POSLOVI PRAVNOG PROMETA

( III razred )

Ispitna pitanja za vanredne uenike:

1. Karakteristikeimovinskog(graanskog)prava
2. Pojamikaraktertistikepravnogprometa
3. Pojamipodelastvari
4. Osnovninainisticanjaprava
5. Originarnoiderivativnosticanjeprava
6. Univerzalnaisingularnasukcesijaiprestanakprava
7. Pravnorelevantnavoljakaobitnainjenica
8. Slobodavoljeinjenaogranienjaupravnomprometu
9. Preutnonajavljivanjevoljeipasivnoponaanje
10. Nedostacivoljezabluda,prevara,prinuda
11. Kauzapravnogposla
12. Vrstepravnogposla
13. Modifikacijepravnihposlova1
14. Pojamivrstenitavihpravnihposlova
15. Osnovnanaelaugovornogprava
16. Podelaugovorapremazakonskomregulisanjuipremanunimuslovimazanjihovnastanak
17. Podelaugovorapremaodnosupravaiobaveza
18. Podelaugovorapremaduinitrajanjaitehnicizakljuivanja
19. Podelaugovorapremalinostiugovornika
20. Podelaugovorapremavidljivostikauze
21. Optiuslovizanastanakugovora
22. Posebniuslovizanastanakugovora
23. Dejstvaugovora
24. Prestanakugovorairaskidugovora
25. Ugovoroprodaji(pojamibitnielementi)
26. Obavezaprodavcazamaterijalneipravnenedostatkestvari
27. Obavezekupca

Literatura:
*Poslovipravnogprometaza3.razredpravneibirotehnickeskole*,autor:OliverAnti

1
-Modifikacije pravnih poslova' odn. uslov, rok i nalog je tes ka lekcija i ja je ne predviam kao obavezno gradivo za vanredne
uc enike ali uc enici koji z ele vec u ocenu mogu nauc iti sami iz udz benika uz moju asistenciju na konsultacijama
 I. POJAM I KARAKTERISTIKE PRAVNOG PROMETA

PRAVNI PROMET je, najjednostavnije receno prenoenje, raspolaganje subjektivnim (apsolutnim)

pravima. Zato kaemo da su predmet pravnog prometa subjektivna prava pravnih subjekata, a
sredstva pravnog prometa tj. nain na koji se ona prenose su pravni poslovi . Najei pravni poslovi su
ugovori (npr: ugovor o prodaji prenos prava svojine, ugovor o zakupu prenos prava korienja nekog
prostora).

Pravni promet spada u materiju GRAANSKOG ( PRIVATNOG) IMOVINSKOG PRAVA. Karakteristike

ove grane prava su :

1. jednakost i ravnopravnost subjekata u pravnom odnosu (stranaka)

2. slobodna inicijativa stranaka

3. imovinska sankcija- znai da onaj koji ne ispotuje svoje obaveze u nekom pravnom poslu
snosi imovinsku (materijalnu) sankciju u vidu naknade tete, a takodje se kao posledica
neispunjavanja obaveza iz pravnih poslova javlja i restitucija - povraaj u preanje
stanje (npr: ako neko nekom polomi prozor ima obavezu da prozor vrati u stanje u kojem
se nalazio pre tete odn. ili ce ga popraviti ili kupiti novi ili dati novac za njega)

4. prenosivost pravnih poslova (npr. ugovori, odn. prava i obeveze iz ugovora se mogu
prenositi sa jedno na drugo lice (napomena: postoje izuzeci).

II. OBJEKTI PRAVNOG PROMETA

U svakom pravnom poslu postoje subjekti tog pravnog posla (2 ugovorne strane) ali mora da postoji i
objekat pravnog posla. Objekti pravnog posla su sve ono na ta se odnosi neije subjektivno pravo.
To mogu biti: stvari, lina dobra, ljudske radnje, proizvodi ljudskog duha .
Lina dobra- znanje, duhovni i fiziki integritet osobe, ast, moral, oseanja
Proizvodi ljudskog duha slika, knjiga, ideja, intelektualna i umetnika dela, pronalasci
Ljudske radnje usluge koje lice prua za novanu nadoknadu (frizer, savetnik, moler, kroja)
Stvari materijalni delovi prirode na kojima subjekti prava, dakle fizika i pravna lica, mogu imati neko
subjektivno pravo. Najznaajnije podele stvari su:

1. podela na: a) pokretne i

b) nepokretne stvari i

2. podela na: a) stvari u prometu (slobodnom prometu, bez ogranienja)

b) stvari u ogranienom prometu

c) stvari van prometa

 1. Pokretne stvari su one koje se mogu pomerati sa mesta na mesto a da pritom ne izgube na svom
znaaju, svojoj vrednosti, sutini, dok su nepokretne stvari one koje bi kada bi se pomerale izgubile
svoju vrednost, svoju sutinu, svrhu.

