1.

ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАЂЊЕ СТАЊЕ

1.1. ПОЈАМ

Битно обележје парничног поступка јесте то да насупрот правима не постоје обавезе

већ само терети. Из наведеног разлога пропуштања странака веома често добијају
диспозитивно значење. Могу резултирати значајним процесним последицама, веома често
неповољним по интересе странке која је пропустила предузимање радње у оквирима за то
одређеног рока или рочишта. Такав приступ има оправдања ако одређени вид пропуштања
представља израз воље странке према предузимању (пропуштању) парничне радње.

Ако то није случај него је пропуштање последица постојања одређених разлога који
су странку спречили у предузимању радње, наведене последице се не могу оправдати. Из
овог разлога постоји институт враћања у пређашње стање. Ако странка пропусти рочиште

1
или рок за предузимање неке радње у поступку и услед тога изгуби право на предузимање
те радње, суд ће тој странци на њен предлог да дозволи да накнадно изврши ту радњу
(враћање у пређашње стање) кад постоје оправдани разлози за пропуштање. 1 Странци се
пружа могућност отклањања штетних последица оправданог пропуштања одређеног рока
или рочишта.2 Враћање у пређашње стање (restitutio in integrum) је враћање парнице у оно
стање у коме је она била пре него што је дошло до оправданог пропуштања рока или рочи-
шта што је изазвало настајање последица пропуштања. Враћање парнице у пређашње стање
је процесни инструмент који треба да омогући да се отклоне штетне последице пропушта-
ња уколико је до њега дошло из оправданих разлога.
Процесна правила омогућавају да странка, која је пропустила рок, рочиште или чи-
тав стадијум поступка и због тога изгубила могућност да одређену радњу предузме у на-
ставку поступка, затражи да се поступак врати у стање у коме се он налазио пре њеног
пропуштања, укину све последице пропуштања и евентуално донесе нова одлуке. Овај
процесни институт омогућава да се странка поново доведе у ону процесну ситуацију која
је постојала пре њеног пропуштања и тако јој се поново омогућава да пропуштену радњу
накнадно предузме.3

Враћање у пређашње стање је процесни институт који има за циљ да ублажи строге
последице пропуштања. Ако се пропуштена радња може накнадно предузети, онда нема
разлога да се поступак враћа у пређашње стање. У супротном, из разлога правичности,
странци треба омогућити да накнадно предузме пропуштену радњу да се не би догодило
да трпи последице своје фактичке спречености за процесно делање или да, евентуално,
њен парнични противник управо због тога успе у парници. Враћање у пређашње стање се
не може тражити уколико је странка пропустила да на припремном рочишту изнесе све
чињенице или предложи све доказе јер се не ради ни о пропуштању рока, ни о
пропуштању рочишта.4 Restitutio in integrum је процесни инструмент предвиђен Законом о
парничном поступку, који омогућава да се отклони штетна последица процесног

1
Закон о парничном поступку (Сл. гласник РС, бр. 72/2011, 49/2013 - одлука УС, 74/2013 - одлука УС,
55/2014, 87/2018 и 18/2020), члан 109, став 1. (У даљем тексту ЗПП).
2
Р. Кеча, М. С. Кнежевић, Грађанско процесно право – Приручници за полагање правосудног испита,
ЈП ,,Службени гласник“, Београд, 2017, 194.
3
Г. Станковић, В. Боранијашевић, Грађанско процесно право, СВЕН, Ниш, 2020, 279.
4
Г. Станковић, В. Боранијашевић, наведено дело, 279.

2
пропуштања. Овај институт се у теорији назива и remedium aequitatis због тенденције
толерантног поступања према оправданим пропустима које прожимају овај институт. 5

1.2. УСЛОВИ

Да би странка могла да тражи враћање у пређашње стање, потребно је да буду

испуњени следећи услови:

1. Да је странка пропустила рок или рочиште за предузимање одређене парничне

радње;
2. Да пропуштену радњу странка не може више предузети у наставку поступка, и да
због тога трпи неке последице;
3. Да је због пропуштања изгубила право да радњу коју је пропустила накнадно
предузме;
4. Да је допуштено да се тражи враћање у пређашње стање, односно да оно није
законом искључено;
5. Да постоји оправдан разлог који је изазвао пропуштање;
6. Да се враћање у пређашње стање затражи у законом одређеном року;
7. Да странка предложи да јој се допусти враћање у пређашње стање, да би
пропуштену радњу накнадно предузела.6

