1.

СПЕЦИФИЧНОСТИ УГОВОРА У ПРИВРЕДИ

Застарелост – Општи рок застарелости потраживања је 10 год.

Поред општег рога, код појединих уг. у привреди постоје и посебни рокови застарелости, краћи од
општег рока (у транспортном праву рок застарелости је по правилу 1 год.).

Камата – Доцња у испуњењу новчане обавезе има за последицу плаћање затезне камате,
поред главнице. Са своје стране, дужник је у обавези да повериоцу плати затезну камату и када не
постоји његова одговорност за закашњење, као и без обзира на то да ли је поверилац претрпео
штету због закашњења. С обзиром да су уг. у привреди теретни, зајмопримац дугује камату и када
она није уговорена. С друге стране суд има овлашћење да умери стопу уговорене камате.

Прекомерно оштећење – Иако ЗОО и за уг. у привреди предвиђа могућност раскида

уговора због прекомерног оштећења, она више представља теоријску могућност. Ово из разлога
што је тешко применити правило на трговце, пошто се они као својом редовном делатношћу, баве
трговином и пружањем услуга, па се не може сматрати да нису знали или нису могли знати за
праву вредност обавеза угов. страна у моменту закључења уговора.

Судови и арбитраже – Особености уг. у привреди условиле су постојање привр. судова.

Када је реч о привр. споровима са елем. иностраности, угов. стране могу уговорити надлежност
Спољнотрговинске арбитраже (СТА) при Привр. комори Србије или adhocарбитраже. Када су у
питању спорови између домаћих привр. субјеката може се уговорити решавање међусобних
привр. спорова из пословних односа и пред изабраним судовима при привр. коморама.

Меморандум – Опште је правило да само овлашћена лица могу закључивати уг. у привреди.
Изузетно уг. у привреди могу се закључивати писменим понудама и писменим прихватима
неовлашћених лица ако су кумулативно испуњена 4 услова:

1) ако је таква изјава сачињена на хартији са одштампаним или утиснутим ознакама

понудиоца или понуђеног, којим се они у свом пословању служе (тзв.
меморандум),
2) ако таква изјава има печат или штамбиљ понудиоца или понуђеног и ако је
потписана на уобичајени начин,
3) ако се таква изјава односи на посао којим се понуђени или понудилац редовно
бави
4) ако понудилац или понуђени нису знали да је понуду или прихват потписало
неовлашћено лице.

1
 1. УГОВОР О ПРОДАЈИ – ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

Ugovor o prodaji u privredi jeste takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana – prodavac obavezuje da
stvar koju prodaje preda drugoj ugovornoj strani – kupcu i da mu prenese pravo svojine, a kupac se
obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Za ovaj ugovor su bitna dva elementa i to:

1. Subjekt
2. Predmet ugovora

Sto se tiče bitnih elemenata:

1. Ugovor mora da sadrži odredjenje stvari koju prodavac prodaje kupcu .

2. Ugovor najčešće sadrži i odredjenje cene koju je kupac dužan da plati prodavcu.

Ugovor o prodaji u privredi je:

Imenovani ugovor, Neformalan, Ugovor sa trenutnim ili trajnim prestacijama, Jednostavni ugovor a ne
mešoviti, Komutativan, Dvostrano obavezan, Teretan, Ugovor koji se zaključuje bez obzira na svojstva
ličnosti, Kauzalni ugovor, Ugovor sa sporazumno odredjenom sadržinom

Moguće su različite klasifikacije ovog ugovora:

1. Gradjanska prodaja I trgovinska prodaja

2. Prodaja pokretnih I nepokretnih stvari
3. Domaća prodaja I medjunarodna prodaja
4. Gotovinska prodaja, prenumeraciona prodaja, prodaja sa obročnim otplatama cene I
prodaja na kredit
5. Fiksna prodaja, prodaja na probu, prodaja sa pravom preče kupovine prodavca, Prodaja
sa zadržavanjem prava svojine prodavca, prodaja po uzorku ili modelu, prodaja sa
specifikacijom, prodaja sa pravom ponovnog otkupa u odredjenom roku

2
 ОБАВЕЗЕ ПРОДАВЦА

-обавеза испоруке робе –

-услед облигационоправног дејства купопродаје, главна обавеза продавца није пренос својине,
већ пренос државине ствари на купца, односно основна обавеза састоји се у предаји (испоруци)
ствари купцу, а не у преносу својине

-овде је врло важан моменат преласка ризика са продавца на купца, а не стицање својине (ако је
предаја извршена са стварноправним дејством, ризик ипак остаје на продавцу)

-ризик остаје на продавцу код куповине на пробу, када постоји недостатак ствари а купац тражи
раскид или замену, а на купца ризик прелази моментом предаје код продаје са задржавањем
права својине

-обавеза гаранције за физичка својства робе-

-продавац је дужан да купцу испоручи робу саобразну уговору, односно да роба нема материјалне
недостатке

-материјални недостатци према ЗОО су:

1. роба која нема својства или долике које су изричито или прећутно уговорене или прописане

2. нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, ако је било познато
продавцу

3. аконије саобразна узорку или моделу, сем ако су они показани само ради обавештавања

4. ако нема потребна својства за редовну употребу или промет

-обавеза предаје докумената-

-продавац је дужан да испоручи и припадак купљене ствари (сва документа која купцу
омогићавају располагање и коришћење купљене ствари)

-могу бити у вези са коришћењем ствари (упутство за употребу, сведочанство о пореклу и сл.) или
се могу односити на послове са трећим лицима (транспортна документа, складишнице и сл.=

-обавеза гаранције за правна својства робе-

-продавац мора обезбедити корисну и мирну државину ствари, тј мора дати купцу заштиту у
случају правног узнемиравања од стране трећег лица

-обавеза чувања робе-

-када купац не преузме на време робу, продавац мора предузети све разумне мере како би је
чувао, на трошак и ризик купца

3
 -обавеза обавештавања-

-законодавства ређе дефинишу ово као општу обавезу, а чешће у вези са конкретним извршење
одређених обавеза продавца (при отпреми робе, осигурању робе, у случају остављања накнадног
рока и сл.)

-обавеза обезбеђења амбалаже-

-квалитет амбалаће се одређује уговором, а ако то није случај, продавац је дужан дати уобичајену
амбалажу

-она мора бити таква да штити упаковану робу и да је начини погодном за превоз

3. УГОВОР О ПРОДАЈИ – ОБАВЕЗЕ КУПЦА

-обавеза плаћања цене-

-плаћа цену у уговореном месту (а ако одредба не постоји у уговору, дужан је да плати у месту
предаје ствари, што је по правилу седиште продавца)

-време плаћања: може плаћање за готово, плаћање пре испоруке робе (по позиву, по пријему
фактуре и сл.) или после испоруке робе; може се уговорити и 'одмах', 'промптно' то је први радни
дан по пријему фактуре или по пријему робе

-због интереса купца да прегледа робу, правило је да му се остави рок за плаћање на време које је
потребно за преглед робе

-начин плаћања – нема пуне аутономије, јер не могу да бирају валуту, плаћа се у домаћој валути;
могу да бирају да ли ће у готовом новцу, ХоВ, плаћање уз документа и сл,

-плаћање путем вирмана – ако су код исте банке, извршено је кад стигне налог од купца банци да
пребаци средства на рачун продавца, а ако нису у истој банци, онда кад стигне налог банке купца
банци продавца да дода средства на рачун продавца

-плаћање путем документарног акредитива – купац 15 дана пре рока испоруке мора отворити код
одређене банке о свом трошку акредитив

-плаћање уз откуп робних докумената – продавац је дужан да их пошаље одређеној банци, а

купац ће моћи да располаже робом по искупу докумената од банке

-фактура – као рачун – значајна доказна снага јер се уговори обично склапају усмено; ако фактура
садржи одступања од уговора, постоје два правила: ако су једнострано унети услови плаћања и
други услови у гактуру, они не обавезују купца чак и ако не приговори; купца ипак обавезују

4
услови плаћања и други услови које продавац унесе у фактуру а који су неопходни за извршење
уговора и у складу са осталим одредбама, ако не приговори у кратком року по пријему

-обавеза преузимања ствари-

-спорно је да ли је обавеза или право купца

-ЗОО сматра да је обавеза, те уколико их купац не преузме, запада у дужничку доцњу, а Опште
узансе и Бечка конвенција сматрају да он запада у поверилачку доцњу, продавац може само да
депонује ствар на трошак и ризик купца, и да је прода

-остале обавезе купца-

-по основу закона: да чува робу на трошак и ризик продавца у случају дистанционе продаје и да
преузме робу и да прбавља увозне дозволе

-на основу закона и обичаја дужан је да шаље разна обавештења продавцу

-на основу обичаја дужан је да плаћа разне трошкове

4. УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ПОСРЕДОВАЊУ

-је уговор којим се једна уговорна страна (посредник) обавезује да настоји да нађе и доведе у
везу са својим налогодавцем лице које би с њим преговарало о закључењу одређеног уговора,
а налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду (провизију) ако тај уговор буде
закључен

-ово је двострано обавезни, неформални, именовани, комутативни и теретни уговор

-битни елементи: одређење предмета (тј. уговора поводом чијег закључивања се прибегава
посредовању)

