BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD IZ
PREDMETA

UPRAVNO PRAVO
TEMA:PREKRAJNI POSTUPAK

MENTOR:
Prof.
Dr
Dragana Golubovi

STUDENT:
Slobodan

Vuievi
Br.in

deksa: 3ER/0009/12

Beograd
2015

SADRZAJ:

1. POKRETANJE
PREKRAJNOG
POSTUPKA.......................................................................................... 3
1.1.POSTUPAK
PRVOSTEPENOG
ORGANA
PO
ZAHTEVU................................................................ 3
2. STVARNA
I
MESNA
NADLENOST.....................................................................................................

3. OKRIVLJENI
I
OTEENI
U
POSTUPKU.............................................................................................. 4
3.1.OKRIVLJENI...................................................................................................
............................ 4
3.2.OTEENI.....................................................................................................
............................. 4
4. IMOVINSKO
PRAVNI
ZAHTEV........................................................................................................... 5
5. ROKOVI
I
NJIHOVO
RAUNANJE....................................................................................................... 5
6. POVRAAJ
U
PREANJE
STANJE..................................................................................................... 5
7. MERE
ZA
OBEZBEENJE
PRISUSTVA
OKRIVLJENOG......................................................................... 6
7.1.POZIVANJE
OKRIVLJENOG...............................................................................................
.........6
7.2.DOVOENJE
OKRIVLJENOG
I
DRUGOG
UINIOCA
PREKRAJA................................................. 6
7.3.ZADRAVANJE
OKRIVLJENOG
I
LICA
POD
DEJSTVOM
ALKOHOLA............................................ 6
7.4.JEMSTVO.......................................................................................................
........................... 7
8. ISPITIVANJE
OKRIVLJENOG......................................................................................................
.........7
9. SPORAZUM
O
PRIZNANJU
KRIVICE................................................................................................... 8
10.REENJE
O
PREKRAJU..........................................................................................................
...........8
10.1.
DONOENJE
REENJA........................................................................................................
......8
10.2.
SADRINA
I
OBJAVLJIVANJE
REENJA...................................................................................... 9
11.ALBA
KAO
REDOVNI
PRAVNI
LEK.................................................................................................... 9
2|Strana

11.1.
POSTUPAK
PO
ALBI............................................................................................................
..10
12.VANREDNI
PRAVNI
LEKOVI.......................................................................................................... 10
12.1.
PONAVLJANJE
PREKRAJNOG
POSTUPKA............................................................................. 10
12.2.
OSTALI
VANREDNI
PRAVNI
LEKOVI..................................................................................... 10
13.IZVRENJA...........................................................................................................
........................... 10
13.1.
IZVRENJE
REENJA
O
PREKRAJU........................................................................................ 10
13.2.
IZVRENJE
NOVANE
KAZNE................................................................................................. 11
13.3.
IZVRENJE
KAZNE
ZATVORA
I
ZATITNIH
MERA.................................................................... 11
14.LITERATURA........................................................................................................
........................... 11

1. POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA

Pokretanje prekrajnog postupka se izvrava pomou zahteva za pokretanje
prekrajnog postupka, koji podnosi ovlaeni organ ili oteeni. Za njega su
ovlaeni organi uprave, inspektori, javni tuilac i drugi organi.
Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka se podnosi pismeno i on sadri:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu;

Naziv prvostepenog organa kome se podnosi zahtev;
Osnovne podatke o okrivljenom (ime, prezime, datum rodjenja i dr.);
injenini opis radnje i mesto izvrenja prekraja;
Propis o prekraju koji treba primeniti;
Predlog o dokazima koje treba izvesti;
Potpis i peat podnosioca zahteva.

