148.

IZVRSNO PROCESNO PRAVO I IZVRSNI POSTUPAK

Izvrsno procesno pravo je deo gradjanskog procesnog prava koji obuhvata pravna
pravila kojima se regulise izvrsni sudski postupak. Normama ove grane procesnog prava
regulise se jedan poseban metod pravne zastite gradjanskih subjektivnih prava.
Pravo na pravnu zastitu obuhvata I pravo na prInudno izvrsenje odluke u kojoj je na
autoritativan I nesumnjiv nacin utvrdjeno postojanje jednog potrazivanja I pravo na
obezbedjenje u cilju kasnijeg uspesnog izvrsenja.
Izvrsno procesno pravo sadrzi dve vrste normi. Prvu grupu norimi cine norme
ogranizacionog izvrsnog procesnog prava, dok drugu grupu normi cine norme
funkcionalnog izvrsnog procesnog prava. Norme ogranizacionog izvrsnog procesnog
prava regulisu organizaciju, nadleznost I sastav ograna koji pruzaju pravnu zastitu u
izvrsnom postupku. Norme funkcionalnog izvrsnog procesnog prava regulisu uslove za
pokretanje izvrsnog postupka, odredjuju subjekte ovog postupka, utvrdjuju njihova prava
I duznosti, regulisu njihove radnje I posledice njihove delatnosti.
Izvrsni postupak je vid gradjanskopravne pravne zastite koji se koristi da bi se
prinudno izvrsilo potrazivanje poverioca ili da bi se obezbedilo buduce ostvarivanje
poveriocevog potrazivanja. Izvrsni postupak kao opsti I redovni postupak prinudnog
izvrsenja I obezbedjenja obuhvata dva postupka pravne zastite: postupak izvrsenja I
postupak obezbedjenja.
* Postupak izvrsenja se sprovodi kad je u jednom prethodno bodjenom postupku
na autoritativan I nesumnjiv nacin utvrdjeno postojanje poveriocevog potrazivanja
tako sto se primenom metoda direktne Ili indirektne prinude prema duzniku fakta
saobrazavaju pravu I tako pravo ostvaruje u kaktickim drustvenim odnosima.
* Postupak obezbedjenja se sprovodi kad nisu ispunjeni uslovi da se sprovede
postupak izvrsenja.
Donosenjem odluke u parnicnom postupku u kome se resava spor I njenom
pravosnaznoscu, pruzanje pravne zastite nije uvek kompletno ostvareno. Kad je u pitanju
utvrdjavna ili preobrazajna presuda, njenom pravosnaznoscu ostvarena je trazena pravna
zastita.
Kad su u pitanju kondemnatorne presude, ciji dispozitiv glasi na ispunjenje neke obaveze
il duznosti, u trenutku njihove pravosnaznosti pravna zastita nije ostvarena.
Posle pravosnaznosti ove odluke, ostavljen je izvestan period vremena u kome se ocekuje
da se duznik na odredjeni nacin ponasa. Dobrovoljnim ispunjenjem sudskog naloga
duznik ce uskladiti svoje ponasanje sa pojedinacnom normom. Ukoliko ne ispuni svoju
obavezu I poverilac ne ostvari svoje potrazivanje, nastaje potreba za prinudnim
izvrsenjem jednog izvrsnog potrazivanja. Izvrsno potrazivanje je pravo na naplatu
novcanog iznosa ili na neko davanje cinjenje, necinjenje Ili trpljenje cije je postojanje na
autoritativan nacin utvrdjeno u kognicionom postupku.
Da bi ostvario svoje izvrsno potrazivanje (izvrsni zahtev) utvrdjeno u pravosnaznoj
odluci koja je postala izvrsna, poverilac treba da pokrene sudski izvrsni postupak I da
zahteva da se sprovede postupak izvrsenja radi definitivnog ostvarenja njegovog
potrazivanja. U tom sudskom postupku, ostvarivanje pravne zastite vrsi se po posebnim
procesnim pravilima po pravilima izvrsnog procesnog prava.

149. NACELA IZVRSNOG POSTUPKA

Nacela izvrsnog postupka su osnovna pravila na kojima se zasniva ovaj metod pravne
zastite
1.
Nacelo zakonskog regulisanja postupka - Nacelo zakonoskog regulisanja
postupka predstavlja osnovno nacelo izvrsnog postupka. Da bi izvrsni poverilac namirio
svoje potrazivanje redvnim putem. Potrebno je da zatrazi intervenciju drzavnih
pravosudnih organa posto je samopomoc u ostvarivanju prava zabranjena. Izvrsni
postupak ima izrazito represivan karakter. U izvrsnom postupku primenjuje se
neposredna ili posredna prinuda prema izvrsnom duzniku radi ostvarivanja izvrsnog
potrazivanja ili radi obezbedjenja buduceg prinudnog ostvarivanja potrazivanja i iz tog
razloga I postupak izvrsenja I postupak obezbedjenja moraju da budu regulisani
zakonom.
2.

Nacelo dispozicije I nacelo oficijelnosti

Nacelo dispozicije u izvrsnom postupku odnosi se na pokretanje izvrsnog
Postupka, odredjivanje predmeta postupka I raspolaganje procesnim materijalom I
odrzavanje postupka u toku. Izvrsni postupak se pokrece predlogom, kao inicijalnom
procesnom radnjom. Izvrsni poverilac u svom predlogu, odredjuje predmet I vrstu
izvrsenja odn. Obezbedjenja. Izvrsni poverilac nije uvek duzan da nevede sredstvo I
predmet izvrsenja. Stranke u postupku slobodno raspolazu procesnim materijalom.
Razvoj pojedinih procesnih faza moze da zavisi od inicijative stranaka.
Princip oficijelnosti u izvrsnom postupku konkretizovan je u pogledu pokretanja
postupka, odredjivanja sredstava I predmeta izvrsenja, upravljanja tokom postupka,
okoncanja postupka I u pogledu kaznjavanja. Princip oficijelnosti u pogledu pokretanja
izvrsnog postupka vazi samo u odredjenim izvrsnim stvarima, kad je to zakonom
odredjeno.
3. Nacelo formalnog (strogog) legaliteta - Nacelo formalnog legaliteta je jedno od
osnovnih nacela izvrsnog procesnog prava. Norme ove grane prava su kogentne kako bi
se ostvarili ciljevi postupka I pravilno primenila prinuda. Primena prinude mora da bude
zakonom strogo regulisana I dozirana s`obzirom da se primenom prinude zadire u
imovinsku sferu izvrsnog duznika, a u odredjenim situacijama ogranicava mu se I
sloboda kretanja izvricanjem kazne zatvora. Sustina nacela je I u tome da se izvrsni sud
ne moze upustati u ispitivanje da li postoji potrazivanje koje je utvrdjeno I izvrsnoj
ispravi. Izvrsni sud je vezan za izvrsnu ispravu I on ne moze da se upusta u ispitavanje
zakonitosti I pravilnosti izvrsne isprave jer se tome protivi pravilo o zabrani ponovnog
sudjenja u istoj stvari.
4.
Nacelo ekskluzivnosti u sprovodjenju izvrsenja - Stranka ima pravo da bira
da lice poveriti izvrseje sudskom izvrsitelju ili privatnom izvrsitelju, osim u onim
izvrsnim stvarima u kojima je izvrsni sud iskljucivo nadlezan po samom zakonu I za
odredjivanje I za sprovodjenje izvrsenja. Sud I privatni izvrsitelj ne mogu istovremeno da
sprovode izvrsenje na osnovu istog resenja o izvrsenju, kaoi u pogledu sprovodjenja
privremene mere koju je odredio sud.

5.
Nacelo hitnosti - Da bi se ostvario princip hitnosti, zakonodavac j e ogranicio
ili iskljucio primenu pojedinih procesnih institute. U izvrsnom postupku predlog za
delegaciju nadleznosti nije dozvoljen, kao ni predlog za vracanje u predjasnje stanje, uz
odredjeni izuzetak. I rokovi za odlucivanje o pravnom leku su kratki. Predlog za izuzece
sudije koji postupa u konkretnom postupku izvrsenja stranka moze da podnese najkasnije
do isteka roka za donosenje odluke o prigovoru na resenje o izvrsenju.
6.
Nacelo vremenskog redosleda namirenja - Postupak izvrsenja se sprovodi
odvojeno za svakog pojedinog izvrsnog Poverioca na pojedinim delovima imovine
izvrsnog duznika koji mogu da budu predmet izvrsenja. Odnosi se na situaciju kad vise
izvrsnih poverilaca ostvaruje svoje potrazivanje prema istom duzniku I na istom
predmetu izvrsenja. Ako se istovremeno void postupak sudskog prinudnog izvrsenja I
postupak izvrsenja pred drugim drzavnim organom radi namirenja na istom predmetu
izvrsenja, izvrsni sud ce prekinuti izvrsni postupak, ukoliko je posebnim pravilima
predvidjena prednost izvrsenja pred tim organom.
*Nacelo realnog prioriteta tice se prvenstva u namirenju potrazivanja. Odredjene vrste
potrazivanja namiruju se prvenstveno, bez obzira na to kad je steceno pravo na njihovo
namirenje.
*Nacelo pariteta ili jednakosti predvidja srazmerno namirenje izvrsnih poverilaca koji
spadaju u isti red namirenja za slucaj da iznos dobijen prodajom nije dovoljan za potpuno
namirenje.
*Nacelo iskljucivosti predvidja ogranicenja u pogledu obima namirenja odredjenih
potrazivanja na odredjenim predmetima izvrsenja.
7.
Nacelo socijalnog postupanja - Sustina ovog nacela je u tome sto izvrsenje
treba da se sprovede tako da se ne ugrozi fizicka egzistencija izvrsnog duznika I ne
izazove njegova ekonomska propast, kao I da se ne povredi dostojanstvo izvrsnog
duznika.
8.
Nacelo pismenosti I usmenosti - ZIO izricito predvidja pismenost kao
osnovni princip izvrsne procedure. Radne stranaka I drugih ucesnika redovno imaju
pisani oblik. Izvrsni Sud u postupku odredjivanja I u postupku sprovodjenja izvrsenja
donosi odluke bez usmene rasprave. Podlogu za odlucivanje predstavljaju podnesci I
sprave koje su prilozene uz njih. Kad je u postupku izrsenja potrebno da se stranka ili
ucesnik o necemu izjasne, sud ima izaje nalog da to ucine u pisanom obliku.
9.
Raspravno I istrazno nacelo - Raspravno I istrazno nacelo u postuku
izvrsenja nemaju onaj znacaj koji imaju u parnicnom postupku. Ova dva nacela imaju
siru primenu u postupku obezbedjenja. Prema raspravnom nacelu, stranke sudu pruzaju
neophodan procesni material za odlucivanje I cinjenicni I dokazni, dokprema istraznom
nacelu sam sud prikuplja procesni material neophodan za odluzivanje. Raspravno nacelo
bazi I u fazi odredjivanja izvrsenja I u fazi postupka po pravnom leku, bez obzira sto sud
odlucuje na osnovu spisa. Izvrsni poverilac koji pokrece postupak izvrsenja duzan je da
prilozi izvrsnu odnosno verodostojnu ispravu I kruge isprave koje su predvidjene
zakonom. Ukoliko se radi o prigovoru na resenje o izvrsenju na osnovu izvrsne odnosno

verodostojne isprave, izvrsni duznik je duzan da u prigovoru iznese sve cinjenice na

kojima se zasniva njegov prigovor I da prilozi sve dokaze u pogledu iznetih cinjenica.
10.
Nacelo eventualnosti - Sustina ovog nacela je u tome da se odredjene radnje
mogu preduzimati samo u odredjenom stadijumu ili do odredjenog trenutka u razvoju
postupka. Propustanje da se radnja preduzme u stadijumu postupka koji je predvidjen za
njeno preduzimanje dovodi do prekluzije.
11.
Nacelo javnosti - ZIO ne proklamuje nacelo javnosti kao osnovno metodsko
nacelo jer je, kao osnovni princip, proklamovao princip pismenosti. ZIO u principu ne
zabranjuje I ne iskljucuje javnos ali je ona, s`obzirom na prirodu postupka I cilj postupka,
kao I dominaciju nacela pismenosti, ogranicena I marginalizovana u postupku
odredjivanja izvrsenja. U postupku izvrsenja stranke nemaju pravo na javnu usmenu
raspravu Niti se odluke javno saopstavaju. U fazi sprovodjenja izvrsenja, ukoliko to
priroda pojedinog sredstava izvrsenja omogucava, stranke, zastupnici, treca lica I
zainteresovana lica mogu prisustvovati preduzimanju izvrsnih radnji koje se preduzimaju
u fazi sprovodjenja izvrsenja, a ponekad je zakonom predvidjeno prisustvo trecih lica.
Opsta javnost u izvrsnom postupku postoji na rocistu za javnu prodaju putem
nadmetanja.
12.
Nacelo izjasnjavanja stranke - Primena nacela obostranog saslusanja nije
sasvim iskljucena u postupku obezbedjenja I zavisi od sredstva obezbedjenja koje treba
da bude odredjeno u postupku. Nacelo izjasnjavanja stranaka u postupku izvrsenja
konkretizovano je na specifican nacin u odredjenim situacijama da bi u postupku mogao
da se ostvari cilj izvrsenja I spreci odugovlacenje postupka.
13.
Nacelo sudskog kretanja postupka - Izvrsni sud u toku izvrsnog postupka
preduzima izvrsne radnje po Sluzbenoj duznosti. Sud upravlja postupkom po sluzbenoj
duznosti I po principu formalnog reda.
14.
Nacelo transparentnosti podataka o imovini izvrsnog duznika - Ovo nacelo
je relativno novo nacelo izvrsnog postupka koje je motivisano Nastojanjem zakonodavca
da omoguci efikasno I uspesno namirenje izvrsnog porevioca.
15.
Nacelo zakonske ocene dokaza - Postupak izvrsenja koncipiran je na metodu
zakonske (legalne) ocene dokaza. Koriscenje ovog metoda je posledica okolnosti da sud
odlucuje na osnovu spisa. ZIO predvidja da sud moze upotrebiti samo ona dokazna
sredstva koja su zakonom predvidjena za dokazivanje odredjenih cinjenica I koja su
prilozena uz podnesak stranke ili ucesnika.
150. POSTUPAK IZVRSENJA SUBJEKTI POSTUPKA IZVRSENJA
Postupak izvrsenja se sastoji iz dve faze iz postupka odredjivanja (dozvole) izvrsenja
I postupka sprovodjenja izvrsenja, tako da se u toku postupka izvrsenja ili zasnivaju
dva procesna odnosa izmedju strankama I organa koji pruzaju zastitu ili se zasnovani
procesni odnos modifikuje jer u njega stupaju novi subjekti. Kad sud dozvoli I odredi

izvrsenje, potrebno je da se preduzmu razlicite pravne ili fakticke radnje u fazi

sprovodjenja izvrsenja.
U zasnovani procesni odnos sa strankama tokom postupka izvrsenja, pored glavnog
organa koji pruza pravnu zastitu, stupaju I drugi organi ili subjekti koji preduzimaju
pojedine radnje.
Ukoliko se izvrsni poverilac opredeli da izvrsenje sprovede privatni izvrsitelj, u postupku
izvrsenja formiraju se dva posebna procesna odnosa:
1) procesni odnos u fazi odredjivanja izvrsenja
2) procesni odnos u fazi sprovodjenja izvrsenja.
U postupku izvrsenja, kao subjekti izvrsnog procesnog odnosa sudeluju:
1) stranke,
2) organi postupka izvrsenja koji primenjuju prinudu,
3) ucesnici, koji imaju odredjeni interes da ucestvuju u postupku izvrsenja.
Stranke u postupku izvrsenja su:
1) izvrsni poverilac
2) izvrsni duznik.
U jednostranackom postupku izvrsenja postoji samo izvrsni duznik. Stranke su glavni
subjekti izvrsnog procesnog odnosa.
Organi u postupku izvrsenja imaju zadatak da pruze pravnu zastitu preduzimanjem
pravnih ili faktickih radnji u toku postupka izvrsenja. Organi mogu da budu glavni I
pomocni organi. Glavni organi vrse funkciju sudjenja: u opstem postupku izvrsenja
izvrsni sud, u jednom posebnom postupku izvrsenja privatni izvrsitelj. Glavni organi
odredjuju izvrsenje ili neposredno primenjuju prinudu, dok pomocni organi po nalogu
izvrsnog suda preduzimaju pojedine radnje u izvrnom postupku.
Ucesnik u izvrsnom postupku je trece lice koje u postupku izvrsenja ostvaruje neko svoje
pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku, ili koje tvrdi da u pogledu predmeta
izvrsenja ima pravo koje sprecava izvrsenje.
Organi postupka izvrsenja
1.Izvrsni organi - Glavni organ postupka izvrsenja je izvrsni sud koji je nadlezan
da odredjuje I neposredno ili posredno sprovodi izvrsenje. Sud je drzavni organ, koji u
vrsenju sudske funkcije odlucuje u postupku izvrsenja.
U funkciji glavnog organa postupka izvrsenja moze da se javi I privatni izvrsitelj ukoliko
mu je izvrsni poverilac poverio postupak sprovodjenja izvrsenja koje je odredio sud.
Privatni izvrsitelj je fizicko lice koje je imenovao ministar nadlezan za pravosudje I koje
vrsi javna ovlascenja poverena zakonom u domenu postupka izvrsenja.
2.Pomocni organi u postupku - Pomocni organi, po nalogu, uputstima I pod
nadzorom izvrsnog suda, Preduzimaju pojedine radnje u postupku sprovodjenja izvrsenja.
Izvrsni sudija izdaje naloge pomocnim organima u skladu sa zakonom.
Pomocni organi su: sudijski pomocnici, sudski izvrsitelji, Narodna banka Srbije, poslovne
banke, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privredne register, Republicki
geodetski zavod, Fond za socijalno I penziono osiguranje, policija, cuvar pokretnih
stvari, poslodavac, vestak, procenitelj itd. U ulozi pomocnih organa suda mogu da se jave
nadlezni organ starateljstva I strucnjaci organa starateljstva, psiholog, strucnjaci skole,

porodicnog savetovalista ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u

porodicnim odnosima kada se radi o sprovodjenju izvrsenja oduzimanjem I predajom
deteta. Sudski izvrsitelj je sluzbeno lice zaposleno u sudu. On po nalogu ili uputstvu
sudije neposredno preduzima pojedine radnje izvrsenja. Sudijski pomocnik spada u
sudsko osoblje. Sudijski pomocnik moze po nalogu sudije obavljati poslove sudskog
izvrsitelja u postupku sprovodjenja izvrsenja.
3.Strucna lica - Za razliku od pomocnih organa, strucna lica pruzaju neophodne
Informacije ili strucnu pomoc koja nedostaje sudu odnosno pprivatnom izvrsitelju kad je
potrebno da se utvrdi neka cinjenica koja je od znacaja za preduzimanje neke radnje u
postupku sprovodjenja izvrsenja. Bez angazovanja strucnih lica neke izvrsne radnje u
postupku sprovodjenja izvrsenja ne bi mogle da budu preduzete.
151. IZVRSNI SUD
Terimin ``izvrsni sud`` koristi se kolokvijalno da bi se oznacio onaj sud koji postupa u
postupku izvrsenja po pravilima izvrsnog postupka. Izvrsni sudovi su drzavni sudovi. U
izvrsnim stvarima postupaju osnovni I visi sudovi, kao sudovi opste nadleznosti, kao I
privredni sudovi.
Stvarna nadleznost - ZIO ne sadrzi odredbe o stvarnoj nadleznosti sudova. Prema
odredbama Zakona o uredjenju sudova (2008) u postupku izvrsenja stvarno su nadlezni
osnovni I privredni sud. Oni odredjuju izvrsenje u izvrsnim stvarima Iz svoje nadleznosti
u skladu sa Zakonom o uredjenju sudova. Osnovni sudovi su nadlezni da odredjuju
izvrsenje na osnovu izvrsnih isprava koje poticu od sudova opste nadleznosti, prekrsajnih
sudova I upravnih organa ukoliko za postupanje u tim izvrsnim stvarima nije nadlezan
privredni sud. Izuzetak od pravila da je osnovni sud nadlezan da postupa kao izvrsni sud,
predstavlja zakonom ustanovljena nadleznost visih sudova da odlucuju o priznanju I
izvrsenju stranih sudskih I arbitraznih odluka za koje nije nadlezan privredni sud.
Privredni sudovi su nadlezni da odredjuju I sprovode izvrsenje odluka privrednih sudova
I odluka arbitraznih sudova koje su donesene u privrednim stvarima domacih I stranih
privrednih subjekata, kaoi da odredjuju I sprovode izvrsenje na osnovu verodostojnih
isprava kad se one odnose na privredne subjekte.
Mesna nadleznost - Posebna mesna nadleznost je odredjena prema razlicitim
kriterijuma, Zavisno od vrste, sredstva I predmeta izvrsenja. Opsta mesna nadleznost u
postupku izvrsenja odredjuje se, po pravilu, prema prebivalistu ili boravistu odnosno
sedistu izvrsnog duznika. Posebna mesna nadleznost, koja iskljucuje primenu pravila o
opstoj mesnoj nadleznosti, moze da bude iskljuciva I izborna mesna nadleznost.
Iskljuciva mesna nadleznost eliminise primenu pravila o opstoj mesnoj nadleznosti.
Predvidjena je iz razloga ekonomicnosti, efikasnosti I celishodnosti. Iskljuciva mesna
nadleznost predvidjena je za odredjivanje izvrsenja na nepokretnostima izvrsnog duznika
I za izvrsenje radi iseljenja I predaje stvari. Izborna mesna nadleznost predvidjena je za
slucaj da se nepokretnost, koja je predmet izvrsenja, nalazi na podrucju vise sudova.
Mogucnost izbora izvrsnog suda treba da omoguci izvrsnom poveriocu da na najbolji
moguci nacin ostvari svoje specificne interese. Ukoliko se nepokretnosti nalaze na
podrucju viese sudova, za odredjivanje izvrsenja nadlezan je sud kod koga je izvrsni
poverilac prvo podneo predlog za izvrsenje. Izvrsni poverilac ima pravo da bira mesno
nadlezan izvrsni sud do podnosenja predloga za izvrsenje. Posle tog trenutka izbor mesno

