Суд РС ће се

1) огласити EX OFFICIO ненадлежним,

2) укинуће спроведене радње
3) и одбацити тужбу, Pag
уколико у току поступка утврди да НИЈЕ НАДЛЕЖАН ЗА СУЂЕЊЕ У СПОРУ СА МЕЂУНАРОДНИМ ЕЛЕМЕНТОМ. e|1
У литератури се у оваквом случају говори о тзв. АПСОЛУТНОЈ НЕНАДЛЕЖНОСТИ суда у РС.
Такође у вези са тим, члан 26. ЗПП прописује да у погледу надлежности домаћих судова
 за суђење странцима који уживају право имунитета у РС
 и за суђење страним државама
 и међународним организацијама важе ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

Из ових одредби може се закључити да наше право познаје заправо ДВЕ НЕГАТИВНЕ ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ:
1) апсолутну ненадлежност ПРАВОСУЂА РС
2) и ненадлежност СУДОВА РС.
1) Прва је одређена ПРАВИЛИМА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА,
2) а друга СВИМ ДРУГИМ ИЗВОРИМА МГПП.

Правилима о апсолутној ненадлежности ДОМАЋЕГ ПРАВОСУЂА се уређује да ли је суд у РС спречен ПРАВИЛИМА МЈП да одлучује у одређеној правној ствари.
С друге стране, пак, правила о директној међународној надлежности СУДОВА У РС одређују ДА ЛИ у одређеној правној ствари МОЖЕ ПРЕД НАШИМ СУДОМ да
се захтева СУДСКА ЗАШТИТА.
1) Када домаћи суд утврди да је директно међународно надлежан,
2) тада одлучује о томе да ли постоји апсолутна надлежност судова РС.
3. ИЗВОРИ
Овде треба имати у виду и раније наведене Конвенције ОУН о имунитетима
а) МЕЂУНАРОДНИ СПОРАЗУМИ и привилегијама
- Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. Године  органа ОУН,
- Бечка конвенција о конзуларним односима из 1963. Године  специјализованих међународних агенција
- Европска конвенција о имунитету државе из 1972. Године  и међународних организација.
б) ДОМАЋИ ИЗВОРИ
Члан 26. ЗПП који упућује на примену МЕЂУНАРОДНОГ ОБИЧАЈНОГ ПРАВА

4. ГРАНИЦЕ КОЈЕ ПОСТАВЉА МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО

МЈП забрањује државама да врше ФУНКЦИЈУ ПРАВОСУЂА изван државних граница (ПРИНЦИП ТЕРИТОРИЈАЛИТЕТА).
С тога ДОМАЋИ СУД НЕ МОЖЕ да врши ПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ, као што су то
 извођење доказа,
 достављање писмена учесницима у поступку У ИНОСТРАНСТВУ.
Овде су домаћи судови упућени на ТЗВ. МЕЂУНАРОДНУ ПРАВНУ ПОМОЋ.
Такође, МЈП намеће државама извесна ограничења у погледу вршења функције
правосуђа и у домаћој земљи.
Постоје три врсте ограничења које МЈП намеће вршењу правосудне функције:
1) имунитет
2) изузеће од јурисдикције
3) и екстериторијалност.
 1) ИМУНИТЕТ – вршење прерогатива државе над другом државом је неспојивом са принципом суверене једнакости и независности држава.
На томе се темељи и ПРИНЦИП ИМУНИТЕТА СТРАНЕ ДРЖАВЕ који обухвата три аспекта:
а) легислативни имунитет: закони једне државе не важе на територији друге државе
б) судски имунитет: страна држава не може да буде подвргнута домаћем правосуђу
в) извршни имунитет: над имовином стране државе не може да се води извршни поступак Pag
e|2
I. Све до окончања Другог Светског рата владала је теорија о тзв. АПСОЛУТНОМ ИМУНИТЕТУ стране државе.
II. данас у свету влада теорија тзв. РЕЛАТИВНОГ, односно ОГРАНИЧЕНОГ ИМУНИТЕТА стране државе.

1) СТРАНОЈ ДРЖАВИ се ИМУНИТЕТ ПРИЗНАЈЕ само у случајевима када она предузима ПРАВНЕ РАДЊЕ које СПАДАЈУ У СУВЕРЕНЕ ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ.
2) Супротно, ЗА ПРАВНЕ РАДЊЕ И ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ које држава предузима, КАО СУБЈЕКТ ПРИВАТНОГ ПРАВА, страној држави се НЕЋЕ ПРИЗНАТИ
СУДСКИ ИМУНИТЕТ.

ИМУНИТЕТ СТРАНЕ ДРЖАВЕ је доведен у питање и када ОНА ДЕЛА EX IURE IMPERII.
Тако, тенденција је да се СТРАНОЈ ДРЖАВИ НЕ ПРИЗНА ИМУНИТЕТ У ПАРНИЦАМА које се воде за накнаду штете због тога што њени органи
 крше основна људска права (право на живот),
 чине ратне злочине
 или злочине против човечности (стрељање цивила и сл.).
За разграничење ACTA EX IURE IMPERII И EX IURE GESTIONIS је одлучујућа ПРАВНА ПРИРОДА ПРАВНОГ ПОСЛА:
дакле, одлучујуће је
I. да ли држава наступа у правном промету као приватноправни субјект,
II. или је акт који је предузела израз суверених ингеренција државе.
Ако не постоје изричита мерила МЈП,разграничење на правне послове EX IURE IMPERII и EX IURE GESTIONIS врши се према LEX FORI
ПРИМЕР:
Европски конзорцијум гради брану у Ираку. Уговор је закључен са државом Ирак.
За оцену да ли се ради о послу EX IURE GESTIONIS, потпуно је небитно што држава Ирак тежи да извршењем овог правног посла
обезбеди воду за пиће становништву или да реши енергетска питања.
Посао је EX IURE GESTIONIS, јер се ради о уговору, дакле, правном послу приватног права.

На основу ТЕОРИЈЕ О ОГРАНИЧЕНОМ, РЕЛАТИВНОМ ИМУНИТЕТУ стране државе сачињена је и Европска конвенција о имунитету државе усвојена у Базелу
1972. године.Бивша СФРЈ није ратификовала ову Конвенцију.

