POSLOVNO PRAVO

1.POJAM POSLOVNOG PRAVA Poslovno pravo je skup pravnih normi, institucija i principa kojima se reguliu poslovni odnosi koji nastaju izmeu raznih subjekata. Subjekti poslovnog prava su svi subjekti koji mogu da se pojave u poslovnim odnosima (drava, pojedinac, privrednog drutvo, meunarodne organizacije). Poslovno pravo obuhvata ! statusno privredno pravo (koje prou"ava pravni poloaj i status preduze#a i trgova"kih drutava i drugih privrednih subjekata) ! ugovorno privredno pravo (koje prou"ava ugovore iz oblasti prometa roba i usluga koji imaju privredno!pravni karakter) ! i hartije od vrednosti. 2. FORMALNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA $ormalni izvori poslovnog prava su oblici u kojima se pravo ispoljava i u "emu se prezentuje u stvarnosti i u drutvu. %ogu biti doma#i i meunarodni. $ormalni izvori poslovnog prava su ustav, zakonski propisi, podzakonski akti, ugovori, pravna pravila, poslovni obi"aji. Ustav kao najvisi pravni akt je znacajni izvor poslovnog prava. &stav odredjuje da se preduzetnistvo moze ograniciti zakonom, radi zastite zdravlja ljudi, zivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti 'epublike Srbije. Zakonski propisi koji regulisu materiju poslovnog prava i predstavljaju njegov (ormalni izvor su zakon o privrednim drustvima, obligacionim odnosima, osnovama svojinsko pravnih odnosa, registracija privrednih subjekata, privatnim preduzetnicima itd. Podzakonski akti r !"#is" veliki broj pitanja vezanih za poslovanje, poslovne odnose, subjekte i procese. U!ovori$a se prenose i usredjuju odredjena prava i odgovornosti. Pravna pravi#a mogu da se primenjuju pod uslovom da konkretna materija nije regulisana pozitivnim propisima i da pravila nisu u suprotnosti sa ustavnim i zakonskim nacelima i pozitivnim propisima. Pos#ovni o%i&a'i su preteca pisanim izvorima prava. %ogu da budu opsti, i posebni. (. )ORPORA*IVNA O+GOVORNOS* )dnosi se na obaveze koje kompanije imaju u svojoj oblasti poslovanja i uticaja i regulisane su normama &*. )ne uvode obaveze od strane drave kako bi se obezbedile da multinacionalne i druge poslovne korporacije potuju ljudska prava kao i da obezbede jednake anse svim licima bez obzira na pol, nacionalnost, religiju, socijalni ili drugi status. ,. A+-)VA*NI RA+NI USLOVI )rganizacije koje ostvaruju harmoni"nu organizaciju imaju dobru radnu atmos(eru. +valitetan i dobar odnos sa zaposlenima je prioritetan cilj organizacije. %enader mora da uspostavi dobru saradnju sa zaposlenima, da kod zaposlenog (ormira stav da radi vredan i odgovoran posao. *ajvanije je uspostavljanje kvalitetne komunikacije na relaciji menader zaposleni.

.. POJAM PRAVA Pravo je sistem pravila i drutvenih normi kojima se reguliu odnosi meu ljudima i organizacijama. & pravnoj teoriji i (ilozo(iji pravo se odreuje ne samo kao idealna, duhovna pojava, tj. kao skup misli, ve# i kao realna pojava. Pravne norme donosi drava, a drutvene norme su obi"aj i moral. /.O0I1AJNO PRAVO )bi"aj je tradicijom ustanovljen na"in ponaanja koji je obavezan za sve pripadnike jedne etni"ke zajednice ili kulture. *jegova snaga i postojanost po"ivaju na potovanju tradicije. &zanse - skupljeni poslovni obi"aji od strane ovla#enog privrednog tela, kod nas uzanse donosi .rhovi sud. 2. MORAL %oral je skup nepisanih pravila i obi"aja koji utvruju meuljudske odnose i prosuuju ta je dobro a ta nije odnosno moral je svest ljudi u odreivanju granice izmeu dobra i zla. 'azlika izmeu moralnih i pravnih normi je u tome to se moralne norme prihvataju dobrovoljno i izvravaju iz svesti i ubeenja ljudi, dok pravo ima prinudni karakter. 3.POJAM I S*RU)*URA PRAVN- NORMPravna norma je jedan od najbitnijih elemenata prava. %oe se da se de(inie kao vrsta drutvene norme i pravilo o ponaanju ljudi "ije ostvarenje odreuje drava. Pravna norma izraava jednu celinu kojom se ureuju jedan ili vie drutvenih odnosa. Pravna norma je obavezno pravilo o ponaanju ljudi u drutvu, zagarantovano dravnim autoritetom. Struktura pravne norme se sastoji od !hipoteze (pretpostavka) kojom se odreuju uslovi, "injenice, dogaaji od "ijeg nastupanja zavisi primena pravne norme , ! dispozicije kojom se odreuje pravilo ponaanja ljudi ! sankcije koja predstavlja pravilo ponaanja ljudi predvieno pravnom normom. Svaka pravna norma ne mora da sadri sve ove elemente. *ajvaniji element je dispozicija, a ono to je razlikuje od drugih drutvenih normi je sankcija. 4.MA*-RIJALNI IZVORI PRAVA Su sve one drutvene "injenice i snage koje dovode do stvaranja prava (klasna borba, bioloko!drutveni, ekonomski, politi"ki, kulturni i drugi odnosi). Pod materijalnim izvorima prava se podrazumeva ona snaga koja ima mo# da kreira pravo. $ormalni izvori prava podrazumevaju (ormu u kojoj drava donosi pravne norme. 15. *UMA1-NJ- PRAVNI6 NORMI %oe da se de(inie kao autoritativno i pouzdano utvrivanje zna"enja odreenih pravnih odredbi, da bi se saznao smisao i sadrina pravne norme u cilju odreivanja njenog ta"nog zna"enja. /uma"enje je proces koji koristi razli"ite tehnike koje treba da dovedu do utvrivanja ta"ne sadrine iskaza. Prema subjektima tuma"enja pravnih normi deli se na tuma"enje od strane dravnih organa i od strane nedravnih subjekata. Postoji vie metoda i vrsta tuma"enja prava jezi"ko, logi"ko, sistemsko, istorijsko, legalno, sudsko, nau"no, vezano, slobodno, stati"ko, dinami"ko, po sli"nosti(analogija), subjektivno, objektivno.

11. POJAM I SVOJS*VA PRAVNOG SU0J-)*A Subjekt prava jeste bi#e ili entitet kome pravo priznaje mogu#nost da bude nosilac prava i obaveze. Pravo kao drutveno pravilo i pravni odnosi se zasnivaju izmeu ljudi i subjekata (ljudi, graani preduze#a). Pravo priznaje svojstvo subjekta samo licima. Subjekti pravnih odnosa su ljudi!gradjani, preduzeca i dr. Subjekti prava su dve vrste lica, (izicka i pravna. 12. FIZI1)A I PRAVNA LI7A Pravo pod (izi"kim licima podrazumeva ljude koji roenjem postaju pravni subjekti i kao takvi ostaju sve do svoje smrti. Pravo se jednako primenjuje na sva (izi"ka lica kao i za novoroena lica (na primer u slu"aju naslea). Pravno lice je organizacija ljudi (grupa ljudi) koju pravo smatra kao celinu, koja ima prava i obaveze koje se razlikuju od prava i obaveza pojedinaca koji ga sastavljaju. Svako pravno lice je ta"no de(inisana organizacija, ali nemaju sve organizacije svojstvo pravnog lica. 1a bi odreena organizacija bila pravno lice potrebno je da su ostvarene odreene predpostavke. 1(. PRAVNA I POSLOVNA SPOSO0NOS* FIZI1)I6 I PRAVNI6 LI7A Pravna sposobnost (izi"kih lica - mogu#nost tog lica da bude subjekat prava. Poslovna sposobnost (izi"kog lica je mogu#nost da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. $izi"ko lice sti"e potpunu poslovnu sposobnost kada navri ,2 godina ivota i zaklju"enjem braka (po dozvoli suda i sa navrenih ,3 godina). Pravna sposobnost pravnih lica - mogu#nost pravnog lica da ima prava i obaveze. )no se razlikuje od pravne sposobnosti (izi"kog lica i ozna"ava kao posebna u odnosu na optu sposobnost (izi"kih lica. Pravna lica sti"u pravnu sposobnost upisom u registar pravnih lica. Poslovna sposobnost pravnog lica - sposobnost pravnog lica da izjavama volje svojih organa ((izi"kih lica) koja dejstvuju prema tom licu zasniva, menja i gasi prava i obaveze tj pravne poslove. Poslovna sposobnost pravnog lica prestaje njegovim brisanjem iz registra pravnih lica. 1,. PRAVN- 1INJ-NI7- )OJ- +OVO+- +O S*VARANJA PRAVNOG O+NOSA 1rutveni odnosi koji su ureeni pravom nazivaju se pravni odnosi. Pravne "injenice koje dovode do stvaranja pravnog odnosa mogu da budu prirodni dogaaji ili ljudske radnje. 1.. O0J-)*I PRAVNOG O+NOSA Su objekti povodom kojih pravni odnos nastaje. /o mogu biti stvari, ljudske radnje, li"na dobra i proizvodi ljudskog duha. )bjekti ne ulaze u sadrzinu pravnih odnosa, iako pravni odnosi nastaju upravo povodom objekata. 1/. S*VAR I VRS*- S*VARI Stvar (res) je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti, na kome postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. .rste stvari stvari u slobodnom prometu (nalaze se u prometu bez ikakvih ograni"enja), stvari van prometa (ne mogu se pojaviti u pravnom prometu), stvari u ograni"enom prometu (de(iniu se zakonskim propisima na primer vatreno oruje), pokretne stvari (koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo a da ne promene svoja (izi"ka i druga svojstva), nepokretne stvari (stvari koje su organski i (izi"ki trajno vezane za zemlju na primer zgrade), stvari odreene po rodu - generi"ke stvari (stvari koje su odreene prema 4

