Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za sociologiju

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: SOCIOLOGIJA OMLADINE

TEMA:

Omladina u potkulturi

Mentor: Student:

Dr Milana Ljubičić Miroslav Aničić SO 13/18

Beograd, 2017. Godina

 Sadržaj:

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Teorijsko određenje pojma potkultura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Pojam i osnovne karakteristike navijačke potkulture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Huliganizam i nasilje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Film “Varvari”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2
 Uvod

Problemi transformacije srpskog društva poslednje decenije dvadesetod i početkom

dvadeset prvog veka ostavile su za sobom velike posledice koje se odražavaju i na njegovu
bezbednost u najširem smislu. Posebno su izraženi opšta kriza morala i društvenih vrednosti,
nezaposlenost, povećanje broja siromašnih, teškoće u funkcionisanju državnih organa, povećana
stopa kriminaliteta, pre svega kriminalitet mladih i masovniji porast nasilja ove socijalne
kategorije. I pored mnogobrojnih rigoroznih zakonskih mera koje su nonešene stvara se sumnja
da će nasilje i nedolično ponašanje navijača, kao širi društveni problem, i dalje ugrožavati
bezbednost društva. Ovaj problem je dubok i složen, tako da se ne može rešiti prostom zabranom
navijačkih grupa niti pukom represijom. U svakodnevnom medijskom izveštavanju susrećemo se
sa vestima koje nas obaveštavaju o ogromnoj prisutnosi maloletničk delikvencije. U skadu sa tim
u ovom radu se prati eskalacija nasilja navijačkih grupa u Srbiji, njegove osnovne karakteristike,
uzroci i oblici ispoljavanja i, posebno, mesto i uloga maloletnika u ovom obliku kriminala. Na
kraju rada osvrnućemo se na jedno ostvarenje srpske kinematografije koje se bavi upravo temom
nasilja navijačke potkulture. Film „Varvari“ je samo jedan u nizu filmova koji su pokušali da
upere oči javnosti a ozbiljnost ovog fenomena koji je zahvario kako zemlje u razvoju tako i
razvijene zemlje.

3
 Teorijsko određenje pojma potkultura

Pojam potkulture u sociologiju je uveo Albert Koen. Ka oosnov za razvoj svoje teorije
Koen je postavio pojam potkulture. Važno je znati da se Koen (uz autore čikaške škole iz
dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka) smatra utemeljivačem sociološke teorije potkulture.
Potkultru karakteriše poseban normativni sistem i posebne vrednosti kojima se reguliše
unutrašnje funkcionisanje tih grupa, odnosno zajednica. Taj vrednosni i normativni sistem može
biti kako u nekonfliktnom tako i u konfliktnom odnosu sa opštom društvenom kulturom i njenim
sistemom vrednosti. Možemo da zaključimo da potkultura nije izolovana u odnosu na
univerzalnu i vladajuću kulturu, već je samo relativno zaokrugljena. Zamisao je bila da se
pojmom potkulture napravi diferencijacija između kultura užih društvenih grupa i opšte kulture
određenog društva. (Jašović 1991: 196) Albert Koen je pedesetih godina istraživao potkulturne
grupe adolescenata, oslanjajući se na teoriju anomije Emila Dirkema i Roberta Mertona, u
nastojanju da objasni pojavu delikventnih bandi. U vreme kada je Koen razvijao svoju teoriju
potkultura je izjednačavana sa delinkventnim ponašanjem. Bitno je napomenuti da Koen smatra
da delinkventi nisu obeleženi nikakvim psihičkim ili fizičkim karakteristikama koje bi bile
različite od ostale omladinske populacije. Jedina razlika je u tome što su pripadnici potkulture
izloženosti delinkventnom obrascu, delinkventnoj tradiciji, u tome kako okolnosti favorizuju
asocijaciju s delinkventnim modelima. Vremenom je shvatanje potkultura evoluiralo, tako da se
između njih i delinkventnog ponašanja više ne stavlja znak jednakosti. (Jašović 1991: 197)