Zahtev za pokretanje postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima

okrivljenih i jedan primerak za prvostepeni organ za prekraje. Zahtev za
pokretanje prekrajnog postupka se takoe moe podneti i usmeno na zapisnik.
3|Strana

1.1 POSTUPAK PRVOSTEPENOG ORGANA PO ZAHTEVU

Kad nadleni
prvostepeni organ za prekraje primi zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka, ispitae da li postoje uslovi za njegovo pokretanje i odluiti
o daljem toku postupka.
Ako sudija za prekraje ne odbaci zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,
donee zakljuak kojim se prekrajni postupak pokree. A ako utvrdi da ne
postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka zahtev e reenjem odbaciti.
Kada ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Kad
Kad
Kad
Kad
Kad
Kad

radnja opisana u zahtevu nije prekraj;

prvostepeni organ nije stvarno nadlean;
postoje odgovornosti koji iskljuuju odgovornost za prekraj;
je nastupila zastarelost za pokretanje postupka;
je zahtev podneo neovlaeni organ;
postoje drugi zakonski razlozi;

Reenje o odbacivanju zahteva za pokretanje prekrajnog postupka dostavie se

podnosiocu zahteva, a oteeni e se obavestiti da imovinski-pravni zahtev moe
ostvariti u parnici.
Rad organa za prekraje je javan, a to se obezbeuje: javnim odravanjem
pretresa, javnim objavljivanjem odluka, upoznavanjem javnosti o svom radu
putem sredstva javnog informisanja, a radi ouvanja tajne, zatite morala,
mogue je iskljuiti javnost u toku prekrajnog postupka.

2. STVARNA I MESNA NADLENOST

Sudija za prekraje, kao prvostepeni organ za prekraje, nadlean je da odluuje
po svim prekrajima, odluuje po zahtevu za ponavljanje postupka i drugo.
Vee za prekraje, kao drugostepeni organ za prekraje, nadleno je da odluuje
po albama izjavljenim protiv prvostepenih odluka, odluuje o sukobu nadlenosti
izmeu prvostepenih organa i odluuje o drugim pitanjima koja su mu zakonom
stavljena u nadlenost.
Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean
prvostepeni organ za prekraje na ijem je podruju prekraj uinjen. Ako je
prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, mesno je
nadlean prvostepeni organ za prekraje na ijem se podruju nalazi luka ili
vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja.
Kada je isto lice okrivljeno za vie prekraja, mesno je nadlean prvostepeni
organ na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, a ako nije

4|Strana

poznato ni mesto izvrenja prekraja, ni mesto prebivalita okrivljenog nadlean

je prvostepeni organ za prekraje, na ijem se podruju okrivljeni pronae.
Prvostepeni organ za prekraje je duan da po slubenoj dunosti pazi na svoju
stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean, oglasie se
nenadlenim i bez odlaganja ustupie predmet nadlenom prvostepenom organu
za prekraje ili drugom nadlenom organu.

3. OKRIVLJENI I OTEENI U POSTUPKU

3.1. OKRIVLJENI
Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak. On ima pravo da
podnosi dokaze, stavlja predloge i upotrebljava pravna sredstva predviena
zakonom.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca. Za branioca
se moe uzeti advokat, a njega moe zameniti advokatski pripravnik. Branilac je
ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti
okrivljeni.
Branilac je duan da podnese punomoje prvostepenom organu za prekraje
pred kojim se vodi prekrajni postupak. A prava i dunosti branioca prestaju kada
okrivljeni opozove punomoje.
Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov predstavnik,
koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe preduzeti sam okrivljeni.
3.2. OTEENI
Oteeni je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno
prekrajem. Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili
punomonika:
1. Podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
2. Podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev za
naknadu tete;
3. Izjavljuje albu na reenje koje je doneto povodom njegovog zahteva za
pokretanje prekrajnog postupka;

4. IMOVINSKO PRAVNI ZAHTEV

Imovinsko-pravni zahtev moe se odnosti na naknadu tete i povraaj stvari.
Predlog za njegovo ostvarivanje u prekrajnom postupku moe podneti lice koje
je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici. Ovo lice je duno da odreeno
oznai svoj zahtev i da podnese dokaze.

5|Strana

Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je

prekrajni postupak obustavljen, oteeni e se uputiti da svoj imovinsko-pravni
zahtev ostvari u parnici.
U reenju o prekraju odredie se rok u kome je okrivljeni duan da nadoknadi
priinjenu tetu, odnosno da vrati stvar, u roku ne duem od petnaest dana.

