Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava iji su predmeti iskazani u novanom iznosu ili se mogu izraziti

i u protivnovanoj vrednosti. Npr.pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene; Neimovinska prava su ona prava koja nisu iskazana u novanom iznosu niti se mogu izraziti u novanoj protivvrednosti. Npr.Lina prava su neimovinska jer za svoj predmet imaju ivot, ast, slobodu...ako su ta prava povreena moe se traiti naknada tete. neprenosiva i prenosiva subjektivna prava i obaveze 1. neprenosiva su ona subjektivna prava i dunosti koja su vezana za linost i koja se, stoga, ne mogu prenositi na druga lica (prava i dunosti iz odnosa dravljanstva, braka, roditeljstva, izbornog prava, vojne obaveze, rada, krivine odgovornosti, penziona prava, zdravstveno osiguranje itd.); 2. prenosiva su ona prava i obaveze koja se ne vezuju trajno za jednu osobu i, otuda, se mogu prenositi i na druga lica, besplatno ili uz nadoknadu, putem poklona, ugovora o cesiji, nasleivanjem itd., (poput prava i obaveza iz privatnopravnih odnosa iz vlasnitva, iz ugovora o kupoprodaji, najmu, zajmu, posluzi, prevozu itd.) Apsolutna i relativna prava Apsolutna prava se definiu kao prava koja deluju prema svim treim licima, koja nisu pojedinano odreena, pri emu je njihova obaveza uvek negativna. NJihova sutina je u tome to imaju objekt u jednom specifinom smislu, podrazumevajui pod tim pravono dobro koje se na osnovu prava neposredno uiva, a treima se namee odreeno ponaanje u cilju omoguavanja te neposredne vlasti. Zato se ono sastoji u pasivnost, u odnosu na onu vlast koju na tom dobru ima titular prava (ne smeju ga onemoguavati ni ometati u uivanju datog pravnog dobra), i u odnosu na samo dobro (ne smeju ga uivati). Pravna vlast koja ini sadrinu apsolutnog prava, njen kvalitet i obim, zavisi od vrste dobra na koje se odnosi, drugim reima od prirode objekta. Postoje 4 vrste ovih pravnih dobara, pa po tome i 4 vrste apsolutnih prava: 1) stvarna prava koja za svoj objekt imaju telesne stvari (pokretne i nepokretne); 2) intelektualna prava ili prava autorstva (umna i industrijska svojina) koja za objekte imaju intelektualna dobra, odnosno proizvode ljudskog duha; 3) prava linost koja za objekte imaju lina dobra (telesni integritet, ast, sloboda); 4) jedan ogranien broj porodinih prava koja za svoj objekt imaju samu ovekovu linost (npr. pravo na vaspitanje deteta i primenu vaspitnih mera prema njemu). Relativna (obligaciona) prava, koja se jo zovu potraivanja, odlikuju se time to deluju prema tano odreenom licu odnosno strani, a to znai da je konkretno odreen ne samo njihov aktivni subjekt, imalac prava (poverilac), ve i obavezno lice, pasivni subjekt (dunik). Apsolutna prava :

