ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА И ДИПЛОМИРАНИХ ЕКОНОМИСТА

ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ У НОВОМ САДУ

СEMИНАРСКИ РAД
ПРЕДМEТ: Основи судског поступкa
TEMA: Тужба у парничном поступку

Meнтор: Др Милан Милошевић Студент: Гoрaн Toмић

Индекс бр. D 304-08
Смјер: Право

НOВИ СAД, ЈУН ,2011.godine

Сaдржај

Увoд .......................................................................................................... 3

1. Појaм и покретање парничног поступка ........................................... 4

2. Појам и садржај тужбе у парничном поступку .................................... 4
2.1. Тужбени захтијев у парничном поступку ........................................ 6
2.2. Тужбени приједлог у парничном поступку ..................................... 6
3. Класификација и врсте тужби у парничном поступку ........................ 7
4. Преиначење тужбе у парничном поступку .......................................... 8
4.1. Објективно преиначење .................................................................... 8
4.2. Субјективно преиначење .................................................................. 8
5. Повлачење тужбе у парничном поступку ........................................... 9
6. Противтужба у парничном поступку .................................................... 9
7. Брисовна тужба ....................................................................................... 11
Закључак .......................................................................................................
Литература .................................................................................................

Увoд
2
„ Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при томе живот је увијек њихов
дужник“
- Иво Андрић –

Као што један од наших највећи писаца и Нобеловац каже да сви имају неки
недовршени рачун са животом, тако и људи уопштено мисле да константно имају неке
неразријешене рачуне са другим људима. Један од начина рјешавања неки неправедних
поступака са другим лицима јесте рјешавање уз помоћ тужби. Међутим, постоје и
ситуације када се парнични поступак не може реализовати јер за то нема довољно
аргумената. Битно је да у таквим или сличним ситуацијама, небитно да ли говоримо о
једним или другим, консултује се са правним савјетником. Обичан човјек неће моћи сам
написати квалитетно уговор, тужбу, жалбу или приговор без обзира на његов ниво
писмености.

У обичном народу, важи укоријењено мишљење, да је задња опција ријешавања

неких неправедних поступака управо уз помоћ тужбе. Релевантна чињеница јесте и да
људи најчешће покрећу неки тужбени поступак као крајњу алтернативу, односно као
посљедњу опцију за ријешавање неки неразријешених протешкоћа. Најчешће се
покушавају ријешити проблематичне ситуације на све остале начине. Већина људи на
крају и одустане да оствари своја права уз помоћ исте. Данас се сматра да правосуђе не
ради у корист свих људи, него да и у тој области влада мито и корупција као и у осталим
друштвеним областима живота.

Да би боље разумјели овај рад, кренућемо од основних појмова. То првенствено

подразумијева појам и покретање парничног поступка. Након тога ћемо се осврнути на
појам и садржај саме тужбе, затим на подијелу тужби, па на преиначење, повлачење и
противтужбу. Посебно поглавље представља и брисовна тужба.

У овом раду се неће говорити о одређеној тужби, него о уопштеним чињеницама

везаним за тужбу у парничном поступку.

3
 1. Појaм и покретање парничног поступка

Под појмом парничног поступка се подразумијева неки процес или активност која се
одвија пред судом. Ту активност покрећу главни субјекти парничног процеса.

Да би се уопште неки парнични поступак покренуо, значи, потребно је да постоје

странке које покрећу тај поступак и наравно суд. Они представљају основне (главне)
субјекте. Данас, због опште беспарице и стања у друштву које тренутно влада, можете
очекивати преваре свакакве врсте. Да би се заштитили од тих могућих превара било би
логично да такав правни посао повјерите некоме ко се разумије у право, односно правном
савјетнику. У суштини, они би представљали једну страну у парничном поступку. Друга
страна би била она која се брани од оптужби.

Када је ријеч о суду, може се рећи да постоји првостепени суд пред којим се покреће
неки правни поступак. На њему се расправља о некој правној ствари и доноси одлука.
Ако се одређена правна ствар не заврши у првом степену, он иде даље пред виши суд. На
вишем суду се побијају одлуке које су донијете на првом степену, те се правна ствар
понове разматра на вишем степену, расправља се о истој и ријешава одлуком која је
коначна.

