РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ

Тимочка бр. 15
5 П 2 број 224/10
Дана, 23.12.2010. године

У ИМЕ НАРОДА

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Анђелке Опачић, председника већа и судија поротника Катић
Лазић Мирославе и Најман Надице, чланова већа, у парници тужилаца малолетног ПОПОВИЋ ДУШАНА из Обреновца, Хајдук
Вељкова бр.1а кога заступа законски заступник мајка Поповић Валентина и ПОПОВИЋ ВАЛЕНТИНЕ из Обреновца, Хајдук Вељкова
бр.1а, против туженог ШЋЕПАНОВИЋ БОРИСА из Панчева, ул Моравска бр. 3, ради утврђивања очинства, након одржане и
закључене главне расправе, донео је дана 23.12.2010.године следећу:

ПРЕСУДУ

УТВРЂУЈЕ се да је Борис Шћепановић, рођен 14.09.1967.године од оца Радована, ЈМБГ 1409967860041, природни отац
малолетног Душана Поповића, рођеног 18.05.2007.године у Београду, Општина Звездара, од мајке Валентине Поповић из Обреновца.

Малолетни Душан Поповић ПОВЕРАВА СЕ на даљу негу, старање и васпитање мајци Валентини Поповић, која ће
самостално вршити родитељско право, а контакти са оцем Борисом Шћепановићем ће се одвијати по следећем моделу: три пута
недељно: уторак и четвртак од 17 до 19 часова и недеља од 15 до 17 часова и то у домаћинству мајке или по договору родитеља.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени Борис Шћепановић из Панчева да на име свог доприноса за издржавање малолетног Душана плаћа
месечно по 8.000,00 динара, почев од 23.12.2010. године као дана пресуђења па убудуће, док за то постоје законом предвиђени услови,
сваког 1. до 15. у месецу за текући месец, на име и адресу законског заступника малолетног детета – мајке Валентине Поповић, под
претњом извршења, с тим што ће све доспеле а неисплаћене рате платити у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.

НАЛАЖЕ СЕ Општини Звездара да у Матичну књигу рођених, текући број 01672 за 2007.годину изврши упис Бориса
Шћепановића, рођеног 14.09.1967.године од оца Радована, ЈМБГ 1409967860041, као оца малолетног Душана Поповића

Свака странка сноси своје трошкове поступка.

Образложење

Тужиља лично и као законски заступник малолетног Душана Поповића је поднела тужбу против Бориса Шћепановића ради
утврђивања очинства. У тужби и током поступка тужиља је навела да је са туженим Борисом била у љубавној вези за време годишњег
одмора у периоду од 06.09.2006.године до 13.09.2006.године када је зачет малолетни Душан, који је рођен 18.05.2007.године. У периоду
зачећа детета тужиља није имала контакта са другим мушкарцима. Тужени ниједном није изразио сумњу да је он отац детета. Обећавао
је да ће доћи да види дете, да ће присуствовати прослави првог рођендана, да ће га признати, али и да се плаши новчаних обавеза и да
нема довољно средстава ни за своје издржавање. Тужиља је навела и да је незапослена, да повремено остварује приход радећи масаже и
као помоћ у кући. Трошкове поступка није тражила.

Тужени је прво спорио тужбу и тужбени захтев, наводећи да је имао полне односе са тужиљом, али само једном, те из тог
разлога сумња да је он природни отац мал. Душана. Пошто му је Валентина обећала да од њега неће тражити да има било какву
обавезу према њој и детету, обећао јој је да ће признати дете, али то није учинио јер је у међувремену засновао брачну заједницу са
другом женом са којом има кћерку. Након достављања налаза и мишљења Института за судску медицину у Београду тужени је изјавио
да исти прихвата.