5
-делатност посредника се везује за проналажење пословне везе за налогодавца; посредник је
непристрасни привредни субјекат, и као такав може посредовати за обе будуће уговорне стране

-обавезе посредника – законске-

1. извршење налога

- -он то ради са пажњом доброг привредника (а не доброг стручњака), а може да врши и преко
потпосредника

-налогодавац није дужан да приступи преговорима са трећим лицем које је посредник нашао

-налогодавац одговара посреднику за штету ако је поступио несавестно, а састоји се у

изгубљеној провизији посредника

-налогодавац у сваком моменту може да опозове налог за посредовање, али мора

надокнадити штету ако то право користи проивно начелу савесности

2. обавештавање налогодавца

-посредник мора обавештавати налогодавца о свим околностима од значаја за намеравани

посао ако су му биле познате или су му морале бити познате

3. заштита интереса обеју страна између којих посредује

-посредник је дужан да подједнако штити интерес оба уговорна партнера; непристрасност и

објективност посредника је веома битна, јер ствара поверење

4. обавеза верности – чување пословне тајне

-обавеза чувања пословне ајне траје и кад је уговор о посредовању извршен, а санкција је
надокнада штете

5. обавеза вођења посредничког дневника

-у који уписује све податке о уговорима који су закључени његовим посредовањем

-ово служи као доказ, али пропуштање уношења чињеница у њега не изазива ништавост
уговора

6. издавање посредничког листа (закључнице)

-дужан је да уговорним странама изда (и без њиховог захтева) извод из посредничког

дневника, који мора да потпише

6
 -ово је доказ о закљученом уговору путем посредовања

-обавезе посредника – уговорне-

1. обавеза посредовања у преговорима

-дужан је да посредује у преговорима и да настоји да дође до закључења уговора, али само

ако се на то обавезао

2. обавеза примања испуњења обавезе трећег лица

-посао посредника је по правилу окончан закључењем уговора; после тог момента може
остати у обавези према налогодавцу само на уговорној основи – за примање испуњења од
трећег лица посредник мора имати посебно овлашћење свог налогодавца које мора имати
писмену форму и он је тада у позицији заступника

3. обавеза чувања узорака

-дужан је да чува узорке који се сматрају аутентичним

1. право на накнаду (провизија)

-уг о посредовању је теретни уговор, те посредник има право на накнаду и када она није
уговорена (тада се примењује уобичајена провизија, а у недостатку тога је одређује суд)

-суд може на захтев налогодавца и снизити уговорену посреднички провизију

-посредник стиче право на провизију у часу закључења уговора (ЗОО, диспозитивна норма)

-може постојати и одложни услов за стицање права на накнаду, али неки раскидни услов нема
утицаја на ово

2. право на накнаду трошкова

-трошкови које посредник има у извршењу уговора о провизији сматрају се укљученим у

провизију; изузетно има право на накнаду трошкова ако је изричито уговорено; има право на
накнаду и када уговор са трећим лицем није закључен

3. губитак права

7
 -губи права на провизију и накнаду трошкова када противно уговору или противно итнересима
свог налогодавца ради за другу страну

Одговорност посредника

-посредник је дужан да се придржава добијених упутстава са пажњом доброг привредника

или са струковном пажњпм

-посредник одговара по начелу претпостављене кривице (одговара за штету изазвану његовом

кривицом, на њега пада терет доказивања супротног)

-посредник не одговара само свом налогодавцу, већ и трећем лицу са којим га доводи у везу

-спорно у пракси: одговорност посредника за избор трећег лица; ако нађе треће лице за које зна
или је морао знати да неће извршити обавезу, одговара налогодавцу (и обрнуто одговара трећем
лицу)

5. УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ

-уговор о трговинском заступању је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна
уговорна страна – агент(заступник)обавезује да се стално стара да трећа лица закључују
уговоре са његовим налогодавцем (комитентом, принципалом) и да у том смислу посредује
између њих и налогодавца, као и да по добијеном овлапћењу закључује уговоре са трећим
лицем у име и за рачунналогодавца, а налогодавац се обавезује да ће за сваки закључени
уговор исплатити накнаду (провизију)

-карактеристике:

1. вршење послова посредовања и заступања

2. сталност односа са налогодавцем

3. постојање пословног подручја (заступник на истом подручју и за исту врсту пслова може
заступати само једног налогодавца)

4. непостојање радног односа између налогодавца и заступника (по овоме се разликује од

пуномоћника)

-закључење уговора-

8
-неопходна је писмена форма; али захтев форме је испуњен ако уговорне стране измењају писма
или се споразумеју среднством које омогућује да се са извесношћу утврде садржина и давалац
изјаве (факс, електронска поша)

-санкција непоштовања законске форме не треба да буде строга, јер она постоји ради заштите
самих уговорних страна, те не би водила ништавости

-врсте трговинског заступништва-

1. локални и генерални заступник

-локални заступа само на одређеном подручју у једној земљи, а други у целој земљи или у
више земаља

2. посебни и општи заступник

-посебни је овлашћен на обављање тачно одређених послова, а општи на обављање свих

послова заступања

3. фиксирани и путујући трговачки агенти

-фиксирани обављају делатност само у једном месту, а путујући путују од места до места;
постоје и мешовити

4. агенти у робном промету, берзанске агенте (новац и ХоВ), поморски агенти, агенти осигурања
и сл

5. обично заступништво и заступник delcredere

-обични заступници одговарају само за стручан избор трећег лица, а заступници

delcredereодговарају и за извршење обавезе трећег лица

6. заступници који заступају домаће и иностране привредне субјекте

-битно због извора права које се примењује; заступници иностраних субјеката дужни су да
обезбеде сервис увезених производа и да држе консигнационо складише за продају стране
робе и резервних делова

7. искључиви и конкурентни заступници

-искључиви заступници овлашћени су на заступање целог производног програма једног

налогодавца, а код конкурентних тај посао је поверен неколицини заступника; генерални
заступник је по правилу и искључиви

-правни односи-

9
-правна конструкција је по правилу трочлана: налогодавац, заступник и треће лице

-законске обавезе заступника-

1. обавеза извршавања налога

2. обавеза учествовања у закључивању послова са трећим лицем

3. обавеза старања о интересима налогодавца

4. обавеза обавештавања налогодавца

5. обавеза вођења заступничког дневника и издавања закључнице

6. обавеза верности – чување пословне тајне

7. обавеза враћања ствари датих на употребу

8. обавеза полагања рачуна налогодавцу

-уговорне обавезе заступника-

1. обавеза закључења уговора са трећим лицем

2. обавеза примања испуњења

3. полагање рачуна пре одређеног рока

-права заступника тј. обавезе налогодавца-

1. право омогућавања обављања посла

2. право обавештавања

3. право на накнаду (провизију)

4. право на накнаду трошкова

5. право залоге

-ако је закључен на одређено време, престаје проеком тог времена; ако се прећутно продужи
настављањем испуњавања уговорних обавеза, сматраће се да је даље закључен на неодређено
време

10
-када је закључен на неодређено време, може престати отказом (једнострани раскид) од стране
сваке уговорне стране, а отказ се може дати крајем сваког тромесечја са минималним отказним
роком од месецдана

6. УГОВОР О КОМИСИОНУ – ПОЈАМ И ВРСТЕ

-је уговор о обављању привредних услуга у коме се једна од привредних страна – комисионар
обавезује да у своје име а за рачун свог комитента закључи неки привредни уговор, а друга
страна – налогодавац (комитент) да плати одређену накнаду (провизију)

-ово је двострано обавезни, именовани, неформални, комутативни и теретни уговор; има

наглашен лични каракер

-закључење уговора: ЗОО прихвата неформалност уговора, закључен је кад се две стране
споразумеју о његовим битним елементима (о предмету мора, о провизији не мора); не може се
закључити прећутно, али се тако може продужити

-привредни значај: комисиони посао је специјализована делатност одређених привредних

субјеката

. Врсте уговора о комисиону

-обични комисион и комисион са клаузулом stardelcredere-

-комисионар по правилу одговара само за савестан избор терћег лица – избор са пажњом
доброг привредника, те не одговара за инсолвентност тог лица

-не одговара за неизвршење обавезе трећег лица

-изузетно, на себе може преузети обавезу својеврсне гаранције извршења обавезе трећег лица и
такав комисион се зовеdelcredereкомисион

-продајни комисион-

-комисион се обавезује да у своје име а за рачун комитента прода трећем лицу комитентову
робу (или ХоВ)

-неспорно је да комитент остаје власник своје робе све до њене предаје трећем лицу (ово је
спорно код куповног к.)

