STVARNO PRAVO

Stvarno pravo su: pravo svojine, slubenosti, runa zaloga, stanarsko pravo i pravo graenja. OPTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI, PROSTA I SLOENA STVAR, PRIPADAK STVARI, PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI, ZBIRNA STVAR. Opti poj ! " Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Nju karakteriu dva uslova: - prvi je fiziki i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode vazdu!, suneva svetlost - ne mogu se na"i u ljudskoj vlasti#. - $rugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. %od stvarima se izmeu ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za ivota davao&a i koji pripadaju samom davao&u, onome u iju korist je izvreno odvajenje ili odreenoj medi&inskoj ustanovi. 'etaki delovi tela proteze#, jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu spojeni s telom. Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kaemo da je to p#o$t $t% #, ukoliko se delovi mogu raspoznati kaemo da je to $&o'() $t% #. Svi delovi sloene stvari nalaze se u meusobnoj funk&ionalnoj vezi i ine pravnu &elinu. (i delovi sloene stvari mogu biti $poj()i $ $t %)i *(&o%i fiziki spojeni# i o*%oj()i $ $t %)i *(&o%i fiziki samostalni#. Spojeni sastavni delovi, opet, mogu biti )(o*%oji%i i o*%oji%i. + N(o*%oji%i potpuno inkorporisani# deo je onaj koji se ne moe odvojiti bez unitenja npr. graevinski materijal od kog je napravljena ku"a, kona& kojim je saiveno odelo#. + O*%oji%i nepotpuno inkorporisani# deo je onaj koji se moe odvojiti bez unitenja npr. toak automobila, luster...#. )dvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama sloena stvar kojoj pripada moe biti i pokretna i nepokretna. DOBRA MRTVE R,KE * St% #i -oj( )i$. . /# 0 )$-op# %)o! p#o!(t. $%oji)( -oj( j( )(p#()o$i%o. P#ip * - $t% #i pri!va"eno objanjenje iz poljskog prava# obu!vata nepotpuno inkorporisane delove odvojive# koji se mogu odvojiti bez ote"enja vrata, toak na automobilu#. %ripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari teko je kod kupoprodaje, poklona, trampe, na&ionaliza&ije, ) -oji! po$toji p# %o

konfiska&ije...#. ,edna pokretna stvar moe postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i samo onda vai spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. %ripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. 'oljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i postaje samostalna stvar, te moe biti predmet samostalni! pravni! odnosa- npr. kupoprodaja. Z1i#) $t% # je naziv kojim se oznaava &elina koja se sastoji iz pojedini! samostalni! stvari, fiziki

odvojeni!, od koji! svaka predstavlja objekat posebnog prava svojine. -oe da se sastoji iz istovrsni! stvari npr. stado ova&a, zbirka maraka, biblioteka# ili iz raznovrsni! stvari npr. stovarite robe#. )d zbirne stvari treba razlikovati -o!p&(!()t #). $t% #, kao to je, na primer, par rukavi&a, par arapa, a!ovska figura. . pravu postoji i pojam .)i%(#$it $ i.#i$. $efinie se kao zbir stvari i prava koji se sa gledita odreeni! pravni! akata smatra kao &elina npr. preduze"e, steajna masa, miraz#. Neki pis&i kau da je universitas iuris zbir telesni! i bestelesni! stvari.

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI, , PROMET, I STVARI VAN PROMETA, POTRONE i NEPOTRONE STVARI D(&ji% $t% # je ona koja se fiziki moe tako podeliti da je zbir vrednosti ti! delova ravan vrednosti &ele stvari pre deobe. Na primer, kotur od deset kilograma sira je deljiva stvar jer deset komada od po jednog kilogrrama vrede koliko i nepodeljeni kotur od deset kilograma. N(*(&ji% $t% # je ona koja se deobom upropa"ava zbira vrednosti njegovi! delova#. %ravni znaaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izraaja kod sti&anja svojine priratajem, kod susvojine, zajednike svojine i kod obaveze sa vie dunika. N(pot#o)( $t% #i su one koje mogu biti upotrebljene vie puta odelo, knjiga, automobil# ili praktino neogranieno puta zemljina par&ela#. Neki pravni odnosi mogu postojati samo na nepotronim stvarima: posluga, najam, plodouivanje. . svim ovim sluajevima titular prava je ovla"en da upotrebljava tuu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je po prestanku prava vrati. I)*i%i*. &)o o*#(0() $t% # je ona koja je odreena konkretno i koju su ba stranke imale u vidu. Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno odreene mogu voljom stranaka koje zakljuuju pravni posao postati stvari odreene po rodu npr. umesto da se sa odreene izlobe kupi pet tano odreeni! slika, figura od gipsa, komad nametaja# ili je, pak, zbir