Међутим, како Конвенција садржи ОПШТЕ ПРИХВАЋЕНА КОДИФИКОВАНА ПРАВИЛА МЈП О ИМУНИТЕТУ ДРЖАВЕ,
њена правна правила могу да се користе и У ДОМАЋОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ као ДЕО МЕЂУНАРОДНОГ ОБИЧАЈНОГ ПРАВА.

Конвенција полази од премисе да СТРАНА ДРЖАВА УЖИВА ЈУРИСДИКЦИОНИ ИМУНИТЕТ, али од тог правила постоје важни изузеци.
I. Тако СТРАНА ДРЖАВА НЕ УЖИВА ИМУНИТЕТ у стварноправним споровима који се тичу некретнина које се налазе у ДРЖАВИ ПРИЈЕМА.
II. Такође, предузећа која су у већинском власништву државе
(тзв. државна предузећа) у принципу НЕ УЖИВАЈУ ЈУРИСДИКЦИОНИ ИМУНИТЕТ.

Мерило за одрицање, односно признавање имунитета ДРЖАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА је ФУНКЦИЈА ДРЖАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА.
Ако оно врши ПРЕРОГАТИВЕ СУВЕРЕНЕ ВЛАСТИ тада и државно предузеће МОЖЕ ДА УЖИВА ИМУНИТЕТ,једнако КАО И СТРАНА ДРЖАВА.

Најзад, можда и најважнији изузетак се тиче тзв. ДИРЕКТНЕ КЛАУЗУЛЕ – ако ДРЖАВА учини ДЕЛИКТ на територији ДРЖАВЕ ФОРУМА,
НЕЋЕ МОЋИ да се позива на ЈУРИСДИКЦИОНИ ИМУНИТЕТ.
Од ЈУРИСДИКЦИОНОГ ИМУНИТЕТА разликујемо и ТЗВ. ИЗВРШНИ ИМУНИТЕТ.
Он је АПСОЛУТАН.

НАД ИМОВИНОМ СТРАНЕ ДРЖАВЕ не може се одредити

I. извршење
II. или пак, мере обезбеђења,
 осим у случају ако би се сама страна држава изричито одрекла извршног имунитета, Pag
 или пак уколико би извршење на имовини стране државе одредило Министарство правде. e|3
У овом последњем случају извршење би могло да се допусти само у виду РЕТОРЗИОНЕ МЕРЕ према страној држави.
2) ИЗУЗЕЋЕ ОД ЈУРИСДИКЦИЈЕ – обухвата и нека физичка лица која обављају дипломатске и конзуларне функције.
ОВА ЛИЦА држава НЕ МОЖЕ ДА ПОДВРГНЕ СВОМ ПРАВОСУЂУ.
Изузеће од јурисдикције дипломаских и конзуларних представника регулисано је
1. у Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. Године
2. и Бечкој конвенцији о конзуларним односима из 1963. Године.
Pag
Изузеће од јурисдикције
 страних државника, e|4
 председника држава,
 председника влада
 и министара регулисано је МЕЂУНАРОДНИМ ОБИЧАЈНИМ ПРАВОМ.

Важно је истаћи да се норме ових Конвенција примењују и у односу на државе нечланице .

Према одредбама Бечких Конвенција разликујемо
1. ПЕРСОНАЛНО изузеће
2. и изузеће од јурисдикције ПО ФУНКЦИЈИ.

1. ПЕРСОНАЛНО ИЗУЗЕЋЕ од јурисдикције регулисано је у Бечкој ИЗУЗЕЋЕ ОД ЈУРИСДИКЦИЈЕ ПО ФУНКЦИЈИ уживају

конвенцији о дипломатским односима.
Од ЈУРИСДИКЦИЈЕ СУДОВА ДРЖАВЕ ПРИЈЕМА изузете су стране дипломате КОНЗУЛАРНИ ПРЕДСТАВНИЦИ.
у Дакле, њихов имунитет је УЖИ ОД ЛИЧНОГ ИМУНИТЕТА.
 кривичноправним
 и грађанскоправним стварима и споровима, Они НЕ ПОДЛЕЖУ ЈУРИСДИКЦИЈИ СУДОВА ЗЕМЉЕ ПРИЈЕМА само уколико
и то у вези са њиховим је реч о обављању послова и радњи које се тичу ЊИХОВИХ СЛУЖБЕНИХ
 службеним ФУНКЦИЈА.
 и приватним актима.
Конзуларни представник неће изричито уживати имунитет у следећим
случајевима:
ИЗУЗЕЋЕ ОД ЈУРИСДИКЦИЈЕ не важи једино у три случаја, када страни
дипломата у земљи пријема предузима какав приватноправни акт: а) у ПОСТУПКУ покренутом НА ОСНОВУ УГОВОРА КОЈИ ЈЕ ЗАКЉУЧИО, када
било изричито било прећутно не наступа као представник државе именовања
а) у поступку покренутом поводом СТВАРНОПРАВНЕ ТУЖБЕ која се односи на
НЕПОКРЕТНОСТ У ДРЖАВИ ПРИЈЕМА, осим ако страни дипломатски б) у ПОСТУПКУ КОЈЕ ЈЕ ПОКРЕНУЛО ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ
представник ПРОИЗИШЛЕ ИЗ НЕЗГОДЕ коју је у држави пријема проузорковало
 поседује некретнину у питању за рачун државе коју  возило,
представља,  брод
 а некретнина се користи за потребе стране дипломатске  или ваздухоплов државе отпослања
мисије
в) у ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУТ У ВЕЗИ СА ПРИВАТНИМ ПОСЛОВИМА
б) у поступку који се ОДНОСИ НА НАСЛЕЂЕ у којем се ДИПЛОМАТСКИ ЛУКРАТИВНОГ КАРАКТЕРА које конзуларни представник обавља у земљи
ПРЕДСТАВНИК појављује као пријема.
 извршилац тестамента,
 управитељ заоставштине, 1. ИМУНИТЕТ ОД ЈУРИСДИКЦИЈЕ ДАТ ПО ФУНКЦИЈИ остаје заувек , чак и
 наследник, када лице престане да обавља дипломатску активност
 легатар, (случај Аугуста Пиночеа, бившег чилеанског диктатора пред Енглеским судовима),
и то као приватно лице, (а не дела у име и за рачун државе која га је
акредитовала). 2. док је ЛИЧНИ ИМУНИТЕТ временски ограничен само за период за који се
дипломатска функција врши.
в) у поступку који се односи на ПРОФЕСИОНАЛНУ И ТРГОВАЧКУ ДЕЛАТНОСТ Њихов имунитет се протеже се само на радње и послове које су преузете у
коју ДИПЛОМАТСКИ ПРЕДСТАВНИК ВРШИ у држави у којој је акредитован, а оквиру њихових службених функција.
коју врши ВАН СВОЈИХ ДИПЛОМАТСКИХ ФУНКЦИЈА.
Такође њихово персонално изузеће од јурисдикције отпада,
 ако се ради о држављанима државе пријема,
ИЗУЗЕЋЕ се односи  те ако је њихов домицил у држави пријема.
 како на КОГНИЦИОНИ ПОСТУПАК пред Pag
судовима
 тако и на ИЗВРШНИ ПОСТУПАК. e|5

