pravnosnano ukinuta;
3) ako stranka premine, a potraivanje nije nasledivo;
4) ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika;
5) ako potraivanje prestane da postoji;
6) ako je izvrenje postalo nemogue ili ne moe da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvrenja,
izvrni dunik nema imovinu i sl);
7) iz drugih razloga odreenih ovim ili drugim zakonom

230
Reenjem o obustavi ukidaju se i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira u steena prava drugih lica
Radnje kojima je izvrni poverilac stekao zalono pravo u izvrnom postupku ne ukidaju se ako je postupak
obustavljen zbog steaja nad izvrnim dunikom
Zakljuenje izvrnog postupka
Izvrni postupak zakljuuje se posle namirenja izvrnog poverioca tako to se zakljukom utvruje da je
preduzeta poslednja izvrna radnja
Izuzetno, kad su Republika Srbija ili organizacija za socijalno osiguranje izvrni dunici novane obaveze, izvrni
postupak smatra se zakljuenim kada Narodna banka Srbije obavesti javnog izvritelja da je izvrenje
sprovedeno u celini
Izvrni poverilac u tom sluaju moe da predloi javnom izvritelju nastavak izvrnog postupka ako smatra da nije
pravilno ili u celini namiren, u roku od 30 dana od kada se izvrni postupak smatra zakljuenim
Protiv reenja o predlogu za nastavak izvrenja dozvoljen je prigovor

16. PROTIVIZVRSENJE
Izvrsni duznik moze, kada je izvrsenje vec okoncano, podneti sudu predlog za protivizvrsenje
U predlogu za protivizvrsenje sadrzan je zahtev da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog poverioca da
vrati izvrsnom duzniku ono sto je primio izvrsenjem u roku od 8 dana i odredi sredstvo i predlog izvrsenja ako
izvrsni poverilac ne vrati sto je primio u roku
Predlog za protivizvrsenje podnosi se sudu koji je mesno nadlezan da izvrsnom duzniku prinudno vrati ono sto je
izvrsni poverilac primio
Predlog za protivizvrsenje podnosi se ako je:
1) izvrsna isprava pravnosnazno ili konacno ukinuta, preinacena, ponistena, stavljena van snage ili je na drugi
nacin utvrdjeno da nema dejstvo u roku od 30 dana od kada je izvrsni duznik primio odluku o tome;
2) u toku izvrsnog postupka izvrsni duznik dobrovoljno namirio potrazivanje izvrsnog poverioca mimo suda tako
da je izvrsni poverilac dvostruko namiren u roku od 30 dana od okoncanja izvrsnog postupka;
3) resenje o izvrsenju ukinuto ili preinaceno tako da je predlog za izvrsenje odbacen ili odbijen u roku od 30
dana od kada je izvrsni duznik primio odluku;
4) pravnosnaznom sudskom odlukom utvrdjena nedozvoljenost izvrsenja u roku od 30 dana od dana kada je
izvrsni duznik primio odluku;
5) izvrsni poverilac primio vise od svog potrazivanja ili ako pri izvrsenju na zaradi i drugim stalnim novcanim
primanjima nisu postovane odredbe o ogranicenju izvrsenja u roku od 30 dana od okoncanja izvrsnog postupka
Predlog za protivizvrsenje dostavlja se izvrsnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od 8 dana, uz upozorenje
na posledice propustanja
Ako se izvrni poverilac blagovremeno ne izjasni o predlogu ili predlog ne ospori, predlog se usvaja
Blagovremeno osporeni predlog usvaja se ili odbija, u zavisnosti od okolnosti
U reenju o usvajanju predloga za protivizvrenje sud obavezuje izvrnog poverioca da vrati izvrnom duniku
ono to je primio izvrenjem u roku od osam dana i odreuje sredstvo i predmet izvrenja ako izvrni poverilac ne
vrati to je primio u roku
alba kojom izvrni poverilac pobija
celo reenje
ili deo reenja
kojim je obavezan da izvrnom duniku vrati to je primio
odlae izvrenje dela reenja kojim se odreuju sredstvo i predmet izvrenja samo ako izvrni poverilac uz albu
poloi jemstvo u visini potraivanja izvrnog dunika
alba kojom se pobija samo deo reenja kojim se odreuju sredstvo i predmet izvrenja ne odlae izvrenje
reenja kojim se usvaja predlog za protivizvrenje

231
U svemu ostalom, na albu protiv usvajanja predloga za protivizvrenje shodno se primenjuju odredbe o albi
protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju albe na odgovor
Predlog za protivizvrsenje se odbija ako su na predmetu nastupile takve stvarne ili pravne promene da vracanje
predmeta vise nije moguce
Izvrsni duznik u tom slucaju moze svoje pravo odmah da ostvaruje u parnicnom postupku
Predlog za protivizvrsenje moze podneti i trece lice ako je izvrsenje sprovedeno na predmetu na kome je
pravnosnaznom sudskom odlukom utvrdjena nedozvoljenost izvrsenja, u roku od 30 dana od dana kada je trece
lice primilo odluku

17. IZVRSENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE

Resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja novcanog potrazivanja
Verodostojne isprave jesu:
1) menica i cek domaceg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potrazivanja;
2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na racunu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta
trzista novca i odluka o njihovom izdavanju;
3) racun domaceg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvrsni duznik
obavesten o njegovoj obavezi;
4) izvod iz poslovnih knjiga o izvrsenim komunalnim ili srodnim uslugama;
5) obracun ili izvod iz poslovnih knjiga za potrazivanje takse za javni medijski servis;
6) javna isprava koja stvara izvrsivu novcanu obavezu;
7) bankarska garancija;
8) akreditiv;
9) overena izjava izvrsnog duznika kojom ovlascuje banku da s njegovog racuna prenese novcana sredstva na
racun izvrsnog poverioca;
10) obracun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potrazivanja;
11) privremena ili okoncana situacija o izvrsenim gradjevinskim radovima;
12) obracun o nagradi i naknadi troskova advokata
Verodostojna isprava podbna je da se na osnovu nje donese resenje o izvrsenju ako sadrzi:
- podatke o izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku,
- predmetu, vrsti, obimu i dospelost obaveze izvrsnog duznika
Ako dospelost obaveze ne moze da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvrsni poverilac duzan je da uz
verodostojnu ispravu prilozi pismeni dokaz da je izvrsnom duzniku ostavio naknadi rok da ispuni obavezu
Izvrsni duznik moze prigovorom da pobija resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave, a izvrsni poverilac
moze da pobija resenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave
Stranke prigovorom mogu da pobijaju i deo resenja kojim su odmereni troskovi postupka
Stranke mogu zalbom da pobijaju resenje koje je doneto u prigovoru izuzev kada su pobijale samo deo resenja
kojim su odmereni troskovi postupka, u kom slucaju zalba nije dopustena
Vece je duzno da odluci o prigovoru u roku od 15 dana od kad mu je sudija pojedinac dostavi prigovor i spise
predmeta, a drugostepeni sud da odluci po zalbi u roku od 15 dana od dana prijema zalbe, resenja veca i
predmeta spisa

