KOMPANIJSKO

PRAVO
 1. POJAM PRIVREDNOG DRUŠTVA

NAŠ SISTEM - Koristi termin „Privredno društvo“ a ne i trgovačko društvo za:

1) Ortačko društvo

2) Komanditno društvo

3) Društvo sa ograničenom odgovornošću

4) Akcionarska društva

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnosti u cilju sticanja dobiti. A
definiše se i posebno svako pojedino privredno društvo.

1.1. KLASIFIKACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

1. KLASIČNA PODELA:

1) DRUŠTVA LICA (TRGOVAČKI ORTAKLUCI) - Odlikuju personalna svojstva

(poznanstvo, poverenje članova) stoga:

1) Postoji neogranicena odgovornost za obaveze društva

2) Društvom upravljaju ortaci a ne organi (koje ne mora ni da ima)

3) Za ustupanje udela trećim neophodna je saglasnost svih ortaka

4) Činjenice vezane za ličnost člana po pravilu vode prestanku društva

2) DRUŠTVA KAPITALA (KOMPANIJE, KORPORACIJE) - Dominira interes

kapitala, stoga:

1) Ne postoji odgovornost za obaveze društva prema trećim licima, već samo obaveza snošenja
rizika do visine uloga.

2) Društvom upravljaju organi, a ne članovi

3) Udeli u društvu su lako prenosivi

4) Činjenice vezane za ličnost člana ne vode po pravilu prestanku društva

2. Ukoliko bi se uvela MEĐUPODELA tu bi spadala:

1) Društva sa ograničenom odgovornošću

2) Komanditna društva jer imaju elemente i društva lica i društva kapitala.

3. DRUGE KLASIFIKACIJE:

1) PREMA NACINU NASTANKA:

1) Društva koja nastaju slobodnom voljom

2) Društva koja se osnivaju zakonom

2) PREMA NAČINU ODREĐENOSTI KAPITALA:

1) Društva na udele (KD, DOO, Javno trgovačko)

2) Društva na akcije (AD, KD na akcije)

3) PREMA VREMENU:

1) Osnovana na određeno vreme

2) Osnovana na neodređeno vreme

4) PREMA DELATNOSTI:

1) Koja obavljaju nekomercijalne delatnosti

2) Koja obavljaju delatnosti javnog sektora

5) PREMA ODGOVORNOSTI:

1) Društva sa ograničenom odgovornošću

2) Društva sa neograničenom odgovornošću

6) PREMA EKONOMSKO FINANSIJSKOM KRITERIJUMU:

1) Mikro, 2) Mala, 3) Srednja, 4) Velika

 1.2. KONSTITUTIVNI ELEMENTI PRIVREDNOG DRUŠTVA

Konstitutivni elementi privrednog društva su:

1) Ugovor o osnivanju (Osnivački akt)

2) Zajednički cilj (dobit)

3) Udruženje lica/ kapitala

4) Affectio societatis

1. UGOVOR O OSNIVANJU - Pravno, privredno društvo je ugovor. Za ugovor o

osnivanju zahtevaju se opšti uslovi za punovažnost ugovora: sposobnost ugovaranja,
saglasnost volja, predmet, kauza i forma (pisana, a ponekad i forma javne isprave, kada se
zahteva overa u sudu i slično).

Pored opštih uslova važe i neka posebna pravila:

1) Ugovor o osnivanju AD sa javnim upisom akcija potpisuju samo osnivači društva, a ne i svi
ostali akcionari.

2) Ugovor o osnivanju za društva kapitala meguće je izmeniti i bez saglasnosti svih članova,
tehnikom rada skupštine.

ZOPD predviđa bitne elemente ovog ugovora, i nedostatak nekog od njih vodi ništavosti
ugovora.

Pored njih, ugovor može sadržati i neke fakultativne elemente i njihovo odsustvo ne čini
ugovor ništavim.

Ugovorne strane mogu biti i fizička i pravna lica. Po pravilu, radi se o multilateralnom
ugovoru, a maksimalni broj ugovornih strana nije propisan.

2. ZAJEDNIČKI CILJ ( DOBIT) - Privredno društvo obavlja delatnosti sa ciljem

sticanja profita, aizuzetno cilj može biti i neekonomski (ušteda troškova, zaštita životne
sredine...) ili pak sa kombinacijom oba cilja u istom društvu.

Svaki član društva ima :

1) Pravo da učestvuje u dobiti

2) Dužnost da učestvuje u snošenju gubitka

 Mera njegovog učešća u dobiti i snošenju gubitka određena je postotkom njegovog udela
u društvu.

Isključene su tzv. lavovske klauzule, a pod njima se podrazumeva:

1) Ugovaranje učešća samo u dobiti ili samo u gibitku

2) Klauzule koje stavljaju članove u neravnopravan položaj

3) Fiksno označenje procenta po kom će se obračunavati dividenda nezavisno od dobiti.

3. UDRUŽENJE LICA/KAPITALA - Potrebno je da osnivači društva ulože svoj rad ili

se obavežu na uzdržavanje od konkurencije ili ulože neki drugi ugovoreni ulog.

- Ulog je stvar, pravo ili novac za koji se osnivač obavezuje da stavina raspolaganje društvu koje
se osniva. Za uzvrat, on stiče članstvo u društvu i određeni udeo srazmeran ulogu, a ulog je i
limit obaveze koju osnivač ima prema društvu.

Ulozi čine imovinu društva, a vrednost uloga predstavlja osnovni kapital.

4. AFECTIO SOCIETATIS - je volja da se osnuje društvo, i ona mora postojati tokom

trajanja članskog statusa. Ona zavisi od vrste društva - što je veći rizik ortaka, jače je izražena
afectio societatis.

1.3.PREDDRUŠTVO

U pravnoj teoriji moguće su različite pozicije osnivača društva:

1) PREDDRUŠTVO - Zakon može kreirati ortačko građansko društvo koje, iako nije
pravni subjekt, može da preuzima prava i boaveze za buduće društvo. Sa nastankom društva
preddruštvo prestaje da postoji, a prava i obaveze se sa njega prenose na društvo.

2) SOLIDARNA ODGOVORNOST OSNIVAČA DRUŠTVA NAKON

RATIFIKACIJE - Osnivači se tretiraju kao neka vrsta ortačke zajednice, i kao takvi odgovaraju
solidarno i neograničeno prema poveriocima.
Kada društvo nastane ono ratifikuje te pravne poslove koji su zaključeni u ime društva i tada
postaje solidarno odgovorno sa osnivačima.

- Raniji ZOPD je prihvatao to rešenje

- Novi ZOPD nema izričito rešenje

1.4. PRAVNI SUBJEKTIVITET PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Što se tiče pravnog subjektiviteta privrednog društva razlikuju se dva pravca:

1. NEGACIJA - Privrednom društvu se ne priznaje pravni subjektivitet. Po tim teorijama

privredno društvo predstavlja jedinstvo personalnog (zaposleni i uprava) i materijalnog
(imovina) supstrata.

2. AFIRMACIJA - Ovaj pravac priznaje privrednom društvu svojstvo pravne ličnosti, i ima više
varijanti:

1) TEORIJA FIKCIJE - Pravno lice je fikcija, jer samo fizičko lice može izražavati
svoju volju.

2) TEORIJA REALNOSTI - Pravno lice je realnost, kao i pravni odnosi u koje stupa.

3) INSTITUCIONALNA TEORIJA - Privredno drustvo je samostalni subjekt, odvojen

od personalnog supstrata. Ima vlastite interese, i oni su različiti od interesa vlasnika.

STICANJE I PRESTANAK PRAVNOG SUBJEKTIVITETA

- Stiče se upisom osnivačkog akta u registar

- Traje do momenta brisanja iz registra

- Tokom postupka prestaka zadržava pravni subjektivitet u meri koja mu je potrebna za

potrebe prestanka.

Pravni subjektivitet privrednog društva ima vanimovinska i imovinska dejstva:

1. VANIMOVINSKA DEJSTVA SU: 2. IMOVINSKA DEJSTVA SU:

1) Ima samostalno poslovno ime 1) Imovinska samostalnost - samostalna imovina

2) Ima svoje sedište društva u odnosu na imovinu osnivača

3) Ima svoju delatnost 2) Poverioci društva nisu poverioci članova-

osnivača

4) Ima svoju pripadnost 3) Iz imovine se mogu naplatiti samo poverioci

5) Ima svoj poslovni račun društva

6) Ima svoj matični, poreski i carinski broj 4) Stečaj društva ne vodi stečaju članova -
osnivača

7) Vodi odgovarajuće poslovne knjige 5) Subjekt je odgovornosti za štetu koju trećim

licima

nanesu njegovi organi

6) Subjekt je kaznene odgovornosti

1.5. IMOVINA PRIVREDNOG DRUŠTVA I IMOVINA VLASNIKA

DRUŠTVA

1. IMOVINA PRIVREDNOG DRUŠTVA je ukupnost prava koja pripadaju privrednom

društvu (pravo svojine, udeo u drugom privrednom društvu, autorsko pravo, pravo industrijske
svojine i sva druga prava imovinskog karaktera) .Predmeti ovih prava (a to su stvari i novac) čine
imovinsku masu.