nadleznog suda je definitivno izvrsen I izvrsni sud ustaljuje svoju nadleznost. Svi ostali,
potencijalno nadlezni sudovi za postupanje u konkrenoj izvrsnoj pravnoj stvari, od
trenutka podnosenja predloga izabranom sudu, postaju nenadlezni.
Funkcionalna nadleznost - Funkcionalna nadleznost za preduzimanje odredjenih
procesnih radnji u postupku izvrsenja regulisana je na specifican nacin zbog prirode I
structure samog posupka izvrsenja. Postupak izvrsenja obuhvata fazu odredjivanja
izvrsenja I fazu sprovodjenja izvrsenja I u svakoj od tih faza razliciti organi preduzimaju
razlicite radnje. Funkcionalna nadleznost u postupku izvrsenja podeljena izmedju
izvrsnog suda, izvrsitelja I drugih organa u izvrsnom postupku. Po pravilu, radnje
odlucivanja preduzima izvrsni sud u postupku odredjivanja izvrsenjai u postupku po
pravnom ledu, ali u razlicitom sastavu. Izuzetak predstavlja poseban postupak izvrsenja
koji se void radi namirenja potrazivanja po osnovu komunalnih I slicnih usluga.
Trajanje nadleznosti - ZIO je izricito predvideo pravilo o trajanju nadleznosti u
izvrsnim stvarima. Nadlezni sud pred kojim je postupak pokrenut zadrzava nadleznost I
kad je zakonom propisana izborna mesna nadleznost vise sudova jer je podnosenjem
predloga za izvrsenje definitivno zasnovana njegova nadleznost za odlucivanje u
konkretnoj izvrsnoj pravnoj stvari. Ovakvo zakonsko resenje je nesumnjivo posledica
nacela hitnosti I efikasnosti. Odstupanje od pravila o trajanju nadleznosti dovelo bi do
nepotrebnog odugovlacenja postupka.
Delegacija nadleznosti - Do nuzne delegacije moze da dodje u postupku
izvrsenja, I to, pre svega, u fazi odredjivanja izvrsenja. Ukoliko usled iskljucenja ili
izuzeca nema sudije koji bi odredio izvrsenje, shodnom primenom pravila ZPP (2011) o
nuznoj delegaciji, bice odredjen sud koji ce postupati u konkretnoj izvrsnoj stvari. Do
delegacije nadleznosti moze da dodje I u fazi sprovodjenja izvrsenja. Delegacija moze
biti I delimicna. Sprovodjenje izvrsenja samo jednog od vise potrazivanja ili dela jednog
potrazivanja koje se namijuje u postupku izvrsenja moze se poveriti drugom sudu ili
drugom privatnom izvrsitelju. Do delegacije nadleznosti dolazi uvek kad sud koji je
odredio izvrsenje ne moze, zbog teritorijalnog ili funkcionalnog ogranicenja svojih
ovlascenja, da sam sprovede izvrsenje. U postupku izvrsenja izricito je izkljucena
mogucnost delegacije nadleznosti na predlog stranke.
Sastav suda - U postupku izvrsenja izvrsni sud postupa u inokosnom I u kolegijalnom
Sastavu. Postupak odlucivanja u postupku izvrsenja void I odluke donosi sudija
pojedinac. Sudija pojedinac odlucuje I u postupku po pravnim lekovima, pored veca istog
suda. Kad se ux postupak izvrsenja void neki adhezioni postupak, inicidentni ili posebni
postupak izvrsenja, osim kad je pojedini posebni postupak izvrsenja u kompetenciji
privatnog izvrsitelja. U postupku po pravnom leku, po pravilu, odlucuje vece sastavljeno
od tri sudije istog suda. Samo u postupku povodom prigovora zbog nepravilnosti
prilikom sprovodjenja izvrsenja iskljucivo odlucuje sudija pojedinac koji ima kontrolnu
funkciju u postupku sprovodjenja izvrsenja.
152. PRIVATNI IZVRSITELJ
Privatni izvrsitelj je fizicko lice koje imenuje minister nadlezan za Pravosudje da u
statusu sluzbenog lica sprovodi izvrsenje u granicama resenja o izvrsenju I da vrsi druga

ovlascenja koja sum u zakonom poverena. Privatni izvrsitelj obavlja delatnost kao
preduzetnik ili kao clan ortackog drustva.
Funkcije - Privatni izvrsitelj, kao subject izvrsnog procesnog odnosa, ima razlicite
funkcije u postupku izvrsenja. Privatni izvrsitelj vrsi sudsku funkciju u odredjenim
izvrsnim stvarima kad odredjuje izvrsenje, samostalno sprovodi postupak sprovodjenja
izvrsenja I preduzima represivne akte u postupku sprovodjenja izvrsenja, sam ili uz
asistenciju drzavnih organa, posreduje izmedju stranaka ako medijator, stupa u
ugovoreni odnos sa izvrsnim poveriocem I predstavlja punomocnika izvrsnog poverioca.
Nadleznost - Privatni izvrsitelj je nadlezan da sprovodi izvrsenje na osnovu
resenja suda za cije je podrucje imenovan I privremene mere suda, ako zakonom nije
propisana iskljuciva nadleznost suda zasprovodjenje izvrsenja. Privatni izvrsitelj I sud ne
mogu istovremeno I paralelno sprovoditi izvrsenje na osnovu istog resenja o izvrsenju.
Izvrsni poverilac odredjuje dal I ce za izvrsenje u konkretnoj pravnoj stvari biti nadlezan
privatni izvrsitelj Ili sudski izvrsitelj. Privatni izvrsitelj moze delegirati svoju nadleznost
na privatnog izvrsitelja sa drugog podrucja ali ne I na sudskog izvrsitelja. S jedne strane,
privatni izvrsitelj I sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvrsenje na osnovu istog resenja
o izvrsenju, a s druge strane, zakonodavac je represivnu funkciju koja pripada drzavnim
organima zakonom preneo na privatnog izvrsitelja.
Podrucje - Privatni izvrsitelj preduzima radnje u okviru svoje nadleznosti, po
pravilu na podrucje za koje je imenovan. Podrucje privatnog izvrsitelja je podrucje
osnovnog cuda ili podrucje privrednog suda. Moze da preduzima radnje sprovodjenja
izvrsenja na svom podrucju I izvan podrucja za koje je imenovan. Izvan podrucja za koje
je imenovan privatni izvrsitelj moze preduzimati radnje licno ili preko izvrsitelja sa
drugog podrucja.
Ovlascenja - U postupku izvrsenja privatni izvrsitelj, ima odredjena ovlascenja u
Postupku odredjivanja I postupku sprovodjenja vec odredjenog izvrsenja.
1. Ovlascenje privatnog izvrsitelja da odredjuje izvrsenje - Privatni izvrsitelj je
ovlascen da odredjuje izvrsenje u dve situacije. Privatni izvrsitelj odredjuje
izvrsenje u postupku po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave
radi ostvarenja novcanog potrazivanja po osnovu izvrsenih komunalnih I
slicnih usluga. Privatni izvrsitelj je ovlascen da odredjuje I izvrsenje radi
naplate troskova postupka koji su nastali u postupku koji je on sproveo.
2. Ovlascenja privatnog izvrsitelja u fazi sprovodjenja izvrsenja - U fazi
sprovodjenja izvrsenja privatni izvrsitelj donosi odluke u formi zakljucka,
preduzima razlicite represivne izvrsne radne zavisno od toga o kome se
sredstvu izvrsenja radi, preduzima razlicite sluzbene radnje, zasvedocava
preduzete radnje, vrsi dostavljanje I preduzima I druge radnje na cije je
preduzimanje ovlascen zaknom. U toku sprovodjenja izvrsenja privatni
izvrsitelj donosi odluke u formi zakljucka kojima odlucuje I upravlja
postupkom. Privatni izvrsitelj je ovlascen da preduzima represivne radnje u
cilju namirenja potrazivanja. Preduzete radnje u toku postupka, u skladu sa
svojim ovlascenjima, privatni izvrsitelj zasvedocava zapisnikom ili sluzbenim
beleskama. Privatni izvrsitlej sam dostavlja svoja akta, ali se javljai u ulozi
organa dostavljanja izvrsnog suda jer je ovlascen da dostavlja ili urucuje
podneske I sudske odluke po ovlascenju suda.

Medijatorska funkcija - Privatni izvrsitelj ima jos jednu specificnu funkciju

funkciju medijatora. Odredbama ZIO, privatni izvrsitelj je ovlascen da na zahtev izvrsnog
duznika ili izvrsnog poverioca posreduje u cilju postizanja sporazumnog resenja.
Postignuto sporazumno resenje stranka u toku postupka izvrsenja predstavlja vansudsko
poravnanje kojim su naknadno revidirana prava I obaveze stranaka utvrdjene izvrsnom
ispravom.
Privatni izvrsitelj kao punomocnik izvrsnog poverioca - Privatni izvrsitelj je
odredbama ZIO ovlascen da pojedine radnje u postupku sprovodjenja izvrsenja
preduzima u ime I za racun izvrsnog poverioca, tako da se on javlja u ulozi specificnog
voljnog punomocnika izvrsnog poverioca. Posledica je ugovornog odnosa izmedju njega
I izvrsnog poverioca za ciji racun on treba da preduzme represivne mere predvidjene
zakonom da bi namirio potrazivanje izvrsnog poverioca.
153. STRANACKE RADNJE
Stranacke radnje u postpuku izvrsenja su pavne radnje koje preduzimaju
Izvrsni poverilac I izvrsni duznik. Pravilima izvrsnog procesnog prava predvidjeni su:
uslovi za njihovo preduzimanje I punovaznost, njihova sadrzina, forma I dejstvo.
S`obzirom na sadrzinu, procesne radnje mogu da budu:
1) radnje koje sadrze zahteve mogu da budu razlicite, jer su i zahtevi koji su
sadrzani u njima razliciti.
2) radnje koje sadrze predloge su procesne radnje kojima stranka istice
razlicite procesne zahteve koji se ticu samog toka postupka.
3) dispozitivne procesne radnje - su procesne izjave volje koje su upucene sudu
4) izjava - je tip procesne radnje kojom stranka pruza potrebne podatke sudu
5) saopstenje - je procesna radnja kojom stranka informise sud o necemu sto je
od znacaja za sam postupak I njegov tok.
6) realni akti - je procesna radnja kojom stranka informise sud o necemu sto je
od znacaja za sam postupak I njegov tok
Podnesci - Podnesak je pismeno u kome stranke (I drugi ucesnici) preduzimaju procesne
radnje u pisanom obliku. Institut podneska u postupku izvrsenja posebno je predvidjen
odredbama ZIO. Podnesak je forma u kojoj svoje izjave, predloge I saopstenja u toku
postupka izvrsenja daju stranke. Podnesak se upucuje sudu ili privatnom izvrsitelju
zavisno od vrste postupka izvrsenja I stadijuma u kome se on nalazi. Podnesci koji sadrze
zahtev ili predlog treba, pored obaveznih elemenata sadrzine podneska, da sadrze
cinjenicne navode na kojima stranka zasniva svoj zahtev ili predlog. Stranka je duzna da
uz podnesak prilozi isprave kako dokaze u pogledu cinjenicnih navoda koje iznosi u
podnesku. Jedan od obaveznih I nuznih elemenata sadrzine podneska je potpis
podnosioca. Potpisom podnosilac potvrdjuje da je u podnesku sadrzana njegova radnja.
Podnesci se podnose sudu u potrebnom broju primeraka. Isprave koje se prilazu
podnescima podnose se u originalu ili u overenom prepisu. Za slucaj da stranka ne
podnese isprave u dovoljnom broju primeraka, sud ce ih prepisati na trosak stanke koja je
propustila da to ucini.
Sudske procesne radnje

Sudske procesne radnje su pravne radnje predvidjene I regulisanje Pravilima izvrsnog

procesnog prava tako sto su odredjeni uslovi za njihovo preduzimanje I njihovu
punovaznost, njihova sadrzina, forma I dejstvo. Sudske procesne radnje su akti drzavnog
pravosudnog organa koje on preduzima u vrsenju sudske vlasti. Sudske radnje izvrsni sud
preduzima po sluzbenoj duznosti ili na podsticaj I predlog stanke.
Opste procesne pretpostavke za punovaznost sudskih radnji izvrsnog suda su:
1) nadleznost suda i
2) nepristrasnost suda
Procesna delatnost suda - obuhvata sledece aktivnosti: pokretanje postupka po
sluzbenoj duznosti, izvidjanje, upravljanje postupkom, dostavljanje pismena,
zasvedocavanje preduzetih radnji, odlucivanje, realne akte I radnje sudske uprave.
Pokretanje postupka izvrsenja - Izvrsni sud po sluzbenoj duznosti pokrece
postupak izvrsenja kad je to zakonom predvidjeno. Posto nadlezni drzavni organ od koga
potice izvrsna ispava koju treba prinudnim putem izvrsiti dostavi izvrsnu ispravu, sam
izvrsni sud pokrece postupak izvrsenja.
Izvidjanje - Izvidjanje je procesna delatnost koja se sastoji u formiranju cinjenicne
podloge za odlucivanje. Izvrsni sud izvidja na osnovu spisa jer je postupak zasnovan, po
pravilu, na principu pismenosti.
Upravljanje postupkom - Upravljanje postupkom je svaranje izvrsnog suda da se
postupak zakonito celishodno, efikasno I ekonomicno odvija. Radnje upravljanja
postupkom sud preduzima po sluzbenoj duznosti.
Dostavljanje - Dostavljanje je sudska procesna delatnost koja ima za cilj da
adresatima pruzi mogucnost da se upoznaju sa sadrzinom pisema koja su im upucena.
Dostavljanje omogucava komunikaciju izmejdu suda I stranaka, kao I komunikaciju
izmedju samih stranaka idrugih ucesnika u postupku. ZIO je zadrzao system oficijelnog
dostavljanja I system sudske organizacije dostavne sluzbe, po kome izvrsni sud, po
pravilu, obavlja funkciju dostavljanja uz pomoc nekih drugih organa. Organi dostavljanja
u postupku izvrsenja su: sudski dostavljaci, posta, fizicka I pravna lica registrovana za
obavljanje poslova dostavljanja, lica zaposelna u sudu, drugi drzavni organi, lica ja
savnim ovlascenjima, lica koja imaju status sluzbenih lica. U postuku izvrsenja nije
mogucno dostavljanje elektronskim putem.
154. PROCESNE RADNJE PRIVATNOG IZVRSITELJA
Privatni izvrsitelj preduzima procesne radnje koje imaju razlicitu pravnu prirodu.
Procesna delatnost privatnog izvrsitelja je raznovrsna I obuhvata sledece aktivnosti:
1.
Meritorno odlucivanje - U posebnom postupku izvrsenja radi namirenja
potrazivanja na osnovu verodostojne isprave po sonovu komunalnih I drugih slicnih
usluga, privatni izvrsitelj, kome je zakonodavac poverio sudsku funkciju, odlucuje na
osnovu verodostojne isprave zakljuckom kojim utvrdjuje postojanje potrazivanja I
odredjuje izvrsenje. U ovom postupku privatni izvrsitelj odlucuje na osnovu spisa.
Privatni izvrsitelj isto tako meritorno odlucuje zakljuckom o troskovima postupka
koji je on sprovodio I istovremeno odredjuje I izvrsenje radi naplate tih troskova.

10

2.
Izvidjenje - Privatni izvrsitelj izvidjanjem utvrdjuje postojanje cinjenica koje
su od znacaja za njegovo odlucivanje I u posenom postupku izvrsenja, I prilikom
sprovodjenja izvrsenja. Privatni izvrsitelj vrsi izvidjanje tako sto utvrdjuje identitet
stranaka I ucesnika u postupku izvrsenja, prikuplja podatke o imovinskom stanju
izvrsnog duznika, sprovodi popis I procenu imovine izvrsnog duznika.
3.
Zasvedocenje I evidentiranje preduzetih radnji - Privatni izvrsitelj je duzan
da zasvedoci preduzete radnje u postupku zapisnikom I sluzbenom beleskom u spisima.
Sadrzina zapisnika je predvidjena zakonom I nema sustinske razlike izmedju zapisnikak
oji sastavlja sud odnosno sudski izvrsitelj I zapisnika koji sastavlja privatni izvrsitelj u
pogledu materijalne sadrzine zapisnika.
4.
Dostavljanje - Privatni izvrsitelj sam dostavlja podneske I svoje odluke
(zakljucak). Privatni izvrsitelj moze dap o ovlascenju I nalogu suda dostavlja I podneske I
sudske odluke.
5.
Odlucivanje - U toku postupka sprovodjenja izvrsenja koje mu je povereno,
privatni izvrsitelj donosi razlicite odluke u formi zakljucka.
6.
Sprovodjenje izvrsenja - U postupku sprovodjenja izvrsenja privatni izvrsitelj
preduzima razlicite realne akte koji sup o svom karakteru akti posredne I neposredne
prinude.
7.
Radnje pravne pomoci - Privatni izvrsitelj pruza pravnu pomoc sudu tako sto
po njegovom ovlascenju dostavlja pisemna I sudske odluke. Privatni izvrsitelj moze da
pruza pravnu pomoc drugim privatnim izvrsiteljima van svog podrucja. Posto je
zakonodavac privatnom izvrsitelju dodelio status sluzbenog llica, privatni izvrsitelj ima
pravo I da trazi dam u se pruzi neophodna pravna pomoc.
155. IZVRSNA ISPRAVA
Izvrna isprava je pravni akt kojim je na autoritativan I nesumnjiv nacin utvrdjeno
postojanje izvrsnog potrazivanja. Izvrsna isprava je pojam kojim zakonodavac oznacava
razlicite vrste javnih isprava koje predstavljaju osnov za izvrsenje.
Izvrsna isprava je osnov za odredjivanje izvrsenja jer na osnovu nje izvrsni poverilac ima
pravno na prinudno ostvarivanje svog potrazivanja. Izvrsne isprave sluze kao osnov za
pokretanje izvrsnog postupka. One predstavljaju procesnu pretpostavku za odredjivanje
izvrsenja.
Vrste izvrsnih isprava - Odredbama ZIO odredjeno je koje javne isprave mogu da
budu osnov za Izvrsenje. Izvrsne isprave su:
1. Sudske odluke su one pravnosnazne kondemnatorne odluke koje su doneli
drzavni sudovi Ili nedrzavni sudovi. Izvrsna isprava moze da bude I sudska
odluka (presuda ili resenje) koja nije postala pravnosnazna ako je zakonom
propisano da zalba ne zadrzava izvrsenje. Sudska poravnanja zakljucena pred
drzavnim sudovima, imaju isto dejstvo kao I pravnosnazne sudske odluke I zato
predstavljaju izvrsne isprave. Sve sudske odluke I sudska poravnanja imaju
svojstvo izvrsne isprave ako glase na novcano potrazivanje ili na nenovcano
potrazivanje koje se moze ostvariti po pravilima izvrsnog postupka.
2. Odluke donete u upravnom postupku su izvrsne isprave ako glase na ispunjenje
novcane obaveze I ako posebnim zakonom nije drukcije odredjeno.

