SUICID KAO URGENTNO

STANJE U PSIHIJATRIJI

 Od svih oblika ljudske patnje ,samo se

mali broj moe porediti sa bolom, koji neke
ljude navede da pomisle na samoubistvo
kao nain da olakaju patnju.Ljudi
svakodnevno oduzimaju sebi ivote iako to
nije neophodno,delom to se ustruavaju
da zatrae pomo,a delom zato to veruju
da ne mogu da urade vie nita to bi
stvari uinile boljima.Njihov emocionalni ili
fiziki bol bacio toliku senku na njihov ivot
da je smrt poela da deluje primamljivo.

 SZO
Namerno korienje fizike snage i
moi,pretnjom, ili akcijom prema samom
sebi to moe da rezultira
ozledom,psiholokim posledicama,
nerzvijenou i deprivacijom.

 Biti suicidan :
To je kao da budem mrtav ali ne
zauvek!

 Moe se rei da je suicid jedan od glavnih svetskih

zdravstvenih problema: oko 0,9 procenata svih uzroka
smrti su posledica suicida. Procenjuje se da
svakodnevno oko 1000 osoba poini suicid irom sveta.
U Sjedinjenim Dravama to je osmi uzrok smrtnosti,
procenjuje se da oko 75 osoba dnevno poini suicid,
statistika nalazi da na tim prostorima svakih dvadeset
minuta jedna osoba digne ruku na sebe i poini suicid a
da je godinji broj oko 30 000. Prosena stopa suicida u
Sjedninjenim Dravama iznosti 12.5 na 100 000
stanovnika. Najvea stopa je zabeleena tokom perioda
tkz. Velike depresije (1929 1933). Tokom perioda od
1983 do 1988 sveobuhvatna stopa suicida je bila
stabilna, sa izuzetkom populacije starosti od 15 do 24
godine gde je stopa uveana za tri puta. Mesto broj
jedan na kome se poini najvei broj suicida na svetu je
Golden Gate most u San Franscisku.
U Srbiji: 15 suicida na 100000 stanovnika (2007.god
Inst.za javno zdravlje RS)

FAKTORI RIZIKA
Suicid se najbolje moe sagledati kao
multideterminisani akt. Faktori rizika za
suicid su postojanje psihijatrijskog
poremeaja, socijalni faktori, psiholoki
faktori, bioloki faktori, genetski faktori i
medicinsko oboljenje.

PSIHIJATRIJSKI
POREMEAJI
Znaajna saznanja o tome zbog ega dolazi do suicida su se
dobila kroz psiholoku autopsiju rtava suicida. Prvo takvo
istraivanje, koje se potvrdilo vie puta, je obavljeno Sent Luisu,
gde su retroaktivno razmotrena 134 suicida. Naeno je da se u
94 % radilo o osobama obolelim od psihijatrijskih bolesti. U
sluaju psihijatrijske nozologije u 68 % sluajeva se radilo o
jednom od dva psihijatrijska poremeaja, o afektivnom
poremeaju (45 %) ili o alkoholizmu (23 %).

Znaajne razlike se nalaze u starostnoj dobi rtava suicida.

Tako se nalazi znaajan komorbiditet kod osoba mlaih od 30
godina sa zloupotrebom supstanci i antisocijalnim poremeajem
linosti, dok se kod starijih u velikom meri nalaze kognitivni i
afektivni poremeaji.

DEPRESIVNI POREMEAJI
Poremeaji raspoloenja su od svih psihijatrijskih poremeaja
najee povezani sa suicidom, stoga je i depresija sama po sebi
najvaniji faktor rizika. Tako jedno istraivanje opte populacije
nalazi da je 45 % rtava suicida patilo od primarnog depresivnog
poremeaja. Istraivanje iz 1994 Finskog istraivakog Centra za
suicid definie sledee karakteristike. Veu uestalost uspeno
izvrenog suicida kod mukaraca (63 % od ispitivanog uzroka, n
=71). Prosena ivotna dob je iznosila 50 godina. U velikom broju
sluajeva (85 %) se radilo o komplikovanim sluajevima depresije
sa komorbiditetom.

