1.

СПЕЦИФИЧНОСТИ УГОВОРА У ПРИВРЕДИ

Застарелост – Општи рок застарелости потраживања је 10 год.

Поред општег рога, код појединих уг. у привреди постоје и посебни рокови застарелости, краћи од
општег рока (у транспортном праву рок застарелости је по правилу 1 год.).

Камата – Доцња у испуњењу новчане обавезе има за последицу плаћање затезне камате,
поред главнице. Са своје стране, дужник је у обавези да повериоцу плати затезну камату и када не
постоји његова одговорност за закашњење, као и без обзира на то да ли је поверилац претрпео
штету због закашњења. С обзиром да су уг. у привреди теретни, зајмопримац дугује камату и када
она није уговорена. С друге стране суд има овлашћење да умери стопу уговорене камате.

Прекомерно оштећење – Иако ЗОО и за уг. у привреди предвиђа могућност раскида

уговора због прекомерног оштећења, она више представља теоријску могућност. Ово из разлога
што је тешко применити правило на трговце, пошто се они као својом редовном делатношћу, баве
трговином и пружањем услуга, па се не може сматрати да нису знали или нису могли знати за
праву вредност обавеза угов. страна у моменту закључења уговора.

Судови и арбитраже – Особености уг. у привреди условиле су постојање привр. судова.

Када је реч о привр. споровима са елем. иностраности, угов. стране могу уговорити надлежност
Спољнотрговинске арбитраже (СТА) при Привр. комори Србије или adhocарбитраже. Када су у
питању спорови између домаћих привр. субјеката може се уговорити решавање међусобних
привр. спорова из пословних односа и пред изабраним судовима при привр. коморама.

Меморандум – Опште је правило да само овлашћена лица могу закључивати уг. у привреди.
Изузетно уг. у привреди могу се закључивати писменим понудама и писменим прихватима
неовлашћених лица ако су кумулативно испуњена 4 услова:

1) ако је таква изјава сачињена на хартији са одштампаним или утиснутим ознакама

понудиоца или понуђеног, којим се они у свом пословању служе (тзв. меморандум),
2) ако таква изјава има печат или штамбиљ понудиоца или понуђеног и ако је потписана на
уобичајени начин,
3) ако се таква изјава односи на посао којим се понуђени или понудилац редовно бави
4) ако понудилац или понуђени нису знали да је понуду или прихват потписало неовлашћено
лице.
 1. UGOVOR O PRODAJI:
Ugovor o prodaji u privredi jeste takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana – prodavac obavezuje da
stvar koju prodaje preda drugoj ugovornoj strani – kupcu i da mu prenese pravo svojine, a kupac se
obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Za ovaj ugovor su bitna dva elementa i to:

1. Subjekt
2. Predmet ugovora

Sto se tiče bitnih elemenata:

1. Ugovor mora da sadrži odredjenje stvari koju prodavac prodaje kupcu .

2. Ugovor najčešće sadrži i odredjenje cene koju je kupac dužan da plati prodavcu.

Ugovor može da sadrži I neke redovne sporedne elemente:

1. Rok, mesto I način predaje

2. Rok, mesto I nacin plaćanja
3. Rok otpreme
4. Sredstvo prevoza
5. Obaveštenje o otpremi
6. Osiguranje u prevozu
7. Utvrdjivanje kvaliteta I kvantiteta
8. Garancija prodavca
9. Mogućnost raskida ugovora I njegove posledice

Ugovor o prodaji u privredi je:

Imenovani ugovor, Neformalan, Ugovor sa trenutnim ili trajnim prestacijama, Jednostavni ugovor a ne
mešoviti, Komutativan, Dvostrano obavezan, Teretan, Ugovor koji se zaključuje bez obzira na svojstva
ličnosti, Kauzalni ugovor, Ugovor sa sporazumno odredjenom sadržinom

Moguće su različite klasifikacije ovog ugovora:

1. Gradjanska prodaja I trgovinska prodaja

2. Prodaja pokretnih I nepokretnih stvari
3. Domaća prodaja I medjunarodna prodaja
4. Gotovinska prodaja, prenumeraciona prodaja, prodaja sa obročnim otplatama cene I prodaja na
kredit
5. Fiksna prodaja, prodaja na probu, prodaja sa pravom preče kupovine prodavca, Prodaja sa
zadržavanjem prava svojine prodavca, prodaja po uzorku ili modelu, prodaja sa specifikacijom,
prodaja sa pravom ponovnog otkupa u odredjenom roku
OBAVEZA PRODAVCA

1. Obaveza isporuke robe

2. Obaveza garancije za fizička svojstva robe (saobraznost robe)
3. Prodavac ima obavezu predaje dokumenata
4. Prodavac ima obavezu garancije za pravna svojstva robe
5. Obavezu čuvanja robe u odredjenim slučajevima
6. Obaveza obezbedjenja ambalaže
7. Može biti ugovorena obaveza prodavca da osigura robu
8. Prodavac ima obavezu obaveštavanja

OBAVEZE KUPCA:

1. Obaveza plaćanja cene

2. Obaveza preuzimanja stvari
3. Razne obaveze u vezi sa isplatom cene
4. Obaveza dostavljanja specifikacije
5. Obaveza davanja dispozicije prodavcu kod distancione prodaje
6. Obaveza pribavljanja transportnih sredstava
7. Obaveza dostavljanja ambalaže
8. Dužan je na osnovu zakona I običaja da šalje razna obaveštenja svom prodavcu
9. Dužan je na osnovu običaja da plaća razne prevozne troškove
10. Dužan je na osnovu zakona da pribavlja uvozne dozvole

Pretpostavke odgovornosti prodavca za kvantitativne I kvalitativne nedostatke robe:

1. Pod uslovom da su takvi nedostaci blagovremeno I propisano utvrdjeni od strane kupca

2. Ako mu je kupac blagovremeno I uredno stavio prigovor
3. Odgovora za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u trenutku prelaska rizika na kupca
4. Ako kupac svoje pravo vrši u odredjenom zakonskom prekluzivnom roku

2.UGOVOR O TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

Ugovor o posredovanju je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana
– posrednik obavezuje da nastoji da nadje I dovede u vezi sa svojim nalogodavcem, kao drugom
ugovornom stranom, lice koje bi sa njim pregovaralo o zaključenju odredjenih ugovora, a nalogodavac se
obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu (proviziju) ako taj ugovor bude zaključen.

Ovaj ugovor spade u : dvostranoobavezne, teretne, neformalne, imenovane I komutativne

Ovaj ugovor se klasifikuje prema predmetu ugovora, pa se tako razlikuju:

 1.
2. Trgovinsko posredovanje
3. Bankarsko posredovanje
4. Berzansko posredovanje
5. Pomorkso posredovanje
6. Transportno posredovanje
7. Posredovanje osiguranja

Obaveze posrednika:

Zakonske obaveze posrednika:

1. Obaveza izvršenja naloga

2. Obaveza obaveštavanja nalogodavca
3. Obaveza zaštite interesa obeju strana
4. Obaveza vernosti
5. Obaveza vodjenja posredničkog dnevnika
6. Obaveza izdavanja posredničkog lista

Ugovorne obaveze posrednika su:

1. Obaveza posredovanja u pregovorima

2. Obaveza primanja ispunjenja obaveze trećeg lica
3. Obaveza čuvanja uzoraka

Prava posrednika:

1. Pravo na naknadu (proviziju)

2. Pravo na naknadu troškova

3.UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURA):

Ugovor o trgovinskom zastupanu (agenturi) je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se
jedna ugovorna strana – zastupnik (agent) obavezuje da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovor sa
njegovim nalogodavcem (komitentom) I da u tom smislu posreduje izmedju njih I nalogodavca, kao I da
po dobijenom ovlašćenju zaključuje ugovore sa trećim licima u ime I za račun nalogodavca, a druga
ugovorna strana – nalogodavac obavezuje se da mu za svaki zaključeni posao isplati odredjenu naknadu
(proviziju).
Ugovor o trgovinskom zastupanju spade u: dvostranoobavezne, teretne, imenovane komutativne,
formalne ugovore

Njegove bitne karakteristike su:

1. vršenje poslova posredovanja I zastupanja

2. stalnost odnosa sa nalogodavcem
3. postojanje poslovnog područja
4. nepostojanje radnog odnosa izmedju nalogodavca I posrednika

Vrste trgovinskog zastupanja:

1. prema području – lokalni I generalni zastupnik

2. prema obimu delatnosti – posebni I opšti zastupnik
3. zavisno od lokacije obavljanja delatnosti – stalni (fiksirani) I putujući trgovački agent
4. zavisno od predmeta zastupanja – agenti u robnom prometu, berzanski agenti, pomorski agenti,
agenti osiguranja, agenti u turizmu
5. zavisno od odgovornosti zastupnika – obično zastupništvo I zastupnik DEL CREDERE
6. zavisno od mesta obavljanja delatnosti I izbora prava koja se primenjuju – zastupnici koji
zastupaju domaće privredne subjekte I zastupnici koji zastupaju inostrane privredne subjekte.
7. Zavisno od odnosa konkurencije razlikuju se – isključivi zastupnik I konkurentni zastupnik

Obaveze zastupnika:

Zakonske obaveze zastupnika su:

1. Obaveza izvršavanja naloga

2. Obaveza učestvovanja u zaljučivanju poslova sa trećim licem
3. Obaveza
4. Obaveza obaveštavanja nalogodavca
5. Obaveza vodjenja zastupničkog dnevnika I izdavanja zaključnice
6. Obaveza vernosti – čuvanja poslovne tajne
7. Obaveza vraćanja stvari datih na upotrebu
8. Obaveza polaganja računa nalogodavcu

Ugovorne obaveze zastupnika su:

1. Obaveza zaključenja ugovora sa trećim licem

2. Obaveza primanja ispunjenja
3. Polaganje računa pre odredjenog roka

Obaveze nalogodavca (prava zastupnika):

1. Pravo omogućavanja obavljanja posla

 2. Pravo obaveštenja
3. Pravo na naknadu (proviziju): del credere, inkaso, provizija za klijentelu
4. Pravo na naknadu troškova
5. Pravo zaloge

4.UGOVOR O KOMISIONU:
Ugovor o komisionu je takav ugovor o obavljanu privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana –
komisionar obavezuje da u svoje ime, a za račun svog komitenta zaključi neki privredni ugovor, a druga
ugovorna strana – nalogodavac (komitent) obavezuje se da za to plati odredjenu naknadu (proviziju).

