PARNICA

1. Gradjanski sudski postupak i upravni postupak

Gradjanski sud odlucuje u sporovima nastalim zbog povrede prava licnosti, u
sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, privrednih, imovinskih i dr. gradjanskopr.
odnosa.
Sud je duzan da ex officio pazi tokom trajanja citavog postupka da li resavanje
spora spada u sudsku nadleznost. Ako u bilo kom trenutku ustanovi da nije
nadlezan, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene p.radnje i odbacice
tuzbu. Ovde je rec o apsolutnoj nenadleznosti gradj. suda.

Osnovni problem razgranicenja nadleznosti uprvanog i gradj. suda je taj sto

ZOUP ne odredjuje izricito sta se ima smatrati upravnom stvari.
Jedini pouzdan nacin da se utanovi nadleznost jeste da sam zakon predvidi da
se neka pr. stvar resava u odredjenom postupku.
Kada nema izricite naredbe zakonodavca, primenjuje se pr.priroda spornog
odnosa. Ovde se gleda da li su stranke ravnopravne (gradj.odnos) ili su u odnosu
subordinacije (upravni odnos). Medjutim ovo je samo od delimicne pomoci jer
nosioci j.vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su oboje
ravnoprvani, ali se ipak radi o pr.odnosu javnog prava.
Zato koristimo dopunu u smislu da li je norma podobna da obaveze svako lice ili
samo nosioca j.vlasti.
U ostalim situacijama, kada nije moguce razgranicenje, odluku donosi Ustavni
sud RS.

Ako upravni organ resi gr.pr. stvar takav upravni akt je nepostojeci, a ako gr. sud
resi upravnu stvar, tada odluka suda moze da se pobija zalbom.

U gr.postupku se moze kao prethodno pitanje javiti uprvana stvar i obrnuto. Tada
vazi princip da su gr.sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o
prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi gradj. ili upravnoj
stvari.
Jedini izuzetak je u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjenje
postojanja braka, ocinstva ili materinstva.
Pravosnazne odluke gradj.sudova obavezuju upravne organe u granicama
njihove pravosnaznosti.
Ako je upravni organ doneo odluku o prethodnom pitanju kao o gl.stvari,
vladajuce je shvatanje da je gr.sud vezan odlukom upravnog organa u granicama
njene pravosnaznosti.

Parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom

zahtevu odluci organ odredjen zakonom. To su sl. slucajevi:
1) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivicnom presudom ili koje
je bilo u pritvoru, a krivixni postupak je obustavljen. Ovde je osudjeni/
pritvoreni duzan da se pre podnosenja tuzbe obrati Ministarstvu pravde RS.
2) nakanada stete licu koje je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice
gradjaninu. Obavezno je podnosenje zahteva nadleznim vojinim organima
koji odlucuju o osnovanosti zahteva za naknadu stete.
Ako zahtev bude odbijen ili nadlezni organ ne donese o njemu nikakvu odluku u
roku od 3 m. osteceni moze da podnese tuzbu.
Ako tuzilac zeli da podnese tuzbu protiv RS duzan je da prvo podnese zahtev
Republickom j.pravobraniocu u vidu predloga za mirno resenje spora.
Ako je tuzba podneta pre ovoga, odbacuje se kao nedopustena.

Ako on predlog prihvati, stranke su zapravo zakljucile poseban ugovor koji ima
snagu izvrsne isprave.
Ako ga odbije ili uopste ne odg. na njega u roku od 60d., smatra da se da
predlog nije prihvacen i time je otklonjena procesna smetnja za podnosenje
tuzbe.
Ovo se primenjuje i na tuzbe protiv jedinica lok.samoup. i ter.autonomije, s tim da
se tada predlog podnosi nadleznom Javnom pravobranilastvu.
Podnosenjem predloga dolazi do zastoja roka zastarelosti za period od 60d.

2. Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak

Osnovne razlike- gradj. pociva na dispozicionoj maksimi, krivicni na inkvizicionoj.
Gradj. se iskljucivo pokrece tuzbom (izuzetak je vanparnicni koji se pokrece ex
officio), krivicni ex officio.

U okviru k.p. osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da

zahtevaju da k.sud odluci i o gradj.pr. posledicama k.d. Osteceni moze istaci svoj
imovinskopr. zahtev koji se odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili ponistaj
odredjenog pr.posla.
Ako k.sud oceni da bi to odugovlacilo postupak, moze da ga uputi na parnicu.
Ako ostecni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste zahteve
istakne pred gradj.sudom.
K.sud moze da usvoji tuzbeni zahtev samo ako istovremeno krivicnom presudom
optuzenog oglasi krivim, u suprotnom ostecenog ce uputiti na parnicu. On moze i
samo delimicno da usvoji zahtev, a da ga za visak uputi na parnicu.
Osudjeni ima pravo na zalbu protiv presude k.suda u adhezionom postupku, a
osteceni moze da poboja pravosnaznu odluku u ovom delu vanrednim
pr.sredstvima.
Osteceni nema pravo na zalbu protiv odluke kojom se upucuje na parnicu.

Gradj. i kriv. sud su medjusobno nezavisni u pogledu odlucivanja o prethodnom

pitanju koje spada u nadleznost dr.suda. Gradj.s. moze sam da resi o postojanju
k.d. i odg. pocinioca, ali moze i da prekine postupak ako zeli odluku da prepusti
k.s.

-Dejstvo presude k.s. u gradj.p. -

Postoji odstupanje od principa nezavisnosti kada je o jednoj pr.stvari vec
pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsti s.p.
U nasem pr. se pravi razlika izmedju toga da li je k.s. doneo osudjujucu ili
oslobadjajucu presudu. Naime, gradj.s. je vezan samo osudjujucom
pravosnaznom presudom k.s. i to dvojako- u pogledu postojanja k.d. i u pogeldu
odgovornosti ucinioca.
Ako je samo postojanje stete pretpostavka za postojanje k.d., gradj.s. je vezan
presudom k.s.Ova vezanost ide i dalje kada je visina stete pokrivena bicem k.d.
za koje je stetnik pravosnazno osudjen.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje
postojanje manje stete od one koja cini bice k.d. za cije izvrsenje postoji
osudjujuca presuda. On moze da raspravlja o svim onim okolnostima koje ne
cine bice k.d.
Gradj.s. je vezan konstatacijama k.s. samo onda kada su one sadrzane u tenoru
osudjujuce presude. Ako je k.s. o obelezjima k.d. odlucivao kao o prethodnom
pitanju u obrazlozenju svoje presude, tada ono nije obuhvaceno pr.snagom
presude i ne obavezuje gradj.s.

-K.d. kao prethodno pitanje u gradj.p.-

Kada je k.s. pravosnazno presudio o postojanju k.d. i o odg.ucinioca, gradj.s. je
vezan tom odlukom. Sta vise, gardj.s. je vezan i oslobadjajucom presudom k.s. u
kojoj je utvrdjeno da k.d. ili odg. nema.

-Cinjenicno dejstvo presude k.s.-

Ova tacka dodira postoji kada materijalno gardj.p. i gradj.procesno pr. vezuju
nastupanje odredjenih pr. dejstava za postojanje krivicne presude odredjene
sadrzine. Npr. predlog za ponavljanje par.postupka moze da se podnese, ako su
sudija ili vestak osudjeni za kakvo k.d. povodom kojeg je doslo do donosenja
sudske odluke.
U ovim situacijama presuda k.s. ima dejstvo obicne cinjenice koja se supsumira
pod dispoziciju odgovarajuce materijalnopr. norme, odnosno procesnopr. norme.

-Dejstvo presude gradj.s. u krivicnom postupku-

K.s. je vezan tenorom presude g.s. Ovo narocito vazi u pogledu preobrazajnih
presuda (o razvodu braka), kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim
dejstvom (utvrdjenje ocinstva i materinstva).

3. Primena ZPP-a u drugim postupcima

ZPP se shodno primenjuje na sudski izvrsni postupak.
Norme ZPP-a se shodno primenjuju na vanparnicni postupak.
Shodna primena znaci da se norme primenjuju tek kad nesto drugo nije izricito
odredjeno u ZVP-u.
To znaci i elasticnost, odnosno mogucnost primene ZPP-a samo kada je to u
skladu sa ciljem ZVP-a.
Principi o iskljucenju i izuzecu se primenjuju i na VP, ali prilagodjeni
specificnostima VP-a.
Pojam stranke u parnici, prilagodjava se pojmu ucesnika u VP-u.

4. Izuzece sudije
Razlikujemo izuzece i iskljucenje. Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od
taksativno nabrojanih razloga, a kod izuzeca se radi o tome da u konkretnom
slucaju postoje okolnosti zbog kojih se moze dovesti u pitanje nepristrasnost
sudije.
Razlozi za iskljucenje:
I grupa- niko ne moze suditi u sopstvenoj stvari
1) ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik
2) u odnosu saovlascenika,saobveznika ili regresnog obveznika
3) clan ili akcionar pr.l. sa vise od 3% ucesca koje je stranka u sporu
4) ako izmedju njega i stranaka tece parnica

II grupa-postojanje srodstva
III grupa- nespojivost f-je
1) ako je saslusan kao svedok ili vestak
2) ako je ucestvovao u medijaciji
3) ako je bio stecajni sudija

Razlozi za izuzece- ne navodi se taksativno. Dovoljno je da stranka oseca

razuman strah da se postupak nece odvijati nepristrasno (bliskost sudije sa
strankama, lose vodjenje postupka, odnos prema punomocnicima).

Inicijativa moze poteci sa obe strane. Ako postoje razlozi za iskljucenje, sudija
je
duzan da se sam iskljuci- prekida rad na predmetu i obavestava predsednika
suda. Ako misli da postoje razlozi za izuzece, zastaje sa predmetom i
obavestava pr., a moze da preduzima samo radnje koje ne trpe odlaganje.
I sama stranka moze podneti zahtev. On mora da sadrzi zakonski razlog na koji
se poziva, obrazlozenje cinjenica i mora biti podnet blagovremeno.
Zahtev je blagovremen ako je podnet odmah posto je stranka saznala za
postojanje razloga.
Nacelo zahtev se moze podneti do okoncanja rasprave pred 1s sudom, a ako
rasprave nije bilo, onda do donosenja odluke. Zahtev povodom sudije koji
odlucuje o pr.leku moze se podneti do donosenja odluke.
Zahtev za izuzece u instancionom postupku je blagovremen ako je podnet u roku
od 15 dana od prijema spisa u sud viseg stepena.
Izuzetno, ako se vodi rasprava pred 2s sudom, onda do zakljucenja te rasprave.

Ako se razlog javi ili stranka za njega sazna nakon isteka navedenih rokova, 1s
presuda ce moci da se pobija u zalbi, 2s po reviziji, a svaka pravosnazna odluka
po predlogu za ponavljanje postupka.
Ako je zahtev neblagovremen, stranka je dalje prekludirana da se poziva na
razloge za izuzece. Ovo ne vazi za iskljucenje, jer na to sud pazi ex officio tokom
citavog postupka.
Ako zahtev nema potrebnu sadrzinu, on je nepotpun i kao takav nedopusten, te
se odbacuje.
Zahtev je posebno nedopusten ako se trazi pausalno izuzece svih sudija, ako
nije obrazlozen razlog, ako je o zahtevu vec odluceno, ako se zahteva izuzece
sudije ili predsednika suda koji ne postupa u tom predmetu.

Kada postupajuci sudija ne odbaci zahtev kao nedopusten, neblagovremen ili

nepotpun, predsednik suda uzima izjavu od sudije i tada on odlucuje o zahtevu.
O zahtevu za izuzece predsednika suda odlucuje predsenik neposredno viseg
suda, a o zahtevu koji se odnosi na predsednika VKS, odlucuje se na opstpj
sednici VKS.
Ako predsednik usvoji zahtev, zalba nije dopustena, a kada ga odbije kao
neosnovanog, nje dozvoljena posebna zalba.

Ako se zahtev za iskljucenje usvoji, sud ukida sve preduzete parnicne radnje.
Ako se usvoji zahtev za izuzece, ukidaju se samo one parnicne radnje preduzete
od momenta kada je podnet zahtev, mada stranke mogu da se saglase da se
par.radnje ne ukidaju.

Prikrivanje razl. za iskljucenje moze da povuce discipl,krivicnu pa i gradjanskopr.

odg. sudije za naknadu stete. Razlozi za iskljucenje nikada ne mogu da
konvalidiraju i povlace nistavost presude, cak i posle nastupa njene
pravosnaznosti.

Pravila o iskljucenju/izuzecu se primenjuju jednako i na predsednika suda i sudiju

porotnika.

5. Nacelo dispozicije
Stranke svojom voljom odlucuju o pokretanju potupka, odredjenju predmeta
spora i okoncanju postupka.
Parnica se nikada ne pokrece ex officio. Pokrece se tuzbom i predlogom za
izdavanje platnog naloga.
Suprotno ovom nacelu je nacelo oficioznosti koje nalaze da postupak pokrece
drzavni organ po sluzbenoj duznosti. Ono je primarno u vanparnicnom postupku.

Putem nacela dispozicije stranke svojim predlozima odredjuju sudu granice u

kojima ce on odlucivati. One same odredjuju sta je predmet spora. Sud ne moze
da dosudi nesto sto nije zahtevano, niti moze odbiti zahtev koji stranke nisu
iznele.
Sud moze da dosudi manje od onog sto je trazeno. Tuzilac koji trazi vise, rizikuje
da bude odbijen u jednom delu t.z. i samim tim da snosi deo parnicnih troskova.
Medjutim, ako zahteva manje, morao bi da podnese novu tuzbu. Zato je njemu
dopusteno da tokom postupka disponira svojim t.z. Znaci moze istaci neki drugu,
ili uz postojeci dodatni, ili da inicijalni povisi. Ovo se naziva preinacenjem
tuzbe.

Odluka infra petita postoji kada je tuziocu dosudjeno manje od trazenog, pri
cemu se pr.posledica ne razlikuje od pr.posledice sadrzane u t.z.
Aluid postoji kada se dosudi nesto drugo, a ne ono sto je zahtevano u t.z.

Ovo nacelo se primenjuje i u postupku po pr.lekovima. Stranka sama odlucuje da

li ce pobijati odluku 1s suda. Takodje, stranka odlucuje i u kom obimu ce pobijati
1s presudu.
S druge strane, stranka moze potpuno da se odrekne mogucnosti da ulozi pr.lek,
a moze i da povuce vec ulozeni pr.lek.
Nacelo se proteze i na okoncanje parnice, jer je stranke mogu okoncati svojom
voljom. Stranke mogu inicirati okoncanje parnice bez donosenja sudske odluke.
Tuzilac moze da povuce tuzbu, s tim da je tada potrebna sagalsnost tuzenog ako
se upustio u raspravljanje o t.z.
Stranke mogu i da zakljuce sudsko poravnanje. Ono ima dejstvo izvrsne isprave.
Takodje tokom parnice, dalje vodjenje potupka se moze pokazati kao
besmisleno. Tuzilac moze da se odrekne t.z., a tuzeni moze da prizna t.z. Sud
tada ne isputuje celishodnost njihovog ponasanja, vec donosi presudu na osnovu
odricanja ili presudu na osnovu priznanja.
Dispozicija je iskljucena jedino u slucaju kada ZPP ogranicava stranke da
slobodno raspolazu svojim pravima.
U ovim slucajevima nije potrebna saglasnost druge strane.
6. Raspravno nacelo
Nacelo dispozicije obuhvata i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice
iznesu pred sud.
Sustinski sud moze da zasnuje svoju odluku samo na cinjenicama koje su mu
saopstile stranke.
Suprotno ovom nacelu je nacelo inkvizicije koje omogucava sudu da utvrdjuje
cinjenice nezavisno od volje stranaka.
U gpp-u stranke su duzne da iznesu pred sud cinjenice na kojima zasnivaju svoje
zahteve, a sud je duzan da ih razmotri i utvrdi. On bi takodje bio duzan i da se
stara da u toku postupka podstakne stranke da iznesu i one cinjenice od kojih
zavisi osnovanost t.z.
Sud izvodi dokaze samo o onim cinj.koje su medju strankama sporne. Ne
dokazuju se cinj. koje je jedna stranka iznela, a druga ih izricito priznala, niti
one
koje su opste poznate, kao ni one koje jedna stranka iznosi, a druga ih ne
osporava.
Kada stranka prizna cinj. to prizanje vezuje stranku, ali i sud. Medjutim, sud
moze odluciti da se dokazuju i ove cinjenice ako smatra da stranka njihovim
priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevim na nacin koji je u suprotnosti
prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.

Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. On odredjuje
koje ce dokaze izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.
Mdjutim, on ne moze izoditi dokaze koje ni jedna stranka nije predlozila.

Sud nezavisno od stranaka, ex officio, utvrdjuje postojanje procesnih

pretpostavki

Za odlucivanje je nevazno koja je stranka iznela koju cinjenicu.Medjutim, sud bi

bio duzan da uzme u obzir i one cinjenice koje nije iznela ni jedna stranka, a do
kojih je dosao u dokaznom postupku, npr.saslusanjem svedoka.

Tuzbeni zahtev moze biti odbijen na temelju cinjenicnih navoda tuzioca. Sud ce
odbiti t.z. kada tuzilac iznese cinj. koje govore u prilig njegove neosnovanosti,
uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da ih iznese.

29. Odstupanje od nacela dispozicije i raspravne maksime

Od nacela disp. se odstupa:
1) u porodicnim sporovima- sud moze da odluci o pr. posledicama koje nisu
trazene t.z.
2) u sporovima cijim predmetom stranke ne mogu slobodno da raspolazu- ako
je ono suprotno prinudnim propisima, j.poretku i moralu.
3) u sporovima za naknadu stete- povodom zahteva restitutio in integrum, za
placanje novcane rente i povrede prava licnosti
4) u potrosackim sporovima
Odstupanja od raspravnog nacela:
1) mora da utvrdi i cinj. od kojih zavisi osnovanost t.z. i da se stara da se
predmet spora svestrano raspravi
2) stranke, umesaci i zastuonici moraju da govore istinu
3) nije vezan cinj. navodima tamo gde je dispozicija stranaka iskljucena
4) u porodicnim postupcima vazi istrazno nacelo

Sud moze da ukaze i na nedostatke tuzbe i ostale procesne smetnje, narocito

ako je tuzba nerazumljiva.
Medjutim,sud ne sme da poducava tuzioca o pr.osnovu za tuzbu.
On moze da utvrdjuje postojanje onih cinj. koje ni jedna stranka nije iznela, ako
je
to bitno za osnovanost t.z. Ovo se odnosi i na prigovor kompenzacije tuzenog i
protivtuzbu.
Sud moze postavljanjem pitanja stranku podstaci da iznese odredjene cinjenice,
moze i da podstakne tuzioca da preinaci tuzbu, moze i da im predlozi izvodjenje
nekih dokaznih sredstava

Izuzetaka da se dokazi izvode samo na osnovu predloga stranaka nema,

odstupanje postoji samo u jednom slucaju- sud moze resenjem da odredi da se
izvede dokaz citanjem pisane izjave svedoka, kao i da, ex officio, odredi da se
takav svedok saslusa putem video linka.

Stranke, umesaci i njihovi zastupnici su duzni da govore istinu. Ako je do odluke

doslo usled krivicnog dela ovih lica, moze se zahtevati ponavljanje postupka.

1s i 2s odluka se uvek ukida, te se predmet vraca na 1s sudu na ponovno

odlucivanje kada je zbog pogresne primene mat.pr. cinj. stanje nepotpuno
utvrdjeno.
Ako je sud neku cinj. pogresno ili nepotpuno utvrdio, odluka ce biti nistava.

7. Nacelo obostranog saslusanja stranaka (kontradiktornosti)

Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i
navodima njenog protivnika, u suprotnom on ne moze odlucivati o zahtevu
stranke.
Prava iz ovog nacela uzivaju i umesaci i 3.l. koja ucestvuju u postupku, kao i lica
na koja se prostire mat.pravosnaznost presude.
Duznosti suda:
1) da omoguci stranci da iznese svoje cinj. navode, zahteve, predloge
2) da stranci omoguci da se izjasni o navodima suprotne strane
3) mora da uzme njihove navode u obzir ma kakvi oni bili
4) da razmotri svaki od navoda i o tome donese odluku
5) da uzme u razmatranje i pr.shvatanja stranaka

Ako je rec o pismenim podnescima ili parnicnim radnjama suda, tuzba se uvek
dostavlja tuzenom na odgovor, presuda obema strankama, a zalba protivnoj
strani na odg.

Imaju ravnopravno pravo uvida u spise predmeta.

Stranke nisu duzne da se izjasnjavaju na navode suprotne strane, dovoljno im je
da im je sud to omogucio.

Neki postupci podrazumevaju hitnost i donsenje odluke bez mogucnosti da se i

dr.strana izjasni o predlozima i navodima. Medjutim, cim je odluka doneta,
protivnoj stranci mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori
donosenje te odluke.

Donosenje presude zbog propustanja nije povreda ovog nacela, jer je stranka
propustila da se u odg. na tuzbu izjasni o navodima i predlozima tuzioca.
Ako jedna od stranaka ne dodje na rociste, sud moze da raspravlja samo sa
prisutnom strankom.Medjutim, sud mora toj stranci da dostavi zapisnik sa rocista
i ostavi joj priliku da se izjasni o rezultatima rocista.

Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede p.p.

Ona u postupku po zalbi povlaci i ukidanje sudske odluke.
Zbog ove povrede moguca je i revizija, ali samo ako je do povrede doslo u
postupku pred 2s sudom, kao i predlog za ponavljanje postupka.

