1.

ПОЈАМ ТУЖБЕ

Тужба је иницијална парнична радња којом се покреће парнична делатност ради заштите повређеног,
оспореног или угроженог грађанског субјективног права.

Нема парнице без тужбе – Nemo iudex sine actore.

Тужба у материјалном смислу је иницијална парнична радња тужиоца која садржи одређени захтев за
пресуду. Тужилац тражи од суда да донесе пресуду одређене садржине: утврђавњу, правнопреиначавну или
осуђавну. Тужба је парнична радња упућена суду – он је њен адресат, а уперена је против туженог у односу на
кога се тражи правна заштита.

Тужба у формалном смислу је писмено – поднесак у коме је садржана тужба у материјалном смислу.

Једна тужба у формалном смислу (једно тужбено писмено) може имати више тужби у материјалном
смислу – кумулиране тужбене захтеве.

Тужба је процесни и технички инструмент за остваривање права на правну заштиту које је Уставом
загарантовано право.

Тужба је по својој правној природи страначка парнична радња.

2. ФОРМА И САДРЖИНА ТУЖБЕ

Тужба се подноси суду искључиво у писменој форми и може имати карактер припремног или коначног
поднеска. Тужбом се одређују: субјекти парничног поступка, врста поступка, садржина парнице, предмет парнице
и предмет расправљања и одлучивања.

1
 Тужбом се најпре назначује суд коме је тужба поднета и према правилу perpetuationfori тај суд је
дефинитивно надлежан. Одређују се парничари и њихове процесне улоге. Одређује се предмет и садржина
парнице, као и врста правне заштите која се тражи, што се све види из самог тужбеног захтева, и наводи се врста
поступка – општи или посебни. Самим тим постављен је и предмет расправљања и одлучивања у току парнице.

Садржина тужбеног писмена прописана је законом

Садржински, тужба има своје обавезне и факултативне елементе.

Обавезни елементи тужбе су:

1.означење стварно и месно надлежног суда,

2. означење странака и њихових заступника са подацима за њихову идентификацију,

3. означење предмета спора,

4. означење вредности предмета спора када је то потребно,

5. чињенични основ тужбе,

6. правни основ тужбе када је то потребно за правну квалификацију,

7. тужбени захтев,

8. потпис тужиоца.

Факултативна садржина тужбеног писмена односи се на неке друге захтеве који служе непосредном
остварењу тужбеног захтева. То су процесни захтеви, као нпр. захтев да се споје парнице или захтев да се
туженом постави привремени заступник итд.

- Чињенични основ тужбе односи се на стање ствари у фактичким животним односима које је дало
тужиоцу основ за истицање тужбеног захтева.

2
 Чињенични основ треба бити тако наведен у тужби да суд на основу њега већ може да утврди да ли је
пружање правне заштите допуштено. Тужилац је дужан и да изнесе доказе којим поткрепљује чињенични основ
тужбеног захтева.

Доказна средства морају бити јасно прецизирана (нпр. имена сведока и њихова адреса). Тужилац може и
у току првостепене расправе да изнесе нове чињенице и доказе, а под одређеним условима и у другостепеном
поступку. Ако тужилац није навео чињенице и доказе у тужби она је неуредна и ако је изјављена од стране
адвоката биће одбачена као недопуштена, а ако је тужилац неука странка моћи ће да отклони недостаке.

- Правни основ тужбе је један од елемената тужбеног писмена и навођењем правног основа
тужилац означава правно правило из кога произилази његово право да му суд досуди оно што је тужбом захтевао
и тиме образлаже свој тужбени захтев. Навођењем правног основа тужилац правно квалификује изнесене
чињенице тако што саопштава суду који је правни однос заснован, измењен или угашен.

Тужилац указује на материјалноправну норму која се има применити у његовом случају. Тужилац није
дужан да наведе правни основ тужбе, јер ће суд свакако поступати по тужбу и без његовог навођења. Међутим,
тужилац траба да наведе правни основ онда када је могуће да из исте чињенице (чињеничног стања) произиђу
различите правне последице. Он тада навођењем правног односа индивидуализира тужбени захтев.

- Тужбени захтев је најважнији део тужбе. Тужбени захтев је део тужбе у којем је формулисан
захтев за пресуду. У тужбеном захтеву тужилац предлаже и формулише суду како диспозитиви пресуде треба да
гласи. Тужбени захтев је предмет тужбе и самим тим сам предмет парнице. О њему суд треба да одлучи – да га
одбије или да га усвоји.

Тужбени захтев садржи тражење тужиоца у погледу: главне ствари (осуда на чинидбу, правнопреиначење
или утврђење) и споредних тражења (камата, плодови, уговорна казна итд). Тужбени захтев може бити
једноставан и сложен. Тужбени захтев је одређен у објективном смислу када је тачно одређена врста правне
заштите која се тражи, какве садржине и обима. Тужбени захтев је субјективно одређен када се зна ко су странке.

3. ВРСТЕ ТУЖБИ

Тужбе се класификују према садржини правне заштите која се пружа на:

1. Тужба за осуду на чинидбу

2. Тужба за утврђење
3. Тужба за преиначење правне ситуације

3
 4. ТУЖБА ЗА ОСУДУ НА ЧИНИДБУ

Тужба за осуду на чинидбу је тужба којом се тражи да се туженом изрекне заповест да се на одређени
начин понаша – да нешто да, учини, не учини, пропусти или трпи, и да тако испуни дуговану чинидбу.
Кондемнаторна тужба је најстарији и најчешћи тип тужбе. Њоме тужилац тражи да се отклони настала повреда у
грађанскоправним односима до које је дошло јер тужени није испунио своју обавезу. Тужба за осуду на чинидбу
прећутно садржи захтев за утврђење.

Врсте кондемнаторних тужби - Зависно од тога шта се тражи кондемнаторном тужбом разликујемо:

1. Тужба за осуду на доспелу чинидбу – која представља правило и подиже се онда када је обавеза
дужника доспела за потраживање – од тог момента постоји тужиочев материјалноправни захтев
.

2. Тужба за осуду на будућу чинидбу – подиже се када тужилац има интерес да се тужени осуди на
испуњење неке будуће чинидбе и пре њене доспеолости.
Законом је дозвољењна тужба за осуду на будућу чинидбу у следећим случајевима: а) код захтева за
издржавање када тужилац тражи исплаћивање рата које нису допеле за исплаћивање у моменту подизања
тужбе, б) када тужилац има право да му тужени преда какву ствар по престанку уговора о закупу иако у време
подизања тужбе тај уговор није престао и обавеза није доспела, в) када је извесно да ће тужилац претрпети
материјалну штету због изгубљене зараде или због изгубљеног издржавања јер је несумњиво да ће оно трајати и
убудуће.

3. Тужба за осуду на пропуштање – подиже се само када је тужени извршио неку радњу противно
његовој обавези јер је тај моменат моменат доспелости.

54. ТУЖБА ЗА ПРЕИНАЧЕЊЕ ПРАВНЕ СИТУАЦИЈЕ

Тужба за преиначење правне ситуације је тужба којом тужилац тврди да му припада право да
одређену правну ситуацију промени (преображајно право) и зато тражи од суда да он својом одлуком
промени постојећи грађанскоправни однос.

Тужилац може подићи тужбу за преиначење правне ситуације онда када му припада право на правну
промену и уколико ту правну промену не може да изазове својом изјавом воље или без сагласности друге стране
или када закон не допушта да субјекти сами без садејства и одлуке суда изазивају правне промене.

4
 До жељене правне промене доћи ће под два услова:

1. ако је тужилац, као титулар преображајног права, подизањем тужбе изразио вољу за правном
променом, и
2. ако суд усвоји тужбени захтев.
Садржина тужбе за преиначење – Тужбом за правно преиначење тужилац може тражити:

1. заснивање новог правног односа (право на нужни пут преко суседовог земљишта)
2. промену садржине постојећег односа (повећање висине алиментације)
3. престанак постојећег правног односа (развод брака, поништење уговора)
4. промену процесне ситуације (поништење судског поравнања)

5. ТУЖБА ЗА УТВРЂЕЊЕ

Тужба за утврђење је тужба у којој је тужбени захтев управљен на утврђење да постоји или не постоји
неки правни однос, неко грађанско субјективно право, да је повређено право личности, да је истинита или
неистинита каква исправа или када је законом или другим прописом предвиђено да се парнични поступак
може покренути ради утврђења постојања или непостојања неке чињенице.

Овом тужбом тужилац не тражи да се отклони повреда неког права, нити да се преиначи нека правна
ситуација, нити да се тужени осуди на чинидбу. Тужбу за утврђење подиже тужилац када тужени изазива спор о
постојању или непостојању неког правног односа или права да би на тај начин отклонио неизвесност.

Врсте тужби за утврђење:

1. тужба за позитивно утврђење (да се утврди да неко право или правни однос постоји)
2. тужба за негативно утврђење (да се утврди да неко право или правни однос не постоји)

Предмет тужбе за утврђење:

1. Правни однос –Предмет тужбе за утврђење може бити утврђење постојања правног односа у
садашности, али не и у будућности. Изузетно, предмет тужбе за утврђење може бити и утврђење постојања
правног односа у прошлости када утиче на остварење неко права у садашњости (нпр. да се установи родитељско
право у прошлости како би се у садашњости остваривала наследна права).
2. Појединачно субјективно право – најчешће апсолутно, како би се спречила његова евентуална
повреда (право својине, ауторско право)
3. Истинитост неке исправе – да се утврди да ли исправе потиче од лица које је на њој потписник)

5
 4. Изузетно, предмет утврђења може бити утврђење постојања неког материјалноправног
захтева

6. ПОДИЗАЊЕ ТУЖБЕ

Подизање тужбе је страначка парнична радња којом се покреће парнични поступак. Тужба је подигнута
када је поднесена суду. Тужба је подигнута:

1. када је тужбени поднесак непосредно предат у пријемној канцеларији суда, када је запослени у
пријемној канцеларији констатовао пријем тужбеног писмена ставњањем отиска пријемног штамбиља,
уношењем података и парафирањем поднеска;

2. када је тужбени поднесак упућен преко поште

а) препорученим писмом – када је оно предато пошти

б) обичним писмом – када је писмо стигло у суд

в) телеграмом – када је предат пошти под условом да у роко од 3 дана стигне у суд.

