Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Zastarelost potraţivanja

171
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

ZASTARELOST NAKNADE ŠTETE IZ OSIGURANJA

I VANSUDSKO PORAVNANJE
Kad izmeĊu osiguravaĉa oštećenog i osiguravaĉa štetnika nije
zakljuĉeno vansudsko poravnanje kojim je regulisana visina
štete, to potraţivanje osiguravaĉa oštećenog ne zastareva u
opštem desetogodišnjem roku zastarelosti iz ĉlana 371. Zako-
na o obligacionim odnosima koji se vezuje za potraţivanje po
vansudskom poravnanju, već kao potraţivanje naknade štete
u trogodišnjem roku iz ĉlana 376. Zakona o obligacionim od-
nosima.
Iz obrazloženja:
Presudom privrednog suda delimično je usvojen tuţbeni zahtev i
obavezan tuţeni osiguravajući zavod da plati tuţiocu stranom osigu-
ravajućem zavodu odreĎen devizni iznos sa kamatom i troškovima
po osnovu naknade štete iz kasko osiguranja, dok je u preostalom
delu za iznos viši od dosuĎenog odbijen tuţbeni zahtev. Viši privredni
sud je odbio ţalbu tuţioca u delu u kome je odbijen tuţbeni zahtev a
ukinuo prvostepenu presudu u usvajajućem delu po ţalbi tuţenog i
predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suĎenje. Revizija
tuţioca nije osnovana. Prema utvrĎenom činjeničnom stanju povo-
dom saobraćajne nezgode koja se dogodila 30. aprila 1992. godine u
kojoj je učestvovalo vozilo tuţioca a koju je skrivio osiguranik tuţe-
nog, tuţilac kao kasko osiguravač isplatio odreĎen devizni iznos u ve-
zi čega je uputio i zahtev tuţenom 8. oktobra 1992. godine. Dopisom
od 16. novembra 1993. godine, za koji tuţilac smatra da je došlo do
vansudskog poravnanja, isti je prihvatio svoju obavezu, ali je obave-
stio tuţioca da za vreme sankcija nije u mogućnosti da isti isplati, ta-
ko da će po prestanku sankcija štetu isplatiti prema tada vaţećim
propisima o limitu. Prvostepeni privredni sud je delimično usvojio tu-
ţbeni zahtev za odreĎen novčani iznos nalazeći da je dopisom od 16.
novembra 1993. godine tuţeni priznao tuţiocu pravo na isplatu na-
knade štete, tako da u meĎuvremenu do podnošenja tuţbe nije iste-
kao trogodišnji rok zastarelosti tuţiočevog potraţivanja. S druge
strane, sud je odbio tuţbeni zahtev za preostali (veći iznos) nalazeći
da je od podneska za taj iznos, kojim je tuţeni priznao pravo na is-
platu naknade štete protekao rok od tri godine. Vrhovni sud nalazi da
se u reviziji neosnovano ukazuje na to da je sporni odnos izmeĎu
stranaka u pogledu odbijajućeg dela tuţbenog zahteva raspravljen uz
173
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

pogrešnu primenu materijalnog prava. Pravilno su privredni sudovi u

pogledu odbijajućeg dela tuţbenog zahteva (koji je predmet revizije)
našli da se u konkretnom slučaju ne radi o vansudskom poravnanju
prema odredbi člana 1089. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima
već se radi o priznanju prava u smislu člana 1090. stav 3. Zakona o
obligacionim odnosima, što znači da izjava tuţenog ne podleţe pravi-
lima o poravnanju, jer o tome nema saglasnosti volja izmeĎu tuţioca
i tuţenog obzirom da po prirodi stvari poravnanje predstavlja ugovor.
Kako izmeĎu osiguravača oštećenog i osiguravača štetnika nije za-
ključeno vansudsko poravnanje kojim je regulisana visina štete, to
potraţivanje osiguravača oštećenog ne zastareva u opštem deseto-
godišnjem roku zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim od-
nosima koji se vezuje za potraţivanje o vansudskom poravnanju, već
kao potraţivanje naknade štete zastareva u trogodišnjem roku iz čla-
na 376. Zakona o obligacionim odnosima.
(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 614/97 od 15. oktobra
1997. godine)

ZASTARELOST POTRAŢIVANJA IZ VANSUDSKOG PORAVNANJA

Kada je izmeĊu osiguravajućih organizacija povodom regre-
snog zahteva za isplaćenu štetu zakljuĉeno vansudsko porav-
nanje, tada to potraţivanje ima pravni osnov u ugovoru o po-
ravnanju pa zastareva u opštem zastarnom roku.
Iz obrazloženja:
Presudom privrednog suda, koju je potvrdio Viši privredni sud, odbi-
jen je tuţbeni zahtev po osnovu regresa u sporu izmeĎu osiguravaju-
ćih organizacija zbog zastarelosti potraţivanja. Revizija tuţioca je
osnovana. Pogrešno su niţi sudovi primenili materijalno pravo kada
su, s obzirom na činjenični osnov tuţbe, zaključili da sporno potraţi-
vanje zastareva u roku od tri godine, jer se radi o potraţivanju na-
knade štete, odnosno o meĎusobnom potraţivanju iz ugovora o pro-
metu robe i usluga iz člana 374. Zakona o obligacionim odnosima,
koje zastareva takoĎe za tri godine. Naime, iz spisa predmeta proizi-
lazi da je izmeĎu parničnih stranaka zaključeno vansudsko poravna-
nje po kojem je tuţeni preuzeo obavezu da tuţiocu na ime regresne
naknade štete isplati odreĎeni devizni iznos. Ukoliko je meĎu stran-
kama zaključeno vansudsko poravnanje, tada bi tuţilac osnovano
174
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

mogao potraţivati od tuţenog sporni iznos po osnovu ovog ugovora,

jer prema odredbi člana 1093. Zakona o obligacionim odnosima, za
ugovor o poravnanju vaţe opšte odredbe o dvostranim ugovorima,
ako za njega nije što drugo predviĎeno. Prema tome, rok zastarelosti
tuţiočevog potraţivanja, ukoliko je izmeĎu stranaka zaključeno van-
sudsko poravnanje, ne bi bio kao i rok zastarelosti naknade štete, jer
tuţilac sporno potraţivanje potraţuje od tuţenog po osnovu ugovora
o poravnanju, a ne po osnovu naknade štete. Isto tako, pogrešan je
pravni stav prvostepenog suda da sporno potraţivanje zastareva u
roku od tri godine iz člana 374. Zakona o obligacionim odnosima.
Ovo iz razloga jer se ne radi o potraţivanju iz ugovora o prometu ro-
be i usluga, već se radi o potraţivanju, iz zaključenog poravnanja, za
koje nije propisan poseban rok zastarelosti. Prema tome, ukoliko je
tačna tvrdnja tuţioca da je u vezi spornog potraţivanja zaključno
vansudsko poravnanje izmeĎu stranaka, tada bi to potraţivanje za-
starevalo u opštem roku zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligaci-
onim odnosima, pa je u tom smislu potrebno ceniti tuţenikov prigo-
vor zastarelosti.
(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 574/95 od 10. januara 1996.
godine)