8. Pravo na sudjenje u razumnom roku

Duznost je suda da o zahtevima stranaka odluci u razumnom roku. Sud je duzan
da sprovede postupak bez odugovlacenja i uz sto je moguce manje rashode.
Medjutim, brzina nekada moze biti i negativan aspekt, jer sto je postupak kraci,
veca je mogucnost za donosenjem netacnih presuda.
Zato pravicno i efikasno vrsenje pravosudja podrazumeva da se dva
kontradiktorna principa dovedu u sklad.
Duznost je drzave da zakone tako konstruira da stranke efikasno i brzo dodju do
konacnog resenja spora. S toga se primenjuju razl. proc. instituti kao sto su
primena eventualne maksime i prekluzija.

9. Vremenski okvir parnice

Sud resenjem odredjuje vremenski okvir parnice. Protiv ovog resenja nije
dopustena posebna zalba. Ovo resenje sadrzi:
1) broj rocista
2) vreme odrzavanja rocista
3) raspored izvodjenja dokaza na rocistima
4) raspored preduzimanja dr. pr.radnji
5) sudske rokove
6) ukupno vreme trajanja gl.rasprave

Vremenski okvir bi trebalo da predloze stranke jos na pripremnom rocistu. Na tu

duznost ih upozorava sud vec u pozivu za prip.rociste.
Sud suvereno resenjem odlucuje koja ce dokazna sredstva da izvede na
gl.raspravi, ali i resenjem odbija dokazne predloge stranaka za koje smatra da
nisu bitni.

Korekcija vremenskog okvira

Prvo resenje o odredjenju vremesnkog okvira sud donosi na osnovu procesnog
materijala koji je iznet do zakljucenja prip.rocista za gl.rasp. Sud je duzan da
postuje vremenski plan. Medjutim, on nije nepromenljiv.
Do obavezne korekcije moze doci iz vise razloga, a 3 najbitnija su:
1) odlaganje rocista
2) preduzimanje dispozitivnih radnji stranaka
3) dopustanje iznosenja novota nakon zakljucenja prip.rocista
Kada se rociste odlozi, nuzno je da se odredi novi vremenski okvir koji ne moze
biti duzi od 1/3 prvobitno odredjenog vr.okvira.

Nuzno je odrediti novi vr.okvir:

1) kada tuzilac obj. preinaci tuzbu
2) tuzeni podnese protiv tuzbu
3) sud dopusti da stranke iznesu procesni materijal nakon zaklj. prip.roc.

Jedina sankicija za nepostupanje po resenju vr.okvira je pokretanje disciplinskog

postupka protiv sudije.

10. Sistem prekluzija u novom ZPP-u

Prekluzija je sankcija koja pogadja stranke ukoliko one propuste da preduzmu
odredjenu proc.radnju u predvidjenom trenutku.
Kako do nje ne bi doslo, neophodna je aktivna uloga suda.
U razvijenim pr.sistemima, prekluzija iznosenja novih cinj. i dokaza pogadja samo
onu stranku koja skrivljeno povredi svoju obavezu da blagovremeno u rokovima
koje odredi sud, preduzima par.radnje.

ZPP
Kod nas, rok za odg. na tuzbu je 30 dana. Sud zakazuje pripremno rociste za
gl.raspravu najkasnije u roku od 30 dana od momenta kada je tuziocu dostavljen
odg. na tuzbu.
Stranke su vec na pripremnom roc./roc. za gl.rasp. duzne da iznesu sve cinj. ,
predloze sve dokaze, i da se izjasne o cinj. navodima druge stranke.
Ako one to ne ucine, prekludirane su da ih iznesu kasnije.
Do prekluzije nece doci samo kada stranke ucine verovatnim da one to nisu
mogle da ucine bez svoje krivice.

Domasaj prekluzije se odnosi na iznosenje novih cinj. i dokaza. Ona pogadja

samo stranke, ne i ostale ucesnike u postupku.
J.tuzilac moze u svakoom trenutku da stupi u parnicu i da predlozi dokaze i cinj.
koje stranke nisu predlozile.
Obican umesac takodje, s tim sto je on duzan da prihvati parnicu u stanju u kojoj
se nalazi.
Isto vazi i za novog tuzenog koji stupa u parnicu nakon sbj. preinacenja tuzbe.
Ne pogadja ni imenovanog prethodinika, jer njega tuzeni poziva u odg. na tuzbu
ili na pripremnom rocistu da stupi u parnicu kao tuzeni.

Stranke nisu prekludirane da i nakon prip.roc. iznose:

1) procesnopravne prigovore- prigovor apsolutne nenadleznosti suda i prigovor
nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti sudova RS, moze da se
istakne tokom citavog postupka, a i po vanrednim pr.lekovima.
Izuzetak je prigovor mesne nadleznosti. Tuzeni je duzan da ovaj prigovor istakne
u odg.na tuzbu, a ako se ona ne dostavlja na odg.,najkasnije na prip.rocistu.
2) pravna shvatanja- pre svega zato sto sud nije vezan njima
3) materijalnoprave prigovore- tuzeni ne moze na njih da se poziva nakon sto je
odrazno prip.roc., niti mogu da se isticu u zalbenom postupku.
Stranke nisu prekludirane ni da vrse parnicne radnje- sve do zakljucenja
gl.rasprave tuzilac moze da preinaci tuzbu, da istakne prejudicijelni zahtev za
utvrdjenje, a tuzeni do tad moze da podnese protivtuzbu.
Pod novim cinjenicama i dokazima smatraju se samo nova reperta. Sve cinj. koje
su nastale u periodu od dana zakljucenja prip.roc. do dana kada je zakazano
roc.za gl.rasp. mogu da se iznose neograniceno na roc. za gl.rasp. Isto vazi i za
dokaze.
Generalno, zabrana iznosenja novih cinj. i dokaza ne bi trebalo da se odnosi i na
one cinj. kojima se ne menja identitet predmeta spora.

Stranku pogadja prekluzija samo ako je kriva za neiznosenje cinj. i dokaza na

prip.roc. Postojanje krivice se pretpostavlja, a ona obuhvata nameru, grubu i laku
nepaznju.
Ona nije kriva ako je propustila da iznese neku cinj. na prip.roc. ako za nju do
tad
nije znala.Isto vazi i za dokaze.
Kada su u pitanju nova reperta, treba smatrati da stranka nije kriva za zadocnelo
iznosenje neke cinj,, ako je sud propustio od stranaka da zahteva da razjasne
svoje navode/predloge, pa su stranke zbog toga smatrale da iznosenje tih cinj.
nije relevantno.

11. Nacelo pomoci neukoj stranci

Obaveza je suda da pouci stranku koje par.radnje moze preduzimati.
Uslov za ovu vrstu pomoci je:
1) da stranka nema punomocnika
2) da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima
Ako bi usled propustanja zak.zast. nastupila steta za lice pod starateljstvom, sud
ima obavezu da zastane sa postupkom i predlozi da se odredi drugi zak.zast.

Sud poucava stranke da postupak prate na svom jeziku, posredstvom tumaca.

U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka, a tuzena

strana na posledice propustanja davanja odg. na tuzbu u propisanom roku.

Sud izuzetno moze da odlozi rociste za gl.rasp. ako neuka stranka, koja nema
punomocnika, nije u stanju da se jasno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.

Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja.

Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pr.leka.

U pozivu za svedocenje, svedok se upozorava na posledice neopravdanog

izostanka, kao i vestak.

12. Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke

Stranke su tuzilac i tuzeni. Tuzilac je lice koje je podnelo tuzbu sudu i koje
trazi
od suda da mu on pruzi pr.zastitu povodom njegovog ugrozenog subj.
gradjanskog prava, a tuzeni je lice prema kome se ta zastita trazi.
Pojam stranke je cisto procesnopr. karaktera.
Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu, a tuzeni samim tim
jer je tuzba podneta protiv njega.

Postojanje nekog mat.pr. odnosa izmedju stranaka i njihovo ucesce u njemu je

relevantno za donosenje odluke o osnovanosti t.z.,ali ne i za sticanje svojstva
par.stranke.

Problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze se tretira kao problem stvarne

legitimacije stranaka. Sud odbija t.z. meritornom presudom kada utvrdi da tuzilac
nije titular subj.pr. ili ovl., odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema
nikakvu obavezu gradjanskopr. karaktera.

Pravilo je da se stranke spore o vlastitim pravima, ali je moguce da zakonodavac

poveri drz.organu da vodi parnicu o tudjem pravu. To lice se zove stranka po
duznosti. Njihov polozaj nije jednak, vec zavisi od ovl. koja su im zakonom data.
Ta lica su:
1) javni tuzilac- podnosi tuzbu u javnom inetresu kao drzavni organ. Troskove
njegovog ucesca snosi drzava/j.tuzilastvo.
2) organ starateljstva- npr. tuzba za zastitu od nasilja u porodici.
3) staraoc zaostavstine- zakonski zastupnik naslednika. On zastupa naslednika
cije je prebivaliste nepoznato, a ako se postavlja zato sto se ni ne zna da li
naslednici postoje, ima polozaj stranke po duznosti. Troskove i nagradu za
njegov rad snosi organ starateljstva.
4) stecajni upravnik- ima polozaj zakonskog zastupnika stecajnog duznika i
stranke po duznosti.

U parnici mora postojati spor. Kada to nestane, parnica prestaje da tece. Ako u
toku postupka dodje do konfuzije (sjedinjavanje svojstva tuzioca i tuzenog u
jednom licu), sud ce resenjem odbaciti tuzbu.
Povreda ovog principa ima za posledicu nistavost presude.
Tuzilac stice to svojstvo u momentu kada podnese tuzbu sudu, tuzeni takodje.
Da bi se steklo svojstvo stranke:
1) stranka mora da postoji- tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena.
2) ona mora biti poznata
3) ona mora biti odredjena- to se vrsi oznacavanjem licnog imena,zanimanja i
prebivalista/boravista. Za pr.lice- poslovno ime i sediste.

Uvek moze da podkrade greska, pa se javlja problem utvrdjenja identiteta

stranaka, tacnije tuzenog. Prvo se primenjuje metod tumacenja- pravilo je da nije
stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe, vec ono kome takav polozaj
pripada iz tumacenja navoda i zahteva iz tuzbe.Te greske mogu biti:
1) neprecizno oznacenje stranke- tada sud tuzbu vraca tuziocu na ispravku ili
dopunu. Ovi nedostaci se mogu otkloniti u svakoj fazi postupka, a isto vazi i
za otklanjanje nedostataka u presudi, ali te ispravke ne mogu biti takve da se
njima menja identitet stranaka.
2) omaska u odredjenju tuzenog- u rubrumu tuzbe je omaskom odredjen
identitet tuzenog, ali se iz petita vidi da je tuzilac kao tuzenog hteo da odredi
drugo lice, onda se ova greska moze otkloniti u svakoj fazi postupka, i u
postupku po pr.lekovima. Medjutim, ona ne sme imati za posledicu promenu
pr. subjekta. On mora biti isti u momentu podnosenja tuzbe, a i nakon
ispravke.
3) dostavljanje tuzbe pogresnom licu- ovde to lice postaje stranka. On mora da
odgovori na tuzbu i da istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. Ako
to ne ucini, rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju
moze da pobija redovnim i vanrednim pr.lekovima. Medjutim, ako se tuzba
dostavi licu koje ni u najekstenzivnijem slucaju ne moze biti stranka, tada ono
i ne postaje stranka.
4) error in personam- ovo lice postaje stranka. Sud odbacuje tuzbu ako utvrdi u
bilo kom stadijumu da jedna od stranaka nije postojala ili nije bila ziva u
trenutku podnosenja tuzbe. Ako punomocnik jednog od supruznika nije
podneo tuzbu za ponistaj braka pre njegove smrti, naslednici nemaju pravo
da pokrenu parnicu. Isto vazi i kada je tuzilac podneo neurednu tuzbu, ali je
umro pre nego sto je otklonio nedostatak. Tada se odbacuje resenjem.

Svojstvo stranke se moze steci i naknadno, posle podnosenja tuzbe sudu. Ovo
se naziva procesnom sukcesijom. Tada u parnicu, umesto inicijalne stranke,
stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se ona nalazi.
Ona moze biti rezultat univerzalne sukcesije- univerzalna gradj.pr. sukcesija
povlaci procesnu ex lege. Univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog
prethodnika (posle smrti ostavioca, parnicu nastavljaju njegovi naslednici,
medjutim ovde to nije automatski, jer se postupak prekida zbog smrti).

Moze biti i rezultat singularne sukcesije- to ne povlaci ex lege i procesnu.

Sukcesija moze biti samo voljna. Ona podrazumeva saglasnost inicijalnih
stranaka i saglasnost 3.l. koje stupa u parnicu. To je potrebno jer stranka koja
stupa u parnicu nju preuzima u stanju u koje se nalazi, sto znaci da se odrice
prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradiktornosti.

Do procesne sukcesije dolazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto

svog pr.prethodnika. Npr.kada tuzilac otudji stvar.
Isto vazi i kada dodje do subj. preinacenja tuzbe- kada umesto prvobitno
tuzenog, tuzi dr.lice. Ovde je potrebna saglasnost 3.l. koje treba da stupi u
parnicu i saglasnost prvobitno tuzenog ako se vec upustio u rasprvljanje.
Sagalsnost tuzenog je potrebna i ako se menja tuzioc.
Do sukcesije moze doci i u slucaju tzv. imenovanja prethodnika, kada u parnicu
na mesto tuzenog stupi lice u cije ime tuzeni drzi neku stvar ili vrsi neko pravo,
kao i kada umesac stupi u procesni polozaj stranke kojoj se bio pridruzio u
parnici.

Svojstvo parnicne stranke traje sve do okoncanja parnice. Prestaje i smrcu/

gubitkom statusa pr.lica- pod gubitkom se ne smatra i prevodjenje privrednog
drustva u nekativan status.

13. Stranacka sposobnost

Stranka moze da bude svako fizicko i pr.lice. Svako ko ima pravnu spsobnost
ima i stranacku. Ovo znaci da subj.prava moze da bude nosilac procesnih
ovlascenja i procesnih tereta. Medjutim, to ne znaci da je subj.prava duzan da
parnicu vodi sam u svoje ime.
Stranacka sposobnost moze se priznati i organizacijama, udruzenjima i drzavnim
organima koji nisu subj.prava. Oni naravno nemaju pravnu sposobnost- nju imaju
samo fizicka i pr.lica.

-Stranacka sposobnost fiz.lica-

Pravna sposobnost se priznaje svakom fiz.licu, te ono moze da bude stranka u
parnici. Stranacku spos. ona sticu okoncanjem rodjenja, a gube smrcu. Ona se
priznaje i zacetom a nerodjenom detetu. Ako se ono ne rodi zivo, tuzba se
odbacuje, a parnicne radnje su bez dejstva. Ako je vec doneta presuda, ona je
nepostojeca. Stranacka spos. se priznaje i strancima i to po njihovom lex
nacionalis.

-Stranacka sposobnost pravnih lica-

Oni imaju neogranicenu stran.spos. Ona se odredjuje prema pravu drzave u kojoj
je pr.lice inkorporisano. Medjutim lex societas odredjuje da li subj.prava moze da
bude stranka, a lex fori, koji je merodavan za citav postupak, odredjuje domasaj
stran.spos.

-Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pr.subj.-

Stran.spos. moze da se prizna i entitetu koji nije fiz. ili pr.lice, posebnim
zakonom. Npr. javni tuzilac.
To moze da ucini i sam sud, ako smatra da oni, s obzirom na predmet spora,
ispunjavaju uslove za sticanje stran.spos., a narocito ako raspolazu sredstvima
na kojima se moze sprovesti izvrsenje. Ovo prozivodi dejstvo samo u tekucoj
parnici. Protiv resenja kojim se priznaje stran.spos. nije dozvoljena posebna
zalba.

Stranacka spos. je procesna pretpostavka, sto znaci da sud ex officio, tokom

celog postupka, pazi da li tuzilac i tuzeni imaju stran.spos. Ako je nema, tuzba se
odbacuje. Ako postoji sumnja da li je ima ili ne, smatra se da je ima.

Nedostatak stran.spos. moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta

stranaka, i tada je problem otklonjiv, ako moze da se resi izmenama i dopunama
tuzbe. Dok se ovi nedostaci ne otklone, stranke mogu preduzimati samo radnje
zbog cijeg bi odlaganja mogle nastati stetne posledice.
Ako nedostaci ne mogu da se otklone, sud ce resenjem ukinuti sprovedene
radnje i odbaciti tuzbu. Ovo je slucaj kada u parnici ucestvuje stranka koja ne
postoji.
Ako gubitak stran.spos. nastupi tokom postupka, postupak se prekida. Obrnuto,
preduzete radnje konvalidiraju.
Ako postoji nedostatak, a doneta je presuda, ona je nistava i pobija se redovnim i
vanrednim pr.lekovima.
Ako je presuda doneta u korist ili protiv stranke koja nepostoji, tada je
nepostojeca.

14. Parnicna i postulaciona sposobnost

To je sposobnost parnicne stranke da bilo sama ili putem punomocnika,
punovazno preduzima procesne radnje u parnici.
Pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna.
Medjutim, poslovna i parnicna spos. se ne poklapaju u potpunosti, jer fiz.l. moze
imati i delimicnu posl.spos., a stranka u postupku moze imati samo potpunu
parnicnu spos. Sto znaci da ona ne moze biti uslovljena. Stranka preduzima
parnicne radnje potpuno samostalno ili ih ne preduzima uopste.

-Parnicna spos. poslovno sposobnih lica-

Parnicno su spos. potpuno poslovno spos. lica. Kod nas su to punoletna lica i
fiz.l. koja su je stekla na osnovu dozvole suda.
Parnicno nesposobna su:
1) lica potpuno lisena poslovne spos.
2) maloletna lica ispod 14 god.
Njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.

-Parnicna spos. ograniceno poslovno spos. lica-

Ova lica su parnicno spos. u granicama svoje poslovne spos.

-Parnicna spos. maloletnika-

Oni su par. spos. u granicama priznate ima poslovne spos. Maloletnik od 15 god.
moze da zakljuci ugovor o radu, da povede parnicu ciji se predmet tice njegove
punovaznosti. On moze i da preduzima pr.poslove kojima raspolaze svojom
zaradom.

-Parnicna spos. pravnih lica-

Oni je nemaju. U njihovo ime, parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici.
To je lice koje je upisano u APR ili registar uudruzenja gradjana. Gubitkom ili
ogranicenjem poslovne spos. pr.lica, zakonskog zastupnika postavlja sud.

Za ocenu parnicne sposobnosti drzavljanina RS, primenjuju se opsti pricipi MPP.

Ako fiz.l. nije par.spos. po lex nationalis, a jeste po lex fori, primenice se lex
fori.
Ako strani drzavljanin nije par.spos. po svom lex nationalis, postavice mu se
zakonski zastupnik u skladu sa tim pravom. Privremeni zakonski zastupnik se
postavlja po lex fori.

Parnicna spos. predstavlja procesnu pretpostavku na koju sud pazi ex officio

tokom citavog postupka.

Sud je duzan:
1) da prati da li par. nesposobna stranka ima zak.zastupnika
2) da trazi od organa starateljstva da postavi staraoca par.nesposobnom licu

Nedostatak par.spos. nije neotklonjiva proc.pretpostavka. Tuzba ce se odbaciti

kao nedopustena jedino u fazi prethodnog ispitivanja tuzbe. Dok se nedostaci ne
otklone, sud i stranke mogu preduzimati samo radnje zbog cijeg odlaganja bi
mogle nastati stetne posledice. Ovo vazi i za stranku za koju se sumnja da nema
par.pos. je zak.zastupnik uvek moze da ratifikuje radnje koje je ova stranka
preduzela.
Ako stranka izgubi par.spos. tokom postupka, postupak se prekida.
Ako stranka naknadno stekne par.spos., ona moze da odobri sve vec preduzete
par.radnje,a to moze da uradi i njen zak.zastupnik.
Kada je sporno da li je par.spos., u sumnji se uzima da je nesposobna.Sud ce
tada resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene par.radnje.
Povreda pravila o par.spos. predstavlja apsolutno bitnu povredu par.postupka na
koju 2s sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti.
Ovaj nedostatak predstavlja i razlog za podnosenje predloga za ponavljanje
postupka.

Postualciona sposobnost
Fakticka spos. stranke da sama i neposredno preduzima radnje u postupku.
Ona se razlikuje od parnicne. Par.nesposobna stranka moze da preduzima neku
radnju sve dok se ne utvrdi da je ona nistava. Medjutim, kada inace par.spos.
stranka nema postulacionu spos. ona ne moze da preduzima bilo kakvu
par.radnju.
Kod nas postulacionu spos. imaju sva parnicno sposobna lica. Parnicno spos.
stranka nema post.spos. samo u 2 slucaja:
1) kada ne moze da preduzima par.radnje jer je gluva, ne zna jezik.. Tada joj se
postavlja tumac.
2) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenja. To moze da
ucini samo advokat, u suprotnom se revizija odbacuje kao nedopustena.
Post.spos. nije procesna pretpostavka. Povreda pravila o post.spos. nije razlog
koji doovodi do nistavosti presude.
15. Stvarna i procesna legitimacija
-Stvarna-
Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopr. odnosa koji je bio
povod za spor, kaze se da im nedostaje stvarna legitimacija.
Ona moze biti aktivna i pasivna. Aktivno legitimisan je tuzilac ako je titular
spornog prava, a pasivno tuzeni ako je i subjekt obaveze.
Ako strankama nedostaje stvarna legitimacija, sud odbija t.z. kao neosnovan.
Znaci ona nije pro.pretpostavka.