broju, vrsti i koli"ini na primer hiljadu primera penice), deljive stvari (stvari "ija je vrednost neunitiva i ne smanjuje se (izi"kom deobom na primer vo#e), nedeljive stvari (stvari koje se mogu (izi"ki podeliti ili se mogu podeliti ali takvi delovi ne predstavljaju (izi"ku celinu stvari na primer auto), zamenljive stvari (stvari koje se mogu u prometu zameniti za iste stvari iste namene na primer pi#e), nezamenljive stvari (stvari koje su jedinstvene na primer slika), prosta stvar (ona koja "ini prirodnu jedinstvenu celinu i ima upotrebnu vrednost na primer svila), sloena stvar (sastavljena iz vie prostih stvari). 12. VR8-NJ- SU0J-)*IVNI6 PRAVA 5edan od najstarijih principa ustanovljenih povodom vrenja subjektivnih prava jeste princip slobodnog i neograni"enog vrenja subjektivnih prava. Subjektivna prava se dele na - apsolutna (stvarna apsolutna prava, li"na apsolutna prava, imovinska apsolutna prava) - relativna (obligaciona apsolutna prava). 6astupnitvo je institut kojim se omogu#uje povezivanje ili prenoenje ovla#enja za vrenje subjektivnih prava sa titulara prava na drugo lice. 13. ZA)ONS)O I UGOVORNO ZAS*UPNI8*VO 6akonsko zastupnitvo postoji u slu"aju kada titular prava nije u mogu#nosti da punovano preduzima pravne radnje i na taj na"in ostvaruje svoja subjektivna prava. &govorno zastupnitvo nastaje na osnovu saglasnosti volja zastupanog i zastupnika za izvrenje jednog ili vie pravnih poslova. 14. ZA8*I*A SU0J-)*IVNI6 PRAVA %ehanizam dravne zatite subjektivnih prava spada u domen dravne vlasti koja raspolae monopolom (izi"ke prinude i na organizovani na"in sprovodi odgovaraju#u sankciju.6astitta subjektivnih prava putem drzavnih organa se ostvaruje u sudskom i upravnom postupku. )snov za pruzanje zastite subjektivnih prava je njihova povreda ili ugrozavanje. Samozastita je vid zastite subjektivnih prava u zakonom de(inisanim okvirima. Podrazumeva da subjekt sam stiti svoje ugrozeno pravo kroz nuznu odbranu i stanje nuzde. Stanje nuzde se javlja kad se odredjeno pravo subjekta nalazi u stanju intenzivne opasnosti. Subjekt u takvoj situaciji stiti svoje pravo, pri cemu mora da vodi racuna da ne ugrozi pravo drugog subjekta. 25. ZAS*AR-LOS* I PR-)LUZIVNI RO) Prekluzija precludo (zatvoriti) je poseban institut graanskog prava koji se sli"no kao i institut zastarelosti zasniva na "injenici nevrenja prava u odreenom roku. Pravila o zastarelosti podrazumevaju da titular jednog prava ne vri svoje konkretno pravo i da se ne vrenje protee na odreeni period u kontinuitetu. /ada stupa na snagu institut zastarelosti. 6astarelost se odnosi na obligaciona prava, a prekluzija na preobraajna prava (pravne mo#i). Prekluzivni rok se izraava kao protok vremena posle koga neko pravo kona"no i potpuno prestaje. Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni (teku od dana saznanja za neku "injenicu) i objektivni (koji teku od nastanka nekog pravno relativnog dogaaja bez obzira kada je zainteresovano lice saznalo za dogaaj).

21. PRAVO SVOJIN5e subjektivno stvarno pravo iz koga proizilazi najvia pravna i (akti"ka vlast na stvari. .lasnik stvari je ovla#en da stvar dri, koristi i njome raspolae u granicama odreenim zakonom. )vlascenje drzanja omogucava vlasniku da ima (akticku vlast na stvari drzavinu koja se takodje moze stititi. )vo ovlascenje moze imati i lice koje nije vlasnik. Prema naem &stavu niko ne moe biti lien svojine, osim kada je to u optem interesu i u skladu sa zakonom, i uz naknadu koja ne moe biti nia od trine. 22. OGRANI1-NJ- PRAVA SVOJINPravo svojine nije neograni"eno. )grani"enja prava svojine mogu biti opta (ograni"avaju vrenje svakog prava svojine) ili posebna (predviena za odreene stvari ili pojedine pravne situacije). )na se mogu sastojati u duznosti vlasnika da u pogledu stvari nesto trpi ili propusta ili da nesto daje ili cini. )granicenja prava svojine mogu nastati na osnovu zakona, na osnovu odluke drzavnog organa ili na osnovu pravnog posla, a sva se mogu ticati subjekta ili obima i sadrzine prava svojine. 2(. ZA)ONS)O PRAVO PR-1- )UPOVIN)vla#uje jedno lice (imaoca prava pre"e kupovine) da zahteva od vlasnika stvari koji namerava da je proda da prvo njemu stvar ponudi na prodaju. Primenjuje se na zemljite, zgrade, posebne delove zgrada i druge graevinske objekte. Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnicki deo duzan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. & slucaju kada ima vise suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava prece kupovine ima suvlasnik sa vecim suvlasnickim delom. 8ko ima vise suvlasnika koji imaju pravo prece kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da odluci kome ce od njih prodati svoj deo nepokretnosti. 2,. SUSVOJINA I ZAJ-+NI1)A SVOJINA Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj (izi"ki nepodeljenoj stvari, "iji su delovi odreeni idealno. +od susvojine nije podeljena stvar vec pravo izmedju dva ili vise lica. Posto je stvar (izicki nepodeljena pravo susvojine prema alikvotnim delovima prostire se na celu stvar. Susvojina moze postojati i na nepodeljenoj stvari ciji su delovi u razlicitim oblicima svojine. 6ajedni"ka svojina je pravo svojine dva ili vie lica na nepodeljene stvari, kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odreeni. 1eo zajednicara u nepodeljenoj stvari nije odredjen po obimu ni realno ni po alikvotnim delovima tako da on ne moze raspolagati svojim stvarnim pravom. 6ajednicari mogu samo zajedno raspolagati nekom stvari. 2.. PRAVO NA POS-+OVANJ- PRIVA*N- SVOJIN5e garantovano )ptom deklaracijom o ljudskim pravima. Svako (izi"ko i pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine. *iko ne moe biti lien svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predvienim zakonom i optim na"elima meunarodnog prava. 2/. POJAM I VRS*- ZALO9NOG PRAVA 6alono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoja potraivanja iz vrednosti zaloene stvari (ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca. .rste zalonih prava prema prirodi objekta ! na pokretnim stvarima9 ! na nepokretnostima (hipoteka) prema na"inu nastanka ! zaloga na osnovu ugovora, sudske odluke i zakona. :

*a"ela zalonog prava su akcesornost, specijalnost, o(icijelnost, nedeljivost, prioritet i publicitet.