U apsolutna gradjanska prava spadaju :stvarna prava, licna pravai pravo intelektualne svojine. Stvarna prava Apsolutna prava koja za svoj objekt imaju stvari nazivaju se stvarna prava.Njihova sustina jeste u neposrednoj vlasti na stvari radi cijeg obezbedjenja svim trecim licima namece odredjeno ponasanje , kao sto je pasivnost(uzdrzavanje, necinjenje)u odnosu na stvar koja je objekt stvarnog prava. Stvar(res) je deo materijalne prirode koja moze biti u covekovoj fizickoj vlasti i na kome postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.Znaci da neki delovi prirode ne mogu biti u ljudskoj vlasti ,zbog toga sto takve delove prirode covek ne moze u potpunosti kontrolisati.Isto tako postoje stvari koje i ako mogu biti sttavljene pod potpunu ljudsku kontrolu ,ne mogu biti objekti stvarnog prava,zbog toga sto je zakonom zabranjeno da bilo ko na njima stice neko subjektivno pravo(npr. Morska obala,ulice, parkovi, trgovi...) Postoje mnogobrojne podele stvari, ali su najvaznije:podela na pokretne i nepokretne stvari, individualne i po rodu odredjene stvari,zamenjive i nezamenjive stvari, i procenjive i neprocenjive stvari. Pokretne i nepokretne stvari Pokretne stvari su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine. Stvari koje su po svojim fizikim osobinama pokretne postaju, pod odreenim uslovima, pripadak nepokretnosti i kao takve dele njenu pravnu sudbinu. Nepokretne stvari su on koje se ne mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine. To su: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, poslovne prostorije kao posebni delovi zgrade i zemljita (graevinska, poljoprivredna i umska ume). Pravo poznaje i nepokretnostpo nameni. Nepokretnost po nameni su pokretne stvari u funkciji pripatka nepokretnosti (npr. alat funkcionisanje kotlarnice u nekoj zgradi). Prodaja nepokretnosti ukljuuje i pripatke. Pravni znaaj podele stvari na pokretne i nepokretne: 1) ostavinski postupak uvek kod nepokretnosti, a kod pkretnih kada stranke podnesu zahtev; 2) derelinkvirana (naputena) nepokretnost prelazi u dravnu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje niia i na njoj se moe stei svojina zauzimanjem (okupacijom); 3) razliita su pravila o izvrenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti; 4) razliita su pravila za runu zalogu od pravila za hipoteku; 5) za sticanje prava svojine odrajem potrebni su dui rokovi kod nepokretnosti 20 godina; 6) sticanje svojine od nevlasnika samo kod nepokretnih stvari; 7) ugovor o prodaji nepokretnosti mora biti formalan - u pismenom obliku, potpisi ugovaraa overeni kod suda, inae ne proizvodi pravno dejstvo; 8) prenos svojine kod pokretnosti potrebna je predaja stvari, a kod nepokretnosti potreban je upis u zemljine knjige; 9) predmet ugovora o ostavi moe biti samo pokretna stvar.

Razlike izmeu pokretnih i nepokretnih stvari: 1) prirodne, fizike razlike broj nepokretnih stvari je ogranien i nalazi se uvek na istom mestu i nemogue je pomeati ih, pa je mogua kontrola nad njima, a pokretnosti ima mnogo, neogranieno se mogu umnoavati, mogu se premetati, skrivati, pomeati sa drugim stvarima, unititi; 2) ekonomske razlike mnoge pokretne stvari su male vrednosti, intezivnija i masovnija cirkulacija pokretnosti; 3) psiholoke razlike i zbog prirode upotrebne vrednosti nepokretnosti i zbog njihovog veka trajanja, ovek se vie vezuje za nepokretnosti. Pravilo superficies solo cedit sve to je u vrstoj fizikoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljita (kako zgrade tako i rastinje). Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu Individualno (pojedinano) odreena stvar je ona koja je odreena konkretno i koju su ba stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obeleje svojstveno samo njoj (npr. tano odreena slika na odreenoj izlobi), bilo da jo ima stvari sa istovrsnim osobinama. Stvari odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz roda i obeleena (npr. dak brana odvojen u stranu i markiran, novac u zapeaenom omotu). Individualizovane stvari ponaaju se u pravnom ivotu kao individualno odreene. I stvari odreene po rodu i individualno odreene mogu biti kako potrone, tako i nepotrone. Predmet prava svojine i drugih stvarnih prava, kao i posluge, najma i ostave, mogu biti samo individualno odreene stvari, dok se potraivanje moe odnositi i na stvari odreene po rodu. Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje ak ni onda kad sve to dunik ima od takvih stvari propadne usled dogaaja za koji on ne odgovara. Ali kada obaveza iam za predmet stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari, onda obaveza prestaje kada propadne cela ta masa. Zamenjiva stvar je ona na ije mesto u pravnom odnosu moe doi druga stvar istih osobina i vrednosti. Ostale stvari su nezamenjive. Novi automobil odreene marke je zamenjiva stvar, vie primeraka iste knjige su zamenjive ali nepotrone stvari, dok je poslednja flaa vina odreene berbe potrona i nezamenjiva stvar Procenjive stvari su one ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. To su stvari koje se mogu izraziti u novcu. Razlikujemo redovnu i vanrednu cenu. - Redovna cena izraava trinu vrednost. Ona je relativna, odnosno, moe imati vie cena u zavisnosti od mesta trita, a opet, moe se desiti da se na istom mestu, odnosno, istom tritu cena stvari menja u toku dana (pijane cene).