Ono što je specifično za svaku potkulturu je njen simbolički aspekat. Na osnovu simboličkog
aspekta pripadnici određene potkulture se prepoznaju po osobenom stilu spoljašnjeg izgleda,
načina odevanja, držanja, muzike, jezika (žargon, sleng) i rituala. U sociološkoj tradiciji, odnos
između potkulture i društvene grupe koja je njen nosilac, se tumači na dva načina. Pre svega je
reč o grupi koja je formirana na osnovu nekih karakteristika koje su zajedničke njenim
članovima. Te karakteristike mogu biti etnicitet, rasa, uzrast, seksualnoj orijentaciji.. Na osnovu
toga možemo govoriti o crnačkoj potkilturi, omladinskoj potkulturi, navijačkoj potkulturi i
slično. U tom slučaju, objektivna i od kulture nezavisna obeležja služe kao osnova za
obrazovanje podzajednice, a ona potom razvija svoju osobenu potkulturum. U okviru drugog

4
pristupa, naglasak se ne stavlja na socio-strukturne činioce već na simboličku kreativnost
pojedinaca i spontano nastalih manjih grupa, kojima se pristupa i iz kojih se istupa po načelu
slobodnog izbora. Tako se, recimo, ne govori o omladinskoj potkulturi, nego, u množini, o
omladinskim potkulturama. (Sociološki rečnik, 2007: 426)

Postoji nekoliko ključnih stvari po kojima se potkulture izdvajaju od drugih socijalnih grupa. Ta
svojstva tiču se stilova koji se mogu skalirati i formulisati u nekoliko tačaka:

Negativan odnos prema radu – njihovo vreme ispunjava dokolica, začinjena igrom i razonodom.
U aktuelnoj „civilizaciji razonode“ igru ne treba shvatiti kao nekakav antipod radu. Igra nije
nešto što se upražnjava između „ozbiljnih životnih delatnosti“, pauza kojom se ispunjava
slobodno vreme. Ona ne prekida samo uspavljujuću dosadu i bezličnu ravnodušnost već mnogo
više od toga – igra nameće dinamiku celoj oblasti realnog sveta. Igra kao (pot)kulturna aktivnost
karakteriše se odbijanjem masovno prihvaćene banalnosti u svakodnevnom životu. I ona se može
doživeti kao neka vrsta rada, ali onog koji podrazumeva maštovitost, kreaciju i neposrednost
(Božović, 2003: 27-28)

Ambivalentan odnos prema klasama – gledano iz sociološke prespektive, potkulture (imaju

prilično jasnu klasnu pripadnost. Njihovi pripadnici regrutuju se pretežno iz radničke klase. Kako
je reč o neposlušnoj i buntovnoj omladini, ta vrsta pripadnosti ove mlade ljude ni na koji način
ne obavezuje. Oni su u načelu protive roditeljima sa kojima dele pripadnost istoj klasi, ali i
dominantnoj kulturi čiji je uglavnom predstavnik vladajuća klasa. (Božilović, 2012: 581)

Vezanost za teritoriju – potkulturne grupe uglavnom nastaju okupljene oko određene gradske
četvrti, ulicu ili grada. Omladina u okviru tog područja obavlja sve svoje aktivnosti i na
simboličan način rešava probleme sa kojima se susteće. Niko od njih ne želi tuđu teritoriju niti su
prijateljski raspoloženi prema pipadnicima drugih teritorja.. Ma kako otvoreni, kreativni i
raznovrsni u okviru sopstvene potkulture, ti ljudi nisu preterano raspoloženi za uticaje izvana.
(Božilović, 2012: 581)

