19.

Razliitost polova kao pozitivna pretpostavka za punovanost braka Da lica koja sklapaju brak moraju biti razliitog pola zakonska je pretpostavka koja izraava bioloku komponentu braka u naem pravu. (videti l.15 P.zakona). eko je zamislivo da bi se kod nas brak mogao sklopiti izme!u " ene ili " mukarca#poto se postupak odvija pred dravnim organima i u strogoj zakonskoj $ormi. % doma&oj sudskoj i medicinskoj praksi nema zabeleeni' sluajeva ponitenja braka usled odsustva pretpostavke o razliitosti polova osoba koje su sklopile brak. (porno moe biti jedino pitanje da li se brak smatra punovanim u sluajevima 'erma$roditizma i transseksualiteta. ) ) Hermafroditizam je uro!eno stanje dvostrukosti reproduktivne strukture#tako da pol te osobe nije mogu&e jasno de$inisati kao iskljuivo muki ili iskljuivo enski. *azlikuju se pravi 'erma$roditizam i lani 'erma$roditizam. Transseksualitet je psi'oseksualni poreme&aj identiteta#koji se mani$estuje tako to linost jednog pola istovremeno vrsto veruje da pripada drugom polu. +rak koji sklopi lice nakon to se podvrglo medicinskoj intervenciji promene pola smatra se punovanim u ve&ini strani' prava pod uslovom da su ispunjeni odre!eni uslovi. ,brnuto#ukoliko bi kod jednog od brani' drugova naknadnom medicinskom intervencijom#posle sklapanja braka#nastupila promena pola# ne bi se mogla primeniti odredba o nedostatku pretpostavke za punovanost braka#ve& bi se moglo govoriti samo o postojanju razloga za prestanak braka. Dakle# sve pretpostavke za punovanost braka#pa i razliitost polova budu&i' brani' drugova#ocenjuju se prema postoje&em stanju u momentu sklapanja braka.

20. Saglasna iz ava vol a kao pozitivna pretpostavka za punovanost braka Druga bitna pretpostavka za punovanost braka jeste saglasna izjava volja budui' suprunika da stupaju u brak. Da bi izjava volje bila pravno relevantna potrebno je da ispunjava nekoliko uslova1. .zjava volje osobe koja sklapa brak treba da bude data reima koje su izgovorene ili napisane#tj.brak se nikada ne moe sklopiti odre!enim znacima#gestovima ili preduzimanjem neke druge radnje. ". .zjava volje o stupanju u brak mora nedvosmisleno i jasno a pokae postojanje ozbiljne namere za zakljuenje braka. /. .zjava volje budu&i' suprunika da stupaju u brak moraju biti date istovremeno. o ne treba s'vatiti bukvalno kao potpunu vremensku podudarnost#poto nije uobiajeno da ljudi govore u istom trenutku. %mesto toga#smatra&e se da su izjave date istovremeno ako svoju volju saoptava prvo jedan#a odma' posle njega i drugi verenik. aj trenutak predstavlja i momenat konstituisanja braka. 0. .zjava volje o stupanju braka ne sme biti modi$ikovana uslovom ili rokom. .zjava volje koja bi bila data recimo# pod uslovom da suprunici ne&e imati dece u braku ili bi sadravala rok trajanja braka#stoga# ne bi proizvodila nikakvo pravno dejstvo i na osnovu takve izjave ne bi moglo do&i do sklapanja braka. 5. .zjavu volje o sklapanju braka moraju dati lino verenici#poto je ugovor o braku specijalan ugovor porodinog prava za koji je propisana sveana $orma koja

za'teva prisustvo oba budu&a brana druga. .zuzetno samo ako postoje opravdani razlozi (npr.teka zarazna bolest# boravak u udaljenom kraju sveta#izdravanje kazne zatvora u inostranstvu itd) moe se dozvoliti sklapanje braka u prisustvu samo jednog suprunika i punomo&nika drugog suprunika. Punomo&je mora imati slede&e karakteristikea) obavezno treba da sadri line podatke o vlastodavcu#punomo&niku i licu sa kojim se preko punomo&nika sklapa brak. b) Punomo&je treba da bude overeno c) Punomo&je treba da bude specijalno izdato samo u svr'u sklapanja braka d) % punomo&ju treba da bude naznaen datum njegove overe#kako bi se moglo upotrebiti u okviru vremenskog ogranienja va&nosti od 12 dana od dana overavanja punomo&ja.