vrednosti delova dobijeni! deobom manji od vrednosti nepodeljene stvari npr. jedan dragi kamen vredi vie od

kupi se 00pet slika00 za ukupnu &enu od pedeset !iljada dinara, dakle, bez pre&iziranja o kojim je slikama tano re#. St% #i o*#(0()( po #o*. su one koje se u pravnom prometu oznaavaju po vrsti i broju, odnosno po nekoj jedini&i mere kilogram, litar, kvadratni metar#, na primer, sto litara benzina, sto metara i&e, deset tona peska. Stvari koje su odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz roda i obeleena.

POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI I PRAVNI ZNA2AJ PODELE NA POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI Po-#(t)( $t% #i su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez ote"enja nji!ove sutine. Neki zakoni&i u pokretne stvari ubrajaju i stvari koje se same kre"u, tj. ivotinje. . pravima pojedini! zemalja posebno je pre&izirano da su pokretne stvari: +. %rirodne snage energije koje su stvar u pravu# /. -aterijal dobijen ruenjem zgrade 1. 2am&i, skele, brodovi, i svaka plutaju"a fabrika koja nije privr"ena za stubove Ne moe jedna stvar, koja je po svojim fizikim osobinama nepokretna, vriti funk&iju pripatka pokretne stvari. N(po-#(t)( $t% #i su one koje se ne mogu premetati s jednog mesta na drugo bez ote"enja nji!ove sutine. (o su: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade#, poslovne prostorije kao posebni delovi zgrade# i zemljita graevinska, poljoprivredna i umska, odnosno ume#. 3grade "e se smatrati nepokretnim ako ispunjavaju dva uslova: +. $a su inkorporisane u zemlji, a ne da lee na zemlji /. $a su zidani kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu 4onstruk&ije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva uslova su pokretne stvari kios&i, vaarske barake, pokretne ku"e na tokovima, izletniki atori#. Sporno je da li se zgrada smatra za nepokretnost ako ispunjava samo jedan od ova dva uslova. %ravo poznaje i )(po-#(t)o$ti po ) !()i , a to su pokretne stvari u funk&iji pripatka nepokretnosti. $a bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je da se stekne vie uslova: +. $a je pokretna stvar namenjena da slui nepokretnosti i da je dovedena u takav fiziki odnos da joj stvarno slui /. $a joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti 1. $a je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik pokretnosti

5azlike koje postoje izmeu pokretni! i nepokretni! stvari su brojne. 6roj )(po-#(t)i3 $t% #i je ogranien, svaka se od nji! nalazi uvek na istom mestu tako da je mogu"a kontrola nad njima, kako od strane drave, tako i od strane vlasnika. Nepokretnosti imaju velik ekonomski znaaj. Po-#(t)o$ti ima mnogo, neogranieno se mogu umnoavati, male su po volumenu, i zbog svoji! osobina mogu se premetati, skrivati, unititi. %ravni znaaj razlikovanja stvari na pokretne i nepokretne je mnogostruk: +. 5aspravljanje zaostavtine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti /. 3a sti&anje prava svojine odrajem potrebni su dui rokovi kada je re o nepokretnosti 1. %ravila o sti&anju svojine ograniena su na pokretne stvari 7. 5azliita su pravila o izvrenju prinudne prodaje nepokretnosti od oni! kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti 8. $erelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu dravnu# svojinu,a derelinkvirana pokretna stvar postaje niija i na njoj se moe ste"i svojina zauzimanjem okupa&ijom# POJAM I VRSTE DRAVINE 9mao&i neki! prava svojine, slubenosti, zaloge, zakupa# ovla"eni su da na osnovu svog prava vre faktiku vlast na stvari, odnosno, imaju pravo na dravinu. -eutim dravina je i ona faktika vlast koja se ne vri na osnovu nekog subjektivnog prava: dravinu ima i lopov, i onaj koji je kupio od lopova a nije postao vlasnik, i nalaza koji je utajio stvar. Dravina se moe definisati kao faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova. %ravno-te!niki naziv za postupke koji znae dravinu kao faktiku vlast na stvari je p(#3()4io) # *)j ( -t). . objektivnoj kon&ep&iji dravina se deli na posrednu i neposrednu. N(po$#(*). dravinu ima onaj ko neposredno vri faktiku vlast na stvari npr. lopov koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari# Po$#(*). dravinu ima li&e koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog li&a, kojem je po osnovu ugovora o kori"enju stana, zakupa, dalo stvar u neposrednu dravinu %ravo na dravinsku zatitu imaju i neposredni i posredni drala&. Sve aper!enzione radnje, koje se po optim pravilima kvalifikuju kao dravina, vri neposredni drala&.

