Samoubistvo - sociologija

Sociologija
Univerzitet Union – Nikola Tesla
14 pag.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 UNIVERZITET „UNION“
„FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO“ U BEOGRADU

SAMOUBISTVO

-SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE-

Student: Mentor:
Milica Videkanić, I0116-21 MA Ena Todorović

Profesori:
Prof. Dr Željko Simić
Doc. Dr Vinko Pandurević

Sombor, 11. novembar 20221.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
SADRŽAJ :

1. UVOD..........................................................................................................................................3
2. ŠTA JE SAMOUBISTVO?..........................................................................................................4
2.1. Definicija nasilja SZO:.......................................................................................................4
2.2. Faktori rizika za nastanak suicida:...................................................................................4
3. PODELA SAMOUBISTAVA:....................................................................................................5
4. MOTIVI ZA NASTANAK SAMOUBISTVA:.........................................................................6
5.TIPOVI SAMOUBISTAVA........................................................................................................6
6.METODE, NAČINI SAMOUBISTVA........................................................................................7
7. SAMOUBISTVA U SRBIJI .......................................................................................................7
8. UTICAJ MEDIJA NA SUICIDNO PONAŠANJE.....................................................................9
9. PSIHOANALITIČKI POGLED..............................................................................................10
10. ZAKLJUČAK.........................................................................................................................11
11. LITERATURA........................................................................................................................13

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 1. UVOD

Tema koja se obrađuje u ovom seminarskom radu je samoubistvo, tj. suicid. Reč samoubistvo
se prvi put pojavljuje u engleskom jeziku 1651. godine, a o njemu se javno počinje govoriti
1910. godine na prvoj koferenciji psihoanalitičkog društva u Beču. I ako živimo u savremenom
dobu samoubistvo je i dalje u nekim društvenim zajednicama tabu tema, ali svakodnevno u
našem okruženju možemo da čujemo kako se govori o njemu.

Faktori rizika za nastanak suicida su mnogobrojni, počevši od psihičkih oboljenja kao što su
bipolarni poremećaj, shizofrenija, depresija, anksioznost i mnogi drugi, pa sve do alkoholizma i
narkomanije. Stres i uticaj društva ima ogroman uticaj na razvoj suicidalnih misli, a finansijske
poteškoće i međuljudski odnosi su sve veći problem. Kroz nekoliko proteklih decenija suicidi su
sve češći, čak šta više, svakih 40 sekundi neko u svetu izvrši samoubistvo.

Članovi SZO (Svetske zdravstvene organizacije) su statističkim proučavanjem došli do podataka

da u svetu godišnje čak milion osoba sebi oduzme život. Mnogo je više pokušaja samoubistva,
jer postoje osobe koje u suštini ne žele sebi da oduzmu život, već jednostavno žele da ih neko
primeti i pruži im pomoć. Dokazano je da mlađe osobe (do 35 godina) češće pokusavaju da
izvrše samoubistvo, ali ipak starije osobe (preko 65 godina) to učine.

Mnogim osobama se u kriznim situacijama javljaju suicidne misli ili ideje, a da mogu proći
godine da ih ne ostvare, ili koriste to da bi privukli pažnju okoline. Ipak, na svaku suicidnu ideju
treba reagovati, jer nikada ne znamo da li je iskrena ili ne.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 2. ŠTA JE SAMOUBISTVO?

Reč samoubistvo ili suicid, nastalo je od latinskog sui caedere i znači ubiti se, predstavlja čin svesnog i
namernog oduzimanja života samom sebi. Treba uzeti u obzir i oduzimanje vlastitog života, a bez pune
svesti, što nije samoubistvo već nesretni slučaj – delirantno stanje, akutna faza duševne bolesti.

2.1. Definicija nasilja SZO:

„Namerno korištenje fizičke snage i moći pretnjom ili akcijom prema samome sebi, prema drugoj osobi,
ili prema grupi ljudi ili čitavoj zajednici, što bi moglo rezultirati ili rezultira povredom, smrću,
psihološkim posledicama, nerazvijenošću ili deprivacijom“

Svetska zdravstvena organizacija je 2002. godine podelila nasilje u tri velike grupe:
1. Nasilje prema samome sebi (suicid, pokušaj suicida, planiranje ili razmišljanje o suicidu,
samopovređivanje)
2. Međuljudsko nasilje (prema jednoj ili više osoba)
3. Kolektivno nasilje (prema kolektivu, državi, organizovanim političkim grupama)

2.2. Faktori rizika za nastanak suicida:

Potrebno je postojanje dva faktora:

1. SUICIDOGENA DISPOZICIJA
Urođeni ili tokom života stečeni manjak nagona samoodržanja (životni nagon).
2. SUICIDOGENI MOTIVI
„Suicidogeni motivi mogu biti egzogenog i endogenog karaktera. U faktore egzogene prirode spadaju
faktori iz socijalne i ekonomske sfere, te moralni i politički faktori. Tu se ubraja niz elemenata, poput
demografskih, sociopatoloških, kliničko-psihopatoloških elemenata, a u poslednje vreme pridaje se veći
značaj sezonskim varijacijama i meteorološkim karakteristikama.“ 1

1
Milić Č. i sar. „Faktor rizika za nastanak suicida“, Institut za javno zdravlje Kragujevac, 531, 2009.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
3. PODELA SAMOUBISTAVA:

a. Smišljena (planirana) i afektna

b. Pojedinačna, dvojna, višestruka

c. Naprasna i polagana

d. Aktivna i pasivna

e. Prema dobi, polu i bračnom statusu

f. Prema metodi, lokaciji i vremenu kad su počinjena2

PREMA DURKHEIMU koji je položio psihosocijalne teorije suicida mogu smestiti u tri kategorije:

 Egoistično je povezano za ljudima koji su izgubili interes za društveni aspekt života, ili nisu
potpuno i pravilno integrisani u društvu. Prema profilu je većina njih fizički hendikepirana ili
duševno poremećena. Zatim smatram da se problem integracije etičke i verske manjine može
promatrati jer su sve ove skupine izolovane od ostatka društva.

 Altruistično samoubistvo je vrlo poznato među verskim, društvenim ili političkim grupama.
Povezano je sa pojedincima koje odlučuju umreti kao žrtve za ostatak grupe ili za ciljeve
određene grupe.

 Anomalno samoubistvo se pojavljuje u situacijama gde postoje socijalne i ekonomske promene i

kada dolazi do dezintegracije kulture.

2
www.stetoskop.info 11.11.2021.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 4. MOTIVI ZA NASTANAK SAMOUBISTVA:
• Traženje pomoći

• Beg iz nepodnošljive situacije

• Olakšanje od teških psihičkih boli

• Pokušaj uticanja na neku značajnu, drugu osobu

• Kako bi pokazali koliko su voleli nekoga

• Kako bi rastužili neku drugu osobu

• Kako bi druge uverili koliko očajno je bilo živeti

• Otkrivanje da li su zaista voljeni

• Gubitak kontrole

• Želja za smrću3

5.TIPOVI SAMOUBISTAVA
 Suicidi tinejdžera
 Euthanasia
 Kombinacija samoubistva i ubistva
 Kamikaze
 Gerila, teroristi
 Suicidni pakt
 Internet suicid
 Masovni suicid4

3
www.stetoskop.info 11.11.2021.
4
www.stetoskop.info 11.11.2021.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 6.METODE, NAČINI SAMOUBISTVA

 Samospaljivanje
 Izazivanje automobilske nesreće
 Davljenje u vodi
 Električnom strujom
 Vešanje
 Predoziranje hipnoticima, antidepresivima, sredstvima protiv bolova
 Gušenje ugljen dioksidom, monoksidom
 Rezanjem velikih arterija, vena
 Gladovanje do smrti

7. SAMOUBISTVA U SRBIJI
Kada posmatramo period 1953.-2005. možemo da zaključimo da je broj samoubistava u
Srbiji u ogromnom porastu i da se čak šta više udvostručio. Broj samoubistava je dostigao
svoj maksimum 1992. godine, što može da se prepiše ratnom stanju koje je tada bilo
aktuelno u našoj državi, kao i raznim stresnim situacijama.

Broj samoubistava na 100.000 stanovnika po polu u periodu 1953.-2005.

5
Penev G. „Samoubistva u Srbiji“, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u saradnji sa Centrom za
demografska istraživanja Institusa društvenih nauka i Društvom demografa Srbije, Beograd, 2006, 1.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
6

Broj samoubistava na 100.000 stanovnika po starosti u petiodu 1953.-2005.

Stopa samoubistva po opštinama u Srbiji 2001.-2003.

6
Penev G. „Samoubistva u Srbiji“, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u saradnji sa Centrom za
demografska istraživanja Institusa društvenih nauka i Društvom demografa Srbije, Beograd, 2006, 3.
7
Penev G. „Samoubistva u Srbiji“, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u saradnji sa Centrom za
demografska istraživanja Institusa društvenih nauka i Društvom demografa Srbije, Beograd, 2006, 3.