Међутим ово изузеће се не односи на ПРАВОСУЂЕ ДРЖАВЕ ОТПОСЛАЊА

и важи само дотле ДОК ТРАЈЕ ДИПЛОМАТСКА ФУНКЦИЈА.

Изузеће од јурисдикције се односи и на ЧЛАНОВЕ ДОМАЋИНСТВА СТРАНОГ

ДИПЛОМАТЕ, осим уколико они нису држављани државе пријема.

Такође,
1. чланови
 административног,
 техничког и
 помоћног особља дипломатског представништва,
2. као и чланови њихових породица ( не важи за помоћно особље)

уживају НЕОГРАНИЧЕНО ИЗУЗЕЋЕ ОД (ПЕРСОНАЛНЕ) ЈУРИСДИКЦИЈЕ.

Сва ова лица, међутим, изузета су од кривичног правосуђа државе пријема.
3) ЕКСТЕРИТОРИЈАЛНОСТ – значи НЕПОВРЕДИВОСТ ОДРЕЂЕНИХ ПРЕДМЕТА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ДОМАЋЕ ДРЖАВЕ – државе
пријема, при чему су ови предмети ИЗУЗЕТИ ИЗ ЈУРИСДИКЦИЈЕ СУДОВА ДРЖАВЕ на чијој ТЕРИТОРИЈИ СЕ НАЛАЗЕ.
Неповредиве су
1. зграде страних амбасада, конзулата,
2. архиве страних амбасада и конзулата,
3. службена кореспонденција страних амбасада и конзуларних представништва, Pag
4. службена пошта страних амбасада и страних дипломатских представништва. e|6

ИНСТИТУТ ЕКСТЕРИТОРИЈАЛИТЕТА има за циљ да омогући несметан рад страног дипломатског представништва.
На земљишту на коме се налази зграда страног дипломатског представништва забрањено је предузимати било какве акте који се тичу вршења судске функције државе
пријема, осим уколико то не одобри шеф дипломатске мисије.

ПРИМЕР:
Лице К, држављанин Србије је баштован у амбасади државе Х где и живи.
Предузеће П подноси тужбу надлежном суду у Београду ради плаћања купопродајне цене.
К не ужива персонални имунитет у складу са одредбама Бечке конвенције али ужива привилегију неповредивости зграде стране амбасаде.
Због тога, ако шеф дипломатске мисије другачије не одобри, суд мора да достави тужбу К у згради амбасаде дипломатским путем.
 5. ОДРИЦАЊЕ ОД ИМУНИТЕТА
ПРАВНИ СУБЈЕКТИ КОЈИ УЖИВАЈУ ИМУНИТЕТ могу вољно да се ОДРЕКНУ ОВЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ.
За одрицање које дају дипломатски представници У ИМЕ И ЗА РАЧУН ДРЖАВЕ, неопходна је и ИЗРИЧИТА ИЗЈАВА ДРЖАВЕ ОТПОСЛАЊА.

Одрицање од имунитета могуће је изјавити већ у УГОВОРУ КОЈИ ЗАКЉУЧУЈЕ ДРЖАВА. Pag
У самом уговору може да се одреди и ОБИМ ИМУНИТЕТА КОЈЕГ СЕ ДРЖАВА ОДРИЧЕ. e|7
Међутим, ОДРИЦАЊЕ ОД ЈУРИСДИКЦИОНОГ ИМУНИТЕТА не простире се аутоматски и на ИЗВРШНИ ИМУНИТЕТ.
ЗА ОДРИЦАЊЕ ОД ИЗВРШНОГ ИМУНИТЕТА потребна је ПОСЕБНА ИЗРИЧИТА ИЗЈАВА.

Ван домена примене Бечких конвенција, могуће је ОДРИЦАЊЕ ОД ИМУНИТЕТА и КОНКЛУДЕНТНИМ РАДЊАМА.
Конклудентно одрицање од имунитета значи упуштање у расправу у главној ствари без позивања на ову привилегију.
Ако држава наступи
1. као тужилац у парничном поступку,
2. или пак као умешач тада се претпоставља да се одрекла имунитета,
и то не само
o у погледу предмета спора по тужбеном захтеву,
o већ и по предмету спора који се тиче конексне противтужбе против државе.
- Међународна надлежност одређује када ће
- у једном спору Pag
- или другој правној ствари (СА ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ) бити надлежан ДОМАЋИ СУД. e|8
- спор мора да исказује ИЗВЕСТАН КОНТАКТ са СУВЕРЕНИТЕТОМ домаће државе (да би се успоставила оваква надлежност).

Често долази до:

1. ПОЗИТИВНОГ СУКОБА НАДЛЕЖНОСТИ (судови у две државе се оглашавају међународно надлежним)
2. НЕГАТИВНОГ СУКОБА НАДЛЕЖНОСТИ (ниједан суд било које државе се не оглашава надлежним)

(зато што свака држава САМА ОДРЕЂУЈЕ када ће њени судови бити ДИРЕКТНО МЕЂУНАРОДНО НАДЛЕЖНИ,
а истовремено не постоји НАДНАЦИОНАЛНО УРЕЂЕЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ судова суверених држава

1. ДИРЕКТНА И ИНДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ

МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ врши две функције:
1) одређује КАДА и ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА ће судови у Србији (и други државни органи) БИТИ НАДЛЕЖНИ да одлучују у Г.С.с.Е.И
2) одређење КРИТЕРИЈУМА по коме ће ДОМАЋИ СУДОВИ да ПРИЗНАЈУ и ИЗВРШАВАЈУ стране судске одлуке.

ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ – је аспект МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ који се односи на то да свака држава може да одреди само случајеве у којима
су њени судови ДУЖНИ да се ОГЛАСЕ НАДЛЕЖНИМ да одлучују у Г.С.с.Е.И
ИНДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ – се односи на то да ДОМАЋИ СУД (приликом признања и извршења стране судске одлуке) ИСПИТУЈЕ (са становишта
свог права) ДА ЛИ ЈЕ суд државе који је донео одлуку МОГАО ДА БУДЕ НАДЛЕЖАН да одлучује у датој правној ствари?

2. ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ И МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ

Обе врше РАЗГРАНИЧЕЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ СУДОВА (по ТЕРИТОРИЈАЛНОМ принципу)
Једино што:
1. МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ – то чини између СУДОВА РАЗЛИЧИТИХ ДРЖАВА
2. а МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ – то чини између СУДОВА у оквиру ЈЕДНОГ ИСТОГ ПРАВНОГ ПОРЕТКА!

Ако НЕ ПОСТОЈИ директна међународна надлежност СУДОВА РС, питање одређења МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ неће се ни поставити!
Постојање оба су ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ за мериторно одлучивање!
a) Прво се испитује да ли постоји ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ (суд РС на ово пази по службеној дужности – од момента подношења тужбе
Ако утврди да није директно међународно надлежан, суд РС па до правноснажног окончања
одбацује тужбу поступка)
и обуставља поступак
b) Што се тиче МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ – суд о њеном постојању НЕ ВОДИ РАЧУНА по службеној дужности!
I. Ако се повреде правила о постојању или непостојању ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ. – то су увек БИТНЕ ПОВРЕДЕ одредаба ЗПП!
II. А повреда правила о постојању МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ – није битна повреда одредаба ЗПП.

Норме које се користе ЗА ОДРЕЂЕЊЕ МЕСНЕ НАДЛЕЖНОСТИ могу да се користе и као КРИТЕРИЈУМИ за успостављање ДИР. МЕЂУНАР. НАДЛЕЖНОСТИ. судова РС.
Али ЗМПП садржи исцрпна правила о ДИРЕКТНОЈ МЕЂУНАРОДНОЈ НАДЛЕЖНОСТИ судова РС (тако да је значај горње норме незнатан)
 3. ОПШТА, ПОСЕБНА И ЕГЗОРБИТАНТНА НАДЛЕЖНОСТ
Критеријум за поделу ЈЕ ПРЕДМЕТ СПОРА.
1. ОПШТА – тзв. ОПШТИ ФОРУМ – када су за њу
испуњени критеријуми, тада су судови у ДРЖАВИ
ОПШТЕГ ФОРУМА надлежни ЗА СВЕ ВРСТЕ
СПОРОВА
(без обзира на њихов ПРЕДМЕТ (RATIONE
MATERIAE).
Oвај форум се успоставља према оној ДРЖАВИ у којој
се НАЛАЗИ:
- пребивалиште
- одн. седиште ТУЖЕНОГ
(ACTOR SEQUITOR FORUM REI).
2. ПОСЕБНА – се успоставља само за ОДРЕЂЕНЕ
ВРСТЕ СПОРОВА (критеријум је ПРЕДМЕТ СПОРА).
И овде се приликом установљења КРИТЕРИЈУМА
води рачуна о МПП интересима странака.
Нпр. успоставља се ПОСЕБНА Д.М.Н. (ПОСЕБАН
ФОРУМ) за:
- патернитетске и матернитетске спорове
-или спорове који се тичу законских издржавања
(и то према критеријумима који су ДРУГАЧИЈИ
ОД ОНИХ КОЈИ ВАЖЕ за успостављање ОПШТЕГ
ФОРУМА!)
3. И ЕГЗОРБИТАНТНА надлежност тј. ФОРУМ –
овде се Д.М.Н. својих судова успоставља ПО
КРИТЕРИЈУМИМА КОЈИ НИСУ ОПШТЕ Pag
ПРИХВАЋЕНИ e|9
(и то да би се заштитили нпр. интереси државе или
ради заштите домаћих држављана)
Овде се пре свега ради о ФОРУМУ ИМОВИНЕ!
Мада неки судови иду још даље – нпр. Француска
заснива Д.М.Н. својих судова у свим споровима када је
тужилац француски држављанин.
Егзорбитантни форуми спречавају остварење
МЕЂУНАРОДНЕ ХАРМОНИЈЕ ОДЛУЧИВАЊА!

4. ФАКУЛТАТИВНА (ЕЛЕКТИВНА) НАДЛЕЖНОСТ И ИСКЉУЧИВА НАДЛЕЖНОСТ

1. ФАКУЛТАТИВНА НАДЛЕЖНОСТ - Постоји у ситуацијама када се СУДОВИ 2. ИСКЉУЧИВА НАДЛЕЖНОСТ – значи да ОДРЕЂЕНУ ПРАВНУ СТВАР могу
РАЗЛИЧИТИХ ДРЖАВА оглашавају да решавају САМО ДОМАЋИ СУДОВИ или ОРГАН!
ДИРЕКТНО МЕЂУНАРОДНО НАДЛЕЖНИМ за решавање одређеног спора у - ретко се предвиђа (јер се њоме спречава остварење МЕЂУНАРОДНЕ
истој правној ствари. ХАРМОНИЈЕ ОДЛУЧИВАЊА)

Тада тужилац има ПРАВО ДА ИЗАБЕРЕ суд оне државе у којој ће да поднесе
тужбу.
ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ тих судова (различитих држава) је
КОНКУРЕНТНА (али само тужилац има право да бира ком ће суду поднети
тужбу).
Овим се отвара могућност за FORUM SHOPPING (тужилац ће изабрати СУД ОНЕ
ДРЖАВЕ чије ће КОЛИЗИОНЕ НОРМЕ упутити на ОНО ПРАВО које му доноси
најбољи материјалноправни резултат).
Успоставља се из три разлога:
1. Када постоје ЈАКО ИЗРАЖЕНИ ЈАВНИ ИНТЕРЕСИ (нпр. спорови у вези са
стварним правима на непокретностима)
2. када постоји ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ СЛАБИЈИХ ЛИЦА У ПОСТУПКУ
(патернитетски спорови)
3. када је ГРАЂАНСКОПРАВНИ ОДНОС (са елементом иностраности)
ПРЕТЕЖНО ВЕЗАН ЗА ДРЖАВУ ФОРУМА (брачни уговор).
Међутим све ово нема утицаја на МОГУЋНОСТ да и СТРАНИ СУД успостави у
истој тој правној ствари СВОЈУ НАДЛЕЖНОСТ!