232
18. IZVRSENJE NOVCANIH POTRAZIVANJA NA POKRETNIM
I NEPOKRETNIM STVARIMA
Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi namirenja novcanog potrazivanja na nepokretnosti iskljucivo je mesno
nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi nepokretnost, a ako se nepokretnost nalazi na podrucju razlicitih
sudova, mesno je nadlezan sud kome je prvom podnet predlog za izvrsenje
Izvrsenje novcanog potrazivanja na nepokretnosti se sprovodi upisom zabelezbe resenja o izvrsenju u katastar
nepokretnosti, procenom vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvrsnog poverioca iz
prodajne cene
Nepokretnost se prodaje:
- na usmenom javnom nadmetanju (moze odrediti iskljucivo javni izvrsitelj) ili
- neposrednom pogodbom( mogu da se sporazumeju i stranke)
Zakljucak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju donosi se odmah posle pravnosnaznosti resenja o
izvrsenju
Zakljucak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju objavljuje se na oglasnoj tabli Komore i na drugi
uobicajeni nacin
Javno nadmetanje odrzava se u kancelariji javnog izvrsitelja, ako on drugacije ne odredi
Na javnom nadmetanju mogu kao ponudioci da ucestvuju samo lica koja su polozila jemstvo do objavljivanja
javnog nadmetanja
Jemstvo iznosi desetinu procenjene vrednosti nepokretnosti
Odrzavaju se najvise 2 javna nadmetanja
Prvo javno nadmetanje odrzava se u roku koji ne moze biti kraci od 15 niti duzi od 30 dana od dana objavljivanja
zakljucka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju
Drugo javno nadmetanje mora da pocne u roku od najmanje 15 a najvise 30 dana od dana prvog javnog
nadmetanja
Nepokretnost ne moze na prvom javnom nadmetanju biti prodata ispod 70 % procenjenje vrednosti nepokretnosti
odnosno pocetne cene
Na drugom javnom nadmetanju ne moze biti prodata ispod 50% procenjene vrednosti nepokretnosti
Pre pocetka javnog nadmetanja utvrdjuje se da li su ispunjeni uslovi za to i vodi se zapisnik o javnom nadmetanju
Kada zakljuci javno nadmetanje javni izvrsitelj:
- ispituje punovaznost ponuda,
-objavljuje ko je najbolji ponudilac i
- posle moguceg izjasnjenja o pravu prece kupovine donosi zakljucak o dodeljivanju nepokretnosti
Nepokretnost moze da se proda i neposrednom pogodbom ako se stranke tako sporazumeju ili ako posle
neuspeha drugog javnog nadmetanja to izabere izvrsni poverilac
Ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom zakljucuju u pismenom obliku kupac i javni izvrsitelj, u
ime i za racun svog duznika, ili lice koje obavlja komisione poslove prodaje, u svoje ime a za racun izvrsnog
duznika
Ugovor se dostavlja poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprave, prema mestu nalazenja nepokretnosti
Jemstvo, u iznosu desetog dela procenjenje vrednosti nepokretnosti, kupac polaze neposredno pre zakljucenja
ugovora o prodaji
Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi namirenja novcanog potrazivanja na pokretnim stvarima mesno je
nadlezan sud na cijem se podrucju nalaze pokretne stvari

233
Predmet izvrsenja ne mogu biti:
1) odeca, obuca, i drugi predmeti za licnu upotrebu, posteljine, stvari, posudje, deo namestaja koji je neophodan,
sporet, frizider i pec za grejanje;
2) hrana i ogrev koji su izvrsnom duzniku i clanovima njegovog domacinstva potrebni za 3 meseca;
3) gotov novac izvrsnog duznika koji ima stalna mesecna primanja do mesecnog iznosa koji je zakonom izuzet od
izvrsenja;
4) ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, licna pisma, rukopisi i drugi licni spisi i
porodicne fotografije;
5) pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu potrebni za obavljanje zivotnih funkcija;
6) kucni ljubimac
Izvrsenje novcanog potrazivanja na pokretnim stvarima sprovodi se:
- popisom i procenom stvari,
- prodajom stvari i
- namirenjem izvrsnog poverioca iz prodajne cene
Izvrsnom duzniku se resenje o izvrsenju predaje neposredno pre pocetka popisa, pa se on poziva da ispuni
potrazivanje sa kamatom i troskovima izvrsnog postupka
Odsustvo stranaka nije smetnja da se stvar popise
Popisuje se onoliko stvari koliko je potrebno da se namiri izvrsni poverilac i troskovi izvrsenja
Pre svega popisuju se stvari koje mogu najlakse da se prodaju, stvari na koje trece lice nije stavilo primedbu da
na njima ima prava koja sprecavaju izvrsenje i stvari koje nisu podlozne brzom kvarenju ili znatnom smanjenju
vrednosti
Izvrsni duznik i lica koja imaju drzavinu ili pritezanje na popisanim stvarima ne smeju njima da raspolazu ni
pravno ni fakticki
Izvrsni poverilac moze u roku od 8 dana od dana okoncanja popisa predloziti da se popis izmeni, a javni izvrsitelj
je duzan da odluci o predlogu u roku od 5 dana od njegovog prijema
Popis je bezuspesan ako se ne nadju stvari koje mogu biti predmet izvrsenja
Izvrsni poverilac dostavlja original ili overenu kopiju zapisnika o popisu i zakljucka o konacnom popisu Agenciji za
privredne registre, radi upisa zaloznog prava u Registar zaloge i tada stice zalozno pravo i pravo na namirenje na
pokretnoj stvari
Po pravilu stvari se procenjuju kada se i popisuju
Stvari procenjuje javni izvrsitelj
Stvar se procenjuje prema njenoj trzisnoj ceni u mestu procene na dan procene
Stvari mogu da se prodaju na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom
Nacin prodaje odredjuje se u zakljucku o prodaji pokretne stvari a javni izvrsitelj je duzan da vodi racuna o
postizanju najpovoljnije cene
Zakljuckom o prodaji pokretne stvari odredjuje se da li se stvar prodaje javnim nadmetanjem ili neposrednom
pogodbom, uslovi prodaje i od kada i kako stvar moze da se proda neposrednom pogodbom po sporazumu
stranaka
Zalozno pravo na pokretnoj stvari prestaje donosenjem zakljucka o predaji pokretne stvari