21. !akonska forma braka kao pozitivna pretpostavka za punovanost braka 3a sklapanje braka za'teva se naroita sveana $orma#koja se u pravnoj teoriji oznaava imenom bitna $orma ($orma ad solemnitatem).Pravno dejstvo bitne $orme sastoji se u tome da# kada je takva $orma predvi!ena zakonom ili ugovorom# pravni posao ne moe nastati dok se ta $orma ne ispuni#odnosno posao koji nije preduzet u toj $ormi ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. 3akonska $orma sklapanja braka u naem savremenom pravu sastoji se iz " elementa" nadlenosti za sklapan e braka i postupka sklapan a braka. ) #adlenost za sklapan e braka predstavlja pravo i dunost organa uprave da postupa prilikom skklapanja braka.4rste nadlenosti obu'vataju stvarnu# mesnu i $unkcionalnu nadlenost. a) (tvarna nadlenost za sklapanje braka u naem pravu jeste optinski organ uprave na ijoj se teritoriji vode matine knjige. b) 5esno nadlean za sklapanje braka bio je#prema ,snovnom zakonu o braku#onaj optinski organ uprave koji je vodio matine knjige za podruje na kojem budu&i brani drugovi imaju zajedniko prebivalite#odnosno na kojem je prebivalite imao jedan od nji'. c) 6unkcionalna nadlenost za sklapanje braka#kao speci$ina vrsta stvarne nadlenosti oznaava da je u ime skuptine optine#kao stvarno nadlenog organa#ovla&en da sklopi brak matiar. ) $ostupak sklapan a braka se sasto i iz tri faze- prijavnog (pret'odnog)postupka# postupka venanja# i postupka registracije braka.

a) Prijavni (pret'odni)postupak zapoinju lica koja nameravaju da sklope brak podnose&i za'tev za sklapanje braka matiaru nadlene optine. %z za'tev# budu&i suprunici podnose i druge isprave kojim dokazuju da &e nameravani brak biti punovaan (izvod i m.knjige rodjeni'# sudsko reenje o dispenzaciji od brane smetnje# pravnosnanu presudu o razvodu ili ponitenju pret'odnog braka itd).

7akon toga#matiar na osnovu izjava proveravaju da li su ispunjeni uslovi za sklapanje braka. %koliko se utvrdi da uslovi nisu ispunjeni#matiar usmeno saoptava podnosiocima zateva da ne mogu sklopiti brak. % tom sluaju podnosioci mogu da trae od matiara da u roku od 8 dana donese pismeno reenje o odbijanju za'teva za sklapanje braka#na koje oni imaju pravo albe ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja. Dan sklapanja braka odre!uje matiar u sporazumu s licima koja ele da stupe u brak. b) Postupak venanja odvija se u prostoriji naroito odre!enoj za tu namenu#a moe se i izuzetno obaviti i na drugom mestu (bolnica#kazneno popravna ustanova#stan itd) ako za to postoje naroito opravdani razlozi (bolest#izdravanje kazne zatvora#starost itd). (klapanju braka obavezno pristupaju oba budu&a suprunika (odnosno 1 suprunik i punomo&nik drugog)#matiar i dva svedoka. 5atiar proverava identitet budu&i' suprunika# zatim i' upoznaje sa budu&im branim obavezama i nakon toga pojedinano svakog od verenika pita da li pristaju da me!usobno stupe u brak. c) Postupak registracije braka sprovodi se upisom sklopljenog braka u matinu knjigu venani'# u koju se potpisuju suprunici svojim imenom i novim prezimenom# punomo&nik svojim imenom i prezimenom pored imena suprunika koga zastupa#matiar pred kojim je brak sklopljen i svedoci. (uprunicima se odma' izdaje izvod iz matine knjige venani'#kojim dokazuju sklopljen brak. 2%. Sklapan e braka radi ostvarivan a za edni&e ivota suprunika 3ajednica ivota je jedan od osnovni' elemenata pojma i zakonske de$inicije braka#pa je prirodno da je i osnovni i najvaniji uslov za punovanost braka. 2'. #egativne pretpostavke za punovanost braka ()rane smetn e* +rane smetnje (impedimenta dirimentia) jesu negativno odre!ene pretpostavke za punovanost braka. o su dakle#injenice koje su izriito predvi!ene u zakonu kao injenice koje ne smeju postojati u trenutku sklapanja braka#jer ometaju sklapanje punovanog braka. %koliko brak ipak bude sklopljen uprkos postojanju brane smtnje#takav brak moe biti poniten. Prva i najvanija me!u njima jeste podela brani' smetnji na one koje povlae nitavost (apsolutna nitavost)braka (branost#nesposobnost rasu!ivanja#srodstvo i starateljstvo) i one koje povlae ruljivost (relativna nitavost) braka (nesposobnost za rasu!ivanje koja je prestala tokom braka#mane volje i maloletstvo) Druga# klasi$ikacija se odnosi na otklonjive smetnje (maloletstvo iznad 19 godina i tazbinsko srodstvo) i neotklonjive (sve ostale)# u zavisnosti od toga da li se moe dobiti sudsko oslobo!enje od brane smetnje (tzv.sudska dispenzacija).