11

Poravnanje u upravnom postupku ima svjostvo izvrsne isprave ako je u njemu

utvrdjeno postojanje novcanog potrazivanja I ako zakonom nije drukcije
odredjeno. Izuzetno, izvrsna isprava moze da bude I odluka nocesena u upravnom
postupku koja nije postala konacna ako je zakonom propisano da zalba ne
zadrzava izvrsenje odluke.
3. Karakter izvrsne isprave ima I izvod iz registra zaloznih prava na pokretnim
stvarima I pravima I izvod iz reigstra finansijskog lizinga koji sadrzi podatke o
ugovoru o finansijskom lizingu I predmetu finansijskog lizinga.
4. Iako su ugovor o hipoteci I zalozna izjava pravni akti koji poticu od stranaka,
ovi pravni poslovi po samom zakonu imaju svojstvo izvrsne isprave ukoliko su
sacinjeni u skladu sa propisima kojima je uredjena hipoteka.
5. Posebnu vrstu izvrsne isprave predstavlja plan reorganizacije koji je usvojen u
stecajnom postupku I cije je usvajanje potvrdjeno odlukom suda.
6. Na listi izvrsnih isprava nalazi se I izvrsna isprava koja je potvrdjena kao
Evropska izvrsna isprava. Medjutim, izvrsenje na osnovu ove izvrsne isprave bice
mogucno od dana sticanja clanstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.
7. Pojedinim zakonima priznato je svojstvo izvrsne isprave I drugim odlukama
iaktima.
Izvrsnost izvrsne isprave - Izvrsna isprava treba da bude izvrsna da bi bila osnov za
izvrsenje. Izvrsnost je svojstvo neke isprave da bude osnov za pirnudno izvrsenje
potrazivanja koje je u njoj utvrdjeno. Izvrsnost jedne izvrsne isprave razlicito nastupa I
zavisi od toga o kojoj vrsti izvrsne isprave se radi. U ZIO predvidjeni su opsti uslovi za
nastupanje izvrsnosti izvrsnih isprava. Opsti uslovi za nastupanje izvrsnosti su
pravnosnaznost odnosno konacnost odluke I protek roka za dobrovoljno ispunjenje.
Posebni uslovi vaze ukoliko su u pitanju izvrsne isprave koje ne pripadaju kategoriji
odlka, kao I odluke u kojima su sadrzane uslovne obaveze izvrsnog duznika ili uzajamne
obaveze stranaka.
Kondemnatorna sudska odluka kojom je nalozeno ispunjenje neke cinidbe je
izvrsna ukoliko je postala pravnosnazna I ako je protekao paricioni rok ili ako je nastupio
uslov koji je predvidjen samom odlukom.
Kondemnatorna sudska odluka kojom je nalozeno trpljenje ili necinjenje izvrsna
je, po pravilu, kad je postala pravnosnazna, osim ako je u izvrsnoj ispravi odredjen rok za
uskladjivanje ponasanja izvrsnog duznika sa utvrdjenom obavezom.
Pravnosnaznost sudske odluke nastaje kad se odluka vise ne moze napadati
redovnim pravnim lekom. Pravnosnaznost odluke dokazuje se klauzulom
pravnosnaznosti. Klauzula pravnosnaznosti je resenje nadleznog suda u vidu sluzbene
beleske na samoj izvrsnoj ispravi kojim se potvrdjuje da je konkretna odluka postala
pravnosnazna. Ima formu stambilja.
Paricioni rok tece od dana dostavljanja odluke izvrsnom duzniku a zavrsava se
protekom poslednjeg dana odredjenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drukcije
odredjeno.
Pravnosnaznost odluke I protek paricionog roka nisu uvek uslov zai szvrsnost
sudske odluke ako ej zakonom propisano da zalba ne zadrzava izvrsenje. Zakonom je
propisano da se izvrsenje u odredjenim slucajevima moze odrediti na osnovu sudske

12

odluke koja nije postala pravnosnazna. U tom slucaju sam izvrsni sud ima zadatak da
oceni da li je konkretna sudska odluka izvrsna.
Izvrsnost jedne izvrsne isprave moze da bude potupna ili delimicna. Sudska
odluka koja je samo u jednom delu postala izvrsna predstavlja osnov za izvrsenje, te se
tada radi o delimicnoj izvrsnosti.
Potvrda o izvrsnosti - Da bi mogla da pokrene postupak izvrsenja na osnovu izvrsne
isprave stranka mora da dokaze izvrsnom sudu da su ispunjeni uslovi za nastupanje
izvrsnosti izvrsne isprave. Nadlezni sud ili organ uprave duzni su da na zahtev stranke
stave sluzbenu belesku na samoj izvrsnoj ispravi ili da stranci izdaju posebnu pisanu
potvrdu da su nastupili uslovi za izvrsnost sudske odluke odnosno odluke donete u
upravnom postupku.
Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje Izvrsna isprava mora da ima odredjene
eliemente sadrzine da bi bila podobna za izvrsenje. Prema odredbama ZIO (cl.17),
izvrsna isprava je podobna za izvrsenje ako su u njoj naznaceni izvrsni poverilac I izvrsni
duznik, predmet, vrsta I obim ispunjenja obaveze, osim ako zakonom nije drugacije
odredjeno.
156. Pokretanje postupka izvrsenja
Postupak izvrsenja pokrece se predlogom I po sluzbenoj duznosti.
Predlogom se, po pravilu, pokrece I adhezioni I akcesorni postupci izvrsenja. Pokretanje
postupka predlogom je posledica autonomije volje I principa dispozicije. Od volje titulara
prava na prinudno izvrsenje zavisi da l ice pokrenuti postupak za prinudno namirenje
svog potrazivanja cije je postojanje utvrdjeno kvalifikovanom ispravom.
U odredjenim situacijama izvrsni postupak se pokrece I ex officio. Izvrsni postupak se
pokrece po sluzbenoj duznosti kad je izvrsna isprava resenje o troskovima parnicnog ili
krivicnog postupka koji su isplaceni iz predracunskih sredstava suda, resenje o novcanoj
kazni izrecenoj zbog povrede procesne discipline, ukoliko se radi novcanim kaznama
koje su izrecene zbog povrede duznosti ili kad izvrsna isprava potice od samog izvrsnog
suda.
Predlog za izvrsenje - Predlog za izvrsenje je inicijalna procesna radnja u
izvrsnom postupku kojom izvrsni poverilac pokrece postupak izvrsenja. Predlog se
podnosi stvarno I mesno nadleznom sudu koji je odredjen zakonom. Predlog mora da ima
pisanu formu. Sadrzina predloga predvidjena je zakonom. Predlog za izvrsenje, treba da
sadrzi sve ono sto je potrebno da bi sud po njemu mogao da postupa. Predlog se podnosi
u dovoljnom broju primeraka. Zakonodavac je predvideo da se predlog podnosi u
najmanje 4 primerka. Uz predlog se prilaze izvrsna isprava snabdevena klauzulom
pravnosnaznosti, a kad je to potrebno I druge kvalifikovane isprave kojima se dokazuje
stvarna legitimacija stranaka, kao I druge neophodne isprave. Predlog moze da podigne
sam izvrsni poverilac ili to moze da ucini njegom punomocnik, koji treba uz predlog da
prilozi I punomocje.
Sadrzina predloga za izvrsenje na osnovu izvrsne isprave -Predlog za izvrsenje
treba da sadrzi elemente sadrzine predvidjene zakonom. U ZIO su, kao elementi sadrzine
predloga za izvrsenje, navedeni: oznacenje izvrsnog suda, oznacenje stranaka izvrsnog

13

poverioca I izvrsnog duznika, sa svim podacima za njihovu identifikaciju, oznacenje

izvrsne isprave, oznacena obaveza odn. Duznost duznika (izvrsno potrazivanje), sredstvo
I predmet izvrsenja I druge podatke koji su potrebni za sprovodjenje izvrsenja.
Kada je izvrsni duznik pravno lice, preduzetnik ili fizicko lice koje obavlja delatnost radi
sticanja dobiti, predlog mora da ima jos neke specificne elemente I posebne podatke koji
se odnose na maticni broj stranaka, odno. Poreski identifikacioni broj ili za strana pravna
lica odgovarajuci identifikacioni broj, ako I brojeve racuna izvrsnog poverioca I duznika
kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka.
Predlog za izvrsenje treba da sadrzi I zahtev za izvrsenje. Izvrsni poverilac mora u
predlogu za izvrsenje da navede da li ce izvrsenje sprovoditi sud ili privatni izvrsitelj.
Izvrsni poverilac, pre svega, u predlogu treba da oznaci izvrsni sud stvarno I mesno
nadlezni sud, kao adresata stranacke procesne radnje koji ima pravo I duznost da dozvoli
izvrsenje u konkretnoj pravnoj stvari.
Pored zahteva za izvrsenje, koji predstavlja glavni zahtev, izvrsni poverilac moze da
istakne I sporedne zahteve (zahtev za kamatu), kao I druge pravozastitne zahteve: zahtev
za naknadu troskova izvrsnog postupka, zahtev da izvrsenje sprovede privatni izvrsitelj ili
zahtev za resavanje prethodnog pitanja.
Izvrsni poverilac ima ekskluzivno pravo da bira da l ice poveriti izvrsenje sudskom
izvrsitelju ili privatnom izvrsitelju, osim u onim izvrsnim stvarima u kojima je izvrsni sud
iskljucivo nadlezan po samom zakonu I za odredjivanje I za sprovodjenje izvrsenja. Iz
tog razloga izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje zahteva od izvrsnog
suda da izvrsenje sprovede sudski ili privatni izvrsitelj.
157. PRETPOSTAVKE ZA ODREDJIVANJE IZVRSENJA
Uslovi od kojih zavisi da li ce sud odrediti izvrsenje ili ga nece dozvoliti u procesnoj
teoriji oznacavaju se terminom pretpostavke za odredjivanje izvrsenja.
ZIO uredjuje, pre svega, pretpostavke za odredjivanje izvrsenja ukoliko je postupak
izvrsenja pokrenut predlogom za izvrsenje, bez obzira na osnov za izvrsenje.
Pretpostavke za odredjivanje izvrsenja ticu se: predloga za izvrsenje, izvrsne odn.
Verodostojne isprave I izvrsnog potrazivanja (izvrsnog zahteva).
Pretpostavke u pogledu predloga za izvrsenje - Predlog za izvrsenje je stranacka
procesna radnja kojom se pokrece izvrsni postupak. Predlog za izvrsenje podnosi izvrsni
poverilac nadleznom izvrsnom sudu, a samo izuzetno I privatnom izvrsitelju. Sadrzina I
forma predloga za izvrsenje propisani su zakonom. Predlog za izvrsenje mora da bude
formalno uredan I da ima sve elemente obavezne formalne sadrzine predvidjene
zakonom, ako I da bude podnet u dovoljnom broju primeraka. Izvrsni poverilac treba uz
predlog da prilozi I odredjene priloge. Kad je izvrsni postupak pokrenut po sluzbenoj
duznosti, u postupku nema inicijalne stranacke procesne radnje. Izvrsni sud ex offo
pokrece izvrsni postupak kad je sam odlucio da pokrene ovaj postupak ili kad mu je
organ od koga potice izvrsna isprava nju dostavio.
Pretpostavke u pogledu izvrsne odn. Verodostojne isprave - Izvrsni sud moze da odredi
izvrsenje samo na osnovu izvrsne ili verodostojne isprave jer su one jedini osnovi za
odredjivanje izvrsenja predvidjeni zakonom. Izvrsna isprava je bitna pretpostavka za

14

dopustenost izvrsenja jer se njom na nesumnjiv I autoritativan nacin dokazuje postojanje

potrazivanja izvrsnog poverioca koje treba prinudnim putem namirirti. Iz izvrsne isprave
se vidi da postoji izvrsno potrazivanje, da je ono dospelo I da su strankeu izvrsnom
postupku stvarno legitimisane. Verodostojna isprava je kvalifikovana isprava iz koje se
vidi da postoji novcano potrazivanje, njegova visina I da su stranke u postupku izvrsenja
legitimisane da pokrenu postupak izvrsenja odn. Da se prema njima ovaj postupak
sprovede. Iz verodostojne isprave se, po pravilu, vidi I da je potrazivanje dospelo, a ako
se to ne vidi, izvrsni poverilac ce priloziti I dokaz o tome. Pretpostavke koje se ticu same
izvrsne isprave su: podobnost izvrsne isprave za izvrsenje I izvrsnost. Da bi sud dozvolio
izvrsenje, potrebno je ne samo da postoji izvrsna isprava, vec I da ona bude pdobna za
izvrsenje. Kad je u pitanju verodostojna isprava, potrebno je da je potrazivanje dospelo I
da je verodostojna isprava podobna za izvrsenje.
Pretpostavke koje se ticu potrazivanja - Potrazivanje je pravo izvrsnog poverioca na
odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje Ili trpljenje. Da bi se odredilo izvrsenje, potrebno
je da postoje uslovi koji se ticu samog potrazivanja. Ti uslovi poticu iz oblasti samog
materijalnog prava. Pretpostavke koje se ticu izvrsnog potrazivanja su: postojanje
izvrsnog potrazivanja, izvrsnost odn. Dospelost potrazivanja I ispunjenje odredjenih
uslova. ZIO predvidja da izvrsnom ispravom mogu da budu predvidjeni posebni uslovi
kad se radi o uslovima ili uzajamnim obavezama, alternativnim obavezama po izboru
duznika ili fakultativnim ovlascenjima duznika.
1) Uslovi obaveza ili uzajamna obaveza Kad je izvrsnom ispravom predvidjeno
da ostvarene poveriocevog izvrsnog potrazivanja zavisi od reciprocnog ispunjenja
neke poverioceve obaveze, izvrsni sud ce odrediti izvrsenje koje zavisi od
prethodnog ispunjenja neke obaveze samog izvrsnog poverioca (kao duznika)
2) Alternativna obaveza po izboru izvrsnog duznika Kad duznik po izvrsnoj
ispravi, ima pravo izbora izmedju vise predmeta svoje obaveze, izvrsni poverilac
je duzan da u predlogu za izvrsenje oznaci predmet kojim obaveza treba da bude
ispunjena.
3) Kad je izvrsna isprava presuda parnicnog suda kojom je usvojen supsidijarni
tuzbeni zahtev, izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje oznaci sve
predmete ispunjenja.
158. TOK POSTUPKA IZVRSENJA
Postupak izvrsenja obuhvata dva procesna stadijuma u kojima se ostvaruju razliciti
procesni ciljevi. To su: stadijum odredjivanja izvrsenja I stadijum sprovodjenja
izvrsenja.
U toku postupka izvrsenja mogu da se vode razliciti incidentni, adhezioni I akcesorni
postupci, moze da dodje do vracanja u predjasnje stanje ili do privremenog obustavljanja
postupka izvrsenja.
Ukoliko je sprovedeni postupak bio uspesan I izvrsni poverilac namiren, sud zakljucuje
postupak izvrsenja, a ako bude neuspesan iz razlicitih razloga, sud obustavlja postupak.
Po okoncanju postupka izvrsenja mogucno je da se pokrene I void postupak
protivizvrsenja.

15

Cilj stadijuma odredjivanja izvrsenja - Stadijum odredjivanja izvrsenja otpocinje

podnosenjem predloga za izvrsenje, a okoncava se odlukom o predlogu. U stadijumu
odredjivanja izvrsenja ispituje se da li su ispunjeni uslovi da se odredi izvrsenje. Odluku
o odredjivanju izvrsenja dnosi, po pravilu, izvrsni sud, a samo izuzetno privatni izvrsitelj.
U ovom stadijumu postupka izvrsenja sud odnosno privatni izvrsitelj vrsi funkciju
sudjenja jer odlucuje o pravu izvrsnog poverioca na prinudno izvrsenje. Postupak u ovom
stadijumu je pismen I sumaran jer sud priprema odlucivanje izvidjanjem na osnovu spisa.
Cinjenicnu podlogu svoje odluke sud formira od cinjenica koje proizilaze iz izvrsne
isprave I drugih kvalifikovanih isprava. Na isti nacin postupa I privatni izvrsitelj kome je
poverena funkcija sudjenja u posebnom postupku izvrsenja koji odredjuje izvrsenje.
Stadijum odredjivanja izvrsenja obuhvata I odlucivanje povodom pravnih sredstava.
Cilj stadijuma sprovodjenja izvrsenja - U stadijumu sprovodjenja izvrsenja sprovodi se
izvrsenje odredjeno resenjem o izvrsenju. Ovaj stadijum sleduje posto je odredjeno
izvrsenje donosenjem resenja o izvrsenju. Prelazak postupka iz stadijuma odredjivanja u
stadijum sprovodjenja izvrsenja nastupa ili po sluzbenoj duznosti ili na predlog izvrsnog
poverioca, zavisno od toga da li se radi o izvrsnim stvarima u kojima je sprovodjenje
izvrsenja u iskljucivoj nadleznosti izvrsnog suda ili je dopusteno da izvrsni poverilac bira
da l ice odredjeno izvrsenje sprovesti sud ili privatni izvrsitelj. U stadijumu sprovodjenja
izvrsenja koji je pokrenut predlogom izvrsnog poverioca odluke donosi privatni izvrsitelj.
Stadijum sprovodjenja izvrsenja sastoji se u preduzimanju razlicitih pravnih ili realnih
radnji kojima je krajnji cilj namirenje izvrsnog poverioc u granicama koje su odredjene
resenjem (zakljuckom) o izvrsenju. U stadijumu sprovodjenja izvrsenja, izvrsne radnje
preduzimaju sam sudija, sudski izvrsitelj, privatni izvrsitelj ili ih preduzimaju drugi
pomocni organi u postupku izvrsenja.
Odlucivanje o predlogu za izvrsenje - O predlogu za izvrsenje odlucuje izvrsni sud bez
usmene rasprave I bez izjasnjavanja izvrsnog duznika. Izvrsni sud postupa iskljucivo na
osnovu podnesada I drugih pismena. Ukoliko predlog za izvrsenje ima formalne
nedostatke, sud ga odbacuje resenjem ako je predlog podneo punomocnik koji je advokat.
Kad je predlog podnela neuka stranka, sud moze da zatrazi od izvrsnog poverioca da
predlog isparvi, dopuni ili da podnese odgovarajuce I potrebne priloge. Sud je duzan da
odluci o predlogu za izvrsenje u roku od pet radnih dana od dana podnosenja predloga.
Sud moze da donese resenje o izvrsenju ili resenje kojim se predlog za izvrsenje potpuno
ili delimicno odbija. Resenjem o izvrsenju izvrsni sud u celini ili delimicno usvaja
predlog za izvrsenje. Kad se izvrsenje odredjuje na predlog izvrsnog poverioca, sud
resenjem o izvrsenju odredjuje izvrsenje onim sredstvom I na onim predmetima koji su
navedeni u predlogu za izvrsenje. Prilikom odredjivanja sredstava I predmeta izvrsenja
sud je duzan da void racuna o srazmernosti izmedju visine potrazivanja izvrsnog
poverioca I sredstava I predmeta izvrsenja.
Postupak povodom preinacenog predloga za izvrsenje - U skladu sa principom
dispozicije izvrsni poverilac ima pravo da u toku postupka izvrsenja peinaci svoj predlog
iako je izvrsni sud odredio izvrsenje. Svojim podneskom koji sadrzi izjavu o preinacenju
predloga za izvrsenje, izvrsni poverilac moze raniji predlog da peinaci u celini ili
delimicno. Izjava o preinacenju odnosi se na zahtev da se izvrsenje odredi odredjenim

16

sredstvom izvrsenja I na odredjenom predmetu izvrsenja, a ne I u pogledu zahteva da se

odredi izvrsenje. Izvrsni sud je duzan da o preinacenom predlogu odluci u roku od 5
radnih dana od dana kad je podnet podnesak koji sadrzi izjavu o preinacenju.
Dostavljanje resenja o izvrsenju - Resenje o izvrsenju dostavlja se izvrsnom poveriocu I
izvrsnom duznku po pravilima o dostavljanju koja su predvidjena zakonom. Uz resenje o
izvrsenju izvrsnom duzniku se dostavlja I predlog za izvrsenje.
159. MERITORNE ODLUKE U POSTUPKU IZVRSENJA
U postupku izvrsenja donose se odluke razlicite sadrzine kojima se meritorno odlucuje o
zahtevu za izvrsenje. Njih donosi, po pravilu, izvrsni sud, a samo izuzetno I privatni
izvrsitelj kome je zakonodavac poverio funkciju sudjenja u posebnom postupku izvrsenja
radi namirenja potrazivanja po sonovu komunalnih I drugih slicnih usluga.
Resenje o odredjivanju izvrsenja - Resenje o izvrsenju je odluka izvrsnog suda kojom se
usvaja predlog za izvrsenje I odredjuje izvrsenje. Resenje kojim se odbacuje ili odbija
predlog za izvrsenje nema karakter resenja o izvrsenju. Sud donosi resenje o odredjivanju
izvrsenja bez odrzavanja rocista. Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost da se o
prelogu izjasni jer se predlog za izvrsenje ne dostavlaj izvrsnom duzniku. Izvrsni sud
izvidja na osnovu spisa. Kad izvrsni sud utvrdi da nema sulova za odbacivanje predloga,
on ispituje dali su ispunjene osve materijalnopravnei procesnopravne pretpostavke za
meritorno odlucivanje o osnovanosti predloga za izvrsenje, I ukoliko nema smetnji, on
meritorno odlucuje.
Sadrzina resenja o izvrsenju na osnovu izvrsne isprave - U resenju o izvrsenju
moraju biti navedeni: sud, izvrsni poverilac, izvrsni duznik, izvrsna isprava, potrazivanje
izvrsnog poverioca, pouka o pravnom leku, kao I drugi podaci potrebni za sprovodjenje
izvrsenja odredjeni zakonom. U resenju o izvrsenju navode se sredstvo I predmet
izvrsenja, ako su oznaceni u predlogu za izvrsenje. Ako je u predlogu zahtevano da
izvrsenje sprovede privatni izvrsitelj, resenje mora da sadrzi I odluku o tom zahtevu.
Izrada resenjak ojim se odlucuje o predlogu za izvrsenje na osnovu izvrsne
isrpave - Kada je predlog za izvrsenje sastavljen tako da u potpunosti odgovara resenju o
izvrsenju kojim sud treba da odredi izvrsenje I podnet je u dovoljnom broju primeraka,
sud moze, da bi ubrzao I skratio postupak izrade odluke kojojm se odredjuje izvrsenje, da
sastavi izvornik resenja I da izda skracene prepise resenja o izvrsenju stavljanjem otiska
stambiljak oji sadrzi tekst kojim se usvaja predlog za izvrsenje.
Sadrzina resenja o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave - Resenje o izvrsenju
na osnovu verodostojne isprave ima, pored obavezne I specificnu sadrzinu. Ono mora da
sadrzi obavezne elemente sadrzine koji se odnose na: sud, izvrsnog poverioca, izvrsnog
duznika, verodostojnu ispravu, potrazivanje izvrsnog poverioca, pouku o pravnom leku I
druge podatke potrebne za sprovodjenje izvrsenja.
160. POSTUPAK ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRSNOG DUZNIKA

17

Postupak za dobijanje izjave o imovini izvrsnog duznika je slozeni akcesorni postupak

koji se pokrece na predlog izvrsnog poverioca ili po sluzbenoj duznosti kad je pokrenut
ili je u toku postupak izvrsenja.
Cilj postupka - Postupak se pokrece radi pribavljanja podataka o imovini izvrsnog
duznikak oja bi potencijalno mogla da bude predmet izvrsenja radi namirenja novcanog
potrazivanja izvrsnog poverioca I upisa u javnu knjigu izvrsnog duznika koji dobrovoljno
nije ispunio izvrsno potrazivanje.
Pokretanje postupka - Postupak za dobijanje izjave o imovini izvrsnog duznika
pokrece se predlogom ili po sluzbenoj duznosti. Izvrsni poverilac moze da pokrene ovaj
postupak simultano sa pokretanjem postupka izvrsenja tako da isti podnesak sadrzi I
predlog za izvrsenje I predlog za dobijanje izjave o imovini izvrsnog duznika, il da
kasnije, u toku postupka izvrsenja, sve dok postupak ne bude okoncan, zatrazi da se
sprovedep ostupak za dobijanje izjave o imovini izvrsnog duznika. Postupak za dobijanje
izjave o imovini izvrsnog duznika moze da pokrene I privatni izvrsitelj kao punomocnik
izvrsnog poverioca ukoliko je na to izricito ovlascen. Sud po sluzbenoj duznost pokrece
postupak radi pribavljanja izjave o imovini izvrsnog duznika kad je u pitanju jenostrancki
izvrsni postupak I kad je to potrebno radi sprovodjenja resenjao naplati novcane kazne.
Postupak radi dobijanja izjave o imovini izvrsnog duznika void se prema izvrsnom
duzniku koji moze da bude fizicko I pravno lice. Ovaj postupak se ne moze voditi protiv
odredjenih pravnil lica. Ukoliko je izvrsni duznik Republika Srbija, autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave, izvrsni poverilac nema pravo da pokrene ovaj postupak.
Tok postupka - Kad primi predlog kojim se zahteva da se sprovede postupak za
dobijanje izjave o imovini izvrsnog duznika, sud je duzan da ispita da li je on dopusten I
osnovan. Ukoliko je predlog za izvrsenje dopusten, dopusteno je da se void I ovaj
postupak a predlog za dobijanje izjave o imovini je osnovano istaknut ukoliko se radi o
novcanom potrazivanju izvrsnog poverioca. U tom slucaju sud ce doneti resenje kojim ce
naloziti izvrsnom duzniku ili da pistupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik
pred sudijom ili da u roku do pet radnih dana podnese sudu izjavu o imovini u potrebnom
broju primeraka I odluciti da resenje dostavi izvrsnom duzniku po pravilima o
dostavljanju. Resenje kojim je nalozeno izvrsnom duzniku dad a izjavu o imovini ima
specificnu sadrzinu predvidjenu zakonom. Pored naloga koji se odnosi na davanje izjave,
sud ce obavestiti izvrsnog duznika sta izjavao imovini treba da sadrzi, upozoriti ga o
posledicama ukoliko uskrati izjavu, pouciti o posledicama pruzanja nepotpunih ili
netacnih podataka u izjavi I pouciti gad a nije dozvoljen poseban prigovor. Ako izvrsni
duznik ne postupi po resenju, sud ce prema njemu primeniti mere prinude tako sto ce
doneti resenje o novcanom kaznjavanju zbog procesne nediscipline. Kad je izvrsni duznik
pravno lice, kazna se izrice zastupniku pravnog lica, a ukoliko je on poslovno
nesposobno fizicko lice, kazna se izrice zakonskom zastupniku.
Sadrzina I forma izjave o imovini - Izjava o imovini treba da ima elemente koji su
odredjeni zakonom, a to su:
1) podatke o stvarima I pravima izvrsnog duznikak oji mogu biti predmet
izvrsenja,