- Prava koja ulaze u sastav imovine mogu biti stvarna (svojina) ili obligaciona (zakup).

-Ako imovinu privrednog društva čini pravo svojine na nekoj stvari privredno društvo
odgovara samo za obaveze sa tom stvari.

- Ako u imovinu privrednog društva ulazi smao pravo zakupa na nekoj stvari, privredno
društvo ne odgovara za obaveze sa tom stvari, već samo pravom koje mu iz tog ugovora pripada.

Razlika između vrednosti imovine i obaveza društva naziva se neto imovina (kapital).

Osnovni kapital je novčana vrednost uloga članova društva.

Jedinstvenost imovine - Imovina privrednog društva je jedinstvena, a to znači da jedno
privredno društvo može imati samo jednu imovinu i njom odgovara u izvršnom, stečajnom i
likvidacionom postupku.

Ona ne može pripadati različitim licima, već samo jednom licu, stoga se ona razlikuje od
imovine osnivača privrednog društva.

Obaveze - Imovinu čine samo prava, ne i obaveze - one su njen teret.

- Ako su obaveze veće od imovine (tj tereti veći od prava onda prezaduženost vodi
stečaju.

- Ako postoji neusklađenost imovine i obaveza, ali stvarno je imovina veća od obaveza,
reč je o nelikvidnosti, što ne mora voditi stečaju ili prezaduženosti.

2. IMOVINA VLASNIKA PRIVREDNOG DRUŠTVA

- Ako vlasnik kao ulog da svojinu na određenoj stvari, on to pravo svojine gubi, to pravo stiče
privredno društvo, ali vlasnik u obimu tog uloga stiče udeo u privrednom društvu - taj udeo ulazi
u imovinu vlasnika.

- Ako vlasnik kao ulog da neko drugo pravo npr zakupa, on svojinu ne gubi. U imovinu
privrednog društva ulazi pravo korišćenja stvari, a vrednost tog korišćenja činiće udeo vlasnika u
privrednom društvu - taj udeo ulazi u imovinu vlasnika.

Svaki subjekt odgovara svojom imovinom.

Izuzetno će postojati neograničena solidarna odgovornost:

1) Kod ortačkog društva

2) Kada je neko komplementar u komanditnom društvu

3) U slučaju zloupotrebe subjektiviteta privrednog društva

Akcije i udeli koji se stiču na osnovu udela imaju sledeći značaj:

1) IZBOR FORME - Vlasnik bira formu koja mu odgovara i lako moze da je transformiše u
drugu.

2) UPRAVLJANJE - On upravlja direktno ili bira profesionalnu upravu koja mu odgovara za

uspešnost i uvek je može zameniti
3) NADZOR - Može izabrati profesionalne kontrolore koji će mu podnositi izveštaje

4) DOBIT - I uspeh i neupseh pogađa samo vlasnika, deli dobit ili snosi gubitak.

5) RASPOLAGANJE VLASNIŠTVOM - Vlasnik ima mogućnost prenosa akcija ili udela, a

može ih dati i u zakup.

6) IZVRŠENJE NA AKCIJAMA I UDELIMA - Akcije i udeli ulaze u imovinu vlasnika, pa

mogu biti predmet izvršenja u izvršnom, stečajnom i likvidacionom postupku koji se vodi nad
vlasnikom.

7) UGOVORNI KARAKTER RADNOG ODNOSA - Ugovor o radu sa zaposlenima sklapa

privredno društvo u svoje ime i za svoj račun, ali ekonomski za vlasnika.

8) PRESTANAK - Vlasnik odlučuje o sudbini privrednog društva - ako ono ne daje očekivane
efekte, može se odlučiti i za likvidaciju.

1.6. DEO PRIVREDNOG DRUŠTVA (OGRANAK)

OGRANAK je deo privrednog društva preko kog društvo obavlja delatnost u skladu sa
zakonom.

- Nema svojstvo pravnog lica iako se upisuje u registar, ali se konstitutivnim aktima samog
društva utvrđuje koja ovlašćenja ima u pravnom prometu i da li ima poseban obračun rezultata

poslovanja.

- Nema svoju imovinu, jer je imovina privrednog društva nedeljiva i jedinstvena za celo
privredno društvo, ali je dopušteno da se za ogranak vodi poseban obračun rezultata poslovanja.

- Nema svoje organe, ali može imati rukovodioca koji nema status direktora, ali ima neka
zastupnička ovlašćenja za ogranak.

- Nema svoje poslovno ime (ima naziv koji sadrži i poslovno ime privrednog društva)

- Nema svoju delatnost (obavlja poslove iz delatnosti društva)

- Nema svoje sedište (ima mesto obavljanja poslova)

- Nema svoje opšte akte

- Nije subjekt statusnih promena

- Nije subjekt stečaja i likvidacije

- Nije subjekt promene pravne forme društva

Obrazovanje ogranka - Obrazuje se odlukom koju donosi skupština odnosno ortaci ili
komplementari.

Odgovornost privrednog društva - Odgovara neograničeno za obaveze prema trećim licima

koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Prestanak - Ogranak prestaje:

1) Odlukom skupštine, odnosno ortaka ili komplementara

2) Prestankom postojanja privrednog društva u čijem je sastavu

STRANO PREDSTAVNIŠTVO je izdvojeni organizaciono deo stranog privrednog

društva koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog
društva. Može zaključiti samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.

Obrazovanje - Obrazuje se odlukom nadležnog organa stranog privrednog društva.

Odgovornost stranog privrednog društva - Strano privredno društvo odgovara za obaveze

prema trećim licima koje nastanu u poslovanju stranog privrednog predstavništva.

Prestanak - Strano predstaništvo prestaje:

1) Odlukom nadležnog organa osnivača predstavništva

2) Prestankom postojanja osnivača

1.7. DELATNOST (CILJ) PRIVREDNOG DRUŠTVA I POJAM

PREDUZEĆA

DELATNOST (CILJ) PREDUZEĆA

 Dominantno obeležje privrednog drštva je lukrativni cilj, a samo izuzetno to može biti i
neki neekonomski cilj. A taj cilj se ostvaruje vršenjem delatnosti.

U savremenim zakonodavstvima važi princip slobode obavljanja delatnosti - Dopuštena

je svaka delatnost koja nije zakonom zabranjena i koja nije suprotna dobrim poslovnim
običajima.

Delatnost se može obavljati uz ispunjenost propisanih uslova, a rešenje o ispunjenosti

uslova donose inspekcijske službe i drugi organi u upravnom postupku.

Društvo se može registrovati i pre ispunjenja uslova, ali ne može početi da obavlja
delatnost - to bi bio privredni prestup.

Izuzetno je za obavljanje određenih delatnosti potrebna i dozvola/odobrenje nadležnih

državnog državnog organa.

Privredno društvo može promeniti svoju delatnost i da tu promenu registruje, a način

menjanja se određuje konstitutivnim aktom.

POJAM PREDUZEĆA

Privredno društvo vršenjem delatnosti obavlja određeno preduzetništvo - preduzeće.

Dakle, preduzeće nije poseban subjekt prava niti mu se priznaje pravni subjektivitet, već se
tretira kao privredna aktivnost - preduzetništvo.

U pravne odnose sa trećim licima ulazi nosilac preduzeća, a to može biti:

1) Pravno lice - Privredno društvo

2) Fizičko lice - Trgovac pojedinac

Raspolaganje preduzećem - Preduzeće se može otuđiti, dati u zakup, dati na plodouživanje,

može se prenositi univerzalnom sukcesijom (statusne promene, nasleđivanje).

Najvažniji način prenosa preduzeća drugom nosiocu je prodaja ugovorom o prodaji.

 Pošto se radi o kompleksnoj operaciji, potencijalni kupac redovno ispituje stanje
preduzeća pre prodaje, a taj postupak naziva se dju dilidžens.

Odgovornost pri prodaji preduzeća - Pri prodaji se primenjuju pravila o odgovornosti za

materijalne nedostatke.

- Kada je reč o odgovornosti za obaveze preuzete prodajom, odgovaraju solidarno raniji nosilac
preduzeća sa novim nosiocem, koji odgovara ograničeno - do vrednosti aktive tog preduzeća.

- Sa druge strane, prilikom sticanja akcija ili udela, prenose se samo prava.

1.8. SISTEMI OSNIVANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Danas je dominantan sistem slobodnog osnivanja, mada se kod određenih formi on
kombinuje sa drugim sistemima.

To su sledeći sistemi:

1. ZAKONSKI SISTEM - Privredna društva mogu se osnivati samo zakonom ili

upravnim aktom na osnovu zakona. Ovaj sistem je danas izuzetan, ali postoji u svim zemljama u
javnom sektoru - prilikom osnivanja preduzeća u državnoj svojini za obavljanje delatnosti od
javnog interesa.