Za razliku od sociologa, poput Albeta Koena, koji su potkulturi pripisivali apriorno delinkventan
karakter, danas možemo razlikovati potkulture koje su pacifistički nastrojene i nazivamo ih
potkulture mira, dok na drugoj strani imamo potkulture nasilja ili delikventne potkulture koje pri
rešavanju određenih problem posežu za nasiljem i agresijom. (Božilović, 2012: 584-585)

5
Glavne karakteristike delikventnih potkultura su: neutralnost – delikventne aktivnosti nisu
posledica neke stvarne potrebe već predstavljaju izvor zadovoljstva., malicioznost – ogleda se u
uživanju nepostovanja morala srednje klase i negativizam – negativistička orijentacija podstiče
na vrednosti koje su zabranjene od strane srednje klase (Koković, 2010: 135)

Pojam i osnovne karakteristike navijačke potkulture

U potkulture nasilja spadaju i navijačke grupe. Navijačka potkultura je fenomen

građanskog društva koja nastaje kao posledica dugog procesa industijalizacije i urbanizacije.
Važno je napomenuti da razvoj sporta, kao bitnog dela masovne kulture, prati razvoj navijačke
potkulture. U modernom dobu navijačke potkulture postaju sastavni činilac većine evropskih, a
kasnije i svetskih društava. Navijačka potkultura je najviše rasprostranjena među omladinom,
tačnije mlađom muškom populacijom, koja je praktično i sačinjava u celosti. Navijačka
potkultura se najčešće vezuje za fudbal. Kako nastanak i razvoj fudbala vodi korene iz Engleske,
tamo su se javili i prvi oblici navijačke potkulture kao i prvi i incidenti zabeleženi na nekoj
fudbalskoj utakmici. koje su prepune mržnje, besa i žestine.

Sama suština navijanja je opredeljenje za jedan klub kojem se simbolički pripada i u čijim se
pobedama i porazima učestvuje.. Sportsko navijanje je poslednjih godina privuklo veliku paznju
mnogobrojnih naučnika upravo zbog svog omasovljenja. Grupe navijača mogu biti različitog
stepena struktuiranosti. Od pasivnih navijača do onih koji su formalno organizovani u klubove
navijača. Mesto navijača koje zauzimaju na kontinuumu struktuiranosti najpre zavisi od uzrasne i
slojne pripadnosti. Jedno od istraživanja ,sprovedeno u Nizozemskoj 1987. Godine, je pokazalo
da su pripadnici viših slojeva skloni praćenju utakmica putem televizije, dok na drugoj stani
pripadnici radničke klase, uglavnom mlađi, su skloni odlasku na utakmice. (Popadić, 1988: 32-
33)

Navijačke potkulture ali i samo navijanje vežane su za masovno okupljanje, pa tako kao i za sve
gomile i za navijačku važe neke crte vezane za psihologiju masa. U knjizi „Psihologija gomila”
Gistav Le Bon opisuje karakteristično ponašanje za gomile pod koje bi mogle da se podvedu i

6
navijačke. Usled velikog broja članova, pojedinac u gomili dobija osećanje velike moći zbog i
prepušta se instinktima koje bi obuzdao da je sam. U takvoj gomili opada osećaj odgovorsnosti i
pojedinac je spreman na akcije koje ne bi preduzeo da se nalazi sam. U takvim situacijama
individua je sklonija sugestiji, i labilnija je, može se navesti na različita delovanja .Ovakav
princip se može primeniti na ponačanje navijačkih potkultura na stadionima (Le Bon, 1920: 12-
17)

Postavlja se pitanje: Zašto su mladi ljudi skoli pripadanju navijačkoj potkulturi ?