Za pravo znaajna razlika izmeu pokretnih i nepokretnih stvari sastoji se u sledeem:

kada se prenosi pravo svojine na pokretnim stvarima (prodaja novina, knjiga, odee, hrane) nije
potrebno napisati ugovor, nije potrebno overiti ga kod nekog dravnog organa, nema formalnih zakonskih
zahteva a sa druge strane,

ako se prenosi pravo svojine na nepokretnim stvarima neophodno je zakljuiti ugovor u pismenoj formi
koji se mora overiti u sudu a promena vlasnika evidentira se u zemljinim knjigama (dakle, zakon
predvidja ove obavezne korake kako bi prenos prava odn. vlasnitva bio legalan i potpun).

2. Za pravo znaajna razlika izmeu stvari u prometu, stvari u ogranienom prometu i stvari van
prometa sastoji se u sledeem:

promet prava na stvarima u prometu je slobodan, ne podlee nikakvim dodatnim zahtevima (osim
zakonskih, podrazumeva se), bez ogranienja subjekti prava mogu prenositi svoja prava na stvarima;

promet prava na stvarima u ogranienom prometu je, kako i sam naziv kae, ogranien odn. podlee
odobrenjima i dozvolama odreenih dravnih organa (npr: lekovi i oruje se ne mogu prizvoditi i
prodavati sasvim slobodno, prenos prava na takvim stvarima podrazumeva dodatne kontrole i
ogranienja, takoe i cigarete, alkohol)

promet prava na stvarima van prometa zapravo i ne postoji, ovako se nazivaju stvari koje se ne mogu
nai u prometu, na njima subjekti prava ni ne mogu konstituisati svoja prava (npr: ne moe se kupiti
ulica, trg, park, reka... sve u svemu javna dobra i neto to je od znaaja za celokupnu drutvenu
zajednicu).
Naravno, podele stvari su viestruke pa tako stvari moemo deliti na potrone i nepotrone; zamenljive i
nezamenljive; procenjive i neprocenjive; glavne i sporedne itd, ali obraene dve podele su najznaajnije
i dovoljne za obim gradiva za vanredne uenike.

III. STICANJE PRAVA

Prava se, najjednostavnije reeno, mogu stei na dva naina:

-na osnovu zakona i

-na osnovu pravnih poslova

Npr: na osnovu zakona fizika lica stiu potpunu poslovnu sposobnost (punoletstvom, pod uslovom
mentalne sposobnost, naravno), a to se tie pravnih poslova- njih preduzimaju pravni subjekti svojom
slobodnom voljom (npr. neko testamentom raspodeli svoju imovinu, znai svojom voljom ili dva lica
zakljue ugovor o prodaji neke stvari). Najznaajnija vrsta pravnih poslova su ugovori.
Ugovor je saglasnost volja dve ugovorne strane kojom se postie neko imovinsko pravno dejstvo
(npr: kod ugovora o prodaji stana prodavac i kupac su se saglasili o predmetu ugovora, uslovima prodaje
odn. kupovine, ceni, nainu plaanja, vremenu i mestu zakljuenja ugovora itd.)

IV. ORIGINARNO I DERIVATIVNO STICANJE PRAVA

1. Prava se se stiu derivativnim putem kada sticalac tj. novi vlasnik izvodi, derivira svoje pravo na
kupljenoj stvari od prethodnog vlasnika. Npr: lice A prodaje automobil licu B i lice B postaje
 vlasnik zato to je svoje pravo svojine preuzeo iz prava lica A, on je vlasnik jer je i lice A bilo
vlasnik tog automobila.

2. Originarno
Sa druge strane moe da se desi da neko kupi neku stvar od nevlasnika, u tom sluaju, ukoliko je
lice koje je kupilo stvar bilo savesno, odnosno nije znalo da kupuje od nevlasnika, zakon u tim
sluajevima ima sledee reenje: ako je u pitanju nepokretna stvar nakon isteka roka od 10 god,
ako je onaj koji je kupio kuu iveo u njoj, plaao raune, odravao je, jednostavno- ponaao se
kao prema svom vlasnitvu kua postaje njegova. Dakle zakon predvia dva uslova:

a. da je kupac bio savestan i

b. da je iveo u kui najmanje 10 god.