2. NORMATIVNI SISTEM - Sistem slobodnog osnivanja. To je dominantan sistem za

osnivanje privrednih društava kod nas i u svetu. Dopušta osnivanje svakom osnivaču koji
ispoštuje zakonom propisane uslove i poštuje propisani postupak.

Ovaj sistem praćen je registracijom, ali registar ne ispituje celishodnost osnivanja, već
samo ispituje ispunjenost uslova za osnivanje društva.

3. SISTEM DOZVOLE (ODOBRENJA) - Za osnivanje i registraciju privrednog

društva potrebna je dozvola i nadležnog državnog organa. U nekim slučajevima organ je
ovlašćen samo da uztvrđuje ispunjenost uslova za osnivanje, a u nekim slučajevima i da ceni
opravdanost osnivanja.

Ovaj sistem važi za osnivanje poslovnih banaka i osiguravajućih društava (potrebna je dozvola
Narodne banke).

4. SISTEM KONCESIJE - Osnivanje privrednog društva uslovljeno je davanjem

koncesije nadležnog organa, u propisanom javnom postupku. Uglavnom, za obavljanje zakonom
propisanih delatnosti - eksploatacija rudnih bogastava, industrijske delatnosti, komunalne
delatnosti itd...
 1.9. NAČELA I VRSTE REGISTRACIJE, SUBJEKTI I PREDMET UPISA

Privredni subjekti registruju se u registru koji je propisan zakonom - Kod nas registraciju
vrši Agencija za privredne registre - APR.

Registar je javan - to omogućava trećim licima da se upoznaju sa bitnim činjenicama za

pravni promet.

Registar se sastoji od registrovanih uložaka sa registarskim listovima - podaci se upisuju

u registarske uloške.

Registrovani uložak ima 2 dela:

1. Aktivan - Sadrži važeće podatke o subjektu upisa

2. Pasivan - Raniji listovi koji više ne odgovaraju stvarnom stanju.

U registru se vode:

1) Kontrolnik brojeva registarskih uložaka

2) Zbirka isprava ( osnivački akt, rešenja nadležnog organa itd...)

3) Druge propisane knjige i evidencije

NEČELA REGISTRACIJE su:

1) Načelo javnosti - Registrovani podaci su dostupni svim licima bez obzira na pravni
interes.

2) Načelo istinitosti i savesnosti - Treća lica koja se pouzdaju u podatke iz

registra ne mogu zbog toga snositi štetne posledice.

3) Načelo samostalnosti u rešavanju

4) Načelo efikasnosti

5) Načelo dostupnosti

6) Načelo ekonomičnosti
 7) Načelo prioriteta u vremeno podnošenja

8) Načelo jedinstva unosa podataka prilikom registracije

VRSTE REGISTRACIJE - Razlikuju se:

1. Po inicijatoru:

1) One koje se vrše po prijavi subjekta upisa

2) One koje se vrše na zahtev nadležnog organa.

2. Po dejstvu:

1) Konstitutivne ( registracija osnovnog kapitala, sticanje, prestanak subjektiviteta)

2) Deklarativne (poslovno ime, sedište, delatnost)

3) Posebnu vrstu upisa čine zabeležbe - npr zabeležbe o pokretanju nekog spora.

SUBJEKTI UPISA - Sva privredna društva, preduzetnici, zadrzge i drugi subjekti propisani
zakonom.

PREDMET UPISA - Upisuju se sve činjenice bitne za stupanje subjekta u pravni promet:

1) Poslovno ime 7) šifra i opis delatnosti

2) Sediste 8) brojevi računa u bankama

3) Datum osnivanja 9) podaci za identifikaciju osnivanja

4) Matični broj 10) Ime i jedinstveni matični broj direktora

5) Poreski broj 11) Ime i jedinstveni matični broj zastupnika

6) Osnovni kapital
A ukoliko postoji upisuje se i:

1) Skraćeno poslovno ime 4) Ime i JMBG prokuriste

2) Poslovno ime na stranom jeziku 5) Ime i JMBG ostaliih zastupnika

3) Vreme trajanja, ako je na određeno vreme 6) Podaci o organu

Po zahtevu, registar može voditi i: broj telefona, e -mail, adresu sajta itd...

Registar sadrži i:

1) Podatke o likvidaciji i stečaju

2) Bitne zabeležbe za pravni promet

3) Godišnje finansijske izveštaje

4) Sve promene registrovanih podataka.

1.10. POSTUPAK REGISTRACIJE PRIVREDNIH SUBJEKATA

- Registaciona prijava podnosi se Agenciji za registraciju privrednih subjekata, a
podnosilac prijave može biti osnivač ili zastupnik privrednog društva.

- Registrator potom proverava ispunjenost formalnih uslova za registraciju, a ne

tačnost podataka i verodostojnost dokumenata podnetih uz prijavu.

Registar u roku od 5 dana od prijema prijave donosi rešenje:

1) O usvajanju prijave ili

2) Rešenje kojim odbacuje prijavu

Podnosilac prijave ima pravo žalbe na odluku registratora u roku od 30 dana od

objavljivanja odluke i to ministru nadležnom za poslove privrede, preko Agencije za privredno
registre (APR).

Njen registrator moze:

1) Ako je žalba osnovana - doneti rešenje kojim će zameniti pobeijano rešenje.

2) Ako žalba nije osnovana - Dostaviće istom ministru u roku od 5 dana od prijema žalbe, a
ministar o žalbi odlučuje u roku od 30 dana i može:

- Odbaciti žalbu

- Odbiti žalbu

- Usvojiti žalbu i vratiti predmet registratoru na ponovno odlučivanje

- Usvojiti žalbu i sam odlučiti o prijavi

Protiv odluka ministra u svim slučajevima moguć je upravni spor.

Protiv odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu zahtev za
preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu.

1.11. OSNIVAČKI AKTI I DRDUGI AKTI PRIVREDNOG DRUŠTVA

OSNIVAČKI AKT je konstitutivni akt društva, koji ima formu odluke o osnivanju ako
društvo osniva jedno lice ili formu ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica.

U OD, KD, DOO osnivačkim aktom se uređuje upravljanje društvom u skladu sa ZOPD-
om, za svaku pojedinu formu društva.

Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut.

I osnivački akt i statu sačinjavaju se u pismenoj formi i registruju se.

IZMENE OSNIVACKOG AKTA:

- Osnivački akt OD, KD, DOO menja se odlukom ortaka, komanditora, komplementara, odnosno
skupštine u skladu sa ZOPD-om.

- Odluku o izmeni potpisuju članovi koji su za nju glasali.

- Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja.

- Statut akcionarskog društva se menja odlukom skupštine.

NIŠTAVOST OSNIVAČKOG AKTA

Razlozi za ništavost osnivačkog akta nabrojani su u zakonu i osnivački akt se ne može

oglasiti ništavim po nekom drugom osnovu:

1) Ako nema zakonom propisanu formu

2) Ako je delatnost suprotna prinudnim propisima i javnom poretku

3) Ako ne sadrži sve bitne elemente

4) Ako su svi potpisnici u trenutku zaključenja osnivačkog akta bili pravno ili poslovno
nesposobni

DEJSTVA NIŠTAVOSTI - Iz razloga pravne sigurnosti trećih lica ništavost nema retroaktivno
dejstvo.- Validni su poslovi društva koji su do tad preduzeti sa trećim savesnim licima.

1.12. ODGOVORNOST ZA OBAVEZE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Svaki privredni subjekt za svoje obaveze odgovara celom svojom imovinom, a članovi
društva odgovaraju u zavisnosti od forme društva.

Po zakonu:

1) Osnivači društva kapitala ne odgovaraju za obaveze društva (osim kod probijanja pravne
ličnosti). Sa njima su izjednačeni i komanditori iz KD.

2) Osnivači društava lica odgovaraju solidarno i neograničeno za obaveze društva.

 Na autonomnoj osnovi:

1) Članovi i akcionari mogu preuzeti obavezu da odgovaraju za obaveze privrednog društva

2) Ako bi se na autonomnoj osnovi preuzela odgovornost za drugo društvo, oblik i obim te

odgovornosti morao bi biti registrovan („odgovornost za tuđe obaveze“).

Odgovornost za tuđe obaveze obuhvata celokupnu odgovornost i ugovornu i

vanugovornu. Odnosi se samo na obaveze vezane za delatnost privrednog društva, mada se može
ugovoriti i odgovornost za poslove izvan delatnosti.

Odgovornost za drugoga može biti:

1) Obavezna - Pri osnivanju ortačkog društva za sve ortake, komanditnog društva za sve
komplementare, kod probijanja pravne ličnosti.

2) Fakultativna - Kada jedno privredno društvo preuzme odgovornost za drugo, najčešće kod
povezanih društava.

1) Solidarna (ograničena i neograničena)

2) Supsidijarna (ograničena i neograničena)

Ukoliko nema naznake o kojoj odgovornosti se radi, uzima se da je solidarna, a ako nije
ustanovljen obim izima se da je neograničena.