Уколико су законски услови испуњени прихвата се фикција да је пропуштена радња

предузета у прописаном року или на рочишту на коме је требало да буде предузета, дакле
узима се да је благовремено извршена. 7 Ако се пропуштена радња може ипак предузети,
странка нема правног интереса да тражи враћање у пређаашње стање. Нпр. ако је странка
пропустила рочиште на коме је намеравала да изнесе нове чињенице и нове доказе па је
суд одложио то рочиште и заказао ново, тада странка може те нове чињенице и нове
5
Б. Познић, Коментар Закона о парничном поступку, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,
2009, 268.
6
Г. Станковић, Грађанско процесно право, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1987, 232 – 233.
7
Д. Палачковић, Парнично процесно право, Правни факултет, Крагујевац, 2004, 141.

3
доказе изнети и на следећем рочишту, па нема разлога за враћање у пређашње стање.
Међутим, ако је суд закључио расправу на том рочишту на које странка није оправдано
приступила, а има правног интереса да изнесе те нове чињенице и нове доказе који су
значајни за доношење саме одлуке која је уследила након закључења главне расправе, тада
странка може тражити враћање у пређашње стање.8

2. ПРЕДЛОГ ЗА ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Предлог за враћање у пређашње стање је страначка парнична радња којом се покреће

један специфичан инцидентни поступак у једној парници. По својој садржини, он је радња
странке која садржи процесни захтев. Предлог се подиже код суда код кога је дошло до
пропуштања и код кога би требало предузети пропуштену радњу.9 Предлог има форму
поднеска. Он треба да има одређену садржину. Странка треба да наведе оне чињенице које
представљају оправдан разлог који је изазвао пропуштање и да приложи или да предложи
доказе којима ће учинити вероватним своје наводе и да на тај начин образложи основа-
ност свог захтева за врађање у пређашње стање. Уколико се ради о општепознатим чиње-
ницама које представљају разлог пропуштања (нпр. штрајк, клизиште, поплава и сл), није
потребно да странка наводи или прилаже доказе.10

Предлог за враћање у пређашње стање не утиче на ток парнице Међутим, из разлога

економичности и целисходности, суд може да одлучи да привремено обустави парничну
делатност док се не одлучи о предлогу.11 У том случају долази до прекида поступка до
правноснажности одлуке донете поводом предлога о враћању у пређашње стање.12

Предлог за враћање у пређашње стање подноси се суду у коме је требало да се

изврши пропуштена радња. Предлог се мора поднети у року од осам дана, рачунајући од

8
А. Радованов, Грађанско процесно право, Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Нови сад, 2014,
150.
9
ЗПП, члан 110, став 1.
10
Г. Станковић, В. Боранијашевић, наведено дело, 280.
11
ЗПП, члан 112.
12
Г. Станковић, наведено дело, 233.

4
дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је странка сазнала за
пропуст тек касније, од дана када је за то сазнала.

 Након што прође 60 дана од дана пропуста, није могуће тражити враћање у
пређашње стање.13 Ако се враћање у пређашње стање предложи због пропуштања рока,
предлагач је дужан да пропуштену радњу предузме истовремено са подношењем
предлога. 

Предлог за враћање у пређашње стање који није заснован на опште познатим

чињеницама, а странка уз предлог није поднела или предложила одговарајуће доказе или
уз предлог није предузела пропуштену радњу, суд ће исти одбацити као неправилан. О
предлогу за враћање пређашњег стања по правилу се одлучује без расправе.

 Ако суд утврди да је потребно извести доказе ради правилног утврђивања

чињеничног стања, заказује рочиште. 

Предлог за враћање у пређашње стање не може да се заснива на чињеницама које је

орган већ оценио као недовољан разлог за продужење рока. Ако се враћање у пређашње
стање предлаже због тога што је пропуштен рок за предају поднеска, прилаже се и тај
поднесак.14

3. ПОСТУПАК ЗА ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ

Поступак по предлогу представља инцидентни поступак који не утиче на ток

парнице, али суд може одлучити да застане са поступком до правноснажности решења о
предлогу. Суд најпре испитује формалну уредност, благовременост и дозвољеност
предлога за враћање у пређашње стање.