234
 19. POSTUPAK ZA PREDAJU I ODUZIMANJE DETETA
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje deteta mesno je nadlean sud prema prebivalitu, odnosno
boravitu ili seditu stranke koja je podnela predlog za izvrenje ili prema prebivalitu, odnosno boravitu ili
seditu stranke prema kojoj se sprovodi izvrenje ili sud na ijem podruju se nalazi dete
Prinudno oduzimanja deteta sprovodi sud na ijem se podruju dete zatekne, po slubenoj dunosti ili na zahtev
stranke koja je podnela predlog za izvrenje
Predlog za izvrenje moe podneti roditelj kome je povereno vrenje roditeljskog prava, drugo lice ili ustanova
kojoj je dete povereno na uvanje i vaspitavanje i organ starateljstva

Sud posebno vodi rauna o tome da se to bolje zatiti interes deteta

Sud moe izuzetno zakazati roite, ako je to u najboljem interesu deteta
Poto proceni okolnosti, sud u reenju o izvrenju odreuje sledea sredstva izvrenja:
1) prinudno oduzimanje i predaju deteta;
2) novanu kaznu;
3) kaznu zatvora
Ona mogu da se odrede i sprovedu prema licu koje protivno nalogu suda odbija da preda dete, licu koje oteava
ili spreava predaju deteta, licu kod koga se dete nalazi ili licu od ije volje zavisi predaja deteta
Najkasnije deset dana pre poetka izvrenja, reenje o izvrenju dostavlja se nadlenom organu starateljstva, u
ije ime u izvrnom postupku uestvuje psiholog
koli, porodinom savetovalitu i drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodinim odnosima
dostavlja se poziv da uestvuju u izvrnom postupku ako je to neophodno
Psiholog organa starateljstva duan je da
utvrdi emocionalni status deteta,
nain njegovog reagovanja na stres i mehanizme preovladavanja,
brzinu prilagoavanja na promene,
emocionalne odnose deteta i lica sa kojim dete ivi i licem kome treba da bude predato
i druge injenice znaajne za samo organizovanje radnji izvrenja,
kao i da obavi informativno savetodavni rad sa licem sa kojim dete ivi
i pokua da izdejstvuje dobrovoljnu predaju deteta
Sud obavetava stranku koja je podnela predlog za izvrenje i lice kome treba da se preda dete o vremenu i
mestu oduzimanja i predaje deteta, po pravilima o linom dostavljanju
Dete prinudno oduzima i predaje sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, kolom, porodinim
savetovalitem ili drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodinim odnosima
Kad je reenjem o izvrenju naloeno da se dete odmah preda, reenje o izvrenju predaje se licu od koga se
dete oduzima pri preduzimanju prve izvrne radnje
Ako to lice nije prisutno pri oduzimanju deteta, reenje o izvrenju dostavlja mu se naknadno
Odsutnost lica od koga se dete oduzima ne spreava oduzimanje deteta
Na predlog stranke, sud ponovo izvrava isto reenje o izvrenju ako se dete, protivno reenju o izvrenju, u roku
od 60 dana od predaje opet zatekne kod lica od koga je oduzeto

235
 20. PRETHODNE MERE

Za odluivanje o predlogu za odreivanje prethodne mere mesno je nadlean sud koji bi bio nadlean za
odluivanje o predlogu za izvrenje
Prethodnom merom obezbeuje se novano potraivanje
Prethodna mera odreuje se na osnovu domae odluke koja nije pravnosnana ili domaeg sudskog ili upravnog
poravnanja ili javnobelenikog zapisnika o poravnanju po kojima potraivanje nije dospelo ili na osnovu
domaeg reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave koje je doneto na osnovu menice ili eka
Osim toga, da bi se odredila prethodna mera potrebno je da izvrni poverilac uini verovatnom opasnost da bi bez
prethodne mere namirenje njegovog potraivanja bilo osujeeno ili znatno oteano
Smatra se da opasnost koja moe da osujeti ili znatno otea namirenje potraivanja postoji ako se predlog za
odreivanje prethodne mere zasniva na:
1) reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donetom na osnovu menice ili eka protiv koga je
blagovremeno podnet prigovor;
2) presudi kojom je u krivinom postupku usvojen imovinskopravni zahtev i protiv koje je predloeno ponavljanje
krivinog postupka;
3) odluci koja treba da se izvri u inostranstvu, pa i kad je za izvrenje nadlean domai sud;
4) presudi na osnovu priznanja na koju je podneta alba;
5) sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobelenikom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom
odreen nain
Ako se predlog zasniva na
- presudi na osnovu priznanja na koju je podneta alba
- ili na sudskom ili upravnom poravnanju
- ili javnobelenikom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom odreen nain
sud moe, na predlog izvrnog dunika, usloviti
- odreivanje
- ili odravanje prethodne mere
polaganjem jemstva od izvrnog poverioca za tetu koju bi izvrni dunik mogao da pretrpi od prethodne mere
Ako izvrni poverilac ne poloi jemstvo u roku koji odredi sud, sud reenjem odbija predlog za odreivanje
prethodne mere ili reenjem obustavlja postupak obezbeenja
Nedospeli obroci potraivanja
- na osnovu zakonskog izdravanja,
- naknade tete zbog naruenja zdravlja,
- novane rente zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad
- i novane rente za izdravanje koje je izgubljeno usled smrti dunika izdravanja,
obezbeuju se prethodnom merom samo ako dospevaju u jednoj godini od podnoenja predloga za odreivanje
privremene mere
Pretpostavlja se da opasnost koja moe da osujeti ili znatno otea namirenje potraivanja nedospelih obroka
postoji i ako je prema izvrnom duniku ve voen izvrni postupak radi naplate dospelih obroka ili podnet
predlog za izvrenje radi naplate dospelog obroka

Reenje o prethodnoj meri, pored ostalog, sadri:

- precizno navedeno novano potraivanje koje se obezbeuje, s kamatom i trokovima postupka,
- vrstu prethodne mere i
- trajanje prethodne mere

236
Prethodna mera moe da traje najdue dok ne istekne 15 dana od ispunjenja uslova za podnoenje predloga za
izvrenje
Ako trajanje prethodne mere istekne pre nego to odluka postane izvrna sud, na predlog izvrnog poverioca,
reenjem produava njeno trajanje ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je odreena
Izvrni poverilac duan je da predlog podnese pre nego to prethodna mera istekne
Sud obustavlja postupak obezbeenja ako se u roku od 15 dana od isteka prethodne mere ne ispune uslovi za
podnoenje predloga za izvrenje, a izvrni poverilac dotle ne predloi da se trajanje mere produi
Ako se uslovi za podnoenje predloga za izvrenje ispune pre isteka trajanja prethodne mere sud, na predlog
izvrnog dunika, obustavlja postupak obezbeenja,
ali izvrni poverilac moe odrati prethodni meru do podnoenja predloga za izvrenje, ako njega podnese u roku
od 15 dana od ispunjenja uslova za to
Na predlog izvrnog dunika, sud reenjem obustavlja postupak obezbeenja i ukida prethodnu meru i sve
sprovedene radnje:
1) ako izvrni dunik poloi sudu, odnosno javnom izvritelju potraivanje koje se obezbeuje, sa kamatom i
trokovima postupka;
2) ako izvrni dunik dokae da je potraivanje naplaeno ili dovoljno obezbeeno;
3) ako se pravnosnano utvrdi da potraivanje nije nastalo ili da je prestalo;
4) ako odluka ili sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeleniki zapisnik o poravnanju na kojima se prethodna
mera zasniva prestanu da vae
Ako je postupak obezbeenja obustavljen, ali ne zato to je izvrni dunik poloio potraivanje koje se
obezbeuje (stav 1
taka 1) ovog lana), ve iz drugog razloga (stav 1 ta 2)-4) ovog lana), izvrni poverilac duan je da naknadi
izvrnom duniku trokove postupka obezbeenja