Navijačka potkultura je „supkultura u kojoj visoko mesto zauzimaju elementi kolektivn

soidarnosti, izrazite teitorijalnosti i egzaltivne muškosti“. (Otašević, 2015:73) Jedan od
najspecifičnijih izraza solitarnosti je nasilje. Takve karakteristike navijačke potkulture
predstavljaju prostor u kom mladi ljudi mogu prevladati krizu identiteta. Time se postiže željeni
cilj i od osećaja da su niko stiču utisak da su neko, čime navijačka supkultura rešava krizu
identiteta i stvara osećaj socijalne uključenosti. Mladi ljudi u traganju za sopstvenim identitetom
prolaze kroz različite grupe koje će ih prihvatiti i u kojoj mogu potvrditi svoju ličnost. Nevolja
nastaje kada porodica ili socijalno okuženje ne izvrše uspešno ulogu u pocesu socijalizacije
omladine, tada se mladi otisnu u potragu za alternativama što nekada predstavljaju navijačke
grupe. (Otašević, 2015: 74)

Navijanje i pripadnost navijačkim grupama postaju i moderan način ponašanja, uglavnom mlađih
osoba, koje u grupi imaju snažan osećaj pripadnosti i identifikacije sa grupom, neposredno
učestvujući u sportskom događaju, pretvarajući navijanje u spektakl ili ritual, ali često i
prenoseći nasilje iz društvenog okruženja ili generišući nasilje i nedolično ponašanje u samom
sportskom okruženju. Takvo ponašanje se sve češće vezuje za fudbalske navijače, ali treba istaći
da je ono prisutno i na drugim sportskim priredbama, poput košarkaških, rukometaških i
hokejaških utakmica, pri čemu je često reč o istim navijačima, odnosno navijačkim grupama.

7
 Huliganizam i nasilje

Sportska publika kao pojava postoji simultano sa nastankom i razvojem sporta. Promena
koja nastaje u okviru modernog drušva je ta što se javljaju novi oblici ponašanja sportske
publike. Sportske utakmice, naročito fudbalske, poprimaju obeležja pravih spektakla u kom
navijači igraju veoma značajnu ulogu. Novi oblici ponašanja sportske publike se ogledaju u
ispoljavanju nasilja i agresije. Ovo je presudno uticalo da se nasilju sportske publike pokloni
najveća pažnja u sociologiji sporta. (Otašević, 2014: 7) Usled razvoja novih okolnosti dolazi do
oštre polarizacije među sportskom publikom. Naime, javlja se potreba za razgraničenjem publike
koja u miru pati sportske događje i grupe koja na sportskim priredbama praktikuje nasilje i
agresivnost. Tom prilikom skovan je novi termin „huliganizam“.

U užem smislu reči, huliganizam je određen kao nasilno ponašanje sportskih fanova, tj.
ekstremnih navijača, koje se poklapa sa određenim sportskim događajem, najčešće fudbalskim
utakmicama. Huliganizam ne predstavja problem nerazvijenih zemalja, već i veoma bogatih,
razvijenih.(Otašević, 2015: 35-36)

U savremenom društvu, naime, s karakteristikama razvijenog kapitalizma, javljaju se vrlo

izražene društvene tenzije i kompetitivni pritisci na pojedinca. Poticanje ambicija bogaćenja i
napredovanja u karijeri, nametanje potreba od strane potrošačke kulture, nametnuta hijerarhija na
radnom mjestu i u porodici, šaroliki oblici "tihe represije" u paleti modernih demokracija,
medijske manipulacije – sve su to fenomeni koji utiču na javljanje agresije koja se često
ispoljava na sportskim priredbama. Jezgro huliganskih grupa nije veliko, ni postojano, ali
poseduje tu sposobnost da lako i brzo oko sebe okupi i veže za sebe kritičnu masu, koja je
dovoljna da izazove nasilje i poremeti normalan tok fudbalske utakmice. Mladi upravo
predstavljaju tu kritičnu masu za regrutaciju u navijačke redove. (Otašević, 2015: 35)

Postoji veliki broj faktora koji utiču na pojavu nasilja u navijačkoj potkulturi. Mnogobrojni
sociolozi su pokušavali da razvoju teorije o uzrocima nastanka nasilja među kojima se izdvaja
Teorija potkultura Alberta Koena, koja će detaljnije biti predstavljena na primeru filma
“Varvari”. Ukratko, Koen se bavio delikventnim bandama i njihovin načinom nastanka. Naime,