Ovaj ugovor spade u:

Dvostranoobavezne, teretne, imenovane, neformalne, komutativne, ugovore intuitu personae.

Vrste ugovora o komisionu:

1. Podela prema kriterijumu odgovornosti komisionara – običan komision I komision star del
credere
2. Podela prema kriterijumu predmeta ugovora o komisionu – prodajni komision, kupovni komision
I komision u transport

Obaveze komisionara:

1. Obaveza izvršenja naloga – limitirani nalog, indikativni nalog, fakultativni nalog

2. Obaveza vernosti
3. Obaveza obaveštavanja komitenta o imenu saugovarača
4. Obaveza vodjenja knjiga
5. Obaveza polaganja računa

Prava komisionara (obaveze komitenta):

1. Pravo omogućavanja obavljanja posla

2. Pravo na naknadu (proviziju)
3. Pravo na naknadu troškova
4. Pravo na predujam troškova
5. Pravo zakonske zaloge
 5.UGOVOR O USKLADIŠTENJU

Ugovor o uskladištenju jeste takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna
strana – skladištar obavezuje da primi na čuvanje odredjenu robu I da preuzme potrebne ili ugovorene
mere radi njenog očuvanja u odredjenom stanju I da je preda na zahtev druge ugovorne strane –
ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica, odnosno imaoca skladišnice, a ostavodavac se obavezuje da mu
za to plati odredjenu naknadu (proviziju).

Ovaj ugovor spade u: samostalne, imenovane, dvostranoobavezne, teretne,ugovore sa trajnim

prestacijama, neformalne formularne, po pravilu ugovore intuit personae.

Vrste skladišta:

1. Javna skladišta – opšteg tipa I specijalizovanog tipa

2. Carinska skladišta
3. Smestišta
4. Konsignaciona skladišta
5. Tržnice na veliko

Obaveze skladištara (prava ostavodavca):

1. Obaveza prijema robe

2. Obaveza čuvanja robe
3. Obaveza vodjenja posebnih knjiga
4. Obaveza izdavanja skladišnice
5. Obaveza omogućavanja pregledanja robe
6. Obaveza staranja o interesima ostavodavca
7. Obaveza izvršenja naloga ostavodavca
8. Obaveza predaje uskladištene robe ovlašćenom licu

Prava skladištara (obaveze ostavodavca):

1. Pravo obaveštenja o svojstvima robe

2. Pravo na naknadu (proviziju)
3. Pravo na naknadu troškova
4. Pravo zakonske zaloge
5. Pravo prodaje robe
 6.UGOVOR O OSIGURANJU:
Ugovor o osiguranju predstavlja takav ugovor u kome se jedna strana – ugovarač osiguranja obavezuje
da plati odredjenu premiju osiguranja, prema ugovorom utvrdjenim uslovima, a druga ugovorna strana –
osiguravač obavezuje se da, ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati ugovaraču
osiguranja naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.

Obaveza osiguravača može biti trojaka u zavisnosti od vrste I cilja osiguranja:

1. Kod osiguranja čija je svrha naknada štete (imovinska osiguranja)

2. Kod osiguranja čija svrha nije naknada štete (lična osiguranja)
3. Osiguravač je dužan da učini nešto drugo

Ugovor o osiguranju je: imenovani, dvostranoobavezni, teretni, ugovor sa trajnim prestacijama, ovo je
ugovor po pristupu (adhezioni), aleatorni ugovor, formalin ugovor.

Bitni elementi ugovora su:

1. Odredjenje stvari ili lica koje se osigurava

2. Odredjenje rizika
3. Odredjenje trajanja osiguranja I perioda pokrića
4. Odredjenje osiguranog slučaja
5. Odredjenje sume osiguranja
6. Odredjenje naknade iz osiguranja
7. Odredjenje interesa osiguranja
8. Odredjenje premije osiguranja

Vrste osigranja:

1. Prema mestu realizacije rizika – kopneno osiguranje, vazdušno, plovidbeno osiguranje,

transportno osiguranje
2. Zavisno od predmeta osiguranja – osiguranje lica I osiguranje imovine
3. Zavisno od načina nastanka razlikuju se – dobrovoljno osiguranje I obavezno osiguranje
4. Zavisno od načina izravnavanja rizika – osiguranje, reosiguranje, saosiguranje
5. Zavisno od načina organizovanja osiguranja razlikuju se – premijsko osiguranje, uzajamno
osiguranje
6. Zavisno od broja predmeta osigranja – individualno I kolektivno

Obaveze osiguravača:

1. Obaveza prihvata ponude kod običnih osiguranja

2. Obaveza izdavanja polise osiguranja
3. Obaveza predaje opštih I posebnih uslova osiguranja
 4. Obaveza isplate naknade iz osigurane sume ili osiguranja

Obaveze ugovarača osiguranja I osiguranika:

1. Obaveza prijave okolnosti značajnih za ocenu rizika

2. Obaveza plaćanja premije
3. Obaveštavanje osiguravača o promenama rizika
4. Obaveza sprečavanja nastupanja osiguranog slučaja I obaveza spasavanja
5. Obaveza obaveštavanja o nastupelom osiguranom slučaju

7.UGOVOR O ALOTMANU

Ugovor o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana –
UGOSTITELJ obavezuje da u toku odredjenog vremena stavni na raspolaganje turističkoj agenciji
odredjeni broj ležaja u odredjenom objektu, kao I da pruži ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija I
da joj plati odredjenu proviziju, a druga ugovorna strana – TURISTIČKA AGENCIJA se obavezuje da će
nastojati da te kapacitete napuni I da će obavestiti u utvrdjenim rokovima da to nije u mogućnosti, kao I
da će platiti cenu pruženih usluga, ukoliko je koristila angažovane hotelske kapacitete.

Ovaj ugovor je: DVOSTRANOOBAVEZAN, TERETAN, FORMALAN, UGOVOR SA TRAJNIM PRESTACIJAMA,

PO PRAVILU TIPSKI UGOVOR.

Postoji više vrsta ovog ugovora, to su:

1. Ugovor o alotmanu sa pravom odustanka turističke agencije

2. Ugovor o alotmanu sa pravom opcije turističke agencije
3. Ugovor o alotmanu bez prava odustanka turističke agencije

Obaveze turističke agencije su:

1. Obaveza popunjavanja angažovanih kapaciteta

2. Obaveza obaveštavanja o popunjavanju dostavom liste gostiju
3. Obaveza pridržavanja ugovornih cena
4. Obaveza plaćanja ugostiteljskih usluga na način predvidjen ugovorom
5. Obaveza izdavanja posebne isprave

Obaveze ugostiteljasu:

1. Obaveza stavljanja na rasolaganje ugovorenih smeštajnih kapaciteta

2. Obaveza pružanja ugovorenog kvaliteta usluga
 3. Obaveza jednakog postupanja
4. Obaveza nemenjanja cena usluga
5. Obaveza plaćanja uobičajene ili ugovorene provizije turističkoj agenciji

7.UGOVOR O ŠPEDICIJI

Ugovor o otpremanju (špediciji) je takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna
ugovorna strana – OTPREMNIK (ŠPEDITER) obavezuje da radi prevoza odredjene stvari u svoje ime a za
račun nalogodavca (komitenta) zaključi ugovor o prevozu I drugegovore potrebne za izvršenje prevoza,
kao I da obavi ostale uobičajene poslove I radnje, a druga ugovorna strana – NALOGODAVAC (KOMITENT)
se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu (proviziju).

Obaveze špeditera:

1. Obaveza organizacije prevoza robe

2. Obaveza postupanja po nalozima komitenta
3. Obaveza čuvanja interesa komitenta
4. Obaveza izveštavanja komitenta
5. Obaveza čuvanja robe
6. Obaveza carinjenja robe
7. Obaveza osiguranja robe
8. Obaveza polaganja računa

Prava špeditera:

1. Pravo na proviziju
2. Pravo na naknadu troškova
3. Pravo zakonske zaloge
4. Pravo samostalnog istupanja špeditera

Odgovornost špeditera:

1. Odgovornost špeditera za vlastite radnje I propuste

2. Odgovornost špeditera za prevozioca I skladištara
3. Odgovornost špeditera za angažovane druge špeditere

Posebni oblici špedicije:

1. Del credere špedicija

2. Fiksna špedicija
 3. Zbirna špedicija

8.UGOVOR O GRADJENJU:

Ugovor o gradjenju je ugovor kojim se jedna ugovorna strana – IZVODJAČ RADOVA obavezuje da prema
odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljištu ili da
na takvom zemljištu ili već postojećem objektu izvrši neke gradjevinske radove, a druga ugovorna strana
– NARUČILAC radova se obavezuje da mu za to plati odredjenu naknadu (cenu).

Ugovor o gradjenju je: dvostranoobavezan, teretan, komutativan, formalin, ugovor sa trajnim

prestacijama, imenovani.

Predmet obaveze ugovora o gradjenju može biti različit:

1. Izgradnja odredjenog novog gradjevinksog objekta

2. Obavljanje odredjenih gradjevinskih radova ili rekonstrukcija na već postojećim objektima
3. Izvršenje gradjevinskih radova na zemljištu gde takvi radovi nisu ranije izvedeni

Postoje tri bitna elementa ovog ugovora I to su:

1. Predmet ugovora
2. Cena gradjenja
3. Rok izgradnje
4. Bitnim elementom smatra se I pismena forma

Obaveze izvodjača radova:

U administrativne obaveze spadaju:

1. Obaveza prijave početka radova

2. Obaveza imenovanja rukovodioca gradilišta
3. Obaveza vodjenja gradjevinskih knjiga
4. Obaveza obezbedjenja gradilišta

U ugovorne obaveze spadaju:

1. Obaveza proučavanja tehničke dokumentacije

2. Obaveza izvojdenja ugovorenih gradjevinskih radova
3. Obaveza oridržavanja ugovorenih rokova
4. Obaveza plaćanja ugovorene kazne
 5. Obaveza omogućavanja naručiocu da vrši nadzor
6. Obaveza osiguranja radova
7. Obaveza zaštite obustavljenih radova
8. Obaveza obaveštavanja naručioca

Obaveze naručioca radova:

1. Obaveza obezbedjenja projektno-tehničke dokumentacije

2. Obaveza uvodjenja izvodjača u posao
3. Obaveza vršenja stručnog nadzora
4. Obaveza plaćanja ugovorene gradjevinske cene
5. Obaveza plaćanja avansa