Предаја се врши радним данима у радно време и може је извршити тужилац лично или било које друго
лице јер је за предају тужбе релевантна само физичка способност да се поднесак преда.

ДЕЈСТВА ПОДИЗАЊА ТУЖБЕ:

Ако тужба буде повучена или одбачена као недопуштена сва дејства изазвана њеним подизањем се
поништавају и сматра се да није ни поднета.

ПРОЦЕСНА ДЕЈСТВА ПОДИЗАЊА ТУЖБЕ:

- покренут је парнични поступак

- заснован је процесни однос између тужиоца и суда
- засновано је страначко својство парничара
- дефинитивно је заснована надлежност једног суда према правилу perpetuationfori
- суд оцењује своју надлежност
- при подизању тужбе у случају елективне надлежности, тужилац врши избор суда

6
 -
МАТЕРИЈАЛНА ДЕЈСТВА ПОДИЗАЊА ТУЖБЕ настају у самим материјалним односима (подизањем тужбе
прекида се ток рока застарелости и ток рока за одржај нпр)

7. ПРЕИНАЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Тужилац има право да изврши промене у већ подигнутој тужби под одређеним условима и под условом
да тиме не злоупотребљава своја процесна овлашћења.

Приликом састављања тужбе, тужилац може направити грешку или пропуст па му се даје могућност да
тужбу допуни или исправи – да је преиначи. Због тога је установљена могућност преиначења тужбе.

Постоје две врсте промена тужбе: промене којима се не преиначује тужба и промене којима се
преиначује тужба.

Промене којима се не преиначује тужба су оне промене којима се не дира у истоветност тужбеног
захтева већ се њима врши само корекција тужбе.

Те промене имају за циљ да се чињенично стање потпуније представи и да се захтев прецириа. Ту

спадају:

1. Допуна тужбе – промена којом се допуњује и разјашњава стање ствари (нпр. када тужилац износи
нова доказна средства)
2. Исправка – састоји се у исправкама тужбених навода и променама тужбених навода ( нпр. када
тужилац исправља грешке у именима)
3. Сужавање тужбеног захтева – када се тражи мање од првобитног тражења (уместо 100 000 тражи
50 000 динара)
4. Промена правног односа – промена која се састоји у томе што тужилац означава другу правну
норму која се има применити у конкретном случају, мења правну квалификацију изнетог стања ствари.

7
 Промене којима се тужба преиначује су промене којима се мења првобитни тужбени захтев. У односу
на то да ли се промена тужбе односи на странке или на тужбени захтев имамо: субјективно и објективно
преиначење.

СУБЈЕКТИВНО ПРЕИНАЧЕЊЕ

1. тужилац може да преиначи тужбу тако што ће поред постојећег туженог тужити и нова лица;
2. може преиначити тужбу тако што ће уместо првобитно туженог тужити друго лице (чисто
процесна сукцесија)
Нови тужени преузима парницу у оном стању у коме је била у моменту преиначњења тужбе.

ОБЈЕКТИВНО ПРЕИНАЧЕЊЕ

1. проширење тужбе када тужилац квантитативним повећањем тужбеног захтева преиначи тужбу
или уз постојећи захтев дода нови;
2. промена предмета тужбе постоји када тужилац преиначи тужбу тако што уместо првобитног
захтева истакне други нови захтев (нпр. уместо извршења уговора, тражи надокнаду штете због неиспуњења
уговора)
3. преиначење тужбе променом тужбеног основа – тужилац преиначује тужбу променом
чињеничног стања тужбе. Нови тужбени захтев заснива на другачијем чињеничном основу.

Претпоставке за допуштеност објективног преиначења

Општи услов – преиначење је допуштено само до закључења главне расправе и само у првостепеном
поступку. Објективно преиначење је допуштено без икаквих ограничења до литиспенденције. Већ када је тужба
достављена туженом тужилац може да је преиначи само ако тужени пристане да расправља о преиначеној
тужби.

Претпоставке за допуштеност субјективног преиначења

када се тужба проширује на нове тужене накнадним заснивањем нужног супарничарства за преиначење
је потребан пристанак новог туженог јер он ступа у парницу у оном стању у коме је била у моменту преиначења
тужбе, пристанак првобитног туженог није потребан јер се његово правно стање не мења.

Преиначена тужба сматра се подигнутом онда када је подигнута првобитна тужба (фикција о подизању
тужбе).

8
 8. ПОВЛАЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Повлачење тужбе је диспозитивна парнична радња тужиица којом он изјављује да одустаје од своје
иницијалне парничне радње. Тужилац који је слободно подигао, може слободно и повући тужбу. Изјаву о
повлачењу може дати сама странка, њен адвокат или лице које није адвокат са изричитим овлашћењем.

Тужилац може повући тужбу: у целости или делимично (ако смањи број или висину захтева). Тужба се
може подићи у односу на једног или у односу на све супарничаре код обичног супарничарства.

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ТУЖБЕ:

- тужилац може повући тужбу до правноснажног окончања парнице под одређеним условима
- тужилац може повући тужбу без пристанка туженог док се овај не упусти у расправљање
- ако се тужени упустио у расправу повлачење је могуће само уз његов пристанак јер он може
имати интерес да се парница мериторно оконча јер је истакао и свој захтев за пресуду
- тужени мора бити обавештен о повлачењу тужбе и у погледу постављања захтева за надокнаду
парничних трошкова
-
Уколико је изјава о повлачењу тужбе дата на рочишту на ком је пристуан тужени он се тада има изјаснити
о пристнаку на повлачење, ако пак није присутан суд ће му доставити извод из записника са рочишта. Тужени је
дужан да се изјасни о повлачењу тужбе у року од 8 дана, ако се не изјасни у том року сматра се да је пристао на
повлачење.

Уколико су испуњени услови за повлачење тужбе и ако је оно допуштено суд доноси решење којим
констатује да је тужба повучена.

Посебна правила о повлачењу тужбе *у бракоразводним парницама тужилац може да повуче тужбу без
пристанка туженог до закључења главне расправе, а може и до правноснажности одлуке уз пристанак туженог.

ПОСЛЕДИЦЕ ПОВЛАЧЕЊА ТУЖБЕ

9
 Гасе се и поништавају сва дејства настала подизањем тужбе, сматра се да она није ни подигнута.
Поништавају се сва дејства литиспенденције. Тужба са истом садржином против истог туженог опет се може
подићи. Ако је тужба повучена у целини обуставља се парнични поступак.

Једина процесна последица повлачења тужбе је што тужилац има надокандити парничне трошкове
туженом, сем ако повлачење тужбе није последица тога што је тужени испунио материјалноправни захтев
тужиоца.

9. ДОСТАВЉАЊЕ ТУЖБЕ ТУЖЕНОМ

Када суд који је примио тужбу утврди да она нема формалних недостатака и да нема процесних сметњи
он одлучује да отвори поступак у тој правној ствари.

Суд је дужан да тужбу са прилозима достави туженом у року од 15 дана од дана када је тужба примљена у
суд.

Тужени сазнаје да је против њега покренут поступак и даје му се могућност да се брани од тужбе, да се
упусти у расправљање, даје изјаве, изјашњава се о наводима, предлозима и захтевима тужиоца, као и о
парничним радњама суда. Суд је приликом достављања дужан да наложи туженом да одговори на тужбу у року
од 30 дана и да га упозори на последице преклузије јер је у питању преклузиван рок.

Ако тужени не одговори у законском року на тужбу суд може донети пресуду због пропуштања.

Процесноправна дејства достављања тужбе:

- заснован је тространи процесноправни однос

- почиње литиспенденција
- забрана двоструке литиспенденције
- није дозвољено преиначење туже без пристанка туженог
- заснована је атракциона надлежност за тужбу главног мешања и приговор радаи пребијања
- започета парница се наставља и завршава између парничара назначених у тужби

10
 - треће лице може бити обавештено о парници
- умешач који се меша на страни туженог може да ступи у парницу

Материјалноправна дејства достављања тужбе:

- тужени савесни држалац одговара као несавесни за случај да изгуби у парници о захтеву за
предају ствари
- дужник је стављен у доцњу ако га тужилац (као поверилац) пре парнице није позвао да испуни
обевезу за коју рок испуњења није одређен законом или уговором
- у случају активне солидарности, тужени дужник више нема право да бира повериоца коме ће
испунити обавезу јер је неки од повриоца већ затражио испуњење.

10. ДРЖАЊЕ ТУЖЕНОГ У ПАРНИЦИ

Тужени у парници може да се понаша двојако:

- активно – да предузима парничне радње, и

- пасивно – да не предузима парничне радње.

Када тужени буде обавештен да је против њега покренут поступак, он може да одлучи да се брани, да се
не брани или да пропусти да се брани. Ако одлучи да се брани он ће у одговору на тужбу оспорити тужбени
захтев и тиме истаћи захтев за одбијање тужбеног захтева или приговор ради пребијања.