Kada je u pitanju pokretna stvar vremenski rok posedovanja stvari je 3god.

To je originarno sticanje prava; kada sticalac ne moe da izvede svoje pravo svojine od predhodnika jer
predhodnik nije ni bio vlasnik stvari ve mu to pravo pripada po zakonu.

V. TRANSLATIVNI I KONSTITUTIVNI PRENOS PRAVA

1. Kada jedno lice prenese na drugo lice neko svoje pravo u celini, u punom obimu- onda je to
translativni prenos prava. Npr: lice A proda svoj auto licu B, dakle prenese svoje pravo svojine
u celosti, prenese i pravo upotrebe automobila i pravo raspolaganja tim automobilom, ali

2. ako neko lice prenese samo deo svog prava na drugo lice, znai ne pravo u celosti, u punom obimu-
onda se radi o konstitutivnom prenosu prava (npr: lice A pozajmi automobil licu B na par dana,
dakle prenese samo pravo korienja, upotrebe a ne i pravo raspolaganja).

VI. PRESTANAK PRAVA

Pravo moe da prestane na dva naina:

1. relativno i

2. apsolutno.

Kod relativnog prestanka prava, ne dolazi do gaenja prava, pravo ne nestaje ve se samo promeni
nosilac odn. titular prava, npr: kod ugovora o prodaji pravo svojine sa prodavca prelazi na kupca, pravo
kao takvo ostaje samo se menja pravni subjekt- nosilac tog prava, dok kod apsolutnog prestanka pravo
kao takvo nestaje, gubi se, npr: stvar propadne, nestane- samim tim ne moe postojati nikakvo i niije
pravo na toj stvari ili se stvar inkorporira (postane deo neega, utopi) u neku drugu stvar pa postane
deo nje- onda nema vie prava na toj stvari, tom delu ve na toj veoj celini, recimo kada se ekser
iskoristi za sto, nema prava vlasnika eksera- on se inkorporirao u sto, ve samo prava vlasnika stola.

VII. PRAVNO RELEVANTNA VOLJA (izjava koja proizvodi pravna dejstva)

Lice koje eli da preduzme neki pravni posao odn. da svojam izjavom volje proizvede pravnu posledicu
(pravno dejstvo), npr: da zakljui neki ugovor, mora, pre svega, imati svest o tome ta izjavljuje i kakve
e to posledice proizvesti, a sposobnost za to zove se poslovna sposobnost. Lice je sa 18god. potpuno
slobodno da obavlja sve pravne poslove (ima potpunu poslovnu sposobnost), od 14 18god. moe da
preduzima samo neke pravne poslove i to je zakonski regulisano (ima deliminu poslovnu sposobnost-
npr. moe da zasnuje radni odnos), naravno sve pod uslovom da je mentalno zdravo odn. da poseduje
napred navedenu svest. Lice mlae od 14. godina poslovno je nesposobno, osim u nekim situacijama koje
 zakon izriito predvia (npr: dete od 10 god. moe odluiti sa kojim roditeljem eli da ivi u sluaju
razvoda braka). Pored poslovne sposobnosti lice mora imati i nameru da zakljui odreeni pravni posao,
dakle da je eleo ba taj i taj pravni posao o kojem se i izjasnio.
Ovo su preduslovi za stupanje u odreeni pravni posao, kada je ovo ispunjeno potrebno je jo i sledee,
da volja koju lice izraava prilikom zakljuenja pravnog posla bude:

1. slobodna da nije izjavljena pod pritiskom odn. uticajem prinude ili prevare kao i da nije data
u zabludi

2. ozbiljna da nije data u ali ve da se stvarno mislilo to to se reklo, da je lice zaista elelo
da zakljui odreeni pravni posao

3. stvarna da se njom ne prikriva neto drugo (npr. brak je zakljuen zbog dobijanja
dravljanstva)

4. ostvariva,fiziki i pravno - da ju je mogue ostvariti, da se ono to je predvieno ugovorom,

ono na ta se volja odnosi moe i pravno i fiziki ostvariti (npr. ne mogu dva lica zakljuiti
ugovor gde e se obavezati na zajedniko vrenje krivinih dela ili da se lice ugovorom
obavee da e preskoiti Beograanku)

VIII. NAINI IZJAVLIVANJA VOLJE (prilikom zakljuivanja pravnih poslova)

1.