Odgovornost kod ugovora o gradjenu:

Razlikuju se:

1. Odgovornost izvodjača u toku izvodjenja radova

2. Odgovornost izvodjača posle primopredaje
3. Odgovornost izvodjača posle primopredaje za solidnost gradjevine

Odgovornost izvodjača u toku izvodjenja radova:

1. Odgovornost u pogledu načina izvodjenja radova

2. Odgovornost u pogledu poštovanja rokova
3. Odgovornost u pogledu materijala I opreme
4. Odgovornost za greške u projektovanju
5. Odgovornost za mane zemljišta

U pogledu pravne odgovornosti izvodjača posle primopredaje postoje 3 stanovišta:

1. Prvo stanovište polazi od toga da je reč o ugovornoj odgovornosti

2. Drugo stanovište da je reč o deliktnoj odgovornosti
3. Treće stanovište da je reč o garanciji izvodjača za solidnosti objekta I kvalitet radova u
propisanim ili ugovorenim garantnim rokovima

Posebne vrste ugovora o gradjenju:

1. Sistem zaključenja odvojenih ugovora

2. Sisitem zaključenja skupnog ugovora - ugovor ključ u ruke
3. Ugovor o konsalting inženjeringu
 9.UGOVOR O PREVOZU ROBE MOREM:
Ugovor o prevozu robe morem je takav pravni posao u kome jedna ugovorna strana – BRODAR
obavezuje da izvrši prevoz odredjene robe ili prevoz odredjenim brodom na odredjenoj prevoznoj
relaciji, a druga ugovorna strana – NARUČILAC PREVOZA se obavezuje da za to plati odredjenu vozarinu.

Bitni elementi po prirodi posla su:

1. Odredjenje predmeta prevoza li broda kojim će se vršiti prevoz

2. Prevozne relacije
3. Vozarine

Što se tiče vrste ugovora:

Prema teritorijalnom kriterijumu :

1. Domaći prevoz
2. Medjunarodni prevoz

Zavisno od korisnika usluge razlikuju se:

1. Prevoz za sopstvene potrebe

2. Prevoz za treća lica (javni prevoz)

Prema kriterijumu bitnih elemenata:

1. Brodarski ugovor
2. Vozarski ugovor

Obaveze brodara:

1. Obaveza postavljanja osposobljenog broad

2. Obaveza ukrcaja robe
3. Obaveza izdavanja prevozne isprave (teretnica-konosman)
4. Obaveza prevoza robe
5. Obaveza čuvanja robe
6. Obaveza postupanja po nalozima naručioca
7. Obaveza iskrcavanja I predaja tereta primaocu

Prava brodara:

1. Pravo na vozarinu
2. Pravo na naknadu odredjenih troškova u vezi sa prevozom
 10.UGOVOR O PREVOZU ROBE ŽELEZNICOM:
Ugovor o prevozu robe železnicom je takav pravni posao u kome se jedna ugovorna strana – ŽELEZNICA
obavezuje da izvrši prevoz odredjene robe od otpravne do uputne stanice, za odredjeno vreme I u
neoštećenom stanju, a druga ugovorena strana – POŠALJILAC obavezuje se da plati odredjenu
prevozninu.

Bitni elementi ugovora su:

1. Predmet prevoza
2. Prevoznina
3. Odredjenje prevozne distance

Postoje različite vrste ovog ugovora:

1. Medjunarodni I domaći prevoz

2. Denčani (komandni) prevoz I vagonski (kolski) prevoz
3. Sporovozni, brzovozni I ekspresni prevoz
4. Redovni rokovi prevoza I garantovani rokovi prevoza
5. Javni prevoz I nejavni prevoz

Obaveze železnice do otpočinjanja prevoza:

1. Obaveza dostave kola

2. Obaveza zaključenja ugovora o prevozu
3. Obaveza prijema robe
4. Obaveza prijema transportnih isprava
5. Obaveza utvrdjivanja težine I broja komada

Obaveze železnice I pošaljioca do otpočinjanja prevoza:

1. Obaveza dovoza robe

2. Obaveza utovara

Obaveze železnice u fazi prevoza robe:

1. Prevoz odredjenim putem

2. Prevoz u odredjenim rokovima
3. Izvršenje administrativnih formalnosti
4. Izvršavanje naloga u toku prevoza
5. Čuvanje robe
 6. Obaveze kod smetnji pri prevozu

Obaveze železnice u fazi izdavanja robe:

1. Izveštavanje primaoca o prispeću pošiljke

2. Izdavanje robe
3. Odvoz robe
4. Istovar I odnošenje robe
5. Utvrdjivanje stanja pošiljke
6. Obaveze kod smetnji pri izdavanju
7. Ostvarivanje pouzeća

Prava železnice:

1. Pravo na prevozninu
2. Dodaci na prevozninu
3. Naknada troškova
4. Naknada za sporedne usluge
5. Naknada štete
6. Obezbedjenje naplate potraživanja

32. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЛЕЗНИЦОМ – ОДГОВОРНОСТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

-железница одговара за интегритет пошиљке (губитак и оштећење) по праивлима строге
уговорне одговорности

-ради се о субјективној одговорности железнице са претпостављеном кривицом

-за губитак/оштећење робе железница одговара лимитирано, до износа доказане штете, а

највише до 17 специјалних права ММФ-а по килограму бруто тежине робе (која је
оштећена/изгубљена); други елемент накнаде је враћане превознине (тј све издатке везане за
превоз)

-за закашњење – одговара за прекорачење рокова; али има право на продужење рокова ''ако није
њена кривица''; по правилу је лимитирана на одређени износ превознине (постоји паушални
систем и систем доказане штете)

-одговорност изнад лимита–може се избећи лимитирана одговорност клаузулом обезбеђења

уредне испоруке (кад је у товарном листу назначено ово, железница одговара за сву доказану
штету, до назначеног горњег лимита)
-ако је штета узрокована намером или грубом непажњом, инда железница одговара за сву
доказану штету

-заједничка одговорност железница-

-када у извршењу истог уговора учествује више железница, између њих се ствара специфична
правна заједница

-могу се разликовати три категорије железница: отправна жел., међужелезница и упутна

железница

-у домаћем превозу постоји солидарна одговорност свих железница;

-ослобођење железнице од одговорности-

1) ако докаже да је до штете дошло због кривице имаоца права, или околности које железница
није могла избећи

2) посебни / повлашћени разлози

-посебни разлози су: превоз у отвореним колима, без одговарајуће амбалаже, утовар/истовар
од стране корисника, превоз без обавезне пратње и сл....

3) специјални основи ослобођења

-ако је дошло до ванредно великог мањка или губитка целих комада код превоза у отвореним
колима, не примењује се претпоставка да је штета настала услед посебних опасности

-транспортни кало –овде важи претпоставка неодговорности за толерантни губитак (одговара

само за оно што пређе тај губитак)

33. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ДРУМОМ – ПОЈАМ, ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

ПРЕВОЗИОЦА

-правни посао у коме се једна уговорна страна – друмски превозилац обавезује да изврши превоз
одређене робе друмским превозним средсвом на одређеној релацији за одређено време и у
неоштећеном стању, и да је после превоза преда овлашћеном лицу, а друга уговорна страна –
пошаљилац да плати превознину

-битни елементи: одређење предмета превоза, превозне релације и превознине (може и

одредива)
-закључење уговора: кад се уг. стране споразумеју о битним елементима; неформалан, потврђује
се товарним листом

-врсте: међународни/домаћи; јавни/за сопствене потребе; линијски/слободни

-обавезе друмског превозиоца-

1) постављање возила за утовар

2) преузимање робе ради превоза

3) издавање товарног листа

4) контрола тачности навода у товарном листу и сл.

5) извршење превоза

6) чување робе

7) поступање по захтевима за измену уговора

8) предаја робе

-права друмског превозиоца-

1) превознина

- након уредно извршеног уговора о превозу

-плаћа се само за робу која је превезена и у месту опредељења стављена на располагање

овл.лицу

2) остала права

-накнада трошкова у вези са превозом, који нису укључени у превознину – споредне услуге,
накнада штете узроковане лицима возилима и другим стварима дејством робе и сл.

3) право залоге и придржаја

 34. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ДРУМОМ – ОДГОВОРНОСТ ПРЕВОЗИОЦА

-транспортне штете-

-по истим принципима као и железнички превозилац, са пар специфичности:

1) специјални режим ослобођења за два основа: превоз нарочито покварљиве робе у спец. возила
за заштиту робе против топлоте, хладнће и сл и превоз живих животиња (за ослобођење доказује
да су све мере за које је био обавезан предузете)

2) не постоје два привилегована основа ослобођења: извршење администр. формалности и превоз

без обавезне пратње

3) лимит накнаде је ½ у односу на железницу

4) лимит се прелази у случају намере и грубе непажње (а у међународном има још и декларација
вредности робе и декларација специјалног интереса на пошиљци у случају губитка или
прекорачења рока)

5) постоје два рока за претпоставку губитка: 30 дана по истеку уговореног рока, одн. 60 дана по
преузимању робе на превоз (акко није уговорен рок)

-закашњење (доцња)-

-може се ослободити одг. доказујући узрочну везу општих ослобађајућих разлога и насталог
закашњења (одговара ако је дошло до квара возила и поред потребне пажње)

-у међунар. превозу одговара највише до износа трошкова превоза

-одговорност више превозилаца-

-по истом режиму за железнички превоз

40. ПОЈАМ И ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА

-банкарски послови за свој предмет имају новац или услуге у вези са новцем

-дакле предмет је промет новца и ХоВ и услуге које банка врши за своје клијенте у вези са платним
прометом тог новца и ХоВ
-карактеристике: по правилу су формални, адхезони (по приступу), лични и могу се доказивати
свим доказним средствима

-три основне врсте банкарских послова:

АКТИВНИ (кредитни) ПАСИВНИ (депозитни) НЕУТРАЛНИ (услужни)

Банка се појављујекао Банка се појављује као дужник Банка није ни поверилац ни

поверилац дужник већ обавља одређене
послове као заступник,
комисионар или посредник

1. уговор о кредиту 1. новчани депозит 1. акредитив

2. уговор о форфетирању 2. неновчани депозит 2. банкарска гаранција

3. ломбардни кредит 3. уговорна штедња 3. документарни инкасо

4. уговор о факторингу 4. банкарски текући рачун 4. уговор о сефу

(спорно)
5. уговор о финансијском 5. платни промет
лизингу 5. банкарски жиро рачун
(спорно)