Vanredna cena se uglavnom javlja kao cena ''naroitih okolnosti'' zbog kojih za vlasnika ima veu vrednost od trine (npr. pehar koji je sportista osvojio na takmienju).

stvar

Pravo svojine je najire, u granicama zakona, pravo dranja, korienja i raspolaganja jednom stvari, koje se moe isticati prema svim treim licima. Pravo svojine je sloeno pravo, koje sainjavaju tri komponente: 1) ovlaenje dranja pretpostavka korienja stvari (sastoji se u pravnoj mogunosti da se ima faktika vlast na stvari da se stvar ima u dravini); 2) ovlaenje korienja sastoji se u pravnoj mogunosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvlaenja koristi iz nje, ima dva oblika: upotreba stvari i pribiranje plodova i drugih prihoda; 3) ovlaenje raspolaganja ima dve komponente: faktiko raspolaganje (se sastoji u preduzimanju materijalnih akata kojima se utie na supstanciju stvari opravka, prepravka, promene kojima se menja namena stvari) i pravno raspolaganje (se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili delimino prenosi na druge subjekte, pa moe da bude potpuno i delimino; potpuno raspolaganje se sastoji u prenosu prava svojine na drugoga prodaja, poklon, trampa, ili u odricanju od prava svojine; delimino raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine ustanovljava prava u korist drugih subjekata, kojima se pravo svojine u veoj ili manjoj meri suava, odn. ograniava posluga, zakup, plodouivanje, stvarna slubenost). Pravo svojine je apsolutno pravo. Ono deluje prema svima. U njemu je koncentrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvari. Pravo svojine je trajno i u vremenskom smislu neogranieno prvo. Ono postoji sve dok postoji stvar na koju se odnosi. Ne moe se izgubiti zastarelou. Ogrsnienja prava svojine: 1) opti drutveni interes ova ogranienja su propisana za pravo svojine na stvarima koje imaju naroiti znaaj za drutvo, ekonomski, kulturni ili neki drugi znaaj, dobra od opteg interesa se moraju koristiti pod uslovima i na nain odree zakonom, mora se odravati ili raspolagati u interesu drutva; 2) zakonske slubenosti u optem interesu javni saobraaj i telekomunikacije; 3) ogranienja u korist susedne nepokretnosti (susedska prava) vlasnik jedne nepokretnosti moe da se koristi susednom nepokretnou. Ogranienja za strana fizika i pravna lica ne pravi se razlika izmeu stranaca i domaih dravljana u pogledu sticanja prava svojine na pokretnim stvarima, a kod nepokretnosti se pravi razlika s obzirom na osnov sticanja: nepokretnosti (mogu sticati po osnovu nasleivanja pod uslovima reciprociteta), pravnim poslom meu ivima (kupoprodaja, razmena, poklon), mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima ukoliko na naoj teritoriji obavljaju neku delatnost i pod uslovima reciprociteta. Pojam i vrste dravine