-теоријски проблем је како комисионар преноси својину на треће лице када је он не поседује

11
-продајни комисион консигнација-

-специјална врста продајног комисиона, која има све његове одлике уз додатак уговора о
ускладиштењу

-куповни комисион-

-комисионар се обавезује да у своје име а за комитентов рачун купи неку робу од трећег лица

-централно питање је питање својине на роби док је у државини комисионара – једни тврдеда
својину на роби стиче прво комисионар, а комитент тек када му је комисионар преда; други тврде
да је комисионар одговоран и за ризик случајне пропасти и оштећење ствари док су оне код њега

-комисион у транспорту-

-овавезује се да у своје име а за рачун комитента закључи уговор о превозу са превозиоцем; овај
посао се у већини земаља развио у засебан уговор – уговор о шпредицији

9. УГОВОР О КОМИСИОНУ – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ КОМИСИОНАРА

-обавезе комисионара-

1. извршење налога

-закључење уговора из предмета комисионог посла и предузимање других потребних мера да

би посао био уредно извршен

-дужан је да уложи пажњу доброг привредника при свим пословима и избору трећег лица

-може поверити извршење поткомисионару само уз дозволу комитента (одговара само за

избор поткомитента)

-мора да се придржава налога комитента; обавеза зависи од врсте налгоа: лимитативни налози
(цена испод које се роба не може продати/изнад које се не сме купити, не сме одступати ни у
којем случају), индикативни (дужан је да их поштује, може да одступи када комитентови
интереси то захтевају) и факултативни нализи-упутства (оријентациони);

2. обавеза верности – чување интереса комитента

-верност комитенту кроз целовиту заштиту његових интереса;

3. обавеза обавештавања комитента о имену сауговарача

4. обавеза вођења књига

12
5. обавеза полагања рачуна

-полаже рачуне комитенту о обављеном послу; у оквиру извештају по извршењу комисионог

налога

-права комисионара-

1. право омогућавања бављења послом

-комисионар може од комитента да захтева омогућавање обављања посла (предаја робе,

предаја докумената..)

2. право на накнаду (провизију)

-провизија се утврђује уговором или тарифом, а а ко нема одређује се према обављеном послу
и постигнутом резултату

-моменат стицања права на провизију – извршење посла и то од стране трећег лица (испорука
робе/исплата цене)

-комисионар губи право на провизију ако је неверно поступио према комитенту

3. право на накнаду трошкова

-накнада потребних трошкова за извршење налога, са каматом од дана кад су учињени

-нема право на накнаду редовних режијских трошкова

4. право на предујам трошкова

-нема право на предујам очекиваних трошкова, што значи да он онда кредитира комитента

5. право законске залоге

-на стварима које су предмет уговора о комисиону док су у његовој државини; има право
првенства наплате из тих ствари, својих потраживања по основу свих комисионих послова

11.УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ – ПОЈАМ, ВРСТЕ СКЛАДИШТА И

ОДГОВОРНОСТ СКЛАДИШТАРА

13
-је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна – складиштар
обавезује да примина чување одређену робу и да предузме потребне или уговорене мере ради
њеног очувања у одређеном стању, те да је преда на захтев оставодавца или другог овл.
лица (имаоца складишнице), а оставодавац се обавезује да му за то плати накнаду (провизију)

-овај уговор је самостални именовани уговор,двострано обавезан, теретан, са трајним

престацијама, неформалан формуларан и по правилу интуицу персоне (дужност личног
ивзвршења)

Врсте складишта

1. јавна складишта

-организације које су дужне да приме робу од свакога уколико располажу слободним

простором

-ако су општег типа, морају сваку робу, ако су специјализована, сваку робу за коју су
регистровани

-ова су најчешћа складипта

-могу издавати складишницу као ХоВ, као и робни запис за пољопривредне производе

2. царинска складишта

-роба која се налази у њима је под сталним царинским надзором

-по правилу су овлашћени да издају складишнице

3. царинска сместишта

-ове оснивају саме спољнотрговинске организације ради смештаја робе коју оне увозе или
извозе, пре њеног царињења

-не чувају робу трећих лица, па самим тим и не издају складишницу

4. констигациона складишта

-оснивају заступници иностраних компанија ради смештаја увезене робе до продаје домаћем
купцу

-царина се плаћа приликом продаје; налази се под царинским надзрором

14
 -као и царинска сместишта, не издају складишнице

Одговорност складиштара

-основна обавеза складиштара је да чува робу, па у складу са тиме има и обавезу да врати робу
овлашћеном лицу, по праивлу у стању у коме ју је примио – дакле, одговара за штету
(губитак и оштећење) на роби, сем ако докаже да је штета узрокована мимо његове кривице.

12.УГОВОР О УСКЛАДИШТЕЊУ – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СКЛАДИШТАРА

-обавезе складиштара-

1. пријем робе

-јавна складишта су по закону дужна да приме одговарајућу робу сваког оставодавца, иначе
одговарају за штету узроковану незакључењем уговора

2. чување робе

-дужан је да је чува у затвореном складишту ако није дургачије уговорено

-ствари чува одвојено од туђих – принцип немешања заменљивих ствари; могуће је збирно
складиште (мешање заменљивих ствари и њихово заједничко чување)

3. вођење посебних књига

мора водити тзв складишну књигу (као дневник-регистар закључених уговора)

-такође мора водити и матичну књигу складишница (са копијама издатих складишница)

4. издавање складишнице

која има значај доказног средства али не и својства ХоВ

5. омогућавање прегледа робе

6. старање о интересима оставодавца

7. извршење налога оставодавца

-налози се могу односити на вршење одређених правних или фактичких радњи (закључење
уговора о осигурању, покривање, паковање, сушење, сортирање робе и сл.)

15
8. предаја ускладиштене робе овлашћеном лицу

-складиштар у свако доба мора предати робу оставодавцу или другом овл. лицу кад захтевају

-ако рок ускладиштења није уговорен, претопоставља се да је то рок од годину дана од предаје
и складиштар није овлашћен да захтева од оставодавца да преузме робу пре тог рока

-права складиштара-

1. право на обавештење о својствима робе

-оставодавац је дужан да обавести складиштара о свим својствима робе, нарочито оним

битним за чување робе

2. право на накнаду (провизију)

3. право на накнаду трошкова

4. законска залога

5. право продаје робе

-у одређеним случајевима има право да изврши продају робе (поред случајева када то мора
извршити-нужна продаја):

2) кад је истекао рок чувања робе, а она није подигнута ни у накнадном року

3) када користи право залоге

13. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ – ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

-уговор о осигурању је такав уговор у коме се једна страна – уговарач осигурања обавезује да
плати одређену своу осигурања (премија осигурања), према уговором утврђеним условима, а
друга уговорна страна – осигуравач да, ако се деси догађај који представља осигурани случај,
исплати уговарачу осигурања (или трећем лицу) накнаду, односно уговорену своту или учини
нешто друго

16
-лица код уговора о осигурању-

-поред уговорних страна често се појављују и друга лица: осигураник, корисник осигурања,
осигурано лице, оштећено лице, агенти осигурања и друга лица

-уговорне стране: осигуравач и уговарач осигурања

-ако уговарач осигурања закључује уговор у своје име и за свој рачун, он је уједно и осигураник

-исто дејство има и закључење уговора у туђе име и за туђ рачун –осигураник је уговорна страна,
јер је уговор посредством заступника закључен у његово име и за његов раун

-именовани, двострано обавезни теретни, са трајним престацијама, а по техници закључења је

уговор по приступу, алеаторан и по правилу формалан

-битни елементи-

1. одређење ствари или лица које се осигурава

2. одређење ризика

-ризик је будући неизвесни догађај, независан од искључиве воље заинтересованих лица

3. одређење трајања осигурања и периода покрића

4. одређење осигураног случаја

-осигурани случај је догађај унапред предвиђен уговором чије наступање значи реализацију
ризика и настајање обавезе осигурача да исплати накнаду

5. одређење суме осигурања

-је новчани износ који се исплаћује кад наступи осигурани случај код личног осигурања,
односно износ као један од чинилаца за изравнавање накнаде штете; ово је уједно и горња
граница обавезе осигуравача

6. одређење накнаде из осигурања

7. одређење интереса осигурања

8. одређење премије осигурања

17
 15. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ – ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАВАЧА

-обавезе осигуравача-

1. прихват понуде код обавезних осигурања

2. идавање полисе осигурања

-пошто је уг. о осигурању формалан уговор, осигуравач мора издати полису осигурања или лист
покрића ризика, који представља битну форму овог уговора; обавезан је чак и у случајевима
изузетака од писмене форме

3. предаја општих и посебних услова осигурања

-ако нису садржани у полиси осигурања

-мора и упозорити уговарача осигурања да су ови услови саставни део уговора о осигурању

4. исплата накнаде из осигурања или осигуране суме

-када се догоди осигурани случај, дужан је исплатити накнаду или своту одређену уговором

16. УГОВОР О ОСИГУРАЊУ – ОБАВЕЗЕ УГОВАРАЧА ОСИГУРАЊА И

ОСИГУРАНИКА

1. плаћање премије

-основна обавеза уговарача осигурања

-осигуравач је дужан да прими премију од било ког лица које има интерес да она буде плаћена

-последице неуредног плаћања: ако се плаћа приликом закључења уговора, осигуравајуће

покриће не делује док није уплаћена цела премија; ако се плаћа после закључења уговора,
почетак осигурања није везан за плаћање премије

18
2. пријава околности значајних за оцену ризика

-важи и кад се осигурање закључује у име и за рачун другог, у корист трећег или за туђи рачун...