A) neposredno ili direktno - onda kada lice lino, bez posrednika izjavi svoju volju drugoj ugovornoj
strani

B) posredno ili indirektno - kada se lice preko svog posrednika (ovlaenog lica, npr. advokata) obraa
drugoj ugovornoj strani radi zakljuenja nekog pravnog posla. Ovde postoji rizik da posrednik ne
prenese volju lica onako kako je ono imalo na umu i u takvim sluajevima nee trpeti druga ugovorna
strana ve e eventualnu naknadu tete snositi posrednik.

2.

A) usmeno

B) pismeno (pisano)

3. Ukoliko neko ne odgovara na neiju ponudu da zakljue ugovor, kae se- uti, pravilo je da se
smatra da je ponuda odbijena odn. da se ne eli zakljuenje ugovora, meutim postoje situacije kada i
utanje, odnosno neizjanjavanje da se prihvata neija ponuda za zakljuenje ugovora, moe
dovesti do zakljuenja, npr. ukoliko firma A firmi B poalje ponudu za posao a f. B uti (ne izjanjava
se izriito na ponudu), a radi se o preduzeima koja su u stalnim poslovnim odnosima ve dui niz godina,
utanje e se shvatiti kao pristanak.

4. Postoje i situacije kada lice uti ali tzv. konkludentnim radnjama izraava svoju volju prilikom
zakljuivanja ugovora, npr. podizanje ruke (na aukciji), klimanje glave, rukovanje

IX. NEDOSTACI (MANE) VOLJE

Ukoliko prilikom zakljuivanja ugovora lice nije slobodno izrazilo svoju volju, odn. bilo je pod nekim
pritiskom, uticajem kae se da su postojali nedostaci ili mane volje. Postoje tri vrste nedostataka
volje:
 1. zabluda - pogrena predstava pravnog subjekta o injenicama koje su od znaaja za pravni
posao, pravno relevantnim injenicama (ne postoji drugo lice koje je odgovorno zato to je lice
koje zakljuuje ugovor u zabludi )

2. prevara - pogrena predstava pravnog subjekta o injenicama koje su od znaaja za pravni

posao, pravno relevantnim injenicama koja nastaje pod uticajem drugog lica, dakle, za razliku od
zablude, ovde je odgovorno neko drugo lice, a ne lice koje daje izjavu volje , npr. prodavac nam
kae da je sat original ali on u stvari nije.

3. prinuda - protivpravni pritisak na neko lice da izjavi svoju volju onako kako odgovara licu koje
vri prinudu. Prinuda moe biti fizika i psihika (pretnja). U navedenim sluajevima lice koje je
bilo u zabludi ili je bilo prevareno ili pod uticajem prinude prilikom zakljuivanja ugovora ima
mogunost da u odreenom, zakonski predvienom, roku zahteva od suda da poniti ugovor i
ukoliko doe do toga ima pravo na naknadu tete.

X. KAUZA

Kauza je motiv, cilj, osnov, razlog obavezivanja ugovornih strana u jednom pravnom poslu. Kauza
je, praktino, odgovor na pitanje zato su se ugovorne strane obavezale jedna prema drugoj u
nekom ugovoru, npr. prodavac se obavezuje prema kupcu da e mu predate srvar bez ikakvih
nedostataka zato to mu kupac daje novac, sa druge strane kupac se obavezuje dad a novac prodavcu
zato to mu ovaj predaje dogovorenu srvar. Kauza mora biti u skladu sa javnim poretkom i zakonima, u
suprotnom pravni posao e biti nevaei, npr. ako se neko obavezao da plati nekom drugom licu odreeni
novani iznos zato to e on za njega vriti krivina dela. (Vie o kauzi kod podele ugovora na kauzalne i
apstraktne.