18

2) podatke o potrazivanjima trecih lica na teret izvrnog duznika koja su dospela

ili kaoj dospevaju u narednih godinu dana I podatke o datom obezbedjnju za
ta potrazivanja,
3) podatke o postupcima pirnudnog izvrsenjak oji se vode protiv izvrsnog
duznika,
4) podatke o svim pravnim radnjama koje je izvrsni duznik preduzeo na teret
svoje imovine nakon sto je zasnovana obaveza u pogledu koje se zahteva
prinudno izvrsenje
Izjava o imovini mora da sadrzi I druge podatke koji su potrebni da bi se Odredjena stvar,
odnosno pravo moglo identifikovati u pravnom prometu, a narocito:
1) naznacenje adrese na kojoj se nalaze pokretne stvari,
2) podatke o stvarima I pravima koja se upisuju u odgovarajuci javni registar,
3) podatke iz katastra, zemljisnih I drugih javnih knjiga o nepokretnostima u
svojini izvrsnog duznika
4) podatke o brojevima tekucih racuna, stednih racuna, odnosno novacnih
depozita I bankama kod kojih se oni vode,
5) podatke o trecim licima u ciju koris je izvrsni duznik preduzeo pravnu radnju
na teret svoje imovine I o pravnoj radnji koja je preduzeta.
Izjavam ora da bude sacinjena u zkaonom predvidjenoj formi. Ukoliko je izvrsni duznik
dao izjavu o imovini na rocistu, ona je sastavljena u prisustvu sudije I protokolisana
zapisnikom. Ukoliko je izvrsni duznik uputio sudu izjavu u zakonskom roku, isprava koja
sadrzi njeguvu izjavu mora da bude svojerucno potpisana I overena od strane suda u
postupku overe I predate sudu u dovoljnom broju primeraka.
Postupak posle davanja izjave o imovini - Kad izvrsni duznik da izjavu o imovini,
sud je duzan da primerak nejgove izjave ili kopiju zapisnika sa izjavom dostavi izvrsnom
poveriocu. Sud je po prijemu izjave o imovini odnosno po proteku roka za njeno davanje
duzan da donese resenje o upisu u knjigu izvrsnih duznika.
Procesna ovlascenja izvrsnog poverioca I treceg lica - Izvrsni poverilac ima
pravo da ospori potpunost I tacnost podataka koje sadrzi da ta izjava o imovini, da
zahteva dopunu izjave o imovini, da zatrazi novu izjavu o imovini, da dopuni svoj
predlog za izvrsenje I da zatrazi dam u izvrsni duznik preda isprave o stvarima I pravima
koja ulaze u njegovu imovinsku masu. Izvrsni poverilac ima pravo I da zahteva da sud
resenjem nalozi izvrsnom duzniku da u roku od pet radnih dana preda isprave o stvarima
I pravima koje su navedene u izjavi o imovini. Osporavanje tacnosti I potpunosti
podataka iz d ate izjave o imovini ima, pored izvrsog poverioca, I trece lice.
Resenje o upisu u knjigu izvrsnih duznika - U postupku za davanje izjave o
imovini izvrsnog duznika sud je duzan da donese resenje o upisu izvrsnog duznika u
knjigu izvrsnih duznika koju vodi. Resenje o upisu izvrsnog duznika u knjigu izvrsnih
duznika izvrsni sud donosi kad je primio izjavu o imovini, kad je protekao rok za davanje
izjave o imovini kao I kad je izvrsni duznik na zakazanom rocistu za davanje izjave o
imovini odbio dad a izjavu o imovini.

19

Prigovor na resenje o upisu - Prigovor na resnje o upisu je redovni pravni lek u

ovom postupku. O prigovoru na resnje o upisu u knjigu izvrsnih duznika odlucuje vece
istog suda u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora.
Postupak za upis u knjigu izvrsnih duznika - Upis u knjigu izvrsnih duznika sud ce
izvrsiti u roku od pet radnih dana od dana pravnosnaznosti resenja o upisu. Upisom u
knjigu izvrsnih duznika, izvrsni poverilac na osnovu cijeg zahteva je izvrsni duznik dao
izjavu o imovini, ne stice pravno prvenstva u naplati svog potrazivanja iz imovine
navedene u izjavi.
161. OKONCANJE POSTUPKA IZVRSENJA
Postupak izvrsenja okoncava se obustavom izvrsenja ili zakljucenjem. Postupak izvrsenja
redovno se okoncava sprovodjenjem izvrsenja I namirenjem izvrsnog poverioca. U tom
slucaju postupak izvrsenja okoncava se po sluzbenoj duznosti jer je izvrsenje sprovedeno.
Odluka koju sud donosi tom prilikom je resenje o zakljucenju izvrsenja.
Postupak izvrsenja moze da se okonca I definitivnim obustavljanjem postupka iako nije
sprovedeno izvrsenje ili ono nije bilo uspesno sprovedeno. Postupak izvrsenja moze se
definitivno okoncati kad sud utvrdi da nije stvarno nadlezan. U tom slucaju on je duzan
da ustupi predlog za izvrsenje nadleznom sudu koji ce dalje postupati u konkretnoj
izvrsnoj stvari. Ukoliko se radi o posebnom postupku izvrsenja radi namirenja
potrazivanja po osnovu komunalnih I drugih slicnih usluga, koji je u kompetenciji
privatnog izvrsitelja, sud je duzan da odbaci predlog za izvrsenje I da obustavi postupak.
Obustava izvrsenja - Postupak izvrsenja moze da se okonca iako nije sprovedeno
izvrsenje i mada nije namiren izvrsni poverilac ukoliko nastupe odredjene okolnosti koje
su predvidjene zakonom. U tom slucaju dolazi do obustava postupka izvrsenja.
Razlozi zbog kojih dolazi do obustave izvrsenja mogu da budu opsti i posebni. Opsti
razlozi za obustavu izvrsenja predvidjeni su opstim pravilima izvrsnog postupka, dok su
posebni razlozi za obustavu izvrsenja predvidjeni kad su u pitanju pojedina sredstva
izvrsenja.
Do obustave izvrsenje po sluzbenoj duznosti redovno dolazi:
1) ako je izvrsna isprava pravnosnazno, odnosno konacno ukinuta, preinacena,
ponistena ili stavljena van snage,
2) usled smrti stranke koja nema naslednika,
3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog poslednika,
4) ako je potrazivanje prestalo,
5) usled propasti predmeta izvrsenja,
6) ako nema imovine koja moze biti predmet izvrsenja,
7) iz drugih razloga predvidjenih zakonom.
Kad izvrsna isprava bude ukinuta, preinacena, ponistena ili stavljena van snage, izvrsni
sud mora da obustavi izvrsenje posto se radi o materijalnopravnim pretpostavkama za
odredjivanje izvrsenja. Kad te pretpostavke u toku postupka izvrsenja prestanu da
postoje, izvrsenje se mora definitivno obustaviti. Do obustave izvrsenja po sluzbenoj

20

duznosti mora da dodje u stadijumu sprovodjenja izvrsenja kad samo potrazivanje iz

odredjenih razloga ne moze da bude namireno.
Prestanak potrazivanja, kao razlog za obustavu, razlikuje se kad su u pitanju novcana i
nenovcana potrazivanja. Novcano potrazivanje moze da prestane npr. Usled
kompenzacije, dok potrazivanje na zahtev za predaju individualno odredjene stvari moze
da prestane usled propasti predmeta izvrsenja.
Posebni razlozi za obustavu postupka u svakoj fazi izvrsnog postupka predvidjeni su
zakonom za pojedine incidentne, adhezione ili akcesorne postupke, ako I za pojedine
postupke izvrsenja u kojima se odredjenim sredstvima sprovodi izvrsenje.
Izvrsni sud donosi resenje o obustavljanju izvrsenja. Izvrsni sud je duzan da u resenju
navede razloge zbog kojih je obustavio izvrsni postupak. Resenjem kojim se izvrsenje
obustavlja stavljaju se van snage sve sprovedene izvrsne radnje ako se time ne dira u
stecena prava trecih lica (npr. Pravo svojine koje je trece lice steklo kupovinom na
javnom nadmetanju).
Okoncanje postupka zakljucenjem - Redovan nacin okoncanja postupka
izvrsenja je namirenje izvrsnog poverioca u postupku sprovodjenja izvrsenja.
Namirenjem izvrsnog poverioca ostvaren je definitivno cilj zbog koga je pokrenut I
bodjen postupak izvrsenja. Posto je u postupku sprovodjenja odredjenog izvrsenja
namiren izvrsni poverilac potrebno je da se definitivno okonca postupak izvrsenja. Po
namirenju izvrsnog poverioca donosi se odluka o zakljucenju postupka izvrsenja.
162. TROSKOVI POSTUPKA
Pravila o troskovima ppostupka izvrsenja nalaze se u razlicitim pravnim aktima. ZIO
sadrzi opsta I posebna pravila koja se ticu troskova postupka izvrsenja. Pored toga
shodno se primenjuju pravila o troskovima postupka predvidjena pravilima ZPP (2011).
Pravilima o troskovima postupka sprovodjenja izvrsenja u postupku pred privatnim
izvrsiteljem donosi minister nadlezan za poslove pravosudja.
Prethodno snosenje troskova postupka - U dvostranackom postupku izvrsenja
troskove odredjivanja I sprovodjenja Izvrsenja prethodno snosi izvrsni poverilac, bez
obzira da li se radi o opstem ili posebnom postupku izvrsenja. Izvrsni poverilac je duzan
da predujmi troskove postupka izvrsenja I da dokaz o uplacenom predujmu prilozi uz
predlog za izvrsenje. Izvrsni poverilac koji je u pranicnom postupku bio oslobodjen od
snosenja troskova postupka prilozice uz predlog za izvrsenje resenje parnicnog suda. Za
slucaj da izvrsni poverilac propusti da predujmi troskove izvrsenja ili uz predlog ne
prilozi dokaz o tome, sud ce ga opomenuti I ostaviti mu rok u kome je duzan da plati
sudske takes ili podnese dokaz o tome da su one placene. Ukoliko izvrsni poverilac ne
podnese dokaze o uplacenom predujmu ili dokaz da je oslobodjen od placanja troskova
postupka, izvrsni sud ce obustaviti izvrsenje. Na isti nacin postupice I privatni izvrsitelj.
Troskovi postupka koji je pokrenut po sluzbenoj duznosi predujmljuju se iz sredstava
suda koji sprovodi izvrsenje.
Pravo na oslobadjanje od troskova postupka - Stranke u postupku izvrsenja imaju
pravo na delimicno I potpuno oslobodjenje od prethodnog snosenja troskova postupka. U

21

ovom adhezionom postupku shodno se primenjuju pravila ZPP (2011). Delimicno

oslobadjanje odnosi se na placanje sudskih taksi. Odluka se donosi na predlog stranke.
Predlog mora da bude obrazlozen I uz predlog stranka mora da prilozi sve potrebne
dokaze. Izvrsni poverilac moze da istakne zahtev za oslobadjanje od troskova postupka
uz predlog za izvrsenje, a izvrsni duznik uz prigovor na resenje o izvrsenju. Odluku o
pravu stranke na oslobadjanje od troskova postupka donosi izvrsni sudija. Stranka koja je
oslobodjena od snosenja troskova postupka ima pravo na besplatnu pravnu pomoc tj.
Pravo na besplatno zastupanje.
Naknada troskova izvrsenja - Pravo na naknadu troskova postupka izvrsenja
imaju stranke pod odredjenim uslovima. U pogledu prava na naknadu troskova postupka
izvrsenja postupka vazi princip krivice. Po pravilu, izvrsni duznik konacno snosi sve
trokove izvrsenja jer ih je izazvao svojom krivicom time sto je dao povoda pokretanju I
vodjenju postupka izvrsenja. Izvrsni poverilac ima pravo da zahteva dam u izvrsni duznik
naknadi sve troskove koji su bili potrebni u toku izvrsnog postupka. I izvrsni duznik ima
pravo na naknadu troskova izvrsnog postupka. Izvrsni duznik ima pravo da trazi da mu
izvrsni poverilac naknadi troskove izvrsenja koje mu je neosnovanim pokretanjem
izvrsnog postupka nepotrebno prouzrokovao. Izvrsni duznik ima pravo na naknadu
torskova izvrsnog postupka kad je odbijen, kao neosnovan, predlog za izvrsenje u
postupku po pravnom leku ili kad je izvrsni poverilac u toku postupka povukao predlog
za izvrsenje, pod uslovom da povlacenje predloga nije bilo izazvano isunjenjem
dugovane obaveze.
Odlucivanje o trokovima postupka - Odluku o troskovima postupka donose
izvrsni sud I privatni izvrsitelj. Izvrsni sud o troskovima postupka odlucuje resenjem.
Resenje predstavlja izvrsnu ispravu kojom je na autoritativan I nesumnjiv nacin odluceno
o potrazivanju troskova nastalih povodom izvrsenja. Otroskovima postupka nastalim
pred privatnim izvrsiteljem odlucuje privatni izvritelj zakljuckom. Zakljucak o
troskovima postupka mora da bude obrazlozen.
163. PRIGOVOR IZVRSNOG DUZNIKA PROTIV RESENJA O IZVRSENJU NA
OSNOVU IZVRSNE ISPRAVE
Prigovor protiv resenja o izvrsenju je pravni lek koji moze da izjavi samo
izvrsni duznik. Izvrsni duznik saznaje da je doneto resenje o izvrsenju I da je odredjeno
izvrsenje tek kad mu se ono dostavi. Od tog trenutka izvrsni duznik je u poziciji da se
izjasni o postojanju potrazivanja I postupanju izvsnog suda I tek tada moze da pokrene
postupak za kontrolu zakonitosti donetog resenja o izvrsenju.
Prigovor izvrsnog duznika protiv resenja o izvrsenju je ekskluzivan, prekluzivan,
ogranicen, nesuspenzivan I remonnstrativan redovni pravni lek. On je ekskluzivni pravni
lek jer ga moze izjaviti samo izvrsni duznik.
Razlozi zbog kojih izvrsni duznik moze izjaviti prigovor taksativno su predvidjeni
zakonom. To su iskljucivo okolnosti koje sprecavaju izvrsenje. Prigovor se moze izjaviti:
1) ako je obaveza iz resenja o izvrsenju ispunjena,

22

2) ako je odluka na osnovu koje je odredjeno izvrsenje ukinuta, ponist3ena,

preinacena, stavljena van snage, apsolutno nistava ili je bez pravnog dejstva,
odnosno nema svojstvo izvrsne isprave,
3) ako je poravnanje na osnovu kog je odredjeno izvrsenje ponisteno,
4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je
odredjen izvrsnom ispravom,
5) ako je protekao ro u kome se po zakonu moze predloziti izvrsenje,
6) ako je resenje o izvrsenju doneo nenadlezan sud,
7) ako je izvrsenje odredjeno na starima I pravima izuzetim od izvrsenja, odnosno na
kojima je mogucnost izvrsenja ogranicena.
Izvrsni duznik treba da izjavi prigovor u roku od 5 radnih dana od dana kad mu je
dostavljeno resenje o izvrsenju. Za slucaj da izvrsni duznik iz opravdanih razloga
propusti da izjavi pigovor u roku, on ima pravo da trazi vracanje u predjasnje stanje. Uz
predlog za vracanje u predjasnje stanje izvrsni duznik je duzan da prilozi prigovor na
resenje o izvrsenju I potrebne isprave koje sluze kao dokaz.
Prigovor mora da ima odredjenu sadrzinu. On, pre svega, mora da sadrzi sve one
elemente koje mora da ima svaki podnesak u postupku izvrsenja. Osim toga, on mora da
sadrzi navedene zakonske razloge zbog kojih se prigovor moze izjaviti I oznacene
dokaze. Izvrsni duznik je duzan da uz prigovor prilozi sve dokaze na koje se pozvao,
naknadno iznosenje novih cinjenica ili predlaganje novih dokaza nije dozvoljeno.
Prigovor se podnosi izvrsnom sudu koji sipituje da li je on blagovremen, formalno uredan
I dozvoljen. Sudija koji je doneo resenje o izvrsenju odbacice neblagovremen, nepotpun
ili nedozvoljen prigovor. Ukoliko je prigovor blagovremeno izjavljen, sudija, zavisno od
okolnosti slucaja, moze da odluci da o prigovoru resava sam ili da ga dostavi vecu istog
suda na odlucivanje. Ako oceni da je prigovor osnovan, sudija ce usvojiti prigovor,
ukinuti resenje o izvrsenju. Obustaviti izvrsenje, u cilini ili delimicno I ukinuti
sprovedene radnje. Sud ce tako postupiti jer je nepotrebno I necilishodno da se pravna
stvar upucuje vecu na odlucivanje. Odluka sudije koju je doneo po prigovoru izvrsnog
duznika dostavlja se izvrsnom poveriocu, koji ima pravo na prigovor. Ako sudija koji je
doneo resenje o izvrsenju na osnovu izvrsne isprave oceni da prigovor izvrsnog duznika
nije osnovan, prosledice prigovor izvrsnog duznika vecu istog suda na odlucivanje o
prigovoru. Vece moze doneti resenje kojim ce odbaciti prigovor koa nedozvoljen,
neblagovremen ili neuredan, ukoliko je to propustio da ucini sam sudija. Kad vece
zakljuci da je prigovor bio osnovan, donece resenje kojim ce usvojiti prigovor, ukinuti
pobijano resenje o izvrsenju, obustaviti izvrsenje, u cilini ili delimicno I ukinuti
sprovedene izvrsen radnje. Osim toga vece moze da odluci, ukoliko je prigovor bio
osnovan, I da usvoji prigovor izvrsnog duznika I da u celini ili delimicno preinaci resenje
o izvrsenju. Konacno, vece ima mogucnost I da posto ukine resenje o izvrsenju. Odluci
da vrati pravnu stvar provostepenom sudiji na ponovno odlucivanje.
164. PRIGOVOR PROTIV
VERODOSTOJNE ISPRAVE

RESENJA

IZVRSENJU

NA

OSNOVU

23

Prigovor je redovni pravni lek koji se moze izjaviti protiv resenja o izvrsenju donesenog
na osnovu verodostojne isprave. U pogledu ovog pravnog leka propisan je poseban rezim.
Ovaj pravni lek moze da izjavi izvrsni duznik u roku od pet radnih dana od dostavljanja
resenja. Posto resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sadrzi dva dela I dve
odluke, koje se simultano donose, izvrsni duznik moze da izjavi prigovor na resenje o
izvrsenju na osnovu verodostojne isprave u celini ili na odredjeni deo resenja. Kad u
prigovoru nije odredjeno u kome se delu pobija resenje, smatra se da ga izvrsni duznik
pobija u celini.
Izvrsni duznik moze, pre svega, da izjavi prigovor na deo resenja o izvrsenju kojim je
utvrdjeno postojanje prava izvrsnog poverioca I nalozeno izvrsnom duzniku da u
odredjenom roku namiri poveriocevo potrazivanje ili moze da prigovori na deo odluke
koji se ticu samog resenja o izvrsenju kojim je odredjen nacin izvrsenja.
Odredbama ZIO taksativno su navedeni materijalnopravni razlozi zbog kojih se moze
izjaviti prigovor na resenje o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave. Izvrsni duznik
moze izjaviti prigovor:
1) ako potrazivanje iz verodostojne isprave nije nastalo,
2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj,
3) ako potrazivanje iz verodostojne isprave nije dospelo,
4) ako je obaveza izvrsena ili na drugi nacin prestala,
5) ako je potrazivanje zastarelo
Prigovor mora da ima odredjenu sadrzinu. Pored elemenata koje mora da ima svaki
podnesak u postupku izvrsenja, prigovor mora da sadrzi navedene zakonske razloge zbog
kojih se prigovor moze izjaviti I oznacene dokaze kojimase moze utvrditit tacnost iznetih
cinjenica koje predstavljaju razloge pobijanja. Ukoliko izvrsni duznik u prigovoru tvrdi
da je verodostojna isprava neistinita, svoje navode moze da dokaze iskljucivo
pravnosnaznom sudskom odlukom kojom je utvrdjena neistinitost verodostojne isprave
ili izvodom iz Centralnog registra hartija od vrednosti. Ako izvrsni duznik u prigovoru
tvrdi da je ispunio svoju obavezu on to mora da dokaze nalogom za placanje u pisanoj ili
elektronskoj formi na osnovu koga je izvrsen prenos sredstava.
Izvrsni sudija ceni potpunost, dozvoljenost I blagovremenost prigovora. Kad je izvrsni
duznik izjavio prigovor protiv resenja o izvrsenju na osnovu Verodostojne isprave u cilini
ili samo u delu u kome je izvrsni sud odlucio o postojanju njegove obaveze, osporen je
deo odluke izvrsnog suda koji predstavlja izvrsnu ispravu. Izjavljeni prigovor odlaze
izvrsenje. Osim kada je resenje doneto na osnovu menace, jer je neizvesno postojanje
potrazivanja. O prigovoru odlucuje isti sudija koji je doneo resenje o izvrsenju. Ako
izvrsni duznik nije uz prigovor prilozio dokaze sudija je duzan da prigovor odbije
resenjem kao neosnovan. Protiv ovog resenja izvrsnog sudije izvrsni duznik ima pravo da
izjavi poseban prigovor vecu istog suda. Ukoliko je izvrnsi duznik ucinio verovatnim
navode iz prigovora, sud je duzan da ukine resenje o izvrsenju u delu u kome je
odredjeno izvrsenje I tada nema vise mogucnosti da se dalje void izvrsni postupak jer
nema izvrsne isprave kao osnova za izvrsenje.
Kad je izvrsni duznik napao resenje o izvrsenju samo u delu u kome je odredjen nacin
izvrsenja, a ne I u delu u kome je utvrdjeno poveriocevo potrazivanje, posto postoji