)d dravine treba razlikovati deten&iju. D(t()5ij. ima li&e koje po osnivu radnog ili slinog odnosa u doma"instvu, vri faktiku vlast na stvari za drugo li&e i duno je da postupa po njegovim uputstvima Npr. ku"na pomo"ni&a, konobar u tuem ugostiteljskom objektu#. . tom sluaj dravinu ima li&e po ijim je uputstvima detentor duan da postupa. %rema obimu, odnosno irini faktike vlasti dravina se deli na dravinu stvari i dravinu prava. D#' %i) $t% #i je najira faktika vlast na stvari. $rala& stvari se ponaa kao vlasnik, bez obzira da li ima pravo svojine ili ne svojinski drala& je i lopov, i nalaza koji je utajio naenu stvar, i onaj ko je kupio od lopova a nije postao vlasnik#. D#' %i) p# % je ua, delimina faktika vlast na stvari. $ravinu prava ima, na primer, plodouivala&, ali i uzurpator plodouivanja i onaj ko za sebe misli da je plodouivala& i tako se ponaa.

S,BJEKT DRAVINE

S.1j(-t *#' %i)( drala&# moe biti svako pravno i fiziko li&e. %ravni subjekt fiziko ili pravno li&e# moe biti subjekt dravine na onoj vrsti stvari na kojoj moe imati pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo, koje ga ovla"uje na dranje, odnosno upotrebu stvari.

. naelu, drala& moe biti i poslovno nesposobno li&e, kada se njegove aper!enzione radnje mogu kvalifikovati kao dravina. Na primer, poslovno nesposobno dete kolskog uzrasta koje koristi svoj bi&ikl ili kolsku torbu, ima na ovim stvarima faktiku vlast koja nije nita manja od one koju poslovno sposobno li&e ima na svom bi&iklu ili torbi. I$-&j.6i% *#' %i) postoji kad jedan subjekt vri svu faktiku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalan dravinski objekt deo par&ele, stan u viestambenoj zgradi#. 9z toga proizilazi da na jednoj stvari moe postojati jedan iskljuivi drala& npr. neko stanuje u itavoj ku"i koja se sastoji od jednog stana# ili vie iskljuivi! drala&a npr. u zgradi od dva stana jedan stanuje u jednom, a drugi u drugom stanu#. S.*#' %i) postoji kad vie li&a vri faktiku vlast na &eloj stvari npr. stanu, sobi#. Sudravina moe biti organizovana na razliite naine: +. Sudrao&i mogu istovremeno vriti faktiku vlast npr. dva studenta stanuju zajedno i oboji&a koriste televizor koji su zajedno kupili: stanari jedne zgrade koriste stepenite# /. Sudrao&i mogu faktiku vlast vrti naizmenino npr. jedan kosi livadu jedne, drugi druge sedmi&e# 1. Sudrao&i se mogu pojaviti i kao posredni drao&i npr. izdaju njivu u zakup i dele zakupninu#

7. -ogu"a je ne samo sudravina stvari, ve" i sudravina prava npr. vie li&a se koristi istim putem preko tueg zemljita# 3a oznaavanje ovakve dravinske zajedni&e upotrebljava se, sem izraza sudravina i izraz zajednika dravina. (o su, dakle, dva izraza za istu pojavu. N(po$#(*)o $ti5 )j( *#' %i)( je uspostavljanje faktike vlasti na stvari koje se uopte ne nalaze u neijoj dravini zauzimanje naputeni! pokretni! stvari, ulovljena divlja, u!va"ena riba#. Po$#(*)o $ti5 )j( *#' %i)( je zasnivanje faktike vlsti na stvari koja se ve" nalazi u neijoj dravini. ;ko se zasniva na volji pret!odnika, dobija se sve to je preanji pridrnik imao.