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 8. UTICAJ MEDIJA NA SUICIDNO PONAŠANJE

Internet se smatra izvorom velikog broja informacija, ali je neregulisan po pitanju slobode
izražavanja i kvaliteta dostupnih informacija. Stoga se različiti tekstovi, različitog kvaliteta
mogu naći na internetu. Mali broj ljudi proverava tekstove koristeći stručne knjige i
časopise. Na primer, kada se na Guglu ukucavala reč suicide (prema pretrazi iz 2013)
dobijalo se 135 miliona rezultata, a na Yahoo 281 milion. Prema nalazima, prve stranice su
fokusirane na prevenciju suicida, ali posle toga ima drugih na kojima se govori o prvih 10
metoda izvršenja suicida, kao i o efektivnosti i posledicama neuspešnog suicida, sa
upozorenjem da stranice sadrže slike i sadržaje za odrasle. Upravo su ovakvi sadržaji
veoma rizični za osobe koje imaju suicidne ideje i koje vrlo često traže pomoć preko
interneta.

Sadržaji na internetu u vezi sa suicidom mogu da se podele na dve vrste sajtova – onih koji
pokušavaju da spreče samoubistvo i onih koji bi mogli, namerno ili nenamerno, da ga
promovišu i ohrabre. Smatra se da ima više sajtova koji promovišu samoubistvo. Prema
jednoj od klasifikacija na veb sajtovima (neinteraktivnim i interaktivnim) koji promovišu
suicid nalaze se: metode za činjenje suicida, veličanje ovog čina, potom čet sobe (chat
rooms) u kojima se diskutuje o metodama suicida i formiranju suicidnih paktova,
savetovanja psihijatrijskim bolesnicima da ne koriste lekove i ne traže medicinsku pomoć, i
mogućnost nabavljanja potencijalno opasnih supstanci (npr. lekovi koji se ne nalaze u
prodaji).

Smatra se da novinari treba da koriste kratka i jasna uputstva za odgovorno izveštavanje.

To podrazumeva sledeće postupke koji bi mogli da spreče imitaciju: ne pominjati imena i
osobine osoba koje su izvršile suicid; ne prikazivati fotografije; ne upućivati na onlajn
suicidne forume; ne pominjati suicidne paktove; ne pominjati suicide koji su se događali u
skorije vreme pre trenutnog; ne ukazivati na vruće tačke – mesta u kojima su česti suicidi;
ne govoriti o pozitivnim efektima samoubilačkog ponašanja. Ovakvo izveštavanje treba da
bude prihvaćeno ne samo u štampanim već u svim drugim medijima – televiziji, radiju, na
internetu. Posebno se ukazuje na značaj „novih medija“ koje u najvećem broju koriste
mladi, koji se smatraju vulnerabilnom grupom za suicidno ponašanje. Zato agencije za
praćenje medija treba da obrate posebnu pažnju na izveštavanje o suicidu. 8

8
Dragišić Labaš S. „Samouistvo – različiti diskursi“, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Institut za
sociološka istraživanja, Beograd 2019, 143

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 9. PSIHOANALITIČKI POGLED

Psihoanalitički pogled na samoubistvo je začet 1910. god. Kada je bila prva konferencija
psihoanalitičkog društva u Beču. Tada su položeni temelji za dalji razvoj teorije samoubistva. Bilo je
raznih psihijatara koji su ponudili teorije o samoubistvu:

Stenkel: „Nitko se ne ubija ako pre toga nije imao želju ubiti nekoga s kim je bio u emotivnoj vezi“

Karen Hornay: „ Suicidna osoba je rođena s destruktivnim tendencijama, tokom razvoja osoba pod
negativnim uticajima okoline razvija suicidalne misli, a samoubistvo je proizvod lošeg razvoja.

Frojd je napustio topografsku teoriju ličnosti o tri sloja – nesvesnom, predsvesnom i svesnom,
koju je postavio 1894. Tako se od klasične psihoanalitičke teorije okrenuo ka strukturalnom
modelu selfa koji se sastoji od Ida, Ega i Superega. Id je nagonski deo ličnosti čiji je sadržaj
nesvestan i uglavnom potisnut i koji vrši pritisak za oslobađanjem po principu trenutnog
zadovoljenja potreba i zadovoljstva. Ego je svestan i racionalan deo ličnosti, važan za
razumevanje, osećanja i izbore. Ego funkcioniše po principu mirenja primitivnih zahteva Ida i
moralnih zabrana Superega. Superego je deo Ega koji se vezuje za svesnost i prolazi kroz
različite faze razvoja, i to od formiranja, kada se manje ili više razreši Edipov kompleks kod
dečaka i devojčica, pa do uticaja kulturnih i socijalnih činilaca. Ipak, pounutrene roditeljske
zabrane uvek su prisutne u Superegu. Snažan Ego je povezan sa dobrom kontrolom impulsa i
mogućnošću tolerisanja anksioznosti i bola. Frojd je tvrdio da „postojanje nagona života i smrti i
svesnost o njima u obliku ambivalencije, produkuju fatalno i neizbežno osećanje krivice. 9Dakle,
pojednostavljeno, to bi značilo da je samoubistvo neprijateljstvo prema sebi, ali do njega ne bi
došlo da nije prethodno postojala želja da se ubije druga osoba, pa se samoubistvo vidi i kao
inverzno ubistvo.