Kod oko 75 % sluajeva je prisutan podatak o ranijem

psihijatrijskom tretmanu.
Najdepresivnije rtve suicida su bile bez terapije! U samo 3 %
sluajeva su bili primenjeni antidepresivi u terapijskoj dozi, 7 %
sluajeva je primalo jednonedeljnu psihoterapiju, kod 3 % je
primenjena elektrokonvulzivna terapija. Kod ni jednog od 24 obolela
od depresije sa psihotinim karakteristikama nije primemenjen
adekvatan psihofarmakoloki protokol. Antidepresive je u suicidalne
svrhe upotrebilo 8 % osoba

SHIZOFRENIJA
Roj (Roy), citira Blojlera koji je opisuje suicidalnu tenju kao
najozbiljniji od shizofrenih simptoma. Do suicida kod obolelih od
shizofrenije moe doi u toku akutne floridne psihotine epizode
(bizaran), prilikom prodroma psihoze, po spoznaji o postojanju
tekog oboljenja i nakon pojave oseanja poput beznadenosti.
Relativno skore studije upuuju na to da je depresija uobiajena u
toku shizofrene bolesti (Roy 1980, 1981).
Prema ovom autoru brojne studije praenja (follow-up studies)
shizofrenih pacijenata u poslednjih 45 godina pokazuju da
shizofrena bolest sa sobom nosi povean rizik od suicida.
Postoje velike razlike izmeu skala za proraun suicida
shizofrenih. 1964 godine koristei materijal Houston Veterans
Administration Hospital, Pokorni (Pokorny) je izraunao da je
godinja stopa suicida za mukarce sa postavljenom dijagnozom
shizofrenije 167 na 100 000.

ALKOHOLIZAM
KOD OSOBA ZAVISNIH OD ALKOHOLA JE POVEAN RIZIK ZA
SUICID, SA SUICIDALNIM RIZIKOM TOKOM IVOTA OD 2.2 DO
3.4 PROCENTA.
MUKI POL JE ZASTUPLJENIJI MEU ALKOHOLIARIMA
RTVAMA SUICIDA. SUICIDALNI AKT SE OBINO POINI
NAKON VIE GODINA UPOTREBE ALKOHOLA.
KOMORBIDITET POSEDUJE ZNAAJAN UDEO; KOMORBIDIET
SA DEPRESIVNIM POREMEAJIMA ZNAAJNO POVEAVA
RIZIK.

DRUGE SUPSTANCE
ZLOPOTREBE I LEKOVI
Rizik za suicid je povean kod osoba koje
zloupotrebljavaju supstance. Npr. stopa suicida
je oko 20 puta vea kod heroinomana u
odnosu na optu populaciju. Mogunost
letalnog unosa supstance, intravenska
upotreba, komorbiditet sa antisocijalnim
poremeajem linosti, haotian ivotni stil i
impulsivnost su neki od faktora koji
predisponiraju osobe zavisne od supstanci na
suicidalno ponaanje, pogotovo u prisustvu
disforije, depresije i intoksikacije.

POREMEAJI LINOSTI
Tokom vremena se dolo do saznanja da
je kod osoba sa dijagnozom graninog
poremeaja linosti i antisocijalnog
poremeaja linosti, povean rizik od
suicida.

PANINI POREMEAJ
Prema podacima National Institute of Mental
Health (NIMH) Epidemiologic Catchment Area
(ECA) iz Sjedinjenih Drava, oko 20 procenata
obolelih od paninog poremeaja je pokualo
suicid. Ova stopa je slian stopi kod major
depresivnih pacijenata. Kada se posmatra
grupa obolelih od paninog poremeaja ali bez
komorbiditeta nalazi se stopa od 7 procenata.