-осигуравач ако је несавестан, не може се позвати на нетачност или непријављивање

3. обавештавање осигуравача о променама ризика

-свака промена ризика утиче на еквиваленцију уговорних давања; уговарач осигурања зато
мора обавестити осигуравача о промени ризика

-ако је промена таква да осигуравач не би ни закључио уговор, може га раскинути; ако није
тако, може предложити нову своту премије, а ако овај то не прихвати уг. се раскида по самом
закону

4. спречавање наступања осигураног случаја и обавеза спасавања

-осигураник мора предузети свепрописане, уговорене или уобичајене мере како би спречио
наступање осигураног случаја

20. УГОВОР О АЛОТМАНУ

-уговор о ангажовању угоститељских капацитета (уговор о алотману) је такав уговор

којим се једна уговорна страна – угоститељ обавезује да у току одређеног времена (1) стави
на располагање туристичкој агенцији одређен број лежаја у одређеном објекту, као и да (2)
пружи угоститељске услуге лицима које упути агенција и (3) да јој плати одређену провизију,
а друга уговорна страна – туристичка агенција се обавезује да ће настојати те капацитете
да попуни и да ће платити цену пружених услуга, уколико је користила ангажоване
капацитете

19
-карактеристике и природа-

-уговор о алотману је двострано обавезни, теретни уговор, са трајним престацијама, формалан по

закону, по правилу типски уговор и именован је

-развио се из уговора о закупу, али је попримио и карактеристике уговора о делу, налогу и продаји

-обавезе туристичке агенције-

1. попуњавање ангажованих капацитета (настојање да то уради)

2. обавештавање о попуњавању доставом листе гостију

3. придржавање уговорних цена

4. плаћање угоститељских услуга

5. издавање посебне исправе – туристичка упутница/ваучер

-овавезе угоститеља-

1. стављање на коришћење уговорених смештајних капацитета

2. пружање уговореног квалитета услуга

3. једнако поступање (према овим гостима и осалим са којима директно закључује уговор)

4. немењање цене услуга

5. плаћање уговорне или уобичајене провизије туристичкој агенцији

Врсте уговора о алотману

1. алотман с правом туристичке агенције да одустане од ангажованих смештајних капацитета

-без обавезе накнаде штете угоститељу, под условом да се у уговореном року пошаље
обавештење о одустанку

2. алотман с правом опције туристичке агенције

20
 -туристичка агенција има само овлашћење да у одређеним роковима обвести угоститеља да ће
се користити капацитетима стављеним на располагање, при чему је угоститељ дужан да пружи
услуге гостима

3. алотман без права на одустанак туристичке агенције

-овим уговором туристичка агенција преузима обавезу да попуни ангажоване капацитете, а ако
то не учини, плаћа угоститељу накнаду по неискоришћеном кревету

21. УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ – ПОЈАМ, ВРСТЕ И ОДГОВОРНОСТ ШПЕДИТЕРА

-је такав уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна – отпремник
(шпедитер) обавезује да, ради превоза одређене ствари, у своје име за рачун
налогодавца(комитента) закључи уговор о превозу и друге потребне уговоре, и да обави све
остале уобичајене послове и радње, а друга страна – налогодавац да му исплати одређну
накнаду (провизију)

-битни елемент: одређење обавезе отпремника (организовање превоа и други уобичајени

послови и радње), док накнада није битан елемент

-овај уговор је неформалан, те постоји шпедитерска потврда као доказ

-може се закључити конклудентним радњама, али не и ћутањем отпремника

-правни односи: кад шпедитер иступа комисионо у обављању делатности, постоје односи
шпедитер-треће лице и налогодавац-шпедитер

Одговорност шпедитера

-за властите радње и пропусте-

-за пропуштање или неуредно извршење обавеза које произилазе из уговора о шпедицији
одговара по правилима субјективне одговорности са претпостављеном кривицом (ослобађа
се доказом своје струковне пажње)

-за превозиоца и складиштара-

-не одговара за штете на роби за време ускладиштења или превоза, већ само одговара за
(не)правилан избор

-за ангажоване друге шпедитере (подшпедитере и међушпедитере)-

21
-пошто је уг о шоедицији уг о налогу, он мора лично извршити уговорене услуге

-постоје два правила: ако повери извршење налога другом лицу уместо да га сам изврши
(неовлашћен пренос) одговара као да је сам извршио; ако овлашћено повери извршење налога
другоме, одговара само за избор (сем ако је преузео одговорност за његов рад)

ВРСТЕ

-delcredere шпедиција-

-шпедитер по праивлу не одговара за рад других лица којима се служи у извршењу уговора, али
може својом вољом да преузме такву одговорност, уз повећану провизију

-фиксна шпедиција-

-шпедитер се обавезује да изврши уговор уз фиксну накнаду

-нема право на посебну превознину или накнаду ускладиштења и друге накнаде за посебнеуслуге

-збирна шпедиција-

-кад је у интересу његових комитената, шпедитер може (сем ако је изричито искључено уговором
о шпедицији) организовати збирну шпедицију – да отпреми робу више својих комитената једним
уговором о превозу, једном превозном исправом

22. УГОВОР О ШПЕДИЦИЈИ – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ШПЕДИТЕРА

-обавезе шпедитера-

1. организација превоза

-централна обавеза; захтева се пажња доброг стручњака

-правне радње: преузимање робе/исправа, контрола количине, стања, закључење уг о превозу,

уг о ускладиштењу

2. поступање по налозима комитента

22
 -ако не може извршити у тренутку налоге, дужан је да тражи нове, а ако нема времена за то, да
поступи у интересу комитента, о чему га обавештава без одлагања

3. чување интереса комитента

-упозорава налогодавца на све недостатке налога

-упозорава ако роба није прописно упакована

-без одлагања обавештава о оштећењу робе и осталим догађајима од значаја

4. извештавање комитента

-извештава комитента о свим главним фазама извршења његовог налога, како би комитент
могао да преузме потребне мере

5. чување робе

-уг о шпедицији има извесне елементе уг о остави, те је шпедитер дужан да чува са пажњом
доброг стручњака

6. царињење робе

-дужан је ове радње да обави лично и на стручан начин

7. осигурање робе

-по правилу није дужан да изврши осигурање робе, ако то није изричито уговорено; ако није
уговорено на који ризик треба да је осигура, онда је дужан да то уради на уобичајени ризик

8. полагање рачуна

-дужан је да положи извештај о свом раду, обрачун провизије и трошкова

-права шпедитера-

1. на провизију

-провизију олаћа комитент, а може и прималац робе (али шпедитер задржава и право да је
тражи од комитента)

2. на накнаду трошкова

-односи се на нужне и корисне трошкове (не и режијске), трошкове царињења робе

23
3. законса залога

-има зак. заложно право на роби која је у његовој државини

4. прави самосталног иступања шпедитера

-има право да сам изврши превоз робе, као и друге послове обухваћене налогом, ако нешто
друго није уговорено

23.УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

-уг о грађењу је такав уговор којим се једна уговорна страна – извођач радова обавезуе да према
одређеним пројекту (1) сагради у уговореном року одређену грађевину на одређеном
земљишту, или (2) да на таквом земљишту, односно постојећем објекту изврши какве друге
грађевинске радове, а друга уговорна страна – научилац радова обавезује се да му за то
исплати одређену накнаду (цену)

-предмет обавезе извођача може бити разноврстан: изградња новог грађевинског објекта,
грађевински радови ии реконструкције на постојећем грађевинском објекту или извршење
грађевинских радова на земљишту

-битни елементи-

1) предмет уговора

2) цена грађења

3) рок изградње (спорно у теорији, превагу има став да није битан елемент)

-особине уговора и правна природа-

-двострано обавезан, теретни уговор, са трајним престацијама, формални и комутативан уговор,

именован

-разграничење уговора о грађењу и уговора о делу се више своди на квантитативни терен, те

послови грађевинског знанства могу бити само изузетно предмет овог уговора, кад имају изражен
грађевински карактер

24
-разграничење од уговора о продаји-

-значајно из три разлога: пренос ризика код овог уговора везује се за пренос грађевине, различита
је одговорност за скривене мане и различити су рокови застарелости

-специфичности закључења уговора о грађењу-

-институт админстративноправног утицаја на закључење овог уговора, који има два домена
примене: домен административноправних обавеза наручиоца (као услова за закључење) и домен
поступка и начина закључења уг.