2+. )ranost kao brana smetn a Pravna je norma da brak ne moe sklopiti lice koje je ve& u braku. Pri tom#branu smetnju predstavlja kako punovani#tako i nevae&i brak sve dok ne bude poniten pravnosnanom sudskom presudom. +rana smetnja branosti povlai apsolutnu nitavost braka. ,na je neotklonjiva jer sud ne moe dati dozvolu za sklapanje braka# osobi iji pret'odni brak nije prestao na jedan od naina predvi!eni' zakonom. 7adalje#branost je privremena brana smetnja#s obzirom na to da protekom vremena moe prestati. 2,. #esposobnost za rasu-ivan e +rak ne moe da sklopi lice koje nije sposobno za rasu!ivanje. *asu!ivanje je intelektualna $unkcija koja se sastoji iz vie me!usobno zavisni' injenica# kao to su ose&aji#zapaanja#asocijacije#pam&enje#misaone operacije#imaginacija#prise&anje#prepoznavanje itd. %zrok nesposobnosti za rasu!ivanje moe biti duevna bolest. % stanju potpune nesposobnosti za rasu!ivanje nalazi se#recimo lice koje je teko duevno bolesno ili duevno zaostalo#ili je u komi ili pod dejstvom 'ipnoze. Predvi!anje nesposobnosti za rasu!ivanje kao brane smetnje u ve&ini savremeni' zakonodavstava opravdava se pravnim#etikim i eugenikim razlozima. ) Pravni razlozi proizilaze iz injenice da je brak ugovor# te da je za njegovu punovanost potrebno da lice koje zakljuuje ugovor poseduje poslovnu sposobnost koja se zakonom za'teva za odre!eni ugovor u trenutku njegovog zakljuivanja. ) :tiki razlozi zasnivaju se na potrebi zatite interesa kako bolesni'#tako i zdravi' lica koja nameravaju da sklope brak.Posebno treba imati na umu da mentalnom bolesniku brak moe biti nametnut# a njegovo stanje zloupotrebljeno tako da budu uzbiljno ugroeni njegovi mnogobrojni lini i imovinski interesi. ) :ugeniki razlozi koji se zasnivaju na medicinskim saznanjima o opasnostima od ra!anja mentalno i telesno nezdrave dece#kao to je u sluaju ra!anja zdravog potomstva takav brak ne bi nikako mogao biti povolja sredina za prosperitet deteta. 7esposobnost rasu!ivanja je brana smetnja koja povlai apsolutnu nitavost braka. 7esposobnost moe biti trajna ili privremena brana smetnja. ,na je takodje i neotklonjiva#poto sud nema ovla&enje za davanje dozvole za sklapanje braka. 2.. Srodstvo kao brana smetn a Pod srodstvom se podrazumeva pravom priznati prirodni i drutveni odnos dva ili vie lica#na osnovu kojeg se izme!u nji' zasnivaju odre!ena prava i dunosti. % naem pozitivnom porodinom prav#branu smetnju predstavljaju krvno#tazbinsko i adoptivno srodstvo.