Ако одлучи да се не брани, он ће у одговору на тужбу принати тужбени захтев и омогућити суду да
донесе пресуду на основу признања ако су испуњени остали законски услови. Ако одлучи да поропусти да се
брани, пошто није дужан по закону да се брани, и ако не предузима одбрамбене парничне радње које су му на
располагању, погодиће га последице пропуштања.

Суд ће тада имати само процесни материјал тужиоца и онај који је евентуално сам прикупио и на основу
тога моћи ће да донесе мериторну одлуку. Када изостане одговор на тужбу суд доноси пресуду на основу
пропуштања, а ако тужени није био дужан да одговори на тужбу, а изостане са припремног рочишта судо доноси
пресуду због изостанка.

11
 Средства одбране туженог могу бити процесноправна и материјалноправна.

ПРОЦЕСНОПРАВНА ОДБРАНА ТУЖЕНОГ

1. процесни приговори
2. акторска кауција
3. именовање претходника
Тужени, средствима процесноправне одбране тежи да докаже суду да је пружање правне заштите
недопуштено због постојања процесних сметњи.

МАТЕРИЈАЛНОПРАВНА ОДБРАНА ТУЖЕНОГ

- има за циљ да се одбије тужиочев тужбени захтев као неоснован.

- Материјалноправна одбране туженог су:

1. оспоравање тужиочевих чињеничних навода
2. побијање правног основа тужбеног захтева
3. истицање противзахтева
4. истицање материјалноправних приговора

11. ОДГОВОР НА ТУЖБУ

Одговор на тужбу је парнична радња туженог којом он изражава свој став према тужби.

Тужени је по налогу суда дужан да одговори на тужбу у року од 30 дана од дана пријема тужбе. Суд је
дужан да упозори туженог на последице пропшутања да на тужбу одговори, као и да га упозори на дужност да
предузме још неке процесне радње: да именује пуномоћника за пријем писмена и да о томе обавести суд, као и
да обавести суд о евентуалној промени адресе у току поступка.

Рок за одговор на тужбу је преклузиван. Све док рок за одговор на тужбу тече, тужени има право да свој
одговор на тужбу мења и допуњује. Ако тужени не одговори на тужбу у року од 30 дана у писменој форми,
створени су услови да суд донесе пресуду због пропуштања.

12
 Одговор на тужбу има карактер припремног поднеска. Ако је тужени одлучио да се не брани он у одговру
на тужбу може признати тужбени захтев и створити услов да суд пресуди на основу признања тужбеног захтева.

Ако је тужени одлучио да се брани изнеће своју процесноправну и материјалноправну одбрану и

захтеваће да суд одбаци тужбу као неосновану или као недопуштену.

САДРЖИНА ОДГОВОРА НА ТУЖБУ

Одговор на тужбу треба да садржи све податке да би био уредан поднесак. Тужени је дужан да у одговору
на тужбу истакне евентуалне процесне приговоре и изјасни се да ли признаје или оспорава тужбени захтев.

Процесним приговорима тужени указује на постојање процесних сметњи о којима суд и иначе води
рачуна по службеној дужности и тежи ка томе да тужбени захтев буде одбачен као недопуштен. Тужени у
одговору на тужбу може да именује претходника и да евентуално затражи полагање акторске кауције.

Одговор на тужбу, поред саопштења, може да садржи и разне инцидентне захтеве – захтев за изузеће
судије, предлог за обезбеђење доказа, предлог за издавања привремене мере итд.

Када поднесак одговора на тужбу има формалне недостаке или садржинске недостатке због којих се по
њему не може поступати, постоји фикција да је тужени пропустио да одговори на тужбу и може се донети
пресуда због пропуштања.

12. ПРОТИВТУЖБА

Противтужба је тужба коју тужени подиже против тужиоца из првобитне парнице код суда код кога већ
тече парница по тужби, и којом истиче нови и самостални захтев за пресуду.

Тужени подизањем противтужбе постаје противтужилац, а тужилац постаје противтужени.

Подизањем противтужбе дефинитивно се заснива надлежност једног суда према правилу

perpetuationfori.

13
 Иако је тужба самостална парнична радња суд може одлучити да споји поступке по тужби и противтужби
и о њима расправља и одлчује заједнички. Суд може једном пресудом одлучити и о противтужби и о тужби, а
може одлучити и делимичном пресудом о противтужби ако захтев из противтужбе буде најпре сазрео за
одлучивање.

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ДОПУШТЕНОСТ ПРОТИВТУЖБЕ:

- противтужба може се подићи само код суда код ког тече парница између истих парничара
- противтужба се може подићи само код надлежног суда
- противтужба се може подићи и када о захтеву из противтужбе треба да суди исти суд у другом
саставу
- противтужба се може подићи до закључења главне расправе у првостепеном поступку у парници
која је покренута тужбом
- противтужба се може подићи ако је за захтев из тужбе и за захтев из противтужбе прописана иста
врста поступка
- противтужба се може подићи ако постоји одређени однос иземђу захтева из тужбе и захтева из
противтужбе

Врсте противтужбе према садржини: кондемнаторна, деклараторна, конститутивна.

Вресте противтужбе према условима за допуштеност:

1. Прејудицијална противтужба – њоме се тражи да се утврди постојање или непостојање неког

права или правног односа који су од прејудицијалног значаја основаност тужбеног захтева.
2. Компензациона противтужба – тражи се да суд изврши пребијање тужиочевог и тужениковог
потраживања.
3. Конексна тужба – када су захтев из тужбе и захтев из противтужбе у одређеној вези која се
испољава у томе што оба захтева имају исти правни основ и произилазе из истог односа.

13. МЕЂУПРЕДЛОГ ЗА УТВРЂЕЊЕ

Захтев за утврђење у току парнице је парнична радња тужиоца којом он у току парнице, поред захтева за
пресуду, истиче нови захтев за пресуду којим тражи да суд, уколико је тужени оспорио основаност истакнутог

14
захтева, у току парнице утврди да постоји правни однос или право од кога у целости или делимично зависи
основаност тужбеног захтева.

Уколико тужени оспорава постојање права или правног односа пре парнице, тужилац ће још приликом
подизања тужбе поставити и захтев за утврђење.

Суд ће ауторитативно одлучити о новоистакнутом захтеву за пресуду, тј.захтеву за утврђење и отклонити

спор око постојања правног односа између парничара.

Претпоставке за допуштеност међупредлога за утврђење:

- међупредлог може да подигне само тужилац када тужени у току парнице оспорава правни однос
или право чије се утврђење тражи међупредлогом
- оспорени однос или право морају имати прејудицијални занчај за одлуку о тужбеном захтеву
- тужбени захтев и захтев из међупредлога не могу бити идентични
- међупредлог може да се стави до закључења главне расправе

Правна природа међупредлога за утврђење:

Међупредлог је несамостална парнична радња тужиоца којом он у текућој парници тражи утврђење
постојања или непостојања правног односа или права које је тужени оспорио. Међупредлог не представља ни
тужбу, нити преиначење тужбе.

Поступак по међупредлогу:

Међупредлогом се покреће инцидентни поступак који се интерполира у пендентни поступак по тужби.

Суд може на следеће начине одлучивати о међупредлогу:

1. решењем га одбацити као недопуштен

2. ако је захтев из међупредлога основан може о њему одлучити коначном одлуком кад и тужбеном
захтеву
3. када је расправљање о међупредлогу и тужбеном захтеву одвојено, о међупредлогу ће одлучити
међупресудом

15
 14. МИРНО РЕШЕЊЕ СПОРА И МЕДИЈАЦИЈА

Странке могу да постигну мирно решење спора у току парнице пред парничним судом или ван суда –
коришћењем алтернативних метода за њихово решавање.

Када странке у току постпка саме и својом вољом реше настали спор, нема више потребе за пружањем
правне заштите по правилима парничног поступка и тада ће суд обуставити поступак јер је спор који је био
предмет парнице решен мирним путем.

Странке мирним путем решавају спор тако што предузимају диспозитивне парничне радње којима
располажу захтевом за пресуду (предметом парнице).

Диспозитивне парничне радње које могу довести до мирног решења спора су: одрицање од тужбеног
захтева, признање тужбеног захтева и судског поравнање.

При томе, одрицање и признање тужбеног захтева су једностране диспозитивне парничне радње које
стварају подлугу суду да донесе пресуду на основу признања или одрицања од тужбеног захтева и тиме настали
спор реше.

Судско поравнање је диспозитивна радња оба парничара којим они диспонирају предметом парнице и
саопштавају своје воље суду који има дужност да, ако је судско поравнање допуштено, констатује да су
парничари решили спор мирним путем и засведочи записником садржину њиховог поравнања, као и да обустави
поступак у целости или делимично.

15. СУДСКО ПОРАВНАЊЕ

16
 Судско (процесно) поравнање је страначка диспозитивна парнична радња којом странке располажу
предметом парнице и мирним путем решавају настали спор са истим дејством као да је о њему одлучено
судском одлуком тако да се о тој правној ствари више не може водити нова парница.

Парничари могу да склопе судско поравнање у току читавог поступка до правноснажног окончања
парнице и да саопште суду начин на који су се поравнали.

Поравнање се може склопити и у току другостепене усмене расправе. Ако је судско поравнање
скллопљено после доношења првостепене одлуке, суд је дужан да донесе решење којим ће утврдити да је
првостепена пресуда без дејства и да обустави поступак. Суд је дужан да у току читавог поступка обавештава
странке да се могу поравнати и укаже на корисност те парничне радње.

