Osnovni pojmovi iz stvarnog prava

Stvarno pravo je deo gradjanskog prava i moye se definisati kao skup pravnih
normi oje uredjuju imovinskopravne odnose fizikih i pravnih lica u vezi sa stvarima.
Stvarna prava se bitno razlikuju od obligacionih (relativnih) prava koja postoje izmeu
tano odreenih subjekata (deluju inter partes) i korelativna su sa obavezama; dok su
stvarna prava apsolutna prava i ona deluju kao takva prema svakome (erga omnes).

Stvari
Objekti graanskog prava
Kao objekti graanskog prava smatraju se:
-

stvari
ljudske radnje
licna dobra
proizvodi ljudskog duha

I. Ljudske radnje: Samo ona ljudska radnja koja moze da se izrazi u novcu je objekt
graanskog prava. Ljudske radnje se dele na dozvoljene (saglasne pravu), nesaglasne
pravu (delikti) i na voljne radnje.
II. Licna dobra: Licna dobra predstavljaju posebnu vrednost svakog oveka; pod njima
se podrazumevaju ugled, dostojanstvo, moralne vrline, asti i dr. Licno dobro nema
ekvivalentnu imovinsku vrednost u ekonomskom smislu, ali kada se ono povredi moze se
novano izraziti.
III. Proizvodi ljudskog duha: Proizvodi ljudskog duha se razlikuju od licnih dobara jer
predstavljaju licna prava u irem smislu rei prava autorstva. Proizvodima ljudskog
duha smatraju se orginalna stvaralatva autora u oblasti nauke, umetnosti, knjievnosti i
drugih oblasti intelektualnog stvaralatva.
IV. Stvari: U gradjanskopravnom smislu stvar (res) je deo materijalne prirode koji se
nalazi u ljudskoj vlasti i na kojim postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Da
bi jedan deo materijalne prirode mogao da se smatra kao stvar potrebno je da ispuni dva
uslova: fiziki i drutveni.
- Fiziki uslov se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktiki ili virtuelno u
ljudskoj vlasti.

- Drutveni uslov stvari sastoji se u tome to materijalni deo prirode kao stvar u pravu
treba da bude istovremeno roba, tj. da ima novanu vrednost i da je kao takva namenjena
ekonomskom i pravnom prometu.

Podela stvari:
Proste i sloene stvari
Svaka stvar se sastoji od delova kojui su takvi da se ili ne mogu raspoznati (prosta
stvar) ili se mogu raspoznati i kaemo da je to sloena stvar.
Prosta stvar je ona stvar koja ini prirodno jedinstvenu celinu i ima upotrebnu
vrednost (graevinski materijal, tkanina).
Sloena stvar je sastavljena iz vie prostih stvari (odelo je sastavljeno od tofa,
konca, dugmadi...).
Glavne i sporedne stvari
Glavna stvar je ona stvar koja je od veeg znacaja od sporedne stvari kada je ista
stvar sastavljena iz dva ili vie delova.
Sporedna stvar je ona stvar koja u skupini vie stvari koje slue istom cilju ima
manji ekonomski znaaj.
Prirataj je sporedna stvar koja je u fizikoj vezi sa glavnom stvari.
Pripadak je sporedna stvar koja nije u fizickoj vezi sa glavnom stvari, ali sa njom
ini jednu ekonomsku celinu.
Plodovi su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje
supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi se dele na prirodne, vetake i civilne.
Prirodne plodove daju npr. biljke i ivotinje. Za nastanak vetakih plodova je potrebno
ulaganje ljudskog rada (npr. etva). Civilni plodovi se najee pojavljuju u novcanom
obliku (kamate).
Stvari u slobodnom prometu, van prometa i u ogranienom prometu
Stvari u slobodnom prometu su stvari koje moogu biti predmet razmene bez bilo
kakvih ogranienja.
Stvari van prometa su stvari koje se ne mogu pojaviti u pravnom prometu. Stvari
van prometa su javna dobra koja su u optoj upotrebi (ulice, parkovi).
Stvari u ogranienom prometu: Neke stvari se nalaze u ogranienom i naroito
regulisanom prometu (oruje, lekovi).
Deljive i nedeljive stvari
Deljive stvari su stvari ija vrednost se ne unitava i ne smanjuje fizickom
deobom. Svaki deo podeljene stvari ini odgovarajui deo vrednosti stvari kao celine
(dak brana, kamion peska).
Nedeljive stvari su stvari koje se deobom upropaavaju (par cipela, automobil).