2. Појам и садржај тужбе у парничном поступку

Појам тужбе у парничном поступку подразумијева покретање некакве радње од

стране тужиоца. Та радња представља почетни поступак који мора бити правно заснован.

У материјалном смислу, тужба је парнична радња која садржи захтијев за пружање

правне заштите одређене садржине. У формалном смислу, тужба је писмено у коме је
садржана тужбена парнична радња – поднесак, тј. записник који поднесак замјењује. 1
1
Рајовић В., Грађанско процесно право, Приручник за полагање правосудног испита, Београд: Пројуис, 2005.
године, стр. 85

4
 Тужба уствари представља један процесни инструмент којим се остварује нечије
право на заштиту. То представља основни циљ тужбе. На основу тога може се рећи да је
тужба офанзивна, тј. да она преузима одређену активност, те диспозитивна јер садржи
изјаву тужиоца да покрене правни поступак пред судом и од истог тражи заштиту, каи и
радња која у себи садржи захтијев за пресуду.

Тужба представља писмено, односно писмену радњу која је законом о парничном

поступку регулисана како треба да изгледа. Она мора да садржи одређену форму и
садржај којим се одређени парнични поступак започео, наставио и окончао. Свака тужба
треба да садржи стране парничног процеса, предмет и садржај истог, односно предмета
расправљања и одлучивања. У тужби се тачно и прецизно мора знати ко подноси тужбу,
против кога или чега, шта се тражи тужбом, каоо и чиме своје чињенице доказује –
аргументује.

У тужби постоје елементи обавезног садржаја, односно садржине тужбеног писмена

у које спада:

- Суд којем се тужилац обраћа,

- Странке са подацима за идентификацију,
- Предмет спора,
- Вриједност спора,
- Основ захтијева заснован на чињеницама,
- Основ захтијева заснован на праву, ако је потребно за његову идентификацију,
- Тужбени захтијев.

Поред ових основних елемената, тужба може да садржи и друге материјално правне
радње тужиоца као што су НПР.: захтијев за издавање привремене мјере обезбјеђења,
предлог за обезбјеђење доказа, изјаву умјешача о мјешању у парницу и сл.

Ако тужени, због оправданих разлога мора да изостане, онда је он дужан да именује
пуномоћника за примање писмена. У случају да нема пуномоћника, тужба се може
одбацити.

5
 Подизањем тужбе код надлежног суда започињу процесноправна и
материјалноправна дејства, односно почињу самим достављањем тужбе туженом. Тужба
се још може и повући као и преиначити или допунити у зависности од потребе тужиоца.

2.1. Тужбени захтијев у парничном поступку

Тужбени захтијев у парничном поступку се односи на дио тужбе којим се тужилац

опредјељује за саджај пресуде. Тужбени захтијеви се схватају на два начина:
материјалнопрвно, односно досуђивање посљедице засноване на чињеницама и
процеснопрабно, односно чињенице и правне посњедице које се на основу ње изводе.

Тужбени захтијев је одређен субјективно и објективно. Први дио се односи на

правилну идентификацију, а други дио се односи на садржај и обим посљедице чије се
досуђење тражи.

Странке могу слободно располагати захтјевима које су ставиле у току поступка. Суд
одлучује о тужбеном захтјеву, по правилу, на основу усменог, непосредног и јавног
расправљања. У једној тужби тужилац може истаћи више захтјева против истог туженог
кад су сви захтјеви повезани истим чињеничним и правним основом.

2.2. Тужбени приједлог у парничном поступку

У пракси се тужбени приједлог још дефинише као поднесак којим тужилац изражава
пресуду онако како би она требала да гласи по његовом мишљењу. Свака странка има
право да се изјасни о приједлозима и захтјевима противне странке.

Исти ефекат као што је то подношење тужбе има и преиначење тужбе, стављање
инцидентног захтијева за утврђивање, подношење противтужбе као и истицање
противпотраживања у циљу пребијања.

6
 Преиначење тужбе је промјена истовјетности захтјева, повећање постојећег или
истицања другог захтјева уз постојећи. Тужба није преиначена ако је тужилац промијенио
правни основ тужбеног захтјева, ако је смањио тужбени захтјев, или ако је промијенио,
допунио или исправио поједине наводе.