24

perfektna izvrsna isprava koja je sadrzana u samom resenju o izvrsenju, sud primenjuje
pravila o postupku povodom prigovora o izvrsenju koje je doneto na osnovu izvrsne
isprave. U ovoj situaciji o prigovoru odlucuju sudija I vece istog suda. Sud je duzan da
resenje o prigovoru donese u roku od pet radnih dana od dana prijema prigovora u sudu.
165. PRIGOVOR ZBOG NEPRAVILNOSTI PRILIKOM SPROVODJENJA
IZVRSENJA
U toku sprovodjenja izvrsenja, sudski izvrsitelj, kao organ izvrsnog postupka, po nalogu
ili uputstvu izvrsnog sudije treba da preduzme ili preduzima pojedince izvrsne radnje
kojima se zadire u pravnu sferu izvrsnog duznika. Ukoliko je sprovodjenje izvrsenja
povereno privatnom izvrsitelju, moze se dogoditi da dodje do nepravilnog postupanja u
toku ili povodom sprovodjenja izvrsenja. Nepravilnosti u postupanju mogu da budu
izazvane odlukama koje donosi privatni izvrsitelj ili izvrsnim radnjama koje preduzimaju
sudski odnosno privatni izvrsitelj. Ako sluzbeno lice prilikom sprovodjenja izvrsenja ne
postupa pravilno, stranke I ucesnici imaju pravo da zatraze od izvrsnog suda da se
otklone nepravilnosti u postupku sprovodjenja izvrsenja.
Prigovor predstavlja specifican pravni lek po tome sto je objekt pobijanja postupanje
privatnog odnosno sudskog izvrsitelja. Posto izvrsni sud vrsi kontrolu u pogledu
pravilnog I zakonitog sprovodjenja izvrsenja, stranka ili ucesnik u postupku izvrsenja
duzni su da se obrate sudu I da od njega zahtevaju da se nastale nepravilnosti otklone.
Prigovor treba da ima pisanu formu. Ukoliko je sprovodjenje izvrsenja bilo povereno
privatnom izvrsitelju I on ne postupi po prigovoru za otklanjanje nepravilnostiu roku od
pet radnih dana, stranka ili ucesnik u postupku imaju pravo da se obrate nadleznom
izvrsnom sudu. Prigovor za otklanjanje nepravilnosti ne zadrzava sprovodjenje izvrsenja.
Kada je podnet prigovor zbog nepravilnosti u postupanju privatnog izvrsitelja, izvrsitelj
je duzan da nadleznom sudu dostavi original spisa predmeta. Ako nadje da je prigovor
osnovano izjavljen, sud ce resenjem utvrditi nepravilnosti koje su nastale odlukama I
radnjama sudskog izvrsitelja ili privatnog izvrsitelja, a ako je to moguce otkloniti ih
odnosno naloziti njigovo otklanjanje. Ukoliko je bilo nepravilnosti u radu pirvatnog
izvrsitelja. Sud ce o tome obavestiti ministarstvo nadlezno za poslove pravosudja I
Komoru izvrsitelja.
166. POSTUPAK PROTIVIZVRSENJA
Protivizvrsenje je institut izvrsnog porcesnog prava koji ima za cilj da otkloni ili umanji
posledice nezakonito ili nepotrebno sprovedenog postupka izvrsenja. Posto je zakljucen
postupak izvrsenja jer je izvrsenje provedeno, mogucno je da se, kasnije, ispostavi da
izvrsni poverilac nije imao pravo da trazi izvrsenje, jer je izvrsni duznik dobrovoljno
ispunio svoju obavezu, ili je u medjuvremenu prestala potreba za pirnudnim izvrsenjem.
Metodi pravne zastite u slucaju nezakonito ili nepotrebno sprovedenog postupka
izvrsenja - Izvrsni duznik je stekao poziciju obligacionog poverioca I radi zastite I
ostvarivanja njegovih gradjanskih subjektivnih prava, njemu stoje na raspolaganju dva
pravna puta I dva pravna sredstva:

25

1) parnicni postupak, kao redovan pravni put jer on moze da podigne tuzbu koja se
zasniva na neosnovanom obogacenju I
2) izvrsni postupak, kao poseban pravni put, jer ima mogucnost da podigne predlog
za protivizvrsenje I da u izvrsnom postupku ostvari svoja prava.
Parnicni postupak je, kao redovni pravni put, duzi put pravne zastite. Protivizvrsenje je,
medjutim kraci I efikasniji pravni put za ostvarivanje potrazivanja ranijeg izvrsnog
duznika, kao obligacionog poverioca, jer se eliminise vodjenje pranicnog postupka u
kome ce se anulirati efekti sprovedenog izvrsenja, a koji moze dugo da traje.
Zakonodavac je izricito odredio odnos izmedju ova dva metoda pravne zastite. Dok teku
rokovi za podnosenje predloga za protivizvrsenje, izvrsni duznik nema mogucnost da bira
jedan od dva mogucna puta pravne zastite jer je postupak za protivizvrsenje primarni put
pravne zastite. Izvrsni duznik ne moze pre isteka rokova za pokretanje postupka
protivizvrsenja da ostvaruje svoje potrazivanje u parnicnom postupku.
Struktura postupka za protivizvrsenje - Postupak za protivizvrsenje je dvofazni postupak,
on obuhvata dve faze:
- fazu odredjivanja protivizvrsenja
- fazu sprovodjenja protivizvrsenja
U prvoj fazi se najpre odlucuje o osnovanosti zahteva za protivizvrsenje i, ako je zahtev
osnovan, donosi se odluka kojom se izvrsni poverilac osudjuje na ispunjenje odredjene
cinidbe. U ovom sumarnom kognicionom postupku, u kome se odlucuje o subjektivnim
pravima duznika, void se, u stvari, parnica po pravilima izvrsne procedure da bi se dobila
izvrsn isprava.
Druga faza je sprovodjenje odredjenog izvrsenja na osnovu resenja o odredjivanju
izvrsenja odredjenim sredstvom izvrsenja.
Pravo na protivizvrsenje - Posto je sprovedeno izvrsenje I izvrsni poverilac namiren,
izvrsni duznik ima pravo da trazi protivizvrsenje ako je:
- izvrsna isprava pravnosnazno, odnosno konacno ukinuta, preinacena, ponistena
ili stavljena van snage,
- izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo
potrazivanje,
- resenje o izvrsenju ili resenje o sprovodjenju izvrsenja pravnosnazno ukinuto ili
preinaceno,
- pravnosnaznom sudskom odlukom utvrdjena nedopustivost izvrsenja.
.Pretpostavke za protivizvrsenje - Zakonske pretpostavke za podnosenje predloga za
protivizvrsenje su: da je izvrsenje sprovedeno, da raniji izvrsni duznik, kao obligacioni
poverilac, podnese predlog za protivizvrsenje, da predlog bude podnet u zakonskom roku,
da postoji zakonski razlog za protivizvrsenje, da je potrazivanje ranijeg izvrsnog duznika
podobno za protivizvrsenje.
Rokovi za pokretanje postupka - Rok za podnosenje predloga za protivizvrsenje iznosi 15
dana. Rok pocinje da tece od dana dostavljanja odluke izvrsnom duzniku, osim u
drugomslucaju kada rok tece od dana okoncanja izvrsnog postupka.

26

Predlog za protivizvrsenje - Predlog za ptorivizvrsenje inicijalna radnja kojom se pokrece

postupak za protivizvrsenje. Treba da bude u pisanoj forim I da ima sve elemente
obavezne sadrzine. Treba da sadrzi dva kumulirana zahteva:
- zahtev za protivizvrsenje
- zahtev za odredjivanje izvrsenja odredjenim sredstvom izvrsenja I na
odredjenom predmetu izvrsenja.
Uz predlog, raniji izvrsni duznik treba da prilozi odgovarajuce dokaze.
Postupak po predlogu za protivizvrsenje - Ukoliko je predlog za protivizvrsenje uredan I
blagovremen, sud odlucuje da se predlog za protivizvrsenje dostavi ranijem izvrsnom
poveriocu I nalaze mud a se u roku od pet radnih dana od prijema pismena izjasni o
predlogu. Po prijemu izjasnjenja ili po proteku roka koji je ostavljen za izjasnjenje, sud
donosi odluku o predlogu. Odluka se donosi bez odrzavanja rocista. Posto je usvojio
predlog za protivizvrsenje, sud odredjuje izvrsenje radi namirenja potrazivanja ranijeg
izvrsnog duznika.
Resenje o protivizvrsenju - Resenje kojim je usvojen predlog za protivizvrsenje ima
specificnu sadrzinu. Resenjem o protivizvrsenju sud nalaze ranijem izvrsnom poveriocu
da u roku od pet radnih dana vrati ranijem izvrsnom duzniku ono sto je u sprovedenom
postupku izvrsenja primio I istovremeno odredjuje izvrsenje radi namirenja tog
potrazivanja. Ako je izvrsenje sprovedeno radi naplate novcanog potrazivanja, sud ce
resenjem odrediti I naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novcanih
sredstava na kjoima je izvrsenje sprovedeno od dana sprovodjenja izvrsenja do dana kad
sredstva budu vracena.
Pravo na prigovor - Raniji izvrsni poverilac ima pravo na prigovor na resenje kojim je
usvojen predlog za protivizvrsenje. Prigovor na resenje o protivizvrsenju odlaze njegovo
izvrsenje samo ako raniji izvrsni poverilac polozi tzv.jemstvo najmanje u visini
potrazivanja.
167. SPROVODJENJE IZVRSENJA
Sprovodjenje izvrsenja je stadijum postupka izvrsenja u kome se ostvaruje konacni cilj
izvrsnog postupka. Upotrebom sile, prinudnim putem, ostvaruje se potrazivanje
poverioca.
Sprvodjenje izvrsenja pocinje pre pravnosnaznosti resenja o izvrsenju koje je doneseno
na osnovu izvrsne isprave.
U pojedinim situacijama, koje su zakonom predvidjenje, sprovodjenje izvrsenja moze
otpoceti tek kad resenje kojim je odredjeno izvrsenje postane pravnosnazno ili kad budu
ispunjeni odredjeni uslovi (npr.polozeno je jemstvo).
Organi koji sprovode izvrsenje - Izvrsenje sprovodi sud, uz pomoc pomocnih organa, ili
privatni izvrsitelj. U pojedinim izvrsnim stvarima iskljucivo sud postupa u postupku
sprovodjenja izvrsenja, dok u odredjenim izvrsnim stvarima izvrsni poverilac ima pravo
da bira da l ice sprovodjenje izvrsenja poveriti sudu ili privatnom izvrsitelju.

27

Sredstva izvrsenja - Sredstva izvrsenja koja se koriste u postupku sprovodjenja izvrsenja

su razliciti metodi za primenu prinude koji su zakonom predvidjeni I regulisani. Sredstva
izvrsenja radi ostvarenja novcanog potrazivanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja
nepokretnosti, prenos novcanog potrazivanja Sredsva izvrsenja radi ostvarenja
nenovcanog potrazivanja su: predaja pokretnih stvari, ispraznjenje i predaja
nepokretnosti, izvrsenje obaveze cinjenjem, necinjenjem ili trpljenjem
Sprovodjenje izvrsenja od strane suda - Sud sprovodi izvrsenje po sluzbenoj duznosti
kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Za sprovodjenje izvrsenja nadlezan je sud
odredjen zakonom. Sprovodjenje resenja o izvrsenju moze da zapocne kad izvrsni sudija
donese zakljucak kojim izdaje nalog pomocnom sudskom organu sudskom izvrsitelju
da preduzme odredjene izvrsne radnje. Koje ce izvrsne radnje biti preduzete I koji ce
pomocni organi ucestvovati u postupku sprovodjenja izvrsenja zavisi od toka kakvo se
potrazivanje namiruje, o kom sredstvu izvrsenja se radi I koji su predmeti izvrsenja.
Sprovodjenje izvrsenja zapocinje preduzimanjem prve izvrsne radnje a okoncava se
definitivnim namirenjem izvrwsnog poverioca. U tom slucaju sud je duzan da donese
resenje o zakljucenju postupka izvrsenja. Sprovodjenje izvrsenja se moze okoncati I
obustavom postupka izvrsenja.
Sprovodjenje izvrsenja od strane privatnog izvrsitelja - Postupak sprovodjenja izvrsenja
u kome treba da postupa privatni izvrsitelj pokrece se predlogom izvrsnog poverioca koji
se opredelio da sprovodjenje izvrsenja poveri privatnom izvrsitelju. Ukoliko na podrucju
suda ima vise izvrsitelja, bez obzira da li su oni organizovani kao preduzetnici ili kao
ortacko drustvo, izvrsni poverilac slobodno bira kome ce se obratiti I ovlastiti gad a
srpovede izvrsenje. Privatni izvrsitelj je duzan da sprovede izvrsenje na osnovu resenja o
izvrsenju ili na osnovu zakljucka o odredjivanju izvrsenja ukoliko se radi o namirenju
potrazivanja po osnovu komunalnih ili drugih slicnih usluga. Privatni izvrsitelj je duzan
da sprovede izvrsenja na osnovu resenja suda za cije je podrucje imenovan, kao I
resenjek ojim je odredjena privremena mera kad je to predvidjeno. Kad privatni izvrsitelj
treba da preduzme radnje sprovodjenja izvrsenja, on izvrsne radnje moze preduzeti licno
ili preko izvrsitleja sa drugog podrucja. Ukoliko nema smetnji koje sprecavaju zakonito
odvijanje postupka izvrsenja, privatni izvrsitelj je duzan da donese zakljucak kojim ce
odrediti sprovodjenje pojedinih izvrsnih radnji u postupku.
Ovlascenja privatnog izvrsitelja u postupku sprovodjenja izvrsenja - Privatni izvrsitelj
odredjuje nacin izvrsenja ukoliko ga izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje nije
odredio. U toku postupka on donosi zakljucke, sastavlja zapisnike, sluzbene beleske I
void sluzbenu evidenciju o preduzetim radnjama I aktivnostima I dostavlja podneske,
svoje odluke I sudske odluke po ovlascenju suda.
Vreme kad se sprovodi izvrsenje - Pravila o vremenu sprovodjenja izvrsenja vaze bez
obzira da li izvrsenje sprovodi privatni ili sudski izvrsitelj. Izvrsenje se sprovodi svakog
dana, od 7 do 22 casa. Izvrsenje se moze sprovoditi I u dane praznika. Izvrsenje se moze
sprovoditi I van perioda zakonom propisanog vremena za sprovodjenje samo ako postoji
opasnost od izbegavanja obaveza ili opasnost usled odlaganja.

28

Pomoc policije u sprovodjenju izvrsenja - Kad je neophodna pomoc policije u

sprovodjenju izvrsenja, sud odnosno privatni izvrsitelj ovlascen je da zatrazi od nadlezne
organizacione jedinice policeje da prisustvuje sprovodjenju izvrsenja I po potrebi
preduzme mere I sredstva pinude, u skladu sa Zakonom o policiji. I sud I privatni
izvrsitelj duzni su da upute zahtev u pisanom obliku nadleznoj organizacionoj jedinici
policije najmanje pet radnih dana pre dana odredjenog za sprovodjenje izvrsenja. U
hitnim slucajevima, nadlezna organizaciona jedinica policije je duzna da pruzi neophodnu
pomoc I na usmeni zahtev suda, odnosno privatnog izvrsitelja.
168. POSTUPAK IZVRSENJA NA POKRETNIM STVARIMA
Izvrsenje na pokretnim stvarima je posebno sredstvo izvrsenja radi namirenja novcanog
potrazivanja izvrsnog poverioca. Ono obuhvata odredjene radnje kojima se, putem
prinude, namiruje poveriocevo novcano potrazivanje. Predmeti izvrsenja su one pokretne
stvari koje su po zakonu podobne za sprovodjenje izvrsenja. One moraju biti svojina
izvrsnog duznika i ne smeju biti izuzete od izvrsenja.
Postupak izvrsenja na pokretnim stvarima pokrece se predlogom izvrsnog poverioca koji
se podnosi sudu. Stvarno nadlezan moze biti osnovni ili privredni sud, a mesna
nadleznost odredjena je prema podrucju na kome se nalaze pokretne stvari izvrsnog
duznika. Izvrsni sud odredjuje resenjem o izvrsenju izvrsenje na pokretnim stvarima koje
mogu biti predmet izvrsenja tako sto odredjuje izvrsenje na svim pokretnim stvarim
izvrsnog duznika koje nisu izuzete od izvrsenja ili izvrsenje nije ograniceno ili na tacno
odredjenim pokretnim stvarima.
Sud ne moze da odredi izvrsenje na pokretnim stvarima za koje je zakonom odredjeno da
ne mogu biti poredmet izvrsenja. Te stvari su:
1. Odeca, obuca, predmeti licne upotrebe, namestaj neophodan duzniku sporet,
frizider...
2. Hrana i ogrev za potrebe duznika i clanove njegovog domacinstva za 3 meseca.
3. Gotov novac izvrsnog duznika do mesecnog iznosa koji je po zakona izuzet od
izvrsenja.
4. Ordenje, medalje i drugi znaci odlikovanja i priznanja, licna pisma,
fotografije...
5. Pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodne
za obavljanje zivotnih funkcija.
6. Kucni ljubimci.
Sprovodjenje izvrsenja vrsi se preduzimanjem odredjenih radnji:
1. Popis i procena stvari. - Prva izvrsna radnja u ovom postupku jeste popis
pokretnih stvari. Ovu izvrsnu radnju sudski izvrsitelj preduzima po nalogu izvrsnog
sudije, a privatni izvrsitelj je preduzima nakon usvajanja predloga izvrsnog poverioca da
na osnovu resenja o izvrsenju sprovede izvrsenje i nakon donosenja zakljucka o
sprovodjenju izvrsenja. Sudski ili privatni izvrsitelj duzan je da pre popisa izvrsnom
duzniku uruci resenje o izvrsenju odnosno zakljucak o sprovodjenju izvrsenja.Tom
prilikom izvrsni duznik se jos jednom poziva da plati iznos za koji je odredjeno izvrsenje
i na taj nacin dobija jos jednu priliku da svoju obavezu ispuni dobrovoljno.Izvrsitelj je
duzan i da izvrsnog poverioca obavesti o vremenu i mestu popisa. Prisustvo stranaka
popisu nije neophodno. U toku popisa izvrsitelj sastavlja zapisnik o popisu koji predtavlja

29

javnu ispravu. Taj zapisnik izvrsitelj je duzan da istakne na vidnom mestu u prostoriji u
kojoj se stvar nalazi u momentu popisa. Popisane stvari se, po pravilu ostavljaju na
cuvanje izvrsnom duzniku. One se obelezavaju stavljanjem tzv.plenidbene markice
kojom se ukazuje na cinjenicu da su uzete u popis. Ukoliko se dogodi da neko lice ukloni
kopiju zapisnika o popisu ili plenidbenu markicu bice novcano kaznjen. I izvrsni
poverilac i izvrsni duznik imaju pravo da zatraze od suda, odnosno izvrsitelja da se
ponovi izvrseni popis. Taj predlog moze da se podigne u roku od 5 radnih dana od dana
izvrsenog popisa, a sud odnosno izvrsitelj duzan je da u roku od 5 radnih dana od dana
prijema predloga zakljuckom odluci o tome.
Po pravilu procena se vrsi na osnovu trzisne cene takve stvari u mestu popisa.
Izvrsitelj moze odluciti i da se procena izvrsi na osnovui pisanih i usmenih informacija o
ceni stvari, dobijenih od odgovarajucih organizacija, institucija, pravnih ili fizickih lica.
O proceni popisanih stvari sastavlja se zapisnik. O proceni popisanih stvari sastavlja se
poseban zapisnik kada se procena vrsi nakon popisa (pribavljanje podataka od strucnik
lica). Izvrsni poverilac ima pravo da zapisnik o popisu i proceni o svom trosku objavi u
sredstvima javnog informisanja. .
2. Zasnivanje sudskog zaloznog prava upisom zaloznog prava u odgovarajuce javne
knjige (registre) - Obezbedjenje publiciteta sudskog zaloznog prava ostvaruje se upisom
bezdrzavinske zaloge u javni registar. Upis zaloznog prava vrsi se u Registar zaloge, koje
predstavlja javni registar zaloznih prava na stvarima fizickih i pravnih lica. Izvrsni
povreilac je duzan da uputi zahtev Registru zaloge da registruje bezdrzavinsku zalogu na
odredjenim poisanim pokretnim stvarima izvrsnog duznika, uz koji prilaze original ili
overenu kopiju zapisnika o popisu. Dejstvo upisa u Registar zaloge sastoji se u tome sto
se smatra da su od trenutka upisa bezdrzavinske zaloge treca lica upoznata sa
postojanjem zaloznog prava na osnovu samog upisa i da se niko ne moze pozivati na
okolnost da mu nisu bili poznati podaci iz Registra.
3. Prodaja stvari i namirenje izvrsnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom - Da bi se
namirilo novcano potrazivanje izvrsnog poverioca neophodno je da se popisane i
zaplenjene stvari unovce putem njihove prodaje. Zakonom je propisano da izmedju dana
popisa i dana prodaje pokretnih stvari moze da protekne najmanje 15 a najvise 30 dana.
Nacin prodaje popisanih pokretnih stvari odredjuje sud odnosno izvrsitelj. Posebno se
vodi racuna da se prodajom stvari one najpovoljnije unovce sto je od znacaja za obe
stranke. Prodaja stvari moze se izvrsiti na 2 nacina:
1. Putem usmenog javnog nadmetanja predstavlja nacin prodaje koji se
odredjuje kada se radi o stvarima vece materijalne vrednosti ili kada je ralno
ocekivati da se popisane stvari mogu prodati po vecoj ceni od procenjene
vrednosti. Kod ovog nacina prodaje, oglas o prodaji se objavljuje na oglasnoj tabli
i internet stranici nadleznog suda najkasnije 8 dana pre odrzavanja nadmetanja.
2. Neposrednom pogodbom u toku celog postupka stranke mogu postici
sporazum o prodaji neposrednom pogodbom. Ugovor o prodaji neposrednom
pogodbom zakljucuju kupac, s jedne strane, i izvrsitelj ili lice koje obavlja
komisione poslove, s druge strane. Izvrsitelj prodaje pokretne stvari u ime
izvrsnog duznika a za racun izvrsnog poverioca.