1. ;rvno srodstvo predstavlja prirodnu#bioloku vezu dva ili vie lica koja potiu jedno od drugog (prava linija) ili od zajednikog pretka (pobona linija). +rakovi sklopljeni izme!u krvni' srodnika se smatraju drutveno nepoeljnim# jer se iz takvi' brakova e&e ra!aju deca sa ve&im $izikim i psi'ikim nedostacima. 7a prvom mestu zabrana obu'vata krvne srodnike u pravoj us'odnoj i nis'odnoj liniji srodstva#i to sve srodnike bez obzira na stepen srodstva. 7a drugom mestu mogu&nost da me!usobno sklope brak uskra&ena je krvnim srodnicima koji se nalaze u pobonoj liniji krvnog srodstva u drugom i tre&em stepenu# a od srodnika koji se uopte nalaze u etvrtom stepenu pobone linije krvnog srodstva nije dozvoljeno sklapanje braka samo izme!u dece ro!ene bra&e i sestara#ili dece polubra&e i polusestara. ;rvno srodstvo prouzrokuje apsolutnu nitavost braka. % naem pravu to je uvek neotklonjiva brana smetnja. ,na je i relativna brana smetnja poto deluje samo izme!u tano odre!eni' krvni' srodnika. ". azbinsko srodstvo predstavlja odnos jednog suprunika i krvni' srodnika drugog suprunika. <inije i stepeni tazbinskog srodstva odre!uju se analogno krvrnom srodstvu. akva zabrana posredno slui zatiti skladni' odnosa u braku i porodici i obezbe!uje me!usobno potovanje jednog branog druga i srodnika drugog branog druga. 7e mogu me!usobno sklopiti brak- svekar i sna'a# zet i tata# ou' i pastorka#ma&e'a i pastorak. ,vo je otklonjiva brana smetnja. /. =doptivno srodstvo (srodstvo po usvojenju ili gra!ansko srodstvo) (rodstvo zasnovano usvojenjem predstavlja branu smetnju koja povlai apsolutnu nitavost braka. ,na je neotklonjiva smetnja#a poput krvnog srodstva i trajna (osim u sluaju ponitenja) i relativna brana smetnja. 29. Staratel stvo kao brana smetn a +rana smetnja starateljstva znai da je nedoputeno sklapanje braka izme!u staratelja i ti&enika#razume se samo za vreme dok traje odnos starateljstva. (tarateljstvo je oblik posebne zatite namenjen licima koja nisu u stanju da se# zbog svog maloletstva ili zbog toga to su liena poslovne sposobnosti# sama staraju o sebi i svojim pravima i interesima. ,vo je brana smetnja koja povlai apsolutnu nitavost braka. ,na je neotklonjiva brana smetnja#poto sud nema ovla&enje za davanje dozvole za sklapanje braka. Prema trajanju#starateljstvo se smatra privremenom branom smetnjom#jer staratelj i ti&enik mogu sklopiti brak kada prestane starateljstvo. ,no je irelativna brana smetnja poto deluje samo izme!u staratelja i ti&enika. /0. 0aloletstvo kao brana smetn a +ranu zrelost u naem pravu $izika lica stiu punoletstvom#istovremeno sa sticanjem opte poslovne sposobnosti. Prema tome brak ne moe sklopiti lice koje nije navrilo 18 godina ivota.5e!utim ova brana smetnja je otklonjiva#pod uslovom da budu ispunjeni neki za'tevi koji su propisani zakonom1. Da je za'tev podnela osoba koja je navrila 19 godina ". Da za sklapanje braka postoje opravdani razlozi (postojanje opravdani' razloga za prevremeno sklapanje braka sud treba da proceni u svakom konktretnom sluaju#uzimaju&i u obzir pre svega# dobrobit maloletnika#odnosno procenjuju&i

