Fakultet za menadzment Valjevo

SEMINARSKI RAD
Tema: Stvarno pravo

Profesor: Student:
* Slavoljub J Vukićević * Nikola Čekić F 201/08

Januar 2010.
 SADRŽAJ

1 Uvod..........................................................................................................................3
2 Klasifikacija stvarnog prava.......................................................................................3
3 Načela stvarnog prava...............................................................................................5
4 Stvarna prava na tuđoj stvari.....................................................................................7
5 Pravo vlasništva.........................................................................................................8
6 Literatura.........................................................................................................................11

2
1 Uvod
Odnosi koji nastaju među ljudima radi neposrednog iskorištavanja stvari nazivaju se u
građansko-pravno smislu stvarnopravnim odnosima.Stvarno pravo u objektivnom smislu je
skup pravnih pravila kojima se uređuju društveni odnosi i skup pravnih pravila kojima se
uređuju odnosi koji nastaju među ljudima povodom stvari.Stvarno pravo u subjektivnom
smislu su različita ovlaštenja koja subjektima u stvarnopravnim odnosima priznaju norme
objektnog prava.

Karakteristike stvarnog prava:

a) Stvarnopravnost – objekt stvarnopravnog odnosa je stvar.

b) Apsolutnost – znači da ta prava deluju protiv svakoga.

c) Numerus clausus – broj stvarnih prava određen je propisom. U određivanju

stvarnopravnog karaktera nekom pravu ne vredi načelo dispozitivnosti. Numerus clausus ne
znači da je broj stvarnih prava jednom zauvek određen, već to da je taj broj u određenom
pravnom sistemu u svakom trenutku određen propisom. Načelo zatvorenog broja stvarnog
prava se naziva rimskim kriterijumom.

2 Klasifikacija stvarnog prava

Stvarna prava se mogu klasifikovati na:

a) stvarna prava na vlastitoj stvari – pravo vlasništva

b) stvarna prava na tuđoj stvari (sektorska prava) – pravo služnosti, založno pravo,
stvarni teret i pravo građenja.

Zavisno od elementa čovekove volje i odabrane konstrukcije poseda mogu se razlikovati ove
grupe odnosa:

Mehanički odnos – kada se čovek faktično nalazi u odnosu prema stvari, a da tog
odnosa nije svestan.

Detencija – je držanje stvari s voljom da se stvar drži.

3
Prema rimskoj konstrukciji posed kao element stvari se definiše kao držanje stvari s voljom
da se drži kao svoja.U posedovnoj parnici se ne raspravlja o pravu na posed, već o činjenici
poslednjeg mirnog poseda i o činu smetanja. Posedovnom tužbom se može postići najviše to
da se uspostavi ono posedovno stanje kakvo je bilo pre smetanja. Dakle, pitanje prava na
posed se može nakon te parnice rešiti u redovnoj vlasničkoj parnici u kojoj se ispituje ko ima
pravo na posed.

Subjekti poseda mogu biti fizičke i pravne osobe.Za sticanje poseda se više ne zahteva
posedovna volja, tako da ga mogu sticati i one fizičke osobe koje imaju ograničenu poslovnu
sposobnost, pa i poslovno nesposobne osobe.Kao objekti poseda, mogu se pojaviti stvari i
prava.Posedovati se mogu samo sadašnje stvari, buduće stvari ne mogu biti objekti
poseda.Ne mogu se posedovati neprometna i neimovinska prava.

Vrste poseda:

a) Neposredan i posredan, samostalan i nesamostalan.

Neposredan posed ima svaka osoba koja neposredno, osobno ili preko pomoćnika u
posedovanju izvršava faktičnu vlast na stvari.

Posredan posed ima osoba koja faktičnu vlast na stvari izvršava preko druge osobe, kojoj je
po osnovi plodouživanja, zakupa, čuvanja ili drugog pravnog posla dala stvar u neposredan
posed.Samostalan je posed kad faktičnu vlast na stvari izvršava vlasnik stvari.Nesamostalan
je onaj posed kod kojeg se faktična vlast izvršava na osnovi prava izvedenog iz prava
samostalnog posednika, kao npr.posed zakupnika, depozitara…

Posredni se posed stiče izvedeno prenosom tog poseda s jedne na drugu osobu pravnim
poslom, ex lege ili odlukom državnog tela vlasti.Pravnim se poslom stiče posredan posed
npr. kad neko kupi stvar koja se nalazi u zakupu, gde kupac kao vlasnik izvršava faktičnu
vlast na stvari posredno preko zakupnika kao neposrednog posednika. Takođe se može steći
prenosom ugovora i nasleđivanjem posrednog posednika.