NAKNADA ŠTETE - DUŢI ROK ZASTARELOSTI (ĈL. 377. ZOO)

Kad se radi o naknadi štete prouzrokovane sudarom dva vozi-
la ĉiji su vozaĉi poginuli, a tokom postupka se utvrdi da je taj
sudar skrivio samo jedan od vozaĉa u ĉijim se radnjama stiĉu
obeleţja kriviĉnog dela zaprećenog odgovarajućom kaznom
zatvora, tada se produţeni rokovi zastarelosti potraţivanja
(ĉl. 377. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima) primenjuju
samo i jedino u odnosu na osiguravaĉa onog vozila koje je su-
dar skrivilo.
Iz obrazloženja:
Maloletna tuţilja je tuţbom od 7. 8. 1995. godine zahtevala naknadu
štete zbog saobraćajne nezgode u kojoj se ona nalazila kao saputnik
u putničkom vozilu marke "Mazda 626", kojim je upravljao osiguranik
tuţenog, sada pokojni L. M., iz A., deda po ocu maloletne tuţilje.
Prema utvrĎenom činjeničnom stanju do nezgode je došlo na taj na-
čin što je vozilo marke "Golf", kojim je upravljao sada pokojni J. M. iz
175
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

B., prešlo na levu stranu i direktno se sudarilo sa automobilom kojim

je upravljao L. M. Tom prilikom J. M. je poginuo, dok je L. M. par da-
na nakon toga preminuo od zadobijenih povreda. Krivični postupak je
obustavljen. Niţestepeni sudovi zaključuju da je predmetna šteta pri-
činjena radnjom vozača J. M., u kojoj se stiču sva obeleţja krivičnog
dela iz člana 164. stav 2. u vezi člana 159. stav 1. tada vaţećeg
KZSAPV, za koje krivično delo je predviĎena kazna zatvora od 15 go-
dina, koliko iznosi i rok zastarelosti potraţivanja za predmetnu štetu.
Stoga su našli da prigovor zastarelosti potraţivanja koji je istakao tu-
ţeni nije osnovan.
Ovakav stav niţestepenih sudova u pogledu zastarelosti potraţivanja,
u odnosu na tuţenog kao osiguravača vozila u kome se nalazila mal.
tuţilja, ne moţe se prihvatiti. Naime, jeste pravilan stav niţestepenih
sudova da se rok zastarelosti potraţivanja naknade štete, propisan
članom 377. Zakona o obligacionim odnosima, moţe primeniti izuzet-
no i u parničnom postupku, ako je krivični postupak obustavljen ili se
nije mogao pokrenuti zato što je okrivljeni umro, duševno oboleo ili
ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i odgo-
vornost okrivljenog. MeĎutim, sve to vaţi samo za odgovorno lice, i
produţeni rokovi zastarelosti potraţivanja mogu se primeniti samo u
odnosu na - u konkretnom slučaju - osiguravača vozila kojim je
upravljao sada pokojni J. M. Odredba člana 377. i duţi rokovi zasta-
relosti njome predviĎeni, ne mogu se primeniti u odnosu na osigura-
vača drugog vozila, onog kojim je upravljao deda maloletne tuţilje.
Dakle, u ovom slučaju vaţe rokovi zastarelosti iz člana 376. Zakona
o obligacionim odnosima. Osnovano se revizijom ukazuje da je smi-
sao odredbe člana 377. ZOO mogućnost oštećenih da u slučajevima
u kojima je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično go-
njenje je predviĎen duţi rok zastarelosti, svoje zahteve za naknadu
štete mogu isticati prema odgovornom licu sve dok ne istekne vreme
odreĎeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Te odredbe, koje pojača-
vaju graĎanskopravnu odgovornost krivično odgovornog lica, pred-
stavljaju izuzetak od opšteg pravila o rokovima zastarelosti potraţi-
vanja naknade štete, i kao izuzetak moraju se usko tumačiti. One se
dakle ne odnose na osiguravača drugog vozila, čiji vozač nije dopri-
neo nastanku štete. Na njega se imaju primeniti odredbe člana 376.
Zakona o obligacionim odnosima.

176
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Za odluku o osnovanosti tuţbenog zahteva i ocenu da li je potraţiva-

nje maloletne tuţilje zastarelo te pravilnu primenu materijalnog pra-
va, nisu utvrĎene sve potrebne činjenice. Maloletna tuţilja je postavi-
la tuţbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u vidu pretrpljenih
fizičkih bolova, duševnih bolova zbog naruţenosti, duševnog bola
zbog umanjenja opšteţivotne aktivnosti i straha. Sve su ovo posledi-
ce povreda zadobijenih 21.10.1988. godine. Rokovi zastarelosti iz
člana 376. Zakona o obligacionim odnosima počinju teći od saznanja
za štetu, odnosno od njenog nastanka, oni ne mogu početi da teku
pre dana završenog lečenja, pa je za ocenu da li je potraţivanje ma-
loletne tuţilje zastarelo, nuţno utvrditi i kada je lečenje završeno, i
kada je njeno zdravstveno stanje u smislu posledica od povreda, do-
bilo definitivan oblik. Pošto se niţestepeni sudovi ovim nisu bavili,
obe presude su morale biti ukinute na osnovu člana 395. stav 2. da
bi se činjenično stanje na izloţeni način upotpunilo i obezbedila pra-
vilna primena materijalnog prava.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1505/98 od 28. 4. 1999)

ZASTOJ ZASTAREVANJA
Ako se punomoćnik tuţilaca nalazio u Bosni i Hercegovini ne
dolazi do zastoja zastarevanja potraţivanja zbog rata u BiH,
jer se tuţioci nisu nalazili na tom podruĉju, niti su zbog tog
rata sudovi u SRJ prestali sa radom.
Iz obrazloženja:
Prema razlozima niţestepenih presuda tuţioci su 25. 5. 1990. godine,
kod Novog Mesta (Republika Slovenija), pretrpeli štetu, isključivom
krivicom N. P. - osiguranika tuţenog, koji je upravljao vozilom SU
139-791. U ovoj saobraćajnoj nezgodi oštećeno je vozilo tuţioca, čiji
je vlasnik prvotuţilac, a drugotuţilac je zadobio lake telesne povrede,
zbog kojih je nekoliko dana trpeo strah i fizičke bolove umereno ja-
kog i srednjeg intenziteta. Prvotuţilac je 10. 12. 1990. godine zahte-
vao naknadu štete od tuţenog, a tuţeni je 7. 12. 1991. godine oba-
vestio prvotuţioca da priznaje osnov odgovornosti za naknadu štete
prvotuţiocu. Nakon toga je prvotuţilac od svog kasko osiguravača
naplatio štetu za popravku vozila, a tuţeni je krajem 1992. godine is-
platio kasko osiguravaču prvotuţioca iznos od 11.359,11 DEM za po-
pravku vozila prvotuţioca i 679,10 DEM za troškove procene štete.
177
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Tuţioci su 20.1.1992. godine u postupku obeštećenja van spora zah-