1.13. SEDIŠTE I PRIPADNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA

Svako privredno društvo mora imati svoje sedište, koje se utvrđuje u konstitutivnom aktu.

Postoje dva koncepta sedišta:

1. KONCEPT OSNIVANJA - INKORPORACIJE - REGISTROVANOG SEDIŠTA PO

MESTU OSNIVANJA - Društvo ima svoje registrovano sedište po mestu osnivanja, koje ne
mora biti vezano za mesto obavljanja delatnosti društva, niti mesto gde se društvom upravlja.

2. KONCEPT REALNOG (STVARNOG) SEDIŠTA - Sedište je tamo gde društvo obavlja

glavnu delatnost ili odakle se društvom upravlja. I kod nas je prihvaćen ovaj koncept i to u
varijanti uprave - dakle mesto iz kog se društvom upravlja.
- Prvi koncept prihvata koncept nacionalnosti kompanije - društvo je vezano za pravo zemlje gde
je osnovano.

- Drugi koncept ne prihvata koncept nacionalnosti - Privredno društvo je podvrgnuto pravu

zemlje sedišta mesta upravljanja ili mesta obavljanja delatnosti.

Značaj - Sedište ima višestruki značaj: Kod određivanja mesne nadležnosti registra, suda,
organa za vršenje nadzora, u stečajnom postupku, mesto ispunjenja obaveze ako nije određeno
ugovorom.

Promena sedišta - Vrši se u skladu sa pravilima osnivačkog akta. Ona se obavezno registruje i
pismeno objavljuje.

1.14. POJAM, ELEMENTI I UPOTREBA POSLOVNOG IMENA

Poslovno ime je posebno ime pod kojim se privredno društvo i preduzetnik pojavljuju u
pravnom prometu. Predstavlja obavezni element osnivačkog akta i obeležje privrednog društva
kao celine.

Obavezni elementi poslovnog imena: Fakultativni:

1. Oznaka imena (naziv) 1. Opis predmeta poslovanja

2. Označavanje oblika privrednog društva 2. Razni dodaci - crteži, ukrasi itd...

3. Oznaka sedišta 3. Oznaka godine osnivanja

4. Oznaka posebnog statusa (npr u stečaju) - Njihov izbor je slobodan, ali to ne mogu biti:

neistiniti podaci, podaci suptrotni javnom moral.

Izbor poslovnog imena je načelno slobodan, ali je izuzetno uslovljen:

1) Za unošenje naziva neke države, međunarodne organizacije, teritorijalne jedinice potrebno je

odobrenje nadležnog organa.

2) Za unošenje imena neke ličnosti - traži se odobrenje te ličnosti ili naslednika, ili nadležnog
organa u slučaju da nema naslednika.
UPOTREBA - Poslovno ime se upotrebljava:

1) U poslovanju, pravnom prometu, poslovnoj komunikaciji sa trećim licima. Mora se

upotrebljavati onako kako je registrovano, i samo tako uživa zaštitu.

2) Ističe se na poslovnim prostorijama.

3) Upotrebljava se kao robni, uslužni ili zaštitni znak.

Svi delovi naziva kao elementa poslovnog imena uživaju podjednaku zaštitu, osim
generičnih pojmova (laboratorija, agencija, prodavnica itd...)

Zaštita se sastoji od:

1. Odbijanja zahteva za upis

2. Brisanja kasnije registrovanog poslovnog imena

3. Zabrane upotrebe tuđeg imena

4. Eventualno u naknadi štete

Zaštita je višestruka:

1. ZAŠTITA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI - Registar nadležan po mstu sedišta privrednog

društva dužan je da ex officio vodi računa da ne upiše dva ista ili slična imena dva privredna
društva koja obavljaju istu ili srodnu delatnost.

Ukoliko se desi takav slučaj važiće pravilo prior tempore potior iure - Registar je dužan da izvrši
registraciju onog privrednog društva koje je prvo prijavilo registraciju sa takvim nazivom, a da
drugom privrednom društvu uskrati registraciju.

2. ZAŠTITA PO TUŽBI - Uslovi za ovu zaštitu:

1) Da se radi o istom ili sličnom poslovnom imenu koje može izazvati zabludu

2) da se radi o istoj ili srodnoj delatnosti

3) Da nije proteklo više od 3 godine od registracije tuženog do podizanja tužbe

4) Da je tužilac prvi prijavio registraciju

5) Da ima opravdani poslovni interes za zaštitu.

3. ZAŠTITA PO OSNOVU NELOJALNE UTAKMICE - To je zaštita po osnovu propisa

nelojalne konkurencije i propisa o zaštiti intelektualne svojine i predstavlja unapređenje
prethodnog oblika zaštite, jer se eliminišu njegovi nedostaci:

1) Rok za tužbu je prekluzivan i kratak

2) Zahteva se dokazivanje interesa

3) Moguće je samo ako je izvršena registracija

4. KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA - Krivičnim zakonikom propisano je kao posebno krivično

delo neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena.

Krivično delo čini onaj ko se u nameri da zavara korisnika usluga

- posluži tuđom firmom ili

- unese pojedina obeležja oznaka u svoju firmu.

NAČELA POSLOVNOG IMENA su sledeća:

1) Načelo istinitosti - da su svi elementi poslovnog imena istiniti.

2) Načelo javnosti - ime se stiče ističe na poslovnim prostorijama, papirima i registruje

se.

3) Načelo jedinstvenosti - svi organizacioni delovi istupaju pod istim imenom

4) Načelo isključivosti

5) Načelo trajnosti

6) Načelo obaveznosti - mora ga imati svako privredno društvo i svaki preduzetnik

7) Načelo slobodnog izbora

8) Načelo prvenstva
PROMENA POSLOVNOG IMENA- Poslovno ime menja se na način predviđen
konstitutivnim aktom, a da bi promena proizvodila dejstvo prema trećim licima mora se
registrovati i objaviti.

Promena je obavezna:

1) U delu u kom se menjaju obavezni elementi

2) Usled odluke nadležnih organa države, međunarodnih organizacija o uskraćivanju odobrenja

da sen osi njegovo ime ili uskraćivanja odobbrenja za korisćenje imena neke ličnosti.

3) Ako se po tužbi zainteresovanog lica izrekne sudska zabrana daljeg korišćenja nekog naziva.

U svim ostalim slučajevima promena je fakultativna.

PRENOS - Poslovno ime može se prenositi samo u slučaju statusne promene kada društvo
sticalac preuzima poslovno ime društva prenosioca.

Ako je pravno lice član društva a društvo u poslovnom imenu sadrži naziv tog pravnog lica, ako
pravno lice prestane da bude član, privredno društvo može taj naziv da sadrži samo ako se to
pravno lice saglasi sa tim.

JEZIK - Po zakonu poslovna imena moraju glasiti na nacionalnom jeziku, ali postoje izuzeci:

1) Perosnalna društva (strana imena se ne mogu zameniti domaćim)

2) Kada neke strane reči ne postoje na domaćem jeziku

3) Kada se radi o stranim rečima, ali su uobičajene u domaćem jeziku

4) Kada se radi o rečima na mrtvom jeziku

NAMERAVANO (REZERVISANO) POSLOVNO IME - Može se registrovati i namerovano

ime bez osnivanja društva, ali se društvo mora osnovati u određenom roku od upisa, inače se upis
tog imena briše iz registra.

1.15. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA

 Privredni subjekti istupaju i preuzimaju obaveze u pravnom prometu putem zastupanja,
dok preduzetnik s obzirom da se radi o fizičkom licu može i direktno sklapati poslove.

Društvo mora imati najmanje jedno fizičko lice kao zastupnika - ono istupa u ime i za
račun pivrednog društva.

1. ZAKONSKO ZASTUPNIČKO OVLAŠĆENJE - Prema ZOPD-u privredno društvo

zastupa direktor ex lege.

Kod OD to mogu biti svi ortaci, kod KD svi komplementari, kod AD i DOO direktori.

Diretkor je organ koji izražava volju društva i obavezno se registruju.

2. STATUTARNI ZASTUPNICI - Pored direktora osnivačkim aktom, drugim opštim aktom ili
odlukom nadležnog organa mogu se odrediti i druga lica kao zastupnici, koji se takođe obavezno
registruju.

3. KONKLUDENTNO OVLAŠĆENJE - Izuzetno, društvo može zastupati i lice koje društvo

kontinuirano prihvata kao svog zastupnika, na način koji kod trećih savesnih lica stvara uverenje
da se radi o zastupniku.

Zastupanje se može zasnivati i na:

1) Izjavi volje zastupanog (punomoćje)

2) Punomoćju po zaposlenju

3) Aktu nadležnog organa (stečajni, likvidacioni upravnik, privremeni direktor...)

PUNOMOĆNICI - Za razliku od zastupnika koji ovlašćenja imaju iz zakona i akata

deponovanih u registar, punomoćnici ovlašćenja imaju iz punomoćja dobijenog od zastupnika
privrednog društva.