P#()o$ *#' %i)( po-#(t)( $t% #i vri se predajom stvari tradi&ijom#, a isto dejsto kao realna predaja ima i predaja isprava koje omogu"uju raspolaganje sa stvari, predaja sredstava koje omogu"avaju faktiku vlast na stvari npr. kljuevi automobila#. P#()o$ )(po$#(*)( $%oji)$-( *#' %i)( na nepokretnostima je razliit u zavisnosti od vrste nepokretnosti. Na primer, na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama, dravina se prenosi ispranjenjem ovi! prostorija i predajom kljueva novom drao&u. 4od zemljini! nepokretnosti taj nain prenosa nije mogu", a kao jedino mogu"e reenje dolazi u obzir prenos dravine na osnovu samog ugovora. P#()o$ po$#(*)( $%oji)$-( *#' %i)( na nepokretnostima vri se ugovorom, pri emu su mogu"e dve sita&ije: 5aniji posredni svojinski drala& postaje neposredni drala& prava, a posredna svojinska dravina prelazi na drugo li&e npr. vlasnik prodaje stan, s tim da u njemu ostane jo godinu dana kao zakupa&# 5aniji posredni svojinski drala& prenosi posrednu svojinsku dravinu na drugoga, dokse kao neposredni drala& prava za sve to vreme pojavljuje tre"e li&e vlasnik je izdao stan u zakup pa pre isteka zakupnog odnosa otui stan nekom tre"em li&u# Naslednik stie dravinu u trenutku smrti ostavio&a, bez obzira na to kad je stekao faktiku vlast na stvari. D#' %i) $( /.1i prestankom faktike vlasti. %restanak moe biti apsolutan ukoliko je prestala svaka

dravina na toj stvari# i relativan ukoliko je prestala samo za dosadanjeg drao&a#. %restanak dravine moe biti i dobrovoljan, ukoliko se zasniva na volji dosadanjeg drao&a, ili protivan volji draoca kraa, gubitak stvari#. $ravina se ne gubi ako je drala& privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje. $ravina se ne moe izgubiti izmenom volje detentora da ubudu"e stvar dri za sebe.

<

'rste dravine koje jo poznajemo su: zakonita i nezakonita dravina, savesna i nesavesna dravina, i prava i manljiva dravina.

OPTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE PRAVA SVOJINE P# %o $%oji)( je najire pravo dranja, kori"enja i raspolaganja jednom stvari. 9z navedene defini&ije se vidi da pravo svojine sainjvaju tri komponente: ovlaenje dranja, ovlaenje korienja i ovlaenje raspolaganja. +. O%& 7()j( *#' )j je pretpostavka za kori"enje stvari, a sastoji se u mogu"nosti da se stvar ima u dravini /. O%& 7()j( -o#i7()j - Upotreba stvari - Pribiranje plodova i drugih prihoda 1. O%& 7()j( # $po& / )j , sa svoje strane ima dve komponente: faktiko i pravno raspolaganje. + 8 -ti6-o # $po& / )j( se sastoji u preduzimanju materijalni! akata kojima se utie na supstan&iju stvari opravka, prepravka# + P# %)o # $po& / )j( se sastoji u preduzimanju pravni! akata, kojima se pravo svojine u &elini prodaja, poklon, trampa# ili delimino zakup, posluga, plodouivanje# prenosi na druge subjekte %ravo svojine je apsolutno pravo i to u dva razliita smisla. )no je apsolutno u tom smislu to deluje prema svima na koje se odnosi 4ae se da je apsolutno i u tom smislu da je u njemu kon&entrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvari %ravo svojine je trajno, i u vremenskom smislu neogranieno pravo. )no postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi )no se ne moe izgubiti zastarelo"u STI9ANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOV, ,:OVORA SA PRETHODNIM VLASNIKOM I STI9ANJE OD NEVLASNIKA 4od ovog sluaja sti&anja postoje dva li&a: prethodni vlasnik i novi vlasnik. se sastoji u mogu"nosti preduzimanja materijalni! akata prema stvari radi izvalenja koristi od nje, i moe imati dva oblika:

$a bi dolo do prenosa svojine potrebna su tri momenta: +. $a je prenosila& bio zaista vlasnik stvari /. $a postoji punovaan ugovor upravljen na prenos svojine kupoprodaja, poklon# 1. $a je izvrena predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti, a prenos tapije, odnosno upis u zemljine knjige ako su u pitanju nepokretnosti 9z injeni&e da prodava& prenosila&# ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje kup&u, proizilaze vane pravne posledi&e: 5izik sluajne propasti individualno odreene stvari do njene predaje kup&u snosi prodava& %lodovi koje stvar da do predaje pripadaju prodav&u npr. krava se oteli# %rodavevi poverio&i mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraivanja ;ko prodava& istu stvar proda i preda drugome, vlasnik "e postati taj drugi kupa& a prvi kupa& moe samo za!tevati povra"aj &ene ako ju je isplatio, kao i naknadu tete zbog neizvrenja ugovora 4od sti&anja svojine na osnovu ./o%o# $ )(%& $)i-o! koji nije ovla"en za zakljuenje ugovora o