Тужилац може повући тужбу без пристанка туженог прије него што тужба буде
достављена туженом. Тужба се може повући и послије достављања туженом, све до
закључења главне расправе, ако тужени на то пристане. Ако се тужени у року од осам
дана од дана обавјештења о повлачењу тужбе не изјасни о томе, сматраће се да је пристао
на повлачење. Повучена тужба сматра се као да није ни била поднијета и може се поново
поднијети.2

3. Класификација и врсте тужби у парничном поступку

Ако тужбу дијелимо по основу правне посљедице на коју је усмјерена, можемо рећи
да постоји:

- насљедна (право на основу насљеђа),

- тражбена (потраживање) и
- стварна (стварно право).

Ако тужбу дијелимо по циљу заштите можемо рећи да постоји:

- кондемнаторна (тужба за осуду на чинидбу),

- декларативна (тужба за утврђење) и
- конститутивна (преображајна тужба).
4. Преиначење тужбе у парничном поступку

Тужилац може преиначити тужбу најкасније до закључења припремног рочишта или

до почетка главне расправе ако припремно рочиште није одржано. Послије одржавања

2
„Службени гласник Републике Српске”, број 28/94, УКАЗ број: 01-020-402/03 од 23. јуна 2003. године

7
припремног рочишта, а најкасније до закључења главне расправе, суд може дозволити
приначење тужбе само ако оцијени да преиначење није усмјерено на одуговлачење
поступка и ако тужени пристане на преиначење. 3

Када је ријеч о уопштеним чињеницама, можемо рећи да постоје двије врсте

преиначења тужбе: субјективно које се тиче тужбеног захтијева и објективно преиначење
које се тиће туженог.

4.1. Објективно преиначење

Када је ријеч о објективном преиначењу, можемо рећи да постоје три врсте и то:

- промјена истовјетног захтијева (тужилац са једне правне посљедице прелази на

другу),

- повећање постојећег (најчешће се јавља као посљедица инфлације) и

- додавање другог уз постојећи (нпр. уз закупнину пословног простора додаје се и

захтијев за закупнину за магацин у склопу тог простора).

4.2. Субјективно преиначење

Код субјективног преиначења се ради о суштинској погрешци када је тужилац тужио

погрешно лице. Оно је у правилу веома ријетко, јер да би до њега уопште дошло потребна
је сагласност сва три лица: тужиоца, туженог и трећег лица које треба да ступи умјесто
туженог.

5. Повлачење тужбе у парничном поступку

Тужилац може повући тужбу без пристанка туженог прије него што тужба буде
достављена туженом. Тужба се може повући и послије достављања туженом, све до
закључења главне расправе, ако тужени на то пристане. Ако се тужени у року од осам
3
хттп://правнапомоц.инфо/правна_помоц_правни_савјети_закон_о_парницном_поступку_рс

8
дана од дана обавјештења о повлачењу тужбе не изјасни о томе, сматраће се да је пристао
на повлачење. Повучена тужба сматра се као да није ни била поднијета и може се поново
поднијети.4

Потребно је пазити и разликовати просто повлачење тужбе од изјаве тужиоца о

повлачењу тужбе којом се истовремено одриче од захтијева у тужби. У првом случају
одлука суда иде на штету тужиоца и њему остаје да вандредним правним лијековима,
приједлогом за понављање поступка поништи новонастало стање.

6. Противтужба у парничном поступку

Противтужба је, у ствари, тужба коју тужени подиже против тужиоца у истој
парници. Тужени до закључења главне расправе пред првостепеним судом може поднети
противтужбу код истог суда у следећим случајевима:
- ако је захтев противтужбе у вези са тужбеним захтевом,
- ако се захтеви могу пребити или
- ако се противтужбом тражи утврђивање неког правног односа или права од чијег
постојања или непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву.

Противтужба се не може поднети ако је за захтев из противтужбе стварно надлежан

виши суд, што значи да се у парници пред окружним судом може поднети противтужба
ако је за захтев из ње стварно надлежан општински суд.
Противтужба се може поднети и када о захтеву из противтужбе треба да суди исти
суд у другом саставу (нпр. по противтужби треба да суди веће, а за суђење по тужби је
надлежан судија појединац). У том случају ће се о захтеву из тужбе и противтужбе
расправљати пред већем. 5

Противтужба је и по садржају и по форми исто што и тужба са тужбеним захтијевом.