-банкарска тајна и одговорност банке-

-банка је обавезна да чува професионалну тајну – поверљиве информације које се тичу

финансијске позиције клијента; обавеза терети банку у односу са трећим лицима, али банке могу
међусобно да размењују те информације

-посебна правила заштите корисника финансијских услуга-

-основна начела заштите корисника: право на равноправни однос са даваоцем финансијске услуге,
право на заштиту од дискриминације, право на информисање, на одређеност уговорне обавезе и
на заштиту својих права и интереса

-одустанак од уговора: корисник има право на одустанак уговора (о кредиту, дозвољеном од 14

дана од дана закључења, без навођења разлога за одустанак; при одустанку је дужан да о својој
намери обавести банку на сигуран начин
 41. УГОВОР О КРЕДИТУ

-уговор о кредиту је такав банкарски посао којим се банка обавезује да кориснику стави на
располагање одређен износ новчаних средстава (на одређено или неодређено време, за неку
намену или без утврђене намене) а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и
добијени износ новца врати у време и начин како је утврђено уговором

-замерке: прво, није само банкарски посао, више не постоје кредити без утврђене намене, не
може бити кредит на неодређено време

-битни елементи-

-према ЗОО су износ кредита и услови давања, коришћења и враћања кредита

-особине уговора-

-формални, по приступу, двострано обавезни, теретни, лични (јер се између осталог заснива на
поверењу да ће лице вратити дуг)

Права и обавезе уговорних страна

-обавезе кредитора-

-да стави на располагање уговором одређени новчани износ кориснику кредита

-закашњење се гледа као дужничка доцња

-обавезе корисника кредита-

1. да кредит користи наменски, ако је такав уговор(кредитор може да проверава да ли то ради и да

примени санкције)

2. да плаћа цену коришћења кредита – камату (може бити фиксна и пливајућа; законска камата је
затезна камата, а може бити и уговорна)

3. да врати износ новца који је предмет уговора о кредиту

-посебни начини престанка-

-банка може отказати: 1. ако се не користи кредит у складу са његовом наменом (доказује банка)

2. у случају инсолвентности корисника (није неопходна судска одлука)

3. у случају престанка правног лица из других разлога, или смрти корисника

4. због нередовне отплае кредита

-све преостале рате кредита сматрају се доспелима

-корисник може одустати од уг.: 1. пре него што је почео да користи (уз обавезу накнаде доказане
штете)

Врсте уговора о кредиту

-према домицилу кредитора-

1) домаћи

-предмет је увек домаћа валута, чак и кад је кредитор странац нерезидент

2) међународни

-предмет је по правилу страна валута, а кредитор је по правилу странац нерезидент

-према року-

1) краткорочни (до једне године)

2) средњорочни (од једне до пет година)

3) дугорочни (преко пет година)

-према намени-

1) наменски (везани)

2) ненаменси (слободни)

-све су ређи
-према сврси-

1) потрошачки (грађанскоправни)

-даје се у сврху повећања куповне моћи корисника;

-корисници су искључиво физичка лица

-давалац може бити банка, произвођач или трговац, а средство обезбеђења је

административна забрана исплате до трећине плате у корист кредитора

2) произвођачки

-диже производну моћ корисника, те се ови кредити фаворизују

-по начину пуштања у течај-

-износ одобреног кредита кредитор пушта кориснику на различите начине:

1) готовински кредит

-најједноставнији и најређи, јер је немогуће контролисати да ли се користи у одређену намену

2) кредит у траншама

-одобрава се у складу са доспећем обавеза корисника кредита; уговара се план транши

3) издавањем кредитног писма

-тим писмом овлашћује корисника да код неке друге банке наплати одређени износ новца

4) коришћењем асигнације

42. СПЕЦИЈАЛНИ КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ – ЛОМБАРД И ЕСКОНТ

Уговор о ломбарду

-ово је уговор о кредиту уз уговор о залози; специфичност је што је се обезбеђење уговора врши
залагањем ХоВ или другим драгоценостима
-ХоВ могу бити новчане (меница, чекови, акције, обвезнице, цертификати...) и робне (консоман,
варант као део складишнице и сл)

-кредитор стиче залогу ХоВ а право својине остаје код корисника (или трећег лица)

-обавезе кредитора: давање кредита и враћање заложених ХоВ по отплати кредита

-обавезе корисника: предаја ХоВ банци, плаћање камате и враћање кредитног износа

-ако наступи доспелост, кредитор може да се намири (1) продајом ХоВ или (2) коришћењем ХоВ

-уговор о реломбарду – кредитор не мора да чека рок доспелости већ и пре рока може да заложи
код другог кредитора и тако себи прибави потребна новчана средства

Уговор о есконту

-ситуација када ималац одређене ХоВ (најчешће менице) њу продаје пре рока доспелости банци
кредитору

-банка за ту ХоВ плаћа номинални износ од којег одбије недоспеле камате, своје трошкове и своју
провизију (дисконт)

-овај уговор укључује елементе куповине недоспелих ХоВ и елементе зајма (кредита)

-дакле ја имам меницу на 200е која доспева 2022, али ми сада требају паре, одем код банке, они
одбију дисконт (дакле камата, трошкове и провизију) од нпр 150е, и онда се наплате из менице за
5 година за 200е (исто би било да сам ја сад узела кредит од 150е који ћу исплаћивати наредних
пет година и на који би камата била на крају 50е – односно камата, трошкови банке и провизија)

-пошто банка постаје власник ХоВ, она је даље може есконтовати – уговор о реесконту

49. ДЕПОЗИТ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

-ДЕПОЗИТ ХОВ-

-овај уговор представља специјалну врсту неновчаног депозита, прави депозит отвореног
типа

-не ограничава се на чување и повраћај после чувања, већ обухвата и број операција које су у вези
са управљањем тих депонованих ХоВ
-данас се практикује дематеријализација ХоВ (упис на електронски текући рачун), те се депонују на
текући рачун

-специфичност је дакле у проширењу обавеза банке на управљање ХоВ; те се ради о материјалном

и правном чувању, а због тога банка мора бити овлашћена за то

-врсте-

-депозит материјализованих/дематеријализованих ХоВ

-директан (законити ималац је депонент)/индиректан

-појединачан/збирни

-једностепени/вишестепени (да ли их чува и администрира један депозитар или више)

-обавезе банке:1. чување ХоВ са брижљивошћу оставопримца, уз накнаду

2. за рачун депонента предузима све радње ради очувања и остваривања његових

права из ХоВ

3. стављање на располагање депоненту наплаћене суме

4. враћање депонованих ХоВ

5. извештавање депонента о сваком захтеву који треће лице истакне према ХоВ

50. УГОВОР О СЕФУ

-је уговор којим се банка обавезује да стави сеф на употребу кориснику за одређени период
времена, а корисник се обавезује да за то плати банци одређену накнаду

-под сефом се подразумева посебна преграда/касета у посебно обезбеђеној просторији банке,

намењеној за чивање драгоцености, вредних ствари и ХоВ

-ово је именовани, теретни двострано обавезни, консензуални формални уговор

-битни елементи: одређење сефа по броју, одређење времена трајања уговора и одређење
накнаде (не и одређење предмета јер банка не мора да зна шта је у сефу)

-правна природа:
1) уговор о закупу – није, јер се банка ограничава на чување и неповредивост сефа

2) уговор о депозиту – није јер банка код сефа нема самосталан приступ сефу (један кључ код
банке други код корисника)

3) посебан уговор о чувању

4) уговор о остави – имају додирних тачака, али се разликује што код сефа нема пријема ствари у
смислу уг о остави

-обавезе корисника-

1. не сме у свој сеф да ставља предмет или производ којим може угрозити сигурност банке или
других сефова

2. уредно плаћање накнаде

-судско отварање сефа: кад је банка раскинула уговор, не сме да отвори сеф сама; ако корисник
сам не испразни сеф или не преда кључ од истог, отварање се врши судским путем; банка има
право првенствене наплате дуговане накнаде из уговора о сефу, од новчаног износа нађеног у
сефу/цене продаје ствари из сефа

-одгворност банке-

-обавеза је преузимање свих потребних мера за обезбеђење доброг стања и надзора над сефом

-приступ сефу омогућен је само кориснику или његовом пуномоћнику, а не и трећим лицима

-надзор над сефом и тајност сефа су две основне карактеристике уговора о сефу

-заплена од повериоца: пошто сефом корисник може да прикрива своју имовину, постоји
занимљива расправа да ли поверилац може да заплени – правно је могућа, али неефикасна

51. АКРЕДИТИВ – ПОЈАМ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

-акредитив је инструмент плаћања којим се акредитивна банка (банка издавалац) обавезује да по

налогу налогодавца (комисионо – у своје име, за рачун комитента-клијента који има рачун) на
основу договорених докумената поднетих у складу са уговорним условима обави плаћање или
овласти другу банку да обави плаћање трећем лицу (кориснику акредитива) или лицу по
његовом налогу (пренос акредитива) или да по налогу налогодавца сама или уз помоћ друге
банке акцептира или откупи меницу вучену од стране корисника акредитива, без права
регреса

-не сме се отварати акредитив платив уз меницу на налогодавца-трасирана меница по сопственој

наредби

-учествује најмање три (често и четири) лица: налогодавац за отварање акредитива (купац робе),
акредитивна банка, корисник акредитива (продавац робе) и често друга банка-посредник

-дакле налогодавац даје банци налог да одређени износ, који полаже тада банци, исплати
кориснику када корисник испуни одређене обавезе према налогодавцу (нпр. Миле продаје Жики
100кг јабука и оне коштају 100е; Жика неће да плаћа Милету док му не стигну јабуке, а Миле неће
да шаље јабуке док му овај не уплати 100е; решење: Жика отвори акредитив код банке и положи
тих 100е, са налогом да банка те паре да Милету у тренутку кад Жики стигну паре; тако обојца
смањују ризик неизвршења обавезе)

-основни извор права међународног документарног акредитива су Једнообразна правила (чија је

правна природа спорна – неки мисле да се примењују на осн воље странака, као ОУП, а неки
мисле да су то кодификовани међународни обичаји); поред њих ту су и Једнообразна правила за
инкасо и Инкотермс правила

-правни посао акредитива се најчешће примењује при међународним плаћањима, али је

регулисан и националним законима – УОО и Опште узансе за проемт робом

-значај-

-када се појавила дистанциона продаја, без пратње трговца, требало је осигурати посебне
инструменте обезбеђења наплате и уредне испоруке

-плаћање на отворени рачун продавца, где продавац оретходно испоручује робу купцу, лоше је по
продавца – ризик неплаћања и ту продавац практично кредитира купца до исплате

-плаћање на основу докумената – купац не може да располаће робом док не искупи робна
документа (чиме плаћа цену продавцу), то се обавља преко банке, која ипак нема никакву
контролу докумената, што купца ставља у лош положај јер не може да прегледа прво робу

-данас акредитив има широку примену – као средство плаћања и обезбеђења потраживања, у
међународним плаћањима служи и за размену новца; омогућује узајамно кредитирање...