8
pri objašnjavanju nastanka ovih potkultura Koen ima na umu klasno američko društvo. U takvom
društvu kultura srednje klase se nameće kao dominantna. Na taj način srednja klasa insistira na
sopstvenim vrednostima, poput uspeha, ekonomske nezavisnosti, napredovanja u profesionalno
obrazovanju, itd. Za pripadnike radničke klase postizanje statusa srednje klase je teško dostižan
cilj. Mlade osobe koje imaju niži društveni status nalaze se pod uticajem i sopstvene klase koja
negira vednosti srednje klase a okrenuta je svakodnevnim egzistencijalnim potrebama. U takvoj
situaciji mladi su rastzani između zahteva sopstvene i srednje klase usled čega se javljaju
frustracije. Takvi pojedinci dele sudbinu velikog broja mladih koje se pronalaze u muci i
udružuju u potkulturu sa sopstvenim sistemom vrednosti, koji je često prožet nasiljem, agresijom
i ilegalnim aktivnostima. Takve potkulture sadrže i elemente opšte kulture prilagođene grupnoj
dinamici i njenim potrebama. (Jašović, 1991: 197)

Nasilje na filmsko platnu – film „Varvari“

Film prati dogodovštine dva "varvara", Luke i Fleša, koji se stameno nose sa poznim pubertetom
(junaci imaju 16-17 godina), lokalnim fudbalskim krimosima, Klip-ovanim ljubavnim
romansama, a za sve to vreme u pozdini (da ne kažem- Beogradu) promiču desničarske
demonstracije protivu nezavisnosti Kosova, sve sa ceremonijalnim paljenjem američke
amabasade. Luka je izbeglica sa Kosova, i u Mladenovcu živi sa majkom, starijim bratom,
njegovom ženom i njihovim detetom, "u malom stanu". Majka kontinuirano laže socijalne službe
da je otac stradao na Kosovu, kako bi dobijala novčanu pomoć, a deci, naročito Luki, brani da
tragaju za ocem. Ovaj film svakako dočarava vreme koje ocrtava sliku našeg društva sa svim
svojim negativnim pojavama kroz koje prolazimo u tranziciji; sa posebnim osvrtom na problem
adolescenata i njihovo traženje identiteta i prihvatanje sredine u tim okolnostima.

Film “Varvari” se, po tematici i postupku, pridružuje talasu filmova o odrastanju u

tranzicionoj Srbiji. Radnja “Varvara” je smeštena u februar 2008. godine i fokusira se na život