4
хттп://правнапомоц.инфо/правна_помоц_правни_савјети_закон_о_парницном_поступку_рс

5
хттп://слузбенипрописи.цом

9
 Противтужба може бити одбрамбена радња чисто дефанзивног карактера, а може
бити и офанзивна радња. У првом случају, тужбени захтјев из противтужбе је усмјерен на
одбијање захтјева из тужбе (прејудицијелна и компензациона противтужба). Као
офанзивна радња, противтужба омогућава да у истој парници тужени оствари неко своје
право против тужиоца (конексна противтужба). Врсте противтужбе су:

- Конексна противтужба и одређује се обзиром на везу (конекситет) која постоји

између захтјева из тужбе и противтужбе. Конекситет постоји кад се оба захтјева заснивају
на истом чињеничном стању. Нпр. продавац устаје тужбом и тражи исплату купопродајне
цијене за испоручену робу. Купац устаје противтужбом и тражи накнаду штете зато што
испоручена роба не одговара уговореном квалитету.

- Прејудицијелном противтужбом тужени истиче захтјев да се утврди (не)постојање

правног односа од којег зависи одлука о тужбеном захтјеву. Нпр. тужилац
кондемнаторном тужбом тражи испуњење уговора, а тужени противтужбом тражи да се
утврди да купопродајни уговор не постоји. Прејудицијелна противтужба најчешће има
карактер деклараторне тужбе негативног утврђења. У оваквим ситуацијама тужени може
употријебити противтужбу или обични приговор. Ако тужени има правни интерес да се о
прејудицијелном спорном правном односу донесе одлука са дејством правоснажности,
онда ће се послужити противтужбом.

- Компензационом противтужбом тужени против тужиоца истиче тужбени захтјев

управљен на потраживање подобно за компензацију са захтјевом тужиоца. Дакле, тужени
се може послужити приговором компензације или компензационом противтужбом.
Противтужба има предност у ситуацијама кад је противпотраживање веће од
потраживања.

Када је ријеч о претпоставке допуштености, може се рећи да је противтужба

допуштена од тренутка заснивања литиспеденције поводом тужбе до окончања главне
расправе. Мора испуњавати све процесне претпоставке као и тужба. Захтјев из тужбе и
противтужбе мора бити расправљан у истој врсти поступка. За противтужбу је по правилу

10
надлежан суд пред којим тече парница (атракциона надлежност). Изузетак постоји у
случају кад је за захтјев из противтужбе стварно надлежан виши суд. 6

Ако говоримо о поступку по противтужби, онда се истиче да поводом противтужбе

се заснива самостална парница. Суд расправљање о захтјеву из тужбе и противтужбе може
раздвојити, али из разлога економичности најчешће заједно расправља о оба захтјева.
Окончање парнице поводом тужбе нема утицаја на ток парнице поводом противтужбе.

7. Брисовна тужба

Брисање уписа може се захтијевати брисовном тужбом због неистинитости или

неваљаности предникова уписа у року од три године од кад је био затражен предников
упис. Онај ко је о неистинитом предникову упису био уредно обавијештен, може због
неистинитости предникова уписа захтијевати брисање уписа само ако је у року за жалбу
затражио забиљежбу да је тај упис споран и одмах, а најкасније у року од 60 дана од
истека рока за жалбу, поднио тужбу против оних који су оспореним уписом стекли право
или су на основу њега постигли да се упише у земљишну књигу.

Брисовна тужба може се подићи у роковима у којима се може остваривати

оспоравање правног основа уписа, а не може се подићи уколико је савјесно треће лице у
земљишну књигу уписало своје право.7

Можемо рећи да се овом тужбом захтијева утврђивање исправности извршеног

књижног уписа као и враћање у пређашње стање.
Закључак

Једно од основних начела парничног поступка је начело контрадикторности или

обостраног саслушања странака садржано у старој правној изреци - audiatur et altera pars
(нека се чује и друга страна). Овај принцип настоји осигурати равноправност странака
6
Проф. др Сањин Омановић, Грађанско процесно право, Правни факултет Универзитета у Сарајеву, 2003
7
хттп://www.алмапрњаворац.цом/закони/Закон_о_стварним_правима

11
пред судом и обезбједити процесни материјал од странака. Не би требало кренути од тачке
ко је тужен, а ко тужи, него баш испоштовати овај принцип до краја.