-застарелост: отворено питање у нашој судској пракси – правна празнина

-врсте акредитива: обични и документарнИ

 53. ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

-у правном послу акредитива учествује више лица и између свих њих се успостављају одређени
правни односи који су самостални, одвојени и независни

-хронолошки: 1) однос из основног уговора (најчешће о купопродаји)

2) однос налогодавца и акредитивне банке (уговор о издавању акредитива)

3) однос акредитивне банке и корисника акредитива

4) евентуални однос између више банака

-налогодавац и акредитивна банка-

-налогодавац је заправо купац из основног уговора; даје налог банци да отвори акредитив
одређене садржине, а прихватањем налога од стране банке настаје уговор о отварању
акредитива (налог редовно садржи назив и адресу налогодавца, корисника, врсту акредитива,
износ, рок ваћења и означење докумената на основу којих се врши исплата, означење количине
врсте и квалитета робе коју 'покрива' акредитив, податке о транспорту...)

-акредитивна банка и корисник-

-акредитивна банка иступа у своје име и за свој рачун или у своје име а за рачун налогодавца и
самостално преузима обавезе према кориснику, према садржини своје акредитивне исправе

-корисник акредитива не мора да зна садржину односа акредитивне банке и налогодавца

-обавеза банке овде постаје апстрактна и одређена је искључиво садржином сопствене издате
акредитивне исправе, која је у рукама корисника акредитива – обавеза је испитивање докумената
корисника акредитива, са разумном пажњом и у разумном року и у њиховом искупљивању
(исплата, откуп менице, акцепт менице) на одговарајући начин

-евентуални односи између више банака-

-дистанциони карактер основ

Начела документарног акредитива и робна документа

-начело аутономије акредитива-

1) независност акредитива према основном послу

2) независност акредитива од уговора о издавању акредитива и односа између банака

-начело пословања документима а не робом-

-банке кад испуњавају обавезе према кориснику, испитују само поднете документе (транспортне
исправе нпр), не и робу; та документа испитује по начеу строге саобразности према свом спољном
изгледу са условима акредитива

-робна документа код документарног акредитива-

-робна документа су отпремни документи који доказују извршење испоруке – извршење обабезе
из основног уговора

-то су консоман, товарни лист, складишница и слично

-поред ових докумената, ту су и документа о осигурању, трговачка фактура и слично

Врсте документарног акредитива

-опозиви и неопозиви-

-потврђени и непотврђени-

-готовински, акцептациони и откупни-

-готовински – хонорисање поднетих докумената се састоји у њиховој исплати приликом

презентације

-акцептациони – акредитивна банка је обавезна да акцептира менице вучене од стране корисника

(продавац) или се обавезује да трансирану меницу вучену на налогодавца (купца) или друге
трасате акцептира и о доспелости плати (акцептирана меница се враћа кориснику, а документа
која прате робу банка задржава); корисник не добија готов новац по презентацији докумената, већ
једино акцептирану меницу

-откупни – корисник вуче меницу на налогодавца или другог трасата, а акредитивна банка се
обавезује да ће кориснику и савесним имаоцима менице исплатити акредитивну своту или ће
обезбедити откуп од стране друге банке (банка овде нема право на регрес према трасанту)

-преносиви и непреносиви-
-преносиви – кад је корисник овлашћен да да налог банци да изврши плаћање другом кориснику
(може се пренети у целини или делимично)

-подакредитив-

-иста ствар као са преносом акредитива може се постићи подакредитивом – документ који по
налогу продавца (први корисник – на слици Миле) на основу посебног споразума о покрићу, издаје
банка у корист другог корисника (Жике)

-главни акреди је финансијска подлога продавцу за отварање подакредитива

-остале врсте акредитива-

-stand-by акредитив - ближи је гаранцијама

-акредитив са одложеним плаћањем – разликује се од акцептационих и откупних јер није праћен

меницом, већ другим документима

-ротативни- акредатини износ се после извесног времена враћа на првобитни износ док се не
достигне одређени максимум (користи се често код сукцесивних исплата)

-nostro акредитив (одлазећи) – отварају се у увозу и loro акредит. – отварају се у извозу (отвара
инострани увозник у корист домаћег)

54. БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

-према ЗОО банкарска гаранција је писмена исправа којом се банка обавезује према примаоцу
гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости
измирити обавезу ако буду испуњени услови у гаранцији

-издавање банкарске гаранције је теретни посао, те банка има право на одређену провизију

-издавање банкарске гаранције не значи новацију основног посла и банка као гарант и дужник из
основног посла одговарају по различитим правним основима

-правна природа-

-у теорији постоји спор о томе да ли је банкарска гаранција уговор илиједнострани правни посао
-по схватању да је уговор – то је уговор имеђу банке и корисника гаранције, једнострано
обавезујући јер оббавеза настаје само за банку

-према другом схватању ово је једнострани правни посао – обавеза банке према кориснику настаје
према кориснику једностраном изјавом воље банке

-ЗОО прихвата концепцију да је она једнострани акт банке

48. Правни односи код банкарске гаранције

-појављују се најмање три лица: налогодавац (дужник из основног посла), банка гарант и корисник
гаранције (поверилац из основног посла); често је ту и четврто лице –још једна банка

1. дужник – поверилац

2. дужник – банка

-дужник склапа уговор о издавању банкарске гаранције са банком

-ово је по правној природи уговор оналогу, али може имати и елементе уговора о кредиту (када се
исплати гарантни износ кориснику настаје кредитни однос између банке и налогодавца)

3. банка – корисник

-успоставља се давањем гаранције банке кориснику

-издавањем гаранције настаје обавеза за банку да према условима из гаранције изврши исплату
гарантног износа ако дужник повреди своје уговорне обавезе

-ако банка одбије да исплати износ, то води одговорности банке за штету нанету кориснику

4. евентуални однос банка – банка

-уколико постоје прописи који признају само гаранцију домаће банке, може се укључити и друга
банка из иностранства, односно домаћа

Елементи банкарске гаранције, пренос гаранције и измене основног уговора

-битни елементи-

-пословно име и седиште даваоца гаранције

-пословно име и седиште корисника гаранције

-подаци о основном послу (ради идентификације гаранције)

-новчани износ на који гаранција гласи

-рок важења гаранције

-место и датум издавања гаранције

-врста и висина накнада и других трошкова који падају на корисника

-потпис овлашћеног лица

Врсте банкарске гаранције

-лицитациона банкарска гаранција-

-гааранција за добро извршење посла-

-гаранција за враћање аванса-

-условна и безусловна гаранција-

-акцесорна и апстрактна гаранција-

-акцесорна – специфично банкарско јемство, банка може да истакне све приговоре из основног
посла које може истаћи и дужник-налогодавац

-апстрактна – не може истицати исте приговоре које може дужник, већ само приговоре из
гаранције

-супергаранција и контрагаранција-

-супергаранција – код јако вредних послова, поред банке-гаранта се може јавити још једна јаа
банка која гарантује кориснику испуњење обавезе из гаранције банке-гаранта (обе банке се налазе
у непосредном односу са корисником и одговорне су му солидарно)

-контрагаранција –једна банка даје налог другој банци да кориснику гаранције изда своју
гаранцију, уз издавање тој банци своје гаранције, из које ће се та банка издавалац гаранције
кориснику касније наплатити (регресирати)

-конфирмирајућа и авизирајућа-

-конфирмирајућа – поред банке гаранта се појављује и друга банка која оптврђује обавезу из
гаранције банке-гаранта и налази се у непосредном односу са клијентом (ЗОО ово изједначава са
супергаранцијом)
-авизирајућа – друга банка по молби банке-гаранта преузима обавезу да у њено име и за њен
рачун изврши исплату гарантног износа али не преузима никакву самосталну обавезу према
кориснику гаранције

-чинидбене и новчане-

-чинидбене – кад је предмет обавезе из основног посла неновчане природе

-новчане – кад је предмет обавезе из основног уговора новчане природе

-покривене и непокривене-

-покривене – банка плаћа гарантни износ из покрића налогодавца

-непокривене – заснива се кредитни однос између налогодавца и банке кад она исплати г. износ
 1. ПОЈАМ, ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ХОВ

-ЗОО: ХоВ су писмене исправе којима се издавалац обавезује да испуни обавезу уписану на тим
исправама њиховим законитим имаоцима

КАРАКТЕРИСТИКЕ

1) формалност правног посла

2) постојање имовинског права у ХоВ (могу се односити и на друго право, али не могу бити ХоВ
ако немају и имовинско право)
3) инкорпорација тог права у ХоВ (то право не може да се остварује ни преноси без поседовања
исправе; законити ималац је истовремено и титулар права на који се односи)
4) негоцијабилност (ХоВ су преносиве-негоцијабилне исправе; највећи интензитет
негоцијабилности имају хартије на доносиоца; ипак ако се овај услов не испуњава, не одриче им се
својство ХоВ)

-права на хартији и права из хартије: законити ималац хартије будуће да поседује стварно право на
хартији, може њоме и стварноправно располагати; са преносом тог права (својине над хартијом)
преносе се и права из хартије – потраживање, својине или залоге или право учешћа

-право на хартији и право из хартије су нераздвојни и пренос једног повлачи и пренос другог
права, са одређеним изузецима

ВРСТЕ

-у РС, ХоВ су: меница, чек, складишница, преносиви товарни лист (железнички, друмски и
ваздушни превоз), консоман (поморски и речни), акције, обвезнице, благајнички запис, државни
запис, цертификат, комерцијални запис, штедни запис, робни запис, варант, депозитне потврде
(именоване хартије)

1) подела према природи инкорпорисаног права

-стварноправне
-облигационоправне
-са правом учешћа

2) према односу са основним послом

-увек се издају у вези са неким основним послом, али се некада тај основни посао види из саме
хартије а некада не
-каузалне (кад се види из хартије поводом којег посла је закључена – косноман, преносни
товарни лист, складишница – овде се види због чега је ХоВ издата)
-апстрактне (не види се услед ког основног посла је издата – меница)
3) према начину настанка права
-конститутивне (право на које се хартија односи настало је тек издавањем те хартије – само
меница)
-неконститутивне (у хартији је садржано право које је постојало и пре издавања исте – све
остале ХоВ)

4) према карактеру потраживања

-робне (консоман, складишница, преносиви товарни лист, робни запис..)
-новчане (меница, чек, обвезница, акције, цертификат...)