-Procesna-
Ona je pravo na vodjenje spora. Pravo jednog lica da u svoje ime vodi parnicu. U
sustini stvarna i proc. leg. se poklapaju, ali ne nuzno. Dopsta se i da stranka
vodi
parnicu o tudjem pravu, ali ne kao zastupnik.
Ona je proc.pretpostavka i ako nedostaje, tuzba se odbacuje kao nedopustena.
Do diskrepancije izmedju stvarne i proc. leg. dolazi na osnovu zakona ili voljom
stranaka.

Procesna leg. ex lege- imamo 2 situacije:

1) zakon ovlascuje drz.organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu
(j.tuzilac).Oni imaju polozaj stranke po duznosti i duzni su da povedu parnicu
o tudjem pr. ili da u tim parnicama budu tuzeni.
2) zakon daje mogucnost organizacijama, udruzenjima i savezima koji imaju
svojstvo pr.l. da vode parnicu o tudjem pr. Ove parnice se vode radi zastite
kol.prava i interesa gradjana. To mogu da ucine kada je ova mogucnost
predvidjena kao njihova registrovana delatnost ili ako je to predvidjeno
propisima koji uredjuju njihovu delatnost.

16. Otudjenje spornog prava u toku parnice

Kada tokom parnice tuzilac ili tuzeni izgube stvarnu leg., oni zadrzavaju proc.leg.
Zakon to izricito predvidja kada stranka otudji sporno pravo ili stvar, ali i u
svakom slucaju singularne sukcesije, bez obzira na nacin na koji je doslo do nje.
Pod spornom stvari podrazumeva se svaka telezna ili beztelesna stvar o kojoj
postoji spor stvarnopr. prirode.
Stvarnu leg. gubi tuzilac koji vodi parnicu radi utvrdjenja prava svojine na
stvari,
kada stvar otudji tokom parnice ili kada to ucini drzalac stvari protiv kojeg je
tuzilac podneo tuzbu.
Stvarnu leg. gubi i ona stranka koja nije u potpunosti otudjila svoje pravo, vec je
npr. konstituisala na stvari neko ograniceno stvarno pravo (zaloga).
E sad, da bi stranka koja je otudjila pravo zadrzala procesnu leg., sticalac mora
da ima isto materijalno pravo ili ovlascenje, odnosno istu materijalnopr. obavezu
kao sto je ima originalni titular.
Ovde se postavlja pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni t.z. Pa imamo 2
shvatanja:
1) teorija irelevancije- presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca,ali se njeno
dejstvo prostire i na sticaoca.Postupak se nastavlja kao da do singularne
sukcesije nije ni doslo.
2) teorija relevancije (vladajuca)- otudjenje ima materijalnopr. znacaj, pa
razlikujemo situacije kada je to ucinio tuzilac, a kada je to ucinio tuzeni:
a) kada je to ucinio tuzilac, on je duzan da izmeni predlog tuzbe tako da on glasi
na sticaoca, u suprotnom gubi parnicu zbog nedostatka stvarne leg. Tada
tuzeni moze da istice sve mat.pr. prigovore, osim prigovor nedostatka stvarne
leg. Presuda glasi samo na sticaoca, jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem
pravu. Sticalac moze da stupi u parnicu umesto inicijalne stranke, ako se obe
stranke s tim sloze, a u svakom slucaju moze da stupi u parnicu kao umesac.
b) kada to ucini tuzeni, jedan vid ove teorije zahteva da tuzilac i ovde izmeni
tuzbeni predlog. Tuzeni i ovde moze da istice sve mat.pr. prigovore koje
moze i sticalac nakon sto je nastupila singularna sukcesija.
Ovde se postavlja pitanje kako promenom tuzbenog predloga presuda moze da
deluje protiv sticaoca koji nije ucestvovao u postupku- prvo on uvek moze da
bude umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara, a drugo on je svesbo
stekao stvar oko koje postoji spor i time se precutno odrekao nekih prava koja
pripadaju korpusu prava na pravicno sudjenje.

Sve ovo ne vazi kada je rec o originernom sticanju prava svojine. U ovim
situacijama, kada je tuzeni izgubio pasivnu stvarnu leg., tuzilac mora da preinaci
t.z. i trazi naknadu stete. Za ovakvo preinacenje je potrebna saglasnost tuzenog.

Gubitak stvarne leg. nema nikakav uticaj na procesni polozaj stranaka u parnici.
Parnica se zavrsava kako je i pocela, sa inicijalnim tuziocem i tuzenim.Sticalac
stupa u parnicu samo ako obe stranke na to pristanu.
Subjektivne granice pravosnaznosti presude prosiruju se i na sticaoca, za slucaj
da stranka tokom parnice, otudji sporno pravo ili stvar.

Najvaznije dejstvo proc.leg. je sto se pravosnaznost presude prosiruje i na lice

koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. Takodje, titular mat.prava,
obzirom da nije stranka u postupku, moze da se saslusa i kao svedok.

17. Punomocnik u novom ZPP-u

Stranke mogu radnje u postupku da preduzimaju licno ili preko punomocnika.
Ona mora biti zastupana od strane advokata u postupku po pr. lekovima, izuzev
ako je sama advokat.
Sud moze da pozove stranku koja ima punomocnika da se pred sudom licno
izjasni o cinj. koje treba utvrditi u parnici. Ona uvek moze da pristupi sudu i da
daje izjave i sama preduzima radnje, iako ima punomocnika.
Radnje koje punomcnik preduzima u granicama punomcja, imaju isto dejstvo kao
da ih je preduzela sama stranka.
Stranka moze da izmeni ili opozove radnju svog punomocnika.
Obim punomocja odredjuje stranka. Moze ga ovlastiti da preduzima sve ili
pojedine radnje u postupku.
Punomocnika moze da zamenjuje adv.pripravnik koji je kod njega zaposlen ako
je stranka tako odredila u punomocju, osim u postupku po pr.lekovima.

Ako je stranka izdala punomcje za vodjenje parnice, a nije blize odredila

ovlascenja, punomocnik je ovl. da:
1) vrsi sve radnje, podnese tuzbu,povuce t., prizna t.z. ili ga se odrekne,
zakljuci
poravnanje,izjavi pr.lek ili da se odrekne/odustane od njega, da trazi
izdavanje privremenih mera obezbedjenja.
2) podnosi predlog za izvrsenje ili obezbedjenje
3) prenese punomcje na drugog punomcnika ili da ga ovlasti na preduzimanje
samo pojedinih radnji
4) od protivne strane primi i naplati dosudjene troskove

Punomocje se izdaje u pisanom obliku.

Punomcnik je duzan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese
punomocje.
S druge strane, sud je duzan da tokom citavog postupka pazi da li lice koje se
javlja kao punomocnik ima ovl. za zastupanje. Ako utvrdi da nema, ukinuce
sprovedene radnje koje je to lice preduzelo, osim ako stranka nije to naknadno
odobrila.
Stranka u svako doba moze da opozove punomocje, a punomocnik da ga
otkaze.Ovo se mora saopstiti sudu pismeno ili usmeno na zapisnik. Ono
proizvodi dejstvo za protivnu stranku od casa kada joj je saopsteno. Posle
otkaza, punomocnik je duzan da jos 30 dana preduzima par.radnje,kako ne bi
nastala steta za davaoca punomocja.

Punomcje prestaje smrcu fiz.l., proglasenjem za umrlo i gubitkom poslovne spos.

Ako je punomcniku fiz.l. dato ovl. da preduzima sve radnje, a stranka/njen
zak.zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, punomcnik je ovl. da
preduzima radnje koje ne trpe odlaganje.

Punomcje koje je izdalo pr.lice prestaje prestankom pr.lica, otvaranjem stecaja i

likvidacije. Po otvaranju stecaja ili likv. u postupcima povodom stecaja i onim
koji
su tekli pre otvaranja stecaja, a nastavljeni nakon njegovog otvaranja,
punomocnici moraju imati punomocje koje je izdao stecajni sudija/likv.upravnik.

18. Zastupanje pravnih lica

Zastupnik pr.l. je fiz.l. koje je upisano u APR. Ako je stranka RS, jed.lok.samou.
njih zastupa odgovarajuce j.pravobranilastvo.
Na zastupanje pr.l. se mutatis mutandis primenjuju pravila koja vaze za zakonsko
zastupanje.
Zak.zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz dr.razl. u
nemogucnosti da samo vodi parnicu ili postavi punomocnika.
Maloletnu decu zastupaju roditelji, sticenike staraoci. Zak.zastupnik je i
kolizijski
staralac,staralac nasciturusa i organ starateljstva.
Svojstvo zak.zas. sticu i pojedina lica na osnovu procesnih normi- privremeni
zastupnik i zastupnik za prijem pismena.
Zak.zas. preduzima sve par.radnje za svoju stranku,dostavljaju mu
podnesci,odluke, on se saslusava na gl.raspravi.Izuzetno sud moze odluciti da
saslusa stranku.
On moze i da ratifikuje radnje koje je preduzela stranka pre nego sto je on stupio
u parnicu. Ako su sve proc.pretpostavke ispunjene, par.radnje koje je on
preduzeo su punovazne, tako da stranka ne moze da ih opozove ako otpadne
razlog za zastupanje.
Njemu je potrebno posebno ovlascenje za- podizanje i povlacenje tuzbe,
priznanje i odricanje od t.z., zakljucenje poravnanja, izjavljivanje ili odricanje
od
pr.leka.
On je duzan da se na zahtev suda legitimise kao zak.zas. On moze i da
angazuje punomocnika.

Sud je duzan da tokom citavog postupka pazi da li par.nesposobna stranka ima

zak.zas. i da li on ima posebno ovl. za zastupanje. Ako zak.zas. umre ili prestane
ovl., a stranka nema punomocnika, postupak se prekida.
Ako sud utvrdi da postoje nedostaci u zastupanju zatrazice od organa
starateljstva da postavi drugog ili ce preduzeti neke dr.mere. Dok se ne otklone
nedostaci, sud moze da preduzima samo radnje koje ne trpe odlaganje. Protiv
resenja kojim se naredjuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena
posebna zalba.

Nedostatak zak.zas. je bitna povreda zbog koje moze da se izjavi zalba i na koju
2s sud pazi ex officio. Ovo predstavlja i razlog za ponavljanje postupka.

-Privremeni zastupnik-
Njega postavlja sud tuzenom i to moze biti samo advokat. Postavlja se iskljucivo
tuzenom i u postupku pred 1s sudom. Cilj je da se ne odugovlaci sa
postupkom,ako bi postavljanje zak.zast. dugo trajalo.
On se postavlja:
1) ako je tuzeni par.nesposoban, a nema zak.zas.
2) ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegvog zak.zas.
3) ako je prebivaliste/boraviste/sediste tuzenog nepoznato, a nema
punomocnika
4) ako se tuzeni ili njegov zak.zas. nalaze u inostranstvu, nemaju punomocnika
sa prebivalistem u RS, a dostavljanje se ne moze izvrsiti.
Sud o ovom odlucuje resenjem koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva
i strankama.Protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba.
Kada je po sredi ovaj 4. slucaj, sud izdaje oglas koji se objavljuje u sluzbenom
glasniku, na oglasnoj tabli i internet stranici suda.
Kada je postavljen, on ima sva ovl. kao i zak.zas. Njegova uloga prestaje kada
se tuzeni ili zak.zas. pojave pred sudom.

19. Parnicne radnje stranaka, pojam i vrste

Parnicna radnja je svako ponasanje proc.subj. koje u parnici prozivodi zakonom
predvidjena procesnopr. dejstva.

Cisto procesno ucenje- svako ponasanje stranke koje je uredjeno procesninm pr.
i cije su posledice uredjene proc. pr.
Funkcionalno ucenje- da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu
proc.pr.

Vrste:
1) po pravilu su jednostrane, a izuzetno dvostrane (pristanak tuzenog za
preinacenje tuzbe)
2) radnje od neposrednog dejstva- ex lege proizvode odredjen procesnopr.
efekat (npr. povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje dovode sami
po sebi do toga da parnica prestane da tece).
3) radnje od posrednog dejstva- potrebna je aktivnost suda,sudska odluka.Mogu
imati oblik:
a) stvarnih predloga- tuzba,pr.lek, zahtev da sud donese neku odluku
b) procesnih predloga- zahtev za vracanje u predjasnje stanje
c) tvrdnje- izjave o cinjenicnim ili pr. pitanjima; sud ovde ne donosi nikakvu
odluku vec ih samo prima k znanju. One mogu biti cinjenicne i pravne
d) ponuda dokaza- oznacava se dokazno sredstvo cija bi upotreba trebalo da
uveri sud u istinitost cinj. tvrdnji

Uslovi za punovaznost parnicnih radnji:

1) da preduzme stranka koja ima stranacku,parnicnu i postulacionu spos.
2) moze 3.l. samo ako postoji ovl. za zastupanje
3) ona mora biti preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i predvidjene sadrzine
4) nuzno je da adresat tu radnju zaista primi/sazna za nju.

Nedostaci parnicih radnji (kada nisu ispunjeni uslovi):

1) radnje od posrednog dejstva- sud odbacuje kao nedopustene
2) radnje od neposrednog dejstva ostaju bez dejstva-kao da nisu ni preduzete
Ako se nedostatak ogleda u formi/sadrzaju- stranka moze da ih otkloni tako sto
ce je ponoviti.
Ponistaj par.r. zbog mane volje nije moguc.
Jedino su radnje od neposrednog dejstva neopozive. Proc.predlozi i cinj. tvrdnje
opozivi su sve dok sud ne donese odluku.

20. Vracanje u predjasnje stanje

Ovaj predlog je pr. sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice
prekluzije, da se parnica vrati u stanje u kom je bila pre nego sto je prekluzija
nastupila.
Moraju postojati opravdani razlozi- da stranka nije mogla da predvidi ili da ih
otkloni.
Podnosi se sudu pred kojim je trebalo preduzeti propustenu par.radnju.
To nije moguce:
1) kada je stranka imala mogucnost da tu radnju naknadno preduzme
2) kada je mogla da zahteva produzenje roka, a to nije ucinila
3) kada je svoju nepovoljnu proc. situaciju mogla da otkloni drugim redovnim
proc.pr. sredstvom
4) kada su propusteni materijalno.pr. rokovi i rokovi u izvrsnom i stecajnom
postupku
Predlog se podnosi u formi podneska. Subj. rok je 8 dana, a obj. rok 60 dana. U
privrednim sporovima taj rok je 30 dana.
Uz predlog je stranka duzna da preduzme propustenu radnju i da podnese
dokaze o opravdanom propustanju. U suprotnom smatrace se da je predlog
neuredan i sud ga zbog toga odbacuje.

Restitucija nije dozvoljena kada stranka propusti rok za predlog ili se ne pojavi
na
rocistu zakazanom povodom predloga.
Generalno predlog nema uticaj na parnicu,ali sud moze odluciti da zastane sa
postupkom dok resenje ne postane pravosnazno.

O osnovanosti predloga sud odlucuje bez rasprave.

O predlogu sud odlucuje resenjem. Protiv resenja kojim se predlog odbija/
odbacuje je dozvoljena zalba, a ako je usvojen, protivnik predlagaca moze izjaviti
zalbu samo iz 2 razloga:
1) kada je sud usvojio neblagovremen predlog
2) kada je sud usvojio nedozvoljen predlog

Troskove postupka snosi predlagac, nebitno da li je predlog usvojen ili odbijen.

21. Parnicne radnje suda

To su pr. akti koje parnicni sud preduzima kao subj. u parnici. Najznacajnije su
one radnje kojima on odlucuje o zahtevima stranaka- presude i resenja.
Sve ostale radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i par.radnje stranaka ka
donosenju meritorne odluke.
Sud dostavlja podneske strankama, odredjuje dokazna sredstva, upravlja
parnicom,nije vezan sopstvenim odlukama.

22. Sudske odluke

-Presuda-
Njom sud odlucuje o osnovanosti t.z. Mora imati propisanu formu i sadrzinu.
Prema sadrzini, presude mogu biti samo meritorne. Njome se resava o
osnovanosti t.z.
Kada instancioni sud po pr.lekovima ukida presudu nizeg suda i vraca predmet
na ponovno raspravljanje, tada odlucuje resenjem.
Presude mogu biti:
1) kondemnatorne- nalaze se izvrsenje odredjene cinidbe
2) deklaratorne- utvrdjuje se postojanje/nepostojanje nekog pr.odnosa
3) konstitutivne- zasnivaju se novi/ukidaju/modifikuju postojeci pr.odnosi ili
subj.prava
Presude mogu biti i:
1) konacne
2) delimicne
3) medjupresude

Imamo i knotradiktorne presude donete nakon raspravljanja, a ako raspravljanja

nije bilo postoje:
1) presuda na osnovu propustanja
2) presuda na osnovu priznanja
3) presuda na osnovu odricanja
4) presuda bez odrzavanja rasprave

Presuda proizvodi dejstvo prema sudu,strankama,izuzetnom i 3.l. i drugim

sudovima u dr.postupcima.

Ako je ona doneta uz povredu bitnih procesnih normi, ona je nistava. Presuda
koja nema propisanu formu i sadrzinu je nepostojeca-ne proizvodi nikakva
dejstva.
Nikakva dejstva ne proizvodi ni presuda bez dejstva- ima formu i sadrzinu, doneo
ju je sud, ali uz povredu proc. pravila koja joj oduzimaju svako dejstvo (presuda
protiv lica koje ima imunitet).

-Resenje-
Sve odluke koje nisu presude, nazivaju se resenjem. Mogu biti meritorna i
procesna.
Meritorno, o glavnoj stvari, sud odlucuje resenjem:
1) u sporovima zbog smetanja drzavine
2) u postupku za izdavanje platnog naloga (platni nalog se smatra resenjem)
3) o troskovima postupka kada je odluka sadrzana u presudi

Parnica se okoncava resenjem o odbacivanju tuzbe, resenjem o odbacivanju

pr.leka i resenjem kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu.

Resenjima sud formalno i materijalno upravlja parnicom- resenjem se zakazuje

rociste,izvode dokazi..
Ova resenja ne obavezuju sud, vec stranke cim su objavljena. Ne mogu da se
pobijaju posebnom zalbom, vec samo zalbom protiv meritorne odluke.

Odluke se donose vecanjem, a zatim glasanjem. O jednostavnim pitanjima se ne

veca, vec se odluka donosi na samom rocistu.
Ovome mogu prisustvovati samo predesnik veca,cl. veca i zapisnicar. Odluka se
donosi vecinom glasova.Predsednik uvek glasa poslednji. Nema uzdrzanih
glasova.

23. Upravljanje parnicom

Sud upravlja parnicom tako sto preduzima par.radnje. Ono ima spoljni vid
(formalni) i unutrasnji (materijalni).
U formalno upravljanje parnicom spadaju radnje kojim sid kreira vremenski razvoj
parnice:
pripremanje,zakazivanje i odlaganje rocista; pozivanje i dostavljanje; odredjivanje
rokova za preduzimanje par.radnje; rukovodjenje raspravom
U materijalno upravljanje spadaju radnje koje imaju za cilj da se prikupi,razvrsta
i
pretrese procesni materijal (cinj. navodi i dokazni predlozi stranaka).

Kogniciono ovlascenje suda se sastoji u tome da se on stara da stranke pred

njega iznesu sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost t.z. On ovo ovl. najpre vrsi
na rocistu za gl.raspravu. Takodje on ovde i saslusava svedoke,vestake i
stranke, stara se da se predmet spora svestrano raspravi. Medjutim, on ne sme
stranke da savetuje, da formulise njihove predloge i cinj. tvrdnje jer bi time
narusio nacelo ravnopravnosti stranaka.

Obaveza suda je i da razvrsta procesni materijal (bitno od nebitnog). On sa

strankama i raspravlja i pretresa cinj. materijal, a pozeljno je i njihova pravna
shvatanja.

U upravljanje parnicom spadaju i radnje kojima sud uoblicava vremenski parnicu,

ali se i stara o ekonomicnosti postupka. Ovde spadaju odluke suda o spajanju/
razdvajanju parnice, o tome da li ce odlucivati o prethodnom pitanju ili ce
prekinuti postupak.

Parnicne radnje kojim sud upravlja parnicom:

1) on preduzima ex officio
2) nije veza sopstevnim odlukama
3) resenja koja tada donosi ne mogu da se pobijaju zalbom, vec samo zalbom
protiv presude

24. Dostavljanje
Par.radnja koju sud vrsi po sluzbenoj duznosti. Jedna od najznacajnijih par.radnji,
jer se uredno dostavljanje vezuje za nastupanje vaznih proc. dejstava.
Povreda pravila o dostavljanju povlaci nistavost presude. Ona iz tog razloga
moze da se pobija zalbom.
Protiv presude kojoj nije prethodilo uredno dostavljanje mogu da se izjave i
vanredni pr.lekovi, narocito zahtev za ponavljanje postupka.
Odluka suda koje je doneta uz povredu ovih pravila nece moci da se prizna i
izvrsi u inostranstvu.