9
maloletnog Luke, vatrenog navijača drugoligaškog fudbalskog tima iz Mladenovca. Već posle
prvih nekoliko minuta filma postaje jasno da je pred nama još jedna priča o mladosti koja ne
može da pronađe izlaz iz tranzicionog lavirinta beznađa. Sveopšta nemaština i korozija moralnih
vrednosti generišu agresiju koja je, sasvim očekivano, lajt motiv ovog filma. Prikazani su
negativni svakodnevni uticaji televizije, kroz svoje rijaliti programe, ali i društva u trenutku kad
Luka deli sudbinu hiljade mladih koji svaki dan pokušavaju da se izbore sa nasleđem koje nam
politika ostavljaja za sobom. Na osnovi film aVarvari može se donkle stvoiti slika osnovnim
karakteristikama maloletničke delikvencije. Film u velikoj meri potvrđuje ono što se može
pronaći u mnogobrojnoj literaturi koja s bavi problemima maloletničke delikvencije kao i
navijačkim potkulturama. Pripadnici navijačke potkulture
zaista jesu jedni od ekstremnih potkulturnih grupa maloletnika, što je jasno prikazano u filmu. U
filmu se prikazuje obojenost navijačkih potkultura rasistički i fašističkim stavovima koji gaje
prema svima koji se na određen način razlikuju od njih. Ove karakteistike pomešane sa
ispoljenom agresivnošću su upravo ono što navijačke potkulture razlikuje od pripadnika nekih
drugih potkultura. Film nam potvrđuje i postojanje tamne projke maloletničke delikvencije.
Mnogobrojna krivična dela koja počinjavaju maloletni pripadnici navijačkih grupa se veoma
vešto prikrivaju. U filmu „Varvari“ postoji veliki broj faktora koji utiču na pojavu nasilja
odnosno maloletničke delikvencije. Među mnogobrojnim makro faktorima izdvajaju se rodna
nejednakost, predrasude i rasizam koji vrše veliki uticaj na javljanje maloletničke delikvencije.
Mora se uzeti u obzir i uticaj ekonomske situacije koja u našoj zemlji nije na zavidnom nivou.
Zatim uticaji masovnih medija, poput rijaliti programa, koji su oličenje poremećenog sitema
vednosti. Ne treba zaboraviti na činjenicu da se radnja filma odigrava neposredno pred
proglašenje nezavisnosti Kosova, što prouzrokuje ogromne društvnene tenzije. Okruženi takvim
društvenim okolnostima i nasiljem u različitim oblicima, mnogi mladi su lako postali skloni
nasilničkom ponašanju. Veliku zaslugu za pojavu maloletničke delikvencije imaju i mikro
faktori. Odnosi koji vladaju u odvirima porodice glavnog lika nepovoljno su uticali na odrastanje
mlade osobe. Naime, glavni lik filma živi sa majkom i bratom. Živi u skromnim uslovima, usled
nezaposlenosti majke i oca koji ih je napustio. U filmu je primetan hladan odnos sina i majke kao
i potpuna nezainteresovanost majke za probleme sa kojima se njen sin susreće. Ne sme se ni
izostaviti nepovoljan odnos društva u kojem se glavni lik kreće. U ovom filmu se može uočiti
isprepletan uticak makro i mikro faktora na razvoj maloletničke delikvencije.

10
 Kao moguća teorijska objašnjenja delikventnog ponašanja omladine u okviru filma
„Varvati“ izdvaja se nekoliko socioloških teorija. Najpre se izdvaja teorija Alfreda Koena, o
kojoj je bilo reči ranije u radu, o delikventnim potkulturama. Usled nemogućnosti prihvatanja
kulture i standarda srednje klase, javalja se nezadovoljstvo, frustracija. U nastojanju da se
obezbedi bilo kakvo osećanje sigurnosti i prihvatanja, glavni lik se udružuje sa mladićima koji
imaju slične probleme, nastaju delikvente potkulture sa posebnim sistemom vrednosti. Takođe,
delikventno ponašanje omladine u filmu se može objasniti putem teorije anomije koju je razvijo
francuski sociolog Emil Dirkem. Prema njegovim rečima uzrok devijantnog ponašanja je u
poremećajima društvene ravnoteže. Neravnoteža društva se javlja u perioima određenih
društvenih kriza, što je upravo primetno na slučaju Srbije. Usled takvog stanja stvari javljaju se
pojedinci koji žive u jednom zatvorenom sistemu bez obaveza i obzira. Ovakve društvene
protivrečnosti ne dozvoljavaju svim pojedincima da ostvare svoje ciljeve na legalan način, usled
čega se mnogi maloletnici prepuštaju kriminalu kako bi obezbedili sredstva za život.