Dravina je faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova i nezavisno od toga da li dralac veruje da je ovlaen da vri tu faktiku vlast. Faktika vlast na stvari ne podrazumeva stalni kontakt sa stvari, ve prostorni odnos prema njoj i ona se ostvaruje kroz njegovo iskoriavanje. Znaajna je jer njeni odreeni oblici mogu dovesti do svojine uz ispunjenje nekih uslova predvienih zakonom. Dravina se deli na: 1) neposrednu i 2) posrednu. Neposredna dravina ima onaj ko neposredno (lino ili preko svog detentora) vri faktiku vlast na stvari (npr. lopov koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari, imalac ili uzurpator slubenosti koji prelazi preko tueg zemljita). Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugogo lica, kojem je po osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla, dalo stvar u neposrednu dravinu. Posredna dravina uvek pretpostavlja neiju neposrednu dravinu. Od dravine treba razlikovati detenciju. Detenciju (priteanje, pridrnitvo) ima lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice i duno je da postupa po njegovim upustvima (npr. kuna pomonica, kelner u tuoj ugostiteljskoj radnji). Dravinu ima lice po ijim je uputstvima detentor duan da postupa SLUZBENOSTI- Su stvarna prava ciji je imalac titular ovlascen da u izvesnoj meri koristi tudju stvar,Njegovo pravo je apsolutno,ako jedno lice stekne plodouzivanje,moci ce da koristi tu stvar dok plodouzivanje traje,bez obzira na to sto je u medjuvremenu doslo do promene vlasnika.Od ove situacije treba razlikovati onu koja nastaje kada se tudja stvar koristi na osnovu nekog relativnog obligacionog prava.Sluzbenosti se dele na stvarne i licne: Stvarne sluzbenosti ovlascuju svakog vlasnika jedne nepokretnosti da u odredjenoj meri koristi tudju nepokretnost, bez obzira ko je njen vlasnik. Licne sluzbenosti ovlascuju tacno odredjeno lice da da u odredjenoj meri koristi tudju stvar.Tri su klasicne i pravne licne sluzbenosti:upotreba, plodouzivanje i pravo stanovanja. Pojam zalonog prava Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari (ako dunik ne ispuni obavezu) pre ostalih poverilaca. Vrednost zalonog prava je u tome to obezbeuje zalonom poveriocu mogunost namirenja i onda kada se ostali, obini poverioci ne mogu naplatiti u celini ili se ne mogu uopte naplatiti, jer dunik nema dovoljno sredstava da ispuni sve obaveze. Lica u zalonom pravu su: zalogodavac dunik; zalogoprimac poverilac.

Vrste zalonog prava Zalono pravo se deli na zalono pravo na: pokretnim stvarima runa zaloga; nepokretnim stvarima hipoteka. Zalaganje pokretne stvari postie se predajom zaloene stvari poveriocu u dravinu. Nepokretne stvari se zalau tako to se zalono pravo upisuje u zemljine ili druge javne knjige, a stvar ostaje i dalje u dravini dunika.

Pravo zakupa -je pravo koriscenja tudje stvari na osnovu ugovora o zakupu.Ovde se radi o jednom obligacionom ugovoru koji sklapaju vlasnik stvari (zakupodavac)i buduci korisnik(zakupac).Dok traje ugovor o zakupu , zakupac svoje pravo moze istaci prema svim trecim licima. Pravo prece kupovine-je pravo jednog lica da, kada vlasnik odluci da proda stvar, kupi tu stvar pre nekog drugog lica kome bi vlasnik hteo da je proda.Npr. pravo prece kupovine stana ima suvlasnik,sto znaci da je jedan suvlasnik duzan da ponudu za prodaju uputi najpre drugom suvlasniku, pa tek ako on nece da ga kupi po ponudjenoj ceni, prodavac ga moze po istoj ili visoj ceni nekom trecem licu. Licna prava: lina prava. U ova prava spadaju ona prava koja bi trebala brinuti o tome da ovek kao takav bude zatien od napada svake vrste i da njegovo ljudsko dostojanstvo ostane netaknuto. Primer za to je pravo na ivot, to je osnova za sva ostala prava, i pravo na slobodan razvoj linosti. Kakvo delovanje imaju lina prava na na ivot, moemo videti i po tome da je i u ovom veku, ak i u demokratskim zemljama bilo dozvoljeno nekoga telesno kazniti zbog prekraja. Samo pre nekoliko desetlea bilo je ak sasvim normalno, da uitelj svoje uenike zbog loeg ponaanja kanjava udarcima! Lina prava su jezgro ljudskih prava, njih nalazimo u svim dokumentima i katalozima o ljudskim pravima. Pravo intelektualne svojine; izraz intelektualna svojina oznaava prava koja se odnose na: knjievna, umetnika i nauna dela,interpretacije umetnika i interpretatora i izvoenja umetnika izvoaa, fonogramei radio-emisije, pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti,nauna otkria,industrijske uzorke i modele,fabrike, trgovake i uslune igove, kao i trgovaka imena i trgovake nazive,industrijskoj, naunoj, knjievnoj i umetnikoj oblasti. Intelektualna svojina je opti, pravno-tehniki pojam za odredjene kreacijeljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uivaju zatitu na osnovu razliitih nivoa iskljuivih prava koja su slina svojinskim, to omoguuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tritu.