tevali isplatu naknade za preostale vidove štete - u iznosima bliţe
označenim u stavu drugom izreke prvostepene presude (za troškove
franšize, nekorišćenje vozila i umanjenje vrednosti vozila - prvotuţio-
cu i za naknadu štete za pretrpljeni strah, fizičke bolove i troškove
lekarskog uverenja - drugotuţiocu) i tuţenom dostavili svu potrebnu
dokumentaciju. Tuţioce je u po stupku obeštećenja van spora, zastu-
pao advokat Z. Š. iz Sarajeva, kome su tuţioci izdali i punomoćje za
zastupanje u eventualnoj parnici radi naknade ove štete, a kod ovog
advokata se nalazila originalna dokumentacija tuţilaca. Tuţbu radi
naknade štete u ovoj parnici tuţioci su podneli 23. 10. 1996. godine.
Polazeći od tako utvrĎenog činjeničnog stanja, niţestepeni sudovi su
zaključili da je tuţeni duţan naknaditi svu štetu tuţiocima iz ovog štet-
nog dogaĎaja i da potraţivanje tuţilaca nije zastarelo, jer se njihov
punomoćnik nalazio u Sarajevu, na području koje je bilo zahvaćeno
ratom i da je zbog toga došlo do zastoja zastarevanja - budući da nisu
mogli sudskim putem zahtevati ispunjenje obaveze od tuţenog.
Revizijom tuţenog se osnovano ukazuje da su niţestepeni sudovi od-
lučujući o prigovoru zastarelosti potraţivanja tuţilaca i tuţbenom
zahtevu tuţilaca pogrešno primenili materijalno pravo.
Naime, prema odredbama člana 376. stav 1. i 2. ZOO potraţivanje
naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oš-
tećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slu-
čaju, ovo potraţivanje zastareva za pet godina.
Zastarevanje ne teče za vreme za koje zbog nesavladivih prepreka po-
veriocu nije bilo moguće da sudskim putem zahteva ispunjenje obave-
ze (član 383. ZOO), a prekida se priznanjem duga od strane duţnika,
izjavom poveriocu i na posredan način: davanjem otplate, plaćanjem
kamate ili davanjem obezbeĎenja u smislu člana 387. ZOO.
Ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je
zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj
uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja se u smislu člana
384. ZOO računa u zakonom odreĎeni rok za zastarelost. Posle pre-
kida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre
prekida, prema odredbama člana 392. ZOO, ne računa se u zakonom
odreĎeni rok za zastarelost.

178
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Imajući u vidu sve okolnosti koje su utvrdili niţestepeni sudovi Vr-

hovni sud nalazi da nije bilo zastoja u zastarevanju potraţivanja tuţi-
laca i da je u vreme podnošenja tuţbe 23. 10. 1996. godine, radi na-
knade štete iz ovog štetnog dogaĎaja (od 25. 5. 1990. godine), po-
traţivanje tuţilaca za naknadu ove štete bilo zastarelo.
Naime, zastarevanje potraţivanja prvotuţioca - koje je počelo teći od
25. 5. 1990. godine, prekinuto je priznanjem duga od strane tuţenog
7. 12. 1991. godine, počelo je teći iznova i ponovo je prekinuto re-
gresnom isplatom kasko osiguravaču prvotuţioca krajem 1992. godi-
ne. Računajući od ovog poslednjeg prekida zastarevanja, rok iz člana
376. stav 1. ZOO istekao je 31. 12. 1995. godine, u smislu člana 77.
ZOO, pre podnošenja tuţbe. Zbog zastarelosti je prvotuţilac tada iz-
gubio pravo da zahteva ispunjenje obaveze od tuţenog po ovom
osnovu. Zastarevanje potraţivanja drugotuţioca počelo je teći od na-
stanka štete 25. 5. 1990. godine. Rok od tri godine iz člana 376. stav
1. ZOO istekao je 25. 5. 1993. godine, a objektivni rok iz člana 376.
stav 2. ZOO od pet godina od nastanka štete istekao je 25. 5. 1995.
godine, pre podnošenja tuţbe za naknadu ove štete (23. 10. 1996.
godine).
Kako po oceni Vrhovnog suda nije došlo do zastoja zastarevanja po-
traţivanja tuţilaca - zbog rata u Bosni i Hercegovini u smislu člana
383. ZOO, jer se tuţioci nisu nalazili na tom području, već njihov pu-
nomoćnik, niti su zbog tog rata sudovi u SRJ prestali sa radom, tuţi-
oci su mogli sudskim putem zahtevati ispunjenje ove obaveze od tu-
ţenog, budući da se postupak pred sudom ne pokreće predajom do-
kumentacije, već podnošenjem tuţbe u smislu člana 185. ZPP.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 486/99 od 6.5.1999. i presuda
Okružnog suda u N. Sadu, Gž. 3290/97 od 25.12.1997)

ZASTARELOST POTRAŢIVANJA NAKNADE ŠTETE U SLUĈAJU

RANJAVANJA I POGIBIJE U ORUŢANIM SUKOBIMA
PRAVNO SHVATANJE
1. Zastarevanje ne teĉe (zastoj) za sve vreme za koje ošteće-
nom poveriocu zbog oruţanih sukoba ili neposredne opasnosti
takvih sukoba na podruĉju njegovog prebivališta, odnosno bo-
ravišta nije bilo moguće da sudskim putem zahteva dosudu
naknade štete (ĉl. 383. ZOO).
179
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

2. Dobrovoljna (vansudska) isplata naknade štete oštećenom

poveriocu od strane odgovornog lica (vojne pošte, odnosno
drţavnog organa) prekida zastarevanje potraţivanja naknade
štete, pa od dana isplate zakonom propisani rok zastarelosti
poĉinje teći iznova (ĉlan 387. stav 2. u vezi sa ĉlanom 392.
stav 1. ZOO).
3. Prethodno (inaĉe obavezno) obraćanje oštećenog poverio-
ca odgovornom licu (vojnoj pošti, odnosno drţavnom organu)
radi isplate naknade štete prekida zastarevanje potraţivanja
naknade štete (ĉlan 388. ZOO).
(Sednica GraĎanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. II
1998).