30

Prodaja se vrsi na rocistu za javnu prodaju. Pocetna cena za prodaju stvari na prvom
rocistu iznosi 60% od procenjene vrednosti i na ovom rocistu stvari ne mogu biti prodate
ispod ove cene. Ukoliko na prvom nadmetanju stvari ne budu prodate, izvrsitelj
zakljuckom konstatuje da prva prodaja nije uspela i istovremeno zakazuje drugo rociste
koje s emora odrzati u roku 15-30 dana. Pocetna cena na drugom nadmetanju ne sme biti
niza od 30%. Ukoliko se ni tada stvari ne prodaju izvrsitelj zakljuckom konstatuje da
prodaja nije uspela i nalaze izvrsnom poveiocu da se odmah a najkasnije u roku od 5 dana
izjasni o mogucem nacinu prodaje. Izvrsni poverilac treba da se izjasni da li predlazi
prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosudjenjem stvari.
169. POSTUPAK IZVRSENJA NA NEPOKRETNOSTI
Izvrsenje na nepokretnim stvarima izvrsnog dunika ardi namirenja novcanog
potrazivanja izvrsnog poverioca predstavlja posebno sredstvo izvrsenja koje se koristi
kada ne postoji mogucnost da se izvrsni poverilac namiri na drugi nacin. Predmet
izvsenja moze bbiti sve nepokretne stvari u svojini izvrsnog duznika, ukoliko je na njima
po zakonu moguce sprovesti izvrsenje. Predmet izvrsenja moze biti i nepokretnost u
susvojini.
Izvrsni poverilac podnosi predlog a izvrsenje kod mesno nadleznog suda, a mesno
nadlezan je onaj sud na cijem podrucju se nalazi nepokretnost. U slucaju da se
nepokretnost nalazi na podrucju vise sudova, mesno je nadlezan svaki od tih sudova.
Izvrsni poverilac uz predlog za izvrsenje ili predlog za sprovodjenje izvrsenja prilaze i
izvod iz javne knjige kao dokaz da je pravo svojine na nepoklretnosti upisano na ime
izvrsnog duznika. Ukoliko izvrsni poverilac ne moze da prilozi ovakvu ispravu, jer pravo
svojine nije u javnim knjigama upoisano na izvrsnog duznika vec na neko drugo lice,
potrebno je das uz predlog za izvrsenje prilozi ispravu na osnovu koje se mozze izvrsiti
upis praa svojine na nepokretnosti na ime izvrsnog duznika (npr. resenje o nasledjivanju,
ugovor o kupoprodaji).
Izvrsne radnje u postupku sprovodjenja izvrsenja na nepokretnosti su :
1. Upis zaloznog prava Ukoliko sud usvoji predlog za izvrsenje i resenjem o izvrsenju
oderedi izvrsenje na nepokretnosti radi namirenja novcanog potrazivanja izvrsnog
poverioca, izvrsni poverilac stice pravo upisa zaloznog prava na osnovu resenja o
izvrsenju. Kad izvrsenje sprovodi privatni izvrsitelj na predlog izvrsnog poverioca, on na
osnovu resenja kojim je odredjeno izvrsenje donosi zakljucak o sprovodjenju izvrsenja na
nepokretnosti u svojini izvrsnog duznika. Na osnovu zakljucka privatnog izvrsitelja
izvrsni poverilac stice pravo upisa zaloznog prava na nepokretnosti izvrsnog duznika.
Izvrsni poverilac na osnovu resenja odnosno zakljucka pokrece postupak za upis
zaloznog prava u javne knjige.
2. Utvrdjivanje vrednosti nepokretnosti Da bi mogla da se unovci i proda nepokretnost
izvrsnog duznika potrebno je da se utvrdi njena vrednost. Ovu izvrsnu radnju dus
preduzima po sluzbenoj duznosti posle donosenja resenja o izvrsenju. Ako izvrsenje
sprovodi privatni izvrsitelj on pristupa utvrdjivanju vrednosti nepokretnmosti posle
donosenja zakljucka o sprovodjhenju izvrsenja. Vrednost nepokretnosti utvrdjuje se u
visini njene trzisne cene na dan procene. Vtrdnost nepokretnost utvrdjuje se zakljuckom.
3. Prodaja nepokretnosti Posto je utvrdjena vrednost nepokretnosti, sud odnosno
privatni izvrsitelj moze da preduzm eizvrsnu radnju prodaje nepokretnosti. O prodaji

31

odlucuje se donosenjem zakljucka o prodaji nepokretnosti koji mora da sadrzi nacin i

uslove prodaje nepokretnostui, vreme i mesto prodaje, kao i vremenski period u toku
dana u kome ce se omoguciti razgledanje nepokretnosti u slucaju da se prodaja vrsiti
putem javnog nadmetanja. Zakljucak se dostavlja strankama, zaloznim poveriocima,
ucesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo prece kupovine.
Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i internet stranici nadleznog suda. Od dana
objavljivanja zakljucka do dana prodaje nepokretnosti ne moze proci manje od 15 ni vise
od 30 dana.
Postoje samo dva nacina za prodaju nepokretnosti javno nadmetanje i
neposredna pogodba. Javno nadmetanje odrzava se po pravilu u sudskoj zgradi odnosno u
kancelariji privatnog izvrsitelja. U javnom nadmetanu mogu ucestvovati samo lica koja
su predhodno polozila kauciju. Zakonom je predvidjeno da kaucija iznosi 1/10 utvrdjene
vrednosti nepokretnosti. Rociste za javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti odrzava
se i kada je prisutan samo jedan ponudilac. Nakon sto se utvrdi da su ispunjeni svio
uslovi za javnu prodaju pristupa se javnom nadmetanu koje pocinje objavljivanjem
pocetne cene nepokretnosti. Ukoliko najmanje jedan ucesnik prihvati objavljenu cenu,
objavljuje se sledeca cena koja je visa od predhodne i to najvise za 5%.. Pocetna cena na
prvom rocistu je 60% (isto kao za pokretne stvari). Po zakljucenom nadmetanju izvrsitelj
objavljuje ko je ponudio najvecu cenu i zakljuckom odredjuje rok u kome kupac je duzan
da polozi cenu. Po zakljucenju javnog nadmetanja kaucija se vraca ponudiocima cija
ponuda nije prihvacena. O javnom nadmetanju vodi se poseban zapisnik. Neposredna
pogodba Nepokretnost moze biti prodata i neposrednom pogodbom pri cemu se
zakljucuje ugovor o prodaji neposrednom pogodbom. Kod ove prodaje potencijalni
kuipac polaze jemstvo neposredno pre zakljucenja ugovora. Kad izvrsitelj utvrdi da su
ispunjeni uslovi za punovaznsost prodaje donosi zakljucak o dodeljivanju nepokretnosti
prodate neposrednom pogodbom,. Ovaj zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli
nadleznog suda i dostavlja kupcu is vim licima kojima se dostavlja i zakljucak o prodaji.
4. Namirenje izvrsnih poverilaca Izvrsitelj odlucuje zakljuckom o namirenju izvrsnih
poverilac i drugih lica koja imaju pravo na namirenje. Eventualni ostatak prodajne cene
vraca se izvrsnom duzniku. Iz cene postyignute prodajom nepokretnosti namiruju se
poverioci sto predstavlja zavrsnu radnju u postupku sprovodjenja iozvrsenja na
nepokretnost. Zakonom je predvidjeno po kom redosledu se odredjuje i vrsi namirenje
poverilaca. Prvenstveno to su troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja po osnovu
zakonskog izdrzavanja. Kada se izvrsi njihovo namirenje, namiruju se ostala potrazivanja
po zakonom propisanom redosledu.
Izvrsni poverilac ii neko drugo lice koje se namiruje iz cene ostvarene prodajom
ima pravo da drugome ospori potrazivanje, visinu ili red po kome ima pravo da se namiri,
pod uslovom da je to od uticajana njegovo namirenje, i to u roku od 15 dana od dana
donosenja zakljucka o namirenju.
170. POSTUPAK IZVRSENJA NA POTRAZIVANJU IZVRSNOG DUZNIKA
RADI NAMIRENJA NOVCANOG POTRAZIVANJA
Sprovodjenje izvrsenja radi prinudnog ostvarenja novcanog potrazivanja izvrsnog
poverioca vrsi se preduzimanjem odredjenih radnji na razlicitim potrazivanja izvrsnog
duznika koje mogu biti predmet izvrsenja. Ovo sredstvo izvrsenja predstavlja

32

najefikasnije sredstvo izvrsenja radi namirenja noivcanih potrazivanja jer predmet

izvrsenja vec ima novcani izraz. Mesna nadleznost suda odredjuje se prema tome da li je
izvrsni duznik fizicko ili pravno lice. Ukoliko je fizicko, mesno je nadlezan sud na cijem
podrucju izvrsni duznik ima prebivaliste ili boraviste. (u slucaju da nema boraviste u RS
mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu ili boravistu duznikovog duznika).
Kada je pravno lice mesna nadleznost odredjuje se prema sedistu.
Predmet izvrsenja u ovom postupku moze biti novcano potrazivanje duznika,
zarada i druga stalna novcana primanja izvrsnog duznika, sredstva na racunu, stedni ulog
i tekuci racun izvrsnog duznika.
Ocuvanje materijalne egzistencije predstavlja razlog zbog koga je ograniceno
izvrsenje na pojedinim potrazivanjima. Na odredjenim potrazivanjima izvrsenje se moze
sprovesti samo u precizno odredjenom obliku:
- Kod zarade, penzije, naknade zarade, predmet izvrsenja moze biti iznos od 2/3.
- Kod primanja po osnovu invalidnine, ortopedskog i invalidskog dodatka
predmet izvrsenja moze biti .
- Minimalna zarada moze biti predmet izvrsenja do .
- kod primanja po osnoc\vu naknade stete u vidu novcane rente, na osnovu
ugovora o osiguranju zivota ili ugovora o dozivotnom izdrzavanju predmet izvrsenja
predstavlja deo primanjakoji prelazi iznos najvise stalne socijalne pomoci koja se
isplacuje na podrucju na kome izvrsni duznik ima prebivaliste.
Postupak izvrsenja na novcanom potrazivanju izvrsnog duznika sprovodi se
preduzimanjem dve izvrsne radnje:
1. Zaplena potrazivanja predstavlja prvu izvrsnu radnju koja se preduzima u
postupku izvrsenja na potrazivanju izvrsnog duznika i nju preduzima sud koji odredjuje i
sprovodi izvrsenje ili privatni izvrssitelj kome je izvrsni poverilac poverio sprovodjenje
izvrsenja. Zaplena potrazivanja (plenidba) vrsi se tako sto se resenjem suda ili
zakljuckom privatnog izvrsitelja zabranjue duzniku izvrsnog duznika da izmiri
potrazivanje izvrsnom duzniku, a izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati svoje
potrazivanje ili da njime raspolaze u korist trecih lica ili svog duznika. Resenje, odnosno
zakljucak, dostavlja ase strankama i duzniku izvrsnog duznika.
2. Prenos potrazivanja - predstavlja drugu izvrsnu radnju koja se vrsi zakljuckom
o prenosu. Naime, sud odnosno privatni izvrsitelj na predlog izvrsnog poverioca donosi
zakljucak o prenosu potrazivanja na izvrsnog poverioca. Ukoliko je izvrsni poverilac
predloziop da se duznik izvrsnog duznika iozjasni o potrazivanju na kome se predlaze
izvrsenje, a sud ili privatni izvrsitelj je odredio rok za izvrsenje, zakljucak o usvajanju
predloga za prenos potrazivanja donosi se po isteku 5 radnih dana od dana kad je
izvrsnom poveriocu dostavljenio obavesetenje o izjasnjenju duznika izvrsnog duznika.
Prenos potrazivanja moze da se oderedi i sprovede samo u iznosu koji je potreban za
namirenje izvrsnog poverioca. U slucaju da je potrazivannje izvrsnika deljivo a da je vise
izvrsnih poverilaca istovremeno zatraziolo izvrsenje na tom potrazivanju prenos se
odredjuje u odghovarajucim iznosima, posebno u korist svakog izvrsnog poverioca. U
momentu kad je zakljucak dostavljen duzniku izvrsnog duznika prenos potrazivanja je
sproveden, tj. duznik izvrsnog duznika je od tog trenutka duzan da svoju novcanu obaveu
koju je imao prema izvrsnom duzniku ispuni prema izvrsnom poveriocu.
- Prenos radi naplate. Jedan od nacina sprovodjenja izvrsenja na potrazivanju
izvrsnoig duznika je prenios potrazivanja radi naplate. Izvrsni poverilac stupa u poravni

33

polozaj izvrsnog duznika i usled cesije stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi
isplatu iznosa koji je odredjen u resenju ili zakljucku, a duznik izvrsnog duznika je duzan
da svoju obavezu ispuni prema izvrsnom poveriocu a ne prema izvrsnom duzniku.
- Prenos umestio isplate. Zaplenjeno potarazivanje prenosom potrazivanja
umestio isplate prelazi na izvrsnog poverilaca do prenesenog iznosa sa dejstvom
ustupanja potrazivanja uz naknadu. Prenos potrazivanja umesto isplate predstavlja oblik
cesije cije se dejstvo ispoljava u trenutku prenosa potrazivanja.
171. POSTUPAK ZA PREDAJU POKRETNIH STVARI
Cinidba izvrsnog duznika koju duguje iozvrsnom poveriocu, moze da bude
nenovcana i da se sastoji u predaji neke pokretne stvari. U tom slucaju ZIO je predvideo
posebno sredstvo radi ostvarivanja nenovcanog potrazivanja koji se sastoji u predaji
stvari.
Izvrsni poverilac cije nenovcano potrazivanje koje ima prema izvrsnom duzniku
nije dobrovoljno ispunjeno, svoje poravo na prinudno izvrsenje ostvaruje trako sto
predlog za izvrsenje podnosi mesno nadleznom sudu. Mesno je nadlezan onaj sud na
cijem se podrucju te stvari nalaze. Predlog za izvrsenje, pored obavezne sadrzine, mora
da sadrzi i detaljan opis stvari koja je predmet izvrsenja ukoliko se radi o individualno
odredjenoj (nezamenljivoj) stvari. Usvajajuci predlog za izvcrsenje, sud donosi resenje o
izvrsenju u kome odredjuje koja ce stvar biti predmet izvrsenja.
Izvrsenje radi predaje individualno odredjenih stvari. - Izvrsenje radi predaje
jedne ili vise individualno odredjenih ili individualizovanih stvari sprovodi se tako sto se
po nalogu suda one oduzimaju od izvrsnog duznika i predaju izvrsnom poveriocu uz
potvrdu. Na isti nacin se izvrsenje sprovodi i kada se te styvari nalaze kod treceg lica koje
je voljno da ih preda. Kada trece lice nije voljno da preda stvari, izvrsni poverilac moze
sudu, tj privatnom izvrsitelju da predlozi da se na njega prenese potrazivanje izvrsnog
duznika prema trecem licu na predaju stvari. U ovom slucaju postupak se vodi po
pravilima postupka za izvrsenje radi predaje ili isporuke pokretnih stvari. Ukoliko stvari
nisu nadjene ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica izvrsenje radi predaje
nezamenljivih stvari nije moguce. Tada izvrsni poiverilac ima pravo da predlozi da se
izvrsi procena vrednostri stvari i naredi izvrsnom duzniku da isplati procenjenu vrednost
u odredjenom roku. Ukoliko se predlog za procenu stvari ne podnese u roku od 8 dana od
dana prijema obavestenja, sud odnosno privatni izvrsitelj duzan je da obustavi izvrsenja.
Izvrsenje radi isporuke zamenljivih stvari koje se nalaze kod izvrsnog
duznika ili treceg lica, sprovodi se na taj nacin sto se te stvari od njih oduzimaju i predaju
izvrsnom poveriocu uz potvrdu. U slucaju da trece lice nije voljno da preda stvari izvrsni
poverilac moze sudu ili privatnom izvrsitelju da predlozi da se na njega prenese
potrazivanje izvrsnog duznika prema trecem licu na predaju pokretnih stvari. Kad
potrazivanje bude preneseno na izvrsnog poverioca, odredjena kolicina zamenljivih stvari
oduzima se od treceg lica i predaje se izvrsnom poveriocu uz potvrdu. Izvrsni poverilac
ima pravo da, u slucaju da stvari nisu pronadjene ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg
lica, predlozi da se izvrsenje sprovde tako sto ce ga sud odnosno privatni izvrsitelj
ovlastiti da odredjenu kolicinu zamenljivih stvari nabavi na drugoj strani na trosak
izvrsnog duznika. Sud odnosno privatni izvrsitelj ce naloziti izvrsnom duzniku da polozi

34

novcani izvnos potreban za nabavku tih stvari. Predlog za nabavku stvari na drugoj strani,
izvrsni poverilac je duzan da podnese u roku od 8 dana od prijema obavestenja. Takodje,
moguce je da izvrsni poverilac predlozi da mu izvrsni duznik isplati vrednost zamenljivih
stvari koje je bio duzan da mu preda, i tad ace sud odnosno izvrsitelj, nakon procene
stvari sprovesti izvrsenje radi naplate tog iznosa. Ukoliko izvrsni poverilac u roku od 8
dana, ne predlozi nabavku stvari na drugoj strani, niti predlozi da mu se isplati procenjena
vrednost stvari, izvrsenje se obustavlja.
172. POSTUPAK ZA ISPRAZNJENJE I PREDAJU NEPOKRETNOSTI
Ispraznjenje i predaja nepokretnosti pretstavlja posebno sredstvo izvrsenja radi
namirenja nenovcanog potrazivanja izvrsnog poverioca. Sud na cijem podrucju se nalazi
nepokretnosr mesno je nadlezan za odlucivanje o predlogu za izvrsenje radi ispraznjenja i
predaje nepokretnosti, kao i za sprovodjennje tog izvrsenja.
Ovo izvrsenje sprovodi se u 2 etape:
* U prvoj etapi izvrsitelj je duzan da isprazni nepokretnost na taj nacin sto ce
udaljiti lice i ukloniti stvari iz nepokretnosti. Ukoliko je neophofno iseliti
maloletna lica izvrsitelj je duzan da o tome obavesti organ starateljstva,
najkasnije 8 dana pre sprovodjenja izvrsenja.
* U drugoj etapi ispraznjena nepokretnost se predaje izvrsnom poveriocu u
drzavinu.
Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 8 dana da se sam iseli i isprazni
nepokretnost. Tek nakon isteka tog roka, izvrsitelj moze da sprovede izvrsenje. Ali
izvrsitelj moze da sprovede izvrsenje i odmah nakon dostavljanja resenja o izvrsenju,
ukoliko je resenje o iuzvrsenju doneto radi izvrsenja privremene mere. Izvrsni poverilac
duzan je da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevozno sredstvo radi sprovodjenja
izvrsenja i to saopstiti izvrsitelju najkasnije 8 dana pre sprovodjenja izvrsenja. Izvrsitelj
moze udaljiti lica koja ometaju sprovodjenje izvrsenje, i izreci im novcanu kaznu.
Prilikom ispraznjenja nepokretnosti, pokretne stvari koje treba ukloniti, izvrsitelj
predeaje izvrsnom duzniku, a ako on nije porisutan onda odraslom clanu njegovog
domacinstva ili punomocniku, a ako niko od njih nije prisutan, onda se stvari predaju na
cuvanje drugom licu, ili izvrsnom poveriocu,o trosku izvrsnog duznika. O predaji
uklonjenih stvari sastavlja se zapisnik koji se potvrdjuje zakljuckom. Ukoliko izvrsni
duznik u ostavljenom roku ne zatrazi predaju stvari i ne nadoknadi troskove cuvanja
zakljuckom se odredjuje prodaja stvari za racun izvrsnog duznika. Prodaja stvari vrsi se
putem javne prodaje ili neposrednom pogodbom, a eventualni ostatak postignute cene
polaze se kod suda odnosno privatnog izvrsitelja u korist izvrsnog duznika.
173. POSTUPAK ZA IZVRSENJE OBAVEZA NA CINJENJE, NECINJENJE ILI
TRPLJENJE
Posebno sredstvo izvrsenja radi namirenja nenovcanog potrazivanja izvrsnog
poverioca pratstavlja i izvrsenje obaveze na cinjenje, necinjenje ili trpljenje. Pokretanje
ovog postupka ne lisava izvrsnog poverioca njegovog prava da u parnicnom postupku
zahteva naknadu stete koja je nastala zbog postupaka izvrsnog duznika koji nisu bili u