SOCIJALNI FAKTORI
Emil Dirkhajm (Emile Durkheim) je bio prvi koji je
ispitivao udeo socijalnih i kulturalnih faktora u suicidu.
Definisao je egoistini suicid, koji je odreen
nedostatkom znaajnih porodinih osoba ili
nedostatkom socijalnih interakcija. Anomini suicid se
pak javlja kada je odnos jedinke i drutva naruen
socijalnom ili ekonomskom nematinom. Npr.
suicidalne stope su bile u porastu tokom perioda Velike
Depresije (1929-1933) u Sjedinjenim Dravama, dok
su tokom oba svetska rata u evropskim zemljama bile
u padu. Altruistini suicid je ishod ekcesivne integracije
u drutvo (npr., harakiri, sati).

 Pol. Muarci ee ine suicid od ena, odnos

u odnosu na enski pol je od 2 do 1 do 7 do 1.
Takoe mukarci koriste brutalnije metode,
poput upucavanja, skakanja, veanja, kod
enskog pola ee je utapanje ili predoziranje
lekovima.
Brani status. Stopa suicida kod osoba u braku
je dva puta manja od stope kod osoba koje
nisu u braku, a etiri puta manja od stope kod
razvedenih, dok je pet puta manja od stope
kod osoba kojima je partner preminuo.
Zaposlenost - radno mesto titi od suicida.
Nezaposlene osobe imaju vie stope suicida,
verovatno kao posledica socioekonomskih
okolnosti, psiholoke ranjivosti i stresnih
ivotnih dogaaja.

PSIHOLOKI FAKTORI
Prvi znaajan psiholoki uvid u suicid potie od Zigmund Frojda
(Sigmund Freud). U delu alost i melanholija (1917) Freud je
istakao da suicid predstavlja agresiju projektovanu ka sebi
usmerenu protiv introjektivnog ambivalentno kateksiranog
ljubavnog objekta. Freud je postavio sumnju da do suicida ne bi
dolo da nema prisutne elje od ranije da se ubije neko drugi.
Bazirajui se na Freud-ovom koneptu Karl Menninger u delu
ovek protiv sebe samog posmatra suicid kao retrofleksiju
ubistva, inverziju homicida, i kao posledicu pacijentove ljutnje
prema drugoj osobi, koja je ili usmerena ka unutra ili koja slui kao
izgovor za kaznu. Menninger opisuje i samo destruktivni instinkt
(Freud-ov koncept tanatosa), takoe i tri komponente hostilnosti:
elja da se ubije, da se bude ubijen, elja da se umre.

Skorije teorije
Savremeni suicidolozi ne zastupaju stav da postoji
specifina psihodinamska ili personalna struktura
povezana sa suicidom. Ipak smatraju da se mnogo na
tu temu psihodinamike kod suicidalnih moe saznati iz
njihovih fantazija, poput ta e se desiti i koje e biti
posledice ako poine suicid. Smatra se da su suicidanti
koji ispoljavaju ovakve fantazme pretrpeli gubitak
ljubavi objekta, ili da su doiveli narcistinu povredu, ili
da ih prepravljuju oseanja poput krivice i besa, ili se
identifikuju sa nekom rtvom suicida.

BIOLOKI FAKTORI
Utvreno je da umanjenje centralne serotononske
akcije ima udela u suicidalnom ponaanju. Istraivaki
tim Karolinska Instituta je prvi primetio da su niske
koncetracije metabolita serotonina, 5-hidroksiindolsireentne kiseline (5-HIAA) u cerebrospinalnoj
tenosti povezane sa suicidalnim ponaanjem. Ovaj
nalaz je ponovljen mnogo puta i kod razliitih
dijagnostikih grupa. Neurohemijske studije obavljene
postmortem nalaze skromno umanjenje samog
serotonina i 5-HIAA, bilo u kimenoj modini, bilo u
frontalnom korteksu suicidanata.