Нарочито је чест (FORUM SHOPPING) код ИЗБОРА ФОРУМА за подношење
тужби из ВАНУГОВОРНЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ
(FORUM LOCI DELICTI COMISSI – форум места где је штетна радња предузета!)
Али ако СТРАНИ СУД или ОРГАН не поштује правила права РС О
ИСКЉУЧИВОЈ међународној надлежности, наступиће следеће НЕГАТИВНЕ
ПОСЛЕДИЦЕ:
1. страна судска или друга одлука НЕЋЕ СЕ ПРИЗНАТИ У СРБИЈИ
2. НЕЋЕ СЕ УВАЖИТИ приговор међународне литиспенденције
3. НЕЋЕ СЕ ДОПУСТИТИ дерогација надлежности судова!

У МПП постоји и тзв. ИНТЕРЕС ДРЖАВЕ ЗА РЕАЛНИМ ОДЛУЧИВАЊЕМ – то

значи да се ДОМАЋИ СУД (приликом одлучивања) мора старати да та његова
судска одлука може да буде ПРИЗНАТА И ИЗВРШЕНА у иностранству!

У РС је ИСКЉУЧИВА НАДЛЕЖНОСТ судова и других органа уређена ЗМПП и

другим законима
 Најзначајнији облици ИСКЉУЧИВЕ НАДЛЕЖНОСТИ су:

а) У ПАРНИЧНИМ СТВАРИМА
б) У ВАНПАРНИЧНИМ СТВАРИМА
- у споровима који се тичу стварноправних односа на некретнинама - у поступку за расправљање заоставштине Pag
које се налазе у Србији (укључујући овде и закуп станова) када је њен предмет непокретност која се налази на територији РС e |

- у брачним споровима када је - у поступку ради давања дозволе малолетнику да ступи у брак 10
 тужени држављанин РС када је он држављанин РС
 и има пребивалиште у Србији
- у поступку за проглашење несталог држављанина РС умрлим
- у патернитетским и матернитетским споровима
када је тужени в) У УПРАВНИМ СТВАРИМА
 дете држављанин РС - у поступку усвојења
 и има пребивалиште у РС или престанку усвојења
 лица које је држављанин РС
- у споровима о чувању, подизању и васпитању детета,  и има пребивалиште на територији РС
када су тужени и дете - у поступцима старатељства над држављанином РС
 држављани РС
 и имају домицил у Србији. г) У СТЕЧАЈНИМ СТВАРИМА:
- отварање и спровођење стечајног поступка над дужником
чије је седиште на територији РС
 Б. ЗАКОНОМ УРЕЂЕНА ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ

Као и у општем ГПП, ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ може да се заснива на:

1. СУБЈЕКТИВНИМ КРИТЕРИЈУМИМА (пребивалиште, држављанство) Pag
2. ОБЈЕКТИВНИМ КРИТЕРИЈУМИМА (врста предмета спора)
3. и ВЕЗИ ових КРИТЕРИЈУМА за СУВЕРЕНИТЕТ ДРЖАВЕ ФОРУМА. e|
11
По правилу, ОПШТИ ФОРУМ почива на СУБЈЕКТИВНОМ КРИТЕРИЈУМУ, а ПОСЕБНИ ФОРУМИ на ОБЈЕКТИВНИМ КРИТЕРИЈУМИМА!
Ако су се у једној држави испуниле ЧИЊЕНИЦЕ за успостављање ПОСЕБНОГ ФОРУМА те државе, то ипак не значи да тако ДИРЕКТНО МЕЂУНАРОДНО ОДРЕЂЕН СУД
може да одлучује и о ДРУГИМ СПОРОВИМА између ИСТИХ СТРАНАКА!

У МГПП важе ПОСЕБНА ПРАВИЛА везана за:

1. објективно спајање (кумулацију) тужбених захтева
2. за подизање против тужбе
3. за истицање приговора компензације
4. за мешање
5. за атракцију надлежности.

Наше ПРОЦЕСНО ПРАВО не познаје тзв. ДИРЕКТНУ МЕЂУНАРОДНУ НАДЛЕЖНОСТ која би се заснивала на
- ОБЈЕКТИВНОЈ
- или СУБЈЕКТИВНОЈ
КУМУЛАЦИЈИ тужбених захтева (који су међусобно повезани било ЧИЊЕНИЧНО, било МАТЕРИЈАЛНОПРАВНО). (ова врста надлежности постоји нпр. у Италији,
Грчкој..)
У овим државама се овакво заснивање Д.М.Н. брани РАЗЛОЗИМА ПРОЦЕСНЕ ЕКОНОМИЈЕ.

1. ОБЈЕКТИВНО СПАЈАЊЕ ТУЖБЕНИХ ЗАХТЕВА
Објективна кумулација тужбених захтева у једној тужби
1) који се не заснивају на ИСТОМ ЖИВОТНОМ ДОГАЂАЈУ
2) и који не почивају на ИСТОМ ПРАВНОМ ОСНОВУ – принцијпијелно НИЈЕ
МОГУЋА!
Код ЕВЕНТУАЛНОГ и АЛТЕРНАТИВНОГ спајања тужбених захтева,
ГЛАВНИ ТУЖБЕНИ ЗАХТЕВ (с једне стране) и ЕВЕНТУАЛНИ, одн.
АЛТЕРНАТИВНИ тужбени захтев су у таквој међусобној вези да се
ДОПУШТА УСПОСТАВЉАЊЕ ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ
за све (тако заједно) истакнуте тужбене захтеве!