Moguce je i fiktivno dostavljanje adresatu cije je prebivaliste nepoznato,

pribijanjem na oglasnu tablu suda.
I fiktivno dos. moze predstavljati povredu prava na pravicno sudjenje. Pa tako,
ako je pokusano dos. 1s presude punomocniku-advokatu stranke, a dostavljac
nije nikoga zatekao u kanc., te je zalba odbacena kao nedopustena jer je
izjavljena nakon isteka roka, takvo dos. je neuredno i predstavlja povredu pr. na
pravicno sudjenje.
Za poctak roka za zalbu relevantan je samo momenat kada je stranka zaista i
primila otpravak presude.

Vrste:
1) Licno- tuzba, platni nalog, vanredni pr.lek, presuda i resenje protiv kojeg je
dozvoljena posebna zalba se uvek moraju licno dostaviti. Pravilo je da se
pismeno urucuje u stanu, ali moze i licno u sudu. Ako se on ne zatekne na
mestu, dostavljac ostavlja obavestenje da on moze podici pismeno u roku od
30d od pokusaja dostavljanja. Istovremeno se pisemno pribija na ogl.tablu
suda i kada isteknu 30d smatra se da je dos. uredno izvrseno.
2) Posredno- njega je moguce izvrsiti preko poste i sl. Dos. se vrsi u stanu ili na
njegovom radnom mestu. Ako on nije kuci, moze i odraslom clanu
domacinstva i on je duzan da primi pismeno. Dos. se moze izvrsiti i njegovom
susedu, ali oni nisu u obavezi, vec je potreban njihov pristanak da prime
pismeno. Uslov je da cl. domacinstva bude samo odraslo lice, sto znaci da se
dos. moze izvrsiti i maloletnom licu ako dostavljac smatra da je ono dovoljno
zrelo.
Kao momenat dos. uzima se momenat predaje primaocu pismena.
Ako posredno dos. nije moglo na ove nacine da se izvrsi, pribice se na vrata i
time se smatra da je uredno dos.

3) Fiktivno- pribijanjem pismena na ogl.tablu suda ili mesta na kojem dos.treba

da se izvrsi. Ono je dopusteno u nekoliko slucajeva:
a) bezuspesno dos. u slucaju posrednog dos.
b) kada se adresat ne zatekne na mestu gde dos. treba da se izvrsi. Ostavlja
mu se obavestenje da u roku od 30d moze u sudu da podigne pismeno, a
istovremeno se akt koji se dos. pribija na ogl. tablu suda.
c) dos. advokatu i zastupniku pr.l. polaganjem pismena u njihov pregradak u
sudu. Ako ga ne podignu u roku od 8d, pribija se na ogl.tablu.
d) povodom promene adrese adresata- ako se adresa promeni pre dos. 2s
odluke kojom se postupak okoncava, u obavezi su da o tome obaveste
sud.Ako to ne ucine, sud odredjuje da se sva dalja dos. vrse pribijanjem na
ogl.tablu.
e) kada pumocnik menja adresu ili stranka opozove punomocnika za prijem
pismena- u prvom slucaju, ako ne obavesti sud da je promenio adresu, dos.
se vrsi kao da punomocnika ni nema. U dr. slucaju stranka je duzna odmah
da imenuje novog punomocnika, a ako to ne ucini, dos. se vrsi pribijanjem na
ogl.tablu.

Stranke i dr. ucesnici u postupku su duzni da preduzimaju sl. radnje:

1) da saopsti tacnu adresu protivne strane, a ako ona to ne moze, sud trazi
pomoc nadleznih organa
2) prijavljivanje promene adrese bez odlaganja
3) da obaveste sud da ce odsustvovati sa adrese duze od 30d i da odrede
punomocnika za prijem pismena, a istu duznost imaju i punomocnik stranke i
punomocnik za prijem pismena

Kada se dos. fiz.licu, dos. se vrsi na radnom mestu, u stanu ili u sudu. Na dr.
mestu moze samo odlukom suda koju je dostavljac duzan da pokaze adresatu.
Na radnom mestu- tokom trajanja radnog vremena. U stanu- na adresi koja je
naznacena u tuzbi.
Ako je adresat drzavni organ, organ jedinice lok.samou. ili ter.autonomije, dos. se
vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa i to predajom licu koje je za to
ovlasceno. Isto vazi i za j.tuzioca i j.pravobranioca.
Pr.l. se dos. vrsi u njihovim prostorijama, ali samo licu koje je za to ovl. ili
zak.zastupniku, i to na adresu njegovog prebivalista.

Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste, pozivara, dr.
drz. organa, lica sa j.ovl., pr.lica koje je registrovano za obavljanje poslova
dos.,elektronskom postom..

Posebni nacini dostavljanja vaze:

1) vojna lica
2) lica sa imunitetom
3) strana pr.lica
4) drzavljanina RS koji se nalazi u inostranstvu
5) lica koja su lisena slobode

Kada treba da se izvrsi dos. parnicno nesposobnoj stranci, tada se ono vrsi
njenom zak.zastupniku, a ako je ona angazovala punomocnika, onda se dos.
iskljucivo njemu vrsi.
Obzirom da punomocnik moze biti samo advokat, dos. se vrsi i predajom
pismena licu koje je zaposleno u njegovoj adv.kanc. i polaganjem pismena u
njihov pregradak u sudu.Ovo je moguce samo na zahtev adv. ili po odluci
predsednika suda.Na isti nacin dos. se i j.belezniku i privatnom izvrsitelju.

Postavljanje punomocnika za prijem pismena moze biti obavezno i fakultativno.

Stranke i njihovi zak.zastupnici su u obavezi da ga imenuju kada se nalaze u
inostranstvu.
Tuzilac koji ima prebivaliste/boraviste/sediste u inostranstvu duzan je da u tuzbi
oznaci punomocnika za prijem pismena. Ako to ne ucini, sud je duzan da tuzbu
odbaci.
Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena.
On moze biti svako potpuno poslovno fiz.lice koje ima prebivaliste/boraviste u
RS.

Dostavnicu uvek potpisuju i adresat i dostavljac. Ona sadrzi:

1) oznacenje akta koji se dostavlja
2) ime i prezime adresata
3) dan prijema
4) potpis primaoca i dostavljaca
Ona ima dokaznu snagu i stvara oborivu zakonsku pretpostavku.
25. Postupak za resavanje spornog pravnog pitanja
To nije prethodno pravno pitanje. To je pitanje koje se tice tumacenja sadrzine i
domasaja materijal.pr. ili proc.pr. norme, kvalifikacije jednog pravnog instituta.
Znacajno je za resavanje predmeta spora ili vise parnica pred 1s sudovima.
Zahtev sadrzi kratak prikaz utvrdjenog stanja, razloge i stavove stranaka.
Postupak inicira stranka ili 1s sud ex officio.
Kada ga inicira stranka, sud dostavlja zahtev suprotnoj strani i rok za izjasnjenje
je 15d.
Sud je duzan da zastane sa postupkom dok VKS ne okoncava resavanje
spornog pr.pitanja.
Stranke u postupku u kome se javlja isto sporno pitanje, nemaju pravo da
ponovo traze njegovo resavanje u parnici koja je u toku.
1s sud je vezan pravnim stavom VKS.
Sud je duzan da predmet dostavi VKS koji o njemu resava u roku od 60d.

26. Obavezan pokusaj mirnog resavanja spora

Ako tuzilac zeli da podnese tuzbu protiv RS, duzan je da pre podnosenja tuzbe
podnese zahtev u vidu predloga za mirno resavanje spora, republickom
j.pravobraniocu.
Predlog mora da sadrzi sve nuzne sastojke tuzbe. Ako je tuzba podneta pre toga,
odbacuje se kao nedopustena.
Rok za odgovor j.p. je 60d.
Cilj je da se potencijalni tuzilac odgovori od podizanja tuzbe.
Materijalnopr. dejstvo- dolazi do zastoja roka zastarelosti za period od 60d.
Obaveza podnosenja ovog predloga ne postoji:
1) kada je rok za podnosenje tuzbe regulisan posebnim zakonom
2) kada je posebnim zakonom regulisan postupak medijacije ili postupak za
mirno resavanje spora

27. Tuzba, pojam i vrste

Parnica se pokrece tuzbom. Tuzba je par.radnja kojom se inicira par.postupak.
Osnovne f-je:
1) odredjuje se sud
2) odredjuju se stranke- ako oznaci pogresno lice, a tuzeni se ne brani, moze se
doneti presuda zbog propustanja
3) odredjuje se predmet spora- zahtev tuzioca istaknut u tuzbi

Vrste- prema kategorijama materijalnog pr. one mogu biti posesorne, petitorne..
Prema vrsti pr.zastite:
1) kondemnatorne (osudjujuce)
2) deklaratorne (utvrdjujuce)
3) preobrazajne (konstitutivne)

Postojanje pr.interesa za tuzbu je proc.pretpostavka na koju sud pazi ex officio.

Kada on nedostaje, sud odbacuje tuzbu kao nedopustenu.
Pr.ineteres nece postojati ako trazena pr.zastita moze da se ostvari na dr.
nacinnpr.
poseduje izvrsnu ispravu.
Pod pr.interesom podrazumevamo pravnozastitnu potrebu na strani tuzioca. Ona
postoji kada se tuziocevo subj. pr. ili pr.ovl. nalazi u stanju neizvesnosti ili
ugrozenosti.
Kod kondemnatornih t.z. postojanje pr.intersa se pretpostavlja- sastoji se u
nuznosti tuzioca da izdejstvuje sudsku odluku u svoju korist i time stekne izvrsnu
ispravu.
Kod deklaratorne tuzbe, pr.interes se sastoji da se okonca neizvesnost koja
postoji u vezi sa postojanjem nekog subj.pr. ili pr.odnosa.
Kod preobrazajne tuzbe, cilj se moze postici samo ako sud donese preobrazajnu
presudu sa istim sadrzajem koji tuzilac zahteva u tuzbi.
28. Sadrzaj tuzbe
Sastojci tuzbe mogu biti nuzni i fakultativni.
Nuzni:
1) podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak
2) t.z.
3) cinj.navodi
4) dokazni predlozi
5) oznaka vrednosti predmeta spora
6) tuzbeni predlog

Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. On je cist procesnopr.pojam i ne

zavisi od materijalnopr. ovl. tuzioca.
Od tuzbenog zahteva treba razlikovati objekt tuzbe(novac, stvar, subj.pravo).
On mora biti dovoljno odredjen.

Cinjenicni navodi cine osnov tuzbenog zahteva. U tuzbi bi trebalo navesti zivotni
dogadjaj iz kojeg prozilazi pr.posledica na koju se tuzilac poziva. On je sustinski
duzan da navede samo one cinj. koje smatra da su dovoljne.

Tuzbeni predlog- tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. Ovo je

bitan element i od njega zavisi:
a) stvarna nadleznost suda
b) dopustenost revizije
c) vrsta postupka
d) visina sudskih taksi
e) visina advokatskog honorara

Neuredna tuzba je ona koja nema sve elemete. Uredna tuzba je

proc.pretpostavka na koju sud pazi ex officio. Ako je neurednu tuzbu podnela
stranka koju ne zastupa advokat, sud ce joj naloziti da otkloni nedostatke u
odredjenom roku, a ako ne postupi tako odbacice tuzbu.
Smatra se da su nedostaci otklonjeni ako se tuzeni upusti u raspravljanje u
meritumu i ne istakne prigovor.

29. Objektivno spajanje tuzbenih zahteva (kumulacija tuzbenih

zahteva)
Ona postoji kada tuzilac u tuzbi protiv istog tuzenog istakne vise t.z. (samo kada
se tuzbom obuhvata vise predmeta spora).
Cilj je da sud spoji parnice koje teku po vise t.z. u jedan postupak i da o svima
njima resava istovremeno, jednom presudom.
Uslovi za spajanje:
1) da je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih
2) da je ista vrsta postupka
Fakultativno- isti cinjenicni i pr.osnovi

3 vrste objektivnog spajanja t.z. :

1) Kumulativno- kada tuzilac u tuzbi istice vise t.z.
2) Eventualno- tuzilac istice 2 zahteva, ali 1 glavni i 2 pomocna, istovetnog
ekonomskog intersa
3) Alternativno- tuzilac istice 2 ili vise t.z. od kojih sud treba da usvoji samo 1
kao osnovan- bilo koji
Dejstva spajanja t.z.- parnica za svaki t.z. pocinje da tece posebno. Ako su
ispunjeni uslovi za spajanje, sud odredjuje broj parnica.

30. Kondemnatorna tuzba

Tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje i zahteva od suda da
donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na: davanje, cinjenje, necinjenje ili
trpljenje.
Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se
zahteva prinudno izvrsenje.
Uslov za podnosenje ove tuzbe je dospelost potrazivanja do momenta
zakljucenja gl.rasprave pred 1s sudom.
Ako potrazivanje nije dospelo, t.z. se odbija kao neosnovan, a ako nije dospelo
do zakljucenja gl.rasprave, odbija se kao preuranjen.
Izuzeci kada potrazivanje nije dospelo:
1) odnosi se na obligacije sa dugorocnim izvrsenjem prestacija
2) odnosi se na tzubu za povracaj stvari datih u zakup
3) odnosi se na zahtev tuzioca na naknadu buduce nematerijalne stete koju je
izvesno da ce trpeti
Mora postojati pr. interes. On je proc.pretpostavka na koju sud pazi ex officio.
Pravnozastitna potreba na strani tuzioca postoji kada se tuziocevo subj.pravo ili
pr.ov. nalazi u stanju ugrozenosti, a koju samo sud moze otkloniti.
Pr.interes ne postoji kada se pr.zastita moze na neki drugi nacin ostvariti.
Pr.interes za kondemnatornu tuzbu se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova.
Kada njega nema, sud resenjem odbacuje tuzbu kao nedopustenu.
Kondemnatorna presuda, doneta na osnovu kond.tuzbe, ima svojstvo izvrsne
isprave.

31. Deklaratorna tuzba

Smisao ove tuzbe je da se spreci povrede i ucini kraj jednoj neizvesnoj
pr.situaciji. Ona moze biti pozitivna i negativna.
Zahteva se da tuzilac ima poseban pr.interes, na koji sud pazi ex officio.On se
odnosi na povredu pr. licnosti ili na istinitost/neistinitost nekog spornog pr./pr/
odnosa.
Kod kond. t. pr. interes se sastoji u dobijanju izvrsnog naslova, a kod dekl. se
trazi poseban pr.ineters- samo kada je to celishodno,neophodno da se stvori
pravna izvesnost da se izbegne nastajanje novih sporova.
Ovde potrazivanje ne moze da bude dospelo

Kod dekl.tuzbe pr.interes se ne dokazuje kada zakon upucuje na nju:

1) zakon predvidja tuzbu za utvrdjenje
2) tuzilac ima pr.interes da se utvrdi postojanje/nepostojanje pr.odnosa pre nego
sto potrazivanje dospe
3) autenticnost neke isprave

Ukoliko nedostaje pr.interes, tuzba se odbacuje.

Moguca je kumulacija t.z. (i kond. i dekl.) i da sud o svima njima odluci i sve ih
usvoji kao osnovane, ali je uslov da svi pocivaju na istom pr.osnovu.

Ako je prvo podneta kond. pa onda dekla. tuzba, dekl. je nedopustena jer vec
tece parnica;pr. zastita ce se svakako ostvariti.
Ako je prvo podneta dekl. pa kond. ne postoji zabrana litispendencije.
Isticanjem kond. zahteva nestaje pr. interes tuzioca za dekl. t.z.

Ona je podobna za mat.pravosnaznost- obavezuje sud u dr. postupku.

Kondemnatorna Deklaratorna
pr.interes se pretpostavlja pr.ineters se mora dokazivati
potrazivanje je dospelo potrazivanje ne moze biti dospelo
cilj-izvrsni naslov cilj-utvrdjenje
ona je subsidijerna u odnosu na kond.
32. Prejudicijelni ( incidentni) zahtev za utvrdjenje
Tuzilac moze tokom trajanja parnice istaci ovaj zahtev da jedan pr. odnos postoji
ili ne postoji.
Ovo znaci da prethodno pitanje postaje predmet posebnog t.z.
Uslovi:
1) samo ako parnica vec tece; do zakljucenja gl.rasp. pred 1s sudom
2) prejudicijelni pr.odnos mora postati sporan u toku trajanja parnice i da ostane
sporan do zaklj. gl.rasprave
3) od resenja tog odnosa mora zavisiti ishod spora
4) sud mora biti stvarno nadlezan

Sud o ovom zahtevu odlucuje zajedno sa glavnim t.z., tako da odluka ulazi u
izreku (tenor) presude.

Zakon izricito napominje da isticanje ovog zahteva ne znaci i preinacenje tuzbe.

Razlog- celishodnost i organska veza prejud. zahteva sa gl. kondemnatornim

zahtevom.

33. Objektivno preinacenje tuzbe

Ono znaci:
1) Promenu istovetnosti t.z.- kada se menja predmet spora. Ovo je uvek slucaj
kada se sa dekl. prelazi na kond.
2) Isticanje drugog zahteva uz postojeci- predstavlja kumulaciju t.z., ali ZPP to
smatra preinacenjem zbog blazeg rezima
3) povecanje inicijalnog t.z.

Uslovi- dopusteno je ako se ispuni 1 od 2 alternativna uslova:

1) ako se tuzeni saglasi
2) ako sud odluci da dopusti preinacenje

Ako tuzeni ne da pristanka, moguce je ako su ispunjena 2 kumulativna uslova:

1) to je celishodno
2) i to nece oduzti postupak
Ako nedostaju uslovi, sud upucuje tuzioca na novu parnicu povodom novih t.z.
Pristanak tuzenog se ne zahteva kada nastupe nove okolnosti koje opravdavaju
da se zahtev izmeni.

Preinacenjem se ne smatra promena pr. osnova, smanjenje t.z., kada tuzilac

sam promeni navode.

Kada se tuzba preinaci, parnica po inicijalnom t.z. se gasi i pocinje da tece novi
postupak.
Od momenta preinacenja pocinje da tece litispendencija po preinacenom t.z. sa
svim proc.pr. i mat.pr. posledicama.

34. Subjektivno preinacenje tuzbe

Ono znaci promenu identiteta tuzenog. Do njega moze doci kada tuzilac iz
zabluce oznaci kao tuzenog dr. lice, a ne ono prema kome zeli da ostvari pr.
zastitu.
Ovde je potrebna saglasnost novog, ali i inicijalnog tuzenog ako se vec upustio u
raspravljanje o meritumu.
Ne radi se o preinacenju kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju
identiteta.
Ako novi tuzeni ne da saglasnost, tuzilac moze da podnese novu tuzbu u novoj
parnici.
Da bi bilo preinacenje dopusteno, mora biti ispunjen 1 od 2 alternativna uslova:
1) saglasnost tuzenog
2) kada sud dopusti

Sud ce dopustiti preinacenje ako su ispunjena 2 kumulativna uslova:

1) ako je to celishodno
2) ako to nece znatno oduziti postupak

Preinacenje je dopusteno do zakljucenja gl. rasprave.

35. Dejstva podnosenja tuzbe sudu
Tuzba se podnosi pisarnici suda. Sud moze, ako tuzbu nije podneo advokat, da
je vrati tuziocu da otkloni nedostatke.
Procesna dejstva:
1) parnicni postupak pocinje da tece
2) perpetuatio fori odredjivanje nadleznosti
3) izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv

Materijalnopr. dejstva:
1) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavlja
2) prekid roka za odrzaj
3) zatezna kamata pocinje da tece
4) duznik pada u docnju
5) naslednici sticu pravo da nastave postupak

Pravila o ustaljivanju nadleznosti nemaju dejstva u odnosu na apsolutnu nadl.

red. sud direktne medj.nad. suda RS, pravila medj. prava o izuzecu od
jurisdikcije (imunitet).
Od momenta podnosenja tuzbe utvrdjuje se vrednost predmeta spora.
Prekidaju se materijalnopr. rokovi za podnosenje tuzbe.

36. Litispendencija
Znaci da je parnica vec pocela da tece. Nastupa u momentu kada sud dostavi
tuzbu tuzenom- u roku od 15 dana od kad je primio tuzbu.
Sud vodi racuna o zabrani dvostruke litispendencije u toku celog postupka ex
officio- nije dopusteno da se izmedju istih stranaka vodi ista parnica sa istim
predmetom spora.
Ona prestaje:
1) nastupom pravosnaznosti meritorne odluke
2) pravosnaz. resenja o odbacivanju tuzbe
3) povlacenjem tuzbe

-Posledice nastupanja-
Procesnopravne:
1) za preinacenje tuzbe potreban je pristanak tuzenog
2) moguce je podizanje prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje
3) moguce je podizanje tuzbe glavnog mesaca
4) moguce je ucesce umesaca i j.tuzioca kao intervenijenta
5) moguce je obavestenje 3.l. o parnici
6) moguce je podizanje protivtuzbe
7) otudjenje spornog prava/stvari nema vise uticaja na parnicu

Materijalnopravne:
Postoji savesnost drzaoca stvari.
Sud saznaje za litis. iz prigovora tuzenog.
Povreda pravila o zabrani litisp. predstavlja zalbeni razlog- ali 2s sud ne pazi ex
officio. I ovo ne predstavlja bitnu povredu ZPP.
Ako u kasnijem postupku odluka bude doneta, a stranka se zali- parnica koja je
pocela da tece, a u kojoj nije doneta pravosnazna presuda, bice obustavljena
resenjem o odbacivanju tuzbe.