Osim ove translativne varijante, moguće je izvedeno sticanje posrednog poseda i u

konstitutivnom obliku – kad predajnik zadržava dotadašnji neposredni posed, a sticatelj
postaje posredni posednik stvari, npr.vlasnik proda stan pa u njemu ostane neko vreme kao
najmoprimac. Kupac stana je postao posrednim posednikom, a prodavatelj je ostao
neposredni posednik.

Izvorno se stiče posed prava afirmativne stvarne služnosti samovlasnim otpočinjanjem

vršenja njenog sadržaja.Posed prava negativne stvarne služnosti stiče se izvorno zabranom
vlasniku odnosno posedniku poslužne nekretnine da se njome koristi na određeni način, npr.
da otvori prozor prema susedu.

Izvorno stečen posed prava stvarne služnosti viciozan je i stoga ne može poslužiti kao
pretpostavka sticanja stvarne služnosti dospelošću.

4
Posed prava stvarne služnosti stiče se izvedeno kad se njegov sadržaj, bilo afirmativno bilo
negativno, faktički izvršava uz privolu vlasnika ili posednika poslužne nekretnine. Oblik
očitavanja će najčešće biti usmeni pravni posao, no to može biti i pravni posao u pisanom
obliku, tradicija i nasleđivanje povlasnog dobra u korist kojeg je postojao posed prava
stvarne služnosti.

3 Načela stvarnog prava

U našem stvarnom pravu prihvaćeno je načelo trajnosti, prema kojemu se smatra da posed
jednom stečen traje neprekidno. Ko tvrdi da je posed prekinut ili prestao mora dokazati da su
nastupile okolnosti za koje zakon veže prestanak poseda.

Posed stvari prestaje gubitkom faktične vlasti na stvari.

Prestanak može biti:

APSOLUTAN – kad dosadašnji posednik gubi posed, a niko drugi ga ne stiče.

RELATIVAN – kad ga dosadašnji posednik gubi, a istovremeno ga neko drugi stiče.

Posed prava stvarne služnosti u načelu prestaje prestankom izvršavanja njegova sadržaja.Do
apsolutnog prestanka poseda prava može doći voljom posednika prava stvarne služnosti.Do
relativnog prestanka poseda prava dolazi prenosom poseda povlasnog dobra na drugu osobu,
čime istovremeno prelazi i posed prava te služnosti na novog posednika povlasnog dobra.

U učinke stvarnopravnog karaktera ubrajamo 3 grupe:

1) tu su učinci kod kojih se posed javlja kao pretpostavka sticanja stvarnih prava:

kao modus ili način sticanja prava i založnog prava na pokretninama;

pri sticanju prava od posednika koji nije vlasnik stvari;

kao pretpostavka sticanja prava i prava stvarne služnosti dospelošću.

2) tu su učinci kod kojih se posed javlja kao predeta o postojanju stvarnih prava.

3) tu su učinci kod kojih se posed javlja kao objekt pravne zaštite.

Svaki posednik stvari i prava ima pravo na zaštitu od samovlasnog smetanja poseda. I
posednik koji je stekao posed silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu,
osim prema osobi od koje je na takav način došao do poseda.Samovlasno smetanje poseda je
uznemiravanje posednika u posedovanju ili oduzimanje poseda mimo njegove

5
volje.Oduzimanje poseda podrazumeva potpuni prestanak faktične vlasti dosadašnjeg
posednika i uspostavu faktične vlasti od strane oduzimatelja.

Uznemiravanje posednika u posedovanju obuhvata radnje i ponašanja kojima se faktična

vlast posednika ograničuje, ometa i osporava.

Načelo javnosti – ima 2 strane: formalnu i materijalnu.

Formalna strana znači da svako može, u nazočnosti njihova voditelja, zemljišnu knjigu i sve
pomoćne isprave razgledati, uzimati prepise, ispise, a da za to ne mora dokazivati postojanje
pravnog interesa.
Materijalna strana sastoji se u tome da se zemljišne knjige uzimaju kao verodostojne glede
istinitosti i potpunosti svog sadržaja.