6) према начину одређења имаоца права

-не доносиоца
-на име
-по наредби
-алтернативне

2. ПРЕНОС ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

-осим својинског преноса, који обухвата и пренос парва својине на хартији и пренос права из
хартије, корисник може да конституише право залоге на хартији, што је залагање права
потраживања из хартије, а право својине на хартији остаје код преносиоца (заложног дужника(,
али је оптерећено правом залогопримца (зал. поверилац)

-издавалац ХоВ (дужник из хартије) коју је њен корисник пренео на свог повериоца ради
конституисања заложног права не би таквом стицаоцу (зал повериоцу) могао да истиче приговоре
из личног односа са корисником артије, јер заложни поверилац делује у своје име, сем у случају
доказане несавесноти зал. Повериоца

-залагати се могу и ХоВ на име и по наредби, као и оне на доносиоца; поверилац стиче право на
потраживању уписаном у ХоВ на доносиоца кад му она буде предата

-пренос пуномоћја-
-законити ималац ХоВ на име или по наредби може овластити друго лице као свог пуномоћника да
у његово име и за његов рачун оствари права из хартије

-пошто је реч о пуномоћнику, а не самосталном повериоцу, дужник према њему може истицати
све приговоре које може истицати и према самом повериоцу, али не и приговоре које има из
личног односа са пуномоћником

-пуномоћник може даље са њом располагати само по правилима о преносу пуномоћја, али не
може вршити њен својински пренос, јер таквим правом ни сам не располаже
 3. МЕНИЦА – ПОЈАМ И ВРСТЕ

-меница је писмена исправа са својством ХоВ којом се њен издавалац безусловно обавезује да
исплати одређену суму новца (сопствена меница) или да то по његовом налогу учини
одређено треће лице, означеном кориснику или лицу по његовој наредби, и то у одређено
време и на одређеном месту (трасирана меница)

ВРСТЕ
-зависно од меничних радњи-

1) протестоване / непротестоване
2) акцептиране / неакцептиране
3) авалиране / неавалиране

-зависно од основног посла ради којег се издају-

1) робне менице
2) финансијске менице

-зависно од начина издавања и својства издаваоца-

1) у своје име и за свој рачун

2) издате у туђе име и за туђ рачун
3) у своје име за туђ рачун (комисиона меница)

-зависно од форме менице-

1) пуна меница (садржи све битне елементе у тренутку издавања)

2) бланко меница (има само прописани минимум елемената)

-зависно од броја лица у меници-

1) трасирана/вучена
-издавалац (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да у време њене доспелости исплати
трећем лицу (ремитенту, кориснику) или лицу по наредби тог трећег лица (пренос, индосирање)
означену новчану своту (види десни део слике)
2) сопствена
-меница у којој се издавалац обавезује да у времену доспелости исплати ремитенту (као трећем
лицу) или по наредби тог трећег лица одређеном лицу (пренос, индосирање) новчану своту
означену у меничној исправи (леви део слике)

4. МЕНИЦА – МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ

Битни менични елементи

-када меница не поседује неки од ових елемената, она се конвертује у исправу о дугу

-означење менице-

-безусловни налог за исплату меничне своте-

-мора садржати налог за исплату (''платите'') одређене своте новца, који мора бити безуслован
-обавезност три лица-
-трасирана меница садржи три лица – трасанта (издаваоца), трасата (лице коме је дат налог) и
ремитента (корисника)
-својеручни потпис трасанта-
-назначење трасата-
-назначење лица коме се упућује налог за исплату меничне своте
-назначење ремитента-
-пошто није дозвољено издавање менице на доносиоца, ово је битан елемент
-место издавања менице-
-према овом елементу се одређује форма менице, пасивна менична способност трасанта,..
-место плаћања менице+
-у међународном праву од нарочитог значаја јер се по овоме види валута исплате, презентација
менице...
-време издавања-
-битан датум због рока доспелости, одређивање рока за подношење на акцептирање менице
трасиране на одређено време по виђењу, одређивање пасивне меничне способности трасанта и
сл.
-време доспелости-
-оначење датума када поверилац може да се обрати дужнику за наплату меничне своте
-не може се подносити пре овог рока, нити је дужник обавезан да плати меницу пре рока
доспелости

Претпостављени менични елементи

-закон уводи одређене претпоставке за случај да неки од битих елемената изостану

-рок доспелсоти: ако није означен рок, меница је пуноважна и доспева по виђењу
-место издавања: ако није означено, ипак је пуноважна и рачуна се да је место које је назначено
поред трасантовог потписа
-место плаћања: ако није означено, ипак је пуноважна, а место плаћања је оно поред трасатовог
имена (а ако ни то није пуноважно, меница није пуноважна)

Факултативни менични елементи

-клаузуле са меничноправним значењем-

-клаузуле са грађанскоправним значењем-

5.МЕНИЦА – ИЗДАВАЊЕ И УМНОЖАВАЊЕ

ИЗДАВАЊЕ

-издавање трасиране менице је таква менична радња којом издавалац менице (трасант)
једностраном изјавом воље, уз упућивање налога трасату да у време доспелости плати
ремитенту или лицу по његовој наредби означени менични износ, самостално преузима
меничну обавезу стављањем свог потписа на меници
-трасант овде ступа у меничноправни однос и постаје менични дужник према свим лицима на која
се та меница преноси, као и првом меничном повериоцу-ремитенту
-ово је по правилу прва менична радња, али је чест случај да се меница прво акцептира, да би
издавалац био сигуран да ће налог за исплату бити прихваћен, па тек онда стављањем свог
потписа преузима меничну обавезу

-менична способност: може да је изда свако пословно способно лице, а поверилац по

меници може бити свако лице са правном способношћу
-трасант – пуномоћник: трасант може да изда меницу у своје име и за свој рачун, али и у
име и за рачун свог властодавца; у том случају сам потписује меницу, са нагласком да иступа у
својству пуномоћника (таква меница -обавезује властодавца а не пуномоћника, ако овај за то има
овлашћења; у супротном њега обавезује)
-трасант – комисионар: може издати и као комисионар када се, за разлику од пуномоћства,
појављује формалноправно као издавалац (у своје име), он је меничноправно одговоран; давалац
налога се не појављује у меници и није одговоран, иако је дужан да трасанту (комисионару) да
накнаду

Умножавање

-издавање умножених примерака менице (дупликата, трипликата..) и преписа (копије) менице

врши се ради веће циркулације менице и потпунијег остваривања меничне функције, ради веће
сигурности (јер оригинал може да се изгуби), искључује се потреба за амортизационим поступком

-дупликат-
-сваки ималац менице може да захтева да се о његовом трошку умножи примерак менице, и то у
сваком тренутку
-умножени примерци морају бити у свему идентични са првим примерком (са оригиналним
потписима)
-ако је била индосирана, онда се ималац обраћа свом индосанту, он свом и тако све до трасанта
који и издаје умножене примерке менице (истим путем се и враћа)
-разлика у дупликатима је у томе што носе различити редни број (ако клаузула о редном броју није
унета, сматраће се да је реч о различитим меницама)

-копија-
-за разлику од дупликата менице, чији је овлашћени издавалац само трасант, препис може да
сачини сваки ималац менице
-мора садржати и назнаку да се ради о препису
-служи само за индосирање и авалирање (не може служити за акцептирање), те мора бити
назначено на препису докле се простире копија,мора бити назначено име лица код ког се налази
оригинална меница
 6. МЕНИЦА - ПРЕНОС

-цесија-

-менично потраживање, као и свако друго, може се пренети и уступањем потраживања (цесија) уз
примену општих правила грађанскоправне цесије и уз предају меничне исправе (због начела
инкорпорације)
-до оваквог прееноса долази када трасант или неки од индосаната унесе у меницу клаузулу ''не по
наредби'' (ради чувања приговора које има према ремитенту)
-оваквим преносом положај дужника из менице према новом повериоцу остаје непромењен –
може истицати приговоре које је имао према ранијем повериоцу, без обзира на то да ли је нови
поверилац за њих знао или не

-индосамент-

-за разлику од цесије, нови менични поверилац стиче менично потраживање ослобођено од
личних приговора меничног дужника према ранијем повериоцу

-индосамент је изјава преносиоца менице, унета на прописано место у меничном писмену,

којом уступа менична права новом имаоцу менице; преносилац менице је индосант и од
меничног повериоца постаје менични дужник према лицима која се на меници нађу иза његовог
потписа

-први преносилац менице (први индосант) је ремитент, јер је први корисник менице, а лице на
које се меница преноси је нови менични поверилац и назива се индосатар.