raspolaganju tuom stvari# pojavljuju se tri li&a: pravi vlasnik, prenosila& tradens# koji je vlasnik i pribavila& ak&ipijens# koji je pored tradensa druga ugovorna strana. . ovakvim situa&ijama potrebno je zatiti pravo svojine, ali se takoe mora voditi rauna o interesima savesnog sti&ao&a. Po$toji )(-o&i-o %#$t p#(* j( $t% #i, i to; 8i4i6- p#(* j iz ruke u ruku, uruenje, ostavljanje stvari na mesto koje je oznaio pribavila&. predaja zna&ima# prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri emu se uzima da je izvrena fizika %redaja mora biti izvrena sa namerom i na osnovu punovanog ugovora# Si!1o&i6) p#(* j 8i-ti%) p#(* j predaja# Ko* $ti5 )j p# % $%oji)( ) )(po-#(t)o$ti! po$toj( t#i !o!()t ; ,/o%o# predstavlja pravni osnov, ali sam po sebi nije dovoljan, potreban je i modus# Mo*.$ upis u zemljine knjige ili prenos tapije# P#(* j $%oji)( uvoenje kup&a u posed#

>

ODRAJ O*#' j je sti&anje prava svojine na osnovu dravine koja je trajala zakonom odreeno vreme. ? nevlasnik koji se neko vreme ponaao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrio pravo svojine prestaje biti vlasnik @ )draj se, kao i zastarelost, zasniva na ideji nevrenja prava, s tim, da za razliku od zastarelosti gde poverila& zna ko mu je dunik i u mogu"nosti je da vrenjem prava sprei zastarelost, vlasnik usled odraja moe izgubiti pravo svojine i kada ne zna kod koga je stvar, pa je prema tome u nemogu"nosti da svoje pravo vri. 3a sti&anje prava svojine #(*o%)i! o*#' j(! potrebna je kvalifikovana dravina i protek vremena. 4valifikovana dravina je ona koja je: 3akonita svojinska Savesna %rava nije manljiva#

Z -o)it $%oji)$- *#' %i) postoji ukoliko se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je potreban za sti&anje prava svojine. (akvi su, na primer osnovi: isporuka, dar, zajam, kupovina i prodaja, isplata. %ravni posao koji je podoban da dravinu uini zakonitom mora biti punovaan. S %($) *#' %i) postoji kada drala& opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. . vreme sti&anja dravine drala& je nesavestan ako je znao da njegov dravinski pret!odnik nije vlasnik, a pogreno verovanje da je pret!odni drala& vlasnik ne ini ga nesavesnim. $ravina moe biti zakonita, a nesavesna, i obrnuto. (ako, onaj ko je kupio od lopova uvek ima zakonitu dravinu jer se njegova dravina zasniva na kupoprodajnom ugovoru#, ali moe biti kako savesna tako i nesavesna, u zavisnosti od toga da li je kupa& znao, odnosno nije mogao znati da kupuje od lopova. P# % *#' %i) da bi dovela do sti&anja svojine po pravilima o redovnom odraju, ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Ato se tie %#(!() pot#(1)o/ 4 o*#' j, za pokretne stvari rok iznosi tri godine, a za nepokretnosti rokovi su razliiti u zavisnosti od toga da li je u pitanju zemljino-knjini tri godine# ili vanknjini odraj desetogodinji rok#. V )#(*)i o*#' j se odlikuje manjom kvalifikovano"u dravine, s jedne strane, i duim rokovima, s druge. -anja kvalifikovanost dravine sastoji se u tome to se ne trai zakonitost dravine, dovoljno je da je dravina savesna savestan je onaj drala& koji opravdano veruje da je vlasnik#. 5okovi iznose deset godina za pokretne, a dvadeset godina za nepokretne stvari.

PRIRATAJ, OK,PA9IJA, NALAZ IZ:,BLJENE STVARI I OSTALI SL,2AJEVI STI9ANJA PRAVA SVOJINE

P#i# t j je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti koje pripadaju raznim li&ima, izmeu koji! ne postoji ugovorni odnos. $o prirataja moe do"i spontano ili usled ovekove aktivnosti, pa se u zavisnosti od toga govori o prirodnom i vetakom prirataju, a u zavisnosti od toga da li je novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji prirataj pokretni! i prirataj nepokretni! stvari.