9
Erić Lj. „Psihoanaliza“ Morić-Petrović, S. Psihijatrija, Beograd-Zagreb 1989.

10

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 11

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
 10. ZAKLJUČAK

Fenomen sucida, kao i njegove različite konceptualizacije, uslovljen je mnogobrojnim faktorima

i često obojen kontradikcijama, što se može zaključiti analiziranjem različitih diskursa kroz
istoriju (zapadne civilizacije). Čak i uvid u dominantnu, donekle pravolinijsku konceptualnu
putanju posmatranja suicida, ukazuje na nemogućnost stvaranja „jednog“ narativa. Međutim,
sagledavanje i kritika takvih narativa nam pomaže da razumemo šta je i kako bilo moguće reći,
misliti i raditi u određenom istorijskom, političkom i socijalnom kontekstu.10

Samoubistva se dešavaju zbog pritisaka, nagomilanih životnih teškoća, suicidalnih razmišljanja,

nemogućnosti pokazivanja društveno prihvatljive agresivnosti, teških neizlečivih bolesti (s jakim i
upornim bolovima), psihičkih smetnji, gubitak posla, ljubavnih problema, osramoćenosti najveće razloge
koje ja smatram da dovode do samoubistva jeste nezaposlenost i ekonomske krize.

Stavovi prema samoubistvu (opšti i religijski) imaju važnu ulogu pri donošenju odluke o
izvršenju ovog čina. Empirijski je potvrđeno postojanje opštih vrednosnih orijentacija, i to ka
očuvaju života i ka smrti u određenim situacijama, koji usmeravaju stavove o samoubistvu.
Pozitivan stav prema životu i nalaženje smisla života, bez obzira na mentalne i fizičke tegobe,
traži pomoć društva, stalno dostupnu u različitim institucijama, kako sekularnim tako i verskim,
kao i pomoć socijalnog okruženja i porodice.

Društveni uticaj na stopu samoubistva Dirkem je razložio na dve dimenzije tj. eksplanatorne
varijable: društvenu integraciju i društvenu regulaciju. Na polovima ove dve dimenzije društvene
veze, prema Dirkemu, nalaze se četiri tipa samoubistva. To su egoistički, altruistički, anomički i
fatalistički tip samoubistva.

Takođe, u radu se ističe da je Dirkemova nepreciznost prilikom definisanja ključnih pojmova

integracije i regulacije, kao i nedostatak kriterijuma kojim bi se oni razgraničili, onemogućila
adekvatnu empirijsku proveru njegove teorije. Dirkem je nisku stopu samoubistva kod žena
objašnjavao njihovim dominantno biološkim ustrojstvom i nedovoljnom uključenošću u
društvene procese.

10
Dragišić Labaš S. „Samouistvo – različiti diskursi“, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Institut za
sociološka istraživanja, Beograd 2019, 243.

12

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
Pri tome, u Samoubistvu je isticao da brak kao moralna ustanova nema pozitivan uticaj na ženu
koja je prevashodno biološko biće, dok je muškarcu ta ustanova neophodna zbog njegove
društvene, dakle, i moralne prirode.

Shvatanja o braku i ženama se prate i u drugim Dirkemovim delima. Poslednje poglavlje rada se
bavi Dirkemovim pozivom za ustanovljenjem profesionalnih grupa čime bi se izvršila moralna
regulacija ekonomske sfere društva i tako onemogućilo širenje društvene patologije u modernom
društvu. Istovremeno, izlažu se i njegova shvatanja o moralnom individualizmu kao jedinom
mogućem moralnom idealu u modernim društvima.

13

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)
11. LITERATURA:
1. Dirkem E. „Samoubistvo“ , Francuska, 1897.

2. Dragišić Labaš S. „Samoubistvo – različiti diskursi“, Univerzitet u Beogradu – Filozofski

fakultet, Institut za sociološka istraživanja, Beograd 2019

3. Erić Lj. „Psihoanaliza“ Morić-Petrović, S. Psihijatrija, Beograd-Zagreb 1989.

4. Milić Č. i sar. „Faktor rizika za nastanak suicida“, Institut za javno zdravlje Kragujevac, 531,
2009.

5. Penev G. „Samoubistva u Srbiji“, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u

saradnji sa Centrom za demografska istraživanja Institusa društvenih nauka i Društvom
demografa Srbije, Beograd, 2006

6. Članak Teorija samoubojstva, Pro Mente Croatica

7. www.stetoskop.info

14

Document shared on www.docsity.com

Downloaded by: radonocevic-ilinka (ilinkaradonocevic@gmail.com)