XI. NEVAEI PRAVNI POSLOVI

Osnovna podela nevaeih pravnih poslova je na :

1. ruljive i

2. nitave

-Ruljivim pravnim poslovima vraa se pojedinani interes, dakle interes samo lica koje uestvuje u
pravnom poslu, dok se nitavim pr. poslovima vrea javni interes, interes itave zajednice, dakle oni se
kose sa zakonima, moralom jednog drutva pa zato predstavljaju tei oblik nevaeih pravnih poslova;
zatim,

-ponitenje ruljivog pravnog posla se moe traiti u odreenom roku i to tako to ugovorna strana
koja smatra da joj je interes povreen u nekom ugovoru podnosi sudu tubu kojom zahteva ponitenje
spornog ugovora pa, ako sud utvrdi ruljivost ugovora donosi presudu kojom taj ugovor ponitava i,
eventualno, obavezuje drugu ug. stranu na naknadu tete, dok se ponitenje nitavog pr. posla moe
zahtevati uvek, nema roka i to moe traiti svako zainteresovano lice (znai ne samo ono koje je
uestvovalo u ugovoru) i sud nitave pravne poslove ne ponitava ve ih oglaava nitavim; zatim

-o nitavim pravnim poslovima sud vodi rauna po slubenoj dunosti, dok o ruljivim ne.
 Vrste ruljivih pravnih poslova:

1. oni koji su doneti u zabludi, prevari ili prinudi (vie o tome u delu gde su obraene mane
volje) i

2. pravni poslovi koje je zakljuilo ogranieno poslovno sposobno lice,a na koje nije imalo prava
bez odreenih zakonskih uslova (npr: kada maloletno lice zakljui ugovor o radu bez dozvole
svog zakonskog zastupnika)

Vrste nitavih pravnih poslova (samo neke):

1. protivzakoniti

2. simulovani

3. zelenaki

4. nemoralni

5. pravni poslovi koje je zakljuilo potpuno poslovno nesposobno lice (dete mlae od 14 godina,
mentalno nezdravo lice)

6. fiktivni

Ruljivi pravni poslovi vremenom mogu KONVALIDIRATI (pravno osnaiti) tj. postati punovani,
ukoliko se ne napadnu tubom za ponitenje u odreenom roku, dok kod nitavnih pravnih poslova
postoji mogunost KONVERZIJE (promene) odn. preobraaja nitavog u neki drugi punovani pravni
posao.

XII. OSNOVNA NAELA UGOVORNOG PRAVA

Dva su osnovna naela ugovornog prava:

1. Sloboda ugovaranja

2. Konsenzualizam (postizanje saglasnosti, konsenzusa)

Sloboda ugovaranja znai da je svako slobodan da bez ogranienja , pritisaka, svojom slobodnom voljom
zakljuuje ugovore onako kako se dogovori sa drugom ugovornom stranom , naravno u skladu sa zakonom,
javnim poretkom.

Konsezualizam podrazumeva da se ugovori zakljuuju prostom saglasnou volja ugovornih strana bez
nekih formalnih zahteva, naravno ukoliko zakon za odreenu vrstu ugovora ne predvia suprotno.

XIII. OPTI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA

1. Sposobnost ugovaranja
Podrazumeva da pravni subjekt moe da zakljuuje ugovore samo u okviru granica svoje
poslovne sposobnosti i da tako proizvodi pravna dejstva odnosno stie prava i obaveze. (Lica od
14-18 godina imaju ogranienu poslovnu sposobnost to znai da mogu da zakljuuju samo pravne
poslove koje zakon odredi i pod uslovima koje zakon definie, dok su lica od 18 godina i vie
 potpuno poslovno sposobni, to znai da mogu da zakljuuju sve pravne poslove, svakako pod
uslovom mentalne sposobnosti.)

2. Saglasnost volja
Znai da lica koja zakljuuju ugovor odn. ugovorne strane moraju da budu saglasni, da se sloe o
svim elementima ugovora.

3. Predmet ugovora
Bez odreenog predmeta ugovora nema ni ugovora. Predmet ugovora predstavlja svako
davanje , injenje ili neinjenje koje su ugovorne strane ugovorile, npr: kod ugovora o prodaji
predmet ugovora je prenos prava svojine na odreenoj stvari sa prodavca na kupca, kod ugovora
o zakupu prenos prava korienja stana sa zakupodavca na zakupca ili, ako je predmet ugovora
neinjenje: uzdravanje od korienja bunih maina u odreenom vremenskom periodu u toku
dana zbog uznemiravanja komiluka.

4. Osnov (kauza)
Nema ugovora bez kauze, odn. kod svakog ugovora mora da postoji razlog, namera, cilj zato se
ug. strane obavezuju, i taj razlog mora biti zakonski doputen i moralan.