Punomoćje je pisano ovlašćenje koje daje vlastodavac punomoćniku, a davanjem

punomoćja ne prestaje ovlašćenje zastupnika koji je dao punomoćje (jer on ovlašćenje ima iz
zakona ili akata društva).
Punomoćje daje:

1) Zakonski ili statutarni zastupnik (u okviru svojih ovlašćenja) - Bitno je da u momentu

davanja punomoćja ima i ovlašćenje za zastupanje.

2) Punomoćnici po zaposlenju

3) Lice ovlašćeno za zastupanje aktom nadležnog organa.

Ostala lica ne mogu dati punomoćje.

Punomoćje se može dati:

1) Fizičkom licu

2) Pravnom licu

ZOO poznaje 5 formi punomoćja, a ZOPD dodaje i prokuru:

1. OPŠTA (GENERALNA) PUNOMOĆ - Punomoćnik je ovlašćen da preuzima poslove koji

ulaze u redovno poslovanje vlastodavca.

To su tekući poslovi, ne i vanredni (Npr. osnovanje privrednog društva, zaključenje ugovora o

kreditu i obezbeđenju.)

2. POSEBNA (SPECIJALNA) PUNOMOĆ - Potrebno je za poslove koji ne ulaze u redovno

poslovanje. Dakle, daje se punomoćje za svaki pojedini slučaj:

3. POSLOVNA PUNOMOĆ - Punomoćnik može obavljati sve poslove koji su uobičajeni u

vršenju poslovne delatnosti privrednog subjekta. Razlikuje se od opšteg punomoćja:

1) Krug uobičajenih poslova je širi od kruga redovnih poslova.

2) Opšte punomoćje može dati svako fizičko i pravno lice, a poslovnu samo pravna i
fizička lica koja obavljaju privrednu delatnost.

4. PUNOMOĆ TRGOVINSKOG PUTNIKA - To je ovlašćenje posebnog lica - trgovinskog

putnika da obavlja poslove u vezi sa prodajom robe, koji su navedeni u punomoćju (primanje
porudžbina i reklamacija...)
Trgovinski putnik ne može sklapati ugovore o prodaji robe bez posebnog ovlašćenja. Takođe,
poslovno punomoćje mu treba za prodaju robe na kredit, za naplatu cene...

5. OVLAŠĆENJE PUNOMOĆNIKA PO ZAPOSLENJU - je ovlašćenje lica koja obavljaju

određene poslove u privrednom društvu ili kod preduzetnika, na osnovu ugovora o radu ili na
osnovu obavljanja određenje funkcije u društvu (prodavci u prodavnicama, zaposleni koji
obavljaju usluge u ugostiteljstvu itd).

Njihovo ovlašćenje izvire iz same činjenice da obavljaju radnu dužnost.

PROKURA

Prokura je najšire punomoćje čiji su sadržina i obim određeni zakonom. Zakonski opšti
okvir ovlašćenja vezan je za vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa poslovanjem privrednog
društva.

Prokuristi je potrebno posebno ovlašćenje za:

1) Zaključivanje poslova koji se odnose na sticanje, opterećenje ili otuđenje nepokretnosti

ili akcija ili udela koje društvo ima u drugim društvima

2) Preuzimanje menične obaveze i obaveze jemstva

3) Zaključivanje ugovora o zajmu i kreditu

4) Zastupanje društva pred sudovima ili arbitražama

Prokura se može dati:

1) Bilo kom licu u privrednom društvu

2) Drugom licu (specijalista za određenu oblast ugovora)

Prokuru daje:

- Ortaci, komanditori i komplementari, skupština kod AD i DOO, preduzetnik lično.

 Forma - Prokura se obavezno registruje pa iz te činjenice sledi da je njena forma pisana.

Opoziv - Društvo prokuru može opozvati u svako doba, i ne može se odreći prava na
opoziv, niti ga ograničiti.

Otkaz - Prokurista može da otkaže u svako doba. Jedino mora da obavlja još neko vreme
poslove ukoliko je to neophodno radi izbegavanja štete za društvo.

Vrste prokure:

1. Pojedinačna - Može se dati jednom ili većem broju lica a kada je data većem broju
lica oni nastupaju samostalno.

2. Skupna - Potrebna je saglasnost svih prokurista i to je razlika od pojedinačne date

većem broju lica.

Ako zastupnik prekorači ovlašćenja:

- Zastupnik će biti u obavezi ako odobri prekoračenje

- Ako odbije prekoračenje - zastupani i zastupnik solidarno odgovaraju za štetu, ako je treća
strana savesna.

Registrovana ograničenja nemaju dejstva prema trećim licima, osim ograničenja koje se
sastoji u zajedničkom sklapanju poslova od strane više zastupnika (supotpis).

1.16. PRIVREDNO DRUŠTVO I POVEZANI INTERESI

1. INTERES PRIVREDNOG DRUŠTVA - To je interes sui generis - Ne predstavlja ukupnost

svih pojedinačnih interesa, već je odvojen od pojedinačnih interesa. Po pravilu u Zakonima stoji
da je uprava dužna da radi u interesu društva.
2. INTERES VLASNIKA - To je primarni interes, koji je određen ciljnom funkcijom
privrednog društva. Ni on nije usklađen kada postoji više vlasnika (npr interes većinskog
vlasnika različit je od interesa manjinskog).

3. INTERES POVERILACA - Njihov interes je zaštićen građanskim i kompanijskim zakonima

(kroz nemogućnost isplata vlasnicima ako bi se time društvo dovelo u insolventnu poziciju,
takođe zaštita poverilaca prilikom promene statusa). Interes poverilaca posebno je naglašen u
stečajnoj poziciji društva.

4. INTERES ZAPOSLENIH - Zaposleni imaju interes da održe svoju zaposlenost, poboljšaju

uslove rada, uvećaju primanja. Vlasnici štite interes zaposlenih jer se osnovni kapital može
uvećati samo radom zaposlenih.

5. INTERES UPRAVE - I uprava ima svoj interes koji je različit od interesa vlasnika i
zaposlenih.

6. INTERES DRUŠTVA I LOKALNE ZAJEDNICE - Društvu je u interesu povećanje

zaposlenosti, zadovoljavanje potreba korisnika usluga, interes zdrave životne sredine. Upravo
zato se sve više promoviše teorija o socijalnoj odgovornosti kompanija.

1.17. SUBJEKTI DUŽNOSTI PREMA PRIVREDNOM DRUŠTVU

Prema ZOPD, dužnosti prema privrednom društvu imaju:

1) Svi ortaci u OD

2) Svi komplementari kod KD (Komanditori ne, jer nemaju upravljačka ovlašćenja)

3) Članovi i akcionari, sa značajnim kapital učešćem (preko 25% prava glasa)

4) Kontrolni članovi DOO i kontrolni akcionari AD

5) Zastupnici društva i prokuristi

6) Direktori i članovi nadzornog odbora

7) Likvidacioni upravnik

Oni imaju sledeće dužnosti:

1. FIDUCIJARNA DUŽNOST - RAD U INTERESU DRUŠTVA

Lica koja imaju zakonom ustanovljene dužnosti prema privrednom društvu dužna su da
rade u interesu samog društva, a ne i neposredno za ostale interese.

To je čist klasični anglosaksonski koncept - smatra se da je interes privrednog društva

jedini neposredni interes za čiji račun ova lica moraju da rade, dok posredno rad u interesu
privrednog društva jeste i rad za račun ostalih interesa.

Fiducijarna dužnost se duguje prema kompaniiji, a ne prema individualnim akcionarima

(Izuzetno, članovi borda direktora mogu biti u fiducijarnoj dužnosti prema individualnim
akcionarima, ali samo kao njihovi agenti).

2. DUŽNOST PAŽNJE

Dužnost pažnje je angažovanje sredstava u svojoj moći radi postizanja određenog

rezultata.

To znači da direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi, likvidacioni

upravnik ne mogu garantovati postizanje nekog rezultata, već samo preduzimanje svega što je u
njihovoj moći, prema standardu dobrog privrednika.

ZOO poznaje:

1. Pažnju dobrog privrednika - Strana u obligacionom odnosu dužna je da u

izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u
odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa.

2. Pažnju dobrog stručnjaka - U slučaju profesionalnih delatnosti, strana u

obligacionom odnosu je dužna da u izvršavanju obaveze iz profesionalne delatnosti postupa sa
povećanom pažnjom, prema pravilima struke.
3.DUŽNOST LOJALNOSTI DRUŠTVU KOD SUKOBA INTERESA

Dužnost lojalnosti je obaveza izbegavanja slučajeva u kojima u sukob dolaze lični

interesi sa interesima kompanije.