Неблаговремене и недозвољене предлоге за враћање у пређашње стање суд одбацује

решењем.15 Предлог је неблаговремен уколико није поднет у законом предвиђеном року, а
13
ЗПП, члан 110, став 3.
14
http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/prirucnik-za-polaganje-drzavnog-strucnog-ispita-upravni-postupak.pdf,
10. децембар 2022.
15
ЗПП, члан 113, став 1.

5
недозвољен је ако је изјављен због пропуштања рочишта које је одређено поводом ранијег
предлога за враћање у пређашње стање или ако странка може накнадно да предузме про-
пуштену радњу.

Предлог је неуредан кад предлог није заснован на општепознатим чињеницама, а

странка уз предлог није поднела или предложила одговарајуће доказе или је странка
пропустила да уз предлог предузме пропуштену радњу.16 Неблаговремене, неуредне и не-
дозвољене предлоге суд одбацује решењем.17

Против решења којим се усваја предлог за враћање у пређашње стање није

дозвољена жалба, осим ако је усвојен неблаговремен, незаконит или неправилан предлог. 18
Овакво законодавно решење има своје оправдање у чињеници да је враћањем у пређашње
стање успостављена поремећена равнотежа у поступку која је настала тиме што је један
парничар оправдано био спречен да фактички предузима парничне радње.

Жалба против решења којим се усваја предлог за враћање у пређашње стање изузет-
но је дозвољена само у два случаја: ако је суд усвојио неблаговремен предлог, и ако је суд
усвојио недопуштен предлог (ако је усвојен предлог за restitutio restitutionis). Против ре-
шења којим се предлог одбацује увек је допуштена жалба.19

Одлука суда којом дозвољава повраћај у пређашње стање има конститутиван значај
јер се парница враћа у стање у коме се налазила пре пропуштања, а одлуке које је суд
донео након пропуштања се укидају по сили закона. Суд се не може упуштати у оцену да
ли ће странка којој се дозвољава повраћај у пређашње стање може постићи повољнију
одлуку од оне која се, по сили закона, укида. Следи да је правни лек дозвољен против
решења о одбацивању предлога и против решења о одбијању предлога, док ревизија није
допуштена јер се овим решењем не окончава правноснажно поступак. Правноснажношћу
решења о дозволи враћања у пређашње стање парница се враћа у оно стање у коме се
налазила пре пропуштања.

16
ЗПП, члан 113, став 2.
17
Г. Станковић, В. Боранијашевић, наведено дело, 280 – 281.
18
ЗПП, члан 114.
19
Исто, 281.

6
 Сходно томе, суд мора укинути све одлуке које су последица пропуштања, а ако је
пропуштено рочиште, оно се поново заказује.20

О предлогу за враћање у пређашње стање одлучује се, по правилу, без расправе јер
се најчешће или ради о општепознатим околностима или су, као доказ, приложене потреб-
не исправе. Кад суд нађе да је ради правилног утврђивања чињеница које представљају
оправдан разлог потребно да се изведу докази (странка, нпр. тврди да је пропустила рочи-
ште за извођење доказа саслушањем странака јер је била заглављена у лифту и предлаже
да се о томе саслушају сведоци), суд ће заказати рочиште на које ће позвати оба парнича-
ра.

И кад предлагач не дође на рочиште заказано за расправљање о основаности предло-

га за враћање у пређашње стање, суд одлучује о предлогу и доноси одлуку. Предлагач који
је пропустио да дође на ово рочиште нема право да тражи враћање у пређашње стање због
пропуштања да на ово рочиште дође. Такав предлог председник већа одбацује.21

3.1. ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

Странка која је тражила враћање у пређашње стање дужна је, независно од исхода
спора, да противној странци надокнади трошкове поступка изазване пропуштањем и
одлучивањем о предлогу за враћање у пређашње стање. Утемељење оваквог става свакако
треба видети у томе да је странка дужна да независно од исхода парнице накнади
противној странци трошкове које је проузроковала својом кривицом или случајем који се
њој догодио.22 О захтеву противне странке за накнаду трошкова поступка суд је дужан да
одлучи независно од одлуке о главној ствари.23

20
Б. Познић, В Ракић – Водинелић, Грађанско процесно право, Правни факултет Универзитета Унион и
Службени гласник, Београд, 2015, 278.
21
Г. Станковић, В. Боранијашевић, наведено дело, 281.
22
ЗПП, члан 155.
23
А. Радованов, наведено дело, 152.

7
4. НЕОПРАВДАНИ И ОПРАВДАНИ РАЗЛОЗИ ЗА ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ
СТАЊЕ