da li je vie u interesu maloletnika da ostane u svojoj roditeljskoj porodici ili da sklopi brak) /. da je maloletnik duevno i telesno zreo za vrenje prava i dunosti braka.(da bi utvrdio stanje psi'o $izike zrelosti maloletnika za brak#sud je duan da saslua maloletnog podnosioca predloga#njegove roditelje ili staratelja#kao i lice sa kojim maloletnik namerava da sklopi brak. 5aloletstvo kao brana smetnja povlai relativnu nitavost braka. ,no je neotklonjiva brana smetnja za maloletnike ispod 19 godina ivota#a otklonjiva za one starije od 19 godina. /1. 0ane vol e kao brana smetn a Da bi se brak koji je nastao saglasnom izjavom volja budu&i' brani' drugova smatrao punovanim za'teva se da je izjavljena volja bila slobodna. ,sobin volje da mora biti slobodna znai u branom pravu da lice koje izjavljuje volju ne sme biti rtva prinude ili zablude 1. $rinuda je nedozvoljeni akt jednog lica kojim se drugo lice prisiljava da izjavi volju u odre!enom pravcu. 1izika prinuda posledica je primene $izike sile prilikom sklapanja braka i moe se ostvariti razliitim sredstvima ('ipnoza#otmica#zlostavljanje itd.) % branom pravu#me!utim#teko je zamisliti da bi se takva vrsta prinude mogla vriti u trenutku sklapanja braka. 7aime#sklapanje braka nije mogu&e bez aktivnog ue&a suprunika i slubenog lica#pa je vrlo verovatno da bi se vrenje $izikog nasilja nad jednim od suprunika bilo na vreme uoeno#a postupak sklapanja braka prekinut. $si2ika prinuda ili pretn a. ,na se ostvaruje uticajem na volju psi'ikim putem. >ilj pretnje je da se izazove stra' od budu&e opasnosti koja se moe odnositi na budu&eg suprunika kome se preti ili na njemu blisko lice#na njegov ivot#slobodu#telesni integritet#ast#imovinu itd. D abi prinuda uopte bilo da se radi o $izikoj ili psi'ikoj prinudi# mogla biti uzrok nitavosti braka potrebno je da zadovolji nekoliko uslova1. Prinuda mora biti ozbiljna# u tom smislu da je izazvala opravdan stra' kod druge strane. ". Prinuda mora odluuju&e uticati na izjavu volje budu&eg suprunika /. 3a prunudu u branom pravu nije bitna protivpravnost. 2. !abluda je najoptije govore&i kriva predstava o stvarnosti. !abluda o fiziko linosti suprunika (zabluda o identitetu) postoji u sluaju kada jedna osoba sklopi brak sa licem koje je $iziki razliito od onog sa kojim je ona stvarno elela da sklopi brak. % savremenim uslovima#sasvim retko &e se u praksi desiti sluajevi zablude o $izikoj linosti#ali su oni ipak mogu&i (npr.slabovidost jednog verenika#zamena blizanaca#sklapanje braka preko punomo&nika itd.)