Већ смо рекли да је тужба писмени поднесак којим тужилац тражи од суда заштиту
неког свог субјективног права против оптуженог. Тужба се увек подноси суду. Поред ових
битних елемената тужба може да садржи и споредне: предлог пресуде, предлог за
обезбјђење доказа, за изрицање привремене мјере и др. Да би суд узео у разматрање тужбу
морају да буду испуњене одређене предпоставке. Посебне процесне предпоставке, важе
за тачно одређене тужбе.

Полазећи од дефиниције која каже да хронолошку фактографију спорног односа

снабдјевену доказима из кога произилази стварно - правни закључак из кога следи
формални тужбени захтјев, те која на први поглед можда изгледа компликовано, врло лако
се може саставити тужба имајући при томе у виду да се иста састоји из  увода, реферата и
формалног тужбеног захтева.

Увод не би требао да представља проблем. Он садржи означење суда, генералије

странака, законских заступника и пуномоћника, предмет спора и вриједност спора.

Реферат тужбе треба да личи на причу која лако улази у уво, лако се разумије и
памти. Не треба заборавити да се с тужбом оставља први утисак на Суд који једини
одлучује о основаности или неоснованости тужбеног захтијева. Дакле, треба поћи од
почетка, хронолошки износећи правно релевантне чињенице (тврдње) и за сваку
чињеницу односно тврдњу, понудити доказ. Навођење само чињеница односно тврдњи без
одговорајућих доказа остаје у домену "рекла-казала" у случају (очекиваног) оспоравања
супротне стране. Свака наредна тврдња треба да слиједи из претходне или да је са њом у
вези.

Коначно, када се заврши са излагањем из изложеног треба извући стварни

(чињенични) и правни закључак (основ).

12
 На основу свега изнијетог у реферату тужбе, а посебно из стварно-правног закључка
произилази тужбени захтев који треба да има одговарајућу форму. То је оно што се
тужбом тражи, а у вези чега је пракса поставила одговарајуће стандарде и којих се треба
(мора) држати. С тим у вези постоји велики број приручника са разноразним обрасцима,
међутим то није формулар. Не постоји формулар за покретање поступка, али је Законом о
парничном поступку регулисано шта мора да садржи поднесак. Тужба, противтужба,
одговор на тужбу и правни лекови подносе се у писменом облику (поднесци).

Поднесци морају бити разумљиви и морају садржавати све оно што је потребно да
би се по њима могло поступити. Они нарочито треба да садрже: означење суда, име и
презиме, назив фирме, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових
законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и
потпис подносиоца, ако изјава садржи какав захтијев, странка је дужна да у поднеску
наведе чињенице на којима заснива захтијев, као и доказе кад је то потребно.8

Ово су све уопштене чињенице које се односе на тужбу. Ако би се ушло у дубину,
онда овај семинарски рад не би био то што јесте, него би то била књига.

Литература

1. Рајовић В., Грађанско процесно право, Приручник за полагање правосудног

испита, Београд: Пројуис, 2005. године

8
хттп://www.мправде.гов.рс/лт/артицлес/правосудје/атлас-правосудја-републике-србије/покретање-
судског-поступка.хтмл

13
2. Проф. др Сањин Омановић, Грађанско процесно право, Правни факултет
Универзитета у Сарајеву, 2003. године
3. „Службени гласник Републике Српске”, број 28/94, УКАЗ број: 01-020-402/03 од
23. јуна 2003. године
4. хттп://www.алмапрњаворац.цом/закони/Закон_о_стварним_правима
5. хттп://www.мправде.гов.рс/лт/артицлес/правосудје/атлас-правосудја-републике-
србије/покретање-судског-поступка.хтмл
6. хттп://слузбенипрописи.цом
7. хттп://правнапомоц.инфо/правна_помоц_правни_савјети_закон_о_парницном_по
ступку_рс

14