22. PR-+M-* ZALO9NOG PRAVA Predmet zalonog prava mogu biti ! individualno odreene stvar kojom zalogodavac moe slobodno raspolagati, ! pokretne stvari odreene po vrsti ako je ugovorom o zalozi odreena njihova koli"ina, broj i na"in na koji se mogu identi(ikovati ! zbir pokretnih stvari (roba u odreenom skladitu, inventar za obavljanje privredne delatnosti) ! pravo potraivanja zalodavca prema duniku ! druga imovinska prava kojima njihov imalac moe slobodno raspolagati ! suvlasni"ki udeo ! budu#e stvari i prava. 23. PRAVO SLU90-NOS*I Slubenost je stvarno pravo koje titularu daje ovla#enje da tuu stvar u izvesnom obimu koristi, ili da sabira plodove, ili da zabrani vlasniku kori#enja tih stvari u izvesnom smislu. Postoje dve vrste slubenosti ! stvarna slubenost (pravo vlasnika nepokretnosti da za potrebe te nepokretnosti vri odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra da se uzdrava od vrenja radnji koje bi ina"e imao pravo da vri na svojoj nepokretnosti) ! li"na slubenost (pravo odreenog lica da upotrebljava ili koristi stvar drugog lica (pokretnu ili nepokretnu)). 24. POZI*IVN- I N-GA*IVN- SLU90-NOS*I Pozitivne slubenosti su one kod kojih je titular prava slubenosti ovla#en da vri izvesne radnje na tuoj stvari, da je upotrebljava, koristi na odreen na"in. *egativne slubenosti su one kod kojih titular prava slubenosti nije ovla#en da vri radnje na tuoj stvari, ve# se sopstveniku druge stvari zabranuje da vri radnje na svojoj stvari koje mogu da povrede pravo slubenosti. (5. +R9AVINA I ZA8*I*A +R9AVIN1ravina je (akti"ka vlast nekog pravnog subjekta na jednoj stvari, koja tom subjektu omogu#uje njeno kori#enje nezavisno od toga da li ima pravno ovla#enje da tu stvar dri. 5edna od mogu#ih podela je ! zakonitu i nezakonitu ! savesnu i nesavesnu. 1ravina se titi samozatitom i intervencijom dravne vlasti. (1. POJAM I )ARA)*-RIS*I)- O0LIGA7IONI6 O+NOSA )bligacioni odnos predstavlja imovinsko pravni odnos koji se uvek sastoji iz prava poverioca i obaveze dunika na izvesno "injenje ili uzdravanje od neke radnje. +arakteristike obligacionih odnosa su ! obligacija je pravni odnos izmeu poverilaca i dunika ! obligacija je pravni odnos sa odreenom sadrinom 3

! obligacioni odnos je relativnog karaktera. Postoje 4 na"ina de(inisanja i upotrebe pojma );<=>8?=58. /o su ! obligaciono pravo ! deo graanskog prava nastaje pojavom robne proizvodnje ! obligacioni odnosi postoje svuda gde postoje i "ovekove potrebe za izvesnim materijalnim i duhovnim dobrima koja se razmenjuju na tritu ! obligacija. (2. VRS*- O0LIGA7IJA Prema sadri radnje ! pozitivni - gde se dunik obavezuje na neko davanje ili "injenje (predaja stvari) ! negativni - kod kojih se dunik obavezuje na neko ne"injenje ili trpljenje (da se ne otuuje neko pravo). Prema deljivosti predmeta ! deljive - gde obaveza moe biti podeljena a da se ne izmeni njegova sutina niti umanji njegova vrednost ! nedeljive - gde obaveza mora biti obavljena odjednom. Podela prema karakteru sankcija ! civilne - su snabdevene neposrednom pravnom sankcijom (potpune, sankcionisane, utuive) ! naturalne - snabdevene posrednom pravnom sankcijom i gde nastupa rok zastarelosti. Prema trajanju prestacije ! trenutne - kod kojih se prestacija izvrava u jednom trenutku i sastoji se od jednog akta "injenja (obaveza kupca da plati cenu gotovinom) ! ! trajne - kod kojih se prestacija izvrava u duem vremenom periodu (kod zakupa stana). Posebna vrsta su sukcesivne obligacije kod kojih se prestacija izvrava u delovima koji jedan drugome sleduju. )stale podele ! "isto li"ne - odreeno lice je dunik po odreenom obligacionom odnosu ! neli"ne - nije bitno ko #e umesto dunika izvriti obavezu ! nov"ane! predmet je novac ! nenov"ane - predmet je druga stvar za naplatu. ((. PRAVN- OSO0IN- O0LIGA7IJA Pravne osobine obligacija ! imovinsko pravni odnosi - zna"i da obligaciju prati odgovaraju#a pravna sankcija. Poverilac zatitu svog prava moe ostvariti sudskim izvrenjem ili prigovorom. ! )dnos izmeu odreenih (izi"kih ili pravnih lica ! najmanje 0 lica isklju"ivo u poloaju dunika i poloaju poverioca ! )dnos sa odreenom sadrinom obligacije (prestacijom )- od sadrine treba razlikovati predmet obligacije pod kojom se podrazumeva sve ono to dunik "ini ili ne "ini poveriocu ! )dnos koji ima imovinsku vrednost - gde obligacija mora predstavljati imovinski interes (npr. novac ili nematerijalna teta) ! )dnos relativnog karaktera - odnos koji obuhvata samo subjekte obligacije i ne proizvodi dejstva prema tre#em licu.

(,. SU0J-)*I O0LIGA7IONOG O+NOSA Su ona (izi"ka i pravna lica kojih se taj odnos ti"e. %ogu imati jedan od dva mogu#a poloaja ! poloaj dunika - lice koje je obavezno na odreeno ponaanje, na "injenje ili ne "injenje ! poloaj poverioca - lice prema kome dunik stoji u obavezi, i koje je ovla#eno da od dunika zahteva da svoju obavezu ispuni. Subjekti obligacionog odnosa imaju strogo podeljene uloge. 6a dunika je dug ili obaveza a za poverioca je trabina ili trabeno pravo. Poverilac se moe odre#i svog prava prema duniku, dok se dunik ne moe odre#i svoje obaveze prema poveriocu. (.. SA+R9INA O0LIGA7IJAine je prava i obaveze - ono to poverilac moe da trai od dunika, zahtevano ponaanje dunika. (/. PR-+M-* O0LIGA7IJ5e sve ono na ta se obligacija odnosi. /o moe biti davanje, "injenje, uzdravanje od neke radnje na koju bi ina"e imao pravo, trpljenje. (2. IZVORI O0LIGA7IJA Su pravne "injenice koje se pojavljuju kao osnovi iz kojih nastaju obligaciono!pravni odnosi i dele se na ! ugovore, ! prouzrokovanje tete drugom licu (gde je dunik tetnik a poverilac ote#eni) ! jednostrane izjave volje - javno obe#anje nagrade ili hartija od vrednosti ( gde dunik nudi nagradu a poverilac je ostvario neto za ta #e dobiti nagradu) ! sticanje bez pravnog osnova (gde je dunik sticalac a poverilac je lice "ija je imovina umanjena). 1a bi sticanje bez pravnog osnova nastalo potrebno je da se ispune slede#i uslovi oboga#enje dunika9 osiromaenje poverioca i odsustvo pravnih osnova ! poslovodstvo bez naloga - podrazumeva se vrenje tuih poslova bez naloga ili ovla#enja (gde je dunik poslovoa bez naloga a poverilac gospodar posla tj. lice "iji se posao obavlja). =zvori obligacija su regulisani 6akonom o obligacionim odnosima - "lan , (3. ZA)ONS)- O0LIGA7IJ- : UGOVOR &govor je saglasna izjava 0 ili vie lica i upotrebljava se za ozna"avanje 4 stvari ! za pravni akt ! za pravni odnos ! za pravni dokument ili ispravu