-обавезе наручиоца радова: доношење одлуке о изградњи објекта (на начин предвиђен својим
статутом), обезбеђење финансијских средстава и прибављање одобрења за изградњу (од управе)
и доказ о поседовању земљишта

-уступање изградње грађевинских радова врши се: јавним надметањем, прикупљањем понуда
или непосредном погодбом (ово је обавезан начин када се ради о јавним привредним субјектима)

24. УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ОБАВЕЗЕ ИЗВОЂАЧА РАДОВА

-административне обавезе-

1. пријава почетка радова

2. именовање руководиоца градилишта

3. вођење грађевинских књига

4. обезбеђење градилишта

25
-уговорне обавезе-

1. проучавање техничке документације

2. извођење уговорених грађевинских радова

-припремне, главне и завршне, према пројектној документацији

-дужан је да изведе и вишкове радова (количине радова које прелазе уговорене количине),
који се такође сматрају уговореним уговорним радовима

-дужан је да изведе радове према правилима грађевинске струке – пажња доброг стручњака

-једино није дужан да изведе тзв накнадне радове (нису уговорени и нису нужни)

3. придржавање уговорених рокова

-ако није другачије уговорено, рок тече од увођења извођача у посао

-извођач може захтевати продужење рока ако: (1) наступе промењене околности, (2) због
неиспуњења обавеза наручиоца или (3) због одступања од предмета уговора

4. плаћање уговорне казне

-у случају доцње извођача са извршењем основне уговорне обавезе, редовно се уговара

плаћање уговорне казне, која може износити један промил од укупне уговорене цене радова
за сваки дан закашњења, с тим што не може прећи 5% од укупне цене радова

-обрачунава се до примопредаје објекта

5. омогућавање наручиоцу да врши надзор

6. осигурање радова

-обавеза осигурања радова, материјала и опреме за уграђивање, од уобичајених ризика до

њихове пуне вредности, а ако пропусти, наручилац може то урадити на његов рачун

7. заштита обустављених радова

-извођач има право да привремено обустави радове ако је због поступака наручиоца
спреченда их изводи

-дужан је да настави са извођењем радова чим се отклоне сметње

8. обавештавање наручиоца о важнијим околностима

26
 -нарочито о околностима које онемогућавају/отежавају извођење радова, о обустављању
радова и сл

25. УГОВОР О ГРАЂЕЊУ – ОБАВЕЗЕ НАРУЧИОЦА РАДОВА

1. обезбеђење пројектно-техничке документације

-благовремено да преда документацију са свим графичким, рачунским и описним прилозима

-ако мења ову документацију, дужан је да преда цртеже и прорачуне измена

2. увођење извођача у посао

-обухвата нарочито предају градилишта, техничке документације, одобрења за изградњу и сл.

3. стручни надзор

-ово је право, а не обавеза наручиоца, али изузетно може бити и обавеза

4. плаћање уговорене грађевинске цене

-основна обавеза наручиоца

-цена се одређује на начин утврђен условима наручиоца за подношење понуда, а може бити
јединична цена (за јединицу мере радова), цена за цео објекат или део објекта (укупна или
паушална цена) или по методу costplus % (трошкови грађења плус проценат зараде)

-наручилац радова има право да задржи један део цене за отклањање недостатака утврђених
приликом примопредаје радова

5. плаћање аванса

-може се предвидети уговором о грађењу

-ако није уговорен рок плаћања, плаћа се пре почетка извођења радова

28. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ МОРЕМ

27
-уговор о превозу робе морем јесте такав правни посао у коме се једна уговорна страна – бродар
обавезује да изврши превоз одређене робе или превоз одређеним бродоом на одређеној
превозној релацији, а друга уговорна страна – наручилац превозада за то плати одређену
возарину

-битни елементи: одређење предмета превоза или брода којим ће се вршити превоз, превозне
релације и возарине (возарина може бити одредива)

-ово је неформалан уговор, који се потврђује издавањем консомана (или друге превозне исправе)

-уговорне стране и друга лица-

-уговор закљуују бродар и наручилац превоза

-друга лица су: крцатељ, лучки слагач, поморски агент, прималац робе (овлашћено лице)

-врсте уговора-

1) возарски уговор (уговори о превозу)

-уг. о превозу робе поморским бродом, којим се бродар обавезује да ће извршити превоз
појединих ствари – превоз индивидуалних пошиљки

2) бродарски уговор (уговори о употреби брода)

-бродар ставља наручиоцу на располагање одређени брод или сразмерни део одређеног
брода на одр. време

-битни елемент је одређење брода којим ће се вршити превиз

-реч је о превозу масовног терета и то бродовима слободне пловидбе

Права и обавезе код уговора о превозу робе морем

-обавезе бродара-

28
1. постављање оспособљеног брода

-бродар је дужан да у уговорено време у уговореној луци постави уговорени брод оспособљен
за пријем уговорене робе ради п,ревоза; ово све ради са пажњом доброг стручњака

2. укрцај робе

3. издавање превозне исправе

-на захтев крцатеља, бродар је дужан да изда теретницу (коносман) за укрцани терет, који има
природу ХоВ

4. превоз робе

5. чување робе

6. поступање по налозима наручиоца

7. искрцавање и предаја терета примаоцу

-права бродара-

1. возарина

-основно право бродара јесте право на возарину, која се одређује уговором, а уколико то није
случај, примењује се просечна возарина у време укрцаја робе

2. остала права

-поморски бродар има право на накнаду одређених трошкова, накнаду за споредне услуге,
накнаду штете и законску залогу и право придржаја робе

Одговорност и ослобођење бродара од одговорности код превоза робе морем

-основ одговорности: субјективна уговорна одговорност са претпостављеном кривицом на страни

бродара

-бродар мора чувати робу са дужном пажњом, а ослобађа се одговорности ако докажеда је
уложио дужну пажњу

-време трајања одговорности: од укрцавања робе на брод до њеног искрцавања; мора доказати
да је штета настала пре укрцавања односно након искрцавања

29
-одговорност за закашњење (доцња)-

-нелимитирана одговорност-

-не може се позивати на правила о лимитираној одговорности у два случаја:

1) у случају личне квалификоване кривице (намера или груба непажња)

2) у сучају декларације вредности пошиљке (

-одговорност у специјалним случајевима-

1) превоз робе кад није издата теретница

2) превоз пре укрваја на брод и после искрцаја са брода

3) превоз на палуби уз сагласност крцатеља

4) превоз дивљих животиња

-претпоставка губитка робе-

-ако роба није предата по истеку од 60 дана од дана када је требало да буде предата, сматра се
да је изгубљена

-ослобођење бродара од одговорности-

-ослобађа се одговорности доказом да су настали из узрока који нису могли да се спрече или
уклоне паћњом уредног бродара (примењује се само на оспособљеност брода за пловидбу)

-постоји и листа од 16 изузетних случајева по основу којих се бродар ослобађа одговорности:

1. виша сила 5. дела или пропусти крцатеља 9.оштећење услед скривене мане или
умањење тежине

2.скривене мане брода 6. недовољно паковање 10. пожар (ако није крив
бродар)

3. опасности мора 7. мањкавост ознака 11. дело, непажња или пропуст заповедника
или морнара

4. ратни догађаји 8. спасавање живота или добара 12. сваки други узрок који не
произилази из дела бродара

31. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЛЕЗНИЦОМ – ОБАВЕЗЕ ПОШИЉАОЦА РОБЕ ,

ОБАВЕЗЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ И ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА РОБЕ

30
-је такав правни посао у коме се једна уговорна страна – железница обавезује да изврши превоз
робе од отправне до упутне станице за одређено време у неоштећеном стању, а друга уг
страна – пошаљилац се обавезује да за то плати одређену превознину

-битни елементи: одређење предмета превоза (роба), превозне дистанце и превознине

-уг је закључен чим отправна станица примина превоз ствари са товарним листом (реални уговор)

-закључује се прихватањем општих услова преовза (тарифа) – адхезиони уговор

-врсте-

1) домаћи / међународни превоз

2) денчани (командни) / вагонски превоз(денчанска – испод 5т; вагонска – преко 5т, по једном
товарном листу)

3) споровозни / брзовозни / експресни

4) редовни / гарантовани рокови превоза

Права и обавезе железнице код уговора о превозу робе

-обавезе железнице до отпочињања превоза-

1) достава кола ради утовара

2) закључење уговора о превозу

-мора са сваким закључити уговор јер има монопол

3) пријем робе

-обухвата скуп правних радњи којима железница стиче државину над робом

4) пријем транспортних исправа

-као корелат обавезе пошиљаоца да преда те путне исправе

5) утврђивање тежине и броја комада

-има правни значај само за одговорност из уговора о превозу и нема дејство ван тог уговора

31
-обавезе железнице и пошиљаоца до отпочињања превоза-

1) довоз робе

-довоз до отправне станице; регулише се железничким тарифама; не мора ако није изричито
уговорено

2) утовар

-по правилу денчане (испод 5т) пошиљке утоварује железница, а колске пошаљилац

-обавезе железнице у фази превоза робе-

1) превоз одређеним путем

2) превоз у одређеном року

3) административне формалности

4) извршење налога у току превоза

-пошаљилац, прималац и ималац товарног листа има право једностране модификације

уговора, давањем накнадних налога; не ради се о новацији уговора

-може одбити ако ће изазвати поремећаје у железничкомс саобр, вредност ствари не покрива
трошкове модификације или ако није практично могуће

5) чување робе

-овај уг има елементе уговора о остави; чува робу са пажњом доброг приврендика

-обавезе железнице у фази издавања робе-

1) извештавање примаоца о приспећу пошиљке

2) издавање робе

-двострани правни акт; железница предаје робу примаоцу, који је прихвата

-прво прималац плаћа обавезе са теретног листа

3) одвоз робе

-само ако је уговорено или ако је тако по тарифи

4) истовар и доношење робе

-материјални акт; може бити и на страну железнице (ако је уговорено) и на страни примаоца

5) утврђивање стања пошиљке

32
 -железница мора одмах направити записник о извиђају и утврђивању стња робе и њене тежине

6) обавезе код сметњи при издавању

-враћање робе пошаљиоцу уз његов пристанак, смештај робе на чување, на трошак и ризик
корисника превоза, предаја робе другом превозиоцу

7) остваривање поузећа

-дужна је да оствари наплату поузећа ако је пошаљилац робу оптеретио поузећем

-права железнице-

1) превознина

-зависи од врсте пошиљке, коилчине, дужине пута, режима превоза

-обрачунава се према императивним тарифама

-модификације ако је пошиљка изгубљена/оштечена због више силе (губи целу или део
превознине), ако је пошиљка пропала у току пута услед сопствених мана (ризик сноси корисник
превоза), прекид превоза (превознина за део пута који је пређен)

-начин плаћања унапред или по извршењу превоза

2) додаци на превознину

-ако је сауговарач повредио неке своје обавезе

3) накнада трошкова

-нпр. за додано паковање, препакивање, претовар

4) накнада за споредне услуге

-превознина покрива само превоз, а железница ради и друге ствари * препакује, задржава
кола, вага ...