Potrone i nepotrone stvari

Potrone stvari su one koje svu svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se
mogu upotrebiti samo jednom (hrana, pie, benzin).
Nepotrone stvari su one koje mogu biti upotrebljene vie puta (maine, odelo).
Individualne stvari i stvari odreene po rodu
Stvari odreene po rodu (generine) su one koje se u pravnom prometu
oznaavaju po vrsti i broju, tj. po nekoj jedinici mere (100l benzina, 1kg brana)
Individualno odreenim stvarima smatraju se one stvari koje su odreene svojim
specifinim osobinama i kao takve su jedinstvene u svom rodu (umetnika slika)
Zamenljive i nezamenljive stvari
Zamenljive stvari su one stvari na ije mesto moe doi druga stvar istih osobina i
vrednosti (pie voe).
Nezamenljive stvari su jedinstvene stvari zato to se druga takva stvar ne moe
nai (unikatni predmeti).
Pokretne i nepokretne stvari
Pokretne stvari su one koje se mogu premetati sa jednog mesta na drugo bez
oteenja njihove supstitucije (televizor, nametaj)
Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati sa jednog mesta na drugo
bez oteenja njihove sutine (ume, zgrade)
Novac i hartije od vrednosti kao stvari
Novac je opti ekvivalent svih stvari. U pravnom smislu novac je zamenljiva i
potrona generina stvar. U pravnom prometu pomou novca se meri vrednost svih
drugih stvari koje se nalaze u prometu. Narodne banke svake zemlje su ovlaene da
izdaju novanice i kovani novac kao sredstvo plaanja.
Hartije od vrednosti su pismene isprave iji zakoniti imalac moze da ostvari neko
subjektivno graansko pravo oznaeno na hartiji. Kod hartije od vrednosti postoje dva
prava: pravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo svojine ili zaloge. Pravo
iz hartije je pravo koje daje stvarno-pravnom imaocu da moe da ostvari neko pravo koje
je oznaeno na hartiji. HOV se mogu podeliti prema:
1. sadraju prava koje je inkorporisano u njima
2. prema nainu na koji se imalac HOV legitimie pri ostvarivanju prava iz hartije.
1. Vrste HOV prema sadraju prava su: korporacione, stvarno pravne, obligacione HOV.
Korporacione HOV daju pravo lanstva u odreenoj korporaciji. Najvaniji
korporacioni papiri su akcije (deonice) gde vlasnici istih imaju pravo na odreeni deo
profita koji ostvaruje akcionarsko drutvo u vidu dividende.

Stvarno pravne HOV sadre neko stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim
stvarima. U ovu vrstu HOV spadaju teretnica (konosman), skladinica i drugi.
Obligacione HOV sadre u sebi neko obligaciono pravo koje po pravilu glasi na
sumu novca. Najznaajnije obligacione HOV su menice i ek.
2. Vrste HOV prema nainu njihovog imaoca su: hartije na donosioca, hartije na ime i
hartije po naredbi.
Hartije na donosioca su one hartije ciji donosilac moe da ostvari pravo koje je
sadrano u njima. Tu je donosilac hartije istovremeno i poverilac.
Hartije na ime glase na odreeno lice koje je oznaeno u hartiji. Pravo sadrano u
hartiji ostvaruje to lice ili ono na koje je putem graansko-pravne cesije preneto pravo iz
hartije. Kao HOV na ime javljaju se obveznice raznih zajmova, tedne knjiice koje glase
na ime i slino.
Hartije po naredbi su hartije iji je prvi imalac oznaen na samoj hartiji, a prenose
se indosamentom na drugo lice. Kao hartije po naredbi smatraju se menica i ek na
donosioca.

Svojina
Svojina se moe posmatrati kao ekonomska i kao pravna kategorija. U
ekonomskom smislu svojina oznaavaprisvajanje odreenih ekonomskih dobara, a kao
pravni pojam svojina predstavlja skup pravnih normi kojima se u odreenom drutvu
regulie prisvajanje ekonomskih dobara.
U naem sadanjem pravnom sistemu i privredi koja prelazi na trine uslove
privreivanja (koje je u tranziciji), pojavljuju se i drutvena i dravna svojina. U naem
pravnom sistemu i lina svojina sa donoenjem Ustava SR Jugoslavije dobija takoe u
znaaju. Ona je sve manje kao takva ograniena Ustavom i prua se puna inicijativa za
razmah ne samo line ve i privatne svojine.

Sticanje svojine
Pod sticanjem svojine podrazumevaju se pravne injenice koje objektivno pravo
priznaje kao osnov za sticanje svojine. Jo u rimskom pravu postojala su dva naina
sticanja svojine: orginarni i derivativni nain sticanja svojine.