Мада може бити и другачије, када се Д.М.Н. суда РС заснива на ФОРУМУ REI 2. ПРОТИВТУЖБА
SITAE
Тако тужилац у једном тужбеном захтеву захтева ПОВРАЋАЈ СТВАРИ, а у Да би се засновала Д.М.Н. суда и по противтужби, неопходно је да се она
другом НАКНАДУ ШТЕТЕ (која му је настала због некоришћења ствари у заснива на
односима са 3. Лицим 1) истом ЖИВОТНОМ ДОГАЂАЈУ
2) истом ПРАВНОМ ОСНОВУ (постојање само ЕКОНОМСКЕ ВЕЗЕ није довољно
Да ли постоји ИСТИ ПРАВНИ ОСНОВ утврђује се према МЕРОДАВНОМ ПРАВУ за УСПОСТАВЉАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ!)
(LEX CAUSAE). (исто важи за КОНЕКСНУ ПРОТИВТУЖБУ!)
3. ПРИГОВОР КОМПЕНЗАЦИЈЕ
Суд који је Д.М.Н. за ТУЖБЕНИ ЗАХТЕВ може да
одлучује о ПРИГОВОРУ КОМПЕНЗАЦИЈЕ само ако и
за њега може да заснује ДИРЕКТНУ МЕЂУНАР.
НАДЛЕЖНОСТ
Ово правило не важи у случају да између ТУЖБЕНОГ
ЗАХТЕВА и КОМПЕНЗАЦИОНОГ ПРИГОВОРА
постоји веза (као што је то случај са
ПРОТИВТУЖБОМ)
јер би тада по правилу ИСТО ПРАВО било
МЕРОДАВНО и за потраживање и за
противпотраживање!
Када се ради о ПРИГОВОРУ ПРЕБИЈАЊА (који није
ЧИЊЕНИЧНО и ПРАВНО везан за ТУЖБЕНИ
ЗАХТЕВ) – тада (на захтев ТУЖЕНОГ) не мора да
буде меродавно ИСТО ПРАВО (које важи и за
тужбени затхев).
За ПРИГОВОР КОМПЕНЗАЦИЈЕ важе следећа
правила:
- ако је противпотраживање
УТВРЂЕНО У СТРАНОЈ СУДСКОЈ ОДЛУЦИ или ЈЕ
НЕСПОРНО – тада се Д.М.Н. суда који одлучује о
ТУЖБЕНОМ ЗАХТЕВУ проширује и на ПРИГОВОР
КОМПЕНЗАЦИЈЕ
- а ако је противпотраживање спорно –
ПРИГОВОР се ОДБАЦУЈЕ као НЕДОПУШТЕН (због
недостатка директне међународне надлежности).
4. СУПАРНИЧАРСТВО
Проширење ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ
НАДЛЕЖНОСТИ суда РС долази у обзир само у
односу на ПАСИВНЕ МАТЕРИЈАЛНЕ СУПАРНИЧАРЕ.
То није спорно за заснивање надлежности ПРЕМА
ОПШТЕМ ФОРУМУ
Али такође се сматра да би се то проширење Д.М.Н.
суда РС могло допустити и када се НАДЛЕЖНОСТ НЕ
ЗАСНИВА НА ОПШТЕМ ФОРУМУ!
(из разлога процесне економије, и остварења
међународне хармоније одлучивања)
Ово правило нарочито важи код НУЖНОГ
СУПАРНИЧАРСТВА.
5. УМЕШАЧ
Код нас важи принцип ДВОСТРАНАЧКЕ ПАРНИЦЕ –
могућност учешћа 3. лица у парници је ограничена, и
своди се на:
1. тужбу главног мешања
2. учешће умешача у парници Pag
3. обавештење о парници итд. e|
Постојање ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ 12
НАДЛЕЖНОСТИ суда РС не значи да у НАШЕМ
ФОРУМУ може да се подигне ТУЖБА ГЛАВНОГ
МЕШАЊА
Овај и други институти остварују своју сврху само када
У ДРЖАВИ ФОРУМА може да се подигне тужба и
ПРОТИВ УМЕШАЧА,
дакле само када постоје ОСНОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ
директне међународне надлежности СУДА ДРЖАВЕ
ПРЕД КОЈОМ ТЕЧЕ ПАРНИЦА И ЗА УМЕШАЧА!
У супротном, он није дужан да учествује у парници па
пресуда према њему нече производити
интервенцијско дејство.

Сва горе наведена правила НЕ ВАЖЕ ако:

1. постоји ИСКЉУЧИВА надлежност СТРАНОГ СУДА
2. ако је закључен ПРОРОГАЦИОНИ СПОРАЗУМ.

ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ

Када је ДОМАЋИ СУД директно међународно надлежан да одлучује о ТУЖБЕНОМ ЗАХТЕВУ тада у његовим оквирима слободно може да одлучује и о ПРЕТХОДНИМ
ПИТАЊИМА (исто важи и за ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК – без обзира да ли је наш суд Д.М.Н. и за одлучивање о ГЛАВНОМ ПИТАЊУ – на ово питање
се примењује LEX FORI – домаће право).

За разлику од ЗПП (који даје суду могућност да ПРЕКИНЕ ПОСТУПАК и сачека ОДЛУКУ СУДА о претходном питању, у МГПП се то не примењује (због целисходности,
економичности и одржања унутрашње хармоније одлучивања).

Такође, став да се не може о ПОСТОЈАЊУ БРАКА , ОЧИНСТВА И МАТЕРИНСТВА одлучивати КАО О ПРЕТХОДНОМ ПИТАЊУ не треба применити у МГПП (јер би то
било противно праву на одлуку у разумном року,

а тиме се свакако не нарушава ни унутрашња ни међународна хармонија одлучивања, у случају када ДОМАЋИ СУД примени ТЗВ. ЗАВИСНО КОЛИЗИОНОПРАВНО
ВЕЗИВАЊЕ како би одредио МЕРОДАВНО ПРАВО за ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ (примена колизионих норми LEX CAUSAE – меродавно право).
ПРИМЕР:
А, држављанин Израела, и Б, наша држављанка закључили су брак 2005. године у Израелу
- у ритуалној религијској форми пред рабином у Невади (алтернатива 1)
- (у консенсуалној форми у Невади, алтернатива 2).
Живе у Израелу. 2008. Године А премине. У браку није било деце.
Заоставштину А чини стан у Београду. Pag
Побочни сродници А споре да је брак пуноважан. e|
13
У овом примеру НАШ СУД ЈЕ ИСКЉУЧИВО НАДЛЕЖАН да расправи заоставштину А.
За законско наслеђивање А је меродавно право Израела (члан 30. ЗМПП).