Sukob interesa postoji u svim situacijama u kojima direktor bira da vrši svoja prava i
ovlašćenja, na način kojim:

1) povređuje interese kompanije

2) zadovoljava svoje interese izvan društva

3) stiče u društvu neku korist na štetu drugih

Prvo pravilo koje nalaže ova dužnost je „otkrivanje ovog slučaja“ nadležnom organu radi
davanja odobrenja. Izuzetno, odobrenje neće biti potrebno:

1) kod ličnog interesa jedinog člana društva

2) kod kupovine udela po pravu preče kupovine

3) kod postojanja sukoba interesa svih članova društva

4) kod privavljanja sopstvenih udela ili akcija

Sankcija neodobrenja - U slučaju nepoštovanja ovog pravila:

- Takav pravni posao biće ništav

- Moguća je naknada štete od lica koje ima lični interes, povezanog lica ili trećeg nesavesnog lica

Izuzetno takav pravni posao će biti valjan:

- kada je lice savesno

- kada je to u interesu privrednog društva

- kada nije postojao lični interes

 ROK ZA TUŽBU je 6 meseci (subjektivni rok) i 5 godina (objektivni rok).

Tužba se podnosi protiv lica koje je povredilo dužnost izbegavanja sukoba interresa i sa njim
povezanog lica i traži se:

- naknada štete

- prenos koristi na društvo

PRAVILO POSLOVNE ODLUKE (PROCENE)

Lica koja imaju dužnost prema privrednom društvu nisu odgovorna za posledice svojih
poslovnih odluka, ako su:

1) postupala u uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva

2) postupala sa dužnom pažnjom

3) savesna

Međutim, dužnost savesnosti i nije neka posebna dužnost, već obuhvata druge obaveze
direktora, a pored toga ovo pravilo nije neki poseban standard već je nerazdvojan sa pravilom
dužne pažnje i ne daje nikakvu posebnu zaštitu koju ne daje standard dužne pažnje.

4.DUŽNOST NEKONKURENCIJE

Dužnost nekonkurencije znaći da lica koja imaju dužnosti prema privrednom društvu,
osim ako za to ne dobiju odobrenje ne mogu:

1) biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti

2) biti preduzetnici koji imaju isti ili sličan predmet poslovanja

3) biti zaposleni u konkurentskom društvu

4) biti na drugi način angažovana u konkurentskom društvu

5) biti članovi ili osnivači u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja
CILJ - Klauzula konkurencije ima dva cilja:

1) Pozitivan - Postojanje legitimnog interesa korisnika klauzule

2) Negativan - Očuvanje ekonomske slobode dužnika iz ove klauzule

TRAJANJE - Dužnost nekonkurencije po pravilu ne prestaje ni okončanjem svojstva u tom

društvu, već može trajati i nakon toga, najčešće dve godine od prestanka svojstva.

SANKCIJE:

1) Naknada štete

2) Ustupanje stečenih koristi društvu

3) Isključenje iz društva

4) Prestanak radnog odnosa

5) Zabrana obavljanja konkurentskih delatnosti

ROK ZA TUŽBU - subjektivni rok je 6 meseci, objektivni 5 godina.

5. DUŽNOST ČUVANJA POSLOVNE TAJNE

Prema ZOPD- u poslovnu tajnu čine:

- Informacije o privrednom društvu koji bi prouzrokovale štetu ako dođu u posed trećih
lica, kao i

- Ppodatak koji ima ekonomsku vrednost jer nije dostupan trećim lcima i koji je zaštićen
od strane društva odgovarajućim merama, kao i

- Podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom društva označen kao takav.
 Poslovne tajne ne mogu biti:

1) Informacije čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom

2) Informacije čije je objavljivanje neophodno radi obavljanja poslova ili zaštite interesa
društva

3) Informacije koje ukazuju na to da postoji delo kažnjivo zakonom

Sankcije u slučaju povrede ove dužnosti su:

1) Naknada štete

2) Isključenje lica iz članstva društva

3) Raskid radnog odnosa

ROK za tužbu - 6 meseci subjektivni rok, 5 godina objektivni rok.

1.18. INDIVIDUALNA I KOLEKTIVNA TUŽBA

1. INDIVIDUALNA TUŽBA:

Može je podići svaki član, ortak ili akcionar kome je prouzrokovana neka šteta povredom
dužnosti odlukama organa ili radnjama lica koje imaju dužnost prema društvu.

Tuženi je društvo odnosno članovi organa društva ili i druga lica koja imaju dužnosti.

Može ih podići jedno ili više lica koja deluju zajedno u njihovo ime (suparničarstvo).

2. KOLEKTIVNA TUŽBA:

Podiže je jedan ili više ortaka, članova ili akcionara protiv društva ili lica koje ima
dužnosti prema društvu radi priznanja prava koje im pripada.

Odluka će delovati i prema drugim članovima, ortacima, akcionarima koji su u istoj

poziciji iako nisu bili suparničari.
DERIVATIVNE TUŽBE

Primarni tužilac za odluke lica koja imaju dužnost prema privrednom društvu , kada se
povrednom vršenja te dužnosti prouzrokuje šteta, je društvo. Ali ako društvo ne pokrene
postupak, svako komanditor, član, akcionar, koji ima propisan procenat učešća (min 5%) može
pokrenuti postupak u svoje ime, a za račun društva.

Ti sekundarni tužioci ovu tužbu mogu podneti tek nakon prethodnog obraćanja društvu,
ako društvo ne pokrene postupak u roku od 30 dana od prijema zahteva ili u tom roku ne odbije
zahtev.

Tužba se podnosi protiv lica koje ima dužnost u društvu.

Pravo na ovu tužbu je zakonsko pravo, i ne može se isključiti osnivačkim aktom,

statutom, odlukom skupštine.

1.19.INFORMISANJE I PRAVO UVIDA ČLANOVA PRIVREDNOG

DRUŠTVA

Svaki ortak, član, akcionar ima pravo da bude detaljno informisan o poslovanju i
finansijskom stanju društva.

To pravo ne može se isključiti niti ograničiti, to je lično pravo svakog od njih i neprenosivo je.

Pravo na informisanje obuhvata:

1. PRAVO NA TRAŽENJE INFORMACIJA - Imaju pravo da traže informacije o radu

društva i organa i da postavljaju pitanja u pisanom obliku u vezi sa dnevnim redom. Organi
društva su dužni da im te informacije daju, osim kada je u pitanju poslovna tajna.
2. PRAVO UVIDA U POSLOVNE KNJIGE I DOKUMENTA - Može se vršiti na više
načina:

- Uvid u finansijske izveštaje

- Raspravljanjem o tim izveštajima na godišnjoj skupštini

- Uvidom u poslovnje knjige i dokumentaciju društva

Društvo može uskratiti pristup svim ili samo određenim aktima ili dokumentima
društva, pre svega zbog mogućnosti zloupotrebe.

2. ORTAČKO DRUŠTVO

2.1.ORTAČKO DRUŠTVO – POJAM, KARAKTERISTIKE,

OSNIVANJE

A. POJAM

Ortačko društvo u smislu zakona jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više
fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja odreñene delatnosti pod
zajedničkim poslovnim imenom.

B. KARAKTERISTIKE

Ortačko društvo ima pravni subjektivitet koji stiče momentom registracije osnivačkog akta.

U odnosima sa trećim licima, nosilac prava i obaveza je društvo:

- društvo za svoje obaveze odgovara svojom imovinom

- između poverilaca društva i ortaka ne postoji neposredni odnos

- ortačko društvo je poreski subjekt

- ortačko društvo je stečajni subjekt

 BROJ I SVOJSTVO ORTAKA - Minimalni broj ortaka je 2, ali ako društvo spadne na
jednog ortaka, ne može opstati u tom svojstvu. Maksimalni broj nije propisan.

ZAJEDNIČKO POSLOVNO IME - Pored pretpostavke koje se uobičajeno traže, ime

mora sadržati i oznaku oblika društva - O.D.

C.OSNIVANJE

Ortačko društvo nastaje osnivanjem, i to ugovorom o osnivanju. Za taj ugovor bitna je

pisana forma.

ZOPD odredjuje elemente tog ugovora:

1) Poslovno ime 4) Određenje osnivača

2) Sedište 5) Određenje vrste i vrednosti uloga

3) Pretežna delatnost

Osnivački akt u formi ugovora o osnivanju je obavezan konstitutivni akt društva, a pored
njega OD može imati i poseban akt - ugovor ortaka društva. Njiime se uređuju međusobni
odnosi ortaka društva, dok je osnivački akt bitan za odnos OD i trećih lica. U slučaju
nesaglasnosti između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva, prednost se daje osnivačkom
aktu.

DELATNOST (CILJ) DRUŠTVA - OD može biti osnovano za obavljanje bilo koje

delatnost. Posebnim zakonom se neke delatnosti isključivo vezuju za ovu formu (lekari,
advokati, dizajneri), a sa druge strane je zabranjeno vršenje nekih delatnosti u ovoj formi.

2.2. ORTAČKO DRUŠTVO – ULOG, UDEO, PRENOS UDELA

1. ULOG

Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili
uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni. Ortaci ortačkog društva ulažu uloge
jednake vrednosti.
 Ortak ortačkog društva nije dužan da poveća ulog iznad iznosa određenog osnivačkim aktom
niti je dužan da poveća ulog određen osnivačkim aktom radi pokrivanja gubitaka društva.