ZASTARELOST POTRAŢIVANJA NAKNADE RATNE ŠTETE

Šteta pruzrokovana pripadnicima bivše JNA (pogibija, ranja-
vanje), u oruţanim sukobima sa paravojnim formacijama biv-
ših republika SFRJ do dana njihovog meĊunarodnog priznanja
od strane Generalne skupštine OUN 22. V 1992. godine, prou-
zrokovana je kriviĉnim delom oruţane pobune iz ĉlana 124.
KZ Jugoslavije, pa njeno potraţivanje zastareva u roku od 15
godina propisanom za zastarelost kriviĉnog gonjenja za to de-
lo (ĉlan 377. stav 1. ZOO).
(Pravno shvatanje GraĎanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvr-
Ďeno na sednici od 27. XII 1999)

ZASTOJ ZASTAREVANJA ZBOG VRŠENJA SLUŢBE

U CIVILNOJ ZAŠTITI
Sluţba u civilnoj zaštiti u vreme mobilizacije, u sluĉaju rata ili
neposdredne ratne opasnosti ima se smatrati vojnom duţno-
sti u smislu odredbe ĉlana 382. ZOO, te u pogledu potraţiva-
nja lica koja se nalaze u toj sluţbi, zastarevanje ne teĉe.
Iz obrazloţenja:
Odredbom člana 382. ZOO propisano je da zastarevanje ne teče, iz-
meĎu ostalog, za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne
opasnosti ili rata u pogledu potraţivanja lica na vojnoj duţnosti. Pri
tom VOJNA DUŢNOST u ssmilu navedene odredbe člana 381. ZOO,
180
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

ne moţe se tumačiti u smislu u kome Zakon o opštenarodnoj odbrani

odreĎuje VOJNU OBAVEZU.
Prema odredbi člana 3. tada vaţećeg Zakona o opštenarodnoj odbra-
ni ("Sluţbeni list SFRJ", br. 82/21, sa izmenama i dopunama), sistem
opštenarodne odbrane je organizovan kao JEDINSTVEN SISTEM u vi-
du učešća svih subjekata u oruţanoj borbi, drugim oblicima opštena-
rodnog otpora i izvršavanja drugih zadataka radi odbrane nezavisno-
sti, suvereniteta i teritorijalne celokupnosti Ustavom utvrĎenog druš-
tvenog ureĎenja tadašnje drţave SFRJ. U okviru ovakvog sistema, ci-
vilna zaštita je u funkciji oruţanog otpora i predstavlja organizacioni
oblik u okviru jedinstvenog sistema opštenarodne odbrane u kome
su, prema odredbi člana 17. istog zakona, graĎani duţni da učestvu-
ju. Stoga se i duţnosti u civilnoj zaštiti imaju smatrati vojnim duţno-
stima u smislu odredbe člana 381. ZOO.
Prema iznetom, tuţilja je nakon 07.02.1992. godine bila mobilisana i
rasporeĎena na VOJNE duţnosti, te je u smislu navedene odredbe
člana 382. ZOO u odnosu na nju nastupio zastoj zastarevanja, a ob-
zirom da iz činjeničnog stanja proizilazi da je povećana gotovost jedi-
nica, izmeĎu ostalog na teritoriji opštine Dalj, trajala sve do potpisi-
vanja tzv. "Erdutskog" sporazuma, dakle do 21.11.1995. godine, to u
odnosu na tuţilju zastarelost nije tekla sve do tog dana.
(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3950/97 od 24.2.1998.)

PREKID TOKA ZASTARELOSTI POTRAŢIVANJA

I PREKRŠAJNI POSTUPAK
Prekršajni postupak ne prekida tok zastarelosti potraţivanja
naknade štete
Iz obrazloženja:
Neosnovano se u reviziji ističe da je zastarelost potraţivanja štete
prekinuta pokretanjem prekršajnog postupka. Prema članu 388. Za-
kona o obligacionim odnosima, zastarelost se prekida podnoše-
njem tuţbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom
protiv duţnika pred sudom ili drugim nadleţnim organom u cilju
utvrĊivanja, obezbeĊenja ili ostvarivanja potraţivanja. U ovom
slučaju, nema takve poveriočeve radnje, jer se prekršajni postu-

181
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

pak ne pokreće radnjom poverioca a i inače nema za cilj utvrĎi-

vanje, obezbeĎenje ili ostvarivanje potraţivanja.
(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3792/94 od 6. juna 1994.
godine)

PREKID ZASTARELOSTI POTRAŢIVANJA NAKNADE ŠTETE

Zahtev poverioca za obeštećenje van spora podnetog nadle-
ţnom vojnom pravobraniocu ima pravni znaĉaj procesne rad-
nje preduzete protiv duţnika pred nadleţnim organom radi
ostvarenja potraţivanja, koja ima za posledicu prekid zastare-
losti u smislu ĉl. 388. zakona o obligacionim odnosima.
Iz obrazloţenja:
Polazeći od utvrĎenih činjenica sudovi ocenjuju da nije osnovan pri-
govor zastarelosti potraţivanja istaknutog od tuţene te usvajanjem
tuţbenog zahteva obavezuju tuţenu da tuţiocima na ime naknade
štete za duševne bolove zbog pogibije bliskog lica - sina isplate sva-
kom tuţiocu po 50.000,00 dinara.
Po oceni Vrhovnog suda u presudama sudova pravilno je primenjeno
materijalno pravo. Naime, odredbom čl. 376. Zakona o obligacionim
odnosima propisano je da potraţivanje naknade prouzrokovane štete
zastareva za tri godine od kada je oštećeni doznao za štetu i za lice
koje je štetu učinio. Ovu odredbu Zakona treba tako tumačiti da se
pod saznanjem za štetu podrazumeva saznanje da je šteta nastala,
njen obim i visina a pod saznanjem za učinioca - saznanje o okolno-
stima u kojima po odštetnom pravu odreĎeni subjekat odgovara za
naknadu štete. Prema odredbi čl. 388. ovog zakona zastarevanje se
prekida tuţbom i svakom drugom poveriočevom radnjom preduze-
tom protiv duţnika pred sudom ili drugim nadleţnim organom, u cilju
utvrĎivanja, obezbeĎenja ili ostvarivanja potraţivanja. Sledi da je reč
o radnjama poverioca, strogo vezanim za preduzimanje pred sudom
ili drugim nadleţnim organom u tačnom odreĎenom cilju. Od tih pro-
cesnih radnji zakon spominje samo tuţbu kao najtipičniju procesnu
radnju kojom se zahteva ispunjenje dok je dalje navoĎenje primera u
zakonu izostalo, već je zadrţan samo izraz "i svakom drugom poveri-
očevom radnjom pred nadleţnim organom" sa istim ciljem.
Stoga zahtev tuţioca u ovom slučaju za obeštećenje van spora pod-
net vojnom pravobraniocu ima pravni značaj procesne radnje poveri-
182
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

oca preduzete protiv duţnika pred nadleţnim organom radi ostvare-

nja potraţivanja, koja ima za posledicu prekid zastarelosti. Ovo sa
razlkoga jer je odredbom čl. 194. st. 2. Zakona o vojsci Jugoslavije
("Sl.list SRJ", br. 67/93), propisano da oštećeni pre nego što odluči
da podnese tuţbu protiv Drţave SRJ duţan je da nadleţnom vonom
pravobranilaštvu postavi zahtev za obeštećenje van spora, a ako
zahtev ne bude usvojen u celini ili se o njemu ne odluči u roku od tri
meseca od dana podnošenja moţe podneti tuţbu nadleţnom sudu. U
ovom slučaju tuţioci su pismeni zahtev za obeštećenje van spora do-
stavili nadleţnom vojnom pravobranilaštvu 21.4.1993. godine. Time
su, ima se smatrati preduzeli radnju pred nadleţnim organom protiv
duţnika u cilju ostvarenja potraţivanja, koju su bili duţni da predu-
zmu prema sadrţini napred navedene odredbe zakona, koja je uzro-
kovala prekid zastarelosti. Nema sumnje da ova radnja nema značaj
samo poveriočevog pismenog poziva duţniku da ispuni svoju obave-
zu, koja prema odredbi čl. 391. ZOO, ne bi spadala u procesne rad-
nje iz odredbe čl. 388. ovog zakona. Kako od vremena kada su tuţio-
ci postavili zahtev nadleţnom vojnom pravobranilaštvu za obešteće-
nje van spora do vremena kada su podneli tuţbu sudu nije proteklo
vreme potrebno za zastarelost potraţivanja, na koje upućuje odredba
čl. 376. ZOO, to sledi da potraţivanje tuţioca nije zastarelo.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev.3784/97 od 1.10.1997.)