VRSTE PRETHODNIH MERA

Vrste prethodnih mera jesu:
1) popis pokretnih stvari i upis zalonog prava na popisanim pokretnim stvarima u Registar zaloge;
2) plenidba novanog potraivanja izvrnog dunika i sticanje zalonog prava na njemu;
3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode raune izvrnog dunika naloi da novana
sredstva u visini obezbeenog potraivanja prenesu u depozit javnog izvritelja;
4) upis zabrane raspolaganja finansijskih instrumenata i upis zalonog prava na njima u Centralni registar hartija
od vrednosti;
5) upis zalonog prava izvrnog poverioca na udelu izvrnog dunika u drutvu sa ogranienom odgovornou,
ortakom drutvu ili komanditnom drutvu u Registar zaloge i upis zaplene udela u Registar privrednih subjekata;
6) plenidba potraivanja izvrnog dunika da mu se preda nepokretnost ili odreena pokretna stvar ili isporui
odreena koliina pokretnih stvari i sticanje zalonog prava na zaplenjenom potraivanju;
7) predbeleba zalonog prava na nepokretnosti u svojini izvrnog dunika ili na pravu izvrnog dunika
upisanom na nepokretnosti

PRODAJA ZALOENIH POKRETNIH STVARI I PRENOS POTRAIVANJA

IZVRNOG DUNIKA
Javni izvritelj moe naloiti da se zaloene pokretne stvari prodaju ako su podlone brzom kvarenju ili postoji
opasnost od znatnog smanjenja njihove vrednosti
Prodaju se prema odredbama o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnoj stvari (l 218-255)

237
Ako se prethodna mera sastoji od plenidbe novanog potraivanja izvrnog dunika i sticanje zalonog prava na
njemu javni izvritelj moe, na predlog stranke, naloiti da se potraivanje prenese na izvrnog poverioca radi
naplaivanja,
ako postoji opasnost da ono, zbog docnje u njegovom ispunjenju,
nee moi da se naplati
ili da e prestati pravo na regres prema drugom licu
Iznos koji se dobije prodajom pokretne stvari i naplatom potraivanja uva se kod javnog izvritelja
dok se ne obustavi postupak obezbeenja
ili ne podnese predlog za izvrenje,
a najdue 30 dana od ispunjenja uslova za podnoenje predloga za izvrenje

21. PRIVREMENE MERE

Sud moze odrediti privremenu meru pre, ili u toku ili posle sudskog ili upravnog postupka pa dok izvrsenje ne
bude sprovedeno
Pored obezbeenja potraivanja koja se sastoje od
- davanja,
- injenja,
- neinjenja
- ili trpljenja,
privremena mera moe da se odredi i radi obezbeenja potraivanja koja se sastoje od
zahteva za utvrenje postojanja, odnosno nepostojanja
- nekog prava ili pravnog odnosa,
- povrede prava linosti
- i istinitost, odnosno neistinitost
- neke isprave
- ili zahteva za preobraaj nekog materijalnog ili procesnog odnosa
Ako je predlog za odreivanje privremene mere podnet

1. pre,
2. u toku
3. ili posle parninog ili drugog postupka u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja ije se obezbeenje
trai
4. ili istovremeno s pokretanjem postupka,

o predlogu odluuje sud koji u prvom stepenu odluuje o osnovanosti potraivanja

Ako je predlog podnet pre pokretanja ili u toku arbitranog postupka, o njemu odluuje sud koji bi bio mesno
nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje
Ako je predlog podnet u toku izvrenja koja sprovodi javni izvritelj, o njemu odluuje sud koji je doneo reenje o
izvrenju, a ako izvrenje sprovodi sud, on i odluuje o predlogu
Privremenom merom obezbeuje se novano ili nenovano potraivanje ije postojanje izvrni poverilac uini
verovatnim
Da bi se odredila privremena mera za obezbedjenje novcanog potrazivanja izvrsni poverilac mora uciniti
verovatnim da ce bez privremene mere izvrsni duznik osujetiti ili znatno otezati naplatu potrazivanja time sto ce
svoju imovinu ili sredstva otudjiti, prikriti ili na drugi nacin njima raspolagati
Da bi se odredila privremena mera za obezbedjenje nenovcanog potrazivanja izvrsni poverilac mora uciniti
verovatnim da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potrazivanja bilo osujeceno ili znatno otezano ili da ce
biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva steta
Privremenom merom mogu da se obezbede i nedospela, uslovna i buduca potrazivanja
Izvrni poverilac nije duan da dokae opasnost po potraivanje ako uini verovatnim da izvrni dunik moe
zbog privremene mere pretrpeti samo neznatnu tetu ili da potraivanje treba da se ispuni u inostranstvu

238
Smatra se da opasnost po novano potraivanje postoji:
1) ako je radi naplate dospelih obroka zakonskog izdravanja prema izvrnom duniku ve voen izvrni
postupak;
2) ako potraivanje treba da se ispuni u inostranstvu, pa i kad je za izvrenje nadlean domai sud;
3) ako su redovni prihodi izvrnog dunika manji od njegovih zakonskih obaveza i onih utvrenih pravnosnanom
odlukom suda i drugog organa;
4) ako je prema izvrnom duniku pokuano izvrenje koje nije uspelo zato to je odbio da prui podatke o tome
gde se nalazi njegova imovina