Intelektualna svojina sastoji se od razliitih elemenata koje se mogukombinovati da bi se osigurala efikasna zatita. Osnovni specifini oblici zatiteobezbedjuju se: Putem prava industrijske svojine (patenti za pronalske, korisni modeli,industrijski dizajn, igovi, itd.) koja se odnose na otelovljene kreacijeuma u korisnom proizvodu, ili stavljanje komercijalnog simbola nakorisni proizvod, ili na medijum izraavanja; Putem autorskog prava koje se odnosi na otelovljenje umetnikih ili korisnihkreacija uma na telesni medijum izraavanja.
Relativna (obligaciona) prava, koja se jo zovu potraivanja, odlikuju se time to deluju prema tano odreenom licu odnosno strani, a to znai da je konkretno odreen ne samo njihov aktivni subjekt, imalac prava (poverilac), ve i obavezno lice, pasivni subjekt (dunik). Obligaciono pravo (potraivanje) i obaveza koja mu odgovara ine obligacioni odnos, koji se jo zove i dugovinski odnos. Izmeu relativnih prava i obaveza koje im odgovaraju postoji odnos korelacije: titular (imalac) obligacionog prava moe zahtevati od dunika odreeno ponaanje i sutina prava je ba u tom ponaanju, a izvrenje obaveze isto je to i vrenje (ostvarivanje) prava. Izvrenjem obaveze pravo prestaje. Ponaanje na koje je dunik obavezan moe po svojoj sadrini biti razliito i glasiti: na neko davanje, tj. na predaju neke stvari; na isplatu sume novca; na injenje; na neinjenje, uzdravanje od neega to bi inae smeo initi. Prema raspordu prava i obaveza obligacioni odnosi se dele na: 1) jednostrane jednostrano obavezne; 2) dvostrane dvostrano obavezne. U prvom sluaju jedno lice (strana) pojavljuje se samo u funkciji poverioca a druga samo u funkciji dunika. U drugom sluaju, svaka strana se pojavljuje i u funkciji poverioca i u funkciji dunika. Najee se kako u ulozi poverioca tako i u ulozi dunika nalazi po jedno lice pa se zbog toga obligacioni odnos obino i definie kao odnos izmeu dva lica, ali konkretnije je definisati ga kao odnos izmeu dve strane, poverilake i dunike, poto se kako na aktivnoj tako i na pasivnoj strani moe nai i po vie lica. Izuzetno, to moe biti i odnos izmeu vie strana. Obligacioni odnosi u kojima ima vie poverilaca ili vie dunika mogu biti organizovani kao: 1) zajednike (podeljene) obligacije; 2) solidarne obligacije. U prvom sluaju, postoji vie obligacionih odnosa proisteklih iz istog injeninog stanja, ali meusobno u stvari nezavisnih (podeljeni dugovinski odnosi). Ako postoji vie poverilaca naspram jednog dunika (aktivno podeljeno odnosno zajednike obligacije), svaki poverilac moe od dunika zahtevati samo svoj deo i snosi rizik njegove insolventnosti (za ono to dunik ne plati ne mogu se goniti sapoverioci koji su naplatili). Ako postoji vie dunika naspram jednog poverioca (pasivne podeljene odnosno zajednike obligacije), poverilac od pojedinog dunika moe zahtevati samo deo koji otpada na njega i snosi rizik njegove insolventnosti (za ono to jedan ne moe da plati ne mogu se goniti sadunici, ve posledice definitivno snosi poverilac). Opta karakteristika solidarnih obligacija je mnogo vra veza izmeu vie sadunika, odnosno sapoverilaca, a mogu se pojaviti kao pasivne i kao aktivne solidarne obligacije. Ako naspram jednog dunika ima vie poverilaca (aktivne solidarne obligacije), svaki od njih ima pravo zahtevati ispunjenje cele obaveze i namirenjem prema njemu obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima (dunik se oslobaa u potpunosti), a posle toga se oni meusobno obraunavaju u skladu sa odnosima koji postoje izmeu njih. Poverilac koji je naplatio celo potraivanje zadrava samo deo koji mu pripada a ostalo je duan predati ostalim poveriocima, s tim to rizik njegove insolventnosti snose sapoverioci. Ako naspram jednog poverioca stoji vie dunika (pasivne solidarne obligacije), poverilac moe zahtevati ispunjenje cele obaveze od jednog i to bilo kog dunika, a ako taj ne moe da plati, isplatu moe zahtevati od nekog drugog, po svom izboru, i tako redom sve do potpunog namirenja, a