До судског поравнања обично долази тако што тужилац одустаје од дела истакнутог захтева или од једног
од више постављених захтева, или када тужени изрази спреманост да испуни тужбени захтев до одређене
висине.

Странке саопштавају суду како су се поравнале, он уноси њихове изјаве у записник и засведочава га,
након тога чита наглас записник о поравнању и странке се потписују.

Поравнање производи дејство једино ако га потпишу обе странке.

Ако суд констатује да је поравнање недопуштено и то унесе у записник, странке ће моћи да изјаве жалбу
на одлуку којом је суд констатовао да је поравнање недопуштено.

Судско поравнање као сурогат прасуде има исто дејство као пресуда

Судско поравнање се, иако је сурогат пресуде, не може побијати правним лековима за побијање пресуде.
Оно се може побијати ексклузивним правним леком – жалбом за поништење судског поравнања. Ако судско
поравнање буде поништено, парнични поступак се наставља као да оно није ни било закључено.

16. ПРИПРЕМНИ ПОСТУПАК

17
 Општи парнични поступак обухвата две фазе поступка које се разликују по функцији и садржини:

- припремни поступак и
- -главна расправа.
-
Припремни поступак је фаза првостепеног поступка који служи припремању главне расправе као основне
и централне фазе првостепеног поступка на којој се извиђа и расправља спорна ствар.

Припремни поступак омогућава да се претходно извиде и реше нека процесна питања од којих зависи
допуштеност пружања правне заштите.

Припремни поступак почиње од тренутка подизања тужбе и траје до заказивања рочишта за главну
расправу. Припремни поступак обухвата следеће делатности: претходно испитивање тужбе, достављање тужбе
туженом на одговор, одржавање припремног рочишта и заказивање рочошта за главну расправу.

1. Претходно испитивање тужбеје обавезна и нужна судска парнична радња којом се испитује
формална уредност тужбе, као и да ли евентуално постоје процесне сметње у тужби. Ако је формално неуредну
тужбу подигла неука странка, она ће имати могућност да је допуни или исправи. Ако је формално неуредну тужбу
поднео адвокат она се одбацује као недопуштена.

2.Достављање тужбе туженом - Када суд закључи да је тужба допуштена он одлучује да отвори
поступак. Суд је дужан да у року од 15 дана од дана пријема тужбе достави исту туженом на одговор и поучити га
о последицама пропуштања одговора на тужбу.

3.Одговор на тужбу – тужени је дужан да у року од 30 дана од дана пријема тужбе одговори на исту. Рок
за одговор на тужбу је преклузиван и након истека тог рока тужени губи право да накнадно одговори на тужбу.

4. Припремно рочиштеје обавезни део припремног поступка на коме се расправља и извиђа да би се

припремила главна расправа – одржава се са циљем да би се отклониле евентуалне процесне сметње и да се
технички припреми процесни материјал за главну расправу.

Ток припремног рочишта – Ако су странке уредно позване на припремно рочиште, а тужилац се не
одазове, сматра се да је тужбу повукао, сем ако тужени нема интерес да се поступак мериторно оконча.

18
 Странке су дужне да најкасније на припремном рочишту изнесу све чињенице и доказе.

Пре него што закључи припремно рочиште, суд заказује рочиште за главну расправу и позива сведоке и
вештаке које је одлучио да позове на главну расправу.

17. ГЛАВНА РАСПРАВА, ТОК И ЗАКЉУЧЕЊЕ

ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ

Главна расправа је централни део првостепеног поступка на коме суд прикупља процесни материјал,
проверава његову истинитост и на коме странке расправљају о основаности захтева за пресуду.

На главној расправи припрема се подлога уа мериторно одлучивање и за одлуку о процесним питањима

која су битна за решење спора.

Уколико припремно рочиште није одржано, странке у припремним поднесцима припремају расправно
рочиште и у њима саопштавају суду и парничном противнику све оно што намеравају да изнесу на расправном
рочишту.

Значај главне расправе је у томе што се на њој прикупља процесни материјал који служи суду да формира
чињеничну подлугу за мериторно одлучивање. Исправност одлуке зависи од тога да ли је чињенично стање
потпуно и правилно утврђено на расправи. Суд мора уредно позвати странке на рочиште за главну расправу. Ако
присутне странке одбију да расправљају сматра се да је тужба повучена. Исто и ако су обе странке одсутне,
сматра се да је тужба повучена.

Расправа се одржава и када је једна странка одсутна или је удаљена са расправе због процесне
недисциплине. Одсуство осталих позваних лица не спречава одржавање расправе.

19
 Главна расправа је отворена када суд да реч странкама да изнесу стање ствари, најпре тужиоцу, а ако он
није присутан, туженом.

Расправа почиње изношењем стања ствари. На главној расправи суд формира и извиђа процесни
материјал, а странке о њему расправљају. Странке морају усмено да изнесу своје захтеве без обзира на то што су
они истакнути у припремним поднесцима. Странке у току читаве расправе могу да мењају своје наводе,
допуњавају, повлаче, све док у томе не буду преклудиране. Странка се изјашњава о наводима свог парничног
противника, међусобно расправљају и теже ка томе да суд усвоји њихове захтеве. Ако странку представља
пуномоћник, она га може допуњавати и исправљати у излагању.

Суд врши извиђање на главној расправи како би прикупио све релевантне чињенице и саопштења и ако у
излагању странака има нејасноћа или празнина суд то покушава да реши постављањем питања. Ако суд суди у
колегијалном саставу питања најпре поставља председник већа, а онда остали чланови, а потом и странке
међусобно постављају питања.

Извођење доказа – Када странке заврше расправни говор и изнесу процесни материјал, суд врши тријажу
процесног материјала, одваја правно релевантне чињенице, одваја спорне од неспорних и доноси решење о
извођењу спорних чињница којима допушта или одбија извођење доказа.

Када усвоји доказе које су странке понудиле, суд одређује доказну тему – о којим чињеницама ће се
изводити докази, начин и рок извођења. Против решења којим се одређује или одбија извођење доказа није
дозвољена жалба.

Решавање процесних питања на главној расправимогуће је ако је странка на главној расправи изнела
процесни приговор који није могла да изнесе на припремном рочишту или у припремним поднесцима и то се
није десило њеном кривицом (нпр.када је тек на главној расправи сазнала да постоји разлог за изузеће или
искључење судије). Суд може о процесним приговорима одлучивати одвојено од одлучивања о главној ствари на
различитим рочиштима, или заједнички на истом рочишту.

Решавање претходног питања – које има претходни значај у односу на одлучивање о главној ствари.
Суд може одлучити само о оном претходном питању о коме већ није решио други државни или недржавни
орган.

20
 Суд решава о претходном питању у инцидентном поступку као адхезионом поступку уз поступак о главној
ствари. Ако је то претходно питање већ решено пред другим органом, суд је везан том одлуком. Одлука о
претходном питању је декларативне природе и уноси се у образложењу пресуде и има значај и дејство само у тој
парници.

Завршни говор странака (пледоаје)

Завршни говор странака је сажети приказ ствари, странка дефинитивно формулише свој захтев за пресуду
и предлаже суду да га усвоји.

Закључење главне расправе

До закључења главне расправе долази када суд закључи да је ствар довољно расправљана и сазрела за
одлуку, он се повлачи на већање и гласање за доношење одлуке. Могуће је да додђе и до превременог
закључења главне расправе онда када недостају да се прибаве списи који садрже доказе потребне за
одлучивање или када само треба сачекати записник о извођењу доказа пред замољеним судом и ако су странке
одустале од претресања тих доказа или веће закључило да претресање непотребно.

18. ДОКАЗИВАЊЕ И ПОНУДА ДОКАЗА

Доказивање је процесна делатност суда и странака која се обавља уз суделовање и неких других учесника
у поступку ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања како би се обезбедила правилна подлога за
судску одлуку.

Доказивање се спроводи ради проверавања истинитости чињеничних навода странака о чињеницама

које су битне за примену права или се проверава постојање чињенице о којима суд води рачуна по службеној
дужности. Доказивање омогућава да се суд увети у истинитост једног чињеничног тврђења или да утврди тачност
чињенице.

У чињеничну подлогу улазе:

1) чињенице у којима суд води рачуна по службеној дужности;

21
 2) неспорне чињенице на којима странке заснивају своје захтеве;

3) спорне чињенице чија се истинитост проверава доказивањем.

Елементи доказивања су:

1) доказна тема (предмет доказивања);

2) доказна средства;

3) понуда доказа;

4) извођење доказа;

5) доказни основ (разлог);

6) доказна снага

7) оцена доказа.

Странка нема право да се противи извођењу доказа чије је извођење суд наредио по службеној дужности.

ВРСТЕ ДОКАЗИВАЊА

Доказивање може да буде формално и неформално.

Формално доказивање је доказивање које обухвата законом предвиђене радње суда и странака које се
предузимају у тачно прописаној форми и по одређеном редоследу како би се у поступку дошло до ваљаног
доказног резултата.

Неформално доказивање (извиђај) је врста доказивања која омогућава судији да на брз и погодан начин
без прописаних формалности стекне уверење о одређеним околностима да би могао да донесе извесне
процесне одлуке (нпр. када је стављен захтев за изузеће).

22
 ВРСТЕ ДОКАЗА

Доказ је информација о некој правно релевантној чињеници.

Врсте доказа су:

Главни доказ је доказ који предлаже странка да би показала чињеницу на којој се заснива њен захтев.
Њега нуди странка коју погађа терет доказивања у субјективном смислу.