GENETSKI FAKTORI

Suicidalno ponaanje, poput drugih psihijatrijskih poremeaja prati

porodinu predispoziciju. Npr., suicid glumice Margo Hemingvej (Margaux
Hemingway, 1997) je peto samobuistvo u etiri generacije porodice Ernest
Hemingway-a. Porodina predispozicija za tentamen kao i za realizovani
suicid znaajno poveava rizik za samoubistvo kod psihijatrijskog
pacijenta. Najznaajaniji dokaz o moguem udelu genetskih faktora potie
iz studija blizanaca, usvojene dece, kao i iz molekularno genetikh
istraivanja. Istraivanja upuuju na zakljuak da je kod monozigotnih
blizanaca znaajno vea konkordantnost za suicid i pokuaj suicida, a to
pak upuuje na jasan udeo genetskih faktora.
Molekularna genetska istraivanja. Triptofan hidroksilaza (TPH) je enzim
ukljuen u biosintezu serotonina. Identifikovan je polimorfizam humanog
TPH gena sa dva alela - U i L. Obzirom da je utrena veza niskih
koncentracija 5-HIAA u CSF i suicidalnosti, pretpostavljeno je da kod ovih
osoba mogu postojati alteracije u genima koji kontroliu sintezu i
metabolizam serotonina.

SOMATSKA OBOLJENJA

Postmortalna istraivanja suicidanata, nalaze prisustvo somatske bolesti

u opsegu od 25 do 75 procenata; procenjuje da je kod 11 do 51 posto
sluajeva prisustvo somatskog oboljenja znaajan kontributivni faktor. U
svakom sluaju procenat raste sa starenjem.
Naeno je da oko 50 posto osoba poini suicid po postavljanju dijagnoze
kancera. Naeno da je rak dojke ili genitalija prisutan u 70 posto sluajeva
osoba enskog pola koje su obolele od raka i poinile suicid. Opisano je
sedam oboljenja CNS-a koje poveavaju rizik za suicid: epilepsija,
multipla skleroza, povrede glave, kardiovaskularna bolest, Hantingtonova
bolest, demencija i Sindrom steene imunodeficijencije (SIDA). etiri
patoloka stanja u endokrinologiji su povezana sa poveanim suicidalnim
rizikom: Kuingovom boleu, anoreksijom nervozom, Klinefelterovim
sindromom i porfirijom. Dva gastrointestinalna oboljenja koja prati
povean rizik za suicid su peptiki ulkus i ciroza, kod osoba koje
zloupotrebljavaju alkohol. Od pacijenata obolelih na urolokoj osnovi istiu
se oni na dijalizi i oboleli od hipertrofije prostate. Opisana stanja esto
mogu biti sama po sebi praena poremeajem u emotivnoj sferi a u
smislu pojave depresivnosti.

SUICID KOD STARIH

Iz psihijatrijske nozologije izdvajaju se dva stanja koja su najee
u vezi sa suicidom starih: depresija i alkoholizam. Psiholokom
autopsijom se dolo do saznanja da je oko 70 procenata starih
koji su poinili samoubistvo ispoljavalo depresivne simptome
nekoliko nedelja ili meseci pre akta. Dok, je kod oko 20 procenata
ispunjen kriterijum za zloupotrebu supstance, najee se radilo o
alkoholu.
Moe se zakljuiti da kod starih gubitak i stres su glavni faktori koji
predisponiraju depresiji i upotrebi alkohola. Pod gubitkom i
stresom se uglavnom podrazumeva fizika onesposobljenost kao
posledica naruenog zdravstvenog stanja, potom bolni sindromi,
senzorni deficit i kognitivno osiromaenje; socijalni gubitci poput
smrti suprunika, potom gubitak radne uloge i radnog znaaja;
smanjenje prihoda takoe ima udela, kao i poveanje medicinskih
trokova.