Ortak ortačkog društva ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

2. UDEO I PRENOS UDELA

U postupku osnivanja ortačkog društva ortak momentom unošenja uloga u društvo stiče
pravo na određeni udeo u društvu, koji je srazmeran njegovom ulogu. Pravilo je da su ulozi i
udeli u ortačkom društvu jednaki, osim ako se ortaci drugačije dogovore.

Međutim, zakonodavac je uspostavio i slobodu prenosa udela među ortacima ortačkog

društva, osim ako oni nisu drugačije ugovorili.

Prenosom udela na treće lice prenose se i članska prava, i zato postoji potreba da se
zaštite interesi postojećih ortaka. Ta zaštita može se ostvariti putem:

1) Prava preče kupovine ( može se utvrditi ugovorom o osnivanju i ugovorom ortaka društva)

2) Davanjem saglasnosti na prenos trećem licu.

2.3. ORTAČKO DRUŠTVO – PRAVA I OBAVEZE ORTAKA

Osnovna obaveza ortaka je da u imovinu društva unesu uloge, na koje su se obavezali

ugovorom. Taj ulog može se sastojati u novcu, stvarima, pravima, radu i uslugama.

Ti ulozi predstavljaju početnu imovinu društva i ne upisuju se u registar (jer se ne radi o

društvu kapitala).

Raspolaganje ortačkim udelom među ortacima - U principu je slobodan, osim ako nije
drugačiije regulisano ugovorom o osnivanju.

Odlučivanje ortaka - OD nema organe društva, već su u funkciji organa svi ortaci.

Funkciju skupštine obavljaju svi ortaci.

- Za poslove redovne delatnosti - odlučuju nekim ugovorenim oblikom većine

- Za poslove izvan redovne delatnosti i prijem novih ortaka potrebna je saglasnost svih
ortaka.

Učešče u odlučivanju je pravo, ali u određenim slučajevima predstavlja i obavezu - ako

se radi o pitanju u interesu društva.

Pravo glasa imaju svi ortaci, mada su moguća dva ograničenja:

1) Radi otklanjanja sukoba interesa

2) Priznanje prava glasa trećem licu - prokuristi

ZOPD predviđa sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze društva, bez

mogućnosti suprotnog ugovaranja sa dejstvom prema trećim licima.

Odgovornost je opšta - odnosi se na sve obaveze društva

Odgovornost je akcesornog karaktera - Zavisi od odgovornosti društva

- Ortak koji istupi iz društva odgovara za obaveze društva koje su nastale do upisa njegovog
istupanja.

- Ortak koji stupi u društvo odgovara i za obaveze nastale pre stupanja.

2.4. ORTAČKO DRUŠTVO – POSLOVODJENJE I ZASTUPANJE

Poslovodjenje - obuhvata obavljenje pravnih poslova koje spadaju u tzv. redovnu

delatnost društva , dok je za druge (vanredne) poslove potrebna saglasnost svih ortaka društva
(ako drugačije nije određeno osnivačkim aktom društva).

Svi ortaci ovlašćeni na poslovođenje imaju pravo i obavezu da učestvuju u donošenju

odluka za koje je zakonom i ugovorom utvrđeno da ih ne donose svi ortaci društva, već samo oni
koji su ovlašćeni na poslovođenje.

Ortačkim društvom mogu upravljati svi ortaci društva (što je pretpostavka ako ugovorom
nije drugačije utvrđeno – ortak se čak ne može punovažno unapred u osnovačkom aktu ili
ugovoru ortaka društva odreći prava na poslovodjenje).

Ugovorom o osnivanju upravljanje se može poveriti:

- jednom ortaku
- nekolicini ortaka
 - nekom posebnom organu
- posebnom licu koji nije ortak društva – prokuristi
Poslovodjenje se može oduzeti po tužbi društva i ostalih ortaka društva, privremeno ili
konačno, u slučaju teže povrede dužnosti ili nesposobnosti za poslovodjenje, a u skladu sa
ugovorom o osnivanju.Poslovodjenje se ne može preneti na drugo lice, osim ako je drugačije
utvrđeno osnivačkim ugovorom ili se sa prenosom usaglase svi ortaci društva.

Zastupanje - Pravilo je da se u ortačkom društvu funkicije poslovodjenja i zastupanja

poklapaju te da ih obavljaju ista lica. Otuda kao i vođenje poslova ovog društva i zastupanje
ovog društva može biti od strane svih ortaka, nekolicine, jednog ortaka, posebnog organa ili
posebnog lica – prokuriste.

U slučaju kolektivnog zastupanja pravilo o potrebnoj saglasnosti svih ortaka ovlašćenih

za zastupanje važi samo za tzv. aktivne radnje zastupnika prema trećim licima, dok za tzv.
pasivne radnje koje prema zastupnicima čine treća lica (npr. prigovor na robu i sl.) dovoljno je
samo da se učine prema jednom od ortaka ovlašćenih na kolektivno zastupanje pa da se smatra
da su učinjene pravnovaljano.

2.5. ORTAČKO DRUŠTVO – ISTUPANJE I ISKLJUČENJE

ORTAKA

ISTUPANJE ORTAKA (OTKAZ) - Svaki ortak društva može da istupi iz društva u

svako doba - dan istupanja ortaka je istek poslovne godine u kojoj je dato obaveštenje o
istupanju.

Prema ZOPD udeo ortaka koji istupa iz društva se srazmerno raspoređuje na preostale
ortake.

Društvo je u obavezi da tom ortaku isplati ono što bi dobio kad bi u tom času društvo bilo
likvidno.

PRINUDNO ISTUPANJE (ISKLJUČENJE ORTAKA) - ZOPD propisuje mogućnost

isključenja ortaka u slučaju postojanja opravdanog razloga, a to su:

- da dovodi u opasnost postizanje cilja društva

- neizvršavanje ugovornih obaveza itd...

 2.6. ORTAČKO DRUŠTVO – PRESTANAK

Razlikuju se opšti i posebni osnovi za prestanak:

Opšti osnovi Posebni osnovi

1) Statusne promene 1) Protek vremena osnivanja

2) Stečaj 2) Odluka ortaka

3) Likvidacija 3) Sudska odluka

4) Kada društvo spadne na 1 ortaka, a novi ne stupi u roku od 3 meseca.

1) PRESTANAK PROTEKOM VREMENA OSNIVANJA - Ortačko društvo prestaje nakon

isteka vremena na koje je osnovano. Ipak, ortaci jednoglasnom odlukom mogu produžiti trajanje
društva na novo određeno ili neodređeno vreme.

2) PRESTANAK ODLUKOM ORTAKA - Ortaci mogu u svako doba doneti odluku o

prestanku rada društva, na način predviđen ugovorom. Ako nije ugovoreno ništa drugo, traži se
jednoglasnost svih ortaka.

3) PRESTANAK SUDSKOM ODLUKOM - Sud može doneti odluku o prestanku društva, po

tužbi nekog od ortaka, ako postoje opravdani razlozi za to (npr neki ortak društva povređuje
obaveze, postupa protivno cilju društva itd...)

Svi slučajevi prestanka ortačkog odnosa i ortačkog društva se upisuju u registar.

- Prijavu za upis prestanka ortačkog odnosa podnose preostali članovi ovlašćeni na zastupanje.

- Prijavu za upis prestanka društva koji sve do tog momenta postoji i ograničeno posluje podnosi
likvidator ili stečajni upravnik, a ukoliko društvo prestaje sudskom odlukom, onda sud ex officio.
 3. KOMANDITNO DRUŠTVO

3.1. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOMANDITNOG

DRUŠTVA

Komanditno društvo je društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan
odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva (komplementar), a najmanje jedan
odgovara do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).

1. PRAVNI STATUS - Komanditno društvo pravni subjektivitet stiče upisom u registar.

Prijavu za upis u registar podnose zastupnici društva (ako ništa nije određeno, to su svi
komplementari).

2. DVOJNOST ORTAŠTVA - Komanditno društvo se mora sastojati iz najmanje dva

člana, i ima dve kategorije ortaka:

1) Komplementari - odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva

2) Komanditori - odgovaraju do visine ugovorenog uloga

a pritom jedno isto lice ne može biti u obe kategorije.

- Maksimalan broj nije određen, ali je po pravilu reč o malom broju ortaka.

3. DELATNOST - Komanditno društvo obavlja bilo koju privrednu delatnost radi

sticanja dobiti. Posebnim zakonom može se isključiti obavljanje određenih delatnosti u ovoj
formi društva.

4. POSLOVNO IME - Poslovno ime može biti personalno (ime svih, jednog ili nekih
komplementara) ili neko drugo. Pored toga, mora da sadrži i oznaku oblika društva „KD“.
Navođenje imena komplementara je bitno da bi 3. lica znala ko neograničeno odgovara.