37. Pripremanje glavne rasprave

Pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za gl.raspravu.
U ovoj fazi postupka ispituju se procesne pretpostavke i odredjuje se i
koncentrise proc. gradja.
Izuzetno, sud moze i u ovoj fazi da meritorno resi spor.
Presuda bez odrzanja rasprave se donosi:
1) ako nema spornih cinjenica i da nema drugih smetnji
2) da postoje sve procesne pretpostavke za meritorno odlucivaje

Tok pripremnog postupka:

1) prethodno ispitivanje tuzbe
2) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor
3) odrzavanje pripremnog rocista
4) zakazivanje rocista za gl.raspravu
Pripremnim postupkom rukovodi predsednik veca.
Zalba protiv odluka o upravljanju postupkom, koje se donose u toku pripremanja
gl.rasprave, nije dozvoljena.
U ovoj fazi postupka moze se doneti i presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
U ovoj fazi se moze zakljuciti i sudsko poravnanje.

38. Procesne pretpostavke

To su cinjenice (uslovi) koji moraju da se ispune da bi sud uopste mogao da se
upusti u odlucivanje da meritorno odluci o predmetu spora. Ako utvrdi da ih
nema, tuzba se odbacuje kao nedopustena. Tek kada utvrdi da one postoje,
prelazi se na odlucivanje o osnovanosti t.z.
Njihivo nepostojanje moze imati za posledicu apsolutno i relativno bitne povrede
postupka.
Apsolutne- neoborive pretpostavke koje su imale za posledicu donosenje
nezakonite i nepravilne odluke.Tu spadaju:
1) povreda pravila o proc.pretpostavkama (sud, stranke, predmet spora)
2) povreda elementarnih proc. nacela
3) povreda pravila o odlucivanju
4) povreda pravila o sadrzini presude

Relativne- sud nije primenio neku proc. normu ili ju je nepravilno primenio, a to
je
moglo imati uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.

Procesne pretpostavke se dele na:

1) one koje se ticu suda-
a) aposolutna nadleznost
b) direktna medj. nadleznost domaceg suda
c) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin
d) stvarna, f-ionalna i mesna nadleznost
e) nepostojenje arbitraznog sporazuma

2) one koje se ticu stranaka-

a) postojanje stranaka
b) stranacka sposobnost
c) parnicna spos.
d) uredno zastupanje
e) postojanje urednog punomocja
f) postojanje prava na vodjenje spora

3) one koje se ticu tuzbe

a) da je uredna
b) da postoji pr.interes

4) koje se ticu predmeta spora

a) nepostojanje ranije zapocete parnice
b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj stvari
c) postojanje tuzivosti subj.prava

Procesne pret. jos mogu biti opste i posebne, pozitivne i negativne, apsolutne i
relativne. Apsolutne su one na koje sud pazi ex officio, a relativne uzima u obzir
po prigovoru stranke i to do odredjenog momenta.
Procesne smetnje mogu biti otklonjive i neotklonjive ( apsolutna nadleznost,
pravo na vodjenje spora, pravni interes za tuzbu).

Sud ispituje njihovo postojanje prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. Ako se radi
o neotklonjivoj proc.smetnji, tuzba se odbacuje kao nedopustena. Ako postoji
spor o nihovom postojanju/nepostojanju, odlucuje se na prip.rocistu/gl.rocistu.
O njihovom (ne)postojanju, sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije
dozvoljena. On moze odluku da odlozi i da odluci zajedno sa gl.stvari.

Za meritorno odlucivanje je bitno da proc. pretpostavke postoje u momentu

zakljucenja gl.rasp. Izuzeci:
a) za postojanje dir.medj.nad. domaceg suda-da postoji u momentu pocetka
toka parnice, a kasnije moze i da otpadne
b) za postojanje mesne nadleznosti- u momentu podnosenja tuzbe sudu
Ako postoje nedostaci u pogledu postojanja stranke, stranacke i par.spos., tuzba
se ne odbacuje, vec se postupak prekida.

Ako je doslo do meritorne odluke uprkos proc.smetnjama, ta odluka je nistava i

moze se pobijati redovnim i vanrednim pr.sredstvima.
Ako su one neotklonjive, tuzba se odbacuje u postupku po zalbi na 1s presudu, a
obrnuto, tuzba se ne odbacuje, vec se 1s presuda samo ukida, a predmet vraca
na ponovo sudjenje.

39. Stvarna i funkcionalna nadleznost

Stvarna nadleznost znaci da sudovi postupaju prema vrsti sporne stvari.
Resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i sudova posebne
nadl. Sudovi opste nadl. sude sve gradj.pr. sporove, osim ako zakon predvidja
nadl. privrednog suda.
Zasnivanje nadl.privrednog suda:
1) subj.kriterijum- svojstvo stranaka u postupku
2) kombinacija subj. i obj.kriterijuma- sporovi izmedju privrednih subj. i
dr.pr.lica,
ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti priv.subj. Ovo obavljanje
delatnosti se najcesce obavlja putem ugovora u privredi. Medjutim, ova nadl.
obuhvata i sporove koji proizilaze iz vanugovorne odg. za stetu ako je ona
proizisla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u vezi sa njim.
Privredni sud je nadlezan da sudi sporove i o autorskom pravu i pravu
industrijske svojine, pod uslovom da su stranke privredni subj. Isto vazi i za
sporove povodom izvrsenja i obezbedjenja odluka trgovinskih sudova.

Osnovni sud:
1) imovinskopr. sporovi u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost
spora
2) stambeni
3) radnopravni
4) medjunarodnopr. pomoc

Visi sud:
1) imovinski
2) autorko pr., pr. industrijske svojine
3) ispravke informacija, sredstva javnog informisanja
4) paternitetski/maternitetski
5) povreda pr. licnosti
6) maticne evidencije

Funkcionalnom nadleznoscu se regulise sudjenje po instancama u istoj pr.stvari.

Kada je osnovni nadlezan u 1s, izvrsnom i vanparnicnom, u 2s je nadlezan visi.
U postupcima po reviziji i zahtevu za preispitivanje 1s presude odlucuje VKS.
Sve presude koje donose osnovni i visi sudovi, pobijaju se zalbom u postupku
pred Apelacionim sudom.

U 1s osnovni- u 2s visi, ali samo za sporove male vrednosti.

U 1s visi- u 2s Apelacioni, ali on odlucuje i kada je osnovni bio u 1s.
U 1s privredni- u 2s Privredni apleacioni.
40. Mesna nadleznost
Duznost stvarnonadleznog suda da postupa u odredjenoj stvari teritorijalno.
Subj.kriterijum- veza koju stranka ima sa teritorijom suda.
Obj.kriterijum- veza koju predmet spora ima sa teritorijom suda.

Mesna nadl. se uredjuje zakonom (sto je pravilo), a moze i ugovorom ili sudskom
odlukom.
Vrste:
1) Opsta- moze svaka parnica. Ona se zasniva prema tome gde se nalazi
prebivaliste/sediste tuzenog.
2) Posebna- samo zakonom odredjena parnica, odredjena prema predmetu
spora. I ona moze biti iskljuciva, alternativna i pomocna.
I Iskljuciva- uklanja se mogucnost da se parnica vodi pred drugim sudom:
a) sporovi o nepokretnostima
b) sporovi o vazuhoplovstvu i brodu
c) sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i v.ustanovama
d) sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku

II Alternativna (elektivna)- tuzilac bira da li ce tuzbu podneti forumu opste ili

posebne nadl. Posebni elektivni forumi:
a) bracni, porodicni sporovi- zakonsko izdrzavanja
b) stvarnopravni sporovi
c) sporovi iz ugovornih odnosa
d) sporovi o naknadi stete
e) sporovi iz radnih odnosa
f) imovinskoprvani sporovi
g) sporovi za zastitu potrosaca i povredu pr.licnosti

III Pomocna- kada ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne

nadl., tada se odredjuje prema;
a) boravistu tuzenog- kada nema prebivaliste u RS
b) prebivalistu tuzenog- u sporu za zak.izdrzavanje i to prema mestu gde se
nalazi njegova imovina
c) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika
d) prebivaliste tuzioca u paternitetskim/mater. sporovima

Prorogacioni sporazum- stranke se sporazumevaju oko mesne nadl. Ovo nije

moguce za stvarnu o f-ionalnu nadl. Njime se fakticki derogira inace mesno
nadl.sud.
Moze biti izricit:
a) Prorogaciona klauzula- resavanje buduceg odnosa unosenjem klauzule u
tekst ugovora
b) Prorogacioni sporazum- nakon sto je predmet nastao, nuzno je da se odredi
predmet spora
Zakljucenje je moguce dok ne nastupi litispendencija.

Moze biti precutan: Ako tuzeni ne istakne prigovor mesne nadl. u odg. na tuzbu.
Medjutim, precutna prorogacija moze da izmeni stvarnu nadl. ako se tuzba
podnese visem sudu, a ne stvarno nadleznom nizem, pravilo je da se visi oglasi
nenadleznim i ustupi predmet nizem, medjutim, to moze da ucini dok se ne odrzi
prip.rociste, u suprotnom postaje stvarno nadl.

41. Delegacija i ordinacija nadleznosti

Delegacijom se menja mesna nadl., jer inace mesno nadl. sud ne moze fakticki
da postupa. Nju vrsi neposredno visi sud. Ona moze biti:
a) nuzna- izuzece/iskljucenje
b) svrsishodna- pred drugim sudom je lakse sprovesti postupak
Protiv resenja o delegaciji zalba nije dozvoljena.

Postupak:
I sam sud- zahtev upucuje najvisem sudu iste vrste. O zahtevu odlucuje vece i
on se ne dostavlja stranci na izjasnjenje.
II na predlog stranke- to moze do okocanja prip.rocista, a kasnije samo ako je sa
zakasnjenjem saznala za razloge koji opravdavaju delegaciju ili su ono nastali
psole okoncanja prip.roc.On se dostavlja drugoj strani na izjasnjenje i o njemu
odlucuje 1s sud resenjem.
Predlog se odbacuje:
a) ako je vec podnet isti predlog
b) nije obrazlozen
c) neblagovremen
d) razlozi se odnose na iskljucenje/izuzece
Protiv resenja o odbacivanju nije dozvoljena zalba.

Ordinaciju vrsi VKS kada je sigurno da postoji direktna medj. nadl. sudova u
Srbiji, ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadl.
Tada VKS, sam ili na predlog stranke, odredjuje mesnu nadl.suda.

42. Atrakcija nadleznosti (privlacenje)

Zasniva se na povezanosti pravne stvari sa nekim drugim postupkom (parnicni,
vanparnicni,izvrsni,stecajni) koji se vodi pred tim sudom ili na njegovom podrucju.
Razlog zasnivanja ovakve nadl. je procesna ekonomija.
Vrste:
1) Potpuno privlacenje- promena u stvarnoj i mesnoj nadl. u povezanoj parnici
2) Npotpuno privlacenje- samo promena mesne nadleznosti
3) Jace privlacenje- nizi sudovi privlace predmete visih
4) Slabije privlacenje obrnuto

Do atrakcije uvek dolazi kada se vodi izvrsni ili stecajni postupak. Tada te
sporove resava stecajni/izvrsni sud.

Vazni slucajevi atrakcije:

Privlacenje nadl. u sporu po tuzbi glavnog mesanja- podnosi 3.l. protiv stranaka u
toku njihove parnice, pri cemu trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.
Ovde je privlacenje potpuno.

Privalcenje nadleznosti u sporu po protivtuzbi- tuzba koju tuzeni podnosi protiv

tuzioca u toku iste parnice. Atrakija je nepotupna.

Privalcenje nadl. kod obj. spajanja tuzbenih zahteva- tuzilac protiv tuzenog istice
vise zahteva, ali do ovoga dolazi samo kada je za svaki zahtev predvidjena ista
vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadl. Atrakcija je nepotpuna.

43. Sastav suda

Nacelo zbornog sudjenja je pravilo, a izuzeci su zakonom predvidjeni.
Da li se sudi u vecu ili inokosno, zavisi od:
a) stadijuma postupka
b) vrednosti predmeta spora
c) vrste sporne stvari

Sastav 1s suda- sudi vece. 1 sudija je predsednik, a 2 sudije porotnici. Sudija

pojedinac sudi:
1) u porodicnim sporovima
2) u drzavinskim parnicama
3) u predmetima koji se odnose na pr.pomoc
Ostale sporove sudi vece.
Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopr. spor (cija vrednost
prelazi 3.mil.din.) umesto veca sudi sudija pojedinac- sporazum o inokosnom
sudjenju. Njega je moguce zakljuciti do zakljucenja gl.rasprave, ali on nije moguc
u mat. i pat. sporovima.

Sastav 2s suda- vece od 3 sudije

Sastav VKS:
1) vece od 3 sudije ako sudi u 2s ili na raspravi
2) vece od 5 sudija ako se radi o reviziji
3) vece od 7 sudija po vanrednim pr.lekovima

Sud ex officio pazi na svoj sastav tokom celog postupka. Ako zapocne postupak
vece ono moze da ga nastavi ili da prepusti postupak sudiji pojedincu, a ako je
obrnuto, sudija pojedinac mora da prepusti vecu.
Povreda pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu p.p.
Takva presuda se moze pobijati zalbom i vanrednim pr.lekovima.

44. Vrednost predmeta spora

Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva izrazen u novcu koji tuzilac istice u
tuzbi. On je obavezan sastojak tuzbe, u suprotnom se ona odbacuje kao
neuredna.
Od vrednosti predmeta spora zavisi:
a) sastav 1s suda
b) dopustenost revizije
c) vrsta postupka
d) visina sudskih taksi
e) visina adv.honorara

Opste pravilo za odredjivanje vrednosti- Visina utuzenog potrazivanja cini

vrednost predmeta spora. U ostalim slucajevima (kada nije rec o novcanom
potrazivanju), vr. spora cini vr. glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac, a pri
tom se sporedna trazenja (kamata) ne uracunavaju.
Za odredjivanje vr. je merodavan momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.

Posebna pravila:
1) Buduca davanja koja se ponavljaju- vr. je zbir svih buducih davanja, ali ako
ono traje duze od 5 god., onda zbir svih davanja za 5 god.
2) Kumulacija t.z.- ako svi proisticu iz istog cinj. i pr. osnova, vrednost zahteva
se sabira. Ako je obrnuto, odredjuje se vr. za svaki zahtev ponaosob. Ako su
alternativno istaknuta 2 zahteva, uzima se vr. manjeg, ali ovo ne vazi kada su
alternativno istaknuti zahtev u novu i nenovcana cinidba.
3) Sporovi o postojanju zakupnih odnosa- visina 1godisnje zakupnine, a ako je
na krace vreme, onda visina ukupne zakupnine
4) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja- ako predmet zaloge ima vecu
vrednost od iznosa potraz. koje treba obezbediti- vr. ce biti jednaka iznosu
potrazivanja, u suprotnom ce to biti vrednost zalozene stvari.

Ako je tuzilac suvise visoko oznacio vr. tuzeni moze u odg. na tuzbu da prigovori
i podnese dokaze do pocetka gl.rasp.

45. Imovinski cenzus u novom ZPP-u

46. Odgovor na tuzbu

Ovo je procesni teret za tuzenog.
Sud je duzan da u roku od 30d dostavi tuzbu tuzenom. On mora i da ga upozori
da je duzan da odgovori i na posledice propustanja (moze se doneti presuda
zbog propustanja). Rok je prekluzivan i tece od dana dostavljanja.

Fakultativni sastojci- zahtev da se oslobodi placanja troskova postupka, da sud

oabveze tuzioca na placanje aktorske kaucije.

Tuzeni osporava osnovanost tuzbe tako sto:

1) istice proc.prigovore
2) navodi cinj. na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti i dokaze kojima
potkrepljuje cinj.
Dostavljanje tuzbe tuzenom na odg. je obavezno osim u jednom slucaju- iz
razloga histnosti.Sud zakazuje rociste i naredice da se primerak tuzbe dostavi
tuzenom. Opravdanje za to moze biti zahtev za odredjivanje privremenih mera i
tada na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja o zahtevu za odredjenje
privremenih mera, ne i o t.z.

Odgovor na tuzbu dat sa formalnim/sadrzinskim nedostacima smatrace se kao

da nije ni podnet i tada se moze doneti presuda zbog propustanja.

Upustanjem tuzenog u meritum spora, tuzni osporava osnovanost t.z. i zahteva

od suda da odbije t.z. kao neosnovan. Ovo je vazan proc.momenat jer:
1) ne moze vise da istice prigovor stvarne i mesne nadl.
2) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju
3) precutnom prorogacijom se uspostvalja dir.medj.nadl. naseg suda i mesna
nadl. inace mesno nadl.suda.

OBAVEZNA SADRZINA OBAVEZNA SADRZINA

TUZBA ODGOVOR NA TUZBU
podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak
tuzbeni zahtev proc.prigovori
cinj. navodi izjasnjavanje da li prizanje/osporava t.z.
dokazni predlozi ako osporava da navede cinj.
oznaka vr.spora imenovanje punomocnika za prijem pismena
tuzbeni predlog
Tuzeni meritorno osporava t.z. na 3 nacina:
1) osporavanjem cinj.
2) tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna
3) isticanjem materijalnopr.prigovora i to da:
a) tuziocevo subj.pr. nije nastalo
b) da je ono prestalo
c) da obaveza jos nije dospela

Posebno je znacajan progovor kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju
obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju.

47. Prigovor kompenzacije

Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na 3 nacina:
1) posebnom tuzbom
2) kompenzacionom protivtuzbom
3) prigovorom kompenzacije- najjace sredstvo

To moze da ucini van parnice- jednostrana izjava volje upucena poveriocu kojom
duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno dospelo potrazivanje sa potrazivanjem
poverioca i tada se oba potrazivanja gase ex tunc. Ono je neopozivo i
bezuslovno i ulazi u obrazlozenje presude.
Kada ga izjavi pre parnice, ono zadrzava svoj materijalnopr. karakter.

Ako to ucini u toku parnice, onda je to parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od
suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti/delimicno prestalo da
postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu, i
zahteva da sud delimicno/u celosti odbije t.z.
Ono je opozivo i odluka suda je konstitutivna.

Prigovor moze da se izjavii samo do zakljucenja prip.rocista, a ako su se kasnije

stekli uslovi do zakljucenja gl.rasprave.
Moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca.

Odluka suda povodom ovog prigovora je obuhvacena pravnom snagom presude.

Izreka presude se sastoji iz 3 dela:
1) sud utvrdjuje da postoji potrazivanje
2) sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje
3) sud konstitutivno prebija u celosti/delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i
odbija t.z. u celosti/delimicno.
Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje.
Povodom ovog prigovora ne moze se doneti delimicna presuda ako potice iz
istog pr. i cinj. osnova.

48. Protivtuzba
To je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv
tuzioca, a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.

Dopustenost:
1) predmet spora je razlicit od onog koji cini t.z. po tuzbi tuzioca
2) samo u tekucoj parnici, do zaklj. gl.rasprave
3) izmedju stranaka- identitet
4) ista vrsta postupka i stvarne nadl.
5) podnesak- u formi podneska

Vrste:
1) Koneksna- kada je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe ekonomski uslovljena.
Iste cinj. i isti pr.osnov.
2) Kompenzaciona- samo ako su ispunjeni uslovi za prebijanje potraz.Ima
smisla samo ako je t.z. protivtuzbe visi od t.z. tuzioca.
3) Prejudicijalna- tuzba za utvrdjenje. Utvrdjenje postojanja/nepostojanja jednog
pr. odnosa koji je od prejudicijelnog znacaja za meritornu odluku po tuzbi.
Odluka suda o ovoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo
mat.pravosnaznosti.
Za razliku od prejucijijalnog zahteva za utvrdjenje, podnosenje prejudicijalne
protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi cak i
kada tuzilac povuce tuzbu/sud odbaci kao nedopustenu.

4) Eventualna- pod odloznim proc. uslovom. Sud odlucuje tek kada se stekne
uslov. Gasi se kad sud odbije t.z. po tuzbi kao neosnovan.

Postupak po protivtuzbi- kada su t.z. povezani, on spaja obe parnice i donosi

jedinstvenu odluku.
Sud je to duzan da ucini kada je to celishodno i u interesu proc.ekonomije, u
suprotnom moze da razdvoji postupak po tuzbi i protivtuzbi.

49. Dokazivanje
Niz par. radnji suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti
cinj.navoda stranaka.
Predmet dokazivanja su samo sporne cinj.
Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinj. koja nam pruza podatak o istinitosti,
postojanju/nepostojanju neke cinj. koja predstavlja predmet dokazivanja.

Dokazna snaga je podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje

o istinitosti postojanja/nepostojanja neke cinj.
Dokazivanje je neophodno kada su cinj. sporne i vazne.
Ono nije neophodno:
1) kada stranka prizna jednu cinj. kao istinitu
2) opstepoznata cinj.
3) zakonske pretpostavke
4) necelishodno- u parnicama za naknadu stete, sud po slobodnoj oceni
odredjuje visinu stete.
Vrste:
I prema cilju- 1) glavni dokaz 2) protivdokaz 3) dokaz o protivnom

II iz njihovog postojanja sud moze na osnovu zivotnog iskustva da zakljuci o

postojanju takve cinj.- 1) neposredni dokazi 2) posredni dokazi

III Prema rezultatu dokazivanja- 1) potpun 2) nepotpun

IV Nova dokazna sredstva- cd, video trake

Sud ce odbiti da izvede dokaze kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan/nije
pogodan za sudsku odluku:
1) cinj. o cijem postojanju se predlaze dokazivanje nije bitna za odluku
2) dokaz nije bitan za saznanje istinitosti cinj. cije se postojanje dokazuje
3) postoji zabrana upotrebe dok.sredstva
4) sud je vec uveren u istinitost cinj. o kojoj treba da izvede dok.
5) dok.predlog ne sadrzi temu dokazivanja

Sud je duzan da odredi izvodjenje svih onih dokaza iz kojih moze da se izvede
saznanje o istinitosti spornih i vaznih cinj.