5) накнада штете

-ако корисник превоза својом кривицом узрокује штету железници

6) обезбеђење наплате потраживања

-кауција пошаљиоца

32. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ЖЕЛЕЗНИЦОМ – ОДГОВОРНОСТ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

33
-железница одговара за интегритет пошиљке (губитак и оштећење) по праивлима строге
уговорне одговорности

-ради се о субјективној одговорности железнице са претпостављеном кривицом

-за губитак/оштећење робе железница одговара лимитирано, до износа доказане штете, а

највише до 17 специјалних права ММФ-а по килограму бруто тежине робе (која је
оштећена/изгубљена); други елемент накнаде је враћане превознине (тј све издатке везане за
превоз)

-за закашњење – одговара за прекорачење рокова; али има право на продужење рокова ''ако
није њена кривица''; по правилу је лимитирана на одређени износ превознине (постоји паушални
систем и систем доказане штете)

-одговорност изнад лимита–може се избећи лимитирана одговорност клаузулом обезбеђења

уредне испоруке (кад је у товарном листу назначено ово, железница одговара за сву доказану
штету, до назначеног горњег лимита)

-ако је штета узрокована намером или грубом непажњом, инда железница одговара за сву
доказану штету

-повреда других уговорних обавеза – за последице губитка транспортних исправа, неизвршење

накнадних упутстава и сл., али овде одговара у случају своје кривице (за све степене исте)

-одговорност за службенике – железница одговара за лица која користи при вршењу превоза

-заједничка одговорност железница-

-када у извршењу истог уговора учествује више железница, између њих се ствара специфична
правна заједница

-могу се разликовати три категорије железница: отправна жел., међужелезница и упутна

железница

-у домаћем превозу постоји солидарна одговорност свих железница; у међународном превозу

постоји само одговорност отправне железнице пошаљиоцу и упутне железнице примаоцу
(међужелезнице само ако се у току њиховог превоза десио случај који даје основ за тужбу)

-ослобођење железнице од одговорности-

1) ако докаже да је до штете дошло због кривице имаоца права, или околности које железница
није могла избећи

2) посебни / повлашћени разлози

34
 -посебни разлози су: превоз у отвореним колима, без одговарајуће амбалаже, утовар/истовар
од стране корисника, превоз без обавезне пратње и сл....

3) специјални основи ослобођења

-ако је дошло до ванредно великог мањка или губитка целих комада код превоза у отвореним
колима, не примењује се претпоставка да је штета настала услед посебних опасности

-транспортни кало –овде важи претпоставка неодговорности за толерантни губитак (одговара

само за оно што пређе тај губитак)

33. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ДРУМОМ – ПОЈАМ, ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

ПРЕВОЗИОЦА

-правни посао у коме се једна уговорна страна – друмски превозилац обавезује да изврши
превоз одређене робе друмским превозним средсвом на одређеној релацији за одређено време
и у неоштећеном стању, и да је после превоза преда овлашћеном лицу, а друга уговорна
страна – пошаљилац да плати превознину

-битни елементи: одређење предмета превоза, превозне релације и превознине (може и

одредива)

-закључење уговора: кад се уг. стране споразумеју о битним елементима; неформалан, потврђује
се товарним листом

-врсте: међународни/домаћи; јавни/за сопствене потребе; линијски/слободни

-обавезе друмског превозиоца-

1) постављање возила за утовар

-да постави возило које има уговорена својства на уговореном месту у уговорено време, ради
утовара

2) преузимање робе ради превоза

-уговорна, не законска обавеза; преузима је након утовара који врши пошаљилац

3) издавање товарног листа

4) контрола тачности навода у товарном листу и сл.

35
5) извршење превоза

-уговореним путем у уговореном року (који почиње да тече након утовара)

6) чување робе

7) поступање по захтевима за измену уговора

-да поступа по накнадним захтевима носиоца права располагања робом

8) предаја робе

-права друмског превозиоца-

1) превознина

-уговорно или тарифно прописана, након уредно извршеног уговора о превозу

-плаћа се само за робу која је превезена и у месту опредељења стављена на располагање

овл.лицу

2) остала права

-накнада трошкова у вези са превозом, који нису укључени у превознину – споредне услуге,
накнада штете узроковане лицима возилима и другим стварима дејством робе и сл.

3) право залоге и придржаја

-законско право залоге и право придржаја

34. УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ДРУМОМ – ОДГОВОРНОСТ ПРЕВОЗИОЦА

-транспортне штете-

-по истим принципима као и железнички превозилац, са пар специфичности:

1) специјални режим ослобођења за два основа: превоз нарочито покварљиве робе у спец. возила
за заштиту робе против топлоте, хладнће и сл и превоз живих животиња (за ослобођење доказује
да су све мере за које је био обавезан предузете)

36
2) не постоје два привилегована основа ослобођења: извршење администр. формалности и
превоз без обавезне пратње

3) лимит накнаде је ½ у односу на железницу

4) лимит се прелази у случају намере и грубе непажње (а у међународном има још и декларација
вредности робе и декларација специјалног интереса на пошиљци у случају губитка или
прекорачења рока)

5) постоје два рока за претпоставку губитка: 30 дана по истеку уговореног рока, одн. 60 дана по
преузимању робе на превоз (акко није уговорен рок)

-закашњење (доцња)-

-може се ослободити одг. доказујући узрочну везу општих ослобађајућих разлога и насталог
закашњења (одговара ако је дошло до квара возила и поред потребне пажње)

-у међунар. превозу одговара највише до износа трошкова превоза

-одговорност више превозилаца-

-по истом режиму за железнички превоз

40. ПОЈАМ И ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА

-банкарски послови за свој предмет имају новац или услуге у вези са новцем

-дакле предмет је промет новца и ХоВ и услуге које банка врши за своје клијенте у вези са платним
прометом тог новца и ХоВ

-карактеристике: по правилу су формални, адхезони (по приступу), лични и могу се доказивати

свим доказним средствима

-три основне врсте банкарских послова:

АКТИВНИ (кредитни) ПАСИВНИ (депозитни) НЕУТРАЛНИ (услужни)

Банка се појављујекао Банка се појављује као дужник Банка није ни поверилац ни

37
 поверилац дужник већ обавља одређене
послове као заступник,
комисионар или посредник

1. уговор о кредиту 1. новчани депозит 1. акредитив

2. уговор о форфетирању 2. неновчани депозит 2. банкарска гаранција

3. ломбардни кредит 3. уговорна штедња 3. документарни инкасо

4. уговор о факторингу 4. банкарски текући рачун 4. уговор о сефу

(спорно)
5. уговор о финансијском 5. платни промет
лизингу 5. банкарски жиро рачун
(спорно)

-банкарска тајна и одговорност банке-

-банка је обавезна да чува професионалну тајну – поверљиве информације које се тичу

финансијске позиције клијента; обавеза терети банку у односу са трећим лицима, али банке могу
међусобно да размењују те информације

-одговорност: одговорности су различите у зависности од посла који обавља

-посебна правила заштите корисника финансијских услуга-

-финансијске услуге су банкарске услуге, услуге финансијског лизинга и финансијске погодбе

-основна начела заштите корисника: право на равноправни однос са даваоцем финансијске

услуге, право на заштиту од дискриминације, право на информисање, на одређеност уговорне
обавезе и на заштиту својих права и интереса

-одустанак од уговора: корисник има право на одустанак уговора (о кредиту, дозвољеном од 14

дана од дана закључења, без навођења разлога за одустанак; при одустанку је дужан да о својој
намери обавести банку на сигуран начин

41. УГОВОР О КРЕДИТУ

-уговор о кредиту је такав банкарски посао којим се банка обавезује да кориснику стави на
располагање одређен износ новчаних средстава (на одређено или неодређено време, за неку

38
намену или без утврђене намене) а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и
добијени износ новца врати у време и начин како је утврђено уговором

-замерке: прво, није само банкарски посао, више не постоје кредити без утврђене намене, не
може бити кредит на неодређено време

-битни елементи-

-према ЗОО су износ кредита и услови давања, коришћења и враћања кредита

-особине уговора-

-формални, по приступу, двострано обавезни, теретни, лични (јер се између осталог заснива на
поверењу да ће лице вратити дуг)

-правна природа-

-има грађанскоправну основу у уговору о зајму, али се од њега разликује: појам зајмодавца је
шири од појма кредитора, уговор о кредиту је увек теретни посао а о зајму може бити и доброчин,
предмет уг о кредиту је редонвно новац а код зајма може бити и нека друга заменљива или
потрошна ствар.