A. Orginarno sticanje svojine

To je sticanje svojine koje nije izvedeno iz prava prethodnika, ve orginarnim,
izvornim putem, na osnovu drugih pravnih injenica stie se svojina.
a) Sticanje svojine od nevlasnika Orginarno sticanje svojine od nevlasnika
regulisano je zakonom o osnovnim svojinsko pravnim odnosima, koji predvia da
savesno lice stie pravo svojine na pokretnoj stvari koju je pribavio uz naknadu
od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od
nevlasnika kojem je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji
nije osnov na pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji.
b) Odraj - Svrha odraja je da otkloni trajni nesklad izmeu dravine i svojine i da
pojednostavi pravo stanje i omogui zatitu pravnog prometa. Moe biti redovan i
apsolutni.
c) Okupacija Predstavlja pribavljanje svojine jednostranim aktom pribavioca na
pokretnim stvarima koje je njihov vlasnik napustio, uzimanjem takvih pokretnih
stvari u dravinu sa ciljem da se one prisvoje. Zakonodavac ne daje mogunost
okupiranja nepokretnih stvari jer one sa naputanjem prelaze u dravnu svojinu od
momenta njenog naputanja.
d) Prirataj Stvari koje pripadaju razliitim licima, mogu se spojiti jedna sa
drugom, bilo pristankom njihovih vlasnika ili protivno njihovoj volji. U vezi
prirataja pravi se razlika prirataja pokretnih i prirataja nepokretnih stvari.
Prirataj pokretnih stvari javlja se utri varijante: spajanje, smea i prerada.
- Spajanje (incorporatio), postoji u sluaju kada se pokretne stvari razliitih
vlasnika spoje u jedinstvenu stvar tako da se iste ne mogu vie razdvojiti bez
velike tete ili bez nesrazmernih tokova.
5

- Smea (confusio), predstavlja takav prirataj kada se vie pokretnih stvari

sastave od suvih i vrstih predmeta ili rastopljenih stvari koje pripadaju razliitim
licima, ali se tako pomeaju da se iste ne mogu razdvojiti bez znatne tete ili
nesrazmernih trokova.
- Prerada (specificatio), predstavlja nain sticanja svojine nad stvari koji
nastaje preradom materijala bez pristanka njenog vlasnika.
e) Prirataj nepokretnosti Nastaje prirodnim putem kao to su nanos (aluvio),
otkinuti komad zemljita (avulsio) i naputeno reno korito. Pored prirodnog
prirataja postoje i vetaki prirataji nepokretnosti kao to su: zidanje i saenje
na tuem zemljitu.
f) Pribavljanje plodova Savestan dralac, plodouivalac i zakupac stvari koju daju
plodovistie pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja. Plodovi do
njihovog odvajanja sastavni su deo stvari i pripadaju njenom vlasniku.
g) Aproprijacija Predstavlja sticanje svojine na objektima na drutvenoj odnosno
dravnoj svojini. Ona moe nastati dodeljivanjem na osnovu zakona, arondacijom
i sticanjem po osnovu administrativne dozvole.

B. Derivativno sticanje svojine

To je sticanje svojine kod koga onaj ko stie svojinuto svoje pravo izvodi iz prava
predhodnika. Onaj vlasnik koji prenosi pravo svojine yove se auktor, a onaj na koga se
ista prenosi yove se pravni sledbenik ili sukcesor. Za derivativno sticanje svojine
potrebno je da se ispune sledei elementi: pravni osnov; kada se radi o pokretnim
stvarima prodaja stvari, a ya nepokretne nain sticanja svojine je upis u odgovarajue
zemljine knjige.
a) Pravni osnov Samo onaj ugovor ija je kauza (ekonomski cilj ili svrha) da se
stekne odreeno pravo svojine (ugovor o poklonu, razmeni, prodaji i sl.) moe biti
pravni osnov za derivativno sticanje svojine.
b) Predaja stvari, kao nain sticanja svojine na pokretnim stvarima Pravo svojine
na pokretnoj stvari stie se predajom takve stvari u dravinu sticaoca. Predaja
stvari podrazumeva voljnu radnju od strane ranijeg vlasnika novom vlasniku.

Sticanje drutvene i dravne svojine

Drutvena, odnosno dravna svojina moe se stei na vie naina kao to su:
konfiskacija, nacionalizacija, eksproprijacija, arondacija i komasacija.
Konfiskacija Predstavlja oduzimanje stvari iz privatne svojine bez naknade i
njen prelaz u dravnu svojinu na osnovu krivinih i administrativnih odluka
Nacionalizacija Pod nacionalizacijom se smatra sticanje drutvene odnosno
dravne svojine na osnovu zakonskih propisa, oduzimanjem imovine iz privatne svojine
po pravilu uz naknadu.
6

Eksproprijacija Predstavlja prelazak privatne svojine u drutvenu ili dravnu

koja se obavlja u optem interesu i uz naknadu.
Arondacija je oduzimanje zemlje od privatnih vlasnika uz nadoknadu, radi
zaokruivanja poseda u dravnoj, odnosno u drutvenoj svojini. Vlasnik oduzetog
zemljita dobija kao naknadu drugo yemljite odgovarajue kulture i boniteta.
Komasacija Predstavlja grupisanje poljoprivrednog zemljita radi stvaranja to
veih, pravilnijih i ekonominijih parcela u cilju bolje obrade grupisanog zemljita.