XIV. POSEBNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA

1) Forma ugovora:

a) pismena (pisana)

b) sveana (zakljuivanje braka npr.) i

c) realna (predaja stvari iz ruke u ruku)

2) Dozvola i odobrenje
Za neke ugovore vai pravilo da pored toga to su ugovorene strane postigle saglasnost mora da
postoji i saglasnost odreenog treeg lica (npr. kada roditelj daje saglasnost za ugovor koji je
zakljuilo njegovo dete, recimo ugovor o radu). Saglasnost treeg lica se javlja u vidu dozvole i
odobrenja . Dozvola je predhodna saglasnost, a odobrenje naknadna.

XV. VRSTE UGOVORA (napomena: vrsti ugovora ima mnogo, ovde su obraene samo neke, ukoliko
uenici ele mogu iz udbenika nauiti i ostale vrste pa, eventualno zameniti pitanje)

1. PODELA UGOVORA PREMA ZAKONSKOM REGULISANJU

Prema tome da li ugovore regulie Zakon o obligacionim odnosima ili ne oni se dele na:

a. IMENOVANE - ugovori koji su izriito predvieni i ureeni zakonom (ugovor o prodaji,

zajmu,zakupu, poklonu ) i

b. NEIMENOVANE - ugovori koje zakon ne predvia odn. ne ureuje posebno (oni se

praktino ne nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima)

2. PODELA UGOVORA PREMA NUNIM USLOVIMA ZA NASTANAK

Prema tome da li je prilikom zakljuenja ugovora potrebno ispuniti odreene formalne uslove, u bilo kom
obliku, ili ne oni se dele na:
 a. FORMALNE - ugovori za ije je zakljuenje neophodno da se ispuni odreena forma, npr: moraju
biti u pisanom obliku, potrebno je prisustvo dravnog organa itd. (ugovor o prodaji nepokretnosti,
brak ) i

b. NEFORMALNE - ugovori za ije zakljuenje nije potebna odreena forma ve samo prosta
usmena saglasnost volja ugovornih strana (ugovor o prodaji pokretnih stvari, recimo:
svakodnevna kupovina u prodavnici, na trafici; ugovor o prevozu)

Ovde je vano naglasiti da postoje dve vrste forme:

- Bitna forma ( forma ad solemnitatem )

- Dokazna forma (forma ad probationem) 2

3. PODELA UGOVORA PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA

Prema tome kakav je meusobni odnos prava i obaveza meu ugovornim stranama u okviru ove podele
ugovori se mogu podeliti u 3 podgrupe i to:

1. (Prva grupa):

a. JEDNOSTRANO OBAVEZNI - ugovori kod kojih samo jedna ugovorna strana ima obavezu
prema drugoj strani (ugovor o jemstvu, ugovor o bezkamatnom zajmu )

b. DVOSTRANO OBAVEZNI - ugovori kod kojih obe ugovorene strane imaju obavezu jedna prema
drugoj (ugovor o prodaji, zajmu sa kamatom, zakupu )

2. (Druga grupa):

a. TERETNI - ugovori kod kojih jedna ugovorna strana daje naknadu,

protivinidbu drugoj ugovornoj strani za korist koju od nje prima (ugovor o
prodaji, zakupu, prevozu ) i

b. DOBROINI - ugovori kod kojih jedna strana prima neku korist od druge
ugovorne strane ali za to ne daje nikakavu protivnaknadu (ugovor o poklonu )

3. (Trea grupa)

a. KOMUTATIVNI - ugovori kod kojih je u trenutku zakljuena poznato ta i koliko ugovorne

strane jedna drugoj daju, dakle, prilikom samog zakljuenja poznata su meusobna davanja
ugovornih strana (ugovor o prodaji, zakupu ) i

b. ALEATORNI ugovori kod kojih u trenutku zakljuenja ugovora nije poznato koliko ugovorne
strane meusobno daju ili duguju (ugovor o osiguranju, ugovori kod igara na sreu )

4. PODELA UGOVORA PREMA LINOSTI UGOVORNIKA

a. Ukoliko lice zakljuuje sa nekim drugim licem ugovor s obzirom na njegova lina svojstva,
osobine, talenat , znanje onda su to tzv. UGOVORI INTUITU PERSONAE (ita se: intuitu
persone) - LINI (neko eli da mu odreeni slikar uradi porodini portret, znai samo on i niko
drugi, ne moe taj slikar to da prenese na svog uenika npr.)