b) Načelo poverenja je nužna posledica materijalne strane načela javnosti. Ako se jednom
uzme da je sadržaj knjiga istinit i potpun, svaki onaj koji postupa pošteno može sa sigurnošću
uzeti da ono što je upisano u knjizi stvarno postoji, a ono što nije upisano da u stvarnosti ne
postoji.
Poznavanje stanja u zemljišnim knjigama je praesumptio juris et de jure. Prema tome, niko
se ne može pozvati na činjenicu da mu stanje u zemljišnoj knjizi nije bilo poznato.
Načelo poverenja ne odnosi se na poznavanje zakonskog stanja, nego na nepoznavanje
vanknjižnog stanja. Na poverenje u zemljišne knjige može se pozvati samo onaj koji nije
znao, niti je s obzirom na okolnosti imao dovoljno razloga posumnjati da ono što je upisano
nije potpuno ili da je različito od izvanknjižnog stanja. Za takva sticatelja kažemo da je
postupao u dobroj veri.

c) Načelo stvarnosti znači da su objekt upisa u zemljišne knjige nekretnine i stvarna prava
na nekretninama.

d) Načelo potpunosti zahteva da zemljišne knjige sadrže sve pravno relevantne činjenice za
promet nekretnina, kao što su podaci o vrsti i veličini nekretnine, o osobi vlasnika, o teretima
i dr.

e) Načelo specijalnosti koje se naziva i načelom odredjenosti podrazumeva da svaki upis u

zemljišnoj knjizi čini zasebnu, samostalnu pravnu celinu.

f) Načelo preglednosti je u suštini zahtev da se zemljišne knjige ustanove i vode tako da se

svako može lako i brzo obavestiti o upisanim nekretninama i stvarnim pravima na njima.

g) Načelo konsenza nalaže da se upisi u zemljišne knjige mogu izvršiti samo na temelju
saglasnosti osobe čije se pravo prenosi, ukida ili ograničuje i osobe koja stiče stvarno pravo.
To načelo poznaje i nekoliko izuzetaka prema kojima se upis može izvršiti po službenoj
dužnosti ili na osnovu jednostranog zahteva.

h) Načelo legaliteta zahteva da sud po službenoj dužnosti mora ispitati opstojnost zakonom
predviđenih pretpostavaka upisa u zemljišne knjige.

6
i) Načelo upisa podrazumeva da se stvarna prava na nekretninama stiču isključivo upisom u
zemljišne knjige odnosno u glavnu knjigu. Upis ima konstitutivno značenje, zbog čega se
ovo načelo naziva i načelom konstitutivnosti upisa.

j) Načelo prvenstva ili prioriteta. Prema ovom načelu pravni učinak upisa ravna se prema
njegovom prvenstvenom redu, a on prema vremenu kad je zahtev za upis stigao sudu. Od dva
ili više zahteva pravni učinak upisa proizvesće najraniji pristigli zahtev – prior tempore
potior iure – raniji u vremenu, jači u pravu. Pravo na mesto u redu prvenstva može se ustupiti
sporazumno između osoba čiji se zahtevi nalaze u redu prvenstva. Ustupanje može biti
naplatno i besplatno.

4 Stvarna prava na tuđoj stvari

PRAVA SLUŽNOSTI (Servitutes)

Pravo služnosti je stvarno pravo na tuđoj stvari na temelju kojega se ovlašteniku dopušta
određeno korištenje tuđom stvari.Služnost je ograničeno stvarno pravo na nečijoj stvari koje
ovlašćuje svojeg nositelja da se na određeni način služi tom stvari ma čija ona bila, a njen
svagdašnji vlasnik je to dužan trpeti ili pak zbog toga glede nje nešto propuštati.

Zajednička načela služnosti:

Služnost su stvarna prava.
Služnost su stvarna prava na tuđoj stvari. Nema služnosti na vlastitoj stvari. Nemini
res sua servit. Ne mogu postojati služnost na činjenje. Servitus in faciendo consistere
nequit.
Služnost ne može postojati na služnost – servitus servitutis esse non potest.
Služnost se moraju obzirno (civiliter) izvršavati. To znači da se moraju izvršavati
tako da se što manje opterećuje poslužno dobro.Ostvarivanju ovog načela služi i
institut prelaganja.Pod prelaganjem razumeva se njeno premeštanje na onaj deo
poslužnog dobra gde će, uz očuvanje sadržaja i svrhe zbog koje je ustanovljena, biti
manje tegobna za vlasnika poslužnog dobra.

STVARNE SLUŽNOSTI

Stvarna služnost je stvarno pravo svakidašnjeg vlasnika jedne nekretnine (povlasna

nekretnina ili dobro) da se za potrebe te nekretnine služi na određeni način nekretninom
drugog vlasnika (poslužna nekretnina ili dobro) ili da se zahteva od svagdašnjeg vlasnika
poslužne nekretnine da se suzdržava od obavljanja određenih radnji koje bi inače imao pravo
obavljati na svojoj nekretnini.