Противдоказ је доказ који предлаже странка да би доказала да није истинит противников чињенични
навод на коме заснива свој захтев. Противдоказом се побија главни доказ парничног противника.

Доказ о противном је главни доказ који се побија противником чињенични навод и истовремено се
износи супротна чињеница.

Непосредни доказ постоји кад сам суд утврђује постојање неке правно-релевантне чињенице;

Посредан доказ је доказ помоћу кога се индиректно утврђује да постоји нека чињеница која је предмет
доказивања — суд најпре утврђује једну чињеницу из чијег постојања на основу правила логике закључује да
мора да постоји и друга правно-релевантна чињеница;

ПОНУДА ДОКАЗА

Понуда доказа је парнична радња странака. Чим странка изнесе један чињенични навод, дужна је да
понуди суду доказ. Странка нуди доказ тако што означава доказно средство помоћу којих суд може да се увери у
истинитост њеног тврђења. Понуда доказа се предузима у тужби, одговору на тужбу и у изјавама странка на
главној расправи.

По правилу, доказна средства предлажу се на припремном рочишту, а само изузетно на главној расправи
(ако је истакнут нови захтев за пресуду међупредлогом, приговором ради пребијања, противтужбом или
преиначеном тужбом) странке могу до њеног закључења да предлажу доказе.

Тужилац нуди доказе у туби. Тужени који одлучи да се брани у одговору на тужбу оспориће тужбени
захтев тужиоца и понудити доказе којим га оспорава.

19. ПРЕДМЕТ ДОКАЗИВАЊА И ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА

23
 Предмет доказивања или доказна тема је тврђење странке о постојању или непостојању чињенице која је
од значаја за одлучивање.

Предмет доказивања нису чињенице, већ искази о њима.

Чињенице које могу да буду предмет доказивања су:

— догађаји спољног света

— људске радње

— протек времена.

Чињенице могу да буду садашње и прошле. Све правно релевантне чињенице могу да буду чињенице
којима се право ствара, чињенице којима се право мења, чињенице којима се право гаси, и чињенице којима се
спречава настанак права. Предмет доказивања могу бити само спорне правно-релевантне чињенице. А спорне су
оне чињенице о којима су странке изнеле контрадикторна тврђења и оне чињенице о којима се противна странка
уопште није изјаснила (неутралне изјаве). Неспорне чињенице не могу да буду предмет доказивања.

Предмет доказивања не могу да буду правне норме, јер суд познаје право. Изузетно, предмет
доказивања може да буде обичајно право јер суд увек не познаје садржину обичајно правних правила.

Предмет доказивања не могу да буду: ноторне чишенице, признате чињенице и чињенице утврђене
пресудом кривичног суда.

1) Ноторне чињенице (опште познате чињенице) су чињенице које су познате ширем кругу људи на
једном географском подручју, људима одређене професије или парничном суду тако да нема разлога да се
посумња у њихову истинитост (нпр. земљотрес, поплава у Нишу).

2) Признате чињенице - Странка изјављује да су тачни чињенични наводи њеног парнично

противника на којима он заснива свој захтев и да их не оспорава. Чињеница које је парнични противник признао
не треба доказивати;

3) Чињенице утврђене правноснажном осуђујућом пресудом кривичног суда нису предмет доказивања
ако се ради о обележјима кривичног дела за које је оптужени оглашен кривим или се ради о одговорности
учиниоца.

24
 ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА

Терет доказивања у субјективном смислу је процесни терет одређене странке да означи доказна
средства помоћу којих се суд може уверити у истинитост исказа о одређеној правно релевантној чињеници.

Терет доказивања у објективном смислу — уколико странка не изнесе све правно релевантне чињенице
намерно или пропустом или изнесени докази не буду довољан извор информација о истинитости изнетих
чињеница суд је дужан да примени правило о терету доказивања у објективном смислу.

Општа правила о терету доказивања у субјективном смислу гласе:

1) ко шта тврди, он то треба и да докаже: терет доказивања погађа оног ко нешто тврди, а не оног ко
нешто пориче;

2) ако тужени истиче приговоре, дужан је да доказује истинитост чињенице на којима заснива своје
приговоре;

3) ако тужилац не докаже истинитост свога тврђења, суд неће моћи да усвоји његов захтев и тужени
ће успети у парници.

25
 20. ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРЕСУДА

Пресуда представља одлуку суда којом се ауторитативно, коначно и мериторно одлучује о тужбеном
захтеву странке.

ВРСТЕ ПРЕСУДА

Према садржини: кондемнаторна, декларативна, конститутивна

Према процесној функцији: коначна, делимична, допунска међупресуда

Премапроцесном понашању странака: пресуде на основу контрадикторних захтева, једностране пресуде

Према стадијуму поступка: првостепене, другостепене

Према успеху који је странка постила у парници: пресуде којима се усваја тужбени захтев, пресуде
којима се одбија тужбени захтев

Према прописима који се примењују приликом одлучивања: грађанскоправне пресуде, процесноправне

пресуде.

21. ФОРМА И САДРЖИНА ПРЕСУДЕ

Разликујемо формалну и материјалну садржину пресуде.

26
 Формалну садржину пресуде чине саставни елементи писмено израђене пресуде, док би материјална
садржина била садржина одлуке која се пресудом истиче, тј. констатација да ли се тужбени захтев усваја или
одбија.

Формална садржина пресуде огледа се у томе да пресуда мора саджати: увод, изреку (диспозитив) и
образложење.

Увод пресуде садржи:

1. назначење да се пресуда изриче у име народа; 2. назив суда; 3. имена и презимена чланова већа,
односно судије појединца; 4. имена и презимена, пребивалиште и боравиште, односно седиште странака,
њихових заступника и пуномоћника; 5. вредност предмета спора; 6. кратко означење предмета спора; 7. дан
закључења главне расправе, дан када је пресуда донета и дан када је пресуда објављена.

Изрек пресуде садржи: одлуку о одбијању или усвајању тужбеног захтева, Диспозитив садржи и одлуку о
парничним трошковима.

У образложењу пресуде суд наводи конкретно стање ствари и износи разлоге и мотиве због којих је
донео пресуду конкретне садржине.

22. КОНДЕМНАТОРНА ПРЕСУДА (ПРЕСУДА ЗА ОСУДБУ НА ЧИНИДБУ)

Пресуда за осуду на чинидбу је пресуда којом се налаже туженом испуњење какве чинидбе

Пресуда за осуду на чинидбу карактеристична је по томе што: има своје модалитете, њоме се одређује
парициони рок по чијем истеку постаје извршна.

Модалитети осуде на чинидбу су:

- осуда на будућу чинидбу,

27
 - осуда на испуњење супсидијарног захтева,
- алтернативна осуда на две или више чинидби по избору туженог и осуда на чинидбу под условом.

Правило је да се пресудом изриче осуда на чинидбу само ако је потраживање доспело у моменту
закључења главне расправе.

Изузетно, пресуда за осуду на чинидбу може се изрећи и у односу на будућу чинидбу (на потраживање
које није доспело у моменту закључења главне расправе). Типичан пример осуде на будућу чинидбу јесте
усвајање захтева за издржавње за исплаћивање рата које још увек нису доспеле у тренутку закључења главне
расправе.

Суд може пресудом да изрекне осуду на чинидбу под условом да тужилац истовремено изврши какву
противчинидбу према туженом.

Пресудом за осуду на чинидбу одређује се парициони рок – рок за добровољно испуњењ чинидбе који је
15 дана и преклузивне је природе.

Парицини рок креће да тече првог дана после достављања овереног преписа пресуде туженом коме је
наложено испуњење дуговане чинидбе. Ако тужени не испуни чинидбу у овом року, тужилац ће своје право моћи
заштитит у другом – извршном поступку.

23. КОНАЧНА, ДЕЛИМИЧНА И ДОПУНСКА ПРЕСУДА

КОНАЧНА ПРЕСУДА - Судска одлука која се доноси онда када сви захтеви буду доспели за одлучивање
назива се коначном пресудом. Коначном пресудом окончава се спор пред једном инстанцом.

Коначном пресудом суд доноси одлуку како о главним, тако и о споредним захтевима.Коначном
пресудом може се одлучивати и позитивно и негативно: тужбени захтев може бити усвојен или одбијен, или бити
делимично усвојен, а делимично одбијен. Коначна пресуда може бити кондемнаторна, деклараторна или
конститутивна. Коначна пресуда може бити заснована на располагању странака. Коначне пресуде су потпуна и
делимична. Делимичне пресуде су: делимична и допунска.

28
 ДЕЛИМИЧНА ПРЕСУДА – је коначна пресуда којом је одлучено о једном од више истакнутих захтева или
само о делу захтева. Њоме се одлучује потпуно о једном од више постављених захтева или о делу захтева. Суд ће
донети делимичну пресуду: када је тужени признао само неке од више постављених захтева (а остали су спорни),
када се тужилац одрекао од једног од више постављених захтева (а остали су спорни), када је раније сазрео за
одлуку захтев из противтужбе када је она подигнута или само захтев из тужбе, када је у парници у којој је
истакнут приговор ради пребијања сазрео за одлучивање захтев о постојању тужиочеве тражбине, и када је
сазрео за коначну одлуку само део захтева.