ZASTARELOST NAKNADE ŠTETE (ĈL. 377. ZOO)

Potraţivanje naknade štete prouzrokovane pripadnicima JNA
u oruţanim snagama sa paravojnim formacijama bivših repu-
blika SFRJ do njihovog meĊunarodnog priznanja od strane
Generalne Skupštine OUN 22. 5. 1992. godine zastareva u ro-
ku od 15 godina, pošto se radi o šteti prouzrokovanoj kriviĉ-
nim delom oruţane pobune iz ĉlana 124. KZJ.
Iz obrazloženja:
Prema utvrĎenom činjeničnom stanju tuţilac M. K. (roĎen 1954. go-
dine) ranjen je 22. 11. 1991. godine, kao pripadnik VP 9194 Vukovar
JNA, oruţane snage tadašnje Drţave SFRJ, od eksplozije tenkovske
mine. Pretrpeo je fizičke bolove i strah jakog intenziteta i duţeg vre-
menskog trajanja, a zbog zaostalih posledica povreĎivanja pretrpeo
je i trpi duševne bolove zbog umanjenja ţivotne aktivnosti od 35% i
183
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

naruţenosti srednjeg stepena. Lečenje tuţioca definitivno je završeno

maja 1995. godine. Zahtev za obeštećenje podneo je tuţenoj 2. 8.
1997. godine, ali mu tuţena ovo obeštećenje nije isplatila, a tuţbu za
naknadu ove štete podneo je 4. 8. 1997. godine.
Polazeći od ovako utvrĎenog činjeničnog stanja pravilno su niţestepeni
sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tuţena u oba-
vezi da naknadi štetu tuţiocu i da potraţivanje tuţioca nije zastarelo.
Naime, pasivna legitimacija tuţene proizilazi iz njene objektivne od-
govornosti za naknadu štete učinjene u vezi sa vršenjem vojne slu-
ţbe, na osnovu odredaba člana 218. Zakona o sluţbi u oruţanim sna-
gama ("Sluţbeni list SFRJ", br. 7/85, 20/89, 40/89, 26/90) u vezi
člana 173. i 174. ZOO, obzirom da je tuţilac zbog ranjavanja 22. 11.
1991. godine pretrpeo štetu, kao pripadnik oruţanih snaga tadašnje
Drţave SFRJ, prilikom vršenja vojnih aktivnosti, koje su oruţane sna-
ge SFRJ preduzimale radi zaštite stanovništva na svojoj teritoriji.
Potraţivanje prouzrokovane štete u smislu člana 376. stav 1. i 2.
ZOO zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i
za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju, ovo potraţivanje za-
stareva za pet godina od kada je šteta nastala.
Kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje
je predviĎen duţi rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete u smislu
člana 377. stav 1. ZOO prema odgovornom licu zastareva kad istek-
ne vreme odreĎeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Potraţivanje naknade ove štete po stanovištu Vrhovnog suda zastareva
u roku od 15 godina, propisanom za zastarelost krivičnog gonjenja za to
delo, pa u smislu člana 377. stav 1. ZOO, 4. 8. 1997. godine - kada je
tuţba u ovoj parnici podneta, potraţivanje tuţioca nije zastarelo.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2172/99 od 30. 12. 1999. i pre-
suda Okružnog suda u N. Sadu, Gž. 2364/98 od 23. 10. 1998)

NAKNADA ŠTETE ZASTARELOST

Primeni odredbe ĉlana 377. stav 1. Zakona o obligacionim od-
nosima ima mesta u sluĉajevima kada je šteta priĉinjena kri-
viĉnim delom za ĉije gonjenje je predviĊen duţi rok zastarelo-
sti od roka koji je propisan u odredbi ĉlana 376. stav 1. i 2.

184
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Zakona o obligacionim odnosima, ako je to povoljnije za ošte-

ćeno lice.
Iz obrazloţenja:
Niţestepeni sudovi su odbili tuţbeni zahtev tuţilje za naknadu nema-
terijalne štete, koju je pretrpela od zadobijenih povreda u saobraćaj-
noj nezgodi koja se dogodila dana 6.2.1991. godine u Izbištu krivi-
com vozača koji je upravljao vozilom inostrane registracije i koji je
pravnosnaţnom presudom prvostepenog suda oglašen krivim za kri-
vično delo ugroţavanja javnog saobraćaja iz člana 195. stav 3. u vezi
člana 1. KZS, jer su prihvatili prigovor tuţenog da je potraţivanje na-
knade štete zastarelo u smislu člana 377. stav 1. ZOO.
Ovaj zaključak sudovi su zasnovali na činjenici da je vozač automobi-
la kojim je tuţilja povreĎena, pravnosnaţnom presudom osuĎen za
krivično delo za koje prema odredbi člana 95. tačka 6. Krivičnog za-
kona SRJ krivično gonjenje zastreva za dve godine od izvršenja dela,
a apsolutni rok zastarelosti prema članu 96. tačka 6. istog zakona za
četiri godine, od kada je delo učinjeno, te kako je tuţba podneta
27.2.1995. godine, krivično delo izvršeno 6.2.1991. godine potraţi-
vanje naknade štete tuţilje je zastarelo.
Vrhovni sud nalazi da se osnovano u reviziji tuţilje navodi da izloţeno
stanovište niţestepenih sudova nije pravilno.
Primeni odredbe člana 377. stav 1. ZOO ima mesta u slučajevima ka-
da je šteta pričinjena krivičnim deom za čije gonjenje je predviĎen du-
ţi rok zastarelosti od roka koji je propisan u odredbi člana 376. stav 1.
i 2. ZOO, ako je to povoljnije za oštećeno lice. U konkretnom slučaju
tuţilja je zbog zadobijenih povreda dana 6.2.1991. godine pretrpela
štetu, meĎutim s obzirom na vrstu povreda nije utvrĎeno koliko je le-
čenje trajalo i kada je završeno, jer od dana završenog lečenja ima se
ceniti saznanje o obimu i visini štete i od tada se računa rok za zasta-
relost u smislu navedene odredbe člana 376. stav 1. i 2. ZOO.
(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2356/99 od 9.2.2000. godine)

