Svest: Misterija sa dvostrukim pogledom

28
Toliko je predivnih pitanja, elegantnih u svojoj apsurdnosti, u vezi sa sveu koja se
postavljaju ve i na prvom stupnju konfrontacije sa njom. Ovim stanjem ili sposobnou
psihe, toliko naizgled jednostavim da ga je nemogue objasniti, saimamo sebe i svet u isti
kontekst. Ko sam ja? vie ne raspaljuje vetrove ljubopitstva samo za sebe zato i kako
sam ja ja su, takoe, igralita budunosti za savremene umove.
Samorefleksija je sposobnost uma da svesno promilja o sebi, budui tako druga strana
kognitivne medalje homo sapiensa koju dopunjava saznavanje sveta u svoj svojoj prefinjenoj
organizovanosti. Neokorteks, hipokampus, cerebelum, sinapse i sve ostale komponente i
prefinjene molekularne interakcije elektro-hemijske maine koja je mozak jesu nae alatke za
dekodiranje i interpretiranje stvarnosti i nas samih. To, meutim, nije dovoljno da se pojasni
problematika pred nama. Neurologija mozga je moda tek vezivna masa povesti koja see
dobrano dalje unazad kroz vreme a kojoj i filozofija hita u pomo.

Linda Alterwitz
Tragovima (ne)svesne prolosti
Neosporni postulati kognitivnih nauka, neuronauka i bihejviorizma o zaeu svih
psiholokih kategorija u ranoj fazi evolucije ljudi (kojima su preovladavali instinktivni

nagoni) primenljiv je i na svest, ali samo donekle. I oko ove geneze se, naime, lome koplja.
Posebice zamamna i kontoverzna teza Juliana Janes-a, amerikog psihologa, veli da je do
razvoja svesti dolo tek sa istorijskim uspenjem oveka, i to negde oko Homerovog doba
antike Elade, i to citirajui Ilijadu; konkretnije, ukazujui na nepostojanje referenci o umu,
mislima ili sopstvu u ovom delu, to bi bilo oekivano za jedan epski opus te magnitude. Sa
donekle uverljivim semantikim dokazom toga da u tom periodu nije postojala re za svest
u starogrkom jeziku (premda mislioci tog doba zacelo jesu promiljali o mentalnim
procesima kao takvim), raniji ljudi nisu sebe percipirali kao celovite subjekte i nosioce svojih
internih misli i eksternih dela oni su takve svoje kvalitete artikulisali kroz optenje sa
bogovima iji su izvrni instrumenti bili. U primordijalnim danima hominida, u predpismenoj
kulturi, preostali artefakti i crtei govorili su o postojanju animistikih kultova kao indicije
makar iskre svesti o proimanju duha svetskog i oveijeg.
Stope evolucije svesti nisu lake za praenje, ali nagovetavaju postupnost i logike silogizme.
Ukoliko su bogovi bila teorija sklepana za pojanjenje i pravdanje naeg ponaanja, da li je
mogue da je na dananji koncept sopstva samo nova teorija da sebe objasnimo sebi da li
je, dakle, samosvest jedna korisna i uspena iluzija?
Tim pitanjem sa bavila Susan Blackmore 1989. godine, jedna od vodilja novog talasa interesa
za pitanje svesti koji se pre moe nazvati cunamijem nakon usahlog perioda tokom kojeg je
svest kao pojava bila na zaleu naune panje, neusmerene na nju usled raskoraka izmeu
njene subjektivne prirode i objektivnih eksperimentalnih metoda kojima bi je trebalo
izuavati.

Neuronski korelati svesti

Premda je isprva pitanje svesnosti sebe bila filozofska zavrzlama, discipline pod platom
neuronauka su je obasjale svetlom i nainile je centralnim problemom uenja o umu. Premda