У доказном поступку суд је извео доказ читањем Уверења Националне службе за запошљавање број 10114-1/2008-5855 од
16.10.2008.године, извода из матичне књиге рођених Општине Звездара, текући број 01672 за 2007.годину за малолетног Поповић
Душана, отпусне листе са епикризом клиничко болничког центра Звездара, листа за новорођенче мајке Валентине Поповић КБЦ
„Звездара“, налаза и мишљења Института за судску медицину О.бр. 131/09 од 08.10.2009.године, налаза и стручног мишљења Градског
центра за социјални рад Београд Р 18895 08-02 56055-3671/2009 од 13.01.2009.године, саслушањем тужиље и туженог у својству
парничних странака, па је имајући у виду све изведене доказе, пре свега налаз и мишљење Института за судску медицину, те неспорне
наводе парничних странака, које је ценио у смислу члана 8 Закона о парничном поступку, утврдио следеће чињенично стање:

Читањем Извода из матичне књиге рођених Општине Звездара, суд је утврдио да је Душан Поповић рођен 18.05.2007.године
од мајке Валентине Поповић, док као отац у изводу из матичне књиге рођених под текућим бројем 01672 за 2007.годину нико није
уписан.
Читањем налаза и мишљења Института за судску медицину О.бр. 131/09 од 08.10.2009.године суд је утврдио да је на основу
спроведених ДНК анализа Борис Шћепановић природни, биолошки отац млдб. Душана Поповић, кога је родила мајка Валентина
Поповић
Из исказа тужиље саслушане у својству парничне странке, а на околност да ли је била интимна са туженим, суд је утврдио да
је иста била интимна са туженим у септембру месецу 2006. године на летовању када је и зачет малолетни тужилац Душан Поповић.

Тужени у свом исказу није спорио да је био интиман са тужиљом у септембру месецу 2006. године на летовању, али је рекао
да је то било само једном.
Искази тужиље и туженог су сагласни у битном да су били интимни у периоду зачећа малолетног тужиоца Душана Поповића.
 Из напред изведених доказа и исказа странака суд је утврдио да су тужиља Валентина Поповић и тужени Борис Шћепановић
почетком септембра месеца 2006. године били у вези током које је зачет малолетни тужилац. Малолетни Душан Поповић је рођен
18.05.2007. године. Чињеницу да је малолетни Душан Поповић рођен од оца Бориса Шћепановића, суд је утврдио имајући у виду пре
свега налаз и мишљење Института за судску медицину који парничне странке нису спориле. Суд је такође прихватио наведени налаз и
мишљење у целости с обзиром да је дат од стручне установе и у складу са правилима струке и из наведеног налаза произилази да је
Борис Шћепановић на основу спроведених ДНК анализа природни, биолошки отац малолетног Душана Поповића
Имајући у виду све напред наведено, суд је донео одлуку као у ставу првом изреке, сходно одредби члана 51 и 55 Породичног
закона Републике Србије.

Из налаза и стручног мишљења Градског центра за социјални рад Београд, Одељење Обреновац Р 18895 08-02 56055-
3671/2009 од 13.01.2009.године суд је утврдио да је у интересу мал. детета да буде поверено мајци на самостално вршење родитељског
права, а да се контакти са оцем одвијају по следећем моделу: три пута недељно: уторак и четвртак од 17-19часова и недеља од 15-17
часова и то у домаћинству мајке или по договору родитеља, које мишљење је суд у потпуности прихватио.

Одлуку у ставу II изреке пресуде суд је донео, руководећи се најбољим интересом детета, у смислу члана 266 став 1
Породичног закона Републике Србије, као и на основу одредбе члана 272 а у вези члана 77 Породичног закона Републике Србије

Одлучујући о висини доприноса за издржавање малолетног Душана Поповића, суд је обавезао туженог да плаћа месечно
износ од 8.000,00 динара, имајући у виду узраст детета, његове месечне потребе и могућности тужиље и туженог да доприносе
издржавању.