ZASTARA BUDUĆE ŠTETE

NAČELNI STAV
Zastarelost zahteva za naknadu štete ceni se prema propisu ĉl.
376. i 377. Zakona o obligacionim odnosima bez obzira na to
185
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

da li se naknada zahteva za već nastalu štetu ili za štetu za ko-

ju je po redovnom toku stvari izvesno da će sukcesivno nasta-
jati u budućnosti, kao i bez obzira na to da li se naknada budu-
će štete zahteva u obliku rente ili u jednokratnom iznosu.
Naknada štete koja će sukcesivno nastajati u budućnosti je iz-
gubljeno izdrţavanje, izgubljena zarada, naknada za tuĊu po-
moć i negu i u drugim sluĉajevima kada se po zakonu moţe
ostvarivati i sukcesivnim utuţivavnjem naknade za protekli
period a ne samo u vidu rente.
U tom sluĉaju rokovi zastarelosti za prvo utuţeno potraţiva-
nje raĉunaju se po odredbama ĉlana 376. odnosno 377. Zako-
na o obligacionim odnosima, a za svako sledeće utuţeno po-
traţivanje (utuţenje) teĉe novi rok zastarelosti od dana kad
je prethodni spor okonĉan (ĉlan 392. stav 3. ZOO).
Iz obrazloženja:
Na zajedničkoj sednici Saveznog suda, republičkih i pokrajinskih vr-
hovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, odrţanoj 7. i 8. maja 1981.
godine, bio je usvojen Načelni stav br. 3/31, koji je sadrţan u ovom
načelnom stavu pod I i IV, prema kojem se zastarelost zahteva za
naknadu štete ravna prema odredbama čl. 376. i 377. Zakona o obli-
gacionim odnosima (dalje: ZOO), bez obzira na to da li se naknada
zahteva za već nastalu štetu ili za štetu za koju je po redovnom toku
stvari izvesno da će sukcesivno nastajati u budućnosti, kao i bez ob-
zira na to da li se buduća šteta zahteva u obliku novčane rente ili u
jednokratnom iznosu.
Kako proizilazi iz obrazloţenja ovog načelnog stava, sudska praksa
koja je prethodila usvajanju tog načelnog stava u prosuĎivanju insti-
tuta zastare buduće štete bila je vrlo različita, te je bilo stavova pre-
ma kojima se zastarevanje zahteva za naknadu štete ravna prema
odredbi čl. 376. i 377. ZOO, bez obzira na to da li se naknada traţi
za već nastalu štetu ili za štetu za koju je po redovnom toku stvari
izvesno da će sukcesivno nastajati u budućnosti, kao i bez obzira da
li se buduća šteta traţi u obliku mesečne novane rente ili u jedno-
kratnom iznosu, kao i stavova prema kojima zastarevanje potraţiva-
nja naknade štete koja će sukcesivno nastajati u budućnosti ne na-
stupa sve dok šteta traje, s tim da pojedini iznos takve štete (meseč-

186
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

ni rentni iznos) zastareva za tri godine u skladu s pre citiranim za-

konskim odredbama.
Ima i nekoliko podvarijanti izloţenih osnovnih stanovišta.
Usvajajući navedena stanovišta zajednička sednica imala je u vidu u
osnovi ove razloge:
Jedna od opštih osobina ustanove zastarelosti u našem vaţećem za-
konodavstvu je načelo po kojem svako potraţivanje s područja o ko-
jem je reč podleţe zastarelosti osim ako zakon izričito nije za pojedi-
ne slučajeve odredio nešto drugo. Ta opšta osobina ovog instituta
utemeljena je već na odredbi člana 1. ZPP, odnosno člana 360. ZOO,
na propisima koji ureĎuju izuzetke (član 9. ZZP, odnosno član 369.
ZOO - član 16. stav 3. ZZP, odnosno član 373. stav 3. ZOO), kao i u
smislu i suštini tog instituta kako je on oblikovan našim pozitivnim
pravom.
Nije spormo da takav izuzetak za zastarelost ove vrste nije u zakonu
izričito predviĎen. Nadalje:
Vreme zastarelosti potraţivanja naknade štete počinje da teče otkad
je oštećeni doznao za štetu i za osobu koja je štetu učinila - član 19.
stav 1. ZZP, član 376. stav 1. ZOO. Prema tome za buduće štete rok
zastare počeće da teče od dana kad u budućnosti ta šteta bude na-
stala. To vredi za štetu koja je posledica uzroka ranije štetne radnje i
koja vremenski nije s njom povezana, niti je njeno nastupanje izve-
sno. MeĎutim, ako se buduća šteta moţe već zajedno sa sadašnjom
sagledati, ako je ona već sada po redovnom toku stvari izvesna, po-
sebno na primer kod gubitka na ličnom dohotku zbog potpune ili deli-
mične nesposobnosti što je oštećeni već saznao, a ne radi se o šteti
za koju će on doznati tek u ono vreme kad nastupi gubitak u zaradi.
Zbog toga, u tom slučaju i rok zastarelosti za tu štetu počinje da teče
već saznanjem za nju, a ne tek onim danom kad u budućnosti nasta-
ne gubitak zarade.
Šteta gubitka zarade, odnosno izdrţavanja i sličnih situacija nastaje
doduše sukcesivno, sada i ubuduće, i u pravilu, traje sve dok traju
štetne posledice, ali takva šteta ima svoj uzrok u već svršenoj štet-
noj radnji, a i sama je već nastala. Istina, radi se o budućoj šteti, ali
o takvoj koja je u sadašnjosti već izvesna, na koju oštećeni odmah
ima pravo, za čije su odreĎivanje u odštetnom pravu sadrţana sva
potrebna pravna pravila. Kad stoga, oštećeni, po završenom lečenju,
187
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

znajući za učinioca i štetu, uključujući i buduću, zahteva naknadu, on

je u pogledu te buduće štete, sa gledišta zastarelosti u istom poloţa-
ju kao i u odnosu na zahtev za naknadu štete - jednako zna za jednu
i za drugu, ima sve elemente koji omogućuju (prema stanju pozitiv-
nih propisa i sudske prakse) da ustane s odreĎenim zahtevom da mu
se na teret odgovorne osobe dosudi naknada u rentnom obliku sve
dok traju štetne posledice. Vrsta štete o kojoj je reč, nastaje u jed-
nom odreĎenom trenutku i oštećeni za nju i njenu osobinu da će tra-
jati i ubuduće doznaje takoĎe u jednom odreĎenom trenutku pa za-
starevanje počinje istog dana kad bi počelo i za štetu čija ukupnost
nastaje odjednom.
Postoje doduše izvesni rizici sadašnjeg zahteva za naknadu buduće
štete, ali te rizike u odgovarajućoj meri otklanja institut izmene do-
suĎene naknade iz člana 169. ZOO.
U primeni citiranih načelnih stavova (I, IV) u sudskoj praksi i njihovoj
interpretaciji izraţeni su različiti stavovi, što je dovelo do potrebe da
se problem iznese u smislu odredbe člana 33. stav 2. Zakona o Save-
znom sudu ponovo na zajedničku sednicu, pa je radi razrešenja na-
stalog problema u vezi s tumačenjem načelnog stava isti dopunjen
stavovima II i III, pri čemu je XXXI zajednička sednica imala u vidu
sledeće razloge:
Odredbe člana 194. stav 2. i člana 195. stav 2. ZOO predviĎaju kao
oblik naknade štete za izgubljeno izdrţavanje, pomaganje, za izgu-
bljenu zaradu, trajno povećane potrebe, za smanjenu mogućnost
daljnjeg razvijanja i napredovanja, novčanu rentu.
Stoga se kao prvo pitanje u vezi s tim postavio problem da li je za
takve oblike buduće štete moguće naknadu dosuĎivati u obliku glav-
nice za odreĎeno vreme, ili samo u obliku novčane rente, kako je to
predviĎeno u navedenim zakonskim odredbama.
U vezi s tim je prihvaćen stav da je za takve štete moguće dosuĎivati
ne samo novčanu rentu, već i glavnicu, kojom se pokriva šteta za
odreĎeno vremensko razdoblje, sukcesivnim utuţivanjem. Taj se
stav zasniva na tome što se naknada navedenih šteta uvek dosuĎuje
u obliku glavnice kad su u pitanju dospeli iznosi, da su zakonske od-
redbe člana 194. stav 2. i člana 195. stav 2. ZOO dispozitivni propisi
s jedne strane, dok se s druge strane radi o odredbama kojima je
propisano pravo oštećenog da traţi naknadu štete u obliku novčane
188
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

