• Самоубиство као израз храбрости или супротно, бекство

од неподношљиве стварности. Чин уперен против Бога и

обавеза према друштву, или највиши израз слободе човека
који одлучује да ли ће и како живети. (,,Ерић Љ. 1989, 96.“)
• Диркем, оснивач суицидологије, самоубиство тумачи као
неспособност појединца да се интегрише у друштвену
заједницу.

• Самоубиство подразумева радње којима особа одузима

себи живот, вођена жељом да се убије, а притом је свесна
последица своје одлуке.(,,Диркем Е, 1897, 38.“)

• У својој суштини, самоубиство је и друштвени феномен јер

представља последицу поремећених односа појединца и
друштва. Као проблем, то је заокупљало друштвену
заједницу дуги низ векова.
 Суицидална епидемиологија
• Стопом смртности, односно бројем самоубистава на 100.000
становника - Стопом се мере варијације и динамичке
вредности ове појаве у неком друштву или средини.

• Милион људи годишње, односно на сваких 40 секунди нека

особа у свету изврши самоубиство, а двадест пута (између
десет и двадесет милиона) више њих покушају да то учине.
(,,Пенев Г, 2006, 74.“)
• 15,1 на 100.000 становника. Србија, у поређењу са земљама
европског простора, са стопом од 18.8 (2009) спада у ред
земаља са средњим, али скоро граничним ризиком високе
стопе самоубистава.

• Највиша стопа самоубиства је у Мађарској (44,6), а висока

стопа постоји још у Чехо­словачкој, Аустрији, Шведској и
Данској, Литванији, Украјини, Словенији.

• ниска стопа самоубистава постоји у Албанији, Јерменији,

Азејберџану, Грузији, Грчкој, Малти, Египту. (,,Пенев Г, 2006,
75 - 76.“)
• Стопа самоубиства у Србији је неуједначена по регионима.
Војводина има, у просеку, око 2 до 3 пута већу стопу
самоубистава од централне Србије, у последњих педесет
година.

• Стопа самоубиства у Србији опада са нивоом образовања.

Највиша стопа самоубистава је код становништва без
школе или са недовршеном основном школом (33,6), док је
најнижа (10,7) код становника Србије са вишом или
високом школом. (,,Пенев Г. 2006, 79.“)
 Фактори ризика за настанак
суицида
• Неопходно је постојање два фактора:
• 1. СУИЦИДОГЕНА ДИСПОЗИЦИЈА - Урођени или стечени
током живота недостатак инстинкта самоодржања
(животни инстинкт). 
• 2. СУИЦИДОГЕНИ МОТИВИ - „Суицидогени мотиви могу
бити егзогене или ендогене природе. Фактори егзогене
природе обухватају факторе из друштвене и економске
сфере, као и моралне и политичке факторе.(,,Милић Ч.
2009, 42.“)
• Претходни покушај самоубиства - Ризик за особе које су
раније покушале самоубиство је 50-100 пута већи него у
општој популацији.
• Психијатријска болест - Депресија, шизофренија,
злоупотреба алкохола/дрога, поремећаји личности.
• Злостављање у детињству - Људи са историјом
физичког и/или сексуалног злостављања у детињству су
под повећаним ризиком.
• Породична историја - Људи чији су рођаци у првој
генерацији покушали/починили самоубиство су у већем
ризику. (,,Влајковић Ј, 2005, 55.“)
 Суицидални узроци
• Они могу бити субјективне и објективне при­роде, па у том
смислу, субјективне диспозиције можемо превести као
унутрашње чиниоце и склоности самоубиству, а објекти­вне
као подстрекаче који такве диспозиције проузрокују
актуелизовање самог акта. (,,Драгишић Лабаш С. 2019, 27.“)

• У субјективне узроке са­моубистава убрајају се: душевне

болести и поремећаји, снажне афективне кризе; непово­љне
социопсихолошке животне околности: распад породице;
одређене структуралне особине личности; припадност
ризичним девијантним групама (алкохоличари и наркомани).
• Мотиви
Тражење за
помоћи настанак самоубиства
• Бекство из неподношљиве ситуације
• Ослобађање од тешког психичког бола
• Покушај утицаја на неког значајног
• Да покажу колико су волели некога
• Да растужи неког другог
• Губитак контроле
• Жеља за смрћу (,,Драгишић Лабаш С. 2019, 29.“)
 Типови
• Самоубиства тинејџера
самоубистава
• Еутаназија
• Комбинација самоубиства и убиства
• Камиказе
• Герилци, терористи
• Пакт о самоубиству
• Самоубиство на Интернету
• Масовно самоубиство
 Методе
• Самозапаљивање
– начини самоубиства
• Изазивање саобраћајне несреће
• Утапање у води
• Вешање
• Предозирање хипнотицима, антидепресивима, лековима против
болова
• Гушење угљен-диоксидом, моноксидом
• Резање великих артерија, вена
• Умирање од глади (,,Милић Ч. 2009, 47.“)
 Диркемова подела самоубиства
• Егоистично самоубиство - односи се на наљуде који су
изгубили интересовање за друштвени аспект живота, или нису у
потпуности и правилно интегрисани у друштво. 
• Алтруистичко самоубиство - је веома популарно међу верским,
друштвеним или политичким групама. Повезује се са
појединцима који одлуче да умру као жртве за остатак групе или
за циљеве одређене групе. 
• Аномално самоубиство - се јавља у ситуацијама када долази до
друштвених и економских промена и када долази до распада
културе.
• Фаталистичка самоубиства - су облик суицида супротан
од аномичног типа. Сматрају се последицом претеране
подређености и привржености поје­динца ауторитарним
друштвеним нормама у периодима њиховог рушења или
пропадања.
 Старосна и образовна структура
• Адолес­центи су склонији покушајима самоубиства, док су
особе од 50–70 година доминантни код извршених.