Tentamen sucidi
Sam pojam pokuaj suicida ne zadovoljava
u potpunosti. Npr. najvei broj osoba u
stvari ne eli da izvri suicid; sam motiv je
drugaiji. Stoga je grupa istraivaa iz
Edinburga predloila pojam parasuicida,
sa eljom da istakne razliku, kako motiva
tako i ponaanja u pokuaju i realizovanom
suicidu

Akutni problemi vezani za

parasuicid
Okolnosti koje prate pokuaj suicida su
skoranje ivotne promene, pogotovo
interpersonalni stres. Osobe koje su pokuale
suicid daju podatak o dogaajima koji se
znaajno ee dogaaju nego kontrolnoj
grupi:
znaajna nesuglasica sa partnerom,
dolazak nove osobe u dom,
teka bolest lana porodice
predstojee pojavljivanje pred sudom.

Hronini problemi
Osobe koje u anamnezi imaju podatak o pokuaju suicida esto
imaju hronine probleme u braku, sa decom, na radnom mestu,
sa finansijama, zdravstvene probleme ili pak problem sa
upotrebom alkohola. Istraivaka grupa iz Oksfofda (Oxford
group) nalazi da je dve treine osoba koje su u braku a pokuale
suicid imalo hronine brane probleme, a da je je jedna polovina
imala van-branu aferu. Jedna etvrtina je imala probleme sa
decom; roditelji koji su maltretirali ili pak zlostavljali decu znaajno
ee pokuavaju suicid. Ova grupa istraivaa istie kao
izuzetno znaajan i komorbiditet sa epilepsijom. Adolescenti koji
pokuaju suicid u tri etvrtine sluajeva izvetaju o tekoama u
odnosu sa jednim ili oba roditelja, dok je kod jedne polovine
prisutan problem u kolovanju ili sa nastavnicima, takoe jedna
polovina je imala problem u vezi sa mladiem ili devojkom; drugi
pak izvetavaju od problemima na radnom mestu ili pak
doivljavaju socijalnu izolaciju.

MOTIVACIJE, OBJANJENJA
I POSLEDICE
Najvei broj parasuicida je impulsivan. Oko dve treine
osoba se izjasnilo da je razmiljalo o samoubistvu
manje od jednog asa pre samog izvrenja. esto se
nalazi diskrepanca izmeu motivacije za pokuaj u
smislu zapaanja medicinskog osoblja i objanjenja
koje nudi pacijent. Tako jedna studija nalazi da je jedna
treina suicidanata izjavila da je elela da okana ivot
a sa im su se njihovi psihijatri sloili u samo 50
procenata. Najei razlog za delo, iskazan u 40
procenata i pacijenata i psihijatara je bio cilj
oslobaenje od strahovitog duevnog stanja.

Rizik za ponovljenji
pokuaj
Oko 40 procenata je u anamnezi ima podatak o

prethodnom pokuaju. Studije praenja nalaze da e

izmeu 13 i 35 procenata ponovo pokuati u toku
naredne dve godine. Tokom tog perioda do 7
procenata e pokuati u dva navrata, 2.5 procenta tri i
vie puta, dok e 1 procenat osoba u istom periodu
pokuati suicid pet i vie puta. Sedam karakteristika je
identifikovano koje predisponiraju za naredni pokuaj:
problemi zbog upotrebe alkohola, antisocijalni
poremeaj linosti, impulsivnost, prethodni psihijatrijski
bolniki tretman, prethodni vanbolniki psihijatrijski
tretman, prethodni pokuaj koji je uslovio psihijatrijski
prijem i samostalni ivot.