Izvrsni poverilac moze u predlogu za odredjivanje privremene mere ili kasnije izjaviti da se umesto odredjivanja
privremene mere zadovoljava time da izvrsni duznik polozi jemstvo u visini i na vreme koje zakljuckom odredi sud
Na predlog izvrsnog poverioca sud moze odrediti privremenu meru i kada izvrsni poverilac ne ucini verovatnim
postojanje potrazivanja i opasnost po potrazivanje, ako u roku odredjenom u resenju o privremenoj meri polozi
jemstvo za stetu koja bi izvrsnom duzniku mogla biti naneta odredjivanjem i izvrsenjem privremene mere
Dok se ne polozi jemstvo privremena mera se ne izvrsava, a ako se jemstvo ne polozi u roku, sud obustavlja
postupak obezbedjenja
Resenje o privremenoj meri sadrzi:
- precizno navedeno potrazivanje koje se obezbedjuje,
- vrstu privremene mere i
- sredstvo i predmet kojim se ta mera izvrsava
Privremena mera nije osnov za sticanje zaloznog prava izvrsnog poverioca vec samo sredstvo obezbedjenja
Nije dozvoljeno da se odredi privremena mera radi obezbedjivanja novcanog potrazivanja ako postoje uslovi za
odredjivanje drugog sredstva obezbedjenja kojim se postize ista svrha
Trajanje privremene mere odredjuje se u resenju o privremenoj meri
Na predlog izvrsnog duznika, sud obustavlja postupak obezbedjenja i ukida privremenu meru i sve sprovedene
radnje:
1) ako izvrsni poverilac u roku odredjenom privremenom merom ne podnese tuzbu ili ne pokrene postupak radi
opravdanja privremene mere;
2) kada istekne trajanje privremene mere;
3) ako su se uslovi pod kojima je odredjena privremena mera tako promenili da ona vise nije potrebna;
4) ako izvrsni duznik polozi sudu, odnosno javnom izvrsitelju potrazivanje koje se obezbedjuje sa kamatom i
troskovima postupka;
5) ako izvrsni duznik dokaze da je potrazivanje naplaceno ili dovoljno obezbedjeno;
6) ako se pravnosnazno utvrdi da potrazivanje nije nastalo ili je prestalo
Izvrsni duznik ima pravo da mu izvrsni poverilac naknadi stetu nanesenu privremenom merom koja nije bila
osnovana ili koju izvrsni poverilac nije opravdao
Pravo na naknadu stete ostvaruje se u parnicnom postupku

VRSTE PRIVREMENIH MERA ZA OBEZBEIVANJE NOVANOG

POTRAIVANJA
Radi obezbeenja novanog potraivanja moe da se odredi svaka mera kojom se postie svrha obezbeenja, a
naroito:
1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari iji je vlasnik i, po potrebi, njihovo
oduzimanje od izvrnog dunika i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom
depozitu;
2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnosti iji je vlasnik ili druga stvarna prava koja su
upisana u njegovu korist na nepokretnostima u katastar nepokretnosti, uz upis zabelebe zabrane u katastar
nepokretnosti;

239
3) zabrana duniku izvrnog dunika da isplati potraivanje ili preda stvar izvrnom duniku i zabrana izvrnom
duniku da primi isplatu potraivanja ili primi stvar i da njima raspolae;
4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode raune izvrnog dunika naloi da novana
sredstva u visini obezbeenog potraivanja prenesu u depozit javnog izvritelja;
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upie zabranu otuenja i optereenja akcija izvrnog
dunika i upie zabranu izvrnom duniku da koristi pravo glasa iz akcija i raspolae njime;
6) oduzimanje gotovog novca ili hartija od vrednosti od izvrnog dunika i njihovo polaganje u sudski depozit,
odnosno kod javnog izvritelja

VRSTE PRIVREMENIH MERA ZA OBEZBEENJE NENOVANOG

POTRAIVANJA
Radi obezbeenja nenovanog potraivanja moe da se odredi svaka mera kojom se postie svrha
obezbeenja, a naroito:
1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari koje su predmet potraivanja izvrnog
poverioca i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvrnog dunika i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu ili
drugom licu ili sudskom depozitu;
2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnost koja je predmet potraivanja izvrnog
poverioca, uz upis zabelebe zabrane u katastar nepokretnosti;
3) zabranu izvrnom duniku da preduzima radnje koje mogu naneti tetu izvrnom poveriocu i zabranu da
promeni stvar koja je predmet potraivanja izvrnog poverioca;
4) zabrana duniku izvrnog dunika da preda izvrnom duniku stvar koja je predmet potraivanja izvrnog
poverioca;
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upie zabranu otuenja i optereenja akcija koje su predmet
potraivanja izvrnog poverioca i upie zabranu izvrnom duniku da koristi pravo glasa iz akcija i raspolae
njime;
6) nalog izvrnom duniku da preduzme radnje potrebne da se sauva nepokretnost ili pokretna stvar i sprei
njihova fizika promena, oteenje ili unitenje;
7) privremeno ureenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila opasnost od nasilja ili vee
nenadoknadive tete

2. NACELA IZVRSNOG POSTUPKA

I Naelo dispozicije i naelo sudskog kretanja postupka

Izvrni postupak se pokree predlogom za izvrsenje koji sudu podnosi izvrni poverilac
Postoji mogucnost izvrsnog poverioca da povue potpuno ili delimino predlog za izvrenje
Povlaenje predloga za izvrenje mogue je sve dok 3lice ne stekne kakvo stvarno pravo na predmetu izvrenja
Analogno pravilima o ZPP-u mogue je i odricanje od izvrenja, kao i zakljuenje procesnih ugovora izmeu
stranaka kojim bi se ograniilo vreme ili pak predmeti izvrenja
U dispozitivne procesne radnje spada i mogucnost pobijanja resenja pravnim lekom prigovorom i mogunost
podnosenja predloga za protivizvrenje
Meutim, znaaj dispozitivnih procesnih radnji u IP je mali jer se on odvija po slubenoj dunosti od momenta od
kad je izvrni poverilac podneo predlog za izvrenje
Dakle u izvrsnom postupku vai naelo SUDSKOG KRETANJA POSTUPKA