(4. NA1-LA O0LIGA7IONI6 O+NOSA ,. *a"elo slobode ureivanja obligacionih odnosa (autonomija volje) jedno od osnovnih na"ela na kojem se zasnivaju obligacioni odnosi, i podrazumeva da su strana u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po slobodnoj volji . )meana je granicama propisa, obi"aja, odredbi. 0. *a"elo savesnosti i potenja - ono je moralnog karaktera i "ini osnovu pravnog sistema. ,5. POJAM UGOVORA &govori su dvostrani prani poslovi koji se zaklju"uju u cilju stvaranja, izmene i ukidanja odreenih obligaciono!pravnih odnosa. Pravni subjekti ugovorima izraavaju slobodno svoju volju, sti"u i gube prava i obaveze, ili menjaju njihovu sadrinu. & pravu ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vie lica kojima se postie odreeno pravno dejstvo. ,1. *UMA1-NJ- UGOVORA Pod tuma"enjem ugovora se podrazumeva istraivanje smisla volje ugovornih strana. & slu"aju kada su ugovorne strane saglasne da su ugovorne strane jasne, sud se ne uputa u tuma"enje volja ugovornih strana. & suprotnosti pristupa se tuma"enju ugovora. )sim suda tuma"enje ugovora moe vriti neko tre#i i to predstavlja vansudsko tuma"enje ugovora. Prilikom tuma"enja ugovora neophodno je otkriti smisao zajedni"ke volje ugovornih strana. ,2. VRS*- UGOVORA Postoje slede#e podele vrsta obligacionih ugovora For$a#ni i n ;or$a#ni - (ormalni moraju da budu obavezno zaklju"eni u odreenoj (ormi da bi proizveli pravno dejstvo. *e(ormalni - nije propisana posebna (orma i oni #e proizvoditi pravno dejstvo samom saglasno#u volja ugovornih strana I$ novani i n i$ novani "!ovori - imenovani su oni ugovori koji imaju odreeni naziv i koji se zakonom posebno predviaju. *eimenovani su oni koji u zakonu nisu posebno predvieni, ali se njihov sadraj moe predvideti optim propisima o ugovorima. )a"za#ni i apstraktni - kauzalni su oni kod kojih je vidno ozna"en njihov cilj. 8pstraktni su oni kod kojih nije ozna"en cilj. U!ovori sa tr n"tni$ i sa tra'ni$ izvr< n' $ - trenutni su oni kod kojih se obaveze sastoje od jednog "injenja ili uzdravanja od "injenja, odnosno koji se izvravaju odjednom. /rajni su oni kod kojih se izvrenje obaveze sastoji iz vie davanja. * r tni i do%ro=ini "!ovori - teretnim ugovorima smatraju se ugovori kod kojih davanja jedne strane sleduje protivdavanje druge . 1obro"ini ugovori su oni ugovori kod kojih jedna ugovorna strana ne daje nikakvu naknadu za dobit koju od druge strane dobija. J dnostavni i $ <oviti - jednostavni su oni "ija se sadrina sastoji samo od onih elemenata koji su karakteristi"ni za jedan odreeni oblik ugovora. %eovit je takav oblik ugovora "ija se sadrina sastoji od elemenata dva ili vie jednostavnih ugovora. )o# ktivni i individ"a#ni - kolektivni proizvode pravna dejstva za sva lica koja pripadaju odreenoj grupi ili kategoriji koja je ugovor zaklju"ila. =ndividualni se B

zaklju"uju na bazi optih uslova i odredbi koje su predviene kolektivnim ugovorom a od strane odreenog pojedinca koji pripada toj grupi ili kolektivu. G n ra#ni i pos %ni - generalni su oni "ije se izvrenje prostire na jedan dui vremenski period. Posebni su oni kod kojih se preciziraju elementi iz generalnog za kra#i vremenski period. A# atorni i ko$"tativni - aleatorni su oni kod kojih u momentu zaklju"enja nije poznato koja #e strana iz ugovora neto dobiti ili izgubiti. +omutativni je takav kod kojeg je u momentu zaklju"enja ugovora za obe ugovorne strane poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tako da svaka od njih ta"no zna ta prima ta prima i ta po ugovoru duguje. J dnostrano i dvostrano o%av zni "!ovori - jednostrano su oni na osnovu kojih obaveza nastaje samo za jednu ugovornu stranu. 1vostrani su oni gde se stvaraju uzajamne obaveze za obe ugovorne strane. )ons s"a#ni i r a#ni - konsesualnim se smatraju oni koji nastaju i proizvode pravno dejstvo po osnovu same "injenice da je postignut sporazum izmeu ugovornih strana o bitni elementima iz ugovora. 'ealnim se smatraju oni kod kojih je pored punovane saglasnosti volja, potrebno da se preda i odreena stvar koja je predmet ugovora. U!ovori " korist "!ovor nika i "!ovori " korist tr >i? #i&a - prvi su takvi koji strane zaklju"uju u svoju vlastitu korist. +od drugih jedna od ugovornih strana preuzima obavezu u korist tre#ih lica. Sa$osta#ni i ak& sorni - samostalni koji postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora. 8kcesorni ne postoje samostalno ve# zavise od drugog ugovora. Pr d"!ovori i !#avni "!ovori - predugovorom se preuzima obaveza da se u odreenom vremenskom periodu zaklju"i drugi ugovor. >lavni ugovor je zaklju"enje tog drugog ugovora.

,(. ZA)LJU1-NJ- UGOVORA I FORMA UGOVORA 6a zaklju"enje ugovora potrebno je da se ispune slede#i uslovi ! saglasnost volja strana ugovara"a ! predmet ugovora ! pravni osnov ugovora. Sa!#asnost vo#'a je jedan od osnovnih uslova da bi ugovor nastao. 6a nastanak ugovora potrebna je podudarna saglasnost volja dve ugovorne strane. .olja se izraava odreenim aktivnim ponaanjem ugovorne strane i to na dva na"ina izri"no i pre#utno. & ve#ini slu"ajeva volja se izraava re"ima bilo pismenim ili usmenim putem. Pravi se razlika izmeu pre#utno izjavljene volje i pasivnog ponaanja. For$a "!ovora Pravilo je u naem pravu da postoji ne(ormalnost ugovora, pa se isti"e da za zaklju"enje ugovora nije potrebna nikakva posebna (orma sem kada zakonom nije druga"ije predvieno. 6ahtev iz zakona, da ugovor bude zaklju"en u odreenoj (ormi vai i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. Vrste formi Prema na"inu ispoljavanja (orme ona moe biti pismena, sve"ana, u vidu javne isprave, realna, usmena... Pismena (orma podrazumeva da je ugovor sa"injen i napisan rukom, pisa#om mainom ili drugim sredstvom i koji je svojeru"no potpisan od ugovornih strana koje se obavezuju. & sve"anoj (ormi mogu se zaklju"iti odreeni ugovori gde se zahteva "esto intervencija odreenog organa javne vlasti i izdavanja odgovaraju#e javne isprave. 6a realnu (ormu, pored saglasnosti volja nuna je i sama predaja stvari. *a zakon o obligacionim odnosima prekinuo je dotadanju praksu i klasi"ne realne ugovore iz rimskog ,C

prava regulisao kao konsensualne, to zna"i da predaja stvari nije akt zaklju"enja ugovora ve# akt ispunjenja. ,,. PONU+A I PRI6VA* PONU+P)*&18 je predlog za zaklju"ivanje ugovora koja je u"injena konkretnom licu i koja sadri sve bitne sastojke ugovora tako da se sa njenim prihvatanjem zaklju"uje ugovor. <ice koje "ini ponudu je ponudilac a lice kojem je ponuda u"injena ponueno lice. P'=D.8/8*5E P)*&18 je izjava volje lica kome je u"injena ponuda, da tu ponudu prihvati. ,.. MOM-NA* ZA)LJU1-NJA UGOVORA 5e najvaniji trenutak u (ormiranju ugovornog odnosa, jer od tog trenutka po"inje pravno dejstvo. Pravilo je da ponuda i prihvat ponude treba da uslede neposredno jedno za drugim, bez razmaka u vremenu, ako su lica prisutna i smatraju se prisutnim. ,/. POS-0NI USLOVI ZA ZA)LJU1-NJ- UGOVORA +od nekih ugovora pojavljuju se i neki drugi speci(i"ni uslovi koji moraju da se ispune da bi ugovor nastao kao na primer ugovor kod kojih je za zaklju"enje potrebna prethodna dozvola dravnog organa ili odreenog (izi"kog lica. ,2. N-VA9NOS* UGOVORA +ada neki ugovor nema predmet, klauzulu, nije zaklju"en u odreenoj (ormi, nije postignuta saglasnost volja izmeu ugovornih strana ili kada postoji nesposobnost ugovorne strane, smatra se da isti nije punovano zaklju"en, odnosno da nije ugovor koji je u vanosti. /radicionalno nevae#i ugovori dele se na dve kategorije nitavne i ruljive ugovore, odnosno na apsolutno i relativno nitavne ugovore. )voj dvojnoj podeli dodaje se i kategorija nepostoje#ih ugovora. ,3. NI8*AVNI UGOVORI Nitavni ugovori - ugovori koji su protivni pozitivnim propisima, javnim interesima ili dobrim obi"ajima . )vakvi ugovori su nitavni ako cilj povreenog pravila neupu#uje na neku drugu sankciju ili kad zakon u odreenom slu"aju ne propisuje ta drugo. *itavni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i sud po slubenoj dunosti obra#a panju na to. Postoji i delimi"na nitavnost ugovora. Prvo na isticanje nitavnosti ugovora ne zastareva, to zna"i da se isticanje nitavnosti ugovora moe ostvariti bez obzira na protek vremena. ,4. RU8LJIVI UGOVORI Ruljivi ugovori 6a razliku od nitavnih ugovora, ruljivi proizvode pravno dejstvo. %eutim, oni mogu biti poniteni u odreenom roku na zahtev zakonom odreenih lica i to iz razloga odreenih nedostataka kojima se vreaju pojedina"ni interesi. &govor je ruljiv kada je isti zaklju"ila ugovorna strana koja je ograni"eno poslovno sposobna, kada je pri njegovom zaklju"enju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kada je zakonom o ob. odnosima ili