Prestanak prava svojine

A. Apsolutni prestanak prava svojine
Oznaava gubljenje svojine na stvarima, u apsolutnom smislu odnosno prestanak
svojine uopte na jednu stvar. Svojina moe da prestane: propau stvari, naputanjem
stvari, usled gubitka samostalnosti stvari, usled odraja od strane drugog pravnog
subjekta i usled ovlaene prodaje od strane nevlasnika.
a) Propau ili unitenjem stvari, prestaje svojina, bez obzira da li je do propasti ili
unitenja stvari dolo od strane vlasnika ili nevlasnika ili je stvar sluajno propala.
b) Gubitak svojine napustanjem Na ovaj nain svojina na stvari prestaje, kada
vlasnik istu stvar napusti bez namere da stvar prenese na drugo lice.
c) Gubljenje svojine usled gubljenja samostalnosti stvari Kada jedna stvar izgubi
svoju samostalnost (zbog pripajanja ili spajanja sa drugom stvari isl.), gubi se i
pravo svojine na toj stvari.
d) Gubitak svojine usled odraja, od strane drugog pravnog subjekta Da bi se
izgubila svojina na ovaj nain potrebno je da protekne odreen vremenski period i
da po tom osnovu drugi pravni subjekt tek tada stekne svojinu nad stvari.
e) Gubita svojine usled ovlaene prodaje od strane nevlasnika stvari Kada
nevlasnik stvari prodaje jednu stvar po osnovu ovlaenja dobijenog od strane
vlasnika, prestaje svojina na takve stvari.

B. Relativan nain prestanka svojine

Relativan nain prestanka svojine oznaava da svojina prestaje samo za
prenosioca, dok se na drugoj strani zasniva svojina u korist pribavioca.

Svojina i imovina
U svakodnevnom ivotu esto se ne pravi razlika izmeu svojine i imovine.
Pravno posmatrano svojina i imovina predstavljaju odvojene kategorije. Pod imovinom
se podrazumeva odreena pravna kategorija koja nije nikakva stvar ve celokupnost
imovinskih graanskih prava koja pripadaju odreenom licu. Sve stvari odreenog
subjekta u pravu oje sainjavaju predmet imovine kao celine, nazivaju se imovinskom
masom. Imovinska masa moe da se izrazi uvek u novcu. Postoji jedinstvena veza
izmeu subjekta i imovine koja se manifestuje u tome to smru lica imovina koja je
ostala bez vlasnika prelazi u celini na neko drugo lice ili vie lica kao naslednike.
U imovinsku masu pored stvarnih prava, spadaju i autorska prava i prava
intelektualne svojine kada imaju imovinsku vrednost. U imovinsku masu preduzea
pored osnovnih obrtnih sredstava ubrajaju se i prava po osnovu patenata i licenci, jer se
ista tretiraju kao roba i mogu biti izraena u novcu.

Susvojina
Termin susvojina oznaava da svojina na stvari pripada veem broju lica.
Suvlasnici imaju pravo kod susvojine da zajedniki upravljaju stvarima (jednom stvari).
Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarima (jednom stvari), potrebna je
saglasnost suvlasnika iji delovi zajedno ine vie od polovine vrednosti stvari. U sluaju
nesaglasnosti vlasnika o ovome tada odluuje sud.
Suvlasnici mogu poveriti upravljanje stvarima (jednom stvari) jednom ili
nekolicini suvlasnika ili treem licu. Trokovi korienja upravljanja i odravanja stvari i
ostali tereti koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno koliini svojih
delova.
Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari sem u vreme kada
bi ova deoba bila tetna po ostale suvlasnike.

Zajednika svojina
Pod zajednikom svojinom podrazumeva se zbir prava koja pripadaju lanovima
odreene line zajednice na nekoj imovini koja nije pravno lice. Predmet zajednike
svojine nije stvar ve imovina (koja se sastoji iz prava i potraivanja, pokretnih i
nepokretnih stvari isl.).
Kod zajednike svojine pravo odluivanja, raspolaganja ili optereivanja
zajednike stvari nije mogue bez saglasnosti svih zajednoara. I za obaveze nastale iz
zajednikih stvari, zajedniari odgovaraju solidarno. Zajedniari sporazumno upravljaju i
raspolazu celinom i deobom koja se moze obaviti u svako doba.
Tipini primeri zajednike svojine su zajednika svojina branih suprunika. Koji
je deo svakog branog druga u ovoj imovini odreuju suprunici sporazumno, a u sluaju
spora to e uiniti nadleni sud.

Etana svojina
Etana svojina predstavlja svojinu na fizikom, realnom delu zgrade. Predmet
prava etane svojine je stan (kao posebni deo zgrade), zajedniki deo zgrade i zemljite
na kojem se zgrada nalazi, sa stanovima u etanoj svojini. Pored stana objekti etane
svojine mogu biti:

poslovne prostorije
garae
podrumi
tavanski deo prostorija

Dravina
Pojam i elementi dravine i detencije
Pojam i elementi dravine
Dravina predstavlja odreenu vlast na stvari koja jo nije pravno priznata ili koja
je kao takva prestala da bude. Dravina je faktika vlast na stvari, a svojina predstavlja
pravnu vlast nad istom stvari.
Savremeni pojam dravine za dravinu zahteva dva bitna elementa:
-

dranje stvari odnosno faktiku vlast na stvari

volju draoca da stvar zadri za sebe

Faktika vlast dravine oznaava ekonomsku vlast na stvari kojom se obezbeuje

odreeni ekonomski interes bez obzira da li je ona objektivnim pravom priznata ili nije.
Detencije
Vlasnik odreene stvari moe istu da ustupi nekom drugom subjektu na
korienje. Lice koje koristi stvar po ovom osnovu ne smatra se njenim vlasnikom iako je
steklo fiziku vlast na stvari. Lice koje ima deliminu vlast, detenciju, naziva se detentor.
Detentor je duan da stvar posle korienja povrati vlasniku. Detentor je zatien
u korienju svog prava ne samo u odnosu na druga lica ve i na vlasnika stvari.