240
II Naelo obostranog saslusanja stranaka i istrazno naelo
Ovo nacelo vazi ograniceno u IP, kao i u postupku obezbedjenja
Tako predlog za izvrsenje se nikada ne dostavlja izvrsnom duzniku, vec mu se dostavlja samo resenje kojim je
dopusteno izvrsenje ( izuzetak * predlog izvrsnog duznika za protivizvrsenje se dostavlja izvrsnom poveriocu na
izjasnjavanje)
Resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja se samo izvrsnom poveriocu, a ne i izvrsnom duzniku
Prigovor(pravni lek) takodje se ne dostavlja suprotnoj strani na odgovor
III Naelo formalnog legaliteta
Ovo znai da je izvrni sud vezan tzv izvrnom ispravom koja slui kao osnov za izvrenje
On ne moe da preispituje da li je ona zakonita i tana
Naelo formalnog legaliteta ne vai kada je u pitanju izvrenje na osnovu verodostojne isprave, kao ni u
sluajevima kada se izvrenje dozvoljava na osnovu isprava ijem donoenju nije predhodio kognicioni postupak
(npr. ugovor o hipoteci)
IV Naelo srazmere
Javni izvritelj duan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvrenja radi namirenja novanog potraivanja
vodi rauna o srazmeri izmeu visine obaveze izvrnog dunika i sredstva i vrednosti predmeta izvrenja
V Naelo vremenskog redosleda
Naelo vazi u dva smisla:
I- sud je duzan da predmete uzima u rad prema vremenskom redosledu po kojem ih je i primio
II- ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca, oni se namiruju onim redom
kako su vremenski stekli pravo da se iz tog predmeta namire
VI Naelo pismenosti i usmenosti
Sud i javni izvritelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da sasluaju stranku
ili uesnika u postupku izvan roita radi razjanjenja pojedinih pitanja ili izjanjenja o predlogu stranke
Roite se odrava kod zasnivanja zalonog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima po sporazumu
stranaka (l 427-430),
a moe da se odri pri izvrenju odluka u vezi s porodinim odnosima (lan 371 stav 2) i odluivanju o predlogu
za odreivanje privremene mere
Umesto zapisnika o toku roita moe da se saini slubena beleka
Izostanak stranke ili uesnika u postupku s roita ili neodazivanje radi sasluavanja ne spreava sud i javnog
izvritelja da dalje postupaju
VII Naelo hitnosti i rokovi
Izvrni postupak i postupak obezbeenja jesu hitni
U izvrnom postupku i postupku obezbeenja nije dozvoljen zastoj u postupku
Rok u kome su stranke i druga lica duni da po nalogu suda ili javnog izvritelja preduzmu radnje ne moe biti
dui od osam dana, ako ovim zakonom nije odreen drukiji rok
Sud i javni izvritelj duni su da
1. zahtevu
2. ili predlogu
stranke
ili drugog lica
odlue u roku od osam dana
i da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana, ako ovim zakonom nije odreen krai ili dui rok
Nepostupanje sudija u rokovima za donoenje odluka koji su odreeni ovim zakonom predstavlja disciplinski
prekraj sudije
Staranje da se ne povredi pravo na suenje u razumnom roku

241
Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili albi u rokovima koji su odreeni ovim
zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zatitu prava na suenje u razumnom roku
Predsednik suda posebno je duan da pazi na to
VIII Shodna primena ZPP
Na sudski IP shodno se primenjuju odredbe ZPP-a

POSLEDNJA DVA PITANJA IZ VANPARNINOG

POSTUPKA!
9.OSTAVINSKI POSTUPAK (RASPRAVLJANJE
ZAOSTAVTINE)
PREDMET I POKRETANJE POSTUPKA
U postupku raspravljanja zaostavtine (ostavinskom postupku) sud utvruje ko su naslednici umrlog, koja imovina sainjava
njegovu zaostavtinu I koja prava iz zaostavtine pripadaju naslednicima I drugim licima.

Ni o emu drugom se ne moe raspravljati u ovom postupku, jer je on po svojoj prirodi deklaratoran (utvruje se), jer kod
nas zaostavtina prelazi na naslednike u momentu delacije po sili zakona.

Otuda, svako sporno pitanje od kog zavisi neko nasledno pravo se ne utvruje u ostavinskom postupku, ve se o njemu
raspravlja u parninom postupku.

Ostavinski postupak se pokree po slubenoj dunosti im sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglaeno za umrlo.

SUD: NADLENOST I SASTAV

Za raspravljanje zaostavtine je mesno nadlean osnovni sud na ijem je podruju ostavilac u vreme smrti imao prebivalite
odnosno boravite.

Sud sudi u sastavu koji je redovno predvien za sprovoenje vanparninog postupka.

Posebnost se sastoji u tome da sve izjave I predloge u esnika mogu uzimati na zapisnik I sudijski pomonici.

Izuzetak vai jedino za izjavu kojom se potencijalni naslednik odrie od naslea.

Ako takvu izjavu primi na zapisnik sudijski pomonik, tada je takva parnina radnja nitava.

OBEZBEENJE ZAOSTAVTINE
Od momenta smrti ostavioca, pa sve do momenta pravnosnanog okonanja ostavinskog postupka mogue je das u stvari
koje ine zaostavtinu fiziki neobezbeene, tj. da su podlone unitenju, kvarenju I sl.

Takoe, mogue je da se neke od njih nalaze u dravini nekih od naslednika ili legatara, treih lica, meu kojima postoji
spor o kakvom n aslednom ili drugom pravu na predmetima koji ine zaostavtinu.

U takvim situacijama da bi se zaostavtina faktiki obezbedila od propasti, ali I da bi se sauvao drutveni mir, neophodno je
da sud intervenie I donese mere radi obezbeenja zaostavtine

Moemo razlikovati

1. mere koje se preduzimaju radi obezbeenja zaostavtine I

2. privremene mere u smislu ZIO kojima se obezbeuju prava naslednika I legatara.

242
 MERE OSTAVINSKOG SUDA
Sud moe da odredi MERE ZA OBEZBEENJE ZAOSTAVTINE u toku celog postupka.

Njih odreuje ostavinski sud bilo po slubenoj dunosti ili na predlog ovlaenih lica ili javni belenik samo po predlogu
ovlaenih lica.

Sud moe izrei sledee mere za obezbeenje zaostavtine:

1. popis I procena zaostavtine

2. predaja zaostavtine na uvanje
3. postavljanje privremenog staraoca zaostavtine
4. odvajanje zaostavtine od imovine naslednka (separatio bonorum)

Tako, po slubenoj dunosti ostavinski sud e odrediti popis I procenu zaostavtine kada se ne zna za naslednike ili njihovo
boravite, kada zaostavtinu treba da nasledi RS I sl.

S druge strane, pak sud donosi odluku o popisu I proceni zaostavtine kada to zahtevaju legatari, naslednici ili poverioci
preminulog.

Javni belenik odreuje I mere za obezbeenje zaostavtine, po pravilu, samo na osnovu odluke suda.
Van toga, javni belenik, koji je sainio smrtovnicu, popisuje I procenjuje zaostavtinu na zahtev naslednika I legatara.

U ovom sluaju odluka suda nije potrebna.

Svaki uesnik u postupku popisa I procene zaostavtine moe da podnese prigovor, I to u roku od 8 dana od kada je primio
zapisnik o popisu I proceni.

Prigovor se podnosi iskljuivo sudu.

Ako su reenjem odreene mere za obezbeenje zaostavtine, sud moe u reenju da odredi da alba ne zadrava
izvrenje, ako usled odlaganja nastalog ulaganjem albe postoji opasnost da se izvrenje tih mera osujeti.

PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEENJE ZAOSTAVTINE

Privremene mere za obezbeenje zaostavtine moe da odredi ostavinski sud, svaki drugi sud na ijem podruju se nalaze
predmeti koji ine zaostavtinu, kao I javni belenik.
Prilikom odreenja privremenih mera, ostavinski sud ima uvek poslednju re.
Jer on moe da ili izmeni ili stavi van snage svaku privremenu meru koju je doneo drugi sud ili javni belenik.