rente, a njegovo je pravo, kad to odgovara njegovim interesima, da

traţi i dosuĎivanje dospelih iznosa izgubljene zarade, izdrţavanja,
pomoći i sličnih šteta, jer nema zakonskih propisa koji bi isključili
pravo oštećenog na sukcesivno utuţivanje štete.
Isto je tako činjenica da oštećeni, kome je dosuĎena novčana renta ko-
ja reguliše poverilačko-duţničke odnose izmeĎu oštećenog i štetnika za
vreme do podnošenja zahteva za promenu rente, a posebno u uslovima
inflacije ne dobija punu odštetu, na koju ima pravo po odredbama člana
189. i 190. ZOO, pa ni uz primenu odredbe iz člana 196. ZOO, na koju
su upućivali razlozi dosadašnjeg načelnog stava, jer prema toj odredbi
(i njezinom gotovo jednoglasnom tumačenju) povećanje rente moţe se
dosuditi samo za ubuduće (od podnošenja tuţbe pa nadanje).
Odredbom člana 388. ZOO propisano je da se zastarevanje prekida
podizanjem tuţbe i svakom drugom radnjom poverioca preduzetom
protiv duţnika pred sudom ili drugim nadleţnim organom radi utvrĎi-
vanja, obezbeĎenja ili ostvarenja potraţivanja.
U slučaju sukcesivnog utuţivanja budućih šteta tuţbe moraju biti
podnesene u rokovima iz čl. 376. i 377. ZOO, time da prethodna u
smislu odredbe člana 392. stav 3. ZOO prekida zastaru za sledeće
razdoblje za koje počinje da teče zastarni rok iznova kad je prethodni
spor okončan.
U pitanju je naime trajna šteta, koja je već nastala i koja traje i u bu-
dućnosti će nastupati sa svim štetnim posledicama gubitka odreĎenih
prihoda, pa takva šteta po prirodi stvari čini celinu, te svako sukcesivno
utuţenje u smislu člana 388. ZOO treba shvatiti kao radnju oštećenog
preduzetu pred sudom ne samo da se ostvari naknada za protekli pe-
riod, već i da se očuva osnovno pravo iz kojeg proističu buduća potraţi-
vanja. To se naravno ne odnosi na moguće štete koje još nisu nastale,
jer rokovi zastare za tave štete teku od nastanka štete.
(Zajednička sednica Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog
vojnog suda od 25. i 26. XI 1986)

PREKLUZIJA ISTICANJA PRIGOVORA ZASTARELOSTI

U ŢALBI I REVIZIJI
Isticanje prigovora zastarelosti u ţalbenom i revizijskom po-
stupku ne moţe biti osnov za uspešno pobijanje drugostepene
presude.
189
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Iz obrazloženja:
U prvostepenom postupku utvrĎeno je da su stranke bile u poslov-
nom odnosu i da je tuţilac isporučio tuţenom robu i ambalaţu, ali da
tuţeni koji je bio u obavezi da tuţiocu vrati ambalaţu istu svoju oba-
vezu nije ispunio po vrsti i količini kako je trebalo. Tuţeni u reviziji
istiĉe da je potraţivanje tuţioca zastarelo jer je protekao rok zasta-
relosti predviĎen u odredbi člana 374. Zakona o obligacionim odnosi-
ma. Prema ovako utvrĊenom ĉinjeniĉnom stanju koje se revizi-
jom ne moţe pobijati, pravilno su niţestepeni sudovi primenili
materijalno pravo. Naime, na zastarelost potraţivanja sud pazi
samo po prigovoru duţnika (član 360. stav 3. Zakona o obligacio-
nim odnosima), pa je isticanje preigovora zastarelosti ĉinjeniĉno pi-
tanje na koje sud pazi samo ukoliko tu ĉinjenicu duţnik istakne.
Kako se u privrednim sporovima prema odredbi člana 496a. stav 1.
Zakona o parničnom postupku, ţalba zbog novih činjenica moţe izja-
viti samo u koliko podnosilac ţalbe dokaţe da je bio u nemogućnosti
da te činjenice istakne u toku prvostepenog postupka, to isticanje
prigovora zastarelosti u ţalbi u opisanoj situaciji, ne moţe biti
osnov za uspešno pobijanje drugostepene presude u ţalbe-
nom i revizijskom postupku. TakoĎe, neosnovani revizijski navodi
tuţenog da je prigovor zastarelosti istakao pre zaključenja glavne
rasprave, jer se tuţeni na taj prigovor pozvao tek u ţalbi.
(Iz pesude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 476/99 od 12. januara 2000.
godine)

ZASTARELOST INFLATORNE ŠTETE

Rokovi zastarelosti naknade inflatorne štete se raĉunaju pre-
ma saznanju za inflatornu a ne osnovnu štetu
Iz obrazloženja:
Niţestepeni sudovi su odbili prigovor o zastarelosti, imajući u vidu da
je osnovna šteta nastala radnjom krivičnog dela. MeĎutim, u ovoj par-
nici se odlučuje o naknadi inflatorne štete, a ona nije nastala radnjom
krivičnog dela. Zato je trebalo da se o prigovoru zastarelosti odlučuju
sa stanovišta saznanja za štetu čija je naknada predmet novog tuţbe-
nog zahteva. Kad bi se zastarelost inflatorne štete računala prema sa-
znanju za osnovnu štetu, ova parnica ne bi ni bila mogućna zbog pre-
suĎene stvari. Inflatorna šteta se razlikuje od osnovne štete, i zato
190
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

pravnosnaţna presuda o naknadi osnovne štete nije smetnja za voĎe-

nje parnice o zahtevu za naknadu inflatorne štete. O ovome niţestepe-
ni sudovi nisu vodili računa i zato se, za sada, ne moţe zaključiti da li
su pravilno primenili materijalno pravo. To je i bio razlog što je ovaj
sud, u smislu člana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niţestepene presude
i predmet vratio na ponovno suĎenje. U ponovnom postupku prvoste-
peni sud će razjasniti sve okolnosti od značaja za odlučivanje o prigo-
voru zastarelosti, imajući u vidu da je predmet tuţbenog zahteva - na-
knada inflatorne štete. Tek kad to bude učinio moći će da pravilno pri-
meni član 376. Zakona o obligacionim odnosima.
(Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3257/99. od 17.8.1999.)