5. ROKOVI I NJIHOVO RAUNANJE

Rokovi predvieni zakonom ne mogu se produiti, osim kada je to zakonom
izriito dozvoljeno.
Kada je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego sto
istekne rok predata onom ko je ovlaen da je primi. U sluaju kad je izjava
upuena preko pote, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome
je upuena.
Sat ili dan kad je dostavljanje izvreno ne uraunava se u rok, ve se za poetak
roka uzima prvi naredni sat, odnosno dan. Dok se rokovi odreeni po mesecima,
odnosno godinama zavravaju protekom zadnjeg radnog dana meseca, odnosno
godine.

6. POVRAAJ U PREANJE STANJE

Okrivljenom koji iz opravdanog razloga propusti rok za izjavu prigovora, odnosno
albe na reenje o prekraju, prvostepeni organ za prekraje e dozvoliti povraaj
u preanje stanje radi izjave, prigovora, odnosno albe, ako u roku od 8 dana od
dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za povraaj u
preanje stanje, zajedno sa albom.
Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti povraaj
u preanje stanje. O povraaju u preanje stanje odluuje prvostepeni organ za
prekraje koji je doneo prvostepeno reenje, koje se pobija prigovorom, odnosno
albom.
Kad prvostepeni organ za prekraje dozvoli povraaj u preanje stanje zbog
proputenog roka za prigovor, postupie po prigovoru, a kad dozvoli povraaj u
preanje stanje zbog proputenog roka za albu, istu sa spisima predmeta
dostavie na reavanje drugostepenom organu za prekraje. Protiv ovog reenja
alba nije dozvoljena.

7. MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG

7.1. POZIVANJE OKRIVLJENOG
Prisustvo okrivljenog pri izvoenju radnji u prekrajnom postupku obezbeuje se
njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje prvostepeni organ za prekraje.
6|Strana

Pozivanje se vri dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadri:

Naziv prvostepenog organa za prekraje;

Lino ime okrivljenog;
Naziv prekraja koji mu se stavlja na teret;
Dan i as kada se okrivljeni treba javiti;
Naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog;
Slubeni peat i potpis sudije.

Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak

zahteva za pokretanje prekrajnog postupka i takoe e ga pouiti o pravu da
moe uzeti branioca. Kada se okrivljeni poziva da lino pristupi, jer je njegovo
ispitivanje neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja biti
doveden.
7.2. DOVOENJE OKRIVLJENOG I DRUGOG UINIOCA PREKRAJA
Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda,
ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, prvostepeni organ za
prekraje naredie njegovo dovoenje, ako je njegovo prisustvo neophodno.
Dovoenje okrivljenog moe se narediti samo ako je u pozivu bilo naznaeno da
e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu. Takoe se isto odnosi i na
predstavnika okrivljenog pravnog lica.
Naredba za dovoenje izdaje se pismeno i ona treba da sadri:
Lino ime okrivljenog koji se ima dovesti;
Razlog zbog ega se nareuje dovoenje;
Slubeni peat i potpis sudije koji nareuje privoenje.
Naredbu za dovoenje izvravaju organi unutranjih poslova. Lice kome je
povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom i ukoliko on odbije da
poe sa njim, dovee ga prinudno.
7.3. ZADRAVANJE OKRIVLJENOG I LICA POD DEJSTVOM ALKOHOLA
U prekrajnom postupku okrivljeni moe biti zadran do donoenja reenja o
prekraju u sledeim sluajevima:
1. Ako se ne moe utvrditi njegov identitet ili prebivalite, a postoji sumnja
da e pobei;
2. Ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj za koji je
predviena kazna zatvora;
3. Ako je zateen u izvrenju prekraja za koji se moe izrei kazna zatvora, a
zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja.