35

skladu sa njegovom obavezom utvrdjenom u izvrsnoj ispravi. Posto se radi o obavezama

na radnju, u ovim izvrsnim stvarima primenjuje se indirektna prinuda.
Predmet izvrsenja predstavlja obaveza izvrsnog duznika na preduzimanje neke
radnje, na uzdrzavanje da se neka radnja preduzme ili na trpljenje neke radnje odredjene
u izvrsnoj ispravi. Predlopg za izvrsenje podize se kod mesno nadleznog suda, a to je sud
na cijem podrucju bi izvrsni duznik trebalo da izvrsi obavezu po izvrsnoj ispravi.
Izvrsenje obaveze na cinjenje - Ukoliko je izvrsnom ispravom duzniku nalozeno
ispunjenje obaveze na cinjenje on je duzan da preduzme odredjenu radnju kako bi doslo
do konacnog namirenja, poveriocevog potrazivanja. U zavisnosti od toga da li duznik
duguje zamenljivu ili nezamenljivu radnju, postupak izvrsenja se sprovodi na razlicite
nacine:
1. Izvrsenje radi preduzimanja zamenljive radnje Zamenljivom radnjom smatra
se radnja koju moze izvrsiti i neko drugo lice a ne samo izvrsni duznik. U predlog za
izvrsenje izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da odredi izvrsenje zamenljiver radnje
tako sto ce ovlasti izvrsnog poverioca da dugovanu radnju koju ne preduzme izvrsni
duznik, poveri nekom drugom licu, ili da je preduzme sam izvrsni poverilac na trosak
izvrsnog duznika. Isti zahtev on moze da istakne i u predlogu za sprovodjenje izvrsenje
koje je poverio privatnom izvrsitelju. U predlogu za izvrsenje, izvrsni poverilac moze i da
predlozi da se zakljuckom nalozi izvrsnom duzniku da unapred polozi odredjeni novcani
iznos koji je potreban za podmirenje troskova koji ce nastati u slucaju preduzimanja
radnje od strane drugog lica ili izvrsnog poverioca. Izvrsni duznik je duzan da novcani
iznos polozi u roku koji je odredjen u zakljucku. Ukoliko , on to ne ucini, po isteku
odredjenog roka sprovodi se izvrsenje radi naplate iznosa potrebnog za izvrsenje
dugovane radnje. S druge strane, izvrsni poverilac je duzan da u roku koji mu sud odredi
preduzme dugovanu radnju ili ili da preduzimanje poveri nekom drugom licu u roku koji
se racuna od dana naplacenog novcanog iznosa, a ukoliko to ne ucini sud obustavlja
postupak.
2. Izvrsenje radi preduzimanja nezamenljive radnje Nezamenljivu radnju
oredstavlja radnja koju moze izvrsiti samo izvrsni duznik. Postupak sprodvodjenja
izvrsenja radi preduzimanja nezamenljive radnje razlikuje se u zavisnosti od toga da li
izvrsenje te dugovane radnje zavisi samo od volje izvrsnog duznika ili ne. Ukoliko
izvrsenje zavisi samo i iskljucivo od volje izvrsnog duznika, sud donosi resenje o
izvrsenju odnosno privatni izvrsitelj donosi zakljucak o sprovodjenju izvrsenja kojim
nalaze izvrsnom duzniku izvrsenje radnje u odredjenom roku, i izrice mu novcanu kaznu
za slucaj da ne izvrsi dugovanu radnju. Ukoliko izvrsni duznik ne izvrsi radnju u
odredjenom roku sprovodi se resenje o izrecenoj novcanoj kazni i odredjuje se novi rok
za ispunjenje dugovane radnje i izrice nova novcana kazna u vecem iznosu ukoliko se ni
u novom roku ne preduzme dugovana radnja. Na ovaj nacin sud postupa sve dok izvrsni
duznik ne izvrsi dugovanu radnju. Iznos novcane kazne odredjen je zakonom u rasponu
od 10.000 do 200.000 za fizicka lica, i u rasponu od 100.000 do 2.000.000 za pravna lica.
Ukoliko izvrsenje nezamenljive radnje ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika,
izvrsni poverilac nema pravo da zahteva izvrsenje radi preduzimanja te radnje, vec moze
zahtevati samo naknadu stete.
Izvrsenje obaveze na necinjenje ili trpljenje Ukoliko je izvrsni duznik duzan
da nesto trpi ili ne cini, a ponasa se protivno zapovesti sadrzanoj u resenju o izvrsenju,
izvrsenje se sprovodi na nacin predvidjen za izvrsenje radi preduzimanja nezamenljive

36

radnje izvrsnog duznika. Izvrsnom duzniku se izrice novcana kazna cije se izvrsenje
sprovodi po sluzbenoj duznosti. Izvrsni poverilac ima pravo da predlozi da se izvrsnom
duzniku nalozi da polozi tzv. jemstvo za stetu koju bi pretrpeo ukoliko bi se izvrsni
duznik i dalje ponasao protivno svojoj obavezi. Ukoliko izvrsni poverilac dokaze da
postoji verovatnoca da bi takvu stetu pretrpeo, donosi se zakljucak kolim se nalaze
izvrsnom duzniku polaganje jemstva i odredjuje trajanje jemstva prema okolnostima u
konkretnom slucaju.
174. POSTUPAK IZVRSENJA ODLUKA U VEZI SA PORODICNIM ODNOSIMA
ZIO je predvideo poseban nacin izvrsavanja odluka koje se odnose na predaju i
oduzimanje deteta, i koja se odnose povodom ugrozenosti deteta. Izvrsenje odluke kojom
se naredjuje predaja deteta roditelju ili drugom licu kome je dete povereno na cuvanje i
vaspitanje pretstavlja veoma ozbiljan i slozen problem u praksi izvrsnog suda. Teskoce
ovih izvrsnih stvari posledica su okolnosti da se u postupku sprovodjenja izvrsenja zadire
u sferu prava na porodicni zivot i osetljivih porodicnih odnosa.
Postupak za predaju i oduzimanje deteta Predaja i oduzimanje deteta
pretstavlja specificno io posebno sredstvo izvrsenja radi namirenja nenovcanog
potrazivanja izvrsnog poverioca. O predlogu za izvrsenje radi predaje deteta roditelju koji
samostalno vrsi roditeljsko pravo ili drugom licu, odnosno ustanovi kojoj je dete
povereno na cuvanje i vaspitanje nadlezan je da odlucuje sud koji je mesno nadlezan za
izvrsnog poverioca kao pokretaca postupka kao i sud na cijem se podrucju dete nalazi. U
ovom postupku predmet izvrsenja je maloletno dete koje je sudskom odlukom povereno
na vaspitanje, cuvanje i staranje. Procesno legitimisani za podizanje predloga za izvrsenje
su: roditelj kome je povereno vrsenje roditteljsko pravo, drugo lice ili ustanova kojoj je
dete povereno na cuvanje i vaspitanje, organ starateljstva. Ukoliko nije nalozena predaja
sud ce resenjem o izvrsenju naloziti izvrsnom duzniku predaju deteta ui odredjenom roku
ili ced naloziti da se dete odmah preda. Iako se po pravilku u postupku izvrsenja ne
zakazuju ninti odrzavaju rocista, sud moze izuzetno zakazati rociste ako je to u najboljem
interesu deteta.
Nakon procene okolnosti slucaja sud odredjuje izvrsenje primenom jednog od 3
sredstva izvrsenja:
1. izricanjem novcane kazne
2. izricanjem kazne zatvora licu koje odbija da preda dete
3. fizicko oduzimanje deteta.
Resenje o izvrsenju sud dostavlja i organu starateljstva u cije ime ce odredjeni strucnjak
ucestvovati u postupku izvrsenja kad se izvrsenje sprovodi fizickim oduzimanjem deteta.
Sud je duzan da to ucini najkasnije 10 dana pre sprovodjenja izvrsenja. Oduzimanje i
predaja deteta su u ovom postupku izvrsne radnje koje moze preduzeti samo sudija, u
saradnji sa psihologom organa starateljstva, skole, porodicnog savetovalista ili druge
specijalizovane ustanove. Ukoliko se posle sprovedenog postupka dete ponovo zatekne
kod lica od kog je oduzeto i to u roku od 60 dana postupak se moze nastaviti.
Postupak izvrsenja odluke suda kojom je izdat nalog za povratak deteta u
slucaju gradjansko pravne medjunarodne otmice deteta Osnov za izvrsenje moze
da bude pre svega resenje (vanparnicnog) suda na osnovu Konvencije o gradjanskopravnim aspektima medjuarodne otmice dece. Ukoliko je odlukom suda izdat nalog za

37

povratak deteta radi ponovnog uspostavljanja porodicnog odnosa u stranoj drzavi iz koje
je dete nezakonito odvedeno domaci izvrsni sud je duzan da to resenje kojim je izdat
nalog izvrsi i sprovede po sluzbenoj duznosti. Resenje kojim je izdat nalog za povratak
deteta pretstavlja osnov za donosenje resenja o izvrsenju po sluzbenoj duznosti.
Odredbama Evropske konvencije o priznanju i izvrsenju odluka o staranju o deci i o
ponovnom uspostavljanju odnosa staranja predvidjeno je da ce se odluka o staranju koja
je doneta u jednoj drzavi ugovornici priznati u svakoj drugoj drzavi ugovornici.
Postupak sprovodjenja izvrsenja je narocito hitan. Sud sprovodi izvrsenje tako sto
se dete oduzima od izvrsnog duznika, tako da jedino sredtvo izvrsenja je fizicko
oduzimanje deteta.
Postupkak izvrsenja radi odrzavanja licnih odnosa sa detetom U ovom
postupku osnov za donosenja resenja o izvrsenju su sudske odluke kojima se nalaze ili
omogucuje odrzavanje licnih odnosa sa detetom. Prinudna resalizacija prava na
odrzavanje licnih odnosa roditelja i deteta koje je neko vreme zivelo sa drugim roditeljem
ili licem, izuzetno je delikatan zadatak za sud. U ovim izvrsnim stvarima fizicka predaj
adeteta nije realno moguca niti se sprovodjenje izvrsenja moze sastojati u jednoj trenutnoj
radnji posto se pravo na vidjenje i odrzavanje licnih kontakata vrsi u kontinuitetu.
Postupak izvrsenja odluke za zastitu od nasilja u porodici Osnov za
izvrsenje je odluka parnicnog suda koja u dispozitivu sadrzi pored utvrdjujuce i
kondemnatornu odluku. Kondemnatorni deo odluke pretstavlja osnov za izvrsenje.
Presudom kao iuzvrsnom ispravom nalaze se izvrsnom duzniku da se na odredjeni nacin
ponasa, te je on duzan: da preduzme odredjenu radnju =, da trpi odredjene radnje ili da se
uzdrzi od preduzimanja odredjene radnje. Odredjivanje i sprovodjenje izvrsenja zavisi od
toga kakvo je ponasanje nalozeno i u cemu se satoji ovbaveza izvrsnog duznika. Kada je
u pitanje izvrsenje obaveze na odredjenu radnju sredstvo izvrsenja zavisi od toga o kavoj
se cinidbi radi te ce i izvrsne radnje koje treba preduzewti zavisiti od toga. Ukoliko se
mera zastite od nasilja u porodici sastoji u izricanju zabrane prilazenja, pristupa u prostor
oko mesta stanovanja ili mesta reda i zabrane daljeg uznemiravanja radi se o obavezi
izvrsnog duznika po kojoj on treba da se uzdrzi od preduzimanja odredjenih radnji.
175. POSTUPAK IZVRSENJA RADI VRACANJA ZAPOSLJENOG NA RAD
Vracanje zaposljenog na rad predstavlja posebno sredstvo izvrsenja radi
namirenja nenovcanog potrazivanja izvrsnog poverioca. Kad postoji odluka suda po kojoj
je poslodavac duzan da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuce radno
mesto, a nije postupio po odluci suda, zaposleni moze traziti njeno prinudno izvrsenje.
Zaposleni, kao izvrsni poverilac ima pravo da pokrene ovaj postupak u roku od 60 dana
od dana isteka roka u kome je posldavac bio duzan da sprovede sudsku odluku. Mesno
nadlezan je onaj sud na cijem se podrucju nalazi sediste poslodavca. Ovaj postupak u
iskljucivoj je kompetenciji suda, tj ne moze ga sprovesti privatni izvrsitelj.
U ovom postupku sud donosi resenje o izvrsenju kojijm nalaze poslidavcu da
zaposlenog vrati na rad ili ga rasporedi na odgovarajuce radno mesto, a istovremeno da bi
se ostvarila hitnost i efikasniost sud izrice novcanu kazu poslodavcu za slucaj da ne
postupi po nalogu suda. Postupak kaznjavanja se moze sve dok izvrsni duznik ne izvrsi
svoju duznost.

38

Izvrsni poverilac ima mogucnost da uz predlog za vracanje za rad i

rasporedjivanje na odgovarajuce radno mesto, kumulira i predlog za isplatu dosudejene
izgubljene zarade tako sto ce zahtevati od suda da resenjem naredi zivrsnom duzniku da
mu na ime izgubljene zarade isplati utvrdjene mesecne iznose izgubljene zarade dospele
do pravnosnaznosti presude kao i one koje je trebalo da primi sve do trenutka ponovnog
vracanja na rad. Ovde se radi o objektivnoj kumulaciji jer se istim predlogom trazi
izvrsenje jedne novcane i jedne nenovcane cinidbe. Predlog kojim se zahteva naknada
nenovcanog potrazivanja moze biti istaknut i naknadno sve do zavrsetka postupka
izvrsenja. Naknada mesecne zarde odredjuje se u iznosu koji bi zaposleni ostvari da je
bio na radu sa porezima i doprinosima koji se iz zarade isplacuju.
176. POSTUPAK IZVRSENJA RADI NAMIRENJA POTRAZIVANJA PO
OSNOVU KOMUNALNIH I DRUGIS SLICNIH USLUGA
Odredbama ZIO predvidjen je poseban postupak izvrsenja radi namirenja dospelog
nocvcanog potrazivanja na osnovu verodostojne isprave po osnovu komunalnih i drugih
slicnih usluga. Ovaj postupak je specifican postupak izvrsenja jer prethodno nije vodjen
parnicni postupak u kome bi sudskom odlukom bilo utvrdjeno postojanje novcanog
potrazivanja.U ovom postupku primenjuju se odredbe opsteg postupka izvrsenja.
Verodostojna isprava na osnovu koje se pokrece poseban izvrsni postupak je
izvod iz poslovnih knjiga za izvrsene komunalne i druge slicne usluge. Taj izvod koji se
prilaze uz predlog treba da bude u originalu, overenoj kopiji ili prepisu.
Pre nego sto pokrene postupak izvrsenja, vrsilac komunalne usluge je duzan da
opomene korisnika komunalne usluge da pruzenu uslugu plati i izvrsi svoju ugovornu
obavezu u naknadno ostavljenom roku.
Postupak se pokrece predlogom za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave koji se
podnosi nadleznom privatnom izvrsitelju. Izvrsni poverilac je duzan da uz predlog za
izvrsenje prilozi, pored izvoda iz poslovnih knjiga za izvrsene komunalne i druge usluge,
i ispravu iz koje vidi da je opomenuo izvrsnog duznika da izvrsi svoju obavezu u
naknadno otavljenom roku. U poredlogu za izvrsenje izvrsni poverilac je duzan da se
opredeli da li ce izvrsenje sprovoditi sudski ili privatni izvrsitelj.
Privatni izvrsitelj je duzan da na osnovu spisa u roku od 8 dana od dana prijema
predloga odredi izvrsenje. On treba da proveri da li su ispunjene sve pretpostavke za
odredjivanje izvrsenja, a to su: pretpostavke koje se ticu predloga za izvrsenje,
pretpostavke koje se odnose na veroddostojnu ispravu i pretpostavke koje se odnose na
potrazivanje. Privatni izvrsitelj ce nedozvoljen i neuredan predlog odbaciti, a ukoliko je
predlog neosnovan zakljuckom ce ga osbiti. Ako utvrdi i zakljuci da su ispunjene sve
potrebne pretpostavke donece zakljucak kojim ce naloziti izvrsnom duzniku da u roku od
8 dana od prijema zakljucka izmiri potrazivanje i odredice izvrsenje radi namirenja
konkretnog potrazivanja.
Zakljucak se dostavlja izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku koji imaju pravo
da izjave pravni lek prigovor protiv zakljucka. Rok za to je 5 radnih dana od dana
dostavljanja zakljucka.
Postupak po prigovoru ima specifican tok i sadrzinu. Posto primi prigovor,
privatni izvrsitelj je duzan da ispita da li je on blagoremen dopusten i osnovan i da
napismeno sacini nacrt odluke o prigovoru. Vece nadleznog suda u postupku kontrole

39

zakonitosti zakljucka po prigovoru stranke ovlasceno je samo da proveri da li je nacrt

odluke tako sastavljen da potpuno odgovara resenju koje bi se trebalo doneti, i ukoliko se
slaze sa tekstom stavice otisak stambilja kojim se predlozeni nacrt odluke usvaja.
177. POSTUPAK OBEZBEDJENJA
Postupak obezbedjenja je deo izvrsnog sudskog postupka po cijim pravilima se postupa
kad postoji potreba za privremenom pravnom zastitom dok se ne stvore uslovi za
definitivno namirenje poveriocevog potrazivanja. Postupak obezbedjenja je samostalan
postupak u okviru izvrsne sudske procedure i u njemu se uspostavlja provizorno pravno
stanje koje treba da omoguci kasnije uspesno i efikasno sprovodjenje postupka izvrsenja.
Zakonodavac nije odredbama ZIO celovito uredio postupak obezbedjenje. U ovom
postupku primenjuju se pravila koja vaze za postupak izvrsenja i pravila ZPP. Da bi sdu
sproveo postupak obezbedjenja i odredio obezbedjenje potrebno je da potrazivanje
izvrsnog poverioca verovatno postoji i da postoji opasnost po buduce ostvarenje tog
potrazivanja. Izvrsni poverilac je duzan da ucini verovatnim da postoji njegovo
potrazivanje i dokaze da postoji opasnost po ostvarenje njegovog potrazivanja. U
suprotnom ne postoji potreba za obezbedjenjem pa ce izvrsni poverilac svoje potrazvanje
ostvariti u postupku izvrsenje kada za to budu postojali uslovi.
178. NACELA POSTUPKA OBEZBEDJENJA
1. Nacelo dispozicije i nacelo oficijelnosti - Ova dva nacela su osnovna nacela u
pogledu pokretanja postupka obezbedjenja. * Po pravilu postupak obezbedjenja se
pokrece predlogom za obezbedjenje. Taj predlog pretstavlja inicijalnuprocesnu radnju
kojom se pokrece postupak pruzanja privremene pravne zastite dok se ne stvore uslovi za
definitivno namirenje poveriocevog potrazivanja. Izuzetno postupak obezbedjenja moze
biti pokrenut i po sluzbenoj duznosti kada je to zakonom predvidjeno. Nacelo dispozicije
vazi i u pogledu odredjivanja predmeta postupka jer po pravil izvrsni poverilac odredjuje
predmet i vrstu obezbedjenja u svom predlogu. Sud je duzan da se prilikom odlucivanja
krece u granicama predloga za obezbedjenje. I kada je u pitanju raspolaganje procesnim
materijalom vazi nacelo dispozicije . Stranke u postupku obezbedjenja mogu slobodno
raspolagati procesnim materijalom. Nacelo dispozicije vazi i u pogledu pokretanja
postupka po poravnim lekovima kao i disponiranja izjavljenim pravnim lekom. * Nacelo
oficijelnosti ima ograniceni domet u postupku obezbedjenja. Ovo nacelo vazi u pogledu
pokretanja postupka obezbedjenja, odredjivanja sredstva i predmeta obezbedjenja,
upravljanja tokom postupka i odlucivanja. Nacelo oficijelnosti u pogledu pokretanja
postupka vazi samo u onim slucajevima kada je to zakonom propisano. Sud izuzetno
pokrece postupak po sluzbenoj duznosti. Ukoliko sud pokrece postupak po sluzbenoj
duznosti, on sam odredjuje sredstva i predmet obezbedjknja. Bez obzira na to da li se
postupak pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog izvrsnog poverioca, postupok
obezbedjenje se nadalje odvija po sluzbenoj duznosti.
2. Raspravno i istrazno nacelo Ova dva nacela pretstavljaju osnovne radne
metode koje se u postupku koriste u cilju prikupljanja procesnog materijala i formiranja
cinjenicne podloge odluke suda. Ova dva nacela u postupku obezbedjenja nemaju onaj
znacaj koji imaju u parnicnom postuku, ali je njihova primena sira u odnosu na postupak

40

izvrsenja. * Raspravno nacelo pretstavlja posledicu nacela dispozicije i prema ovom

nacelu stranke imaju inicijativu u pogledi iznosenja procesnog materijala cinjenica i
dokaza kojima se te cinjenice dokazuju. Od volje stranaka zavisi koje ce cinjenice izneti
pred sud i koje ce dokaze ponuditi sudu. U postupku obezbedjenja raspravno nacelo vazi
u postupku odredjivanja obezbedjivanja . Izvrsni poverilac je duzan da prilikom
pokretanja postupka predlogom iznese cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev i prilozi
isprave predvidjene zakonom. Prema ovom nacelu cinjenice i dokaze stranke mogu
iznostio i na rocistima za usmeno raspravljanje. Ovo nacelo vazi i u postupku po pravnim
lekovima jer su stranke duzne da u pravnom leku oznace cinjenice na kojima zasnivaju
svoj pravni lek i dokaze u pogledu iznetih cinjenica. * Istrazno nacelo podrazumeva
inicijativu suda u prikuppljanju procesnog materijala. Istrazno nacelo je posledica nacela
oficijelnosti i pretstavlja negaciju principa slobodnog raspolaganja procenim materijalom.
U postupku obezbedjenja koji se pokrece po sluzbenoj duznosti sud ima glavnu ulogu u
prikupljanju procesnog materijala. Na rocistu sud ce razmatrati i izvidjati i one cinjenice
koje stranke nisu iznele i izvesti one dokaze koje stranke nisu predlozile, ukoliko od toga
zavis primena konkretnog prinudnog propisa.
3. Nacelo obostranog saslusanja Ovo nacelo je jedno od elementarnih
procesnih nacela namenjenih prikupljanju procesnog materijala, ali ono nema isti znacaj
kao u parnicnom postupkau. Prema ovom nacelu stranke imaju pravo da se izjasnjavaju o
navodima, predlozima i zahtevima druge stranke u postupku i da iznose procesni
materijal. U slucaju da je postupka pokrenit predlogom izvrsnog poverioca kao
predlagaca obezbedjenja sud moze da odluci nakon sto je zakazao rociste i odrzao
raspravu ili bez odrzavanja rasprave. U pojedinim postupcima obezbedjenja sud je duzan
da pruzi mogucnost izvrsnom duzniku da se izjasni o predlogu za obezbedjenje i da
nakon toga zakaze i odrzi rociste. U odredjenim postupcima sud je duzan da zakaze i
odrzi rociste.Sud ima mogucnost da odluci bez odrzavanja rocista ukoliko su ispounjeni
posebnu uslovu, u suprotnom mora da zakaze rociste. Ukloliko je predlog za
obezbedjenje podignut istovremeno sa tuzbom, te se postupak obezbedjenja vodi uz
parnicni postupak, sud je duzan da zakaze rociste i dostavi predlog izvrsnom duzniku. U
pojedinim situacijama dolazi do odstupanja od ovog nacela kada sud donosi odluku iako
protivnoj stranci nije omogucio da se izjasni o navodima i zahtevima protivne stranke.
Kada je postupak pokrenut po sluzbenoj duznosti sud odlucuje bez zakazivanja rocista i
odrzavanja rasprave.
4. Nacelo hitnosti Ovo nacelo jedno je od osnovnih nacela postupka
obezbedjenja. Sud je duzan da postupa efikasno i brzo kako bi bila pruzena provizorna
pravna zastita. Sud je takodje duzan da postupak sprovede u razumnom roku. Primena
pojedinih procesnih instituta u postupku obezbedjenja je iskljucena ili ogranicena upravo
sa ciljem da se postupak efikasno odvija (npr. odlaganje nije dozvoljeno). Sistem pravnih
lekova u postupku obezbedjenja uredjen je tako da utice na ostvarivanje ovog nacela.
Lista pravnih lekova je redukovana. Nacelo hitnosti konkretizovano je i odredbama o
rokovima koji su propisani za predeuzimanje procesnih radnji. Tako prigovor protiv
resenja stranka je duzna da izjavi u roku od 5 radnih dana a sud je duzan da o prigovoru
odluci u roku od 5 radnih dana. Ovo nacelo konkretizovano je i time sto je propisano da
se postupak sprovodjenja obezbedjenja moze pokrenuti i pre nego sto je resenje o
obezbedjenju postalo pravnosnazno.