ДОПУНСКА ПРЕСУДА - У случају да је суд приликом одлучивања пропустио да одлучи о свим захтевима
или је пропустио да одлучи о делу тужбеног захтева, странка може дати предлог да суд изврши допуну пресуде.
Инцијативу за доношење допунске пресуде могу дати тужилац и тужени. Предлог за допуну пресуде мора се
поднети у законском року који је преклузивне природе и он износи 15 дана од дана пријема пресуде, што значи
да странка у случају да пропусти овај рок, има једино могућност да покрене нову парницу у односу на захтеве о
којима није одлучено пресудом. Ако суд процени да је предлог за допуну пресуде основан, заказаће главну
расправу ради доношења пресуде о захтеву који није решен. Онда када је предлог за доношење допунске
пресуде неблаговремен или неоснован, суд ће га одбацити, односно одбиће предлог решењем.

24. МЕЂУПРЕСУДА

Међупрсуда је врста пресуде према процесној функцији и може бити донета у парницама по тужби за
осуду на чинидбу јер она има основ и висину тужбеног захтева.

Међупресуду доноси суд када су оспорени основ и висина тужбеног захтева и то из разлога
целисходности – њоме првостепени суд одлучује само о основу тужбеног захтева.

Међупресуда није коначна пресуда – њом се не решава дефинитвно спор пред једном инстанцом.

По доношењу међупресуде суд застаје са поступком јер се она као самостална одлука може побијати
жалбом. Након истека рока за жалбу (тј.након правноснажности међупресуде) поступак се наставља. Пошто је
декларативне природе, међупресуда није погодна принудном извршењу.

Друга врста пресуде је према захтеву тужиоца, а не по службеној дужности. Њу доноси суд онда када је
тужилац у парници истакао међупредлог за утврђење.

29
 Трећа врста међупресуде је другостепена међупресуда. По правилу, међупресуду доноси првостепени
суд. Другостепени суд одлучује међупресудом прикликом испитивања основаности жалбе у материјалноправном
смислу.

25. ПРЕСУДА НА ОСНОВУ ОДРИЦАЊА

Пресуда на основу одрицања је једнострана пресуда (доноси се на тражњењ једне стране) и суд
је доноси када тужилац до закључења главне расправе изјави да се одриче од захтева, дела тужбеног
захтева или једног од више кумулираних тужбених захтева.

Одрицање од тужбеног захтева је диспозитивна парнична радња којом тужилац располаже

предметом парнице – захтевом за пресуду. Он одрицањем од тужбеног захтева саопштава суду да је
његов захтев неоснован.

Услови за доношење пресуде на основу одрицања су:

- да је изјава о одрицању допуштена,

- да је дата од стране тужиоца, да је дата од стране овлашћеног лица,
- да је изјава дата до закључења главне расправе,
- да тужилац није опозвао своју изјаву о одрицању и
- да нису прекорачене границе слободе располагња.

Ова пресуда може се нападати жалбом само због погрешне примене процесног права и још у
једној ситуацији – када је изјава о одрицању дата у заблуди, под претњом или принудом (недостаци
диспозитивне парничне радње су разлог за њено побијање).

26. ПРЕСУДА НА ОСНОВУ ПРИЗНАЊА

Пресуда на основу признања је једнострана пресуда коју суд доноси уколико је тужени до
закључења главне расправе у целини или делимично признао тужбени захтев.

Њоме тужени располаже предметом парнице – одн. захтевом за пресуду. Услови за доношење
ове пресуде су: допуштеност признања тужбеног захтева, да је изјаву дало овлашћено лице, да је дата
до закључења главне расправе, да нису прекорачене границе слободе располагања, да није дошло до
опозивања изјаве о признању. Против ове пресуде могуће је уложити жалбу – пресуда се може побијати
само због повреде битних одредаба парничног процесног права и може се побијати из разлога ако је
изјава о признању дата у заблуди, под претњом или принудом.

30
 27. ПРЕСУДА ЗБОГ ПРОПУШТАЊА

Пресуду због пропуштања суд доноси када тужени не одговори на тужбу у законском року од 30
дана или се по самом закону сматра да на тужбу није одговорио – суд доноси пресуду којом усваја
тужбени захтев уколико су испуњеним законски услови.

Пресуда на основу пропуштања је мера процесне санкције према туженом због његовог
процесног понашања.
Ако суд пропусти да по службеној дужности донесе пресуду на основу пропуштања, тужилац има
право да предложи суду да је донесе.

Услови за доношење пресуде због пропуштања су:

- да је извршено уредно достављање,

- да је приликом достављања тужбе тужени поучен о последицама због пропуштања,
непостојање општепознате околности због којих тужени није одговорио на тужбу (земљотрес),
- да основаност тужбеног захтева произилази из чињничног стања у тужби.

Пресуда због пропуштања не може се нападати због погрешно утврђеног чињеничног

стања јер га суд није ни утврђивао. Ова пресуда може се побијати због погрешне примене материјалног
права и због битне повреде одредаба парничног поступка.

28. ПРЕСУДА ЗБОГ ИЗОСТАНКА

Ако тужени коме је приликом достављања тужбе упућен и позив на припремно рочиште, одн.
прво рочиште за главну расправу, изостане са рочишта или дође на то рочиште, али се не упусти у
расправљање и не оспори тужбени захтев, суд је дужан да по службеној дужности, ако су испуњени сви
законски услови, донесе пресуду због изостанка којом ће усвојити тужиочев тужбени захтев.

Суд неће моћи да донесе ову пресуду ако су у питању захтеви странака којима они не могу да
располажу. То је процесна санкција према туженом због његовог процесног понашања.

Изостанак тужиоца са рочишта не спречава суд да донесе пресуду на основу чињеница које су
наведене у тужби.

Законодавац је предвидео могућност да се одложи доношење пресуде због изостанка уколико је

потребно да се провери испуњност услова за њено доношење и посебно испуњености услова у погледу
уредног позивања туженог.

31
 29. ПРЕСУДА БЕЗ УСМЕНЕ РАСПРАВЕ

Пресуда без одржавања усмене расправе је пресуда на основу неспорног стања ствари коју суд
доноси када мериторно одлучује о спору који је био повод парници без одржавања главне расправе.

Ову пресуду суд може, ако нема процесних смењи, донети на припремном поступку пошто
тужени одговори на тужбу и у одговору не оспори истинитост чињеница на којима се заснива тужиочев
тужбених захтев без обзира што је оспорио основаност тужбеног захтева.

То значи да се ова пресуда може донети само ако тужени у одговору на тужбу у потпуности
призна чињенице на којима се зансива тужбени захтев. Суд може донети ову пресуду само ако не
постоје процесне смење и уколико су испуњени посебни услови за њено доношење: ако је тужени
благовремено одговорио на тужбу, ако је тужени признао чињенице у одговору на тужбу у парници у
којој важи расправно начело, ако не постоји противуречност између туженикових навода и доказа које
су обе странке приложиле у своје поднеске, ако се признањем чињеница не прекорачују границе
слободе располагања.

Пресуда на основу неспорног стања ствари се може донети као потпуна или као делимична
пресуда и њоме се може усвојити или одбацити тужбени захтев. Ова пресуда може се побијати из свих
разлога због којих се може изјавити жалба.

30. РЕШЕЊА

Решења су долуке суда којим он одлучује када не одлучује пресудом.

Поред решења у ужем смислу, постоје подврсте решења у парничном поступку: позиви, налози и
наредбе.

Решењем се, по правилу одлучује о разним процесним питањима.

Решења којим суд одлучује о процесним питањима су решења о управљању парницом и решења
о располагању парницом. Решења о управљању парницом суд може мењати и опозивати јер није везан
истим. То су решења којима се припрема одлучивање.

Суд их доноси на расправи и записником их заведочава. Против тих решења није допуштена
жалба, нити посебна жалба. Решења којим суд располаже поступком су решења којима суд одбацује
тужбу као недопуштено због процесних недостатака или констатује да је парница окончана неком
диспозитивном парничном радњом, судском одлуком или је окончана због неког догађаја ван парнице
и обуставља поступак.

Против решења о располагању парницом, по правилу, странке могу да изјаве самосталну жалбу.
Решење доноси судија појединац или председник већа, или веће као целина. Решења се објављују на
рочишту на којем су донета.

32
 Решења се уносе у расправни записник, у виду белешке на спису или се израђује посебни
писмени састав решења. Када се о неком процесном питању решава уз главну ствар решење се уноси у
образложење пресуде.

Решења која се доносе на расправи јавно се објављују и уносе у записник. Када се решења
доносе ван рочишта, суд их израђује писмено и доставља странкама у овереном препису. Ако се
решењем одбија предлог странке без преходног саслушања противника странке, тој странци се не
доставља решење (нпр. решење које је суд донео приликом претходног испитивања тужбе).

Мериторна решења садрже у свом саставу клаузулу: У име народа. Ако решења садрже и
образложење оно мора бити одвојено од диспозитива. Решење треба бити образложено када суд
одбија или одбацује страначку парничну радњу, када одлучује о супротним захтевима странака и када је
против њега допуштена посебна жалба.

Врсте решења:
- решења о управљању парницом
- решења којим се странкама налаже извршење какве парничне радње
- решења којим се одлучује о процесним овлашћењима странке
- решења којим се изричу казне због процесне недисциплине
- решења којима се одлучује о надокнади парничних трошкова
- решења о процесним питањима
- решења којима се обуставља поступак
- решења којима се мериторно одлучује

33
 1.POSTUPAK ZA LIŠENJE I VRAĆANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

Poslovna sposobnost se oduzima ili ograničava punoletnom licu koje je nesposobno da

se samo brine o svojim pravima i interesima zbog duševne bolesti, duševne zaostalosti ili nekog drugog
uzroka.

Postupak mogu pokrenuti: sud po službenoj dužnosti, a predlogom:

- organ starateljstva,
- Srodnici lica kome se oduzima poslovna sposobnost,
- kao i samo lice kome treba oduzeti poslovnu sposobnost ako je u stanju da shvati značenje i
pravne posledice svog predloga.