Privremene mere za obezbeenje zaostavtine su sledee:

1. popis I procena zaostavtine

2. predaja zaostavtine na uvanje
3. peaenje ostavioevog stana I drugih njegovih prostorija
4. svaka druga privremena mera koja moe da se izrekne u skaldu sa odredbama ZIO radi obezbeenja novanih ili
nenovanih potraivanja

Ostavinski sud je jedini koji moe da odredi prestanak mere peaenja prostorija, tj. skidanje peata sa ostavioevih
prostorija.

Zbog prirode okolnosti koje nalau od odreenje privremenih mera, privremen mere za obezbeenje zaostavtine se uvek
odreuju EX OFFICIO.

Jer radi se o merama koje se preduzimaju kada su naslednici nepoznati ili odsutni ili kada niti jedan od njih, koji je prisutan,
nije sposoban da upravlja zaostavtinom, a nema zakonskog zastupnika.

Zaostavtina se privremeno obezbeuje tako to se predaje na uvanje pouzdanom licu.

Pravilo je da se gotov novac, tedne knjiice I druge vane isprave predaju na uvanje sudu ili javnom beleniku na ijem se
podruju nalazi imovina.

Taj sud I javni belenik su duni da obaveste ostavinski sud o svim merama koje su preduzeli radi obezbeenja
zaostavtine.

243
Sud u ostavinskom postupku moe da donese I privremene mere obezbeenja prava naslednika ili legatara u smislu ZIO:

Naime ako je pravo naslednika ili legatara

1. odloeno zbog nedospelosti vremena
2. ili je ogranieno na izvesno vreme,
3. ili je odloeno zbog neispunjenja uslova
4. ili je zavisno od raskidnog uslova,

sud e po predlogu naslednika ili legatara da odredi privremene mere za obezbeenje dela zaostavtine takvog naslednika,
odnosno legatara.
Ali ostavilac moe u testament da odredi I drugaije.

PRIVREMENI STARALAC ZAOSTAVTINE

Sud ga moe odrediti radi zatite interese naslednika I ouvanja nasledne mase.
Pre njegovog postavljanja sud e zatraiti miljenje u pogledu linosti staraoca od lica pozvanih na naslee.

Obino se za privremenog staraoca zaostavtine postavlja advokat koji zastupa naslednike.

Privremeni staralac zaostavtine se postavlja, po pravilu, kada su naslednici nepoznati, te kada je nepoznato njihovo
prebilavite, ali I u drugim opravdanim sluajevima.

Privremeni staralac zaostavtine ima procesni poloaj poloaj stranke po dunosti.

Celishodno je da sud postavi privremenog staraoca zaostavtine kada ujedno odredi I mere radi obezbeenja zaostavtine
u sluaju kada poverioci ostavioca imaju pravo na SEPARATIO BONORUM.

Tada se zaostavtina odvaja od line imovine naslednika.

Poverioci naslednika ne mogu da se naplate iz zaostavtine, pre n ego to se iz nje naplate ostavioevi poverioci.

POSTUPAK RASPRAVLJANJA ZAOSTAVTINE

Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza.

1. Prvu ini pripremanje raspravljanja zaostavtine,

2. drugu popis I procena zaostavtine,
3. treu, postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice,
4. etvrtu raspravljanje zaostavtine
5. I petu donoenje reenja o nasleivanju.

PRIPREMANJE RASPRAVLJANJA ZAOSTAVTINE

Da bi se pripremilo raspravljanje zaostavtine, neophodno je da se utvrdi

1. da je ostavilac preminuo,
2. te da se utvrdi da li je iza sebe ostavio imovinu
3. koji je njen sastav I vrednost,
4. da li postoji zavetanje,
5. da li je ostavilac imao naslednike I sl.

Jer, mogue je da sud ve neposredno nakon smrti ostavioca preduzme m ere kako bi obezbedio zaostavtinu.

i. SMRTOVNICA
Kada neko lice premine ili bude proglaeno za umrlo, matiar je duan da tu injenicu upie u
ma;ine knjige

Istovremeno on je duan da ostavinskom sudu dostavi izvod iz MKU u roku od 30 dana na kon to je
izvrio upis u matine knjige

Kada primi izvod iz MKU, ostavinski sud donosi reenje kojim poverava javnom beleniku da saini
smrtovnicu.

Smrtovnica je javna isprava sa sadrinom koju Zakon izriito regulie.

244
 U nju se unose podaci o
- samom ostaviocu,
- njegovom branom drugu I deci I drugim potencijalnim naslednicima (nasciturus),
- eventualnom testament,
- ugovoru o doivotnom izdravanju,
- kao I ostalim pravnim poslovima ostavioca koji su od uticaja na raspodelu zaostavtine.

Takoe smrtovnica sadri I podatke o imovini ostavioca, naroito nepokretnoj.

Javni belenik je duan da podatke koje predvia zakon pribavi po slubenoj dunosti.

Po pravilu podatke dobija od srodnika preminulog I slino.

Ipak ako on nije u mogunosti da to uini, sastavlja nepotpunu smrtovnicu (sa onim podacima do
kojih je doao) I dostavlja je sudu.

Vano je da sudu saopti I podatke koji bi pomogli sudu da pronae naslednike.

Kada je smrtovnica nepotupan, sud je sam sastavlja.

To obino ini pomono sudsko osoblje.

Smrtovnica se sastavlja I kada ostavilac iza sebe njie ostavio nikakvu imovinu.

ii. POPIS I PROCENA IMOVINE OSTAVIOCA

Podaci o imovini ostavioca sadrani u smrtovnici esto nisu pouzdani.

Jer prilikom prikupljanja podataka, matiar se prvenstveno oslanja na iskaze srodnika ostavioca I
lica sa kojima je on iveo.

Meutim podaci sadrani u smrtovnici nisu od presudnog znaaja za deobu zaostavtine jer
svakako e se naslednici potruditi da tokom ostavinskog postupka pribave sve isprave I ostale
dokaze koji se odnose na pojedine predmete koji spadaju u imovinu ostavioca.

Isti interes imaju I ostavioevi poverioci.

Popis I procenu zaostavtine vri javni belenik na osnovu odluke suda.

ovo je obavezna procesna radnja u ostavinskom postupku.

Popis I procena zaostavtine takoe mogu da se obave I u okviru odreenja mera za obezbeenje
zaostavtine.

Inae sam popis s eodnosi na imvoinu koja je bila U POSEDU ostavioca u momentu njegove smrti.

Dakle popisuju se I one stvari za koje se tvrdi DA NISU U SVOJINI ostavioca.

Takoe popisuje se I imovina koja je VLASNITVO OSTAVIOCA, ali se NALAZI U POSEDU
DRUGOG LICA.