!abluda o gra-ansko linosti doga!a se kada je osoba sa kojom se eli sklopiti brak $iziki identina sa osobom sa kojom je brak i sklopljen#ali postoji zabluda o nizu okolnosti koje ine gra!anski identitet linosti. ,dnosi se na one situacije kada se npr. (uprunik lano predstavljao# kriju&i svoj pravi gra!anski identitet#pa je time doveo u zabludu drugog branog druga. !abluda o bitnim osobinama suprunika postoji kada se radi o nekoj bitnoj osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. +itna osobina moe da se odnosi na $izika#psi'ika#moralna#socijalna i druga obeleja suprunika. 5ane volje predstavljaju branu smetnju koja prouzrokuje relevantnu nitavost braka. ,va brana smetnja je neotklonjiva#jer se nje nije mogu&e osloboditi nikakvom sudskom intervencijoml. 5ane volje po pravilu prestaju tokom vremena#pa ta okolnost odre!uje ovu branu smetnju kao privremenu. /2. )rane zabrane +rane zabrane jesu okolnosti zbog koji' je po zakonu zabranjeno sklapanje braka#ali se brak sklopljen uprkos postojanju brane zabrane ne moe ponitavati. *adi se o takvim nedostacima braka koji ga ine nepoeljnim sa drutvenog stanovita#ali ne u tolikoj meri da bi sklapanje takvog braka prouzrokovalo neku od porodinopravni' sankcija. //. $o am i vrste pravni2 de stava braka (klapanjem braka nastaju za suprunike odre!ena dejstva braka koja se u pravnoj literaturi uobiajeno odre!uju kao prava i dunosti suprunika. Prava i dunosti suprunika su samo one pravne posledice sklapanja braka kojima se tite neki najvaniji lini i imovinski interesi suprunika i koje je mogu&e pravno ure!ivati. 4rste pravni' dejstava braka1. 3e stvo braka na poslovnu sposobnost suprunika- ,pte je pravilo da sklapanje braka u naem pravu nema nikakvo dejstvo na sticanje ili prestanak sposobnosti suprunika. ". 3e stvo braka na line odnose suprunika- % lina prava i dunosti suprunika imperativnog karaktera spadaju- ravnopravnost# vo!enje zajednikog ivota# uzajamno potovanje i pomaganje# sloboda izbora rada i zanimanja. % lina prava i dunosti dispozitivnog karaktera spadajuizbor prezimena#odre!ivanje mesta stanovanja i vo!enje zajednikog doma&instva. Ravnopravnost- pravo na ravnopravnost u braku je izraz ustavnog naela o jednakosti pred zakonom i zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu. 4o-en e za ednikog ivota. ,baveza vo!enja zajednikog ivota izriito je predvi!ena zakonom#iako ona nesumnjivo proizilazi iz pojma i zakonske de$inicije braka.

) )

) ) )

5za amno po6tovan e i pomagan e. (uprunici su duni da se uzajamno potuju i pomau. 5e!usobno potovanje suprunika predstavlja pretpostavku skladni' i uspeni' brani' odnosa#a ostvaruje se nastojanjem svakog suprunika da razume i uvai potrebe#s'vatanja i interese drugog suprunika#kao i da bude u stanju da svoje trenutke ivotni' uspe'a i sre&e ali i svoje poraze i neuspe'e podeli sa svojim suprunikom. Sloboda izbora rada i zaniman a. (loboda svakog suprunika da razvija svoje radne#du'ovne i druge sposobnosti i sklonosti#a naroito da bude slobodan u izboru rada izanimanja. 7zbor prezimena. (uprunici sporazumno odre!uju prezime prilikom sklapanja braka. 8dre-ivan e mesta stanovan a. Pravo je i dunost suprunika da sporazumno odrede mesto stanovanja#ali ne nuno i mesto zajednikog stanovanja. o znai da supru&nici imaju pravo sporazumeti se za svaki od nji' zadri sopstveno prebivalite koje je imao i pre sklapanja braka#iako je prilino oigledno da &e bez zajednikog stanovanja tee ostvariti potpunu zajednicu ivota. *azlozi zbog koji' suprunici odre!uju razliito mesto stanovanja mogu biti posledica nemogu&nosti zaposlenja#stambene oskudice#kolovanja#zdravstveni' potreba itd. 4o-en e za ednikog doma9instava. .maju pravo da sporazumno odluuju o vo!enju zajednikog doma&instava to je pojam koji obu'vata sve one poslove koji proizilaze iz prirode braka i porodinog ivota. /. 3e stvo braka na imovinske odnose suprunika. Prava i dunosti suprunika imovinskog karaktera odnose se na zakonski imovinski reim(pojam#pravna priroda#upravljanje#raspolaganje i deoba zajednike imovine# upravljanje i raspolaganje posebnom imovinom#odgovornost suprunika za dugove tre&im licima) i ugovorni imovinski reim (brani ugovor#ugovor o poklonu) 0. 3e stva braka na izdravan e suprunika. +udu&i da je pravo i dunost izdravanja jedna od najvaniji' posledica gotovo svi' prodinopravni' odnosa# Porodini zakon (rbije regulie izdravanje u celini i u odvojenom delu zakonskog teksta.