Vrste dravine
Neposredna i posredna dravina
Kod neposredne, direktne dravine, dralac u odreenom vremenu obavlja
neposredni uticaj na istu, ima faktiku volju da kontrolie stvar. Kod posredne dravine,
posredni indirektni dralac, obavlja fiziku vlast na stvari preko drugog lica.
Dravina prava
Dravinu prava stvarne slubenosti ima lice koje faktiki koristi nepokretnost
drugog lica u obimu koji odgovara sadrini iste slubenosti. Vie lica mogu imati
dravinu na jednoj stvari ili pravu tzv. sudravina.
Sudravina
Sudravina se javlja u sluajevima kada vie lica vri fiziku vlast nad stvari i to
na nain kada svako od tih lica poseduje celu stvar. Pri tome je u vrenju ove fizike

10

vlasti (faktike vlasti) na stvari svako od njih ogranien dravinom od strane drugih lica.
Sudravina je mogua u dva vida, i to: kao prosta sudravina i kao zajednika dravina.
Zakonita i nezakonita dravina
Pod zakonitom dravinom smatra se ona dravina koja je steena na zakonit nain
i ista se zasniva na odreenom pravnom postupku (kojim se prenosi neko stvarno pravo
ili pravo svojina).
Nezakonita dravina je ona dravina kada je vlasnik do nje doao nezakonitim
putem (bez pravnog osnova) ili je istu ovaj pribavio putem sile, prevare ili zloupotrebom
poverenja.
Savesna i nesavesna dravina
Savesna je ona dravina do koje je njen dralac doao savesnim potem. Savesnim
draocem smatra se svaki subjekt koji u vreme sticanja dravine nije znao niti je po
okolnostima sluaja mogao da zna da stvar koju pribavlja nije vlasnitvo onog lica koje
mu je prenelo pravo svojine.
Nesavesna davina je ona dravina gde dralac prilikom njenog sticanja je znao ili
je po okolnostima sluaja morao da zna da nema pravo da stvar dri odnosno da
pribavljena stvar ne pripada licu od koga istu stie. Savesnost dravine se pretpostavlja,
dok se suprotno ne dokae.
Neprava (manljiva) i prava dravina
Neprava ili manljiva dravina je ona dravina koju odreeno lice stie silom.
lukavstvom ili prevarom.
Prava dravina nije izjednaena sa zakonitom. Tako na primer odreeno lice moe
uz upotrebu sile da oduzme svoju stvar koja se nalazi kod drugog lica.
Dravina naslednika
Naslednik postaje dralac u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kada je
stekao faktiku vlast nad stvari. Naslednik uiva dravinsku zatitu.
Zemljino knjina ili tabularna dravina
Zemljino knjina ili tabularna dravina postoji u sluaju kada je neko upisan u
zemljine knjige kao vlasnik nepokretnosti ili nekog drugog stvarnog prava na
nepokretnosti, mada mu to stvarno pravo ne pripada.

11

Zatita i gubljenje dravine

Zatita dravine
I dravina kao pravni institut, kao i svojina je pravno zatiena. Zatita dravine
se obavlja putem dravinskih tubi. Svaki dralac stvari i prava, ima pravo na zatitu od
uznemiravanja ili oduzimanja dravine (smetanje dravine).
Dravinska tuba za povraaj stvari uperena je protiv lica koje je na manljiv nain
steklo dravinu, a dravinska tuba zbog smetanja i uznemiravanja dravine ima za svrhu
da suzbije svaki akt kojim se ometa normalno vrenje faktike vlasti na stvari pri vrenju
dravine.
Gubljeje dravine
Dravina se gubi kada prestane jedan od dva bitna elementa (faktike vlasti nad
stvari i volje da se stvar zadri u samovlasti) pod uslovom da je taj gubitak trajan, a ne
privremen.

12

Slubenost
Pojam slubenosti
Slubenost je stvarno pravo koje titularu daje ovlaenje da tuu stvar, u
izvesnom smislu i obimu, koristi, upotrebljava ili da sabira plodove ili da zabrani
vlasniku korienje tih stvari u izvesnom smislu. Slubenost znaci ogranienje prava
svojine.