7|Strana

O zadravanju okrivljenog sudija koji vodi prekrajni postupak donosi naredbu,

koja oznaava kad je nareeno zadravanje, kao i osnov zadravanja. Takoe
sudija moe narediti da se lice zateeno u vrenju prekraja pod uticajem
alkohola, zadri dok se ne otrezni. Ovo zadravanje moe trajati najdue 12 sati.
7.4. JEMSTVO
Kad je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno
prebivalite u Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim
sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbei odgovornost za
prekraj, moe se zahtevati da okrivljeni prui jemstvo, kao obeanje da se nee
kriti ili pobei do kraja prekrajnog postupka.
Jemstvo uvek glasi na novani iznos. Visinu jemstva odreuje sudija koji vodi
prekrajni postupak s obzirom na teinu prekraja, propisanu kaznu, visinu
priinjene tete, line i porodine prirode i imovno stanje okrivljenog.
Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti
ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati. Ako
okrivljeni pobegne ili ne pristupi izdravanju kazne zatvora jemstvo e se uplatiti
kao prihod budeta Republike, a ako se prekrajni postupak obustavi, poloeno
jemstvo se vraa.

8. ISPITIVANJE OKRIVLJENOG
Okrivljeni se ispituje, po pravilu, usmeno. Kad se okrivljeni prvi put ispituje pita
se za line podatke, zatim da li je osuivan ili prekrajno kanjavan i da li se vodi
krivini ili prekrajni postupak protiv njega. Posle toga, okrivljenom e se
saoptiti za ta se okrivljuje i pozvae se da navede sve to ima u svoju odbranu.
Kada okrivljeni zavri iskaz, postavie mu se pitanja ukoliko je potrebno da se
popune praznine ili otklone nejasnoe u njegovom izlaganju. Ako okrivljeni nee
da odgovara na postavljana pitanja, pouie se da time moe oteati prikupljanje
dokaza u svoju odbranu.
Prilikom ispitivanja prema okrivljenom se ne sme upotrebiti sila, pretnja, obmana
da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja. Prvostepeni organ moe nai da
usmeno ispitivanje nije neophodno, i da okrivljeni moe svoju odbranu da preda
pismeno.
Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom i sa drugim okrivljenim ako se njihovi
iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni e se pojedinano ispitati o
svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi meusobno ne slau i njihovi odgovori
uneti u zapisnik.

9. SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE

8|Strana

Kada se prekrajni postupak vodi za jedan prekraj ili vie prekraja u sticaju,
ovlaeni podnosilac zahteva moe predloiti okrivljenom i njegovom braniocu
zakljuenje sporazuma o priznanju krivice, pri emu su mogui meusobni
pregovori o uslovima priznanja krivice za prekraj.
Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i moe se podneti
najkasnije do zavretka prvog roita za odravanje pretresa, sporazum se
podnosi sudiji. Okrivljeni u potpunosti priznaje prekraj za koji se tereti. U
sporazumu okrivljeni i ovlaeni se saglaavaju:
1.
2.
3.
4.

O vrsti i visini kazne koje e biti izreene;

O odustajanju ovlaenog podnosioca zahteva od prekrajnog gonjenja;
O trokovima prekrajnog postupka i o imovinskom pravnom zahtevu;
O odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke suda, na
osnovu sporazuma.

O sporazumu o priznanju krivice odluuje sud, koji sporazum reenjem moe

odbaciti, usvojiti ili odbiti. Sud e obrazlonim reenjem usvojiti sporazum o
priznanju krivice i doneti odluku, ako utvrdi:
1.
2.
3.
4.
5.

Da
Da
Da
Da
Da

je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekraj;

je sporazum zakljuen u skladu sa odredbama odreenog lana;
je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zakljuenog sporazuma;
postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog;
sporazumom o priznavanju krivice nisu povreena prava oteenog.

Kada reenje o usvajanju sporazuma o priznanju krivice postane pravosnano,

sudija bez odlaganja donosi presudu, kojom okrivljenog proglaava krivim i izrie
mu kaznu.

10. REENJE O PREKRAJU

10.1. DONOENJE REENJA
Prekrajni postupak se zavrava donoenjem reenja o prekraju. Reenje o
prekraju zasniva se na izvedenim dokazima i injenicama koje su utvrene u
postupku, njime se prekrajni postupak obustavlja ili se okrivljeni oglaava
odgovornim za prekraj.
Reenje o prekraju kojim se obustavlja prekrajni postupak donee se kad se
utvrdi:
1.
2.
3.
4.
5.