Права и обавезе уговорних страна

-обавезе кредитора-

-да стави на располагање уговором одређени новчани износ кориснику кредита

-закашњење се гледа као дужничка доцња

-обавезе корисника кредита-

1. да кредит користи наменски, ако је такав уговор(кредитор може да проверава да ли то ради и

да примени санкције)

2. да плаћа цену коришћења кредита – камату (може бити фиксна и пливајућа; законска камата је
затезна камата, а може бити и уговорна)

3. да врати износ новца који је предмет уговора о кредиту

-посебни начини престанка-

39
-банка може отказати: 1. ако се не користи кредит у складу са његовом наменом (доказује банка)

2. у случају инсолвентности корисника (није неопходна судска одлука)

3. у случају престанка правног лица из других разлога, или смрти корисника

4. због нередовне отплае кредита

-све преостале рате кредита сматрају се доспелима

-корисник може одустати од уг.: 1. пре него што је почео да користи (уз обавезу накнаде доказане
штете)

Врсте уговора о кредиту

-према домицилу кредитора-

1) домаћи

-предмет је увек домаћа валута, чак и кад је кредитор странац нерезидент

2) међународни

-предмет је по правилу страна валута, а кредитор је по правилу странац нерезидент

-према статусу кредитора-

1) субјект јавног права

-статус државе или владине организације

2) субјект приватног права

-према року-

1) краткорочни (до једне године)

2) средњорочни (од једне до пет година)

3) дугорочни (преко пет година)

40
-према намени-

1) наменски (везани)

2) ненаменси (слободни)

-све су ређи

-према сврси-

1) потрошачки (грађанскоправни)

-даје се у сврху повећања куповне моћи корисника;

-корисници су искључиво физичка лица

-давалац може бити банка, произвођач или трговац, а средство обезбеђења је

административна забрана исплате до трећине плате у корист кредитора

2) произвођачки

-диже производну моћ корисника, те се ови кредити фаворизују

-по начину пуштања у течај-

-износ одобреног кредита кредитор пушта кориснику на различите начине:

1) готовински кредит

-најједноставнији и најређи, јер је немогуће контролисати да ли се користи у одређену намену

2) кредит у траншама

-одобрава се у складу са доспећем обавеза корисника кредита; уговара се план транши

3) издавањем кредитног писма

-тим писмом овлашћује корисника да код неке друге банке наплати одређени износ новца

4) коришћењем асигнације

42. СПЕЦИЈАЛНИ КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ – ЛОМБАРД И ЕСКОНТ

41
 Уговор о ломбарду

-ово је уговор о кредиту уз уговор о залози; специфичност је што је се обезбеђење уговора врши
залагањем ХоВ или другим драгоценостима

-ХоВ могу бити новчане (меница, чекови, акције, обвезнице, цертификати...) и робне (консоман,
варант као део складишнице и сл)

-кредитор стиче залогу ХоВ а право својине остаје код корисника (или трећег лица)

-обавезе кредитора: давање кредита и враћање заложених ХоВ по отплати кредита

-обавезе корисника: предаја ХоВ банци, плаћање камате и враћање кредитног износа

-ако наступи доспелост, кредитор може да се намири (1) продајом ХоВ или (2) коришћењем ХоВ

-уговор о реломбарду – кредитор не мора да чека рок доспелости већ и пре рока може да заложи
код другог кредитора и тако себи прибави потребна новчана средства

Уговор о есконту

-ситуација када ималац одређене ХоВ (најчешће менице) њу продаје пре рока доспелости банци
кредитору

-банка за ту ХоВ плаћа номинални износ од којег одбије недоспеле камате, своје трошкове и своју
провизију (дисконт)

-овај уговор укључује елементе куповине недоспелих ХоВ и елементе зајма (кредита)

-дакле ја имам меницу на 200е која доспева 2022, али ми сада требају паре, одем код банке, они
одбију дисконт (дакле камата, трошкове и провизију) од нпр 150е, и онда се наплате из менице за
5 година за 200е (исто би било да сам ја сад узела кредит од 150е који ћу исплаћивати наредних
пет година и на који би камата била на крају 50е – односно камата, трошкови банке и провизија)

-пошто банка постаје власник ХоВ, она је даље може есконтовати – уговор о реесконту

49. ДЕПОЗИТ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

-ДЕПОЗИТ ХОВ-

-овај уговор представља специјалну врсту неновчаног депозита, прави депозит отвореног
типа

42
-не ограничава се на чување и повраћај после чувања, већ обухвата и број операција које су у вези
са управљањем тих депонованих ХоВ

-данас се практикује дематеријализација ХоВ (упис на електронски текући рачун), те се депонују на

текући рачун

-специфичност је дакле у проширењу обавеза банке на управљање ХоВ; те се ради о материјалном

и правном чувању, а због тога банка мора бити овлашћена за то

-врсте-

-депозит материјализованих/дематеријализованих ХоВ

-директан (законити ималац је депонент)/индиректан

-појединачан/збирни

-једностепени/вишестепени (да ли их чува и администрира један депозитар или више)

-обавезе банке:1. чување ХоВ са брижљивошћу оставопримца, уз накнаду

2. за рачун депонента предузима све радње ради очувања и остваривања његових

права из ХоВ

3. стављање на располагање депоненту наплаћене суме

4. враћање депонованих ХоВ

5. извештавање депонента о сваком захтеву који треће лице истакне према ХоВ

50. УГОВОР О СЕФУ

-је уговор којим се банка обавезује да стави сеф на употребу кориснику за одређени период
времена, а корисник се обавезује да за то плати банци одређену накнаду

-под сефом се подразумева посебна преграда/касета у посебно обезбеђеној просторији банке,

намењеној за чивање драгоцености, вредних ствари и ХоВ

-ово је именовани, теретни двострано обавезни, консензуални формални уговор

-битни елементи: одређење сефа по броју, одређење времена трајања уговора и одређење
накнаде (не и одређење предмета јер банка не мора да зна шта је у сефу)

-правна природа:

43
1) уговор о закупу – није, јер се банка ограничава на чување и неповредивост сефа

2) уговор о депозиту – није јер банка код сефа нема самосталан приступ сефу (један кључ код
банке други код корисника)

3) посебан уговор о чувању

4) уговор о остави – имају додирних тачака, али се разликује што код сефа нема пријема ствари у
смислу уг о остави

-обавезе корисника-

1. не сме у свој сеф да ставља предмет или производ којим може угрозити сигурност банке или
других сефова

2. уредно плаћање накнаде

-судско отварање сефа: кад је банка раскинула уговор, не сме да отвори сеф сама; ако корисник
сам не испразни сеф или не преда кључ од истог, отварање се врши судским путем; банка има
право првенствене наплате дуговане накнаде из уговора о сефу, од новчаног износа нађеног у
сефу/цене продаје ствари из сефа

-одгворност банке-

-обавеза је преузимање свих потребних мера за обезбеђење доброг стања и надзора над сефом

-приступ сефу омогућен је само кориснику или његовом пуномоћнику, а не и трећим лицима

-надзор над сефом и тајност сефа су две основне карактеристике уговора о сефу

-заплена од повериоца: пошто сефом корисник може да прикрива своју имовину, постоји
занимљива расправа да ли поверилац може да заплени – правно је могућа, али неефикасна

51. АКРЕДИТИВ – ПОЈАМ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ВРСТЕ

-акредитив је инструмент плаћања којим се акредитивна банка (банка издавалац) обавезује да по

налогу налогодавца (комисионо – у своје име, за рачун комитента-клијента који има рачун) на
основу договорених докумената поднетих у складу са уговорним условима обави плаћање
или овласти другу банку да обави плаћање трећем лицу (кориснику акредитива) или лицу по

44
његовом налогу (пренос акредитива) или да по налогу налогодавца сама или уз помоћ друге
банке акцептира или откупи меницу вучену од стране корисника акредитива, без права
регреса

-не сме се отварати акредитив платив уз меницу на налогодавца-трасирана меница по сопственој

наредби

-учествује најмање три (често и четири) лица: налогодавац за отварање акредитива (купац робе),
акредитивна банка, корисник акредитива (продавац робе) и често друга банка-посредник

-дакле налогодавац даје банци налог да одређени износ, који полаже тада банци, исплати
кориснику када корисник испуни одређене обавезе према налогодавцу (нпр. Миле продаје Жики
100кг јабука и оне коштају 100е; Жика неће да плаћа Милету док му не стигну јабуке, а Миле неће
да шаље јабуке док му овај не уплати 100е; решење: Жика отвори акредитив код банке и положи
тих 100е, са налогом да банка те паре да Милету у тренутку кад Жики стигну паре; тако обојца
смањују ризик неизвршења обавезе)

-основни извор права међународног документарног акредитива су Једнообразна правила (чија је

правна природа спорна – неки мисле да се примењују на осн воље странака, као ОУП, а неки
мисле да су то кодификовани међународни обичаји); поред њих ту су и Једнообразна правила за
инкасо и Инкотермс правила

-правни посао акредитива се најчешће примењује при међународним плаћањима, али је

регулисан и националним законима – УОО и Опште узансе за проемт робом

-значај-

-када се појавила дистанциона продаја, без пратње трговца, требало је осигурати посебне
инструменте обезбеђења наплате и уредне испоруке

-плаћање на отворени рачун продавца, где продавац оретходно испоручује робу купцу, лоше је по
продавца – ризик неплаћања и ту продавац практично кредитира купца до исплате

-плаћање на основу докумената – купац не може да располаће робом док не искупи робна
документа (чиме плаћа цену продавцу), то се обавља преко банке, која ипак нема никакву
контролу докумената, што купца ставља у лош положај јер не може да прегледа прво робу

-данас акредитив има широку примену – као средство плаћања и обезбеђења потраживања, у
међународним плаћањима служи и за размену новца; омогућује узајамно кредитирање...