5. PRAVNA PRIRODA - Predstavlja „društvo lica“, s tim što je lično svojstvo ublaženo
u odnosu na ortačko društvo, zbog pozicije komanditora. Mada ni oni ne mogu samostalno
raspolagati udelom, već uz saglasnost svih ortaka društva, što je upravo karakteristika društva
lica.
 6. OSNIVAČKI AKT - je ugovor o osnivanju. On se prilaže uz prijavu i bitna je pisana
forma tog ugovora.

Bitni elementi ugovora o osnivanju su

1) Označavanje ortaka društva 4) Označavanje vrste i vrednosti uloga

2) Poslovno ime 5) Pretežna delatnost

3) Sedište

7. ULOG - Nije propisan minimalni osnovni kapital društva, ali se društvo ne može
osnovati bez određene početne imovine, jer je uslov za registraciju potvrda banke o visini uloga
komplementara.

Ulozi moraju biti uneti u društvo do trenutka registracije, ali se ugovorom može odrediti i
drugačije, stoga se razlikuju:

- registrovani ulog

-ugovoreni ulog komanditora (može biti samo veći od registrovanog)

Ako komanditor nije uneo ceo ugovoreni ulgo u društvo njegovi ortaci mogu tražiti
unošenje uloga u društvo. Komanditor odgovara solidarno sa društvom, ograničeno do visine
uloga koji nije uneo u društvo.

3.1. PRAVA I OBAVEZE ORTAKA KOMANDITNOG DRUŠTVA

Komplementari imaju identičan status sa ortakom OD, zato se samo reguliše status
komanditora.

PRAVA I OBAVEZE KOMANDITORA

1) Komanditoru se isplaćuje dobit samo ako je u celosti uplatio ugovoreni ulog. Ako nije,
dobit se pripisuje njegovom udelu u kapitalu dok se ne postigne ugovoreni iznos.

2) Komanditor snosi rizik poslovanja društva samo do iznosa ugovorenog uloga

3) Kod učestvovanja komanditora u dobiti nije jedini kriterijum veličina udela

 4) Komanditor ne može tražiti isplatu dobiti, dok je njegov udeo zbog gubitka smanjen,
ali ako je u dobroj veri primio isplatu nije dužan da je vrati

5) Pravo nadzora nad upravljanjem i vođenjem poslova je ograničeno. Ako

komplementar koji vodi poslove uskrati to pravo komanditoru, može ga ostvariti sudskim putem.

3.2. PRENOS UDELA U KOMANDITNOM DRUŠTVU

Udeo u KD je skup svih prava koja pripadaju ortaku na osnovu uloga. Razlikuju se:

1) Udeo u kapitalu

2) Udeo u članskim pravima

Pravilo je da u okviru jedne kategorije ortaka udeo u kapitalu odgovara udelu u članskim
pravima mada to ne mora biti slučaj.

Udeli u članskim pravima komanditora i komplementara se bitno razlikuju zbog različite

prirode ortaka.

PRENOS UDELA NA TREĆA LICA

1) Udeli komplementara se mogu prenositi shodno pravilima udela ortaka u OD

2) Udeli komanditora se mogu prenositi slobodno, osim ako nije drugačije ugovoreno

PRENOS UDELA MEĐU ORTACIMA DRUŠTVA

U načelu i taj prenos je slobodan, a režim zavisi od toga da li se prenos vrši između istih
ili različitih kategorija i da li se prenos vrši u celini ili delimično.

Najmanje formalnosti zahteva prenos:

- unutar iste kategorije ortaka (jer se ne menja njihova pozicija)

- prenos udela komanditora na komplementara (jer se ne smanjuje imovinska osnovica

odgovornosti)

- prenos dela udela komplementara na komanditora ( komplementar je i dalje neograničeno

odgovoran)
 Najstroži režim treba propisati za:

- prenos udela u celini sa komplementara na komanditora (jer komplementar izlazi iz

odgovornosti)

3.3 POSLOVOĐENJE I ZASTUPANJE U KOMANDITNOM DRUŠTVU

POSLOVOĐENJE - Upravljanje i vođenje poslova mogu vršiti samo komplementari

(jedan, nekoliko, svi) ili poseban organ ili spoljno specijalizovano lice npr. prokurista, ali nikad
komanditori.

- Upravljanje i vođenje obuhvata samo poslove koji ulaze u redovnu delatnost društva.

- Kada je reč o poslovima izvan redovne delatnosti:

1) U nekim sistemima traži se odluka svih ortaka pa i komanditora

2) U nekim sistemima komanditori imaju samo pravo protivljenja protiv obavljanja poslova od
strane komplementara

ZASTUPANJE - Ovlašćenje za zastupanje ili prokura daje se odlukom svih

komplementara.

Što se tiče zastupanja:

1) Komplementari imaju u zastupanju isti status kao i ortaci OD

2) Nema smetnju u našem pravu ni da komanditor bude prokurista ili punomoćnik

3.4. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE KOMANDITNOG

DRUŠTVA

Prema ZOPD:

1) Komplementari odgovaraju za obaveze društva neograničeno solidarno, celokupnom

svojom imovinom
 2) Komanditori odgovaraju solidarno ograničeno do visine ugovorenog uloga
(neuplaćenog uloga u pravima u kojim nije potrebno unošenje celog uloga do registracije
društva).

Ako je uneo celi ugovoreni ulog, snosi samo rizik poslovanja društva do visine svog uloga.

ZOPD sadrži izuzetke od tog režima, kada komanditor odgovara kao komplementar:

1) Kada se u poslovnom imenu nalazi i ime komanditora pa uz njegovu saglasnost

2) Ako vodi poslove društva (zbog kršenja zabrane mešanja komanditora u vođenje i upravljanje
poslova) - Novi Zakon ovo više ne predviđa.

ODOGOVORNOST NOVIH KOMPLEMENTARA I KOMANDITORA -

Komplementari i komanditori koji naknadno stupe osnovanom društvu odgovaraju kao i
postojeći, ali i za obaveze nastale pre sticanja svojstva društva.

3.5.TAJNO (TIHO) DRUŠTVO

ZOPD više ne reguliše izričito ovo društvo, ali se čini da ono nije zabranjeno.

Tajno društvo nastaje na osnovu ugovora privrednih društava i fizičkih lica - preduzetnika.

To je ugovor između tajnog člana koji ulaže ugovoreni ulog u poduhvat nekog preduzetnika na
primer, i tog preduzetnika.

PRIRODA - Ovo društvo nema pravni subjektivitet, ne upisuje se u registar, nema svoju
imovinu.

ULOG - zavisi od ugovora. Može biti u radu (što je pravilo za člana koji istupa prema
trećim licima) i kapitalu (što je pravilo za tajnog člana).

INTERNI ODNOSI - Između članova se slobodno uređuje. Tajno društvo u tim

odnosima ima svoje poslovno ime i sedište. Taj odnos uređuje ko će istupati prema trećim
licima.
 SPOLJNI ODNOS - U odnose sa trećim licima istupa samo određeni poslovođa, u svoje
ime i odgovara za preuzete obaveze, a u internim odnosima i tajni član može učestvovati u
snošenju gubitka.

Čak i tajni član može istupati prema trećim licima, ali da ne otkrije svojstvo tajnog člana.

Tajni član nema diretkna prava prema trećim licima, ali se izuzetno mogu uspostaviti i
neposredni odnosi:

1) Ako je društvo otkriveno prema trećem licu - odgovara solidarno neograničeno

2) Član koji se meša u poslovođenje i upravljanje - odgovara solidarno ograničeno

3) Član koji je posao prema trećem licu okrenuo u svoju korist - odgovara solidarno ograničeno

PREDNOSTI TAJNOG DRUŠTVA: 1) Fleksibilnost, 2) Jednostavnost, 3) Diskretnost

PRESTANAK: 1) Protek vremena, 2) Ostvaren cilj, 3) Smrt/Prestanak pravnog lica

4) Otvaranje stečajnog postupka nad poslovođom ili tajnim članom, 5) Sporazumom.

3.6. FAKTIČKO I DE FACTO DRUŠTVO

FAKTIČKO DRUŠTVO - je društvo koje je upisano u registar, ali je ništavo.

DE FACTO DRUŠTVO - je društvo koje nije osnovano u propisanoj formi i nije upisano u
registar.

Dakle, za faktičko društvo nije sporna namera osnivača da osnuju društvo, dok je za de
facto društvo upravo suprotno - nije jasna volja za osnivanje.

S toga faktičko društvo kao takvo treba prihvatiti, dok de facto društvo nije moguće konstituisati
kao subjekt prava prema trećim licima.
 De facto društvo se po pravilu i ne ispoljava dok ne dođe kriza, kada je potrebno
izvršiti njegovu likvidaciju, kada svako uzima vrednost svog uloga, dok vrednost stvorena u tom
društvu treba da bude podeljena.

Da bi prema trećim licima postojala solidarna odgovornost članova, ono mora dokazati
postojanje ovog društva, da je član delovao prema trećim licima u tom svojstvu i da se mešao u
upravljanje.