Dokazna sredstva:
a) uvidjaj b) isprave c) svedok d) vestak e) saslusavanje stranaka
f) predmeti uvidjaja
50. Svedocenje
Sposobnost da bude svedok zavisi od njegove fakticke mogucnosti da ispuni
zadatak u postupku. To je fiz. lice koje je sposobno da svojim culima opazi cinj.
koje se dokazuju i koje je u stanju da opazene cinj. reprodukuje pred sudom.
Duznosti:
1) da se odazove pozivu i svedoci
2) da kazuje istinu
3) da kazuje sve ono sto mu je poznato o tim cinj.
4) da odgovara na pitanja suda i stranaka

Pravo da uskrate svedocenje mogu punomocnici, verski ispovednici,

advokati,lekari, notari.
Postoji zabrana saslusanja lica koja bi svojim iskazom povredila duznost
sluzbene/vojne tajne.
Moze da uskrati svedocenje na pojedina pitanja ako bi se svedok odgovorom na
neko pitanje izlozio teskoj sramoti/ znatnoj imov.steti/ kriv. gonjenju. Ovo se
odnosi i na njemu bliska lica.
Ukoliko svedok izostane, obavezno je odlaganje rasprave i odredjivanje novog
vremenskog okvira parnice.
Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi
imovinskoj steti:
1) ako je prisustvovao zakljucenju pr.posla kao pozvani svedok
2) o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pr. prethodnik/
zastupnik jedne od stranaka
3) cinj. koje se ticu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom/vanbracnom vezom
4) cinj. koje se ticu rodjenja/smrti/sklapanja braka
5) kad je na osnovu posebih propisa duzan da podnese prijavu/da izjavu
Poziv za svedoka (sadrzina):
a) ime i prezime
b) vreme i mesto dokazivanja
c) predmet po kom se poziva
d) naznacenje da se poziva u svojstvu svedoka
e) upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka
f) pouku o pravu na naknadu troskova

Saslusanje se odvija pred sudom na rocistu za gl.raspravu. Saslusavaju se

pojedinacno i usmeno. Svedok je duzan da odmah zahteva naknadu troskova
inace gubi to pravo.
Sud prema slobodnom uverenju ceni vrednost njihovih iskaza.
51. Overena izjava svedoka u novom ZPP-u
Ona nije klasifikovana kao posebno i novo dok.sredstvo.
O dokazima odlucuje sud u okviru resenja o odredjenju vremenskog okvira
parnice.
Izvodjenje dokaza mogu predloziti stranke- dostavljaju sudu ovakve pismene
izjave u tuzbi/odg. na tuzbu.
Sud moze ex officio da odredi izvodjenje dokaza citanjem pismene izjave tek u
situaciji kada nije moguce/ nije celishodno cekati da se odredjeno lice saslusa
kao svedok.
Zakonom su predvidjeni nuzni elementi i zakonom je predvidjena forma.

O tome koji ce se dokazi izvesti na gl.raspravi, odlucuje sud resenjem o

odredjenju vremenskog okvira parnice.
Uslovi:
1) mora imati nuzne elemente/formu
2) mora je overiti notar
3) sadrzi slicne podatke koji se odnose na iskaz svedoka dat pred sudom
4) da napise odakle su mu cinj. poznate
5) da kaze u kakvom je odnosu sa strankama

52. Vestacenje
Vestak je fiz. lice koje ispunjava uslove za imenovanje i upis u registar sudskih
vestaka.
1) Vestak samo utvrdjuje cinj. na osnovu posebnog strucnog znanja kojim
raspolaze
2) Vestak je dok.sredstvo koje se u postupku koristi radi razjasnjavanja cinj.
3) Tehnicki savetnik stranke

Njega odredjuje sud u sporazumu sa strankama, a ako nema sporazuma, onda

samo sud.

Predlog se podnosi najkasnije do zaklj.prip.rocista za gl.raspravu.

Odredjuje se resenjem koje sadrzi ime i prezime vestaka, predmet spora,
predmet i obim vestacenja, rok za dostavljanje nalaza i misljenja.

Rok za izradu nalaza i misljenja i njegovo podnosenje je 15d, a strankama se on

dostavlja 8d pre rocista za gl.raspravu.
On je duzan da ga pismeno nacini i obrazlozi, u suprotnom postoji povreda
nacela kontradiktornosti i nistavost presude.
Rok za podnosenje sudu nalaza i misljenja ne moze biti duzi od 60 dana.

Duznosti vestaka:
1) odazivanje pozivu suda
2) izrada nalaza i misljenja
3) da govori istinu
4) duznost da vestaci
5) da licno obavi obavez

Ako je nalaz nejasan/nepotpun moze da ga ispravi,dopuni, a ako postoje

neotklonjivi nedostaci mora da ponovi vestacenje.

53. Stranacki vestaci u novom ZPP-u

Svaka stranka moze do zakljucenja prip.roc. za gl.raspravu da imenuje drugog
vestaka.
On je tehnicki savetnik stranke koji izradjuje prigovor, nov nalaz i misljenje. O
prigovoru se raspravlja na rocistu.
On je sekundarni ucesnik u postupku ciji je zadatak da odgovaranjem na pitanja
suda pruzi dodatna objasnjenja vezana za svoj nalaz i misljenje.

Sud moze da odredi da se izvede dokaz citanjem pisanog nalaza i misljenja

vestaka kojeg su imenovale stranke, nakon sto se suprotna strana o takvom
misljenju i nalazu izjasnila/propustila da to ucini.

Ako se ne usaglase sadrzinski razliciti nalazi i misljenja, donosi se resenje o

novom vestacenju.

Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka na nalaz i misljenje. Ako to

ne ucini, to pretstavlja apsolutno bitnu povredu p.p.

54.Teret tvrdnje i teret dokazivanja

Teret tvrdnje je nacin iznosenja cinj. pred sud (obj. teret tvrdnje).
Tuzilac u tuzbi treba da iznese sve cinj. iz kojih proizilazi osnovanost t.z.
Tuzeni u odg. na tuzbu treba da navede sve cinj. zbog kojih smatra da tuziocevo
pravo nije nastalo/da je prestalo, na osnovu kojih smatra da moze da uskrati
cinidbu tuziocu.

Teret dokazivanja
Subj. (formalni)- postupci koji pocivaju na raspravnom nacelu.
Stranka je duzna da sudu ponudi dokaze za sve cinj. tvrdnje iz kojih izvodi svoj
zahtev ili iz kojih osporava zahtev dr.strane.

Objektivni
Kada sud nije u stanju da razjasni vazne cinj., parnicu gubi ona stranka na kojoj
lezi teret dokazivanja.
Non liquet- situacija kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke
cinj. U ovoj situaciji sud je duzan da postupi prema pravilima o podeli tereta dok.

Podela obj. tereta dok.

1) regulisana je mat.pr. normama
2) Leo Rosenberg- svaka stranka u postupku nosi teret dok. u pogledu one cinj.
koja ulazi u dispoziciju mat.pr. norme
3) ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dok. za
postojanje cinj. na kojima se izuzetak zasniva

Obrt dokazivanja- moguc je kada zakon izricito ne zabranjuje i da je jedna od

stranaka osujetila upotrebu dok.sredstva. Ovde je dovoljno da se ucini
verovatnim postojanje povrede pravom zasticenog dobra.

55. Prekid i zastoj postupka

Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda.
-Prekid-
EX LEGE
I Nestala je jedna od proc. pretpostavki za vodjenje parnice:
1) smrt stranke
2) gubitak par.spos.
3) smrt zak.zastupnika/prestanak njegovog ovl.za zastupanje
4) prestanak pr.lica/zabrana rada pr.lica
5) nastupanje pr.posledice otvaranja stecaja/likv.

II Fakricka nemogucnost da se parnica vodi- rat/vanredne okolnosti

Odluka suda (prekid po sili zakona) je deklarativne prirode.

ODLUKA SUDA
Prekida se jer sud ne moze da preduzima nikakve proc.radnje. Kada se postupak
nastavi, preduzete par.radnje imaju dejstvo.
Odluka je konstitutivna- momentom pravosnaznosti resenja o prekidu.
Izuzetak zakonom- sud moze da donese odluku ako je do prekida doslo nakon
zakljucenja gl.rasprave.

Rok- iznova pocinje da tece i to nakon sto je stranci dostavljeno resenje o

prekidu postupka.
U slucaju smrti rok ne tece prema 1 stranci, a u slucaju rata prema obe stranke.

Sud moze, ali ne mora, da prekine postupak:

1) kada odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju
2) kada stranka ne moze usled vanrednih okolnosti da pristupi sudu

Postupak se nastavlja ex officio ili na predlog stranke.

-Zastoj-
1) kada je to izricito predvidjeno zakonom, a to je kada se pokrene postupak
pred VKS i kada se pokrene postupak medijacije
2) kada postoje smetnje za punovazno preduzimanje par.radnji
3) kada je to neophodno da bi se obezbedilo postovanje osnovnih proc.nacela.

U resenju se navodi i vreme na koje se zastaje sa postupkom.

Zastoj je uvek ex officio, i nastavlja se ex officio.
Sud moze da preduzima par.radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Zastoj nema uticaja na rokove za preduzimanje par.radnji,
Pravila o zastoju i prekidu se ne primenjuju u postupku pred 2s sudom.

Do zastoja dolazi kada:

1) se podnese zahtev za delegaciju nadl.
2) sudija smatra da postoje razlozi za izuzece
3) sud obezbedjuje uredno zastupanje par.nesposobne stranke
4) je doneto resenje o predlogu za povracaj u predjasnje stanje
5) VKS resava sporno pravno pitanje
6) j.tuzilac stupa u parnicu kao umesac
7) sud donese resenje kojim nije dopustio sud.poravnanje
8) stranke pokrenu postupak medijacije
9) je doneta pravosnazna medjupresuda
10) je doneta presuda zbog propustanja
11) je pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti

56. Prethodno pitanje

Pitanje o postojanju/nepostojanju jednog subj. prava/pr.odnosa cije resenje
logicki prethodi resavanju gl.pitanja.
Svojstva da bi bilo prethodno:
1) pr.pitanje- nikad cinjenicno
2) postavlja se in concreto u odnosu na gl.pitanje
3) javlja se uvek u dispoziciji mat.pr. norme na koju se stranka poziva u
postupku, prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pr.posledica.

Odluka o pret.pitanju ulazi u obrazlozenje presude i nema dejstvo

mat.pravosnaznosti.
Izuzeci:
1) prejudicijalni zahtev za utvrdjenje
2) prejudicijalna protivtuzba
Oni su obuhvaceni pr.snagom presude.

Kada se pred parnicni sud postavi pret.pitanje:

1) on moze sam da resi o njemu, ako je ono gradj.pr. prirode ili upravna stvar
ako o pret.pitanju jos ne tece oarnica/ako nije pokrenut postupak u kome se o
njemu resava kao o gl.stvari
2) moze da prekine postupak ako odluci da o njemu ne resava i saceka dok se
ne donese pravosnazna presuda

On ne moze da resi kao o pret.pitanju:

1) postojanje/nepostojanje braka
2) osporavanje materinstva/ocinstva
O ovome se uvek resava kao o gl.pitanju.

Ako je o njemu vec reseno to obavezuje sud, u suprotnom ce postojati aposlutno

bitna povreda ZPP-a.
Sud nije vezan odlukama organa uprave, ali je vezan pravosnaznim odlukama
gradjanskih sudova.

Mi prihvatamo mestovit nacin.

68. Sudsko poravnanje

Ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred
sudom i kojim se parnica okoncava.
Dejstva:
1) izjednacava se sa pravosnaznom presudom. Parnica prestaje da tece.
2) svojstvo izvrsne isprave- da je potrazivanje iz poravnanja dospelo
3) mat.pr. dejstvo- ugovormo se odredjuje pr.odnos izmedju stranaka

Po pravilu se zakljucuje pred 1s sudom. Pred 2s sudom je moguce ako 2s sud

odlucuje na raspravi. 2s sud ce primiti poravnanje na zapisnik, oglasiti da je 1s
presuda bez dejstva i da odbaci tuzbu jer je parnice zakljucenjem poravnanja
okoncana.
Moze se zakljuciti i dok traje postupak po vanrednom pr.leku.
Iskljucena je mogucnost zakljucenja poravnanja u parnicama koje pocivaju
pretezno na nacelima oficioznosti i inkvizicionom nacelu.

Mogu i da zakljuce poravnanje u korist 3.lica. Dejstvo poravnanja se ne odnosi

na 3.l., ali ono moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.
Zakljucuje se o predmetu spora, ali moze da se odnosi i na druge obaveze,
cinidbe.
Ako ima vise t.z. poravnanje se zakljucuje o jednom.
Iskljucena je mogucnost zakljucenja poravnanja o zahtevima za koji su nadlezni
drugi organi.

Elementi:
1) zakljucenje ugovora o predmetu spora
2) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda
3) potpis stranaka na zapisniku

Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog

poravnanja i da im pomogne da ga zakljuce.
Sud ce odbiti poravnanje ako ne postoje uslovi za njegovo zaklj.;tada je
dopustena posebna zalba. To je situacija ako je nistavo- zakljuceno u pogledu
zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati.
Osnovne proc.pretpostavke:
1) nadleznost suda
2) stranacka i par.sposobnost
3) nepostojanje pravos. zaklj.stvari ili je vec zaklj.poravnanje
4) postojanje par.postupka
Pobijanje s.poravnanje je moguce jedino tuzbom.
69. Povlacenje tuzbe
Ovim tuzilac opoziva svoj zahtev za pruzanje pr.zastite.

Posle odricanja nema ponovnog podizanja tuzbe povodom istog predmeta spora,
izmedju istih stranaka.Sud donosi presudu kojom odbja t.z. jer sam tuzilac
odicanjem priznaje da mu je zahtev neosnovan i presuda ima dejstvo
mat.pravos. (ne trazi se pristanak druge strane).

Kod povlacenja tuzilac moze ponovo da podigne tuzbu jer je sud samo resenjem
okoncao parnicu,ali ne i meritorno.
Ukoliko se tuzeni upustio u raspravljanje u meritumu neophodan je njegov
pristanak, jer on mozda ima sredstva i dokaze koji ce sud ubediti da treba da
odbije zahtev tuzioca i tako resi spor u svoju korist.
Pre nego sto se tuzba dostavi tuzenom na odgovor, jer se on vec u odgovoru
upusta u raspravljanje, tuzilac moze da je povuce bez pristanka tuzenog.

Izjave o povlacenju su neopozive i bezuslovne.

Ako tuzeni nije prisutan na rocistu na kome je tuzilac povukao tuzbu, sud je
duzan da mu dostavi zapisnik sa rocista sa pozivom da se izjasni o povlacenju.
Ako on ne odg. u roku od 8d, smatrace se da je pristao.

Povucena tuzba se smatra kao da nije ni podneta.

Ako tuzilac uprkos ranije postignutom sporazumu o povlacenju ipak nastavi sa
parnicom, tuzilac moze istaknuti procesnopr. prigovor da tuzilac nema pr.interes
za tuzbu, a tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.

70. Besplatni punomocnik

Siromasko pravo- stranka koja prema svom imovnom stanju nije u mogucnosti
da snosi troskove postupka.
1) Delimicno oslobodjenje- obaveza placanja sudskih taksi.
2) Potpuno oslobodjenje- sud.takse, predujam za troskove svedoka/vestaka/
uvidjaj- padaju na teret sredstava suda.

Besplatni punomocnik spada u potpuno oslobodjenje.

On se dodeljuje ako je to nuzno radi zastite prava stranke.
Sud je duzan da odluci u roku od 8d/ 8d od zalbe na resenje kojim je odbijen
zahtev za besplatnu sud.pomoc dostavljen 2s sudu.
Rok za preduzimanje par.radnje - od dana kada joj se dostavi pravosnazno
resenje o dodeli besplatnog zastupnika (nije dozvoljena zalba protiv ovog
resenja).

Pravni polozaj advokata koga je sud postavio stranci koja uziva siromasko pravone
nalazi se sa strankom ni u kakvom ugovornom odnosu, vec samo temenjem
posebnih, zakonskih, esnafskih propisa ex lege, duzan da zastupa stranku.

Postupak se pokrece na predlog stranke:

1) za poptpuno- do okoncanja 1s postupka
2) za delimicno- moguce je da se zahtev postavi pred 1s sud kada parnica tece
po pr.lekovima.

Predlagac treba da ucini verovatnim da su se ispunili uslovi.

Sud moze da ukine resenje, a stranka tada moze da ulozi posebnu zalbu.
Ako izgubi spor, stranka nece biti u obavezi da snosi trsokove kojih je bila
oslobodjena. Ostale troskove, koji padaju na teret protivne strane, duzna je da
snosi.

Sud donosi odluku o naknadi troskova po sluzbenoj duznosti.

71. Suparnicarstvo, pojam i vrste

Subj. kumulacija u parnici- kada vise proc. subjekata trazi pr.zastitu od jednog
tuzenika, te kada jedan proc.subj. zahteva pr. zastitu od vise tuzenika.
Aktivno- vise proc.subj. na tuzilackoj strani
Pasivno- vise na strani tuzenog

Vrste
Prema nastanku: inicijalno/naknadno
Prema volji: procesno/materijalno
Prema odnosu suparnicara prema predmetu spora i njihovim ulogama u mat.pr.
odnosu sa kojima je t.z. povezan: formalno (nepravo)/materijalno (pravo).

Uslovi za formalno:
1) ako su predmet spora zahtev ili obaveze iste vrste, ako pocivaju ne na istom,
vec na slicnom cinj. i pr.osnovu.
2) ako je sud stvarno i mesno nadl. za svaki t.z. i za svakog tuzenika u
postupku.

Materijalno- suparnicari se nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju jedne iste

mat.norme.
Ovde postoji pr.zajednica vise tuzilaca/tuzenih.
Prava i obaveze suparnicara proizilaze iz istog cinj. i pr.osnova (pr.zajednica u
pogledu predmeta spora).
Npr. suvlasnici A i B tuze C i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari.

Sto se tice mesne nadleznosti, vaze pravila o atrakciji- mesno je nadl. sud za bilo
kog od njih.

Prosto suparnicarstvo- svaki suaprnicar je samostalna stranka.Ovde se donosi

delimicna presuda.
Jedinstveno- spor moze da se resi na jednak nacin prema svim suparnicarima.
Presuda mora da glasi jednako prema svima.
Moguce je jedinstveno i ex lege- mat. i paternitetski sporovi; ZPD

Procesni razlozi- pravosnaznost presude se prosiruje i na ona lica koja nisu bila
stranke u postupku.
Materijalnopr. razlozi- u mat.odnosu vise lica stoje u odnosu saobveznika/
saovlascenika tako da bi u vise parnica postojao potpun identitet predmeta
spora.

Nuzno suparnicarstvo- tuzbu moze da podigne samo ako su u njoj naznaceni,

kao stranke, sva lica koje mat.pr. norma odredjuje kao ucesnike mat.pr. odnosa,
u suprotnom se tuzba odbacuje kao nedopustena.

72. Ucesce umesaca u postupku

Trece lice moze da bude ucesnik u parnici samo kada ima za to opravdan pravni
inetres:
1) ucesce umesaca
2) obavestenje o parnici
3) imenovanje prethodnika
4) ucesce drzavnog tuzioca
Umesac (sporedni umesac-intervenijent) je 3.l. koje ucestvuje u tudjoj parnici na
strani jedne od stranaka jer ima pr.interes da uspe u parnici.
Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje u celini/delimicno trazi stvar/pravo o
kome vec izmedju drugih lica tece parnica.

74. Intervencijsko dejstvo presude (obim i otklanjanje)

I Objektivno:
1) Intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo
pogresnu odluku, te da je stranka lose vodila parnicu.
2) Sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke je vezan sudskom
presudom donetoj u prethodnoj parnici.
Dejstvo mat.pravosnaznosti izreke presude se ne prosiruje na umesaca.
Tacno cinj. stanje i pr.kvalifikacija, stavovi sadrzani i u obrazlozenju presude
unete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.

II Subjektivno
Obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao, kao i njene
pr.sledbenike.
Ne prosiruje se na drugu stranu koja je ucestvovala u parnici.

75. Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara

Kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesace.
Presuda deluje neposredno na pr.odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na
cijoj str. se on mesa i to bi bilo na osnovu zakona.

Umesac i stranka se smatraju kao jedna stranka.

Moze da izjavljuje pr.lekove, da se protivi priznanju t.z., tako da stranka sama ne
moze pravnovaljano da disponira t.z., ako se umesac tome protivi.
Moze sam da izjavi vanredni pr.lek iako nije ucestvovao u parnici do
pravos.presude da se protivi priznanju t.z.

Moze i da nastavi da vodi parnicu protivno volji stranke.

Dostavljanje mu se vrsi posebno kao i stranci, a rokovi za izjavljivanje pr.lekova

teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku.

Sud je duzan da ovakvom umesacu omoguci da se izjasni na navode protivnika.

76. Imenovani prethodnik

Imenovanje prethodnika je vid obavestenja 3.lica o parnici.
Cilj je da pr.prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnici.

Imenovanje preduzima tuzeni koji drzi neku stvar/koristi neko pravo, a tvrdi da
stvar drzi/pravo vrsi u ime 3.lica.