-индосамент се уписује на полеђини менице или на продужетак менице (сем ако је пуни
индосамент, довољено је његово уписивање и на лицу менице)

-безусловност и недељивост индосамента-

-индосаментом се могу пренети сва права из менице, али никако се не може извршити делимични
пренос

-индосирање после доспелости-

-правило је да доспелост менице не утиче на њену циркулацију, те индосамент има исто правно
дејство
-ипак ово важи само док није подигнут протест због неисплате менице или док није протекао рок
за подизање овог протеста
-забрана индосирања-
-меница је по самом закону преносива путем индосамента; није преносива када постоји ректа
клаузула (''не по наредби''); правни значај ове клаузуле различит је у зависности од тога да ли је
уноси трасант (не може се даље индосирати, већ само цесијом) или индосант (индосант се
ослобађа меничне одговорности према лицима на која је меница и поред забране индосирана)

-својински индосамент-
-такав индосамент којим се поред права из менице преноси и право на меници
1) пуни индосамент (садржи име лица на које се меница преноси и потпис преносиоца)
2) бланко индосамент (на полеђини менице има само потпис индосанта, не и индосанта;
3) повратни индосамент (када се индосира на лице које је већ менични дужник; ако се
индосира на акцептанта, он је може само даље индосирати или се ослобађа обавезе; ако је на
трасата, он постаје менични поверилац према својим претходницима, ако је на трасанта он постаје
поверилац само према акцептанту и ако је на ранијег индосанта, он постаје менични поверилац
само према лицима којима је био поверилац док није први пут индосирао меницу)

1) пуномоћнички индосамент (реноси специјалном клаузулом – вредност за наплату, као пуномоћ

– овлашћење да у његово ием и за његов рачун врши одређена менична права; клаузула мора
бити изричито унета)
2) заложни индосамент (уноси се клаузулом у меницу, иначе се примењује претпоставка о
својинском индосаменту; заложни индосатар може даље индосирати меницу само
пуномоћничким индосаментом; према њему менични дужници не могу истицати приговоре које
имају према заложним индосантом, сем у случају несавесности)

7. МЕНИЦА – АКЦЕПТ, ИНТЕРВЕНЦИЈА И АВАЛ

АКЦЕПТ

-менична неопозива изјава трасата, којом прихвата менични налог упућен од трасанта
-уношењем овакве изјаве у менично писмено, трасат постаје менични акцептант и тиме главни
менични дужник (до тог момента он није у меничноправном односу)

-акцептирање значи и да се трасант као регресни дужник може код трасиране менице у регресном
поступку регресирати од акцептанта
-трасат је увек слободан да одлучи да ли ће меницу кцептирати или не

-одлике акцепта:

1. безусловност (акцепт мора бити безуслован; стављање услова у акцепт га чини ништавим)
2. неопозивост (од момента кад акцептант врати меницу лицу које је презентује)
-скривени акцепт –акцепт се даје на лицу менице и не може бити пуноважан ако је ван меничног
писмена; акцепт дат ван меничног писмена није ништав, али не производи меничноправно дејтво,
већ грађанскоправну обавезу исплате
-врсте акцепта по форми: пуни (клаузула ''прихватам'' и потпис акцептанта), бланко (само потпис
акцептанта испод клаузуле о меничном плафону)

-врсте акцепта по садржини: потпуни акцепт (кад прихвати у целости до износа меничне своте,
немогуће на већи износ) и делимични (прихвати да исплати само делимични)

ИНТЕРВЕНЦИЈА

-ако трасат одвије да акцептимра меницу, или акцептант одбије да исплати акцептиранну меницу,
а реч је о меници чије је презентовање на акцепт забрањено, онда се меница налази ''у нужди''
-у овим случајевима, радиспасавања пословног угледа меничних обавезника, може се јавити неко
треће лице – интервенијент, ради акцептирања или исплате меничне своте уместо дужника
-интервенција има за циљ да отклони потребу за вршењем регресног поступка

-лица код интервенције-

-интервенијент може бити било које лице ван менице, као и сами менични обвезници,
изузимајући акцептанта, а може и сам трасат, јер му то за разлику од позиције акцептанта
омогућује отклањање претпоставке да поседује менично покриће

-бланко интервенција није могућа

-врсте-

1. позивна
-регресни менични дужници (трасант, индосанти и авалисти) могу унети имена лица која ће по
позиву имаоца менице акцептирати или исплатити меницу, ако меници запрети регрес
2. спонтана
-дешава се да треће лице, које није означено као интервентијент спонтано интервенише ради
акцептирања или исплате менице
-разлика са позивном је што ималац менице не може одбити акцептирање менице од стране
позваног интервенијента, али може од спонтаног интервенијента
3. интервенција због неакцептирања (акцепт за част)
-овим акцептирањем интервенијент се обавезује као лице које је акцептирало и одговара
према имаоцу менице и меничним следбеницима лица за које је акцептирао меницу
4. интервенција због неисплате

АВАЛ

-авал је менична изјава одређеног лица, са потписом, којом гарантује да ће одређени менични
дужник испунити своју обавезу

-лице које даје авал је авалиста, а лице за које се даје авал је хонорат

-лица код авала-

-у улози авалисте је најчешће неко треће лице изван менице, али могу то бити и лица из менице
-не може се авалирати за лица према којима је лице из менице већ менични дужник, јер би и без
авала одговарао дужнику
-авалиста назначује име свог хонората, а ако то не уради, претпостављ асе да је за трасанта
-форма авала-
-изјава о авалу са потписом авалисте даје се на лицу менице (''као авал'', ''као гарант''), а неке
дозвољавају и авал као сепаратни акт ван меничног писмена (а развила се и пракса скривеног
авала јер давањем истог имплицира се платежна неспособност хонората)

8. МЕНИЦА – ПРЕЗЕНТАЦИЈА И ИСПЛАТА

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

-презентација на акцепт-

-ималац менице има право/обавезу да пре доспелости менице (ако му то презентационом

клаузулом није забрањено) презентује меницу трасату на акцептирање и обавезу да је после
презентује акцептанту на исплату
-меницу презентује њен ималац-презентант, а презентује се трасату-акцептанту-презентату
-презентација менице на акцепт је заправо позив трасату да прувати менични налог; често
трасат и не зна да је меница издата и вучена на њега, те се овако упознаје са њеном садржином

-презентација на исплату-

-повериочев позив акцептанту да изврши исплату меничне своте

-ово ради најраније на сам дан доспелости, а нај касније два дана после доспелости
-за разлику од презентације на акцепт, презентација на исплату је увек обавезна
-чак и ако је трасат одбио акцептирање, ималац менице може опет да му је поднесе на исплату
(јер је можда примио покриће од трасанта и прихвати исплату)
-делиберационирок – трасат има могућност даа захтева од имаоца менице после прве
презентације изврши другу презентацију наредног радног дана, ради регулиссања односа са
трасантом у вези покрића (то је овај рок)

ИСПЛАТА

-од главног дужника-

-гл. дужник мора извршити исплату чим се меница презентује на исплату (нема право на
делиберациони рок, али може доћи до пролонгираног рока исплате по споразуму повериоца и
дужника; мора се убацити клаузула)
-може извршити и делимичну исплату повериоцу, и тиме олакша положај регресник дужника; ако
исплати целу меничну своту, обавезе се ослобађају сви дужници (а ако исплати интервенијент за
главног дужника, он има право регреса према трасанту)

-од регресних дужника-

-ако не исплати главни дужник, тада доспева обавеза регресних меничних дужника (након
протеста и нотификације)
-регресни дужници могу исплатити само у целости (изузимајући авалисту делимичног авала или
делимичног интервенијента)
-поступак исплате-

-енични дужник који плаћа, дужан је при исплати да води рачуна о формалној легитимацији
имаоца менице – да ли је до менице дошао на основу непрекинутог низа индосамената (или
уредне цесије), али не мора проверавати материјалну легитимацију имаоца
-ако је поступио злонамерно и са грубом непажњом (знао/могао знати да није реч о законитом
имаоцу), исплатом менице се не ослобађа меничне обавезе према законитом и савесном имаоцу
менице

9. МЕНИЦА - АМОРТИЗАЦИЈА

-ванпарнични судски поступак проглашења нестале или оштећене менице неважећом (у циљу
очувања меничног права према одређеним меничним дужницима)
-поред несталих, уништених или тешко оштећених меница, могу се амортизовати и копије менице
и нестале прејудициране менице (јер је то основ за тужбу из неоснованог обогаћења)
-поступак амортизације-

-предлагач амортизације менице може бити ималац менице, лице које је искупило меницу или
цесионар
-предлог мора садржати главу садржину менице и доказе о вероватности својих меничних права
-суд издаје оглас којим позива свако лице код кога се та меница налази да је у року од 60 дана
преда суду
-ако се меница пронађе али не врати суду, суд упућује на својинску тужбу, а ако се не пронађе, суд
решењем ту меницу проглашава неважећом

-дејство амортизације-
-задржавају се менична права према акцептанту и трасанту неакцептиране менице, а остали
потписници (регресни дужници) менице се ослобађају у потпуности своје меничне обавезе
-дакле ако је нпр. (види слику горе) регресант изгубио меницу, отишао у суд и суд је прогласио
неважећом, он може регрес тражити само од трасанта или акцептанта

10. ЧЕК

Под чеком се подразумева хартија од вредности, којом се њен издавалац трасант налогом обраћа
другом лицу трасату, који је банкарска организација, да о доспелости исплати чековни износ на
терет његовог покрића законитом имаоцу чека.

• Трасант у тренутку издавања чека мора имати покриће.

• Према начину одређивања имаоца права из чека, постоје следеће врсте:

1. чекови на име
2. чекови по наредби
3. алтернативни чекови.

Пошто је трасат код чека увек банкарска организација, чекови су у чврстој повезаности са другим
банкарсим пословима, као на пример: са уговором о текућем рачуну, уговором о новчаном
депозиту, са уговорима о кредиту итд. Првобитни облици чекова су била благајничка писма, а 
чекови су се у широј употреби користили у пракси енглеских банака, још у XVI веку, да би се
избегла употреба златног и сребрног новца, чија је употреба била изложена ризицима крађе и
губитка. По својој правној природи, чек је веома сличан меници, што значи да припада групи
правних послова који настају једностраном изјавом воље.

11. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ МЕНИЦЕ И ЧЕКА

a) Razlike između menice i čeka.

1) ček je sredstvo plaćanja, menica kreditno sredstvo;

2) ček se može trasirati samo na bankarska preduzeća i društva, a menica na bilo koje drugo lice;
3) kod čeka nije neophodno označiti ime remitenta, a kod menice je to bitan elemenat;
4) pri izdavanju čeka, u momentu izdavanja čeka mora da postoji pokriće, kod menice ne mora;
5) trasant i trasat kod čeka su dva različita lica, a kod menice to može da bude isto lice (sopstvena
menica);
6) kod čeka nema akceptiranja, kod menice ima;
7) ček se može opozvati, dok menica ne može i
8) ček se izdaje sa dospelošću po viđenju, a kod menice može i na druge načine.

b) Sličnosti između menice i čeka.

1) i kod menice i čeka, radi se o nalogu za isplatu sume novca;

2) i menica i ček, izdaju se u zakonskoj formi;
3) kod menice i kod čeka, ista pravila se primenjuju o indosamentu i avalu;
4) takođe, i kod menice i čeka,ista pravila se primenjuju o plaćanju, izveštavanju, solidarnoj odgovornost,
umnožavanju, protestu, zastarelosti, amortizaciji i dr.

12. АКЦИЈЕ – ОБИЧНЕ И ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo sa određenom nominalnom ili
računovodstvenom vrednošću koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala.

Lice koje je uložilo ulog u AD postaje akcionar tog društva koje mu izdaje akciju, lime to lice stiče
određena članska prava zavisno od vrste akcija. Akcionar ne može raspolagati ulogom, ali može akcijom.