Vrste slubenosti
A. Stvarne slubenosti
Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za
potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno
dobro) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja odreenih
radnji koje bi inae imao pravo da vri na svojoj nepokretnosti.
a) Pozitivne i negativne stvarne slubenosti Pozitivne slubenosti su one
slubenosti iji je titular ovlaen na preduzimanje odreenih radnji, a sopstvenik
poslunog dobra stavlja u obavezu na odreeno trpljenje (pravo ispae stoke na
tuem zemljitu). Negativne slubenosti daju ovlaenje titularu da zabrani
vlasniku poslunog dobra da neto ini, to bi ovaj inae imao pravo.
b) Javne i skrivene stvarne slubenosti Javne stvarne slubenosti su, po pravilu,
pozitivne slubeosti jer je njihovo vrenje vidljivo, a negativne stvarne
slubenosti su po pravilu skrivene i postaju vidljivim tek njihovom povredom.
c) Poljske i kune stvarne slubenosti Poljske stvarne slubenosti, javljaju se kod
poljskih dobara, a kune meu zgradama za stanovanje. Kao poljske slubenosti
mogu se navesti: pravo prolaza, pravo ispae stoke na tuem zemljitu kao i pravo
uzimanja vode sa tueg zemljita. Kao kune slubenosti mogu se navesti: pravo
da svoju zgradu nasloni na susedovu zgradu.
d) Privremene i sezonske slubenosti Zakon predvia da se stvarna slubenost
moe ustanoviti na odreeno vreme ili za odreeno doba godine tzv. privremena
ili sezonska slubenost.
B.Line slubenosti
Pod linim slubenostima smatraju se one slubenosti gde se titular moe koristiti
odreenom stvari, ograniavajui njenog vlasnika. Linim slubenostima, smatraju se:
plodouivanje (ususfructus), upotreba (usus) i stanovanje (habitatio).
a) Plodouivanje predstavlja pravo najireg korienja jedne stvari a da se pri
tome ne promeni njena sutina. Predmet plodouivanja moe biti nepokretna ili
pokretna stvar, individualno odreena i nepotrona stvar. Plodouivanje nastaje
odreenim pravnim poslom, najee ugovorom, a i predajom odreene stvari
13

plodouivaocu na korienje. Plodouivalac moe predmet plodouivanja preneti

na drugoga pravnim poslom.
b) Upotreba je lina slubenost koja se razlikuje od plodouivanja to njen titular
moe upotrebljavati stvar samo u granicama svoje line potrebe.
c) Stanovanje Slubenost stanovanja ovlauje svog titulara da upotrebljava tui
stan i njegove prostorije za stanovanje za svoju linu upotrebu uz obavezu da ne
uniti poslunu stvar.Svi trokovi oko odravanja stana padaju na vlasnika, a ne
na titulara slubenosti.

Sticanje slubenosti
Sticanje stvarnih slubenosti
Zakon predvia da se stvarna slubenost zasniva na osnovu pravnog pravnog
posla, odluke dravnog organa i odraja.Sticanje slubenosti moe da bude derivativno i
originarno
.
Sticanje slubenosti putem pravnog posla
Kao pravni posao na osnovu kojeg se stie stvarna slubenost, najee je to
odgovarajui ugovor ili testament . Ovi ugovori moraju biti zakljueni u pismenoj formi,
a ije je potpise stranaka overio sud.
Sticanje slubenosti putem odluke
Odlukom suda ili odlukom dravnog organa , stvarna slubenost se ustanovljava
kad vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimino ne moe da koristi to dobro bez
odgovarajueg korienja poslunog dobra.
Sticanje slubenosti putem odraja
Stvarna slubenost se stie odrajem, kad vlasnik povlasnog dobra faktiki
ostvaruje slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije
protivio.

Prestanak stvarne slubenosti

Stvarna slubenost prestaje kad se vlasnik poslunog dobra protivi njenom
vrenju, a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vrio svoje pravo.
Stvarnoa slubenost moe da prestane i u sluaju kada se ona ne vri za vreme
koje je potrebno za sticanje odraja, kada isto lice postane vlasnik povlasnog i poslunog
dobra ili propau povlasnog, odnosno poslunog dobra.