Zaključak

Mnogi teoretičari su pokušali da prodru u suštinu nasilja među omladinom. Činjenica je

da ne postoji monokauzalno objašnjenje omladinskog nasilja jer uzroci, kao i povodi za nasilje
mogu biti višestruki i varijabilni. Glavna struja navijačkog nasilja, kako kod nas tako i u svetu,
ukorenjena je među mladim ljudima. S obzirom na činjenicu da veliki broj faktora, naročito
društvenih, utiče na pojavu maloletničkog nasilja, erupcija navijačkog nasilja se može posmatrati
kao iskustveni pokazatelj onoga što se događa u našim društvenim okvirima. Stoga, nema
sumnje da je sticaj okolnosti na ovim prostorima u poslednjih desetak, uzrokovan ekonomskom
krizom i društvenom anomijom, stvorio i dovoljno široki segment populacije sklone nasilju.
Ponašanje omaladine je ogledalo stanja našeg društva.

Još jedan događaj koji pogoduje razvoju nasilja je taj što u savremenom društvu dolazi do
komercijalizacije nasilja zahvaljujući masovnim medijima, koji sve više promovišu destruktivno
ponašanje, što ima uticaja i na omladinu. Kao veoma značajan agens socializacije, mediji

11
bombarduju mlade ljude sadržajima prepunim nasilja i mržnje. Televizija i internet sve više
promovišu kako fizičko tako i verbalno nasilje, a mi smo svedoci enormne popularnosti rijaliti
programa u kojima se čak smatra i poželjnim bilo koja vrsta nasilja, jer povećava gledanost. U
takvoj društvenoj klimi koja popularizuje nasilje na virtuelnom planu kroz kompjuterske igrice,
internet i ostale moderne medije, nije nerealno očekivati i porast nasilja u realnom životu.

Sve brojnija dela maloletničkog nasilja, kako na stadionima tako i u našem okruženju, čiji smo
svedoci u svakodnevnom životu Srbije, ne govore u prilog tome da je društvena svest građana
Srbije i nadležnih organa dovoljno netolerantna prema nasilju. Primećuje se da u Srbiji nije
preuzeto dovoljno koraka kako bi se suzio prostor u kom omladima može da ispoljava svoje
nasilničke ideje, već Srbija tokom godina postaje sve plodnije tle za takvo ponašanje. Engleska,
koja je na neki način kolevka huliganizma i maloletničkog nasilja na stadionima, je tokom
godina rešila taj problem, i može da predstavljati odičan primer koji bi mogla da sledi Srbija.
Naravno, ne smemo zaboraviti ni kulturni kontekst koji je kod nas jako šarenolik. Da li ćemo
ikada moći da prevaziđemo negativno istorijsko i kulturno nasleđe kojim je determinisan
celokupni društveni život. Negativne posledice rata i svih nedaća koje prate istoriju naše zemlje
bacaju veliku senku na svaki korak napred koje naše društvo napravi. Najbolji primer za to je
naša omladina koja odrasta u tom začaranom krugu. Ovakvo stanje stvari sigurno nije održivo i
promena je neminovna.

12
 Literatura:

1. Bogdanović, Marija. Mimica, Aljoša. (2007), Sociološki rečnik, Zavod za udžbenike,

Beograd.
2. Božilović, Nikola. (2012). Potkulturni bumerang: između tolerancije i nasilja, u:
Obrazovanje i savremeni univerzitet (ur. B. Dimitrijević). Niš: Filozofski fakultet, str.
579-594
3. Božović, Ratko. (2003). U traganju za dokolicom, Pobjeda, Podgorica.
4. Jašović, Žarko. (1991). Kriminologija maloletničke delikvencije, Naučna knjiga,
Beograd.
5. Koković, Dragan. (2010). Društvo, nasilje i sport, Metiterran publishing, Novi Sad.
6. Popadić, Dragan. Joksimović, Snežana. (1988). Mladi i neformalne grupe: U traganju za
alternativom, Istražilvačko-izdavački Centar, Beograd.
7. Le Bon, Gustav. (1920). Psihologija gomila, Narodna knjižnica, Zagredb.

8. Otašević, Božidar. (2015). Nasilje na sportskim priredbama, Službeni glasnik, Beograd.

13