,,

posebnim propisima to odreeno. Ponitenje deluje retroaktivno i smatra se da isti ugovor ne proizvodi pravno dejstvo od momenta njegovog zaklju"ivanja. .5. UGOVOR ZA)LJU1-N U ZA0LU+I I 0I*NA ZA0LU+A &govor zaklju"en u zabludi je vrsta ruljivog ugovora zbog krupnog nedostatka izjave volje nekog subjekta koji zaklju"uje obligacioni ugovor. /o moe biti pogrena predstava o nekoj okolnosti ugovora. &govor je ruljiv kada se radi o bitnoj zabludi za tri mogu#a slu"aja ! zabluda o bitnim svojstvima ugovora (odnosi se na predmet ugovora na pr kupac je u uverenju da kupuje novo i ispravno vozilo) ! zabluda o licu sa kojim se ugovor zaklju"uje (postoji kada se zaklju"uje ugovor sa licem koje treba da ima odreene sposobnosti na pr stru"ne umetni"ke da bi ugovor bio ostvaren) ! zabluda o odlu"uju#im okolnostima ugovora (odnosi se na pogrenu predstavu o nekoj "injenici koja se ti"e ugovora i koja moe da dovede u pitanje realizaciju ugovora). .1. UGOVORI ZA)LJU1-NI PO+ PR-*NJOM Predstavlja zaklju"enje ugovora gde je jednoj ugovornoj strani stavljeno u izgled neko zlo ili teta, koji #e joj biti naneti ukoliko ne zaklju"i ugovor. *eophodno je da pretnja bude neotklonjiva i protivpravna. Pretnju treba razlikovati od (izi"ke prinude gde se ugovorna strana (izi"ki prisiljava da zaklju"i ugovor. .2. N-SPORAZUM S*RANA)A *esporazum stranaka se razlikuje od bitne zablude i postoji kada one predpostavljaju da su saglasne o ugovoru koji ele da zaklju"e, mada imaju razli"ite stavove o prirodi ugovora, osnovu ili predmetu obaveze. & ovom slu"aju nema saglasnosti volja ugovornih strana i ugovor je nitavan. .(. PR-S*ANA) UGOVORA ZAJ-+NI1)OM VOLJOM S*RANA)A Pri sporazumnom raskidu ugovornih strana, ugovor koji je zaklju"en prestaje dalje da proizvodi pravno dejstvo, odnosno prestaje da postoji, sporazumom obeju ugovornih strana koje svojom saglasno#u volja odustaju od punovanog ugovora. Sporazumni raskid ugovora je takav na"in prestanka ugovora, kad ugovorne strane saglasnom izjavom volja odlu"e da isti vie ne proizvodi pravno dejstvo i odustaju od svog ranije zaklju"enog ugovora. .,. PR-S*ANA) UGOVORA VOLJOM J-+N- S*RAN)1o ove vrste prestanka ugovora dolazi samo izuzetno i samo u slede#im slu"ajevima raskid ugovora voljom jedne strane po ranijem utana"enju, raskid ugovora dozvoljen pravom i raskid ugovora kao sankcija za neizvrenje ugovora. Pravo dozvoljava u odreenim situacijama da se raskine ugovorni odnos iako u obe strane ostale verne ugovoru. /o su situacije kada su ugovori zaklju"eni na odreeno vreme (ugovor o doivotnom izdravanju, kori#enjem stana, radnom odnosu).

,0

... PROUZRO)OVANJ- 8*-*5e ponaanje povodom koga pravo propisuje sankcije odnosno svako ko drugom prouzrokuje tetu svojom krivicom odgovoran je da ote#enom licu tu tetu nadoknadi. Prouzrokovanje tete se javlja u dva vida kao povreda prava uopte i kao povreda prava nastalih po osnovu ugovora i ona moe viti vanugovorna (ne proisti"e iz ugovornih odnosa kao to je telesna povreda) i ugovorna (koja proisti"e iz ugovora).

./. PRAVO I O0AV-ZA ZA NA)NA+U 8*-**aknada tete ,) naknada materijalne tete - pri naknadi materijalne tete zakonodavac polazi od "injenice da je odgovorno lice duno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala. &koliko takvo uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu u potpunosti tada je odgovorno lice obavezno da ostatak tete nadoknadi u novcu. 0) naknada nematerijalne tete - za pretrpljene (izi"ke i duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, "asti i slobode ili prava li"nosti, smrti bliskog lica kao i za strah, sud #e, kad nae da okolnosti slu"aja, a posebno ja"ina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravi"nu nov"anu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete. .2. VRS*- 8*-*Fteta moe biti materijalna ili nematerijalna ! neimovinska odnosno moralna teta. Pod $at ri'a#no$ se podrazumeva teta koja je dovela do umanjenja ne"ije imovine ili koja je dovela do spre"avanja njenog pove#anja. =movinska teta se moe pojaviti u dva vida - )bi"na teta - se mani(estuje u umanjenju postoje#e imovine ote#enika, ! izmakla korist je imovinska teta koja se sastoji u spre"avanju pove#anja imovine koju je ote#enik sa pravom o"ekivao. N $at ri'a#na <t ta se mani(estuje u nanoenju drugom licu, (izi"kog ili psihi"kog bola ili straha. .3. IN*-ZI*-* )RIVI75e psihi"ki odnos tetnika prema u"injenoj radnji i izazvanoj posledici pri "emu se insistira na svesti i volji. & graanskom pravu postoje slede#i stepeni krivice ! namera je izvrenje radnje namerno ! nepanja je delovanje bez namere, odnosno zbog nedovoljne panje u postupanju subjekta. )baveza lica koje je odgovorno za tetu je da istu i nadoknadi.

,4

.4. J-+NOS*RANA IZJAVA VOLJ5ednostrana izjava volje je izvor obligacije prihva#en u naem pravu, ali nije u svim. = u naem pravu nije prihva#ena svaka jednostrana izjava volje, ve#,imamo samo tri slu"aja meu ivima javno obe#anje nagrade, izdavanje hartije od vrednosti na donosioca, neopoziva ponuda do prihvatanja. /5. N-OSNOVANO O0OGA@-NJ*eosnovano oboga#enje ili sticanje bez osnova je poseban izvor obligacija, manjeg zna"aja i obuhvatnosti nego ugovor ili prouzrokovanje tete. +ada neki deo imovine jednog lica pree, na bilo koji na"in, u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema svoj pravni osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, oboga#eni sticalac duan je vratiti ga, to pre je to mogu#e, ili nadoknaditi.

/1. POJAM I PRAVN- FORMI PRIVR-+NI6 +RU8*AVA 6akon o privrednim drutvima - 0CC7 - odgovornost osniva"a prema tre#im licima, ali i prema drutvu da poslove obavljaju savesno, sa panjom dobrog privrednika i u interesu drutva. Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osniva"kim aktom pravna ili (izi"ka lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Pravne (orme privrednih drutava su orta"ko drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ograni"enom odgovorno#u i akcionarsko drutvo. /2. PR-+UZ-*NI) $izi"ko lice koje se registruje kao pravno lice i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. Preduzetnik odgovara za sve obaveze celokupnom imovinom. Prestanak odjava, smrt, gubitak poslovne sposobnosti, neobavljanje poslova due od jedne godine, izre"ene mere, promene pravne (orme, ste"aj ili likvidacija. /(. OR*A1)O +RU8*VO Privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie (izi"kih ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva radi sticanja odreene dobiti. )dgovaraju za obaveze celokupnom imovinom. )dluke se donose ve#inom glasova svih ortaka. /o je zatvoreno drutvo, ulozi podjednaki, dobiti i gubici se dele na jednake delove. Prestanak istekom vremena ili ispunjenjem cilja, odlukom ortaka, ste"ajem, neobavljanjem posla due od 0 godine. /,. )OMAN+I*NO +RU8*VO )snivaju ga dva ili vie lica (komplementari i komanditori).*ajmanje jedno lice odgovara za obaveze drutva neograni"eno svojom celom kompletnom imovinom (komplementar) a ostala lica odgovaraju samo do iznosa do kojeg su uloili (komanditori) /.. +RU8*VO SA OGRANI1-NOM O+GOVORNO8@U 5e privredno drutvo koje osnivaju , ili vie lica u svojstvu "lanova drutva sa ciljem sticanja imovinske koristi. 1rutvo odgovara celokupnom imovinom, a "lanovi (kojih moe biti najvie :C ) do iznosa unetog uloga (min. )sniva"ki ulog je :CC eura) , udeo G , "lan Alanovi ovog drutva "ine skuptinu koja odrava redovne i po potrebi vanredne sednice. ,7