bi bilo neoprostivo ne nadneti se nad udesna kontemplativna ravanja kojima nas je filozofija
poastila na primer, da li je mogue da se svest dovodi u vezu sa fizikim svetom, te kako
moemo biti sigurni u postojanje svesti kod drugih individua i da li vetake tvorevine poput
kompjutera ikada mogu postati svesne. Istina je i da ne znamo koji su (i da li su) drugi
organizmi svesni, jer nema racionalne procedure kojom bi se to utvrdilo.
Najverovatnije je, kada se pria o fizikoj lokaciji svesti u mozgu, da za nju i njene aspekte
odgovornost snosi nekoliko razliitih centara. Naurolog Joseph Bogen je 1995. godine u
svom naunom radu obznanio mnjenje da subjektivna svesnost, kako je on zove (subjective
awareness), obitava u aktivnostima neurona u intralaminarnim jedrima oko svakog talamusa.
Stamenim kasom vekovnog istraivanja dospeli smo do dananjih dana i rada objavljenog
u The Journal of Neuroscience (Re-turning from Oblivion: Imaging the Neural Core of
Consciousness) iz aprila 2012. godine u kojem se jami da je pronaena veza izmeu ljudske
svesti i jo jedne velike nepoznanice stanja pod anestezijom. Tehnikom skeniranja mozga,
tim istraivaa je ugledao proces povratka svesti po buenju iz opte anestezije i zakljuio
da se primitivna svest ispoljava prva to je obrazloenje zbog ega su pacijenti u
grogiranom stanju u tim trenucima. Izranjanje svesti je povezano sa aktivacijom primitivnih
struktura mozga, umesto evolutivno mlaeg neokorteksa sasvim suprotno od oekivanog
ishoda, po teorijama mlade svesti.
Dok jedni veruju da je svest zapravo epifenomen mozga (pojavno svojstvo njegove
kompleksnosti), drugi za njeno izvorite smatraju kvantne fluktuacije kako u samom
mehanizmu mozga, tako i u univerzumu za koga mozak predstavlja svojevrstan
primopredajnik. Iako su kvantne teorije jo uvek vrlo pekulativne i diskutabilne, kampu onih
koji ih smatraju validnim podrujem za istraivanje pripada i veliina poput uvaenog fiziara
dr. Rogera Penrosea.
Hajka na definiciju
Nimalo zgodna pozicija za razmiljanje o svesti je paradoks reflektivne prirode: kako
prouavati je na isti nain kao stvari kojih smo svesni ako onog trenutka kada joj se posveti
panja prestaje da bude svest i kamuflira se u misao ili iskustvo? Pri tom, ona je stvar
trenutnog seta kvaliteta trenutnog u najstroijem smislu, jer su u pitanju nemerljivo male
jedinice vremena: ono to je svest ja, ovde i sada, u ovom trenutku raspruje se kao
poslovini mehur kada pomislim na to. I moja unutranjost i svetski eksterijer su sada
drugaije mesta. To je ono gde je zasijala zvezda amerike filozofije XIX veka, William
James koji je popularisao danas pogotovu prihvaenu ideju slobodnog, gotovo proizvoljnog
toka ljudske svesti, kao reke stream of consciousness. Iako razlomljen, ovaj tok nije
repetitivan upravo zato nauka nailazi na prepreke, navikla i zavisna od potrage za
pravilnostima i obrascima.
Od osobitog je znaaja, pri pokuaju razumevanja problema svesti, ne zaboraviti da je posredi
vieznana manifestacija psihe: naina njenog modeliranja ima barem onoliko koliko i
aspekata uma koji se pod svest podvode. Kako filozofska Enciklopedija Univerziteta Stanford
to tumai, pravu smisaonu grau za kontempliranje svesti dobijamo trima pitanjima: 1. ta je
svest i koje su njene primarne odlike? 2. Kako svest relevantne vrste dospeva u postojanje i
da li je primitivan aspekt stvarnosti? 3. Zato svest relevantne vrste postoji, da li ima funkciju
i da li nastupa uzrono?

Kada govorimo o odlikama svesti, ne smemo smetnuti sa uma da se mogu biti meusobno
divergentne, ve zavisno od toga da li je re o refleksivnoj svesti (samosvest, koju je jo
Dekart definisao kao samu esenciju misli), ili pak o narativnoj (tekue, epizodno pripovedanje
psihe jastva, virtuelnog ili stvarnog) ili kvalitativnoj (poimanje svesti samo kao stanje koje
involvira sirova senzorna oseanja, tzv kvalije ukus vina, dodir tkanine i sl.). Struktura
fenomena je ono to su doajeni fenomenologije, poput Edmunda Huserla, definisali kao
raznovrsne redove i strukture u domenu iskustva, tj. sveta kakav se nama manifestuje. Kao
njegove neodvojive karakteristike su i kompleksne predstave vremena, prostora, uzroka i sve
strukture proivljene stvarnosti svakog subjektivnog uma. I tu upravo dolazimo do sri stvari
subjektivnosti kao ogranienja saznatljivosti fakata o svesnom iskustvu, ali i jedinom
moguem prozoru u svet i nas same.
Daniel Seigel je u knjizi The Developing Mind ocrtao model uma po kojem postoje tri
osnovne forme neuronskih grupa, kategorizovanih po perceptivnim, kategorikim i
lingvistikim funkcijama. Perceptivne se aktiviraju kao odgovor na stimuluse okoline ili tela.
Kategorika grupa se aktivira ukoliko je um te stimuluse iskusio ranije i katergorizovao ih sa
veim informativnim znaenjem. Sa razvojem jezika, lingvistike neuralne grupe se aktiviraju
(obino kod starije, iskusnije dece) to omoguava pojavu drugaije vrste svesti reju, dete
ima lingvistiku predstavu pojma, predmeta ili ivog bia. Kako se navodi kao primer u
knjizi, ukoliko dete nije videlo psa ranije, njegova vizuelna senzacija psa e biti iskuena bez
srodnog smisla ta je to. Slike pasa koje je dete moglo videti ranije stvorile bi shemu i
kategoriju takvog prizora (tj. aktiviranu neuralnu grupu za kategoriju i koncept psa).
Simultana aktivacija perceptivne i kategorike neuralne grupe proizvodi primarnu svest. To je
zapamena prolost. A kada se kategorike i lingvistike grupe aktiviraju, dete stie vii
stupanj svesti jer moe razmiljati i unapred i unazad u vremenu.
Tree, ali po prioritetu moda i prvo pitanje koje se postavlja je razlog nastanka i postojanja
svesti. Kako ba nita od naih fizikih i mentalnih odlika nije nalo svoj kontinuitet u velikoj
shemi koji zovemo evolucijom bez da nije postojao upotrebljiv razlog za to, tako je John
Crook sa bristolskog univerziteta rasuivao da smo mi jedina vrsta svesna svoje svesti tj., da
imamo oseaj line moi nad vlastitim radnjama, kao i samoidentitet. Svojevrstan dopunjujui
kontrast bee teza Nicholasa Humphrey-a koji je u drutvenim razlozima odravanju
saraujue zajednice video razlog nastanka samosvesti. Naravno, funkcija svesti u
sadanjosti ne mora (ili, pak, ni ne moe) biti ista kao u svom zaetku, jer se adaptive funkcije
menjaju tokom vremena. U pogledu ba te injenice, Richard Dawkins predlae da se svest
izrodila onda kada je modana simulacija sveta postala toliko kompletna da je morala da
ukljui model samog sebe. Humphrey, sa druge strane, se nadopunjuje hipotezom o
privilegovanoj slici sebe kao model za predstavu o tome kako je biti druga osoba
predvianje ponaanja drugih je jednostavnije kada izuimo i srodimo se sa naim mentalnim
procesima.
Biolokih funkcija svesti ima u onoj meri u kojoj je neophodno da obezbedimo svoj fiziki
opstanak, ali njen razvoj je uveliko prevaziao onaj bazini nivo instinkta za samoodranjem.
Detalji naih svesnih iskustava se diferenciraju i integriu iz naih senzornih sistema te ih
priroda nae svesti unificira i sklapa u jednu jedinstvenu sliku. Bez ove integrativne moi
svesti stvarnost bi bila iscepkana hrpa nasuminih inova haosa.
Evidentno, jedinstvena i konana definicija svesti nije skovana niti se nagovetavaju neki
izgledi za to. Konstatacija iz knjige The Blackwell Companion to Consciousness koju su
potpisali Max Velmans i Susan Schneider veli da sve ono to opaamo u bilo kom trenutku