:# 0()j( ) t.0(! 4(!&jit. * 4ada neko svojim materijalom i radom podigne zgradu ili drugi graevinski objekt na tuem zemljitu, a pri tome izmeu njega i vlasnika zemljita ne postoji ugovorni odnos, postavlja se pitanje kome "e pripasti zgrada i zemljite na kojem je podignuta.

. ovakvim situa&ijama, zakon o svojinsko-pravnim odnosima razlikuje tri situa&ije: +. %rva je ona kada je gradilac savestan a vlasnik zemljita nesavestan, drugim reima, gradila& nije znao niti je mogao znati da zida na tuem zemljitu, a vlasnik zemljita je znao za gradnju ali se nije odma! usprotivio. . tom sluaju zemljite zajedno sa zgradom pripada gradio&u, a ovaj je duan da za zemljite plati naknadu u visini njegove prometne &ene u vreme donoenja sudske odluke. /. $ruga situa&ija je obrnuta: gradilac je nesavestan a vlasnik zemljita je savestan. zemljita ima pravo izbora jedne od tri mogu"nosti: $a mu pripadne pravo svojine na zgradi s tim da naknadi vrednost zgrade# $a i zgrada i zemljite pripadnu u svojinu gradio&u, s tim da mu ovaj naknadi tetu i isplati vrednost zemljita $a gradila& porui zgradu graevinski objekt# i dovede zemljite u prvobitno stanje, kao i da mu naknadi priinjenu tetu 1. (re"a je ona situa&ija kada su savesne obe strane. %rema zakonu o osnovnim svojinsko-pravnom odnosima, ako su savesne obe strane vodi se pre svega rauna o vrednosti zgrade i zemljita: ;ko zgrada vredi znatno vie od zemljita, zgrada zajedno sa zemljitem pripada gradio&u, koji za zemljite duguje njegovom vlasniku naknadu )vde vlasnik

+C

 ;ko je vrednost zemljita znatno ve"a, sud "e na za!tev vlasnika zemljita graevinski objekt dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi graevinsku vrednost objekta . sluaju kad su vrednost zgrade i zemljita priblino jednake, sud "e zgradu i zemljite dosuditi vlasniku zemljita ili gradio&u, vode"i rauna o nji!ovim potrebama, a naroito o nji!ovim stambenim prilikama 7. 2etvrta i najrea situa&ija je ona u kojoj su nesavesne obe strane. . ovakvim sluajevima vlasniku zemljita treba priznati pravo izbora: $a zgradu zadri i gradio&u naknadi njenu graevinsku vrednost $a i zgradu i zemljite prepusti gradio&u, koji mu u tom sluaju duguje naknadu za zemljite i naknadu priinjene tete.

O-.p 5ij je zasnivanje svojine na niijim stvarima, koje se vri uzimanjem ovi! stvari u dravinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina. 4ao niije stvari smatrane su divlja u umi, ribe, drugim reima sav nepripitomljeni ivotinjski svet u slobodnoj prirodi. . naem dananjem pravu ove stvari su u drutvenoj dravnoj# svojini i na njima se pravo svojine stie lovom, odnosno ribolovom na osnovu administrativne dozvole. %ojam niiji! stvari ogranien je na naputene stvari. N & 4 i4/.1&j()( $t% #i * 9zgubljena je ona pokretna stvar koja je iz vlasti sopstvenika ili drao&a sluajno izala tako da on vie ne zna gde se ona tano nalazi. %ravna pitanja u vezi sa nalazom stvari regulisana su donoenjem .putstva 'lade DN5, o postupanju sa naenim stvarima iz +B7B. godine. %o ovom uputstvu, stvar po proteku odreenog roka u kojem nije bilo mogu"e prona"i vlasnika izgubio&a#, prelazi u drutvenu svojinu a savesnom nalazau pripada nagrada u iznosu od +8E od vrednosti stvari. )d izgubljene stvari treba razlikovati stvari oduzete na osnovu zakonskog ovla"enja, stvari oduzete silom, potajno ili prevarom i zaturenu stvar.