Наиме, малолетни Душан је рођен 18.05.2007. године. Због операције трећег крајника прима терапију сваког месеца, иде у
вртић и има уобичајене месечне потребе за храном, пићем, одећом, обућом и хигијеном, као и сва деца тог узраста.
Тужиља је рођена 1970. године, здрава је и радно способна, завршила је средњу трговачку школу. Има кћерку из првог брака
рођену 1990. године, која је сада студент и која је по пресуди о разводу брака додељена супругу, а она је имала утврђену обавезу
издржавања пресудом о разводу брака, али како сада ћерка повремено живи са њом, са супругом се договара око доприноса за њено
издржавање. Живи у стану са малолетним Душаном и кћерком из првог брака у стану површине око 46м2, који је њено власништво.
Није стално запослена, већ обавља повремене послове, те зарађује месечно између 8.000,00 и 10.000,00 динара. Прима дечији додатак
за малолетно дете у износу од 2.500,00 динара месечно. Малолетни Душан иде у вртић који тужиља месечно плаћа 2.600,00 динара, а
због операције трећег крајника, Душан прима терапију, има уграђене цевчице у ушима, доводи га на контролу из Обреновца у Београд,
а све то кошта око 3.800,00 динара месечно. Тужиља подмирује и потребе малолетног Душана за храном, пићем, хигијеном, одећом,
обућом, а што је суд утврдио из исказа тужиље.
Тужени је рођен 1967. године, здрав је и радно способан. Завршио је Машински факултет и није стално запослен, већ
повремено ради по уговору као пројектант, те месечно некад не остварује приход, а повремено зарађује до 33.000,00 динара. Од почетка
2008 .године живи у ванбрачној заједници из које име кћерку рођену 07.10.2008. године и према којој има обавезу издржавања. Има и
сина рођеног 02.02.2006. године који живи са мајком у Аустрији и он не доприноси његовом издржавању. Са супругом и кћерком живи
у стану, власништво његовог оца, површине око 30м2. Рачуне плаћа његов отац, а помаже му и родбина из Црне Горе. Супруга је
запослена у Азотари Панчево и има лични доходак од 20.000,00 динара, што је суд утврдио из исказа туженог
Суд је обавезао туженог да почев од дана пресуђења 23.12.2010. године па убудуће плаћа месечно износ од 8.000,оо динара
имајући у виду узраст детета, његове месечне потребе, могућност туженог да доприноси издржавању малолетног детета, висину зараде
коју остварује, отежане услове да се запосли у условима рецесије у својој струци, његову законску обавезу да издржава још једно дете,
као и могућности тужиље Валентине Поповић да доприноси издржавању детета јер је здрава и радно способна, те имајући у виду и
минималну суму издржавања тј.висину накнаде за хтењенике односно лица на породичном смештају коју утврђује надлежно
министарство за одређени период.
Тужиља је тражила наведени износ од 8.000,оо динара од дана правоснажности пресуде, али је исти суд досудио од дана
закључења главне расправе с обзиром да је у том моменту утврдио потребе детета и могућности родитеља да доприносе његовом
издржавању.
Суд је обавезао туженог да исплати све доспеле а неисплаћене износе издржавања одједном, а у року од 15 дана од дана
правоснажности пресуде.
При доношењу одлуке суд је имао у виду да тужиља Валентина има могућност да у случају промењених околности тражи
повећање обавезе издржавања било да се потребе малолетног Душана Поповића због узраста или из других разлога повећају, било да
се могућности туженог да оствари зараду повећају.
Одлуку о висини доприноса за издржавање у ставу IV изреке пресуде суд је донео на основу одредбе члана 154 Породичног
закона Републике Србије, а имајући у виду критеријуме предвиђене чланом 160, 161, 162 и 163 Породичног закона Републике Србије.

Одлука о трошковима поступка донета је на основу члана 159 Закона о парничном поступку којим је прописано да о накнади
трошкова одлучује суд на одређени захтев странке без расправљања. Ставом 3 истог члана је прописано да захтев за накнаду трошкова
странка је дужна да стави најдоцније до завршетка расправљања које претходи одлучивању о трошковима. Како тужиља до завршетка
расправљања није истакла захтев за накнаду трошкова, суд је у смислу члана 159 ЗПП-а, одлучио као у ставу пет изреке пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
АНЂЕЛКА ОПАЧИЋ

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде може се изјавити
жалба Апелационом суду у Београду
у року од 15 дана од дана пријема исте,
а преко овог суда