2
Dodatna objas njenja za navedene vrste formi za vanredne uc enike nisu potrebna, naravno, zainteresovani mogu pogledati u
udz beniku
 b. Kada licu nisu bitna lina svojstva drugog ugovornika, znai moe da zakljui neki ugovor sa bilo
kim onda su to NELINI ugovori tj. to nisu intuitu personae ugovori.

5. PODELA UGOVORA PREMA VIDLJIVOSTI KAUZE

Prema tome da li je u ugovoru jasno vidljiva kauza, odnosno razlog obavezivanja ugovornih strana oni se
dele na:

a. KAUZALNE ugovori kod kojih se jasno vidi razlog obavezivanja jedne ugovorne strane prema
drugoj, dakle jasno, izriito je napisano (kupac mora da da novac jer mu je prodavac predao
stvar) i

b. APSTRAKTNE ugovori kod kojih nije napisano izriito zato se neko obavezuje prema drugoj
ugovornoj strani (menica, ek - ne pie zato je lice predalo drugom licu tu menicu odn. ek,
moda mu novac duguje ili poklanja npr.)

XVI. PRESTANAK UGOVORA

Dva su naina prestanka ugovora :

1. ponitenje ugovora i

2. raskid ugovora

Naravno, pored navedenog treba rei i da svaki ugovor prestaje onda kada se ispune ugovorne obaveze.
Smru jedne od ugovornih strana ugovor ne prestaje ve sva prava i obaveze lica iz tog ugovora
nasleuju naslednici (izuzetak su ugovori intuitu personae). to se tie navedenih naina prestanka
ugovora:

1.- PONITENJE se odnosi na nevaee pravne poslove tj.na ruljive i nitave ugovore.Kod ovih
ugovora dolo je do propusta odn. povrede zakona prilikom njihovog zakljuenja i posledica toga je
ponitenje ugovora od strane suda. Sud obavezuje ugovorne strane -da vrate ono to su na ime ugovora
primile kako bi se postiglo stanje pre zakljuenja spornog ugovora i to se naziva povraaj u preanje
stanje ili restitucija, kao i -na nakandu tete ukoliko je ona nastupila za neku ugovornu stranu, a

2.- RASKID se odnosi na ugovore kod kojih nije bilo nepravilnosti prilikom njihovog zakljuenja ve su
se razlozi za raskid javili posle. Postoje dva naina raskida ugovora :

a. Sporazumni

b. Jednostrani

a)Ukoliko se ug. strane dogovore i obe ele da prestane ugovor koji su zakljuile onda je to sporazumni
raskid i to se praktino radi tako to strane zakljue novi ugovor kojim se prethodni raskida.

b)Jednostrani raskid ugovora deava se ukoliko jedna ug. stana ne ispuni svoju ugovornu obavezu i onda
druga ugovorna strana moe da ili zahteva naknadno ispunjenje obaveze ili raskine ugovor , npr. ukoliko
je Petar dugovao Marku neki novac i nije vratio onda kada su se dogovorili, Marko moe da mu da
naknadni rok za vraanje duga ili da trai raskid ugovora sa svim njegovim posledicama. Ovaj sluaj se
naziva -raskid zbog neispunjenja-.
Jednostrani raskid ugovora se takoe deava i onda kada nakon zakljuenja ugovora nastanu neke nove
okolnosti (koje ug. strana nije mogla da predvidi) zbog kojih ugovorna strana ne moe da ispuni svoje
obaveze, npr. firma u toku trajanja ugovora sa drugom firmom bankrotira. Ovaj sluaj se naziva
 -raskid zbog promenjenih okolnosti-. Kada sud bude donosio odluku o raskidu ugovora zbog
promenjenih okolnosti uzee u obzir i savesnost tj. potenje ugovornih strana jer je jedna ugovorna
strana moda znala kada je zakljuivala ugovor da e se okolnosti promeniti pa ga je ipak zakljuila i
tako nanela tetu drugoj.

XVII. UGOVOR O PRODAJI

Pojam: Ugovorom o prodaji obavezuje se jedna ugovorna strana koja se naziva prodavac, da preda stvar
koju prodaje drugoj ugovornoj strani koja se naziva kupac, tako da kupac stekne pravo svojine na toj
stvari, a kupac se obavezuje da prodavcu da odreeni novani iznos odnosno da plati cenu.