//. A)7IONARS)O +RU8*VO 5e privredno drutvo koje osniva jedno ili vie lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajedni"kim imenom. )snovni kapital je utvren i podeljen na akcije. 81 pored osniva"kog akta ima i statut. 81 ne moe davati zajmove, kredite ili drugu (inansijsku podrku ili obezbeenja za sticanje akcija. &lozi u iznosu od :CH se upla#uju do registracije a drugih :CH do druge godine od dana registracije. Postoje 0 (orme 81 ! zatvoreno (osniva"ki kapital ,C.CCC eura u dinarskoj protivvrednosti) - izdaje akcije samo osniva"ima i ograni"enom broju akcionara. =ma najvie do ,CC akcionara. ! )tvoreno (osniva"ki kapital 0:.CCC eura u dinarskoj protivvrednosti) - u"ini javni poziv da se akcije upiu i vri uplate akcija u vreme osnivanja drutva. Sa"injava ga vie od ,CC akcionara koji opstaju vie od , godine. Skuptinu saziva osniva" sa najve#im brojem akcija. Svaka akcija G , glas A)7IJ8kcionar je lice upisano u ?entralni registar hartija od vrednosti u skladu sa 6akonom o tritu hartija. Svaka akcija daje akcionaru pravo na. ! pravo in(ormisanja ! pravo u"e#a u radu skuptine ! pravo na jedan glas ! pravo na isplatu dividendi ! pravo pre"eg sticanja akcija iz novih emisija (u slu"aju kupovine novih akcija prvo ponuditi "lanovima skuptine pa tek onda javni poziv) ! pravo raspolaganja akcijama Vrst ak&i'a su ! pre(erencijalne akcije (obezbeuju prednost u isplati dividende i prvenstvo naplate kod likvidacije drutva) i ! akcije sa vie vlasnika (gde se suvlasnici akcije smatraju jednim akcionarom i prava ostvaruju preko zajedni"kom punomo#nika). Raspod #a do%iti " A+ Po usvajanju (inansijskog izvetaja za prethodnu godinu, dobit se rasporeuje ! za pokrivanje gubitaka ! za popunu zakonskih rezervi ! za isplatu dividendi ! za dodatne rezerve (npr. sredstva za proirenje poslovanja) /3. UGOVOR O PRO+AJI 5e ureen 6akonom o obligacionim odnosima. /o je ugovor kojim se jedna strana - prodavac obavezuje da stvar (robu) koju prodaje isporu"i (proda) drugoj ugovornoj strani - kupcu, i da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i da stvar preuzme. 1a bi ugovor o prodaji bio pravno vae#i potrebno je da poseduje neophodne elemente ! stvar (roba) koja mora biti odreena ! cena - koja treba da bude odreena samim ugovorom. Dejstvo ugovora o prodaji ugovor o prodaji ima ob. pravno dejstvo jer istim nastaju prava i obaveze ugovornih strana.

,:

/4. UGOVOR O +-LU &govorom o delu poslenik (preduzima", izvoa" radova) obavezuje se da obavi odreeni posao, kao to je izrada i opravka nekih stvari ili izvrenje nekog (izi"kog ili intelektualnog rada, a naru"ilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. &koliko doe do neispunjenja ugovornih obaveza, ugovor se moe raskinuti pre isteka roka i zahtevati naknada tete. 25. UGOVOR O GRAA-NJU 5e ugovor o delu kojim se izvoa" radova obavezuje da prema odreenom projektu sagradi u ugovorenom roku odreeni graevinski objekat, odn. da izvri neke graevinske radove na ve# postoje#em objektu ili izvri neke druge graevinske radove, a gde se naru"ilac obavezuje da mu za to isplati odreenu cenu. &govor o graenju mora da bude zaklju"en u pismenoj (ormi. &koliko na graevinskom objektu doe do nekih vanrednih i neo"ekivanih dogaaja, izvoa" moe izvesti nepredviene radove i bez saglasnosti naru"ioca i ima pravo na pravi"nu naknadu za nepredviene radove. 21. UGOVOR O GRAA-NJU SA POS-0NOM O+R-+0OM 8ko ugovor sadri u sebi odredbu Iklju" u rukeJ ili neku drugu sli"nu odredbu izvoa" se obavezuje da izvri skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu odreenog celokupnog objekta. & tom slu"aju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova, a isklju"uje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu. 22. UGOVOR O PR-VOZU S*VARI &govorom o prevozu se obavezuje prevozilac da preveze na odreeno mesto neko lice ili neku stvar a putnik odnosno poiljalac se obavezuje da za to isplati odreenu naknadu vozarinu. )pta karakteristika za sve ugovore o prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje transportnih usluga, tj. da se odnose bilo na prevoz stvari, bilo na prevoz lica i da se kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored poiljaoca i prevoznika i primalac robe, kada je u pitanju prevoz stvari. Poiljalac mo#e biti (izi"ko ili pravno lice. Prevoznik je lice koje obavlja transporntu uslugu kao svoju delatnost. 2(. UGOVOR O PR-VOZU LI7A Prevozilac je duan da prevoz lica izvri bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je odreenom ugovorom o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju neophodnim. Prevozilac je duan da preveze putnike do odreenog mesta na vreme. 2,. UGOVOR O LI7-N7I &govorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi u celini li delimi"no, pravo iskori#avanja pronalaska, tehni"kog znanja i iskustva, iga, uzorka ili modela, sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu. Predmet ugovora u predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava intelektualne svojine, kao to su patent, model, uzorak, ig, geogra(ske oznake, znanje i iskustvo, kao i nezati#eno ,3

pravo industrijske svojine i razne kombinacije zati#enih i nezati#enih prava, pored predviene naknade za iskori#enje odreenog ugovornog prava. &govor o licenci moe biti zaklju"en na odreeno vreme i na vreme "ije trajanje nije odreeno. 2.. UGOVOR O OS*AVI )vim ugovorom obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca da je "uva i da je vrati kad ovaj bude zatraio. Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari. 2/. UGOS*I*-LJS)A OS*AVA &gostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili ote#enje, najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom. )dredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, garae, kola za spavanje... 22. S)LA+I8*-NJ/o je ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se skladitar obavezuje da primi odreenu robu na "uvanje i da preduzme odreene (ili ugovorene) mere radi njenog o"uvanja u odreenom stanju, i da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovla#enog lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu. Predmet ugovora o skladitenju su stvari (sve pokretne stvari sem ivih ivotinja, biljaka, novca, dragocenosti). 6a primljenu robu skladitar izdaje skladinicu - skladini list, kao dokaz o predaji robe na uskladitenje. Skladinica je hartija od vrednosti i njenim prenosom se prenose i odreena prava. 23. UGOVOR O NALOGU &govorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov ra"un preduzme odreene poslove. =stovremeno se nalogoprimac ovla#uje na preduzimanje tih poslova. *alogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je druga"ije ugovoreno ili prioizilazi iz prirode meusobnog odnosa. 24. UGOVOR O )OMISIONU 5e ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se komisionar obavezuje da u svoje ime i za ra"un svog komitenta (nalogodavca) zaklju"i neki privredni ugovor. *alogodavac se obavezuje da za to plati odreenu naknadu - proviziju. +omisionar zaklju"uje ugovor sa tre#im licem u cilju realizacije komisionog posla. *alogodavac iz komisionog ugovora i tre#e lice nisu u pravnom odnosu. Postoje slede#i ugovori o komisionu za komisionu prodaju, komisionu kupovinu, komisionu konsignaciju. )baveze komisionara obavetavanje nalogodavca o toku posla, zatitu interesa nalogdavca, polaganje ra"una o radu. )baveze komitenta pla#anje naknade, naknada trokova (ako su posebno ugovoreni).