Novi trend je dematerijalizacija - akcije se ne izdaju već se vode u elektronskoj formi u Centralnom
registru.

Karakteristike akcija:

1. Akcija je hartija od vrednosti - U principu, ona je slobodno prenosiva, oim ako postoje zakonska ili
statutarna ograničenja.

2. Akcija je deo osnovnog kapitala - Izdaje se na određenu vrednost (nominalnu ili računovodstvenu) a
zbir svih nominalnih vrednosti akcija čini osnovni kapital.

Nominalni iznos akcija ne može biti ispod zakonom propisanog, a maksimalni iznosi nisu
propisani zakonom.

Izuzetno, akcije se mogu izdavati i bez nominalne vrednosti (gde spada i naša zemlja, pa imaju
samo računovodstvenu vrednost), dok je u drugim zemljama to zabranjeno.

3. Akcije označavaju članska prava - Imaocu akcije pripada skup prava i obaveza. Njih stiče
preuzimanjem obaveze da unese određeni ulog u društvo. Prenosom akcije prenose se i članska prava.
 Svi akcionari upisuju se u Centralni registar hartija od vrednosti, pa se akcionarom smatra lice
koje je u taj registar upisano.

Preferencijalne akcije (prioritetne, povlašćene) su one koje imaocima daju određena povlašćena
prava u odnosu na imaoce običnih akcija. To može biti:

1) Prioritet u isplati dividende

2) Kumuliranje neisplaćenih dividendi

3) Pravo participiranja u dividendi imaoca običnih akcija

4) Prvenstvo naplate iz ostatka iz likvidacione mase (pre običnih akcionara).

5) Pravo pretvaranja tih akcija u obične

6) Pravo prodaje tih ackija AD-u po unapred utvrđenoj ceni.

Osim tih, preferencijalne akcije mogu davati i druga prava:

1) Pravo prisustva i učešća u radu skupštine društva

2) Pravo pristupa aktima i drugim dokumentima društva

3) Pravo raspolaganja tim akcijama

4) Pravo podizanja individualnih i derivativnih tužbi

5) Pravo informisanja

6) Pravo prečeg sticanja akcija iste klase iz novih emisija

Preferencijalne akcije su po pravilu bez prava glasa, a izuzetno mogu steći i pravo glasa u okviru
svoje klase akcija na bilo kojoj skupštini društva o sledećim pitanjima:

1) Povećanju ili odobrenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase

2) Izmeni bilo kog povlešćenog prava akcija te klase

3) Utvrđivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti društva na zamenu ili konverziju
njihovih hartija od vrednosti u akcije te klase

4) Podeli ili spajanju akcija te klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase
5) Ograničenju ili isključenju postojećeg prava prečeg upisa akcija te klase itd...

14. ОБВЕЗНИЦЕ

Obveznica je hartija od vrednosti određene nominalne vrednosti kojom se njen izdavalac obavezuje da
će licu naznačenom u njoj ili licu po njegovoj naredbi odnosno donosiocu, označenog dana dospelosti
isplatiti iznos naveden u njoj , ili isplatiti iznos anuitetsih kupona ili zameniti za akcije (ako su izdate kao
zamenljive.

Po pravilu spadaju u dugoročne hartije od vrednosti - svrha im je prikupljanje slobodnih novčanih

sredstava za potrebe izdavaoca

Po kategoriji izdavaoca:

1) Obveznice države - Za emisiju državnih obveznica ne traži se saglasnost nadležnog državnog organa,
dok se takva saglasnost traži kada obveznice emituju drugi subjekti. Drugo, ovo su najsigurnije obveznice,
jer je emitent identičan sa emitentom novca, stoga nose nižu kamatu.

2) Obveznice banaka i drugih finansijskih organizacija - Drugi izdavaoci mogu izdavati obveznice samo u
svoje ime i za svoj račun, dok samo banke i finansijske organizacije mogu izdavati i u tuđe ime i za tuđ
račun.

3) Obveznice privrednih društava i drugih privredni subjekata.

Prema načinu određivanja korisnika:

1) Obveznice na ime

2) Obveznice na donosioca

Po postojanju načina obezbeđenja isplate:

1) Garantovane - Najčešće kada je reč o nebankarskim obveznicama, pa im je potrebna bankarska

garancija za uspešnost emisije.
2) Negarantovane

Po moneti na koju glase:

1) Obveznice na dinare

2) Obveznice na stranu valutu

Po emisionoj vrednosti:

1) Obveznice koje se emituju po nominalnoj vrednosti (ako se očekuju velika potraživanja)

2) Obveznice koje se emituju ispod nominalne vrednosti (radi simulacije prodaje)

Po mogućnosti zamene za druge Hartije od vrednosti:

1) Nezamenljive obveznice

2) Zamenljive - Ne mogu se izdavati u većem broju od broja odobrenih neizdatih akcija. Društvo koje ih je
izdalo dužno je da održi broj odobrenih neizdatih akcija za realizaciju prava na zamenu koju imaju
poverioci ovih hartija.

Po mogućnosti otkupa od strane izdavaoca:

1) Otkupljive

2) Neotkupljive

Prema načinu naplate kamate:

1) Bez kupona (odjednom)

2) Sa kuponima (u kamatnim periodima)

Debenture stock - Postoji mogućnost da se umesto više isprava o obveznicama izda jedna zbirna
obveznica
 15. СКЛАДИШНИЦА

-складишница је исправа коју издаје овлашћено складиште, у којој потврђује да је од

депонента примило на чување робу која је у њој означена и којом се обавезује да ту робу изда
лицу која је према њеној садржини легитимисано да је прими

-по својој природи она представља ХоВ и то стварноправну ХоВ, која је каузална (непосредна веза
са уговором о складиштењу), неконститутивна (инкорпорисано већ постојеће право),
презентациона

-значај: олакшава промет симболичким преносом стварних права; смањује трошкове

привређивања, искључује имобилизацију вредности робе за време боравка у складишту и може се
користити код документарног акредитива

-издавање:

1) ко је издаје? – само законом овлашћена скалдишта

2) у колико примерака? – само у једном, али се може поделити роба на делове па за сваки дати по
једну
3) под којим условима се издаје? – само на захтев оставодавца (у супротном добија само потврду о
пријему робе у складиште, што није ХоВ)

-потпуност и тачност података у складишници који се односе на робу значајна је за складиштара у

његовим односима са трећим лицима на које је пренета складишница (дакле верује у
складишницу а не у оставодавца); не можесе ослободити одговорности о искључењу одговорности
и био би дужан да накнади штету имаоцу складишнице
-врсте-

1) једноделна (јединствена исправа која инкорпорира два стварна права: право својине и
право залоге на роби; конституисањем заложног права на роби код ломбардног кредита, јер се
даваоцу кредита врши пренос целе складишнице, онемогућује се оставодавцу да посредством
складишнице располаже робом)
2) дводелна (прихвата ЗОО, омогућује располагање робом од стране оставодавца и после
њеног залагања, јер се састоји из два дела – признаница, за подизање робе и отуђивање и
заложница)
-може се издавати складишница на име и по наредби; на доносиоца не може

Пренос складишнице

-преноси се у целини на купца робе, без обзира на то да ли је реч о једноделној или дводелној
складишнице
-врши се индосаментом на полеђини принанице (ако је по наредби или на име), а ако је са ректа
клаузулом, преноси се грађанскоправном цесијом
-не може се преносити делимично, али могу се издавати различите складишнице за сваки део
робе

16. ТОВАРНИ ЛИСТ

-је превозна исправа која прати робу и служи као доказ да је закљученн уговор о превозу робе
у домаћем/међународном друмском/железничком/ваздушном саобраћају

-у друмском и ваздушном саобраћају се издаје на захтев пошаљиоца или превозиоца, а у

железничком увек
-товарни лист је само прост доказ закљученог уговора о превозу
-правно, издавалац товарног листа је увек превозилац, без обзира ко заправо попуњава подаке

-разлика од консомана (теретнице) – консоман је увек ХоВ, а товарни лист може да буде издат са
или без својства ХоВ; товарни лист прати робу и предаје се примаоцу, док се консоман предаје
крцатељу и кружи самостално; товарни лист је двострани акт који потписују и пошаљилац и
превозилац, а теретница је једнострани акт који потписује бродар

-број примерака: за сваку пошиљку се издаје посебан товарни лист, а може и један за вше
пошиљки заједно; у ваздушном и друмском се идаје у три оригинална примерка (за пошиљаоца,
превозиоца и један да пуује са робом и предаје се примаоцу), а у поморском у једном примеру
-издају се поред оригиналних и преписи товарних листова који имају доказну функцију

-врсте-
-преносиви и непреносиви
-непреносиви т.л. који гласи на име примаоца и нема својство ХоВ је дуго био једина форма
-данас се отвара могућност преносивог т.л. који је по наредбди или на доносиоца и има својство
ХоВ

-товарни лист и банкарски акредитив-

-проблем непреносивог товарног листа – преносиви т.л. код документарног акредитива имају исту
функцију као и друге ХоВ – њиховим преносом на друго лице преноси се и својина на роби
-кад је непреносиви т.л. – који нема природу ХоВ – њиховим преносом се не преноси својина
-пошто су ови т.л. честе документарне исправе код док. акредитива, да би продавац (пошиљалац)
могао да се наплати из отвореног акредитива, потребно је да купац (прималац) у налогу за
отварање акр. нареди банци да може да изврши исплату само ако продавац достави и свој
примерак товарног листа, име се на купца не преноси никакво право, јер ће му превозилац и без
те исправе предати терет, али се овим онемогућава да продавац располаже теретом

17. ПОЛИСА ОСИГУРАЊА

-је писмена исправа чијим се потписивањем од стране уговарача закључује уговор о

осигурању
-она је форма уговора о осигурању, али може се појавити као документ различит снаге
-будући да је полиса осигурања битна форма уговора о осигурању, мора садржати све његове
битне елементе, као и име и презиме лица на чији се живот односи, датум рођења и рок или
догађај од којег зависи исплата
-уговор о пловидбеном осигурању је неформалног карактера, па се полиса издаје само по захтеву;
има значај простог доказа
-врсте полисе-
-пловидбене / копнене
-индивидуалне / колективне
-појединачне / генералне...
-правна природа-
-може гласити на име, доносиоца или по наредби, теорија је подељена – једни мисле да је
легитимациони папир други да је ХоВ; она ипак нема својство ХоВ