dunik koji je obavezu izmirio oslobaa sve dunike prema poveriocu, ali ne snosi isplatu i u celini: on naime ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu naknadi deo koji otpada na njega (a ako ovaj to nije u stanju, njegov deo se srazmerno rasporeuje na ostale sadunike). Pasivna solidarnost je od velika koristi za poverioca , pa se zato ustanovljava kada se ovome hoe dati vie sigurnosti za naplatu.

Pojam pravnog posla Pravni posao je izjava volje koja proizvodi odreeno graansko-pravno dejstvo kao to su nastanak, promena ili prestanak nekog subjektivnog prava. Termin pravni posao prvi put je zvanino upotrebio profesor Arnold Heise. Iako je izjava volje presudna za nastanak pravnog posla u izvesnim sluajevima nije dovoljna samo izjava volje nego se zahtevaju i druge pravne injenice ili uslovi kao to su: posebna forma utvrena zakonom, saglasnost drugog lica (kada pravni posao zakljuuje poslovno nesposobno lice) ili saglasnost nekog organa drutvene zajednice, predaja stvari (realni ugovori), protek vremena, ili nastupanje smrti (kod pravnih poslova zakljuenih mortis causa) itd.

Prouzrikovanje stete Prouzrokovanje tete predstavlja dakle, drugi izvor obligacije, ne manje znaajan odu g o v o r a . t e t a m o e d a s e p r o u z r o k u j e n a r a z n e n a i n e i t o n e s a m o r a d n j o m , v e i proputanjem. Pod tetom se podrazumeva umanjenje srestava neije imovine povreda fizikestrane linosti (smrt, osiguranje zdravlja, telesna povreda), povreda psihike strana linosti(psihiki ili fiziki bol ili strah). teta predstavlja oteenje koje je neko lice pretpelo nasvojim dobrima. Ta dobra mogu biti lina imovinska ukoliko su pravno zatiena Stete moe biti imovinska i neimovinska Imovinska steta moze se imovinsko izraziti I to u obliku stvarne stete I izgubljene dobiti.Stvarna steta je umanjenje postojece imovine,unistenje ili ostecenje stvari ili gubitak nekog imovinskog prava(npr.ostecen automobile).Izgubljena dobit je neostvarena imovinska vrednost koja bi prema redovnom toku stvari ili okolnostima konkretnog slucaja ,bila ostvarena da nije bilo stetnikovog postupka. Neimovinska stetaje subjektivne prirode jer se radi o ostecenju nekog licnog dobra , a manifestuje se kao dusevni ili fizicki bol,ili strah. Da bi nastala obaveza na naknadu stete, potrebno je da je stetnik kriv za pricinjenu stetu.To ce biti slucaj kada stetu pricini namerno.Ponekad stetnik moze odgovoriti i ako nema nikakve krivice u njegovom ponasanju, zbog toga sto je vlasnik tzv. Opasne stvari. Stetnik po pravilu odgovara za naknadu stete ako je njegovo ponasanje protivpravno.Za nastanak obaveze na naknadu stete potrebno je postojanje uzrocne veze izmedju prouzrokovane stete I stetnikovog ponasanja sto znaci da steta ne bi nastupila da nije bilo stetnikovog postupka. Izvrsenje obligacija-obaveza se mora izvrsiti tacno kako glasi.Obaveza mora da se izvrsi na vreme u roku.Ako se ne izvrsi u roku pada u docnju.