ZBRINJAVANJE I
LEENJE
Od procene rizika za suicid, prisustva i ozbiljnosti
psihijatrijske bolesti, intenziteta suicidalnih ideja,
sposobnosti same linosti i podrke okruenja i zavisi
odluka da li e suicidalni pacijent leiti ambulantno ili
hospitalno. Manipulativno suicidalno ponaanje se ne
bi smelo potcenjivati (Lisulov, Nedi, 2002).
Kako prepoznati suicidnu osobu?
Ljudi koji doivljavaju suicidna oseanja dolaze iz
najrazliitijih moguih slojeva drutva,obrazovnih
profila i sa razlitim crtama linosti.
Ne postoji standardni profil osobe koja je suicidna.
To se moe desiti bilo kome!

ZNACI
-osoba govori o samoubistvu
-osoba pravi zavrne planove
-iznenadna promena ponaanja osobe
na zabrinjavajui nain
osoba se ponaa na naine koji su
samopovreujui ili prizivaju opasnost ili
samopovreivanje

SITUACIJE
-osoba je preivela velike gubitke u
kratkom vremenskom periodu
-osoba boluje od hronine bolesti
osoba je preivela ekstremno ponienje
-osoba zloupotrebljava psihoaktivne
supstance i ima pristup vatrenom oruju

Kada sumnjati na
mogu i poku aj suicida ?

-NISAM JA TO OZBILJNO MISLIO (MOGU LI SADA KUI?)

Prevod Zaista sam to eleo,ali me je previe sramota o tome da priam.moda e
moji problemi nestati sami od sebe
-DA, STVARNO SAM HTELA DA TO UINIM ALI SADA VIDIM SVETLOST
(MOGU LI SADA DA IDEM KUI?)
Prevod: Znam da treba da naem koren svoje suicidnosti i da napravim neke
promene,ali to je mnogo teko ,strano i dugo traje.Dakle jednostavno u morati da
rizikujem.
-PREOZBILJNO ME SHVATATE,SVAKO POMISLI NA SAMOUBISTVO U
NEKOM TRENUTKU.RAZVEDRITE SE!
Prevod-Rradi se o pacijentima koji na trenutak olabave svoje odbranmbene
mehanizme,otkrili razmere svoje patnje,i sada pokuavaju da sakriju
tragove.Minimizuju ih , ele sami da nose svoj krst.
SAMO ME OSTAVITE NA MIRU,NISAM VREDAN TRUDA.IONAKO U UMRETI
Prevod : postoji sumnja u sopstvenu vrednost i da ne zasluuju ljubav.Plae se da
e biti odbaeni , pa prvi odbacuju.A isitina je da ete biti tu i da ete mi pomoi.

PREPORUKA
-ta treba da pazite da ne
uradite

-NE REI NITA

-MISLITI DA JE TO HTELA DA URADI
JEDNOSTAVNO BI TO URADILA
-GOVORITI JOJ LAKONSKI DA JE AAVA,
DA IMA SMISLA IVETI
ZAHTEVATI OD SUICIDNE OSOBE DA SE
TRGNE I KORISTI MOGUNOST STRUNE
POMOI KAO STIGMATIZACIJU,PRETNJU
-AKO HOE DA SE UBIJE ,SAMO
NAPRED

 Primarni cilj u urgentnom zbrinjavanju je umiriti pacijenta

smanjiti anksioznost, napetost, nemir. Cilj kratke urgentne
psihoterapije je da se omogui ventilacija nagomilane tenzije i da
se pomeri teite sa suicida kao jedine ivotne opcije.
Od velike pomoi u ovim stanjima mogu biti psihofarmaci
prvensveno iz reda benzodiazepina (lorazepam, amp a 2mg im, ili
diazepam tbl a 10mg per os), hipnotika (midazolam tbl 15mg ili
1 per os ili amp a 5 mg im), sedativni neuroleptici (prevenstveno
levomepromazin, per os ili im),ili u sluaju potrebe (psihotino
stanja) incizivni antipishotik (haloperidol, per os, im, ili u vidu
kapljica).
Zapoinjanje antideperesivne terapije u ovoj (akutnoj situaciji)
esto nije preporuljivo.

osoba koja spase jedan

ivot spasava i itav svet

Hvala na panji!!!