14

Zaloga
Pojam zaloge
Zaloga predstavlja odreeno obezbeenje za poverioca, jer u sluaju da dunik ne
plati i ne vrati odreenu sumu novca, poverilac moe da se namiri iz njegovog dela
imovinske mase.
Vrsta zaloga
U pravnoj teoriji mogu postojati dve vrste zalonog prava. Jedna podela je na
runu zalogu koja se odnosi na pokretne stvari, a druga je hipoteka koja se odnosi na
nepokretne stvari.
Druga klasifikacija izvrena je prema vrsti zalonog prava po nastanku i ona se
moe podeliti na: ugovornu, zakonsku i sudsku zalogu. Ugovorna zaloga nastaje
slobodnim sporazumom strana zalogodavca i zalagoprimca, dok zakonska nastaje po
samoj odredbi zakona. Sudska zaloga nastaje kada poverilac zapleni dunikove stvari u
vreme izvrenja sudske odluke.
Naela (principi) zalonog prava
1. Naelo akcesornosti zalonog prava Ovaj princip oznaava da zalono pravo
nije samostalno ve da je akcesorne prirode ije postojanje zavisi od postojanja
odreenog potraivanja.
2. Naelo specijalnosti zalonog prava Zalono pravo se odnosi na tano odreena
potraivanja, i isto ne moe da bude neodreno. Potraivanje se zalogom
obezbeuje putem stvari koja se daje u zalogu.
3. Naelo oficijalnosti Kada potraivanje dospeva, a dunik isto ne isplati tada
zalogoprimac stie pravo da naplati iz vrednosti zaloene stvari. On to realizuje
putem suda.
4. Naelo nedeljivosti zalonog prava Zalono pravo je nedeljivo to znai da
zaloena stvar obezbeuje potraivanje sve dok se u celini ne isplati potraivanje.
Predmet zaloge mogu biti potraivanja i druga prava. Zaloiti se mogu samo one
stvari koje su procenjive u novcu, jer ukoliko doe do javne prodaje takve stvari
putem suda treba da se u novcu izvri namirenje zalonog poverioca.
5. Naelo prioriteta U sluaju da je neka stvar zaloena nekolicini poverilaca, tada
red po kojem se isplauje njihovo potraivanje iz vrednosti stvari se odreuje
prema datumu nastanka njihovih zalonih prava.
Runa zaloga
Predmet rune zaloge mogu biti pokretne, individualno odreene i nepotrone
stvari.
- Zalagoprimeva prava i obaveze zalagoprimac kao zaloni poverilac moe iz
zaloene stvari traiti naplatu kako glavnog potraivanja, tako i interesa i trokova

15

realizovanja zaloge odnosno prinudne prodaje. Zalagoprimac ima i niz obaveza

kao to su: da stvar uva kao dobar domain, da se pasivno ponaa prema
stvari, da pored vraanja stvari zalagau vrati i plodove i poveanja koja su
nastala sa stvari, da izvetava zalagaa kad stvari preti sluajna propast ili
smanjenje vrednosti.
Zalagaeva prava i obaveze Sve to je pravo za zalagoprimca, to je obaveza za
zalagaa, kao i obruto.
Vie zaloga na jednoj stvari U pravu postoji mogunost da zalaga zaloi
odreenu stvar i nekolicini lica. U tom ssluaju, pravo zaloge se realizuje po redu
prvenstva.
Prenos zalonog prava Zalono pravo moe se prenositi prenosom odreenog
potraivanja i tada se podrazumeva da kada su preneta potraivanja da je preneta i
zaloga.
Zalono pravo napravima Poored stvarnih prava, zalonopravo je mogue i na
patente i licence, u kojim sluajevima predmet zaloge moe d bude prihod od ovih
prava.

Hipoteka
Zalono pravo na nepokretnosti naziva se hipoteka. Zaloena nepokretnost se
upisuje u javnu knjigu ili na drugi nain koji je odreen zakonom. Hipotekom odreeno
potraivanje mora da glasi na konkretnu novanu sumu.
1. Prava hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dunika Hipotekarni poverilac
ima kao glavno pravo da realizuje svoje potraivanje iz hipotekarnog dobra u
sluaju da zalaga ne isplati mu dugovanu sumu novca. Hipotekarni dunik ima
pravo da stvar koristi uvajui pri tome interese poverioca. On moe stvari otuiti,
poto je hipoteka ubeleuna u javne knjige. Po izmirenju duga ili u sluaju
nemogunosti realizovanja duga, hipotekarni dunik ima pravo zahtevati brisanje
hipoteke iz sudskog registra.
2. Prenos hipoteke i nadhipoteka Hipoteka se moe preneti na drugoga samo
zajedno sa prenosom potraivanja koje je tom hipotekom obezbeeno.
3. Prestanak hipoteke se moe traiti iz sledeih razloga:
a) kad hipotekarni dunik isplati potraivanje obezbeeno hipotekom
b) kad hipotekarni poverilac se odrekne hipoteke pismenom izjavom datom
kod nadlenog dravnog organa koji vodi javnu knjigu u kojoj je upisana
hipoteka
c) kad je isto lice postalo nosilac prava svojine i nosilac hipoteke na istoj
nepokretnosti
d) kad propadne nepokretnost optereena hipotekom, ako ne bude obnovljena