Raskidanje ugovora Dugovanje. U docnji se poostrava odgoornost duznika za izvrsenje obaveze.

Vrste obligacionih odnosa; Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni o. P. Jednostrano obavezni-su o. O. Koji stvaraju obaveu za samo jednu stranu,duznik, a druga poverilacDvostrani o. O.-oni nastaju iza obaveze sa obe strane istovremeno su i poverioci duznici.(ugovor o kupoprodaji). Teretni i dobrocini Teretni-naknada za ono sto se prima(zakup, kupoprodaja, zajam sa kamato...) Dobrocini( besplatni)-ne daje se naknada za ono sto se dobija(poklon,posluga,zajam bez kamate....) Novcani i nenovcani-Oni obligacioni odnosi kod koji se obaveza ispunjava isplatom sume novca nazivaju se novcane obligacije.Sve ostale su nenovcane. Trenutna i trajna izvrsenjaTrenutna izvrsenja odlikuju se jednokratnim ponasanjem(kupoprodaja, poklon....) Trajna izvrsenja,izvrsenje obaveze jedne ili obeju stranatraje duze ili krace vreme i odvija se nizom postupaka u odredjenim vrenebskim razmacima.(placanje zakonskog izdrzavanja u mesecnim obrocima...) Imovina Imovina se u pravnoj teoriji definise kao skup avih prava i obaveza jednog lica.N zahtev poverilaca insolventnog pravnog lica pokrece se stecajni postipak,koji se zavrsava prestankom postojanja tog lica.Onaj deo imovine koji obuhvata prava naziva se aktiva, a deo koji sacinjavaju dugovi (neizvrsene obaveze) naziva se pasiva. Pravni promet-je prenos prava sa jednog pravnog subjekta na drugog.Jedna od najvaznijih karakteristika sub.gr. pr.je prenosivost(prometljivost),jedan subjekt takvog prava moze svoje pravou celini ili delimicno preneti na drugog.Predmet pravnog prometa moze biti imovina kao celina, skup svih sub. Gr. Pr.i obaveza jednog lica i tda se naziva univerzalna sukcesija.(npr. Nasledjivanje) Prenosenje jednog, tacno odredjenog sub. Gr. Prava sa jednog lica na drugo naziva se singularna sukcesija.Ona se odvija na dva nacina: 1.kada subjekt prava prenese u celini svoje pravo na drugo lice(npr.prodaja bicikla)

2.prenosilac ne prenosi na drugo lice sva ovlascenja od kojih se subjektivno pravo sastoji ,vec samo neka od njih.Kada ovlascenja prestanu po zakonu onada se vracaju prenosiocu. Singularna sukcesija moze da se odvija tako sto se pravo prenosi voljom samog tog lica(vlasnik prodaje svoju stvar drugom licu)Ovaj nacin sticanja naziva se derivativno sticanje subjektivnih gradjanskih prava.Druga situacija nastahe kada se jedno subjektivno gradjansko pravo stice nezavisno od volje prethodnika pa cak i protivno njegovij volji na osnovu drugih pravnoh cinjenica.Tj nacin sticanja subj. Gra. Pr.naziva se originalno sticanje. Sticanje prava svojine od nevlasnika moguce je ako se ispune svi tacno odredjeni zakonski uslovi, i jedan od uslova koji su postavljeni alternativno. Kada je u pitanju sticanje svojine odrzajem jedno lice stice pravo svojine na osnovu cinjenice da je steklo drzavinu stvari(koja je zakonita i pravna)i da je proteklo odredjeno vreme (3 godine za pokretne stvari i 10 godina za nepokretnosti). Ova vrsta odrzaja naziva se redovan odrzaj .Vanredni odrzaj je onaj kod koga je drzavina manje kvalifikovana ,ali su rokovi duzi (10god za pokretne stvari i 20god za nepokretnosti).