С друге стране, наш суд није директно међународно надлежан да одлучује о ПОСТОЈАЊУ ИЛИ ПУНОВАЖНОСТИ БРАКА, јер ово питање не СПАДА У НАДЛЕЖНОСТ
НАШЕГ СУДА (члан 72. (4) ЗМПП).

Дакле да би донео РЕШЕЊЕ О НАСЛЕЂИВАЊУ, наш суд је дужан да реши ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ (постојање и пуноважност брака).
Он то чини тако ШТО ПРИМЕЊУЈЕ КОЛИЗИОНЕ НОРМЕ ИЗРАЕЛА које упућују на право које је меродавно за оцену да ли је брак пуноважан.

У алтернативи 2) задатак нашег суда је једносатвнији,

јер Б поседује венчани лист,
те се решење претходног питања своди НА ПРИЗНАЊЕ ДОКАЗНЕ СНАГЕ СТРАНЕ ЈАВНЕ ИСПРАВЕ.

У случају да се након доношења решења о наслеђивању

БРАК, ИПАК, ПОНИШТИ пред судом ДРЖАВЕ ЧИЈИ СУ СУДОВИ ДИРЕКТНО МЕЂУНАРОДНО НАДЛЕЖНИ,
то представља РАЗЛОГ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА (чл 422. ЗПП).
Такође након
 поништаја брака у иностранству
 и признања такве судске одлуке у РС
између Б и побочних наследника А настао би наследноправни спор
за чије решавање би постојала опет ИСКЉУЧИВА ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА У РС (члан 72. ЗМПП).
За заснивање надлежности ОПШТЕГ ФОРУМА постоје ТРИ КРИТЕРИЈУМА: Pag
1) ПРЕБИВАЛИШТЕ, одн. СЕДИШТЕ туженог e|
2) БОРАВИШТЕ туженог
3) И ДРЖАВЉАНСТВО парничних странака. 14

Опште правило у ЗМПП је ACTOR SEQUITOR FORUM REI (што значи да се ОПШТА директна међународна надлежност заснива по томе у к ојој држави се налази
1. ПРЕБИВАЛИШТЕ (за физичка лица)
2. односно СЕДИШТЕ туженог (за правна лица).
Правни појмови ПРЕБИВАЛИШТЕ и СЕДИШТЕ се тумаче према LEX FORI (домаћем праву).
СЕДИШТЕ ПРАВНОГ ЛИЦА се налази у оној држави како је то ПРЕДВИЂЕНО СТАТУТОМ ПРАВНОГ ЛИЦА.
(ово је важно у случајевима када се СТАТУТАРНО СЕДИШТЕ налази у ин остранству, а СТВАРНО СЕДИШТЕ у РС –јер су ту његови органи управљања).
Тада суд у Србији неће бити ДИРЕКТНО МЕЂУНАРОДНО НАДЛЕЖАН за спорове против ТУЖЕНОГ ПРАВНОГ ЛИЦА.

Горња правила се примењују и на тзв. МАТЕРИЈАЛНЕ СУПАРНИЧАРЕ – ако само један од њих има ПРЕБИВАЛИШТЕ одн. СЕДИШТЕ на територији РС, то ће бити
довољно за заснивање ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ СУДА РС!
Да ли постоји МАТЕРИЈАЛНО СУПАРНИЧАРСТВО цени се по LEX CAUSAE (меродавном праву).

ПРИМЕР:
Власник скупоцене вазе, А, иначе држављанин СР Немачке, са пребивалиштем у РС,
прода вазу Б, држављанину РС са пребивалиштем у Бечу
Вазу је купио од Ц, антикварнице са седиштем у Бечу.
Ако у горњем примеру тужилац Ц
 поднесе тужбу суду РС против А и Б (општи форум, пребивалиште А је у РС)
 и затражи раскид уговора о продаји и повраћај вазе,
тада је суд у РС дужан да
 примени LEX CAUSAE (стварноправни статут и уговорни статут)
 и да оцени да ли су тужени материјални супарничари.
1. ПРЕБИВАЛИШТЕ физичког лица
2. одн. СЕДИШТЕ правног лица
се користи као ПРВИ КРИТЕРИЈУМ за заснивање
надлежности ОПШТЕГ ФОРУМА у
ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Ако у ВАПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ учествује ВИШЕ
ЛИЦА, довољно је да само један од учесика има
ПРЕБИВАЛИШТЕ одн. СЕДИШТЕ на територији Рс,
како би се засновао ОПШТИ ФОРУМ!
ДРУГИ КРИТЕРИЈУМ (за заснивање надлежности
ОПШТЕГ ФОРУМА) је БОРАВИШТЕ ТУЖЕНОГ
(овај критеријум важи само за ПАРНИЧНИ
ПОСТУПАК)
Да би се суд РС огласио Д.М.Н. по овом
критеријуму, неопходно је да ТУЖЕНИ нема нигде
ПРЕБИВАЛИШТЕ, дакле нити у једној држави
(вагабунд).
ТРЕЋИ КРИТЕРИЈУМ је ДРЖАВЉАНСТВО
парничних странака.
Ако су ОБЕ СТРАНКЕ држављани РС, за Pag
заснивање надлежности ОПШТЕГ ФОРУМА је e|
довољно да ТУЖЕНИ има БОРАВИШТЕ У РС
15

ПОСЕБНИ ФОРУМИ
ПОСЕБНИ ФОРУМИ се успостављају на основу ВЕЗЕ ПРЕДМЕТА СПОРА са
1. било ПЕРСОНАЛНИМ
2. било ТЕРИТОРИЈАЛНИМ суверенитетом РС.

Што је ВЕЋИ БРОЈ КОНТАКАТА грађанскоправног односа са ПЕРСОНАЛНИМ или ТЕРИТОРИЈАЛНИМ СУВЕРЕНИТЕТОМ LEX FORI (домаћим правом)
то је и већа могућност за УСПОСТАВЉАЊЕ ПОСЕБНИХ ФОРУМА!