Da
Da
Da
Da
Da

je u pitanju radnja koja nije propisana kao prekraj;

postoje okolnosti koje iskljuuju odgovornost za prekraj;
je prekrajni postupak voen bez zahteva;
je okrivljeni u krivinom postupku za isto delo proglaen krivim;
je nastupila zastarelost i dr.

9|Strana

Reenje o prekraju kojim se okrivljeni oglaava odgovornim za prekraj donosi

se kad u prekrajnom postupku utvrdi postojanje prekraja i odgovornost
okrivljenog za taj prekraj.
10.2. SADRINA I OBJAVLJIVANJE REENJA
Pismeno reenje o prekraju sadri: uvod, izreku, obrazloenje i upustvo o pravu
na albu, odnosno prigovor, kao i broj, datum, potpis sudije i slubeni peat.
Uvod reenja o prekraju sadri: naziv prvostepenog organa za prekraje koji je
doneo reenje o prekraju, lino ime sudije, lino ime okrivljenog, mesto
prebivalita okrivljenog, prekraj koji je predmet prekrajnog postupka, dan
donoenja i osnov po kome je reenje doneto.
Izreka reenja o prekraju sadri: line podatke okrivljenog, injenini opis i
pravnu kvalifikaciju prekraja i odluku kojom se okrivljeni oglaava odgovornim
za prekraj, ili se postupak obustavlja.
U obrazloenju reenja o prekraju ukratko e se izneti sadrina zahteva za
pokretanje postupka, utvreno injenino stanje, dokazi na osnovu kojih su
injenice dokazane i propisi na kojima se zasniva odluka.
U upustvu o pravu na albu, odnosno prigovor, daje se pouka o tome kome se
organu alba ili prigovor izjavljuje, i u kom roku i na koji nain se ona moe
uputiti.
Ako se okrivljeni oglasi odgovornim za prekraj, izreka reenja o prekraju sadri:
1. Prekraj za koji se okrivljeni oglaava odgovornim uz sve injenice i
okolnosti;
2. Propise koji su primenjeni;
3. Odluku o izreenim sankcijama;
4. Odluku o oduzimanju imovinske koristi;
5. Odluku o uraunavanju zadravanja i pritvora u izreenu kaznu;
6. Odluku o trokovima prekrajnog postupka;
7. Odluku o imovinsko-pravnom zahtevu.
Reenje o prekraju e se pismeno izraditi u roku od osam dana od dana
okonanja svih radnji u prekrajnom postupku koji predhodi donoenju reenja o
prekraju.

11. ALBA KAO REDOVNI PRAVNI LEK

alba je redovni pravni lek protiv reenja koje je doneto u prvom stepenu. albu
mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva. Ona se podnosi u roku od 8 dana od
dana dostavljanja reenja o prekraju i ona odlae izvrenje reenja.
Reenje o prekraju moe se albom pobijati:

10 | S t r a n a

1.
2.
3.
4.
5.
11.1.

Zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka;

Zbog povrede propisa o prekraju;
Zbog potpunog ili nepotpunog utvrenog injeninog stanja;
Zbog odluke o prekrajnim sankcijama;
Zbog odluke o oduzimanju imovinske koristi i dr.
POSTUPAK PO ALBI

Prvostepeni organ za prekraje kome je podneta alba ceni da li je alba

blagovremena, dozvoljena i izjavljena od ovlaenog lica i zavisno od te ocene
odbacuje albu ili je dostavlja drugostepenom organu zajedno sa spisima u roku
od tri dana.
Drugostepeni organ za prekraje po prijemu albe i spisa razmatra albu i moe
da donese sledee odluke:
1. Da albu odbaci (neblagovremena, nedozvoljena);
2. Da potvrdi prvostepeno reenje (ukoiko ne stoje razlozi za povredu
zakona);
3. Da preinai prvostepeno reenje (ukoliko je pogreno primenjen zakon);
4. Da ukine prvostepeno reenje (ukoliko postoje bitne povrede zakona).