16

Zemljine knjige
Zemljine knjige predstavljaju popis nepokretnosti koje se nalaze u prometu i
prava koja se odnose na takve nepokretnosti. Pod nepokretnostima podrazumevaju se sva
zemljita i zgrade na njima (stambene i poslovne) i drugi graevinski objekti.
Sastavni delovi zemljinih knjiga
Zemljina knjiga je sastavljena od glavne knjige i zbirke isprava. Osim toga
postoje jo i: zbirka katastarskih planova, spisak zemljita I. i II., Spisak osoba sreen po
azbunom redu sa dnevnikom zemljino-knjinih pismena, kao i druga pomona sredstva
koja su neophodna za ispravno funkcionisanje zemljinih knjiga.
Glavnu knjigu sainjavaju zemljino-knjini uloci iz jedne katastarske optine.
Zemljino-knjini uloci su listovi koji slue za upisivanje nepokretnosti i prava
koja su steena na njima i subjekte istih. Zemljino-knjini uloak se vodi za jedno telo i
on se sreuje prema imenima sopstvenika. Ima tri lista: popisni list, vlasniki list i teretni
list. Svaki zemljino-knjini uloak ima svoj broj i poinje tei od broja jedan rednim
brojevima nadalje. Popisni list sastoji se iz lista A i lista B. U listu A se upisuju stvarna
prava koja su vezana sa vlasnitvom zemljino-knjinog tela ili njegovog dela. Tu se
upisuju slubenosti koje se odnose na parcelu povlasnog dobra i popisnog lista. Vlasniki
list (vlastovnica), sadri imena lica koja su kao vlasnici upisani u listu A kao i njihova
vlasnika kvota, odnosno suvlasnika kvota. Ogranienja u vezi sa raspolaganjem nad
zemljino-knjinim telom upisuju se u listu B teretnog lista. Teretni list (teretovnica)
sadri upise svih stvarnih prava koja optereuju nepokretnost (hipoteka, realni tereti,
slubenosti), kao i niz drugih ogranienja (pravo otkupa, zakupa).
Zbirke isprava se vode za sve glavne knjige odreenog optinskog suda
odreenim redom. Nju sainjavaju isprave pomou kojih se obavlja upis u zemljine
knjige.
Katastarski planovi Uz svaku glavnu knjigu postoji zbirka katastarskih planova
zemljita. Ti planovi nemaju dokaznu snagu, ve samo olakavaju utvrivanje poloaja i
granice odreenog zemljita sa drugim zemljitem.
Registri Kod registracionog suda se vodi stvarni registar i imenik za svaku
glavnu knjigu. Stvarni registar predstavlja popis katastarskih parcela u odreenoj
katastarskoj optini.
Naela na kojima se vode zemljine knjige
1. Naelo javnosti Zemljine knjige su javne knjige, pa svako moe traiti uvid u
iste i dobiti izvod iz njih.
2. Naelo tanosti Sve to je upisano u zemljine knjige, sva prava i tereti
smatraju se tanim i to se smatra neoborivom pretpostavkom.
3. Formalno naelo Sva stvarna prava na nepokretnostima se stiu i gube jedino
upisom u zemljine knjige. Tako zemljine knjige imaju konstitutivan karakter.
4. Naelo prioriteta Smatra se da je jae ono pravo koje je ranije zabeleeno.

17

5. Naelo legaliteta Upis u zemljine knjige se moe obavljati samo na osnovu

isprava koje zakon predvia i koje moraju da budu u odreenoj formi.
Vrste upisa u zemljine knjige
U zemljine knjige upisuju se one pravne injenice koje izazivaju, nastanak,
ogranienje, promenu i prestanak nekog stvarnog prava na nepokretnosti. Sve to je
upisano u zemljine knjige smatra se tanim, a ko tvrdi suprotno mora da dokae
netanost upisa.
Pri upisu u zemljine knjige potrebno je pored lica i predmeta koji se uknjiavaju
predati i molbu uesnika, nadlenom optinskom registracionom sudu gde se nalazi
zemljino-knjini uloak.
Postoji vie vrsta upisa kao to su: uknjiba, predbeleba, zabeleba. Uknjiba
predstavlja konano sticanje ili gubljenje prava na odreenoj nepokretnosti koje se
moraju upisati u zemljine knjige. Upis u zemljine knjige moe se izvriti pomou
javnih isprava kao to su sudska presuda, reenje o nasleivanju kojim se zavrava
ostavinski postupak, reenje o dodeljivanju zemlje po propisima o eksproprijaciji,
konfiskaciji i slino. Predbeleba predstavlja uslovno sticanje ili gubljenje zemljinoknjinih prava. Ona se javlja u sluajevima kada privatna ili javna isprava ne sadri sve
neophodne elemente koji su nuni za uknjibu. Zabeleba je upis izvesnih okolnosti koje
se odnose na promet zemljino-knjinih prava. Cilj zabelebe je da se trea lica ne mogu
pozivati na toda im zabeleene okolnosti okolnosti nisu bile poznate.
Tapije
U nekim podrujima nae zemlje, primenjuje se tapijski sistem gde su tapije javne
isprave koje su izdavali optinski sudovi koje sadre oborivu pretpostavku da je njihov
imalac vlasnik koji je oznaen za odreenu nepokretnost.
Predmet tapije mogu biti zemljite, zgrade, fiziki deo zgrade, suvlasniki deo,
odnosno sve to moe biti zemljino-knjino telo kod zemljinih knjiga. Tapijske knjige
sadre kopije izdatih tapija. Svaka tapija ima svoj broj pod kojim je zavedena u knjizi
tapija. Tapijske knjige dopunjavaju lini i stvarni registari.

18