PRESTANAK PRAVA SVOJINE Svi naini prestanka prava svojine dele se na relativne i apsolutne. R(& ti%)i naini prestanka su oni kod koji! dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotadanjeg imao&a Ap$o&.t)i prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog ivota

++

D(#(&i-5ij je odri&anje vlasnika od prava svojine. %ravna dejstva derelik&ije razliita su u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna: erelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu svojinu erelinkvirana pokretna stvar postaje niija stvar i na njoj svako moe zasnovati pravo svojine okupa&ijom. 9zjava o odri&anju daje se optinskom organu uprave nadlenom za imovinsko-pravne poslove i to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadlenog organa. %ravo svojine se ne moe izgubiti zastarelo"u. S,SVOJINA (POJAM, STI9ANJE S,SVOJINE, PRAVNI POLOAJ S,VLASNIKA I RASKIDANJE S,VLASNI2KE ZAJEDNI9E) S.$%oji) postoji kad dva ili vie li&a imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Suvlasniki udeo oznaava alikvotni deo &eline, a moe biti izraen u razlomku +F1, +F8#, pro&entualni 17E# ili u de&imalama. Suvlasni&ima je omogu"eno da izau iz zajedni&e tako to mogu za!tevati da se izvri deoba. %odela prava svojine je prema obimu,a to znai da svaki suvlasnik ima odreeni deo prava svojine na itavoj stvari. )tuda, kod susvojine moemo razlikovati: a# P# %o $.%& $)i- ) .*(o suvlasnik moe raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostali! suvlasnika. 5aspolaganje obu!vata mogu"nost otuenja i optere"enja udela. Suvlasnik moe prodati svoj udeo ili ga pokloniti# 1) P# %o $.%& $)i- ) $ !oj $t% #i

4ad suvlasnik neke nepokretnosti prodaje svoj udeo, ostali suvlasni&i, prema jednom s!vatanju koje bi trebalo pri!vatiti i za na pravni sistem, imaju pravo pree kupovine po samom zakonu. .koliko, na primer, suvlasnik proda svoj udeo, kupa& ne"e ste"i pravo ni na jednom realnom delu stvari, on "e samo stupiti na mesto suvlasnika, prodav&a. Svaki suvlasnik moe vriti svoja ovla"enja u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostali! suvlasnika. . nekim sluajevima, u zavisnosti od vanosti posla koji se preduzima, potrebna je jednoglasnost suvlasnika, a u nekim sluajevima dovoljna je saglasnost ve"ine.

+/

Sti5 )j( $.$%oji)( * Susvojina moe nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. -ogu"e je da dva ili vie li&a kupe stvar zajedno tako to "e svako uloiti deo ukupne sume nov&a i na osnovu toga ste"i udeo u pravu svojine na stvari. . svim navedenim sluajevima za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i nain sti&anja. 3a pokretne stvari to je sti&anje sudravine, a za nepokretne upis u zemljine knjige. ,/o%o# o o#t -&.-. je jedan od naina sti&anja susvojine kada, na primer, dva ili vie li&a ulau"i sredstva i rad zajedniki podiu zgradu, tako da svaki od nji! stie pravo na udeo na &eloj zgradi. 3a punovanost ugovora o ortakluku, za!teva se pismena forma. Susvojina moe nastati *(o1o! 4 j(*)i6-( i!o%i)( naslednika ili brani! drugova. )sim drugi! mogu"i! naina deobe fizika deoba, &ivilna deoba, isplatom udela, deoba uz doplatu# oni se mogu saglasiti da na pojedinim ili na svim stvarima uspostave susvojinu. Svojstvo suvlasnika moe se ste"i i o*#' j(!. (o "e se desiti ako jedno li&e kupi suvlasniki udeo, a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da li&e od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne rok koji je potreban za odraj takve stvari. R $-i* )j( $.%& $)i6-( 4 j(*)i5( * .koliko se imovinski interesi suvlasnika ne mogu uskladiti, suvlasni&i mogu traiti da se izvri deoba i tako izazvati prestanak susvojine. Suvlasnik ima pravo da za!teva deobu u svako doba i to njegovo pravo ne moe zastareti. $eoba se izuzetno ne moe za!tevati u nevreme suvlasni&i su poeli da zidaju zgradu, ili obavljaju etvu, pa jedan od suvlasnika usred posla za!teva deobu#. Suvlasni&i se mogu odre"i prava da trae deobu, privremeno. (akav sporazum proizvodi pravna dejstva ako je zakljuen na odreeni rok, posle koga suvlasni&i mogu ponovo traiti deobu. (akav rok ne sme biti dui od pet godina, ali se sporazum moe obnoviti, nakon to istekne prvi rok od pet godina. 3a donoenje odluke o nainu na koji "e se izvriti deoba, potrebna je saglasnost svi! suvlasnika. Suvlasni&i mogu stvar fiziki podeliti fizika ili naturalna deoba# ili odluiti da se stvar proda &ivilna deoba# a dobijena vrednost podeli srazmerno veliini udela. ;ko se suvlasni&i ne mogu sporazumeti o nainu deobe, odluku "e doneti sud. Sud "e, kad god je to mogu"e, odluiti da se stvar fiziki podeli. .koliko fizika deoba nije mogu"a, sud "e odluiti da se deoba izvri podelom stvari &ivilna deoba#. Sudska javna prodaja moe biti dobrovoljna i izvrna. ;ko su suvlasni&i saglasni da se izvri &ivilna deoba, stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima vanparninog postupka. ;ko suvlasni&i