41

5. Nacelo pismenosti i usmenosti Ova nacela su procesna nacela koja se

odnose na oblik procesnih radnji u postupku obezbedjenja. * U postupku obezbedjenja
procesne radnje stranaka po pravilu imaju pisani oblik. Za predlog za obezbedjenje
propisana je strogo pisana forma. Sud odlucuje na osnovu podnesaka stranaka i isprava
koje su podnete uz podnesak. Na rocistima i pricesu sprovodjenja obezbedjenja sastavlja
se zapisnik ili sluzbena beleska. Sud napismeno izradjuje odluke koje dostavlja
strankama. *Usmeno preduzimanje stranackih procenih radnji nije iskljuceno te sud svoju
odluku moze doneti i na osnovu rezultata usmene rasprave. Rociste za usmenu raspravu
se odrzava onda kada je to zakonom odredjeno ili kada sud smatra da je to celishodno.
6. Nacelo javnosti ne pretstavlja onovno procesno nacelo ali se primenjuje.
Konkretizacija nacela javnosti u postupku obezbedjenja izvrsena je na specifican nacin
koji odgovara ciljevima samog postupka. Kada je zakonom odredjeno ili kada sud smatra
da je celishodno zakazuju se i odrzavaju rocista za usmeno raspravljanje . Ta rocista su po
pravilu javna. Javnost je izricito iskljucena u postupku obezbedjenja potrazivanja iz
bracnih i porodiucnih odnosa. Nacelo javnosti ogleda se i u obajavljivanju odluka suda na
oglasnoj tabli suda.
179. TOK POSTUPKA OBEZBEDJENJA
Po pravilu postupak obezbedjenja pokrece se predlogom za obezbedjenje a
izuzetno moze biti pokrenut i po sluzbenoj duznosti kada je to zakonom predvidjeno.
Predlog pretstavlja inicijalnu radnju izvrsnog poverioca kojom se pokrece
postupak obezbedjenja. Predlog ima pismenu formu i po pravilu to je podnesak.
Izuzetno predlog moze da ima i formu javne isprave. A ukoliko je stranka na rocistu u
parnicnom postupku predlozila da sud donese privremenu meru, predlog ce imati formu
zapisnika. Predlog treba da sadrzi sve elemnte koje bi trebalo da ima svaki podnesak a
narocito one specificne elemente koji su predvidjeni za ovu inicijalu procesnu radnju,
tako da sadrzi:
- oznacenje potrazivanja cije se obvezbedjenje zahteva,
- navedene zakonske razloge na osnovu kojih se zahteva obezbedjenje,
- oznacenje cinjenice i dokaza,
- predlog da sud odredi kopnkretno sredstvo obezbedjenja,
- formulisan zahtev za obezbedjenje.
Sud u toku postupka preduzima radnje po sluzbenoj duznosti. U slucaju da je
postupak pokrenut predlogom izvrsnog poverioca, sud moze odluciti bez odrzavanja
rasprave ili nakon sto je zakazao rociste i odrzao raspravu. Ukoliko je predlog podignut
istovremeno sa tuzbom, te se postupak vodi uz parnicni postupak sud je tada duzan da
zakaze rociste. Kada je postupak pokrenut po sluzbenoj duznosti, suid odlucuje bez
zakazivanja rocista i odrzavanja rasprave.
Sud moze dooneti resenje o obezbedjenju pre dostavljanje predloga izvrsnom
duzniku i pre nego sto je protivnoj stranci omogucio da se o predlogu izjasni. Tada sud po
hitnom postupku donosi resenje ukoliko smatra da je obezbedjenje osnovnano zatrazeno i
ukoliko je ispunjen jedan od sledecih uslova:
1. ukoliko bi predlagac zbog odlaganja mogao da pretpi nenadoknadivu ili tesko
nadoknadivu stetu,

42

2. ukoliko postoji potreba za otklanjanjem neposredne opasnosti protivpravnog

ostecenja
stvari ili gubitka odnosno teskog ugrozavanj prava,
3. ukoliko postoji poreba za sprecavanjem nasilja.
180. ODLUKE U POSTUPKU OBEZBEDJENJA
U postupku obezbedjenja sud odlucuje resenjem i zakljuckom. Resenjem usvaja
ili odbija zahtev za obezbedjenje, odlucuje kada predlog odbacuje kao nedopusten,
odlucuje o zahtevu za obezbedjenje u adhezionom postupku. Zakluckom upravlja
postupkom i protiv njega nije dopusten poravni lek osim kada je zakonom drugacije
odredjeno.
RESENJE O OBEZBEDJENJU je odluka suda o podignutom predlogu za
obezbedjenje. Resenjem o obezbedjenju sud usvaja zahtev za obezbedjenje i odredjuje
sredstvo obezbedjenja. Resenje mora da sadrzi uvod, dispozitiv, oznacenje da li prigovor
zadrzava izvrsenje resenja, obrazlozenje, potpies sudije i pouku o pravnom leku.
PRAVNI LEKOVI - u postupku obezbedjenja koji je vodjen kao samostalni
pstupak su : prigovor protiv resenja o obezbedjenju, i prigovor protiv resenja kojim se
predlog za obezbedjenje odbija ili odbacuje. Protiv resenja u ovom postupku koje je
postalo pravnosnazno nisu dozvoljeni revizija i predlog za ponavljanje postupka. Predmet
pobijanja pravnim lekom moze biti i sudsko poravnanje.
PRIGOVOR PROTIV RESENJA O OBEZBEDJENJU - je prekluzivan,
remonstrativan i nesuspenzivan pravni lek. Prigovor se podnosi u roku od 5 radnih dana
od dana dostavljanja resenja. Ukoliko je privatni izvrsitelj nadlezan za sprovodjenja
resenja o obezbedjenju, prigovor se istovremeno dostavlja i njemu. O prigovoru odlucuje
vece sastavljeno od 3 sudije istog suda koji je resenje doneo.
ZALBA NA RESENJE O OBEZBEDJENJU - Jedno od sredstava obezbedjenja
jesu privremene mere. One mogu biti odredjene u samostalnom postupku obezbedjenja ili
adhezionom postupku obezbedjenja koji se vodi uz parnicni postupak. Privremena mera
moze biti odredjena u parnicnom postupku, i tada razlikujemo 2 situacije:
1. kada resnje o odredjivanju privremene mere sud donosi na predlog stranke,
2. kada to cini po sluzbenoj duznosti.
Ukoliko je tuzilac istakao zahtev za izdavanje privremene mere sud ce ukoliko su
ispunjeni uslovi o tome odluciti resenjem. U tom slucaju tuzeni ima pravo da izjavi zalbu
protiv resenja o odredjivanju privremene mere. U suprotnom kada sud donese resenje po
sluzbenoj duznosti stranka nema pravo na samostalnu zalbu protiv ovog resenja vec moze
da izjavi zalbu protiv presude.
TUZBA ZA STAVLJANJE SUDSKOG PORAVNANJA VAN SNAGE Predmet
pobijanja pravnim lekom moze biti i sudsko poravnanje. Zapisnik u kome je sadrzan
sporazum stranaka predstavlja sudsko poravnanje koje se moze pobijati tuzbom, ukoliko
je poravnanje zakljuceno u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. Razlog
za pobijanje postoji i ako je poravnanje zakljuceno pod prinudom, pretnjom, zabludom.
181. STICANJE ZALOZNOG PRAVA NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM
STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA

43

Ugovorno zalozno pravo pretstavlja specificno sredstvo obezbedjenja novcanog

potrazivanja izvrsnog poverioca. Sustina obezbedjenja potrazivanja izvrsnog povreioca
koje se postize koriscenjem ovog sredstva obezbedjenja sastoji se u zasnivanju zaloznog
prava na osnovu sporazuma stranaka na pokretnim i nepokretnim stvarima.
Predmet obezbedjenja je novcano potrazivanje izvrsnog poverioca koje nije
dospelo. Da bi obezbedio buduce namirenje svog nedospelog potrazivanja, izvrsni
poverilac i izvrsni duznik pokrecu ovaj postupak iako u vreme pokretanja postupka ne
postoji ili ne preti opasnost da izvrsni poverilac nece moci da namiri svoje potrazivanje
niti medju strankama postoji spor u pogledu konkretnog potrazivanja. Ovaj postupak ima
elemente vanparnicnog postupka i postupka obezbedjenja. Pokrece se pre pokretanja
parnicnog postupka u kome se moze odlucivati o postojanju potrazivanja koje treba
obezbediti zasnivanjem ugovornog zaloznog prava Ugovorno zalozno pravo moze biti
hipoteka (kod nepokretnih stvari) i rucna zaloga (pokretne stvari).
Ovaj postupak pokrece se zajednickim predlogom izvrsnog poverioca i izvrsnog
duznika. Predlog se podnosi mesno nadleznom sudu. Sobzirom da se radi o zajednickom
predlogu, odstupa se od pravila o opstoj mesnoj nadleznosti, te se radi o posebnoj
iskljucivoj mesnoj nadleznosti. Kod zasniovanja ugovornog zaloznog prava na
nepokretnosti mesno je nadlezan sud koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost i u kojjoj
treba upisati zalozno pravo. Kod pokretnih stvari nadlezan je sud na cijem se poodrucju
te stvari nalaze.
Predlog, pored podataka koje sadrzi svaki podnesak, treba imati i specificnu
sadrzinu. U njemu je potrebno da se precizno oznaci potrazivanje, razlog obezbedjnja,
cinjenice i dokazi, oznacenje pokretne odnosno nepokretne stvari.
Sud u ovom postupku zakzauje i odrzava rociste na koje poziva obe stranke. Sud
treba da utvrdi da li postoji potrazivanje, njegovu visinu i vreme dospelosti. To cini na
osnovu saglasnih izjava volje koje se zasvedocavaju zapisnikom. Nakon toga ispituje da
li je dopusteno sudsko poravnanje. To konstatuje resenjem. Sudsko poravnanje ima dva
dela prvi, kojim se utvrdjuje postojanje potrazivanja i koji predstavlja izvrsnu ispravu,
drugi koji pretstavlja zakljucen ugovor o zalozi. Nakon sto stranke zakljuce sudsko
poravnanje sud donosi resenje o obezbedjenju zasnivanjem ugovornog zaloznog prava na
pokretnim ili nepokretnim stvarima, odredjuje obezbedjenje i preduzima mere da se izvrsi
upis u odgovarajuci registar.
Protiv ovog resenja moze se izjaviti prigovor, kao osnovni pravni lek, u roku od 5
radnih dana, a vece je duzno da o prigovoru odluci u roku od 5 radnih dana od dana
prijema spisa predmeta.
182. ZALOZNO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA NA OSNOVU IZVRSNE
ISPRAVE
Najefikasnije sredstvo obezbedjenja novcanog potrazivanja na nepokretnosti
pretstavlja zalozno pravo. Zalozno pravo se moze zasnivati na stvarima i pravima o
kojima se vode javne knjige (sudska hipoteka) i na stvarima i pravima o kojima se ne
vode javne knjige (privremeno zalozno pravo).
Zalozno pravo na nepokretnosti (sudka hipoteka) pretstavlja posebno
sredstvo obezbedjenja kojim se zaniva zalozno pravo na stvarima i opavima o kojima se
vode javne kljige. U ovom pstupku zasniva se hipoteka na nepokretnosti izvrsnog

44

duznika. Predmet obezbedjenja je novcano potrazivanje izvrsnog poverioca cije je

postojanje utvrdjeno izvrsnom ispravom. Postupak obezbedjenja pokrece se predlogom
izvrsnog poverioca i on je duzan da uz predlog prilozi i izvrsnu ispravu koja glasi na
novcano potrazivanje koje treba obezbediti kao dokaz da je ispunjen materijalnopravni
uslov za odredjivanj obezbedjenja. Predlog se podnosi nadleznom sud, a mesno je
nadlezan onaj sud na cijem se podrucju nalazi nepokretnost na kojoj se treba upisati
zalozno pravo.
Da bi odredio ovo sredstvo obezbedjenja suid mora da ispita da li je predlog
dopusten i osnovan. Sud je duzan da pruzi mogucnost izvrsnom duzniku da se o predlogu
izjasni i da potom zakaze rociste. Na rocustu sud ima zadatak da izvidi da li su ispunjeni
uslovi za konstituisanje hipoteke.
Privremeno zalozno pravo predstavlja sredstvo obezbedjenja novcanog
potrazivanja na stvarima i pravima o kojima se ne vosde javne knjige ili se radi o
nepokretnosti koja ne moze biti upisana u javnu knjigu. Postupak obezbedjenja radi
ustanovljavanja privremenog zaloznog prava pokrece se predlogom. Izvrsni poverilac je
duzan da u predlogu za obezbedjenje ucini verovatnim da postoji opasnost da bi bez
obezbedjenja ustanovaljavanjem privremenog zaloznog prava kasnije namirenje
njegovog novcanog potrazivanja moglo da bude osujeceno ili otezano. Ivrsi poverilac je
duzan da u predlogu oznaci mesto na kome se nepokretnost nalazi ukoliko se zahteva
konstituisanje privremenog zaloznog prava na nepokretnosti za koje se vodi javna knjiga.
U ovom postupku sud moze odlucitibez zakzivanja rocista ukoliko je izvrsni
poverilac prilozio isprave koje sluze kao dokaz o pravu svojine izvrsnog duznika.
Privremeno zalozno pravo stice se popisom stvari koja je predmet obezbedjenja i
o tome se vodi zapisnik. Zapisnik o popisu treba da sadrzi sve potrebne elemene na
osnovu kojih se moze utvrditi kop je izvrni poverilac, ko je izvrsni duznik i visina
potrazivanja. Zapisnik se objavljuje na oglasnij tabli suda.
Privremeno zalozno pravo moze da prestane na predlog izvrsnog poverioca, na
predlog izvrsnog duznika uz saglasnost poverioca i prodajom nepokretnosti radi napirenja
izvrsnog poverioca.
183. PRETHODNE MERE
Prethodne mere pretstavljaju posebno sredstvo obezbedjenja novvcanog
potrazivanja izvrsnog poverioca, koje imaju za cilj da obezbede nedospelo novcano
potrazianje koje nije jos uvek podobno za pronudno namirenje u postupku izvrsenja. Sud
moze da odredi prethodnu meru ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi:
1. da postoji odluka koja glasi na novcano potrazivanje,
2. da takva odluka nije postala pravnosnazna,
3. da izvrsni poverilac ucini vberovatnim da postoji opasnost da ce namirenje
njegovog potrazivanja u buducnosti biti osujeceno ili otezano.
Ovaj postupak pokrece se predlogom kod nadleznog suda. Izvrsni poverilac u
predlogu mora precizno da oznaci iznios novcanog pootrazivanja, okolnosti zbog kojih
postoji opasnost, oznacenje vrste prethodne mere koja se trazi, vremensko trajanje mere.
Uz predlog on prilaze isprave kao dokaze o svojim navodima.

45

Sud po poravilu odredjuje jednu prethodnu meru, a samo izuzetno moze odrediti
dve ili vise. Sud ne mopze odrediti meru za koju smatra da je celishodna jer je vezan za
predlog. Zakon predvidja sledece prethodne mere:
1. popis pokretnih stvari,
2. zabrana duzniku izvrsnog duznika da isplati potrazivanje izvrsniom duzniku i
zabrana izvrsnom duzniku da naplati potrazivanje,
3. zabrana duznioku izvrsnog duznika da izvrsnom, duzniku preda stvari i zabrana
izvrsnom duzniku da primi stvari i njima raspolaze.
4. zabrana banci da izvrsnom duzniku ili 3. licu po nalogui izvrsniog duznika
isplati sa njegovog racuna novcani iznos,
5. predbelezba zaloznog prava na nepokretnosti izvrsnog duznika ili na pravu
koje je upisano na nepokretnosti.
Prethodna mera treba da prestane kad prestanu razlozi za njeno postojanje ili kad
protekne vreme za koje je ona odredjena.
Ukoliko pre isteka vremnena za koje je odredjena prethodna mera budu ispunjeni
uslovi za prinudno izvrsenje a izvrsni poverilac ne predlozi izvrsenje u roku od 15 dana,
od dana ispunjenja tih uslova, sud mnoze na predlog izvrsnog duznika da obustavi
postupak obezbedjenja.
184, PRIVREMENE MERE
Privremena mera obezbedjenja pretstavlja pravno sredstvo kojim ovlascenmo lice
obezbedjuje ostvarenje svog materijalnopravnog zahteva u parnicnom, vanparnicnom i
izvrsnom postupku. Njen cilj i pravno dejstvo pretstavlja obezbedjenje jednog
potrazuivanja ui odredjenom vremenski ogranicenom trajanju a ne ispunjenje obaveza.
Privremene mere mogu se odrediti pre pokretanja sudskog ili upravnog postupka,
u toku njih, i po njihovom okoncanju, sve dok izvrsenje ne bude sprovedene.
Privremene mere koriste se pod posebnim uslovima a to su ukoliko postojanje
prava izvrsnog poverioca nije utvrdjena na konacan i autoritativan nacin , niti je moguce
primeniti drugo sredstvo obezbedjenja, tada se koriste privremene mere. Ukoliko se
obezbedjenje moze ostvariti drugiom sredstvom privremena mera nije dopustena.
Ovaj postupak pokrece se predlogom izvrsnog poverioca, ali moze da pokrene i
suyd po sluzbenoj duzbnosti. ZIO dopusta i kumulaciju zahteva za obezbwedjenje tako
da izvrsni poverilac moze istaci i vise zahteva za odredjivanje privremene mere. Odluke
donosi sudija pojedinac odnosno predsednik veca.
U postupku sud moze odrediti dve vrste privremenih mera:
1. PRIVREMEN MERE ZA OBEZBEDJENJE NOVCANOG POTRAZIVANJA
Ove mere sud moze odrediti ako su ispunjena dva uslova: ukoliko je iZvrsni pooverilac
ucinio verovatnim postopjanje svog potrazivanja, i ukoliko je ucini verovatnim i dokazao
postojanje opasnosi po ostvarenju potrazivanja. ZIO predvidja ove privremene mere:
* zabrana izvrsnom duzniku da raspolaze pokretnim stvarima,
* cuvasnje oduzetih pokretnih stvari u sudski deposit,
* zabrana izvrsnom duzniku da otudji ili optereti svoje nepokretnosti,
* zabrana duzniku izvrsnog duznika da plati potrazivanje,
* zabrana duzniku izvrsnog duznika da preda stvari,

46

* nalog banci da isplati izvrsnom duzniku novcani iznos za koji je odredjena

privremena mera,
* polaganje u depozit oduzetog gotovog novca ili hartije od vrednost.
2. PRIVREMENE MERE ZA OBEZBEDJENJE NENOVCANOG
POTRAZIVANJA (uslovi su isti) prema zakonu postoje sledece vrste:
* zabrana otudjenja i opterecenja pokretnih stvari na koje je upravljeno
potrazivanje,
* cuvanje oduzetih pokretnih stvari u sudski depozit,
* zabrana otudjenja i opterecenja nepokretnosti,
* zabrana preduzimanja radnji koje mogu nanetio stetu izvrsnom poveriocu,
* zabrana vrsenja promene na stvarima,
* zabrana duzniku izvrsnog duznika da preda stvari,
* zabrana otudjenja i opterecenja akcija ili udela u drustvu,
* zabrana koriscenja i raspolaganja pravima iz akcija i udela,
* poveravanje akcija ili udela na upravljanje trecem licu,
* postavljanje privremene uprave nad drustvom,
*nalog izvrsnom duzniku da obavi odredjene radnje kako bi se sacuvala pokretna
ili nepokretna stvar,
* ovlascenje izvrsnom poveriocu da sam ili preko treceg lica ucini neku radnju ili
pribasvi odredjenu stvar o trodsku izvrsnog duznika,
* placanje naknade zarade zaposlenom u toku postupka o nezakonitosti odluke o
prestanku radnog odnosa,
* privremeno uredjenje spornog odnosa u cilju uklanjanja opasnosti od nasilja ili
vece nenadoknadive stete.

47