Postupak oblikuje sud po načelu sudskog upravljanja postupkom, a procesnu građu prikuplja po
načelu inkvizitornosti. Odluka se donosi na osnovu rasprave na koju se pozivaju:

-organ starateljstva,

-lice kome se oduzima poslovna sposobnost, njegov staralac odnosno privremeni zastupnik, i

-predlagač.

U zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja, sud može osobu u potpunosti ili delimično lišiti
poslovne sposobnosti.

U rešenju kojim se osoba delimično lišava poslovne sposobnosti, sud će navesti vrstu poslova
koju ta osoba može obavljati samostalno.

Sud može odložiti donošenje rješenja ako se osnovano može očekivati da će se osoba prema kojoj se
vodi postupak uzdržati od upotrebe alkohola ili opojnih sredstava ili ako se osoba podvrgne l ečenju u
određenoj zdravstvenoj ustanovi.

Odlaganje može trajati od 6 do 12 meseci, a rešenje o odlaganju rešenja sud može i opozvati.

Kad prestanu razlozi zbog kojih je poslovna sposobnost oduzeta, sud će po službenoj dužnosti ili
na prijedlog ovlaštenih lica provesti postupak i zavisno od rezultata doneti novo rešenje.

Pravosnažno rešenje o oduzimanju, odnosno vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se matičaru i

organu koji vodi zemljišne ili druge javne knjige radi upisa, kao i organu starateljstva.

34
Troškove postupka snosi predlagač.

Obavezno je prisustvo veštaka.

2.POSTUPAK ZA UTVRDJENJE VREMENA I MESTA RODJENJA

Postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja - može pokrenuti, osim lica čije se rođenje
dokazuje, svako lice koje za to ima neposredni pravni interes, kao i organ starateljstva.

Postupak se pokreće – Predlogom sudu (za utvrđivanje vremena i mesta rođenja), koje mora da
sadrži - podatke o imenu i prezimenu lica čije se rođenje dokazuje, njegovom polu, vremenu i mestu
njegovog rođenja (ako je poznato), kao i dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi ili učiniti
verovatnim.

Takođe, treba navesti i druge činjenice (ako postoje) koje mogu olakšati sudu da utvrdi vreme i mesto
rođenja (podaci o roditeljima i drugim bliskim srodnicima lica čije se rođenje dokazuje, njegovom
supružniku, školovanju, zaposlenju, promeni boravišta i sl.).

Pošto primi predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, sud nalaže ministarstvu

nadležnom za unutrašnje poslove i matičarima (na čijem području je boravilo lice čije se rođenje
dokazuje) - da provere da li u njihovim evidencijama postoje podaci o vremenu i mestu rođenja lica
čije se rođenje dokazuje i da o tome dostave izveštaj - u roku koji ne može biti duži od 30 dana.

Pošto primi izveštaj, odnosno kad protekne rok za dostavljanje izveštaja, sud zakazuje ročište na
koje poziva predlagača i lice čije se rođenje dokazuje i izvodi potrebne dokaze.

Sud (u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga) – Rešenjem utvrđuje vreme i mesto

rođenja. Pravosnažno rešenje o vremenu i mestu rođenja - prvostepeni sud dostavlja nadležnom
matičaru u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti, radi upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu
rođenih.

U postupku za utvrđivanje vremena i mesta rođenja - predlagač je oslobođen plaćanja troškova

postupka, a troškovi veštačenja u tom postupku isplaćuju se iz sredstava suda.
 

3.POSTUPAK ZA PROGLAŠENJE NESTALOG LICA ZA UMRLO

Sud može da proglasi za umrlo lice:

1) o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od njegovog rođenja je

proteklo više od sedamdeset godina

35
2) o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je

nestalo čine verovatnim da više nije u životu

3) koje je nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj

drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci

od dana prestanka opasnosti

4) koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih

vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstva

Postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo pokreće se predlogom. Predlog može da podnese
svako lice koje za to ima neposredni pravni interes i javni tužilac. Neposredni pravni interes imaju, po
pravili, supružnik i srodnici koji se mogu javiti kao naslednici.

Predlog treba da sadrži činjenice kojima se on obrazlaže, kao i dokaze kojima se te činjenice
mogu utvrditi ili učiniti verovatnim.

Po prijemu predloga sud ispituje da li su ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. Ako se

utvrdi da su te pretpostavke ispunjene, sud će nestalom licu odrediti staraoca i o tome obavestiti organ
starateljstva ili će pozvati organ starateljstva da mu u određenom roku postavi staraoca za zastupanje u
postupku. Staralac je dužan da prikuplja i predlaže sudu dokaze o nestanku odnosno životu nestalog lica.

Ako oceni da su ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka, sud će objaviti oglas. U oglasu se
navode bitne okolnosti slučaja i poziva se nestalo lice da se javi kao i svi drugi koji znaju nešto o
njegovom životu da to bez odlaganja jave sudu.

U oglasu se takođe navodi da će sud po isteku tri meseca od objavljivanja doneti odluku o
predlogu. Oglas se objavljuje u službenim glasilima, na oglasnoj tabli suda, kao i na uobičajen način u
mestu u kome je nestalo lice imalo poslednje prebivalište, odnosno boravište. Ako se u toku roka ili
kasnije u toku postupka nestalo lice javi ili se na neki drugi način utvrdi da je ono u životu, sud će doneti
rešenje o obustavljanju postupka.

Po proteku roka od tri meseca od dana objavljivanja oglasa, ako se nestali ne javi i nema tragova
da je u životu, sud zakazuje ročište

Ako se utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglašenje nestalog lica za umrlo, i ako rezultati
celokupnog postupka pouzdano ukazuju da nestalo lice nije živo, sud donosi rešenje kojim proglašava
nestalo lice umrlim. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, sud donosi rešenje kojim odbija predlog.

Rešenje kojim se nestalo lice proglašava za umrlo treba da sadrži označen dan, a po mogućnosti i
čas koji se smatra kao vreme smrti nestalog.

Pravnosnažno rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo dostaviće se matičaru radi upisa u
matičnu knjigu umrlih,sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu
koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za umrlo

36
imalo nepokretnosti. Licu koje je proglašeno za umrlo prestaju lična prava a imovina prelazi na
naslednike, isto kao i u slučaju smrti.

4.POSTUPAK ZA DOKAZIVANJE SMRTI

Ako smrt nekog lica ne može da se dokaže ispravom predviđenom Zakonom o matičnim
knjigama, svako lice koje ima neposredni pravni interes, kao i javni tužilac, mogu podneti predlog sudu
da rešenjem utvrdi smrt tog lica.

  Оглас о покретању поступка за доказивање смрти неког лица треба да садржи назнаку
дана, мјесеца и године за које се сматра да је то лице умрло и позив лицима која о томе нешто
знају да то јаве суду у року од 30 дана од дана објављивања огласа.

По истеку рока означеног у огласу, суд ће саслушати старатеља, а по потреби и предлагача

и након што срповеде и друге доказе, одлучиће о предлогу.

5.POSTUPAK ZA DAVANJE DOZVOLE ZA STUPANJE U BRAK U SLUČAJU

MALOLETNOSTI

Из оправданих разлога суд може у ванпарничном поступку дозволити закључење брака

малолетнику старијем од 16 година, ако утврди да је то лице телесно и душевно способно за
вршење права и дужности које произлазе из брака.

У поступку давања дозволе за закључење брака, суд одлучује о давању дозволе за

закључење брака између одређених лица када је законом прописано да се брак између њих може
закључити само на основу дозволе суда.

Поступак за давање дозволе за закључење брака покреће се на приједлог малолетног лица.

Предлог за покретање поступка садржи личне податке о родитељима предлагача, чињеницама на

којима се заснива предлог и доказима о изнесеним чињеницама.

Пре доношења решења, суд ће прибавити налаз и мишљење здравствене организације и

мишљење органа старатељства, саслушаће предлагача и лице са којим жели да закључи брак,
родитеља или старатеља односно усвојитеља предлагача, а по потреби може да изведе и друге
доказе. Суд неће саслушати родитеља коме је одузето родитељско право.

Суд је дужан да утврди и лична својства, имовинско стање и друге битне околности које се
односе на лице са којим предлагача жели да закључи брак.

37
 Решење о давању дозволе за закључење брака доставља се предлагачу и лицу са којим
предлагач жели да закључи брак, родитељима односно старатељима предлагача и надлежном
органу старатељства.

Решење којим се одбија приједлог за давање дозволе за закључење брака доставља се

предлагачу.

Против решења којим се дозвољава закључење брака, жалбу могу да изјаве сви учесници у
поступку, а против рјешења којим се одбија приједлог за давање дозволе жалбу може изјавити
само предлагач.

Лица којима је дозвољено закључење брака не могу брак закључити пре правноснажности
решења о давању дозволе за закључење брака.

6.POSTUPAK ZA PRODUŽENJE RODITELJSKOG PRAVA

Одлуком суда родитељско право се може продужити и посје пунолетства детета, ако дете
због телесног или душевног недостатка није способно да се само стара о себи и о својим правима и
интресима.

Поступак за продужење односно престанак родитељског права покреће се на предлог

родитеља односно усвојитљеља или органа старатељства.

Лице над којим се тражи продужење родитељског права или се тражи престанак тог права
у поступку заступа посебан старатељ којег одреди орган старатељства или привремени заступник
којег одреди суд који спроводи поступак.