Kao pravo, stvarna se služnost može sastojati u ovlaštenju vlasnika povlasne nekretnine
koristiti se poslužnom nekretninom u određenom pravcu ili u ovlaštenju zahtevati od vlasnika
poslužne nekretnine da ne obavlja određene radnje koje bi inače imao pravo obavljati na toj
nekretnini.

7
OSOBNE SLUŽNOSTI (Servitutes personales)

To su stvarna prava na tuđoj stvari koja ovlašćuju pojedinačno određenu osobu da se na

određeni način služi tuđom stvari.Ovlaštenici osobnih služnosti mogu biti fizičke i pravne
osobe; one su neprenosive; nenasledive.Za razliku od stvarne služnosti koje su nedeljiva
prava, osobne služnosti su deljiva prava, stoga npr. suvlasnik može osnovati osobnu služnost
na svom idealnom delu, ako je to moguće s obzirom na sadržaj služnost i narav predmeta.

Posredni i neposredni posednik ovlašteni su na zaštitu zbog smetanja poseda koje počine
jedan drugom, s tim da posredni posednik nije ovlašten staviti zahtev za zaštitu svog
posrednog poseda od smetanja koje počini neposredni posednik ako bi za odlučivanje o tom
zahtevu bilo nužno raspravljati o njihovom pravnom odnosu.

Aktivno je legitimiran i svaki suposednik na zaštitu od samovlasnog smetanja od strane treće

osobe, a od drugih suposednika samo ako su ga potpuno isključili od dotadašnjeg suposeda
ili ako su mu bitno ograničili dotadašnji način izvršavanja faktične vlasti na stvari. Stvarno
pravo uskraćuje suposedniku aktivnu legitimaciju u slučaju da je smetanje suposeda počinio
drugi suposednik ako bi za odlučivanje o njegovu zahtevu za zaštitu suposeda bilo nužno
raspravljati o njihovu pravnom odnosu.

Na zaštitu poseda koji je s ostavitelja prešao na naslednike ovlašten je svaki naslednik prema
trećoj osobi, osim ako objektom poseda upravlja izvršitelj oporuke ostavine, u kojem slučaju
njemu pripada zahtev na zaštitu tog poseda.

Tuženik odnosno pasivno legitimirani može biti onaj koji je izvršio čin smetanja, onaj koji je
dao nalog za smetanje, kao i onaj u čijem je interesu počinjeno smetanje.Tužba se mora
podignuti u roku od 30 dana, računajući od dana kad je tužitelj saznao za smetanje i za
počinitelja, ali najkasnije u roku od jedne godine od nastalog smetanja.

Tužbeni zahtev je upravljen na to:

1. da se utvrdi da je tuženik počinio smetanje tužiteljevog poseda,

2. da se naredi uspostava posednog stanja kakvo je bilo u trenutku smetanja,

3. da se zabrani takvo ili slično smetanje ubuduće.

Privremena naredba je sudsko rešenje koje se donosi pre okončanja postupka zbog smetanja
poseda. Takvim se rešenjem u hitnim slučajevima štiti posedno stanje nastalo posle smetanja
ili se smesta naređuje povrat u predjašnje stanje.

5 Pravo vlasništva
Pravo vlasništva je stvarno pravo na određenoj stvari koje ovlašćuje svoga nositelja da s tom
stvari i koristima od nje čini što ga je volja te da svakoga drugoga od toga isključi, ako to nije
protivno tuđima pravima i zakonskim ograničenjima.

8
Karakteristike prava vlasništva:

Jedinstvenost – skup vlasničkih ovlaštenja je vezan uvek uz jednog subjekta. Sadržaj

prava vlasništva jedinstvena je celina makar se sastoji od više ovlaštenja; nije moguće pravo
vlasništva više osoba na jednoj stvari tako da je svaka vlasnik cele stvari

Maksimalna dispozitivnost – time se izražava da jedino pravo vlasništva., za razliku

od svih drugih građanskih prava, obuhvata celokupnost ovlaštenja koja se odnose na stvar.

Isključivost.

Jednovrsnost.

Rekadentnost / elastičnost prava vlasništva – znači da se pravo vlasništva automatski

vraća u svoj prvobitni obim čim otpadnu ograničenja koja su na njemu postojala.

U sadržaju prava vlasništva mora doći do izražaja društveni i faktični odnos.