12. VANREDNI PRAVNI LEKOVI

12.1. PONAVLJANJE PREKRAJNOG POSTUPKA
Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka je vanredni pravni lek koji se moe
podneti protiv pravosnanog reenja o prekraju iz sledeih razloga:
1.
2.
3.
4.

Ako je reenje zasnovano na lanoj ispravi ili lanom iskazu svedoka;

Ako je reenje doneto krivinim delom sudije ili drugog slubenog lica;
Ako je lice kanjeno za prekraj, ve bilo kanjeno za taj prekraj;
Ako postoje nove injenice ili dokazi koji bi uticali na odluku da su bili
poznati u trenutku kada je doneto reenje o prekraju.

Ishod ovog zahteva moe biti odbijanje zahteva ili ukidanje reenja u celosti ili
delimino.
12.2. OSTALI VANREDNI PRAVNI LEKOVI
Pored ponavljanja prekrajnog postupka, postoje i sledei zahtevi:
1. Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnanosti reenja o prekrajupodnosi se protiv pravosnanog reenja o prekraju zbog povrede zakona.
2. Zahtev za zatitu zakonitosti-moe se podneti protiv pravosnanog reenja
o prekraju i podnosi ga republiki javni tuilac Vrhovnom sudu.

13. IZVRENJA

11 | S t r a n a

13.1. IZVRENJE REENJA O PREKRAJU

Izvrenje reenja o prekraju vri se po proteku petnaest dana od njegove
pravosnanosti, a ako je protiv reenja bila izjavljena alba rok od petnaest dana
se rauna od dana uruenja drugostepenog reenja.
Postoji i mogunost izvrenja reenja o prekraju i pre njegove pravosnanosti u
sluajevima ako ne moe da se utvrdi identitet okrivljenog, ili ako okrivljeni nema
prebivalite, ili ako odlazi u inostranstvo, a postoji osnovana sumnja da e
okrivljeni da osujeti izvrenje kazne.
Isto tako reenje o prekraju moe se izvriti pre pravosnanosti reenja o
prekraju u sluajevima kada je reenjem izreena kazna zatvora za tei prekraj
protiv javnog reda i mira, a postoji osnovana sumnja da e okrivljeni ponoviti
izvrenje prekraja.
13.2. IZVRENJE NOVANE KAZNE
Izvrenje novane kazne kao i trokova prekrajnog postupka sprovodi
prvostepeni prekrajni organ koji je doneo reenje o prekraju. Lice kanjeno
novanom kaznom za prekraj obavezno je da kaznu plati u odreenom roku, a
plaanje se vri preko pote ili banke.
Ukoliko novana kazna koja prelazi iznos koji se moe zameniti kaznom zatvora i
trokovi prekrajnog postupka za fiziko lice ne budu uplaeni u roku, naplata se
izvrava prinudno. Trokovi prinudnog izvrenja padaju na teret kanjenog.
13.3. IZVRENJE KAZNE ZATVORA I ZATITNIH MERA
Izvrenje kazne zatvora izreene reenjem o prekraju, kao i kazne zatvora kojom
je zamenjena neplaena novana kazna sprovodi se primenom odredaba o
izvrenju kazne zatvora predvienih u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija.

14. LITERATURA
[1].
Upravno pravo, Prof. Dr. Slobodan Vuievi, Mr. Milan Bjeli, BPS
2013, str. 248-280;
[2].

http://www.trzistesrbije.com/ntrus/law/80398874823004.pdf;

[3].
http://www.aktivasistem.co.rs/upload/documents/c5dbc2-Prava%20i
%20obaveze%20gradjana%20u%20prekrsajnom%20postupku.pdf;

[4]. Mala enciklopedija prosvete,opta enciklopedija,izdavako preduzee

Prosveta, Beograd,
1978.,str. 909-915
12 | S t r a n a

[5]. Mitar Kokolj,Prekrajno pravo,Privredna akademija,Novi Sad 2007.

13 | S t r a n a