У БРАЧНИМ И ПОРОДИЧНИМ СПОРОВИМА – се ПОСЕБНА НАДЛЕЖНОСТ успоставља на основу ВЕЗА ПРЕДМЕТА СПОРА са ПЕРСОНАЛНИМ
СУВЕРЕНИТЕТОМ РС.
Што је та веза израженија, већа је и могућност за успотављање ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ домаћег суда РС.
Као КРИТЕРИЈУМ за УСПОСТАВЉАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ се користе и МПП ИНТЕРЕСИ домаћих држављана.
 I. Ако постоји ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА НАДЛЕЖНОСТ за вођење ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА
II. постојаће и ФАКУЛТАТИВНИ ФОРУМ за покретање и вођење НАЛЕДНОПРАВНИХ СПОРОВА.
Pag
Директна међународна надлежност ОСТАВИНСКОГ СУДА се заснива на комбинацији ДВА КРИТЕРИЈУМА: e|
1. ДРЖАВЉАНСТВО оставиоца
2. и МЕСТО НАЛАЖЕЊА ЗАОСТАВШТИНЕ. 16

Када се заоставштина састоји ОД НЕПОКРЕТНОСТИ (или само једање њен део) – ДРЖАВЉАНСТВО ОСТАВИОЦА је ирелевантно!
Суд РС може да расправља и заоставштину ДРЖАВЉАНИНА РС - НЕПОКРЕТНОСТ која се НАЛАЗИ У ИНОСТРАНСТВУ – само када се СУД ДРЖАВЕ (где се
непокретност налази) ОГЛАСИ НЕНАДЛЕЖНИМ да отвори ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК! (то неће никада бити случај).

А. ОСТАВИЛАЦ ДРЖАВЉАНИН РС Б. ОСТАВИЛАЦ СТРАНАЦ

Његова заоставштина (коју чине ПОКРЕТНЕ
СТВАРИ)
– ако се налази у РС – оставински суд ЈЕ
НАДЛЕЖАН
- ако се налази у ИНОСТРАНСТВУ – оставински
суд НИЈЕ НАДЛЕЖАН
(осим ако се СУД ДРЖАВЕ на чијој територији се
покретне ствари налазе ОГЛАСИ
НЕНАДЛЕЖНИМ!)
Ако за собом остави ПОКРЕТНУ ЗАОСТАВШТИНУ
(било на територији РС, било у ИНОСТРАНСТВУ) –
у оба случаја СУД РС НИЈЕ НАДЛЕЖАН да
расправља ту покретну заоставштину
(али може ИЗУЗЕТНО ДА СЕ ОГЛАСИ
НАДЛЕЖНИМ – само ако се и судови ДРЖАВЕ
ЧИЈИ ЈЕ ДРЖАВЉАНИН ОСТАВИЛАЦ, огласе
надлежним да расправљају ПОКРЕТНУ
ЗАОСТАВШТИНУ нашег држављанина) –
није неопходно да је ОСТАВИЛАЦ имао последњи
домицил (боравиште) на територији РС!
Горња правила се примењују и када је оставилац
АПАТРИД или ИЗБЕГЛИЦА (када он нема
пребивалиште у РС)
Тада се УСПОСТАВЉАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ
ДОМАЋЕГ СУДА цени у односу на право ОНЕ
ДРЖАВЕ у којој је оставилац имао своје
ПРЕБИВАЛИШТЕ У ВРЕМЕ СМРТИ.
В. ОСТАВИЛАЦ АПАТРИД
Када је оставилац АПАТРИД или ИЗБЕГЛИЦА
постојаће ДИРЕКТНА МЕЂУНАРОДНА
НАДЛЕЖНОСТ ОСТАВИНСКОГ СУДА РС, ако је
ОСТАВИЛАЦ алтернативно:
- имао ПРЕБИВАЛИШТЕ у време смрти НА
ТЕРИТОРИЈИ РС
- или ако се на нашој територији НАЛАЗИ
ЗАОСТАВШТИНА.
Ови критеријуми (за заснивање надлежности
оставинског суда РС) морају да постоје у моменту
када ЈЕ ПОСТУПАК ЗАПОЧЕО!
Да ли је једна ствар ПОКРЕТНА или НЕПОКРЕТНА
оцењује се према LEX REI SITAE (праву места
налажења ствари).
Постојање НАДЛЕЖНОСТИ ДОМАЋЕГ СУДА У РС не значи уједно да ће се и НА МАТЕРИЈАЛНОПРАВНА ПИТАЊА расподеле заоставштине ПРИМЕНИТИ ПРАВО
РС. Напротив, ако је оставилац странац, доћи ће до примене страног права, ПРАВА ЊЕГОВОГ ДРЖАВЉАНСТВА.

Ово пак не значи да ће ДОМАЋИ СУД у оставинском поступку морати да примењује СТРАНЕ ПРАВНЕ ИНСТИТУТЕ процесног права којi су непознати процесном праву
LEX FORI.
Напротив овакви институти могу да се примене као ПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ СУДА у ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУ пред ДОМАЋИМ СУДОМ, ако то није супротно ДОМАЋЕМ
ЈАВНОМ ПОРЕТКУ. Pag
e|
Био наш суд надлежан у оставинском поступку или не, он је дужан да на захтев 17
 наследника,
 легатара
 или поверилаца
одреди МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ (постављање стараоца заоставштине)
У вези са питањем одређења ДИРЕКТНЕ МЕЂУНАРОДНЕ НАДЛЕЖНОСТИ судова РС у ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУ нарочито треба обратити пажњу на
БИЛАТЕРАЛНЕ СПОРАЗУМЕ који обавезују РС.
Готово сви они садрже норме о ДИРЕКТНОЈ МЕЂУНАРОДНОЈ НАДЛЕЖНОСТИ судова земаља уговорница.
Принцип је да постоји ИСКЉУЧИВА НАДЛЕЖНОСТ судова оне државе уговорнице ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ НЕКРЕТНИНЕ.
Ако су у питању ПОКРЕТНЕ СТВАРИ тада се оставински поступак отвара у оној држави чији је ДРЖАВЉАНИН оставилац.