,@

35. UGOVOR O *RGOVINS)OM ZAS*UPANJU )vim ugovorom obavezuje se zastupnik da se stalno stara da tre#a lica zaklju"uju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovla#enju zaklju"uje ugovore sa tre#im licima u ime i za ra"un nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki zaklju"en ugovor isplati odreenu naknadu (proviziju). 31. UGOVOR O POSR-+OVANJU )vim ugovorom obavezuje se posrednik da nastoji da nae i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaklju"enju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zaklju"en. 32. UGOVOR O O*PR-MANJU B8P-+I7IJAC )vim ugovorom obavezuje se otpremnik da radi prevoza odreene stvari zaklju"i u svoje ime i za ra"un nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, kao i da obavi ostale uobi"ajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu. )baveze otpremnika organizacija prevoza, postupanje po nalozima komitenta, "uvanje interesa nalogodavca, da izvetava nalogodavca i polae mu ra"une, da "uva robu, ocarini je, osigura. )baveze nalogodavca isplata naknade, naknada trokova, obavetenje o osobinama i vrednosti robe. 3(. UGOVOR O )ON*ROLI RO0- I USLUGA 5e ugovor gde jedna ugovorna strana preuzima na sebe obavezu da stru"no i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe ili izvrenih usluga i izda o tome serti(ikat, a druga ugovorna strana se obavezuje da za izvrenu kontrolu isplati ugovorenu naknadu. ;itni elementi ugovora su predmet ugovora i cena, odnosno provizija kontrolora, pored toga i usluge koje kontrolor treba da izvri. )baveze kontrolora - a) izvrenje ugovorene usluge, b) izvrenje naloga, c) izvrenje komitentovih interesa, d) izdavanje isprava, e) obezbeenje robe, () "uvanje uzoraka, g) obra"un sa komitentom. )baveze naru"ilaca kontrole - a) isplata naknade za obavljenu kontrolu, b) naknada trokova kontrole ukoliko ih je bilo. 3,. UGOVOR O ORGANIZOVANJU PU*OVANJA &govor o organizovanju putovanja - ovim ugovorom obavezuje se organizator putovanja da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njim vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati. ,) obaveze organizatora - a) zatita prava interesa putnika, b) obaveze obavetenja, c) obaveza "uvanja tajne, c) odgovornost za organizovanje putovanja +ada su usluge iz ugovora nepotpuno ili neadekvatno izvrene putnik ima pravo da zahteva srazmerno snienje cene pod uslovom da je stavio prigovor organizatoru. 0) obaveze putnika - a) pla#anje cene, b) davanje podataka, c) ispunjenje propisa, d) obaveza naknade tete.

,2

2:. UGOVOR O ALO*MANU BUGOVOR O ANGA9OVANJU UGOS*I*-LJS)I6 )APA7I*-*A) )vim ugovorom ugostitelj se obavezuje da u toku odreenog vremena stavi na raspolaganje turisti"kog agenciji odreen broj leaja u odreenom objektu, prui ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati odreenu proviziju, a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvrenim rokovima da to nije u mogu#nosti, kao i da plati cenu pruenih usluga ukoliko je koristila angaovane hotelske kapacitete. 3/. UGOVOR O OSIGURANJU &govorom o osiguranju obavezuje se ugovara" da plati odreeni iznos organizaciji za osiguranje (osigurava"), a organizacija se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani slu"aj, isplati osiguraniku ili nekom tre#em licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili u"ini neto drugo. &govor o osiguranju je zaklju"en kad ugovara"i potpiu polisu osiguranja ili listu pokri#a. &govara" osiguranja je duan da prijavi osigurava"u prilikom zaklju"enja ugovora sve okolnosti koje su od zna"aja za ocenu rizika, a koje su mu poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate. 1uan je da plati premiju osiguranja u ugovorenim rokovima. +ad se desi osigurani slu"aj, osigurava" je duan da isplati naknadu ili svotu odreenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moe biti dui od ,7 dana, ra"unaju#i od kada je osigurava" dobio obavetenje da se osigurani slu"aj desio. +od ugovora o osiguranju prepoznajemo ! ugovor o osiguranju imovine - osiguranjem imovine obavezeuje se naknada za tetu koja bi se desila o imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog slu"aja ! osiguranje od odgovornosti - osigurava" odgovara za tetu nastalu osiguranim slu"ajem, samo ako tre#e lice zahteva njegovu naknadu. ! &govori o osiguranju lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesre#nog slu"aja) - u ovim ugovorima visina osigurane svote, koju je osigurava" duan isplatiti kad nastupi osigurani slu"aj, utvruje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana. 32. UGOVOR O J-MS*VU &govorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da #e ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako to ovaj ne u"ini. &govor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jem"enju u"inio u pisanoj (ormi. 5emstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, za uslovnu obavezu, kao i za odreenu budu#u obavezu. )d jemca se moe zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon to je glavni duznik ne ispuni u roku odreenom u pisanom pozivu. 33. UGOVOR O UPU@IVANJU BASIGNA7IJAC &pu#ivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovla#uje drugo lice, upu#enika (asignat) da za njegov ra"un izvri neto odreenom tre#em licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovla#uje da to izvrenje primi u svoje ime. Primalac uputa sti"e pravo da zahteva od upu#enika ispunjenje, tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput. Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upu#enika zastareva za godinu dana.

,B

34. 0AN)ARS)I NOV1ANI +-POZI* &govor o bankarskom nov"anom depozitu je zaklju"en kada se banka obaveza da primi, a deponent da poloi kod banke odreeni nov"ani iznos. )vim ugovorom banka sti"e pravo da raspolae deponovanim novcem i duna je da ga vrati prema uslovima predvienim u ugovoru. *a osnovu ugovora o nov"anom depozitu banka otvara ra"un u korist i na rete kojeg upisuje sva potraivanja i dugovanja koja proizau iz poslova sa deponentom ili za njegov ra"un sa tre#im licem. *ov"ani depozit moe biti po vienju ili oro"en, s otkaznim rokom i bez otkaznog roka, sa posebnom namenom ili bez namene. 45. ULOG NA 8*-NJU I *-)U@I RA1UN 8ko je nov"ani depozit primljen kao ulog na tednju, banka izdaje deponentu tednu knjiicu. Ftedna knjiica moe biti izdata samo na ime odreenog lica ili na donosioca. & tednu knjiicu se unose sve uplate i isplate novca, koje se potvruju pe"atom banke i potpisom ovla#enog lica. *a uloge na tednju se pla#a kamata i oni mogu biti po vienju ili oro"eni s otkaznim rokom i bez otkaznog roka. &govorom o bankarskom teku#em ra"unu (/'), banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban ra"un i da preko njega prima uplate i vri isplate u granicama njegovim sredstava i odobrenog kredita. &govor o otvaranju /' mora biti zaklju"en u pisanoj (ormi. 41. AU*ORS)O +-LO 8utorsko delo, je originalna, individualna duhovna tvorevina iz oblasti knjievnosti, nauke, umetnosti i drugih oblasti stvaralatva, bez obzira na vrstu, na"in i (ormu izraavanja. 1a bi se neka duhovna tvorevina smatrala autorskim delom potrebno je da je re" o originalnoj duhovnoj tvorevini (delo koje je rezultat izvorne inspiracije autora, da kod drugih ljudi izaziva ose#aj novog, neobi"nog, do tada nevienog dela ) da je izraeno u nekoj (ormi. (razlikuje se kod razli"itih vrsta dela ! negde je materijalizovana (npr. knjiga, slika, fotografija,...), a negde nije (pantomima, muziko delo bez nota,...). 1a bi delo uivalo pravnu zatitu, ne mora da bude u potpunosti zavreno ali mora da ispunjava uslov originalnosti i iz njega mora da se nazire sadrina dela. 42. +-LA )OJA U9IVAJU AU*ORS)ODPRAVNU ZA8*I*U knjievna dela muzi"ka dela dramska dela likovna dela dela arhitekture (ilmska delaK 4(. PISANA I GOVORNA +-LA pisana dela (knjige, broure, "lanci, prevodi, raunarski programi u bilo kojem obliku njihovog izraavanja, uklju"uju#i i pripremni materijal za njihovu izradu i drugo)9 govorna dela (predavanja, govori, besede i drugo )9