formira nau svest, to svesno iskustvo ini istovremeno najbliim, najfamilijarnijim i

najmisterioznijim aspektom naih ivota.
Doi e dan kada e svest svakoga od nas zanavek ieznuti. Cena koju plaamo za vlastitu
samosvest je bol saznanja o neminovnoj linoj propasti. Smrtnost je na najvei usud, ali je
njeno nalije ivot u ovom trenutku i injenino stanje da smo toga svesni naa najvea
dragocenost i dar.

Linda Alterwitz
Svest u prizmi duhovnosti
Pored brojnih naunih i filozofskih doktrina, svest je jedna od kljunih fascinacija i terena za
razmatranje i praksu mnogih spiritualnih praksi i konfesija, transcedentalne meditacije, new
age filozofije, panpsihizma (doktrine da je um fundamentalna odlika sveta koja ga proima) i
misticizma alternatnivnih konfesija i religija. Za pristalice spiritualizma, pitanje svesti je
pitanje veze uma i dubljih, fundamentalnih istina (ne nuno odnosa sa Bogom). Budistika
uenja nepersonalnosti (anatman) i obzirnosti ka fokusu i sadraju uma ue nas radikalno
suprotstavljenim modelima i strukturi svesti koja se razlikuje od one zapadnog oveka. Biti u
trajnom stanju budnosti, orijentisan na ovde i sada reju, umee meditacije se sastoji od
misli nesputanih zadravanjem na njima, niti izgradnje kula fantazija za razliku od
dominantnog obrasca ivljenja u kojem panja klizi sa jedna stvari na drugu, gde se praznine

u lancima miljenja popunjavaju drugim. Efikasno, ali nadasve konfuzno. Ono to je psihijatar
Richard Maurice Bucke izdvojio kao najee ponavljani model percepcije svesti jeste podela
na jednostavnu svest (svesnost o organizmu, koju poseduju ljudi kao i ivotinje), samosvest
(svesnost o bivanju svesnim jedino ljudska odlika) i kosmiku svest (svesnost o ivotu i
redu i povezanosti u unverzumu, karakteristika prosvetljenog uma).

Silja Magg
Etimologija i implikacije rei
Ishodite termina kojim se oznaava svest (eng. consciousness) je u Latinskoj
rei conscius (con - sa, zajedno i scire - znati), verovatne pozajmice rei syneidos iz grkog.
Odmah je jasno da je posredi znaenje i doivljaj pojma drugaiji od dananjeg Latini su
pod njime mislili na znanje sa/zajedniko znanje sa drugim, ili sa sobom, ukoliko bi
originalnoj rei pridodali zamenicu sibi. Prvi koji je re conscientia (znanje koje se deli)
upotrebio u savremenom, opte-prihvaenom smislu rei svest bio je Rene Dekart.
Za P.U.L.S.E Andrej Vidovi