Karakteristike:
Ugovor o prodaji je regulisan zakonom (Zakon o obligacionim odnosima ) to znai da je - imenovan.
U ugovoru o prodaji uestvuju dve ugovorne strane to znai da je -dvostran, obe ugovorne strane
imaju obavezu jedna prema drugoj odnosno daju neto jedna drugoj to znai da je ugovor -teretan.
Prilikom njegovog zakljuivanja zna se ko ta i koliko daje odn. zna se ta su i u kom obimu meusobne
obaveze ug. strana pa je ovaj ugovor - komutativan.
Po pravilu , ugovor o prodaji je neformalan ali kada se prodaju nekretnine mora biti formalan.

Bitni elementi ugovora o prodaji:

1. stvar i

2. cena

1 .Stvar je predmet prodaveve obaveze. Ona mora biti u vlasnitvu prodavca. Ne sme biti stvar van
prometa i mora imati ona svojstva koja su ugovorena odn. ne sme imati materijalne i pravne
nedostatke . Materijalni nedostaci su ako je stvar pokvarena, oteena, ako nema ona svojstva i
namenu koji su bili ugovoreni.
Pravni nedostaci se odnose na situaciju da na toj stvari postoje prava nekih treih lica to remeti
kupca u njegovom pravu svojine. Npr: jedno lice proda drugom licu njivu ali se pojavi neko tree lice koje
ima pravo korienja jednog njenog dela jer je, recimo, prodavac jo ranije zakljuio ugovor o zakupu
dela njive sa tim treim.

2. Cena je predmet kupeve obaveze, cena se daje uvek u novcu i to u domaoj valuti, cena mora biti
-tano odreena ali moe biti i -odrediva to znai odreena uz pomo nekih parametara. Ako ak nije
ni odrediva, onda e se roba naplatiti po -tekuoj ceni za tu vrstu robe. Cena mora biti stvarna,ozbiljna
i pravina odn. razumna.

Prava i obaveze ugovornih strana:

I Osnovne obaveze kupca su da 1.isplati cenu i 2.da preuzme stvar. Ako kupac ne preuzme stvar na
nain i u mestu koji su predvieni ugovorom onda e on da snosi trokove uvanja stvari kao i rizik
oteenja i propasti te stvari. Osnovno pravo kupca je da zahteva od prodavca da mu preda stvar
koja je predmet ugovora bez pravnih i materijalnih nedostataka odn. stvar u onom stanju kako je i
ugovoreno.

II Osnovna obaveza prodavca je da preda kupcu stvar onako kako je ugovoreno. Ako stvar ima
materijalne nedostatke kupac moe da zahteva:
1) drugu stvar
2) snienje cene, a moe da trai i
3) raskid ugovora. Ako stvar ima pravne nedostatke 3, prodavac ima obavezu da oslobodi stvar tih
pravnih nedostataka, da ih otkloni, a ako to ne uradi kupac moe da raskine ugovor ili da trai snienje
cene. Osnovno pravo prodavca je da zahteva od kupca da mu isplati cenu za stvar koju mu je
prodao i to na nacin kako je ugovoreno. U suprotnom, prodavac e moi da zadri stvar koja nije
plaena na vreme i pri tom nee biti odgovoran za njenu eventualnu propast, a ako je stvar ve predata
kupcu onda prodavac moe da trai raskid ugovora.

PRESTANAK UGOVORA
3
Pravni nedostatak na stvari je situacija kada neko trec e lice ima odreeno pravo na stvari koju je prodavac prodao kupcu,
npr: prodavac je prodao tuu stvar ili prodao je neko zemljis te a na njemu neko trec e lice ima pravo prelaza, a to, naravno,
nije rekao kupcu
PONITENJE RASKID

kod ruljivih i nitavih ugovora 1. sporazumni i 2. jednostrani

2a. neispunjenje obaveze

2b. promenjene okolnosti

OBJEKTI PRAVNOG PROMETA

STVARI LJUDSKE RADNJE PROIZVODI LJUDSKOG

A) Pokretne DUHA

- Nepokretne LINA DOBRA

B) U prometu

- U ogranienom prometu i

- Van prometa

VRSTE UGOVORA
 1.

a)Imenovani i 3. 5.

b)Neimenovani a)Formalni A) a)Jednostrani i

b) Neformalni b)Dvostrani

B) a)Teretni i

b)Dobroini

C) a)Komutativni i

2. b)Aleatorni

4.

a) Intuitu personae i a)Kauzalni i

b) Oni kod kojih nije bitna linost ugovornika b)Apstraktni