0C

4,. RA1UNARS)I PROGRAM 5e autorsko pravo (pisana dela, govorna dela, ra"unarski programi)9 'acunarski program moze se napraviti na osnovu posebnog ugovora o narudzbi autorskog dela, a moze se stvoriti i za vreme trajanja radnog odnosa. *arucilac racunarskog programa stice sva prava iskoriscavanja racunarskog programa ako nije ugovorom drukcije odredjeno, dok je poslodavac nosilac iskljucivih imovinskih prava na delu. 4.. NOSILA7 AU*ORS)I6 PRAVA *osilac autorskog prava je fizika osoba ! autor ! koje je stvorilo autorsko delo. 8utoru pripada autorsko pravo na njegovom delu "inom stvaranja dela. 8ko je vie autora u"estvovalo u izradi dela radi se o koautorskom delu. 8ko je tako ostvareno delo nedeljiva celina, koautorima pripada zajedni"ko autorsko pravo na stvorenom delu. 8ko dva ili vie autora sastave svoja dela radi njihovog zajedni"kog kori#enja, svaki od autora zadrava autorsko pravo na svom autorskom delu. 4/. MORALNA PRAVA AU*ORA %oralna prava autora traju neograni"eno vremena. %oralna prava autora obuhvataju Pravo prvog objavljivanja - autor ima pravo da odlu"i kada i kako #e njegovo delo da postane pristupa"no javnosti, Pravo na priznanje autorstva - autor ima pravo da bude priznat i ozna"en kao autor dela (pravo paterniteta), i svaka li"nost koja javno koristi autorsko delo je duna da na odgovaraju#i na"in nazna"i autora dela (na primer na gra(i"kom izdanju dela, na programu koncertne izvedbe dela i sl.), osim ako autor u pisanom obliku izjavi da ne eli da bude naveden. Pravo na potovanje autorskog dela i "ast ili ugled autora - autor ima pravo da se usprotivi svakom de(ormisanju, saka#enju ili drugoj izmeni svojeg dela (pravo integriteta) i svakom kori#enju dela koji ugroava njegovu "ast ili ugled (pravo na reputaciju), Pravo pokajanja - autor ima pravo da opozove pravo kori#enja dela i da spre"i njegovo daljnje kori#enje uz nadoknadu tete korisniku toga prava, ako bi daljnje kori#enje kodilo njegovoj "asti ili ugledu. /ime se uvaava "injenica da je autorsko delo odraz autorove li"nosti, iz "ega sledi da se autoru daje pravna mogu#nost da na speci(i"an na"in uti"e na budu#e kori#enje svojeg ve# objavljenog ili izdatog dela. Pravo pokajanja traje za ivota autora i on ga se ne moe odre#i. 42. IMOVINS)A PRAVA AU*ORA =movinska prava autora zna"e da autor ima pravo da uiva ekonomsku korist. =movinska prava se sastoje od prava kori#enja svog pronalaska prava stavljanja u promet prava raspolaganja =movinska prava autora traju za ivota autora i @C godina nakon smrti autora. 43. OP8*A PRAVILA O AU*ORS)IM UGOVORIMA ! to je ugovor izmeu aurora i korisnika ! predmet ugovora je pravo kori#enja odreenog autorskog dela ! pravo kori#enja se ustupa ili prenosi na drugo lice 0,

*a zakon predvia da autor svoje pravo moe preneti ,. u celini ili delimi"no 0. uz naknadu ili bez nje 4. na odreeno ili neodreeno vreme & svakom slu"aju bilo ta da radi nosilac autorskih prava ne moe da uradi a da za to nema odobrenje autora dela. 99. IZDAVACKI UGOVOR
Izdavackim ugovorom, odnosno drugi nosilac autorskih prava, ustupa, odnosno prenosi na izdavaca pravo na umnozavanje autorskog dela stampanjem, i stavljanje u promet tako umnozenih primeraka dela, a izdavac se obavezuje da delo umnozi i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu, ako je ugovorena, autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava.Izdavacki ugovor sadrzi i rok u kome je autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava, duzan da izdavacu preda uredan rukopis ulu drugi originalni primerak dela, kako bi izdavacu omogucio umnozavanje dela. Akonije drukcije ugovoreno, taj rok iznosi godinu dana od dana zakljucenja ugovora.

155. POJAM SRO+NI6 AU*ORS)I6 PRAVA Pripadaju nosiocima koji se smatraju posrednicima u proizvodnji, snimanju ili emisiji dela Pomo#u srodnih prava delo se u"ini dostupno javnosti. /o su slede#a prava ! Prava umetnika izvoa"a (moralno pravo da bude priznat kao stvaralac interpretacije, da mu ime bude na primerku snimka, programu... imovinsko pravo umnoavanje, davanje u zakup snimka, javno emitovanje...) ! Prava proizvoa"a (onograma (umnoavanje, prikazivanje, davanje u zakup...) ! Prava organizacija na radiodi(uziju (reemitovanje svoje emisije, umnoavanje...) 151. AU*ORS)O PRAVO 5e pravo koje titi autora povodom njegovog dela iz oblasti umetnosti, knjievnosti ili nauke. 1elo mora da bude novo, originalno i da je u"injeno dostupno javnosti. *e moraju da budu registrovana. 'ok trajanja imovinskog prava autora je za ivota autora i @C godina nakon smrti autora a moralna prava autora su neograni"ena. 152. IN*-L-)*UALNA SVOJINA 5e skup tvorevina koje su proizvod kreativnosti ljudskog uma. Prava intelektualne svojine nisu vezana za materijalizaciju. Ekonomska (unkcija intelektualne svojine podrazumeva obezbeivanje ekonomske koristi. 1eli se na ,. =ndustrijsku svojinu pravo na patent, ig, dizajn, geogra(ska oznaka porekla, +noL hoL i na 0. 8utorska prava (knjievna dela, muzi"ka dela, dramska dela, likovna umetnost, (ilm, reija i (otogra(ija) i srodna prava ( pravo umetnika izvoa"a, prava proizvoa"a (onograma - ima veze sa video industrijom, pravo organizacije na radio di(uziju. 15(. PA*-N* Pravo kojim se titi pronalazak iz podru"ja tehnike. )n mora da bude nov - da nije registrovan u Stanju tehnike. %ora da ima inventivni nivo! tj. 1a se na postoje#em stanju tehnike ne moe o"igledno izvesti novo reenje. %ora da bude primenljiv u industriji. Patent nije otkri#e, matemati"ka metoda, estetska tvorevina, ra"unarski program (on je autorsko pravo). 00

15, . VRS*- PA*-N*A = podela ! patent (moe biti proizvod (ureaj, supstanca, kompozicija), postupak, kao i primena poznatog proizvoda ili postupka u nove svrhe) ! mali patent (moe biti reenje koje se odnosi na oblikovanje, konstrukciju ili kon(iguraciju nekog predmeta ili raspored njegovih sastavnih delova). == podela ! poverljivi ( titi se pronalazak koji se odnosi na narodnu odbranu i dravnu bezbednost.) ! nepoverljivi. 15. . PRONALAS7I OS*VAR-NI U RA+NOM O+NOSU Pod ovim pronalaskom smatra se onaj koji je ! stvorio zaposleni rade#i svoje redovne zadatke ili zadatke po nalogu a vezani su za nau"no istraiva"ki rad ! stvorio zaposleni koriste#i materijalno tehni"ka sredstva poslodavca ! stvorio zaposleni u roku od , godine od prestanka radnog odnosa 15/ . )NOE 6OE 5e skup prakti"nih znanja i iskustava koja se mogu primeniti. +ako bi bilo mogu#e imati kontrolu nad tim iskustvima ili znanjima potrebno je da se one nau na nekoj MM(izi"koj stvariMM (crteu, skici, planovima...) =ako pripada skupini pronalaza"evih prava ni jedno ga zakonodavstvo ne obezbeuje, pa njegovi tvorci nemaju klasi"na prava, nego se tite poslovnom tajnom. 152. 9IG Nigom se titi znak koji je u privrednom prometu namenjen za razlikovanje robe ili usluga. Nig promovie imaoca i titi ga od nelojalne konkurencije i piraterije. Nig moe "initi re", kombinacija re"i slova i brojeva, simbole, crtee, trodimenzionalne znakove. Nig traje ,C godina i registruje se u 6avodu za intelektualnu svojinu. 153. +IZAJN 1izajnom se titi izgled celog ili dela proizvoda. %ora da bude nov da ima jedinstven karakter. /raje ,C godina. 6atita industrijskog dizajna se ostvaruje podnoenjem prijave za priznanje industrijskog dizajna. 154. IN*-RN-* A+R-SA =nternet adresa je nematerijalno dobro, cija je (unkcija da obelezi mesto u virtuelnom kibernetskom prostoru, na kome se nalazi odredjena in(ormacija o vlasniku adrese. =nternet domen omogucuje online korisnicima da upisivanjem naziva domena lakse dolaze do trazene in(ormacije ili kontakta. 'egistrovati domen znaci da se korisnik upisuje kao vlasnik domena i da se na internetu pod nazivom registrovanog domena nalazi on ili njegova delatnost. 115. G-OGRAFS)A OZNA)A POR-)LA Sastoji se od imena mesta odakle proizvod poti"e. 'ok je neograni"en. >eogra(ska oznaka porekla registruje se podnoenjem prijave za registraciju. 'ok je neograni"en. 6astita geogra(skog porekla na medjunarodnom nivou precizirana je <isabonskim /'=PS sporazumom, direktivama E& i bilateralnim sporazumima. +od nas se ova vrsta zastite tretira posebnim zakonom, a zastitom proizvoda bavi se 6avod za intelektualnu svojinu.

04

07