Tuzeni je duzan da to ucini pre nego sto se upusti u raspravu (u odg.na tuzbu, na
pripremnom rocistu za gl.raspravu).
Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste, medjutim njegov nedolazak ili
odbijanje, nema za dejstvo da tuzeni istupi iz parnice.

Tuzeni istupa iz parnice samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na

njegovo mesto. Ovde nije potreban pristanak tuzioca, osim kada tuzilac prema
tuzenom istice i druge zahteve.

Ako prethodnik stupi u parnicu postaje stranka.

On moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac, sto ima za posledicu da

izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.

86. Revizija protiv presude

Redovan, devolutivan, nesuspenzivan, ogranicen i dvostran pr. lek protiv
pravosnazne presude donete u 2s. Rok za njeno izjavljivanje je 30 dana od
dostavljanja pravosnazne presude 2s suda.
Postoji opsta i posebna.
-Opsta-
Ona je dopsutena u imovinskopravnim sporovima u kojima se t.z. odnosi na
potrazivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrsenje neke druge cinidbe ili na
utvrdjenje prava svojine na nepokretnosti, ako vrednost pobijenog dela presude
prelazi iznos od 100.000e na dan podnosenja tzube.
Za odredjenje vrednosti spora, uzima se iznos naznacen u tuzbi.
U privrednim sporovima granicni iznos za reviziju je 300.000e.

-Posebna-
Dopustena je bez obzira na visinu predmeta spora. Radi se o reviziji koja se
izjavljuje protiv 2s presude koja inace ne bi mogla da se pobija opstom revizijom.
O dopustenosti ove revizije odlucuje Apelacioni sud. Odluka o dopustenosti
obavezuje VKS.
Apelacioni sud moze da odluci da je revizija nedopustena, a na to resenje
stranke mogu uloziti zalbu VKS.
Dakle, posebna revizija je vanredan, poseban, nesuspenzivan, remonstrativan i
dvostran pr.lek.
Posebna revizija moze da se izjavi samo zbog pogresne primene mat.prava i da
je ona bila odlucujuca za donosenje presude.
Reviziija je uvek dopustena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku
radnog odnosa, a nije dopustena u nekim porodicnopravnim sporovima.

Revizija ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog

cinj.stanja.
-Bitne povrede odredaba p.p. u postupku pred 1s sudom-
Moze da se izjavi ako je sud odlucio u pr.stvari za koju je apsolutno nenadlezan,
odnosno ako je odbio da donese presudu u pr.stvari za cije resavanje je
nadlezan.
Revzija moze da se izjavi i iz sl.razloga, ali samo pod uslovom da se podnosilac
revizije pozivao na te razloge u zalbi protiv 1s presude:
1) sud je protivno ZPP doneo presudu na osnovu priznanja,
odricanja,propsutanja ili izostanka
2) sud je protivno ZPP, uskratio stranci da koristi svoj jezik ili ako postupak
nije
vodjen na jeziku nac.manjine
3) ako je povredjen princip res iudicata
4) ako je sud iskljucio javnost na gl.raspravi

-Bitne povrede odredaba p.p. ucinjene u postupku pred 2s sudom-

Gore navedeni razlozi.

Pogresna primena mat.pr. je kljucan revziijski razlog. Ona moze da se istakne u

revziiji bez ogranicenja, nije bitno da li greska nastala pred 1s ili 2s sudom.

Revizija ne moze da se izjavi zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinj. stanja.
Revizijski sud je ogranicen na kontrolu pr. pitanja.
Ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene mat.pr. nepotpuno
utvrdjeno cinj. stanje, on ce resenjem usvojiti reviziju, ukinuti potpuno/delimicno
prsudu 1s ili 2s suda, i vratiti predmet na ponovno sudjenje.

Pravno pitanje se odnosi na primenu pr.norme, tumacenje pr.pojmova, instituta i

standarda, tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava..
Cinj.pitanja se odnose na utvrdjenje cinj.,ukljucujuci i pitanja ocene dokaza, kao
i
pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza primae faciae.
Postupak se deli na 2 faze:
I Postupak kontrole dopustenosti
II Postupak odlucivanja o osnovanosti revizije

Revizija se podnosi 1s sudu koji je izrekao 1s presudu i primerak sud dostavlja

suprotnoj strani. Protivna strana moze u roku od 30d da odgovori.
Sud citav spis predmeta dostavlja VKS preko 2s suda.
Primarno, o dopustenosti revizije odlucuje 1s sud koji je doneo 1s presudu.
On odbacuje reviziju resenjem, van rocista, ako je neblagovremena, nepotpuna
ili nedozvoljena.

Revizija je nedopustena u slucaju kada je:

1) ju je izjavilo lice koje nije ovl. na podnosenje
2) izjavilo lice koje nije advokat
3) izjavilo lice koje je povuklo reviziju
4) lice koje je izjavilo reviziju nema pr. interes za nju
5) izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moze podneti

Revizija se odbacuje kao nepotpuna jedino ako ne sadrzi potpis podnosioca

revizije i ako ne moze da se utvrdi koja se to presuda pobija revizijom.

O reviziji odlucuje VKS na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave.

Vece koje odlucuje o osnovanosti revizije moze resenjem da revizju odbaci kao
nedopustenu, ako to vec nije ucinilo vece koje odlucuje o njenoj dopustenosti.
Sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo
u delu u kome se pobija revizijom.
Ex officio , VKS pazi samo na postojanje apsolutne nadleznosti gradj.suda i na
pravilnu primenu mat.prava.
VKS donosi odluku na osnovu cinj. koje je utvrdio 2s sud.
Nove cinj. je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje bitnih
povreda p.p.

VKS moze:
1) da odbije reviziju kao neosnovanu
2) da usvoji reviziju i da ukine u celini/delimicno presudu 1s i 2s suda
3) da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima
stranaka

VKS ukida presudu i 1s i 2s suda i odbacuje tuzbu, kada nadje:

1) da postoji apsolutna nenadleznost p.suda
2) da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje

Odluka revizijskog suda dostavlja se 1s sudu preko 2s suda.

87. Revizija protiv resenja

Pr.lek protiv resenja 2s suda kojim je postupak pravosnazno zavrsen (npr.resenje
kojim se tuzba odbacuje kao nedopustena).
Ne bi bila dopsutena revizija protiv resenja kojim se resava o sukobu nadleznosti
ili resenja o prekidu postupka.

Ona nije dopustena u sporovima u kojima ne bi bila dopustena ni revizija protiv

presude. Iskljucena je u parnicama zbog smetanja drzavine u kojima se
meritorno odlucuje resenjem.

Dopstena je u svim sporovima, bez obzira na gore navedena ogranicenja, kada

se radi o:
1) resenju 2s suda kojim se izavljena zalba odbacuje
2) resenju 2s suda kojim se potvrdjuje resenje 1s suda o odbacivanju zalbe
3) resenju 2s suda kojim se potvrdjuje resenje 1s suda o fikciji povlacenja tuzbe
4) resenju 2s suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka ili se
potvrdjuje resenje 1s suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka
5) resenju 2s suda kojim se potvrdjuje resenje 1s suda o odbacivanju revizije
kao nedozvoljene
I u parnicama zbog smetanja drzavine ili sporovima male vrednosti revizija protiv
resenja je dopsutena ako se radi o procesnim resenjima kojima se postupak
okoncava.
Revizija protiv resenja dopustena je samo ako je dopustena i revizija protiv
presude u sklopu koje je resenje o troskovima postupka i doneto.
Samostalna revizija protiv resenja samo o troskovima postupka nije dozvoljena.
Kada troskovi postupka predstavljaju poseban predmet spora, tada je dopustena
pod opstim uslovima za njeno ulaganje.

88. Ponavljanje postupka

Ono ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka. Nema devolutivno ni
suspenzivno dejtsvo.
Ovde vazi princip subsidijarnosti-pravilo je da razlozi na kojima moze da se
temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze, ako su vec bezuspesno isticani
u revizijskom postupku.

U odluke suda koje su podobne za pravosnaznost spadaju presude, resenja

kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga, resenja kojima se
okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda.
Protiv sudskog poravnanja ne moze se podneti predlog za ponavljanje postupka,
vec samo tuzba za ponistaj.
Ako je postupak okonacan pravosnaznom medjupresudom kojom se usvaja t.z.
kao osnovan, ponavljanje takvog postupka nije dopusteno.

Predlog mogu podneti stranke i njihovi univerzalni sukcesori, umesac.

Postoje 4 grupe razloga:

1) bitne povrede odredaba p.p.
2) postojanje krivicnih dela
3) stavljanje van snage sudskih odluka
4) nove cinj. ili novi dokazi
5) odluka ESLJP

Ponavljanje ne moze da se zahteva ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u
ranijem toku postupka. Moze se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije
mogla te okolnosti da iznese pre nego sto je raniji postupak zavrsen
pravosnaznom sudskom oldukom.

Novi dokazi i nova reperta mogu da cine razlog za ponavljanje samo ako su
podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva, da ih je on
istakao u pravosnazno okoncanom postupku.

Subj. rok je 60d i racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje

razloga. Subj. rok tece za svaki razlog ponaosob.
Obj.rok je 5 god. od pravosnaznosti odluke.

Predlog se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u 1s. Mora da sadrzi zakonski
osnov, dokaz da je podnet blagovremeno i dokaze kojima se potkeprljuju navodi
predlagaca.
Nepotpune, neblagovremene ili nedozvoljene predloge odbacice resenjem
predsednik veca bez odrzavanja rocista.
Ako je predlog dopusten, predsednik veca ce dostavitti predlog suprotnoj str. koja
ima pravo, ali ne i obavezu, da odg. na predlog u roku od 30d.Nakon toga sud
odredjuje rociste na kojem ce se raspravljati o osnovanosti predloga.
O predlogu odlucuje 1s ili 2s sud.
Sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac.
Nakon rocista predsenik veca odlucuje resenjem o osnovanosti predloga.

U resenju kojim dozvoljava ponavljanje, predsednik ce izreci da se ukida odluka

doneta u ranijem postupku. Medjutim, 1s sud ce da zakaze rociste za gl.raspravu
tek nakon sto njegovo resenje kojim je dozvoljeno ponavljanje postane
pravosnazno.
Ako se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom, predsednik
veca 1s suda ce dostaviti predmet sudu viseg stepena da on odluci.
2s odlucuje bez rasprave. Ako utvrdi da je predlog osnovan, ukinuce odluku
zahvacenu razlogom za ponavljanje i donece novu odluku o gl.stvari.

Do ponovnog raspravljanja o gl.stvari dolazi samo ukoliko je nadlezni sud nasao

da je predlog osnovan i resenjem ukinuo raniju odluku.
Nova gl.rasprava se ne odrzava ako se ponavljanje trazi zbog povrede principa
res judicata, jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.
Ponovno odlucivanje se odvija pred 1s sudom.
Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida
raniju presudu ex tunc.

Presuda

Ona je pojedinacni pravni zakt. To je odluka kojom sud meritorno odlucuje o

tuzbenom zahtevu i ostalim trazenjima stranaka.

Vrste:
Prema vrsti pr. zastite

1) Kondemnatorne- usvaja kond. t.z. i nalaze tuzenom da u korist tuizoca izvrsi

neku cinidbu, ili ga obavezuje na necinjenje, propustanje ili trpljenje.
Ima dejstvo izvrsnosti i deluje inter partes.
Pravilo je da moze da glasi samo na dospele cinidbe,ali zakon daje odstupanja
kao i kod t.z.
Moguca je osuda uz protivcinidbu.
Izvrsna je jedino osuda na cinidbu.
Svaka kond.presuda mora da sadrzi i paricioni rok- to je rok u kojem je
obavezana stranka duzna da izvrsi cinidbu. On je odlozan-gradjasnkopravni rok
jer odlaze izvrsenje presude.On pocinje da tece od momenta dostavljanja
presude tuzenom, a u slucaju ulaganja pravnog leka, prestaje da tece.

2) Deklaratorne- nema svojstvo izvrsnosti. Sud njom utvrdjuje da pravni odnos ili
pravo postoji/nepostoji. Moze se izvrsiti samo odluka suda o troskovima
postupka.

3) Konstitutivna- nastupom njihove pravosnaznosti, one stvaraju, menjaju ili

ukidaju neki pravni odnos.
Ne proizvode dejstvo izvrsnosti, ali deluju erga omnes.
-
Ove presude se donose s obzirom na vrstu pravne zastite koja se u tuzbi
zahtevala. Svaka presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan je
deklaratorna.

Prema obimu pr.zastite

1) Potpuna-ona je pravilo
2) Delimicna- moze se uspostaviti da je samo jedan deo zahteva ili jedan od
zahteva, zreo za odlucivanje, i tada sud moze, ali ne mora, da donese
delimicnu presudu. Ovo se radi zbog ekonomicnosti postupka. Ona se
osamostaljuje u odnou na druge zahteve. Nakon njene
pravosnaznosti,stranka odmah moze da trazi njeno izvrsenje.
Uslovi za njeno donosenje:
a) t.z. je kvantitativno deljiv, a taj deo je zreo za odlucivanje
b) postoji obj. kumulativno spajanje t.z.
c) prosto suparnicarstvo
d) tuzbe i protivtuzbe
e) tuzbe i komp.prigovora
f) spajanje parnice radi zaj.odlucivanja
g) tuzeni prizna deo t.z. ili se tuzilac odrekne dela t.z./povuce tuzbu u tom delu

Sud odlucuje o ovome po diskrecionoj oceni. Jedino to nece biti slucaj kada
tuzeni prizna taj deo, odnosno tuzilac povuce/odrekne se tog dela.

Prema nacinu nastanka

1) Kontradiktorna presuda- ona je pravilo. Ovde spada i presuda koja se
donosi bez odrzavanja glavne rasprave, nakon sto je sud primio odgovor na
tuzbu.
2) Presuda na osnovu propustanja (kontumaciona)- sud je duzan da je
donese, kada je drzanje tuzenog potpuno pasivno.Dakle, ako on propusti rok
za odgovor na tuzbu, sud donosi ovu presudu. Za njeno donosenje moraju
biti ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe, jer
ako njih nema, sud odbacuje tuzbu kao nedopustenu. Jednino kada je tuzba
podneta mesno nenadleznom sudu, tuzilac jos uvek moze da izdejstvuje ovu
presudu.
Sud je i ovde u obavezi da utvrdi da li je tuzba konkludentna. Ako nije, zakazace
pripremno rociste i odbiti tuzbu kao neosnovanu. To moze i delimicno da uradi.
Posebni uslovi:
a) tuzba mora biti uredno dostavljena i u njoj se moraju navesti posledice
propustanja roka za odgvor
b) t.z. ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku.
c) ona se ne moze doneti u bracnim,paternitetskim i maternitetskim sporovima
d) ne mogu da postoje opstepoznete okolnosti iz kojih se vidi da je tuzeni bio
objaktivno sprecen da odgovori na tuzbu
Kada se steknu ovi uslovi, sud ex officio donosi ovu presudu. Moze sudija
pojedinac ili vece jer se rociste ne odrzava.
Moze i da odlozi donosenje presude ako nije siguran da je tuzba tuzenom uredno
dostavljena. Odlaganje je max. 30 dana.
Ona ima dejstvo izvrsnosti i mat.pravosnaznosti.
Tuzeni moze da zahteva povracaj u predjasnje stanje, te da izjavi zalbu, kao i svi
vanredni pr.lekovi.
3) Presuda na osnovu izostanka- donosi se kada se tuzenom ne dostavlja
tuzba na odgvor. To je ugl. u hitnim slucajevima, kao i u sporovima drzavisnke
parnice, sporovima male vrednosti i potrosackim sporovima.
Tuzenom se ovde dostavlja poziv na rociste, pripremno ili gl.raspravu. Ako on
neopravdano ne dodje ili dodje ali odbije da se upusti u raspravljanje ili uopste
ne
ospori t.z. moze se ova presuda doneti.
Da bi se ona donela, neophodno je da tuzeni nije podneskom osporio t.z., a
takodje, i da tuzilac bude prisutan na rocistu.
4) Presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja- slucaj kada tuzeni
prizna t.z. i kada se tuzilac odrekne t.z. Ovo je jednostrana procesna radnja.
Izjavljuju se sudu, pa druga strana za njih i ne mora da zna. Za odricaje od t.z.
nije potreban pristanak tuzenog.
Uslovi za njihove izjave:
a) tuzilac izjavi odricanje, tuzeni priznanje
b) ispunjene su sve proc.pretpostavke za preduzimanje tih radnji
c) da je izjava dopustena
Moraju biti date izricito i jasno. Ne mogu biti vezane za rok ili uslov, jer su u
suprotnom nepunovazne.
Izjave se mogu dati do zakljucenja gl.rasprave. One nisu neopozive. Mogu se
opozvati sve dok sud ne donese presudu.
Priznanje/odricanje mora da obuhvati kako osnov tuzbe, tako i visinu t.z.
Kada se ovi uslovi ispune, sud je duzan da ex officio donese ovu presudu.
Duzan je i da obustavi svako dalje raspravljanje o stvari.
On moze da odbije donosenje ovih presuda, samo ako smatra da se oni odricu/
priznaju predmeta spora kojim se ne moze raspolagati. Stranke tada imaju pravo
na posebnu zalbu, a ako 2stepeni sud isto misli, nastavlja se redovna parnica.
Kada se obrazlazu ove presude, navode se samo razlozi koji opravdavaju
njihovo donosenje.
Ne mogu se pobijati zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinj. stanja, niti
zbog pogresne primene mat. pr.
Mogu da se pobijaju jedino zbog bitnih povreda ZPP-a, i zbog toga sto su izjave
date pod manama volje. Iz ovih razloga moze se zahtevati i revizija.

-Medjupresuda-
I ove se delimicno odlucuje, samo sto se t.z. deli kvalitativno na njegov pr.osnov
i
visinu.
Ako tuzeni ospori t.z. po osnovu i visini, sud moze da donese presudu, ako su
ispunjeni sl.uslovi:
a) t.z. je osporen po osnovu i visini
b) t.z. je upravljen na davanje novca ili dr. zamanljive stvari
c) kvalitativna podela je moguca i smislena
d) stvar je sazrela u pogledu odlucivanja
Ako se tuzeni poziva na prigovor kompenzacije ili da je dug vec namirio, to nije
prepreka za donosenje medjupresude.
Cak i kada sud utvrdi da postoji podeljena odg. stetnika i ostecenog, moze da
donese medjupresudu, a o srazmeri podeljene odg. ce se izjasniti u delu
postupka po visini t.z.
Kod spajanja t.z. sud ne moze da odlucuje medjupresudom.
Ona je deklaratorna. Samostalna je i moze da se pobija svim redovnim i
vanrednim pr.lekovima.
Sa postupkom se zastaje dok medjupresuda ne postane pravosnazna.
Stice svojstvo form.pravosnaznosti, ali posto ne resava spor u celini ne moze da
stekne svojstvo mat.pravos.
Nakon njene pravosnaznosti, sud nastavlja sa postupkom, ali dalje raspravlja
samo o visini t.z. jer je vezan medjupresudom.

-Dopunska presuda-
Moze da je donese samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio
da u potpunosti odluci o troskovima postupka.
Ona nije ex officio. Stranka je duzna da podnese predlog u roku od 15 dana od
kad joj je presuda dostavljena.
Sud moze da zakaze gl.raspravu, ako nadje da je predlog osnovan. On je duzan
to da uradi ako treba da se raspravlja o neodlucenom zahtevu, a ako dopunsku
presudu ne bi moglo da donese isto vece koje je inicijalno presudilo.
Ako nadje da je predlog neblagovremen ili neosnovan, odbacice/odbice predlog
resenjem.Tada stranka ima pravo na zalbu.
U odnosu na presudu koju dopunjuje, ona je samostalna.
Ako predlog ne bude usvojen, parnica u tom delu prestaje da tece, te stranka
moze u pogledu dela zahteva ili zahteva o kome nije odluceno dopunskom
presudom, da pokrene novu parnicu.
Isto vazi i kada stranka propusti da predlog podnese u roku, jer se tada smatra
da je tuzba povucena.
Stranka moze istovremeno da zahteva donosenje dopunske presude i da ulozi
zalbu protiv presude. Tada sud nece dostavljati zalbu 2stepenom sudu sve dok
ne odluci o predlogu za donosenje dopunske presude.Ako taj predlog odbije,a
predlagac na to ulozi zalbu, onda on obe zalbe dostavlja 2stepenom sudu.
Kada se zalilac zalio na presudu samo zato sto je odluceno infra petita, takva
zalba ce se smatrati predlogom za donosenje dopunske presude.

Formalna pravosnaznost presude

Ona znaci da presuda vise ne moze da se menja po redovnim pr.lekovima.

For.pr. postaju sve presude i sva resenja kojima se spor meritorno okoncava i
resenja koja su obavezujuca za sud i stranke.
Ona nastupa:
1) kada protiv presude vise nije dopustena zalba
2) istekom roka za pr.lek kada zalba nije ulozena
3) odricanjem od prava na zalbu
4) povlacenjem zalbe
Mi usvajamo sistem podeljene pravosnaznosti, jer rokovi ne tecu isto za sve
stranke, pa samim tim i form.pr. ne nastupa za njih istovremeno.

Dejstva presude
Intervencijsko dejstvo
Nastupa nakon sto presuda postane form.pravosnazna.
Ono se sastiji u tome da umesac ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici
doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.