Pod društvenim odnosom u pravu vlasništva razumeva se odnos vlasnika stvari prema svim
drugim osobama s obzirom na stvar. Taj odnos se registrira stupnjem isključivosti.

Faktički odnos tj. odnos vlasnika prema stvari izražen je pomoću ovlaštenja koja pripadaju
subjektu na određenom objektu.Tipična ovlaštenja u sadržaju prava vlasništva su:
posedovanje, upotreba, korištenje i raspolaganje (possidere, uti, frui, abuti).

Ustavna osnova ograničenja prava vlasništva je u tome da vlasništvo obavezuje i da su

nositelji vlasništva prava i njegovi korisnici dužni pridonositi opštem dobru.

Preko ograničenja zabranom otuđenja ili opterećenja – vlasnik može pravnim poslom
odrediti zabranu otuđenja/opterećenja svoje stvari. Takva zabrana redovno ima
obaveznopravni učinak – deluje samo inter partes. Ako bi vlasnik kršeći zabranu otuđio ili
opteretio svoju stvar, takvo bi raspolaganje prema trećima bilo valjano, a vlasnik bi
odgovarao za štetu onome u čiju korist je zabrana bila ustanovljena.

ZALOŽNO PRAVO

To je stvarno pravo na određenoj stvari ili pravu (zalogu) koje svog nositelja (založnog
verovnika) ovlašćuje da određenu stvar, ne bude li mu o dospeću ispunjena, namiri iz
vrednosti zaloga, ma čiji on bio.Založnom pravu je osnovna svrha otkloniti dvostruku
nesigurnost u kojoj se nalazi verovnik u vezi s namirenjem svoje stvari, nesigurnost u
pogledu obima dužnikove imovine i nesigurnost u odnosu na ranije namirenje drugih
verovnika.

NAČELA ZALOŽNOG PRAVA

a) Načelo akcesornosti – znači da nastanak, trajanje i prestanak prava zavisi od postojanja

tražbine čije se namirenje njime osigurava.Povezanost prava s tražbinom ogleda se i u tome
što se založno pravo može otuđiti i naslediti samo zajedno s tražbinom koju osigurava.

9
Postoje i izuzeci od načela:
Založno pravo može nastati i pre nego se ispune sve pretpostavke za nastanak
tražbine koja se njime osigurava. Takav primer imamo kad je za nastanak tražbine
potreban protok roka ili ispunjenje uslova. Zalog za buduću tražbinu naziva se
KAUCIJSKI ILI KREDITNI ZALOG, odnosno KAUCIJSKA ILI KREDITNA
HIPOTEKA. Ako se daju u zalog gotov novac ili vrednosni papiri za osiguranje
buduće tražbine, govorimo o KAUCIJI.
Drugi izuzetak se odnosi na slučaj kad prestanak tražbine ne izaziva ujedno i
prestanak založnog prava. Primer je zastarevanje tražbine. Premda je tražbina
zastarela i ne može se više ostvarivati prisilnim putem, založno pravo ostaje i založni
će se verovnik moći namiriti iz vrednosti založenog objekta, ako bude potrebno i
sudskom prodajom zaloga. Drugi primer je založno pravo na nekretnini (hipoteka).
Ono ne prestaje ispunjenjem tražbine, nego tek brisanjem u zemljišnoj knjizi.

b) Načelo specijalnosti – prema tom načelu, založno se pravo stiče samo na određenom
objektu iz imovine zalogodavca i samo za određenu tražbinu verovnika. Ili, izraženo
negativno, ne na celokupnoj imovini zalogodavca i ne na neodređenom broju ili
neodređenom novčanom iznosu verovnikove tražbine. Ukratko, nedopuštena je tzv.
generalna hipoteka.

c) Načelo oficijalnosti – prema ovom načelu, založno se pravo ostvaruje putem suda.

d) Načelo nedeljivosti – nedeljivost se založnog prava očituje u osiguranju celokupne

tražbine zalogom kao celinom, uključivši sve njegove pripadnosti.
To znači, s jedne strane, da u slučaju delimičnog podmirenja duga, založno pravo ostaje u
nesmanjenom opsegu sve do potpunog namirenja tražbine, a dužnik nema pravo na povrat
stvari ili njenog dela.

10
6 Literatura

1.Stvarno pravo-Zoran Rašović

2 Stvarno pravo-Obren Stanković, Miodrag Orlić
3 Stvarno pravo-Dragoljub Stojanović
4.Osnovi stvarnog prava-Andrija Gam

11
12
13
14