Ради доношења решења суд ће одржати рочиште на које ће позвати предлагача, орган
старатељства и родитеље лица без обзира на то да ли су они предложили покретање поступка, а на
рочишту обавезно саслушати родитеље и представнике органа старатељства, те прибавити
мишљење о целисходности продужења родитељског права.

Лице према коме се поступка води мора прегледати вештак медицинске струке
одговарајуће специјалности који ће дати налаз и мишљење о његовом душевном стању и
способностима за расуђивање.

Вештачење се врши у присуству судије, осим када се обавља у здравственој организацији.

7.POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVŠTINE

38
 У поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која
имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима,
легатарима и другим лицима.

Поступак за расправљање заоставштине суд покреће по службеној дужности чим сазна да

је неко лице умрло или да је проглашено умрлим.

За расправљање заоставштине месно је надлежан основни суд на чијем је подручју

оставилац имао пребивалиште у време смрти, а ако оставилац у време смрти није имао
пребивалиште, надлежан је основни суд на чијем подручју је оставилац имао боравиште.
Учесници у поступку за расправљање заоставштине не могу уговорити ни стварну ни месну
надлежност суда.

Поступак се покреће по предлогу матичара који је извршио упис смрти или по предлогу
наследника, уз који се подноси и смртовница.

Попис и процену имовине врши надлежни општински орган управе или радник суда којег
одредит судија. Попис се врши у присуству два пунолетна лица.

Надлежни општински орган управе који је вршио попис и процену имовине, доставиће
податке о извршеном попису и процени оставниском суду.

На рочишту које одређује суд, расправља се о свим питањима која се односе на

заоставштину. Када суд утврди којим лицима припада право наслеђа, огласиће та лица за
наследнике решењем о наслеђивању, против кога је дозвољена жалба другостепеном суду.

8.POSTUPAK ZA ODREDJIVANJE NAKNADE ZА EKSPROPRISANU

NEPOKRETNOST

У поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност суд одређује висину

накнаде за експроприсану непокретност кад корисник експропријације и ранији власник пред
надлежним општинским органом управе нису постигли споразум о накнади за експроприсану
непокретност.

Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност суд води по службеној

дужности.

Суд ће одредити рочиште на којем ће омогућити учесницима да се изјасне о висини

накнаде, као и о доказима о вредности непокретности, који се прибављају по службеној дужности.

Трошкове поступка одређивања накнаде за експроприсане непокретности сноси корисник

експропријације, осим трошкова који су изазвани неоправданим поступцима ранијег влансика.

39
 Након што утврди битне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим,
односно висину накнаде за експроприсану непокретност.

Ако учесници закључе споразум о висини накнаде, суд ће своје решење засновати на
њиховом споразуму, уколико нађе да споразум није у супротности са принудним прописима, о
располагању државни средствима и другим принудним прописима, као и у супротности с
правилима морала.

9. POSTUPAK ZA UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKE

STVARI

У поступку за управљање и коришћење заједничким стварима суд уређује начин

управљања и коришћења заједничим стварима сувласника, сукорисника и других судржалаца исте
ствари.

Поступак за управљање и коришћење заједничким стварима покреће се на предлог лица

које сматра да је повређено у праву управљања или коришћења заједничке ствари.

Предлог садржи податке о заинтересованим лицима и о ствари која је предмет поступка,

као и разлоге због којих се поступак покреће. Предлог се подноси суду на чијем подручју се ствар
налази.

По пријему предлога суд ће заказати рочиште на које ће позвати сва заинтересована лица,
указаће им на могућност споразума и помоћи им да споразумом уреде начин управљања,
односно, коришћења заједничке ствари.

Ако се заинтересована лица не споразумеју, суд ће провести потребне доказе и на основу

резултата целокупног поступка донети решење којим ће уредити начин управљања или
коришћења заједничке ставри.

Кад се предлогом тражи уређење коришћења заједничког стана или пословне просторије,
суд ће нарочито уредити које ће просторије заинтресована лица користит посебно, а које
заједнички, начин коришћења заједничких просторија, као и на који начин ће се сносити трошкови
коришћења просторија.

10.POSTUPAK ZA UREDJENJE MEDJA

У постуку уређења међа суд уређује међу између суседних непокретности кад су међашњи
знаци уништени, оштећени или померени.

40
 Предлог за уређење међа између сусједних земљишних парцела може поднети саваки од
власника тих парцела.

Предлог садржи податке о власницима суседних парцела, земљишним парцелама између

којих се међа уређује, са ознакама тих парцела из земљишних или катастарских књига, разлоге
због којих се поступак покреће, као и вредност спорне међашње површине.

По пријему предлога суд може заказати рочиште у суду на које ће позвати учеснике ради
покушаја споразумног уређења међа.

Уз позив на рочиште учесници се позивају да поднесу све исправе, скице и дуге доказе од
значаја за уређење међа.

У позиву ће се уечсници упозорити на последице недоласка на рочиште.

На рочишту за уређење међа суд ће на лицу места утврдити међу између земљишних
парцела учесника и обележити је трајним и видним међашњим знацима.

У решењу о уређењу међа суд описује међу између земљишних парцела учесника,
позивајући се на скицу успостављеног стања која је саставни део решења.

11.POSTUPAK ZA DEOBU SUSVOJINE

У поступку деобе сусвојине суд одлучује о деоби и о начину деобе тих ствари и имовине.

Поступак деобе сусвојине може предлогом покренути сувласник, а предлог мора

обхватити све сувласнике.

Предлог садржи податке о предмету деобе, величини дела и о дугим стварним правима
сваког сувласника.

За непокретност морају се навести земљишно-књижни или катастарки подаци и

приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним
правима као и о посједу непокретности.

Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази.

Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све сувласнике и лица
која по предмету деобе имају неко стварно право.

При одлучивању коме треба да припадне одређена ствар суд ће нарочито имати у виду
посебне потребе појединих сувласника због којих та ствар треба да припадне том сувласнику.

Решење о диоби садржи: предмет, услове и начин диобе, податке о физичким деловима
ствари и правима која су припала поједином сувласнику, као права и обавезе сувлансика утврђене
диобом.

41
 Решењем о деоби суд ће одлучити и о начину остваривања служности и других стварих
права на деловима ствари која је физички подељена између сувлансика.

12.POSTUPAK ZA SASTAVLJANJE ISPRAVE

У поступку за састављање исправе суд саставља кад је за настанак права или пуноважност
правног посла потребно постојање јавне исправе (нпр. судски тестамент, уговор о доживотном
издржавању итд.).

Исправу саставља судија.

За састављање исправе месно је надлежан сваки стварно належни суд.

Исправа се саставља у суду, а ван суда када учесник није у могућности да дође у суд или
кад за то постоје други оправдани разлози.

Пре састављања исправе, судија утврђује идентитет предлагача. Када судија не познаје
предлагача лично, његов идентитет утврђује јавном исправом са фотографијом или изјавом
сведока, чији је идентитет утврђен јавним исправама.

Ако је предлагач неписмен или нем, или слеп, или не познаје језик који је у службеној
употреби у суду, састављање исправе врши се у присуству два пунолетна сведока које судија
лично познаје или чији је идентитет утврдио јавним исправама са фотографијом.

Ако предлагач не зна језик на коме се саставља исправа, судија ће исправу саставити уз
учешће судског тумача.

Када утврди да постоје услови, судија утврђује да ли постоји слободна воља да се закључи
правни посао.

О састављању исправе сачињава се записник у који се уноси и начин на који је утврђен

идентитет учесника, сведока и тумача који су присуствовали састављању исправе.

Записник потписују учесници и сведоци.

Уз записник се прилаже примерак састављене и потписане исправе.

13.POSTUPAK ZA PONIŠTAVANJE ISPRAVA (AMORTIZACIJA)

У поступку за поништење исправе на којој се непосредно заснива неко материјално право и

чије је поседовање нужно за оствривање тога права, прогласиће се да је исправа изгубила своју

42
важност ако је украдена, изгорела или на било који начин нестала или уништена, осим ако законом
није забрањено поништење такве ипсраве.

О предлогу за поништење исправе коју је издао орган Републике или Града односно
општине и предузећа одлучује суд на чијем се подручју налази седиште издаваоца исправе.

Предлог за поништење исправе може поднети свако лице које је на основу те исправе
овлашћено да остварује неко право или има правни интрес да се настала исправа поништи.

Предлог за поништење исправе садржи битне састојке исправе, чињенице из којих

произилази да је предлагач овлашћен за подношење предлога, као и податке из којих произилази
вероватноћа да је исправа нестала или уништена.

Једним предлогом може се захтевати поништење више исправа под услoвом да је месно
надлежан исти суд.

По пријему изјашњења лица, суд ће огласом објавити покретање поступка за поништење

исправе.

Оглас садржи битне састојке исправе потребне за њено идентификовање, рок у коме се
могу поднети пријаве или приговори против предлога ...

Огласни рок тече од дана објављивања.

Дужник се може ослободити обавезе само ако износ дуга уплати на депозит суда.

Решење о поништењу исправе садржи податке о издаваоцу иправе и предлагачу, као и

битне састојке исправе уз означење износа обавезе ако гласи на испуњење новчане обавезе.

Против решења којим се предлог за поништење исправе одбацује или одбија или поступак
обуставља, жалбу може изјавити само предагач.

Правноснажно решење којим се исправа поништава, замењује поништену исправу, док се

не изда нова.

На основу правноснажног решења о поништењу исправе, предлагач може од дужника

захтевати остваривање свих права која проистичу из те исправе или му на основу ње припадају, а
може захтевати и да му се о његовом трошку изда нова исправа уз предају решења о поништењу.

43