Suicidno ponaanje ::

"Oni koji ine samoubilaki akt niti ele da umru, niti ele da ive, oni ele i jedno i drugo u isto vreme" - Stengel Samoubistvo, kao jedinstvena i duboko protivreana mogunost ljudske vrste, prisutno je u svim istorijskim periodima razvoja oveanstva i u razliitim ivotnim periodima razvoja pojedinca, znaajno menjajui vremenom svoj karakter u socijalnom kontekstu i unutranjoj dinamici linosti Definicija Samoubistvo kao svesno i namerno unitavanje sopstvenog ivota ( ilovanovi, !"#"$ podrazumeva postojanje svesti o ivotu i smrti, kao i sposobnost za stvaranje odluke o samoubistvu% Ovakva de&inicija se moe dovesti u pitanje iz vie razloga% 'rvo, pored svesni( inioca, u ponaanju oveka, a posebno u dinamici suicida, veoma vanu ulogu igraju nesvesni inioci% )ako se realizacija nesvesni( autoagresivni( impulsa m oe ispoljiti kroz sklonost rizinim situacijama sa &atalnim is(odom, gde je autodestrukcija oigledna, a svesnost minimalna% 'ored toga, postojanje jasne voljne odluke je teko odriv kriterijum, jer i kod nepsi(otini( samoubistava impulsivnost i snaan trenutan upliv a&ekta igra veoma vanu ulogu, ime izlazi iz okvira iskljuivo voljne odluke% S druge strane, kada postoji jasan poreme*aj svesti, kao kod stanja poremeene svesti, takav in se smatra zadesom, a ne samoubistvom u pravom smislu rei% +e&inisanje samoubistva prema is(odu tako,e nije odriv kriterijum% Samoubistvo i smrt nisu obavezno povezani, kako u smislu namere, tako ni u odnosu na is(od% - dinamici ina se ni.ta nije izmenilo ako sticaj okolnosti dovede do nepredvi/enog preivljavanja tj% te(niki neuspelog samoubistva% 0ko se samoubilako ponaanje proiri i na ono ponaanje koje ne vodi nuno do smrtonosnog is(oda, onda se postavlja pitanje koji se oblici samopovre/ivanja mogu smatrati samoubilakim ponaanjem, a koji ne% 'redmet prouavanja suicidologije predstavljaja iri termin- suicidalno ponaanje, kojim su obu(vaena izvrena samoubistva i pokuaji samou bistva razliitog stepena ozbiljnosti% Vrste suicidalnog ponaanja Nedovreni suicidi po svim karakteristikama, osim po is(odu, odgovaraju grupi izvreni( samoubistava% Osobe koje su nekim sluajem preivele karakterie prvenstveno dezin(ibicija ponaanja, kakva se sree kod organski( poremeaja 12S-a ili psi(otini( stanja% Parasuicidi su karakteristini za depresivne osobe, preteno srednji( godina, kod koji( je prisutan visok stepen in(ibitorne kontrole, a motivi autodestrukcije su pored apel-&enomena, veoma izraeni, pa je i stepen ozbiljnosti pokuaja samoubistva vei% Pseudosuicidi su karakteristini za grupu adolescenata, nezrele i (isterine strukture linosti, sa jasno izraenim apel&enomenom, a nastali su preteno kao reakcija na aktuelni kon&likt i niskog su stepena ozbiljnosti% Suicidalni faktori Dispozicije - trajan sklop potencijalni( rizika3 4roken (ome, sklop linosti, pripadnost ugroenim grupama (starost$ i regionima sa visokom stopom samoubistva% Uzroci - egzogeni i endogeni nepovoljni &aktori, duevne bolesti, a&ektivne krize, iscrpljujue somatske bolesti, nepovoljne ivotne okolnosti Motivi -unutranji subjektivni pokretai suicidalni( radnji u odre/enom trenutku Svesni - drutveno uslovljeni (altruistika, obiajno- ritualna, vezana za oseanja asti, odgovornosti, moralne obaveze$ ili uslovljeni bezizlaznom i nepodnoljivom situacijom Nesvesni - autoagresija, autodestrukcija5 apel-alarm &enomen5 parasuicidalna pauza Povod -neposredni egzogeni okida koji prazni dotle kumulirane a&ekte5 za okolinu deluje bezazleno, dok za osobu predstavlja emocionalno snaan doivljaj, "kap u prepunoj ai" (sva/a, loa ocena i sl%$% Najprediktivniji faktori- %4iro (!"6#$ 3 Starost, organicitet, usamljenost i bolest5 +epresija (prva epizoda$, endogeni simptomi i besperspektivnost5 0lko(olizam, muki pol, agresivnost, dezin(ibicija 'si(oze i psi(ijatrijski (ereditet, itd%%% Teorijska tu a!enja suicida Psi"oanaliza- )anatos, okretanje agresivnog nagona ka sebi, Supe ego (krivica i samokanjavanje$ #dler -gubitniki ivotni stil, sticanje moi kroz gospodarenje nad ivotom i smrti, $ornaj - raskorak realnog i idealnog 7a %ingel- presuicidalni sindrom3 8nsu&icijencija, suavanje- kognicija, povlaenje, depresija 8n(ibicija agresije- autoagresivno rastereenje 4ekstvo u nerealno-suicidalne &antazije 'si(ika anestezija- &unkcionisanje na "dva koloseka" Stengel- suicidalna motivacija3 otivi "kapitulacije"- nepodnoljiva &izika i9ili psi(ika patnja (stid, krivica, dezorganizacija$ otivi "agresije"-kanjavanje okoline, sebe- mo otivi "apela"-usmereni ka ivotu, promeni, uticaj na okolinu- ne manipulacija Nuringer - kognitivni stil3

+i(otomno miljenje - tendencij a ka iskljuivom, "crno-belom" nainu prosu /ivanja, :igidno, konstriktivno miljenje - suavanje kognitivnog &okusa , nema alternativa entalna dezorganizacijaja- (aos, bez kontrole 'ercepcija vremena - doivljaj "zamrznute" sadanjosti, nema predstavljanja budunosti% ;avisnost od polja podlonost spoljnim uticajima Selig an - nauena bespomonost osoba izgra/uje uverenje da je nemona, bez nade, kada svako ponaanje postaje nesvrsis(odno, nepovezano sa pozitivnim potkrepljenjem, predstavlja gubitak kontrole nad is(odima ponaanja i situacijom &eck - kognitivne eme konceptualizuju iskustvo i odre/uju emocionalni odgovor i ponaanje3 depresivna kognitivna trijada (negativna procena sebe, drugi( i budunosti$, beznadenost, kognitivne distorzije (generalizacije, selektivno miljenje,%%%$, samookrivljujue i samoporaavajue misli, preuveliavanje nesree, uslovno povezivanje doga/aja, itd%%% Teorija li!ni" konstrukata-'ell( <ina teorija pojedinca, umesto primene teorijskog objanjenja 'onaanje osobe moe se razumeti ako se posmatra sa pozicije same osobe, linog znaenja i svr(e koju taj in za nju ima Samoubistvo u kontekstu ovekovog odnosa prema smrti- pod kojim uslovima ovek radije bira smrt nego ivot= -niverzalni, a ne iskljuivo patoloki aspekt samoubistva% izbor smrti psi(oloki princip, a ne situaciona determinanta, pitanje dominantni( vrednosti koje su nadre/ene vrednosti ivota po sebi% Ono za ta je vredno iveti, za to je vredno i umreti, " ivot i smrt se uzajamno validiraju" (>ell?, !"@!$% Ain validacije ivota, posveen ivotu ili izraz ivotnog neuspe(a (konstrikcija-(aos$ Transakciona analiza - ivotni skript, poruke i zabrane (npr% ako stvari krenu loe, ubiu se ako se ne promenite, ubiu se ubiu se i tada e vam biti ao (tada ete me voleti$ naterau vas da me ubijete pokazau vam ko sam, ak i ako me to ubije osvetiu vam se, ak i ako me to ubije Siste ski pristup- ponaanje unutar sistema, cirkularni proces porodi na tradicija da se simptomi koriste u periodima krize kao na in koji odr ava porodicu na okupu pretnja iznenadnog sloma porodi ni( odnosa i eskalacija simptoma kroz neuspe l ne poku aje re enja problema situacija pre utne negativne konotacije, kada se bez obzira ta neko poku ava da uradi, to ozna ava kao neadekvatno otvorene pretnje, prikrivene elje da neko napusti porodicu Suicidalno ponaanje adolescenata )*+-*, god-. - /- Srna normalne mlade osobe, sa speci&in im kognitivn im karakteristik ama , ivotnim doga/ajima i porodinom situacijom 3 nedovoljna svesnost destruktivnosti svog ponaanja, ni pre ni posle pokuaja samoubistva% ne uzimanje u obzir &inalnost smrti orijentacija na sadanjost, sa tekoama u poimanju budunosti tendencija ka beanju iz trenutne situacije iz koje ne vidi izlaz, bez jasne namere da umre% tekoe u reavanju problema, posebno u okviru interpersonalni( relacija% rigidno, konvergentno miljenje, sa tekoama alternativni( elaboracija problema% di(otomno miljenje, uzimanje u obzir samo eksteremni( pozicija% kognitivna zavisnost od sredine (polja$, tenja da se oslone na tu/e procene, stavove, zbog ega je potrebna stabilnost porodine sredine% porodina sredina se upravo opaa kao stresna, bez podrke, sa slabom kontrolom, visokim stepenom kon&lkta i nedostatkom ko(ezivnosti 0utor3 +oc%dr% Ta ara D0a onja 1gnjatovi2 specijalista klinike psi(ologije