POĈETAK ZASTARELOSTI
(Član 360. Zakona o obligacionim odnosima)
Zastarelost ne poĉinje nastankom potraţivanja, već danom
kada je obaveza duţnika dospela.
Iz obrazloženja:
Niţestepeni sudovi su odbili tuţbeni zahtev zbog zastarelosti zato što
su našli da je do pozajmice došlo sredinom 1980. godine a da je tu-
ţba podneta 09. 07. 1993. godine, dakle posle isteka roka od 10 go-
dina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.
Ovakav zaključak niţestepenih sudova, za sada, nije pouzdan. Prema
članu 360. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost nastu-
pa kad protekne zakonom odreĎeno vreme u kome je poverilac mogao
zahtevati ispunjenje obaveze». Poverilac stiče tu mogućnost prvog da-
na posle dana kada poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obave-
ze», što je izričito predviĎeno članom 361. stav 1. Zakona o obligacio-
nim odnosima. U konkretnom slučaju, to je prvi dan posle isteka roka
vraćanja, a rok je odreĎen tako da je duţnik bio duţan vratiti pozajmi-
cu kad zajmodavac započne gradnju kuće». Prema tome, tek sa na-
stupanjem dejstava ovog roka tuţilac je mogao zahtevati vraćanje du-
ga, a kako niţestepeni sudovi nisu ispitali kada je taj rok istekao, nisu
bili u stanju da pravilno primene propise o zastarelosti. To je i bio raz-
log što je ovaj sud, u smislu člana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niţe-
stepene presude i predmet vratio na ponovno suĎenje.

191
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasne okolnosti

u vezi sa istekom, odnosno dejstvima roka sa kojim je nastupila du-
ţnička docnja, jer se tek tada moţe računati rok zastarelosti potraţi-
vanja u ovom sporu. Tek kad ove okolnosti razjasni, prvostepeni sud
će doći u priliku da donese pravilnu i zakonitu odluku o predmetu tu-
ţbenog zahteva.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3888/99 od 15. 09. 1999. godine)

ROK ZASTARELOSTI POTRAŢIVANJA ZARADE

Zarada zaposlenog zastareva u roku od tri godine od dospelo-
sti svakog pojedinog davanja
Iz obrazloženja:
U predmetnom sporu tuţilac je odbijen u svom zahtevu za isplatu od-
reĎenog iznosa na ime devizne zarade, jer je njegovo potraţivanje
zastarelo istekom roka od tri godine od dospelosti svakog pojedinog
davanja, a na osnovu člana 372. stav 1. ZOO.
Zarade zaposlenima isplaćuju se u vremenskim periodima koji ne
mogu biti duţi od, mesec dana, shodno članu 63. stav 2. Zakona o
radnim odnosima, pa se radi o potraţivanju koje spada u povremeno
davanje koje dospeva u odreĎenim razmacima i zastareva u roku od
tri godine od dospelosti svakog pojedinačnog davanja, pa je pravilno
prvostepeni sud odbio zahtev tuţioca za isplatu zarade zbog njene
zastarelosti.
(Iz presude Vrhovnog sude Srbije, Rev. 2794/99. od 10.8.1999.)

ZASTOJ ZASTAREVANJA ZBOG NESAVLADIVIH PREPREKA

Neposredna ratna opasnost, ratno stanje, opšta mobilizacija,
prekid politiĉkih i ekonomskih odnosa, saobraćaja i platnog
prometa predstavljaju objektivne okolnosti koje za poverioca
predstavljaju nesavladive prepreke za preduzmanje potrebnih
radnji da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze, što do-
vodi do zastoja zastarevanja.
Iz obrazloženja:
Presudom Privrednog suda u B, koja je potvrĎena presudom Višeg
privrednog suda, usvojen je tuţbeni zahtev i obavezan je tuţeni da
192
Biblioteka Pravni INFORMATOR Nematerijalna šteta - sudska praska

tuţiocu isporuči jedan utovarivač. Protiv navedenih presuda Savezni

drţavni tuţilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede
saveznog zakona. Zahtev nije osnovan. Odredbom člana 383. Za-
kona o obligacionim odnosima propisano je da zastarevanje ne te-
ĉe za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladi-
vih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze. U na-
vedenoj zakonskoj odredbi definisan je objektivan uzrok koji dovo-
di da zastarevanje ne teče, a koji se odnosi na objektivnu sprečenost
poverioca da ostvari svoje potraţivanje sudskim putem zbog nesa-
vladivih prepreka. Pod nesavladivim preprekama zakonodavac podra-
zumeva sve objektivne okolnosti koje dovode ne samo do sprečava-
nja rada nadleţnog suda, nego i do objektivne sprečenosti poverioca
da doĎe do nadleţnog suda i podigne tuţbu ili preduzme kakvu drugu
radnju pred sudom protiv duţnika. Prema utvrĎenom činjeničnom
stanju, obaveza tuţenog za isporuku predmetnog utovarivača do-
spela je u maju mesecu 1992. godine. MeĎutim, notorne su činjeni-
ce da je Odlukom Skupštine Republike Srpske broj 6/92 od 12. maja
1992. godine proglašena neposredna ratna opasnost i opšta mo-
bilizacija za teritoriju srpske republike Bosne i Hercegovine, da je
odlukom nadleţnog organa Republike Srpske od 28. jula 1995. godi-
ne bilo proglašeno ratno stanje koje je kasnije odlukom od 30. de-
cembra 1995. godine prevedeno u stanje neposredne ratne opasnosti
koje je trajalo sve do oktobra meseca 1996. godine. Kako stanje ne-
posredne ratne opasnosti i ratno stanje predstavljaju objektivne
okolnosti koje čine nesavladive prepreke, to je prema navedenoj za-
konskoj odredbi tuţilac očigledno bio objektivno sprečen da predu-
zme potrebne radnje pred nadleţnim sudom protiv tuţenog kao du-
ţnika. Ovo posebno imajući u vidu da je Savezna vlada Jugoslavije
na sednici od 8. avgusta 1994. godine donela Odluku broj 336-18/94
kojom su prekinuti svi politiĉki i ekonomski odnosi, zatvoreni
svi transporti i ukinut platni promet sa Republikom Srpskom. S
obzirom da je tuţilac tuţbu podneo 5. januara 1998. godine, a da su
nesavladive objektivne okolnosti koje su prekinule tok zastarevanja
prestale oktobra meseca 1996. godine, to prema odredbi člana
374. Zakona o obligacionim odnosima potraţivanje tuţioca nije
zastarelo.
(Iz presude Saveznog suda Gzs. 31/99 od 25. novembra 1999. godine)

193