• Самоубиство старијих особа припада типологији тзв. билансних,

јер се сам акт своди на „животни салдо“. Најчешћи разлози су
усамљеност, губитак брачног друга, смањена социјална подршка.

• Међу особама нижег социоекономског статуса и

мушкарцима са нижим образовним нивоом, самоубиства су
чешћа. (,,Пенев Г, 2006, 85.“)
 Социолошки узроци
• Ратне и поратне периоде прате појаве самоубистава као
законо­мерна појава одложене реакције на психопатолошке
проблеме, по правилу, на учеснике ратних догађаја, на
тинејџере и адолесценте.

• Одсуство пер­спективе, бесмисленост мотива, доводи до

суицидалних одлука. Политичке кризе, социјална беда,
одсуство програма који реалистично предвиђају из­гледнију
будућност – стварају ланац „зачараног круга“, безизлаз као
крајњи исход између жеља и циља, када се јавља једна
једина идеја:
• Урбанизација и присилне миграције доводе се у везу са
свим психи­чким и социјалним факторима у стицају
деловања на човеково органско здравље и ментално
стање. Од раније су уочаване неке законитости да са
степеном урбанизације расте и број самоубистава.

• Усамљеност, осећање изолованости, представља

суицидални фактор како за оне који живе у градовима,
тако и оне који остају на селу. Одла­зак из руралних у
урбане средине значи губљење социјалних контакта, док
за оне који остају изазива осећање одбачености и
бесперспективности. (,,Милић Ч. 2009, 50-51.“)
 Социјално – патолошки ризици
• Ризичним групама свакако припадају алкохоличари и
наркомани.

• По неким статистикама, самоубице су у око 30% случајева

тај акт извршиле у алкохо­лисаном стању.

• Међу наркоманима покушаји самоубиства су десет пута

чешћи него међу ментално оболелим особама које нису
наркомани.
 ПСИХОПАТОЛОШКИ
• Фактори РИЗИЦИ
узрочности везани за психијатријске поре­мећаје

• Присутна психотична стања: сумануте идеје и

халуцинације; схизофрене психозе; сви облици
депресивних стања; епилептичарска и делирантна стања.

• Депресивност се у литератури сматра најзначајнијим

фактором суицидалног ризика. Истраживања показују да је
више од 90% особа које су извршиле самоубиство
боловало од депресије или неког другог менталног
поремећаја.
 Покушај самоубиства
• Покушај самоубиства значи започето а недовр­шено
самоубиство. За разлику од самоубиства, где постоји
претежно све­сна и одлучна намера да се себи ускрати
живот, таква намера код поку­шаја самоубиства није
озбиљна и завршава „неуспелим покушајем.

• Учесталост појава покушаја самоубистава знатно је

већа од појаве самоубистава (креће се од 6 до 10 на
према 1).
• Жене чешће од мушкараца покушавају самоубиство, по
статистици појаве самоубистава.

• Битна разлика код самоубистава и покушаја самоубиства

лежи у мотиву.

• Покушаји се разликују од самоубиства и по врсти

средстава и начину извршења.

• Знатно више млађих особа покушава самоубиство него

што је то случај код старијих.
 ЗАКЉУЧАК
• Самоубиства настају услед притиска, нагомиланих животних
тешкоћа, самоубилачких мисли, немогућности испољавања
друштвено прихватљиве агресивности, тешких неизлечивих
болести (са јаким и упорним боловима), психичких
поремећаја, губитка посла, љубавних проблема, стида.

• Емпиријски је потврђено постојање општих вредносних

оријентација, односно ка очувању живота и смрти у
одређеним ситуацијама, које усмеравају ставове према
самоубиству.
• Позитиван однос према животу и проналажењу смисла
живота, без обзира на психичке и физичке сметње, захтева
помоћ друштва, која је стално доступна у различитим
институцијама, како световним тако и верским, као и
помоћ друштвене средине и породице.
 ЛИТЕРАТУРА

• Влајковић Ј, ,,Животне кризе“, ИП, Жарко Албуљ, 2005.

• Диркем Е. „Самоубиство“ , Француска, 1897.
• Драгишић Лабаш С. „Самоубиство – различити дискурси“,
Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Институт
за социолошка истраживања, Београд, 2019.
• Ерић Љ. „Психоанализа“, С. Психијатрија, Београд-Загреб
1989.
• Милић Ч. „Фактор ризика за настанак суицида“, Институт
за јавно здравље Крагујевац, 2009.
• Пенев Г. „Самоубиства у Србији“, Министарство рада,
запошљавања и социјалне политике у сарадњи са Центром
за демографска истраживања Института друштвених наука
и Друштвом демографа Србије, Београд, 2006.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

davidovicemilija@gmail.com