U zapisnik o popisu posebno se oznaava vrednost pojedinih nepokretnih I pokretnih stvari koje
iene imovinu ostavioca.

Popis I procena se vre u prisustvu dva punoletna graanina, a kada je to potrebno I uz uee
vetaka.

Popisu moe da prisustvuje svako zainteresovano lice.

najee e to biti naslednici, legatari, poverioci ostavioca I sl.

Javni belenik je duan da dostavi zapisnik o popisu I proceni svakom uensiku u ostavinskom
postupku.

Oni mogu da podnesu prigovor ostavinskom sudu o popisu Ili proceni.

On nema znaaj pravnog leka, ve samo otvara mogunost sudu da odredi drugog javnog
belenika ili sudijskog pomonika koji bi ponovo procenio imovinu.

245
 iii. ZATITA PRAVA NASCITURUSA
Ostavinski sud ve iz smrtovnice saznaje da li se oekuje roenje deteta ostavioca.
O tome sud obavetava organ starateljstva koji neroenom detetu postavlja staraoca.
Staralac moe da bude I roditelj deteta.

PROGLAENJE TESTAMENTA
Podaci o tome da li je ostavilac raspolagao svojom imovinom testamentom (bilo pismenim bilo usmenim) nalaze se
ve u smrtovnici.

Tada javni belenik dostavlja testament ostavinskom sudu uz smrtovnicu.

Proglaenje testamenta vri ostavinski ili drugi stvarno nadlean sud kod koga se testament nae ili kome bude
podnesen.

Testament se proglaava dvojako, u zavisnosti od toga da li se radi o pismenom ili usmenom testamentu:
- ako je ostavilac sainio PISANI TESTAMENT, tada sud otvara testament I ita ga u prisustvu dva punoletna
svedoka koji mogu da budu I naslednici.

O tome se sastavlja zapisnik.

Proglaenju testametna mogu da prisustvuju naslednici, legatari ali I sva druga zainteresovana lica.

Oni mogu da zahteavju prepis testamenta.

Kada je sudija proitao testament, ita I zapisnik o njegovom proglaenju I na zapisnik stavlja potvrdu o proglaenju.
Za proglaenje testamenta nije bitno da li je on punovaan ili ne.

Takoe nevano je koliko je testamenta sainio ostavilac.

Ako ih ima vie, svaki od njih se posebno proglaava.

Gore izneta pravila za proglaenje pismenog testamenta vae I u sluaju kada je ostavilac kazao USMENI
TESTAMENT, a testamentarni svedoci su o tome sainili I potpisali ispravu.

Ali kada isprave o usmenom testament nema, tada sudija sasluava ponaosob testamentarne svedoke.
Sasluanje se naroito odnosi na okolnosti od kojih zavisi punovanost testamenta

Sasluaje svedoka moe da se obavi pod zakletvom I na roitu.

Nakon toga sudija sainjava zapisnik I proglaava testament na nain koji vai za pismeni testament.

Posebna pravila vae za proglaenje pismenog testamenta kojio je nestao ili je uniten nezavisno od ostavioeve
volje.

Testament se smatra nestalim samo ako testator nije znao za njegov nestanak.
U suprotnom, smatra se da je testament opozvao.

U sluaju nestalog ili unitenog testamenta, ostavinski sud sasluava sva zainteresovana lica o postojanju
testamenta, o obliku u kome je bio sastavljen, o nainu njegovog nastanka, sadrini, te o okolnostima pod kojima je
nestao ili je uniten.

O tim okolnostima sud moe I da izvodi dokaze po predlogu zainteresovanih lica.

kada se sud uveri o postojanju I sadrini testamenta, proglaava zapisnik po odredbama koje vae za pismeni
testament.

Proglaenje nestalog ili unitenog testamenta je mogue samo ako izmeu zainteresovanih lica nema spora o
postojanju testamenta niti spora o njegovom obliku ili sadrini.
U suprotnom, testament ne moe da se proglasi, ve se uesnici u postupku upuuju na parnicu.

Ako meu zainteresovanim licima ima I takvih koji nisu sposobni da se sami staraju o svojim poslovima, njihova
izjava volje proizvodi dejstva samo uz saglasnost organa starateljstva.

Prilikom proglaenja nestalgo ili unitenog testamenta mogue su zloupotrebe, naroito ako bi zaostavtina bila bez
naslednika.

246
U tom sluaju saglasnost testamentarnih naslednika o postojanju, obliku I sadrini testamenta proizvodi dejstva
samo ako se sa tim saglasi I javni pravobranilac.

Kod nas testator retko odreuje izvrioca testamenta.

Ali ako je to u testament uinio, sud je duan da izvrioca testamenta pozovae kako bi se ovaj izjasnio da li se prima
te dunosti.

RASPRAVLJANJE ZAOSTAVTINE
Sud je duan da u ostavinskom postupku raspravi sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, a naroito o pravu na
naslee, veliini naslednih delova, kao I o pravu na legat.

Zaostavtina se raspravlja na roitu na kome sud od svih zainteresovanih lica uzima izjave.
Sud poziva na roite za raspravljanje zaostavtine sva zainteresovana lica.

Npr. ako je ostavilac ostavio testament sud uprkos tome na roite poziva I zakonske naslednike, kao I izvrioca
testamenta, ako je ovaj postavljen.

Dostavljanje se vri lino.

Najvaniji deo poziva se odnosi na pouku uesnicima o mogunosti davanja naslednikih izjava, posledicama
izostanka sa roita I sl.

Testamentarni ili zakonski naslednici ostavioca su duni da na roitu daju nasledniku izjavu, bilo pozitivnu bilo
negativnu.

Pozitivna znai da se naslednika prima naslea, a negativna da se odrie od naslea.

Pozitivna naslednika izjava je dvostruko funkcionalna parnina radnja kojom naslednik prihvata da bude univerzalni
sukcesor ostavioca.

247
 NASLEDNOPRAVNI SPOROVI
b. SPOROVI IZMEU NASLEDNIKA
c. SPOROVI O PRAVU NA LEGAT

REENJE O NASLEIVANJU
ZAOSTAVTINA BEZ NASLEDNIKA
NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI POSLE PRAVNOSNANOSTI REENJA O NASLEIVANJU
d. NAKNADNO PRONAENA IMOVINA
e. NAKNADNO PRONAEN TESTAMENT
f. NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI MATERIJALNOPRAVNIH UESNIKA

PRAVNI LEKOVI U OSTAVINSKOM POSTUPKU

OBUSTAVA OSTAVINSKOG POSTUPKA

10.POSTUPAK ZA NAKNADU EKSPROPRISANE

NEPOKRETNOSTI

1. PREDMET POSTUPKA

2. POSTUPAK

3. REENJE O NAKNADI

248