+1

nisu postigli sporazum, stvar se prodaje na izvrnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima 3akona o izvrnom postupku.

ZAJEDNI2KA SVOJINA Z j(*)i6- $%oji) je pravo svojine koje imaju dva ili vie li&a zajedniara# na istoj stvari, ali tako da nji!ovi udeli nisu odreeni. Z j(*)i6$%oji) 1# 6)i3 *#./o% * %o naim propisima razlikujemo odvojenu i zajedniku svojinu.

)dvojena svojina branog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine, a zajednika svojina brani! drugova je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz nji!ove zajednike imovine. . zajedniku imovinu ulaze: +. %ri!odi od zajednike imovine zakupnina, kirija, kamata# /. %ri!odi od posebne imovine koji su ostvareni radom brani! drugova 1. Stvari nabavljene iz zajednike imovine 7. Naknade koje su po raznim osnovama dobijene za stvari iz zajednike imovine naknada tete, suma osiguranja za unitenu stvar koja je bila osigurana# %o lanu 1/+, stav 1. 3akona o braku i porodinim odnosima Srbije od +B>C godine, u zajedniku imovinu ulazi i ono to je steeno igrom na sre"u sportska prognoza, loto, lutrija#. %rema zakonskoj defini&iji, zajednika imovina je ona 00koju su supruzi stekli radom u toku brane zajedni&e00, iz ega proizilaze slede"e njene karakteristike: 3ajednika imovina potie od rada zajednikog ili odvojenog# brani! drugova. Subjekti zajednike svojine zajedniari# su brani drugovi, i to kako brani drugovi iz punovanog braka, tako i brani drugovi iz nevae"eg braka . zajedniku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su steene dok je postojala brana zajedni&a )dvojenu imovinu branog druga sainjavaju: +. 9movina koju je brani drug imao prilikom zakljuenja braka /. 9movina koju je brani drug stekao u toku braka ne radom, ve" nasleem, poklonom# 1. 9movina koja pripada branom drugu na osnovu deobe zajednike imovine izvrene u toku trajanja brane zajedni&e

+7

7. 9movina steena radom u toku braka ali poto je nastupio prekid brane zajedni&e# 8. 9movina koju je ena unela u brak kao miraz <. %lodovi sa stvari na kojima brani drug ima posebnu svojinu

D(o1 zajednike imovine brani! drugova moe se traiti za vreme braka i posle njegovog prestanka, a pravo da trae deobu imaju: brani drugovi, nasledni&i umrlog branog druga kao i poverila& jednog branog druga. Supruni&i deobu mogu izvriti sporazumno to je uvek poeljno#, i prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje pretvaranje reima zajednike imovine u reim susvojine, realna deoba...#. . sluaju da do sporazuma ne doe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog branog druga u zajednikoj imovini odreuje se prema njegovom doprinosu, pro&enjuju"i sve okolnosti. . sluaju kada je udeo jednog branog druga nezrazmerno manji od udela drugog branog druga, sud moe na za!tev jednog ili drugog branog druga, uzimaju"i u obzir sve okolnosti, tom branom drugu dosuditi naknadu u nov&u prema vrednosti njegovog dela. Na za!tev branog druga dosuuju mu se u iskljuivu svojinu ali na ime njegovog udela u zajednikoj svojini: Stvari koje slue iskljuivo za njegovu linu upotrebu ako je nji!ova vrednost nesrazmerna u odnosu na ukupnu vrednost zajednike imovine. Stvari koje slue samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi. %okretne stvari koje je brani drug zadrao posle prekida zajedni&e ivota i bio u nji!ovoj neprekidnoj mirnoj dravini najmanje tri godine. Stvari koje branom drugu slue za vrenje njegovog zanata ili zanimanja, ako nji!ova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost &elokupne zajednike imovine.

+8