Izvrsno dejstvo
Uslov je form.pr.
Odnosi se na presude koje glase na cinjenje i sva resenja o troskovima spora.
Povrerilac znaci moze na osnovu nje da zahteva od suda da je prinudno izvrsi u
izvrsnom postupku.
Privremena izvrsnost postoji kada zalba protiv 1stepene presude ne suspenzuje
njeno dejstvo izvrsnosti. Ona nastupa samo kod presuda:
1) u kojima je fiz.licu nalozeno da plati novcani iznos u visini od 300e u dinarima

na dan donosenja presude

2) u kojima je preduzetniku ili pr.l. nalozeno da plati novcani iznos u visini od
1.000e na dan donosenja presude

Preobrazajno dejstvo
Ovo dejstvo proizvode konstitutivne presude. One proizvode promenu koja
nastupa kao posledica form.pr. Promena se odnosi na pr.odnos izmedju
stranaka, ali ona deluje erga omnes.

Dejstvo materijalne pravosnaznosti

Ona znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude
koja je postala f.p.
F.p. je uslov za m.p.
M.p. proizvode presude kojima je meritorno odluceno o sporu,kao i resenja
kojima se meritorno resava spor.
Ovo dejstvo nema medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja.
Resenja kojima se postupak okoncava zbog nedostatka procesne pretpostavke
nemaju ovo dejstvo, jer se resenjem ne resava meritorno spor.

Teorije
1) materijalnopravna- smatra da uz f.p. ide i m.p. Zakonita presuda samo
potvrdjuje postojeci materijalnopr.odnos, a nezakonita konstituise novo
pr.stanje.
2) procesnopravna- presudom se ne dira u mat.pravo. Izuzetak su samo
preobrazajne presude kojima se u momentu nastupa f.p. konstituise novi
pr.odnos.
3) novija teorija- prihvatamo je mi. U m.p. vidi negativnu procesnu pretpostavku
koja je smetnja da se ponovo raspravlja u istoj stvari.

Dejstvo m.p se ogleda u 2 vida:

1) u prigovoru res iudicata
2) u vezujucem dejstvu presude u drugom postupku
Prvo je negativno, a drugo pozitivno dejstvo m.p.
Negativno znaci da sud ne moze da raspravlja u istoj pr.stvari. Nije dopustena
nova tuzba o istom predmetu spora i sud ce je odbaciti kao nedopustenu. Na ovo
sud pazi ex officio. Ako sud ipak ne postuje ovo pravilo takva presuda je
apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. Ako bi ona stekla svojstvo f.p.,
stranke bi mogle da traze ponavljanje postupka.
Pozitivno znaci da drugi sud u parnici o razlicitom predmetu spora, ne moze
drugacije da odluci, kada se ovo pitanje postavi kao prejudicijelno.Sankcije su
iste kao i gore.

Granice pravosnaznosti presude

Objektivne
Odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pr.snagom.
Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o t.z.,zahtevu iz
protivtuzbe,odluka suda o kompenzacionom prigvoru ( to ne vazi ako je prigovor
izjavljen van parnice) koji su sadrzani u izreci presude.
Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pr.snagom.
Pr.snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude, i to:
1) odluke suda o prejudicijelnim pitanjima
2) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju
3) odluke suda o materijalnim prigvorima tuzenog
4) pravna shvatanja suda
Nisu obuhvacene ni odluke suda o prejudicijelnim pitanjima.

Subjektivne
Pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.
Ona deluje i prema 3.licima zbog:
1) prirode spornog pr. ili pr.odnosa
2) prirode pr. ili pr.odnosa koji postoji prema 3.licima
3) kada je to zakonom izricito predvidjeno
Presuda deluje i prema pr. sledbenicima stranaka..
Deluje na univerzalne sukcesore jer oni stupaju u pr.polozaj svog prethodnika.
Kod singularne sukcesije to ne mora da bude slucaj. Ako tuzilac otudji stvar ili
pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se t.z. odbija, a tuzilac
kasnije cedira svoje potrazivanje na cesionara, tada cesionar ne moze vise da
podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa, jer se pr.snaga prosiruje i
na njega.

Ako do singularne sukcesije dodje na strani tuzenog- npr. podneta je tuzba da on

vrati stvar, zahtev se usvoji, a tuzeni proda stvar nakon pravosnaznosti presude,
tada se subj.granice pravosnaznosti ne prosiruju automatski na sticaoca.
Medjutim, ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor,
prenese drzavinu, tada se subj. prosiruje i na sticaoca, jer je on singularni
sukcesor tuzenog u obavezama.
Ako je sticalac stekao svojinu od nevlasnika, tada nije sledbenik tuzenog u
obavezama.

Subj.pr. se prosiruje i na stvarno legitimisano lice, ako stranka nakon pocetka

parnice otudji spornu stvar ili pr.
Vremenske
Postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja
gl.rasprave. Stranke mogu novu tuzbu zasnovati nakon ovog momenta.
Stranke su prekludirane da se u nekom kasnijem postupku pozivaju na cinjenice
koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja gl.rasprave.
U slucaju novih cinjenica nakon zakljucenja gl.r., stranke nisu prekludirane da ih
iznesu u novoj parnici.Ove cinjenice nisu obuhvacene pr.snagom presude.
Pravilo je da stranka ne moze, nakon pravosnaznosti presude, da se poziva na
preobrazajno pravo, ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje
preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja g.r.

Zalba

Redovan pr.lek protiv presude donete u 1stepenu.!

Zalbom na presudu mogu se pobijati sve vrste presuda koje su donete u
1stepenu. Njeno ulaganje ima suspenzivno i devolutivno dejstvo, jer o njenoj
osnovanosti odlucuje neposredno visi sud.!
Sud koji odlucuje o osnovanosti zalbe je duzan da postupa samo u granicama u
kojima zakon nalaze ispitivanje pobijane presude.!
!
Ona se podnosi kao podnesak.!
Zalba na presudu je nedopustena ako licu koje je ulaze nedostaje procesna
legitimacija ili pravni interes, ili se ono odreklo prava na ulaganje zalbe ili je
vec
povuklo tuzbu.!
!
Mora nuzno da sadrzi:!
1) oznacenje presude koja se zalbom pobija!
2) izjavu da li se pobija u celini ili ne!
3) razlog zalbe!
4) potpis podnosioca zalbe!
Medjutim, nedostatak ovoga, ne povlaci odbacivanje nepotpune zalbe.!
Dovoljno je da sadrzi ovo pod 1 i 4.!
Ona se manljiva dostavlja 2stepenom sudu.!
Ako ne moze da se utvrdi obim pobijanja presude, smatra se da se presuda
pobija u onom delu u kome stranka nije uspela u parnici.!
!
Fakultativni sastojak zalbe je zalbeni predlog, odnosno predlog podnosioca zalbe
da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu 1stepene presude.!
!
Zakon predvidja da podnosilac zalbe moze da iznese i nove cinjenice po prvi
put, ako ucini verovatnim da on to nije mogao da uradi do zakljucenja gl.r.Jedina
mogucnost za ovo je da stranka nije znala za njih, niti je mogla znati. Da bi ih
sud
uzeo u obzir,stranka mora da podnese uz zalbu i dokaze.!
Ako sud utvrdi da podnosilac moze da iznese i nove cinjenice, on je duzan da
dopusti i iznosenje novih dokaza u zalbi.!
Ako je sud odustao od izvodjenja dokaza jer stranka nije predujmila troskove u
roku, ona ne bi mogla da zahteva u zalbi izvodjenje tog dokaza.!
!!
Zalbeni razlozi!
Presuda se moze pobijati zbog:!
1) bitne povrede parnicnog postupka!
2) pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja!
3) pogresne primene mat.prava!
!
Mogu se pobijati sve vrste 1stepenih presuda, medjutim presuda zbog
propustanja i presuda zbog izostanka ne mogu da se pobijaju iz razloga broj2.!
Presuda na osnovu priznaja i na osnovu odricanja, mogu samo iz razloga br.1,
usled mana volje.!
!
Apsolutno bitne povrede!
Predstavljaju neoborivu predpostavku da su imale za posledicu donosenje
nezakonite i nepravilne odluke.!
Cine presudu nistavom. Nistavost presude znaci da je 2stepeni sud obavezan,
ako utvrdi njihovo postojanje, da kasira,ukine presudu.!
!
Tu spadaju:!
1) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama!
2) Povreda elementarnih procesnih nacela!
3) Povreda pravila o odlucivanju!
4) Povreda pravila o sadrzini presude!
!
Po sluzbenoj duznosti sud pazi na sledece povrede:!
1) pravilan sastav suda!
2) ucesce sudije u postupku u kojem je trebalo da bude iskljucen/izuzet!
3) donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na g.r.!
4) postojanje apsolutne nenadleznosti suda!
5) povredu javnog poretka!
6) povredu nacela kontradiktornosti!
7) postojanje stranke,stranakce sposobnosti, parnicne s.!
8) prekoracenje mat.pr. roka za podnosenje tuzbe!
9) na to da je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadlezan, te je s toga, u
celosti/delimicno, odbacio tuzbu!
!
Relativno bitne povrede!
Postoje kada sud nije prmenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno procenio,
a to je moglo imati uticaja na donosenje zakonite presude.!
Na njih sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.!
Ona postoji i kada je sud odlucio infra petita- kada sud nije odlucio o svim
zahtevima stranaka, tada se zalba, izjavljena samo iz tog razloga, smatra
predlogom da se donese presuda.!
Ovde spada i odluka extra petita.!
!
Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje!
Postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio ili je nije utvrdio. Ono
uvek pociva na procesnoj gresci suda.!
Ako je u zalbi dopusteno da se iznese nova reperta, tada je izvesno da je cinj.
stanje pogresno utvrdjeno.!
!
Pogresna primena materijalnog prava!
Ona postoji kada sud nije primenio odredbu mat.pr.koju je trebalo da primeni ili
kada je nije pravilno primenio.!
Ona moze da se javi kao:!
1) primena pogresne mat.pr. norme!
2) pogresno tumacenje mat.pr. norme!
3) sumpsumiranje cinj. stanja pod dispoziciju pogresne mat.pr. norme!
Na pravilnu primenu mat.pr.sud pazi ex officio, tako da nije vezan obrazlozenjem
zalbe.!
!
Postupak po zalbi!
Deli se na dve faze- pred 1stepenim i pred 2stepenim sudom.!
!
Postupak pred 1stepenim!
Zalba se uvek podnosi 1s sudu koji je doneo presudu. On odlucuje o
dopustenosti zalbe i odbacuje je kada je ona neblagovremena, nepotpuna ili
nedozvoljena.!
Ako ustanovi da je dopustena, jedan primerak dostavlja drugoj stranci na
odgovor. On moze, ali i ne mora u roku od 15 dana da odgovori na zalbu. Ovaj
rok je prekluzivan, jer se neblagovremen odgovor ne uzima u razmatranje.!
Sud odgovor dostavlja podnosiocu, a citav spis predmeta dostavlja 2s sudu.!
!
Postupak pred 2stepenim sudom!
Pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj ardi razmatranja
predmeta. On moze da pribavi od 1s suda obavestenja, ako se podnosilac
poziva na pitne povrede p.p.!
On moze da odlucuje po zalbi na nejavnoj sednici u vecu, ili na rocistu, odnosno
putem raspravljanja pred vecem 2s suda. Rasprava moze biti fakultativna ili
obavezna.!
!
O osnovanosti zalbe odlucuje bez rasprave. Kada odlucuje na sednici u vecu,
duzan je da odluku donese u roku od 9 meseci od prijema spisa. Propust povlaci
disciplinsku odg. predsednika veca.!
!
Fakultativna usmena rasprava- ako 2s nadje da je tako moguce otkloniti
nedostatke koji se ticu gresaka u izvodjenju dokaza, kao i kada je neophodno da
se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje, a moze da nadje da je to bilo usled
odbijanja dokaznih predloga stranaka, pa da zakaze rociste kako bi se oni izveli.!
!
Obavezna usmena rasprava:!
1) kada je presuda vec jednom ukinuta po zalbi!
2) kada se nova presuda pobija zbog pogresno/nepotpuno utvrdjenog
cinjenicnog stanja !
3) bitnih povreda p.p. !
4) kada je u ponovljenom postupku tuzba preinacena tako sto je istaknut novi t.z.
uz postojeci iz izostog cinj. osnova ili je t.z. povecan!
!
Kad odlucuje na raspravi u sednici veca on odlucuje i o osnovanosti zalbe i o
svim zahtevima stranaka koji su izneti u 1s postupku. 2s tada ukida 1s presudu i
preinacuje je.!
Obavezna rasprava ne sledi kada se pobijaju presude koje nisu kontradiktorne i
presude koje su donete u sporu male vrednosti.!
!
Sud je duzan da odredi vremenski okvir za sprovodjenje postupka. Izostanak
stranaka sa rasprave nema uticaj na tok postupka.!
Nakon izvestaja sudije izvestioca, cita se presuda, a onda podnosilac obrazlaze
zalbu, a protivnik odgovara na zalbu.!
!
U delu u kome se presuda ne pobija, ona postaje pravosnazna, cak i kad bi 2s
nasao da je presuda nistava u delu koji se ne pobija.!
Ispituje i zalbene razloge samo u delu u kome se pobija. Ovo se odnosi samo na
razloge koji se ticu pogresnog/nepotpuno utvrdjenog cinj.stanja. Sud je u ovom
delu potpuno vezan zalbenim razlozima.!
!
Izmena cinj.stanja bez otvaranja gl.r. uvek predstavlja bitnu povredu p.p.!
!
Odluke drugostepenog suda po zalbi!
Sud nije vezan predlogom podnosioca. On moze da okonaca postupak
presudom ili resenjem.!
Resenjem on odbacuje zalbu kao nedopustenu,ako to vec nije ucinio 1s sud. On
resenjem moze i:!
1) da ukine presudu i uputi predmet 1s sudu na pinovno sudjenje- kada postoje
bitne povrede p.p. i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinj. stanje zbog
toga sto je sud dopustio nove cinj. i dokaze. Do ukidanja dolazi i kada je ona
samo delimicno netacna. !
Posto nije dozvoljeno isticanje novih cinj.i dokaza, on je duzan da ukine presudu
1s suda, ali ne sme da mu vrati predmet na ponovno sudjenje, vec se zakazuje
rasprava u vecu pred 2s sudom i dokazi iz 1s postupka se ponovo izvode.!
On ukida presudu i kada nadje da je cinj.stanje nepravilno utvrdjeno zbog
pogresne primene mat.prava.!
On je duzan u resenju da navede:!
a) koje se parnicne radnje ukidaju!
b) u cemu se sastoje nedostaci u cinj. stanju!
c) zbog cega su ucinjene procesne povrede od znacaja za donosenje pravilne
odluke!
!
2) da ukine presudu i odbaci tuzbu- ako ustanovi da postoje neotklonjive
procesne smetnje:!
a) ne postoji apsolutna nadleznost suda!
b) ne postoji tuzivost subj. prava!
c) nema stranacke sposobnosti ili stranaka!
d) da je vec o istom odluceno ili o istom zakljuceno sudsko poravnanje!
e) presuda doneta na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka!
f) stranka nije bila parnicno sposobna, nije bila uredno zastupana, punomocnik
nije imao uredno ovl. za vodjenje parnice!
!
Presudom on moze:!
1) da preinaci 1s presudu i odluci o zahtevima stranaka- ovo obuhvata ukidanje
presude i izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o
zahtevima iz 1s parnice.!
Ovo nije moguce kada su ucninje bitne povrede postupka. Moguce je kada:!
a) je drugacije utvrdjeno cinj. stanje na osnovu rasprave pred 2s sudom (ovde
ne spada izvodjenje dokaza, jer je tada sud duzan da ukine presudu i vrati
predmet na ponovno sudjenje).!
b) je 1s sud iz cinj. koje je utvrdio izveo nepravilan zakljucak!
c) postoje greske u izvodjenju dokaza, a presuda se iskljucivo zasniva na njimau
oba slucaja (i pod b) se ne zakazuje rasprava, vec se odlucuje na nejavnoj
sednici. Da bi sud mogao da preinaci presudu, odluka 1s suda mora da se
zasniva samo na indicijama, ispravama, posredno izvedenim dokazima i
dokazima prima faciae.!
d) je pogresno primenio mat. pravo!
!
2) da odbije zalbu i potvrdi 1s presudu- ako nadje da ne postoje razlozi zbog
kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi ex officio. Kada potvrdjuje
presudu, on smatra da je 1s presuda zakonita i pravilna.Presuda postaje
pravosnazna samo ako je njome odluceno o zahtevu iz tuzbe ili protivtuzbe, ili o
prigovoru komp., i to kada vise ne moze da se pobija zalbom.!
3) da usvoji zalbu i odluci o svim zahtevima stranaka!
!
1s presuda je bez dejstva ako su se stranke u postupku po zalbi odrekle t.z.,
priznale t.z. ili zakljucile sudsko poravnanje. Tada ce 2s sud resenjem obustaviti
parnicni postupak. On se obustavlja i kad podnosilac zalbe povuce zalbu u toku
2s postupka.!
!
Presuda extra petita!
Na ovu povredu p.p. pazi se samo na zahtev stranaka. !
U slucaju kvantitativnog prekoracenja t.z. sud je dosudio vise nego sto je u t.z.
istaknuto. Tada 2s ukida presudu u onom delu u kome je t.z. prekoracen.!
!
U slucaju kvalitativnog dosudjenja, 1s sud je odlucio o necemu drugom, a ne
onom sto je trazeno u tuzbi. Ovakva presuda je nistava, tako da, 2s sud kasira
presudu i vraca predmet 1s sudu na ponovno sudjenje.!
!
Drugostepena medjupresuda!
Ovo je moguce samo kada podnosilac zalbe nije pobijao presudu zbog pogresno
ili nepravilno utvrdjenog cinj. stanja, ili kad sud smatra da je cinj. stanje
pravilno
utvrdjeno. !
Nuzno je da ne postoje bitne povrede p.p.!
Da bi se ona donela, sud mora da istakne uverenje o osnovanosti pravnog
osnova t.z. !
U tom slucaju, sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu, potvrdice 1s presudu u delu
koji se odnosi na osnov t.z., dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu
t.z. i
vratiti predmet 1s sudu na ponovn sudjenje.!
Nije duzno za njeno donosenje da je i sud u 1s doneo medjupresudu.!
Ovo zapravo znaci preinacenje 1s presude, zato sto se donosi presuda
drugacijeg sadrzaja.!
Takodje, njeno donosenje je moguce samo ako ako u 1s postupku nije istaknutu
prejudicijelni zahtev za utvrdjenje.!
Moguce je i kada je t.z. odbijen u 1s, ako postoje uslovi za preinacenje presude
1s suda.!
!
Postupak pred prvostepenim sudom nakon ukidanja presude!
Nakon sto je ukinu presudu, 2s sud vraca predmet 1s sudu.!
1s sud je duzan da zakaze rociste za gl.raspravu.!
G.r. se uvek sprovodi iznova kada je ukinutu presudu doneo nenadlezan sud ili u
slucau kada se novi postupak sprovodi pred drugim sudijom pojedincem ili
vecem.!
On je tada duzan da izvede sve parnicne radnje i sporna pitanja na koja mu je
ukazao 2s sud.!
Stranke mogu da iznose nove cinj.i predlazu izvodjenje novih dokaza.!
Tuzilac ne moze da preinaci t.z. tako sto ce promeniti istovetnost t.z. ili istaci
novi
zahtev uz postojeci koji ne proizilazi iz istog cinj. osnova. Preinacenje je moguce
samo u slucajevima u kojim tuzeni ne moze da se protivi preinacenju.!
U ponovljenom postupku, tuzilac ne bi mogao da istakne inicijalni zahtev za
utvrdjenje, niti bi mogao da kumulira t.z.!
Tuzeni ne bi mogao da podnese protivtuzbu, prigovor radi kompenzacije ili da
istakne bilo koji drugi mat.pr. prigovor koji bi se zasnivao na nova producta ili
nova reperta.!
!
Zalba protiv resenja!
Ona je redovan pravni lek protiv resenja 1s suda.!
Ona se uvek moze uloziti i protiv resenja kojim je odredjena privremena mera.!
Ona je devolutivni i suspenzivni pr.lek jer zadrzava izvrsenje resenja.!
Ona je i dvostrani pr.lek jer se dostavlja protivnoj strani na odgovor.!
!
Ona je uvek dopustena, osim kada to zakon izricito iskljucuje. Npr. nije
dozvoljena zalba protiv resenja o iskljucenju sudije.!
Resenje koje ne moze vise da se pobija zalbom postaje pravosnazno.!
!
Vrste:!
1) posebna zalba (samostalni pr.lek)- uvek je dopustena, osim kad zakon to
izricito iskljucuje (npr. kada sud odbije zahtev za izuzece sudije)!
2) vezana zalba (nesamostalna)- resenje 1s suda se pobija zalbom protiv
presude!
Resenje protiv koga nije dopustena posebna zalba moze se odmah izvrsiti.!
!
U postupku po zalbi na resenje nikada se ne zakazuje rasprava pred 2s sudom.!
!
2s sud moze:!
1) da odbaci zalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu!
2) da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje 1s suda!
3) da preinaci resenje ili ga ukine i, po potrebi, vrati predmet 1s sudu na
ponovno odlucivanje!
Protiv resenja 2s suda nije dozvoljena zalba.!
!
Kada je ovakvo resenje donelo vece apelacionog suda, zalba protiv takvog
resenja je remonstrativan pr.lek. !
O njemu odlucuje drugo vece istog apelacionog suda sastavljeno od 3 sudija