-застарелост: отворено питање у нашој судској пракси – правна празнина

-врсте акредитива: обични и документарнИ

45
 53. ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

-у правном послу акредитива учествује више лица и између свих њих се успостављају одређени
правни односи који су самостални, одвојени и независни

-хронолошки: 1) однос из основног уговора (најчешће о купопродаји)

2) однос налогодавца и акредитивне банке (уговор о издавању акредитива)

3) однос акредитивне банке и корисника акредитива

4) евентуални однос између више банака

-налогодавац и акредитивна банка-

-налогодавац је заправо купац из основног уговора; даје налог банци да отвори акредитив
одређене садржине, а прихватањем налога од стране банке настаје уговор о отварању
акредитива (налог редовно садржи назив и адресу налогодавца, корисника, врсту акредитива,
износ, рок ваћења и означење докумената на основу којих се врши исплата, означење количине
врсте и квалитета робе коју 'покрива' акредитив, податке о транспорту...)

-акредитивна банка и корисник-

-акредитивна банка иступа у своје име и за свој рачун или у своје име а за рачун налогодавца и
самостално преузима обавезе према кориснику, према садржини своје акредитивне исправе

-корисник акредитива не мора да зна садржину односа акредитивне банке и налогодавца

-обавеза банке овде постаје апстрактна и одређена је искључиво садржином сопствене издате
акредитивне исправе, која је у рукама корисника акредитива – обавеза је испитивање докумената
корисника акредитива, са разумном пажњом и у разумном року и у њиховом искупљивању
(исплата, откуп менице, акцепт менице) на одговарајући начин

-евентуални односи између више банака-

-дистанциони карактер основ

Начела документарног акредитива и робна документа

46
-начело аутономије акредитива-

1) независност акредитива према основном послу (банчина обавеза је независна у односу на

приговоре који се тичу немогућности извршења основног посла) – обавеза банке на исплату је
самостална и апстрактна у односу на обавезу из основног правног посла

2) независност акредитива од уговора о издавању акредитива и односа између банака (банка не

може да истиче кориснику приговоре који потичу из њеног односа са налогодавцем или са другим
коресподентним банкама)

-начело пословања документима а не робом-

-банке кад испуњавају обавезе према кориснику, испитују само поднете документе (транспортне
исправе нпр), не и робу; та документа испитује по начеу строге саобразности према свом спољном
изгледу са условима акредитива

-од строге саобразности може да се одступи услед дискреционог права банке – она може то
урадити када је по њеној оцени то у интересу налогодавца

-робна документа код документарног акредитива-

-робна документа су отпремни документи који доказују извршење испоруке – извршење обабезе
из основног уговора

-то су консоман, товарни лист, складишница и слично

-поред ових докумената, ту су и документа о осигурању, трговачка фактура и слично

Врсте документарног акредитива

-опозиви и неопозиви-

-потврђени и непотврђени-

-готовински, акцептациони и откупни-

-готовински – хонорисање поднетих докумената се састоји у њиховој исплати приликом

презентације

-акцептациони – акредитивна банка је обавезна да акцептира менице вучене од стране корисника

(продавац) или се обавезује да трансирану меницу вучену на налогодавца (купца) или друге
трасате акцептира и о доспелости плати (акцептирана меница се враћа кориснику, а документа
која прате робу банка задржава); корисник не добија готов новац по презентацији докумената,
већ једино акцептирану меницу

47
-откупни – корисник вуче меницу на налогодавца или другог трасата, а акредитивна банка се
обавезује да ће кориснику и савесним имаоцима менице исплатити акредитивну своту или ће
обезбедити откуп од стране друге банке (банка овде нема право на регрес према трасанту)

-преносиви и непреносиви-

-преносиви – кад је корисник овлашћен да да налог банци да изврши плаћање другом кориснику
(може се пренети у целини или делимично)

-подакредитив-

-иста ствар као са преносом акредитива може се постићи подакредитивом – документ који по
налогу продавца (први корисник – на слици Миле) на основу посебног споразума о покрићу,
издаје банка у корист другог корисника (Жике)

-главни акреди је финансијска подлога продавцу за отварање подакредитива

-остале врсте акредитива-

-stand-by акредитив - ближи је гаранцијама

-акредитив са одложеним плаћањем – разликује се од акцептационих и откупних јер није праћен

меницом, већ другим документима

-ротативни- акредатини износ се после извесног времена враћа на првобитни износ док се не
достигне одређени максимум (користи се често код сукцесивних исплата)

-nostro акредитив (одлазећи) – отварају се у увозу и loro акредит. – отварају се у извозу (отвара
инострани увозник у корист домаћег)

54. БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

-према ЗОО банкарска гаранција је писмена исправа којом се банка обавезује према примаоцу
гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости
измирити обавезу ако буду испуњени услови у гаранцији

-издавање банкарске гаранције је теретни посао, те банка има право на одређену провизију

-издавање банкарске гаранције не значи новацију основног посла и банка као гарант и дужник из
основног посла одговарају по различитим правним основима

-правна природа-

48
-у теорији постоји спор о томе да ли је банкарска гаранција уговор илиједнострани правни посао

-по схватању да је уговор – то је уговор имеђу банке и корисника гаранције, једнострано

обавезујући јер оббавеза настаје само за банку

-према другом схватању ово је једнострани правни посао – обавеза банке према кориснику
настаје према кориснику једностраном изјавом воље банке

-ЗОО прихвата концепцију да је она једнострани акт банке

48. Правни односи код банкарске гаранције

-појављују се најмање три лица: налогодавац (дужник из основног посла), банка гарант и корисник
гаранције (поверилац из основног посла); често је ту и четврто лице –још једна банка

1. дужник – поверилац

-дужник и поверилац закључују основни уговор који садржи финансијску клаузулу о банкарској
гаранцији, којом може да се одреде све специфичности те гаранције (износ, означање банке, рок
важења и сл.)

-непоштовање ове клаузуле даје повериоцу право на једнострани раскид уговора

2. дужник – банка

-дужник склапа уговор о издавању банкарске гаранције са банком

-ово је по правној природи уговор оналогу, али може имати и елементе уговора о кредиту (када се
исплати гарантни износ кориснику настаје кредитни однос између банке и налогодавца)

3. банка – корисник

-успоставља се давањем гаранције банке кориснику

-издавањем гаранције настаје обавеза за банку да према условима из гаранције изврши исплату
гарантног износа ако дужник повреди своје уговорне обавезе

-ако банка одбије да исплати износ, то води одговорности банке за штету нанету кориснику

4. евентуални однос банка – банка

-уколико постоје прописи који признају само гаранцију домаће банке, може се укључити и друга
банка из иностранства, односно домаћа

Елементи банкарске гаранције, пренос гаранције и измене основног уговора

49
-битни елементи-

-пословно име и седиште даваоца гаранције

-пословно име и седиште корисника гаранције

-подаци о основном послу (ради идентификације гаранције)

-новчани износ на који гаранција гласи

-рок важења гаранције

-место и датум издавања гаранције

-врста и висина накнада и других трошкова који падају на корисника

-потпис овлашћеног лица

Врсте банкарске гаранције

-лицитациона банкарска гаранција-

-гааранција за добро извршење посла-

-гаранција за враћање аванса-

-условна и безусловна гаранција-

-акцесорна и апстрактна гаранција-

-акцесорна – специфично банкарско јемство, банка може да истакне све приговоре из основног
посла које може истаћи и дужник-налогодавац

-апстрактна – не може истицати исте приговоре које може дужник, већ само приговоре из
гаранције

-супергаранција и контрагаранција-

-супергаранција – код јако вредних послова, поред банке-гаранта се може јавити још једна јаа
банка која гарантује кориснику испуњење обавезе из гаранције банке-гаранта (обе банке се
налазе у непосредном односу са корисником и одговорне су му солидарно)

50
-контрагаранција –једна банка даје налог другој банци да кориснику гаранције изда своју
гаранцију, уз издавање тој банци своје гаранције, из које ће се та банка издавалац гаранције
кориснику касније наплатити (регресирати)

-конфирмирајућа и авизирајућа-

-конфирмирајућа – поред банке гаранта се појављује и друга банка која оптврђује обавезу из
гаранције банке-гаранта и налази се у непосредном односу са клијентом (ЗОО ово изједначава са
супергаранцијом)

-авизирајућа – друга банка по молби банке-гаранта преузима обавезу да у њено име и за њен
рачун изврши исплату гарантног износа али не преузима никакву самосталну обавезу према
кориснику гаранције

-чинидбене и новчане-

-чинидбене – кад је предмет обавезе из основног посла неновчане природе

-новчане – кад је предмет обавезе из основног уговора новчане природе

-покривене и непокривене-

-покривене – банка плаћа гарантни износ из покрића налогодавца

-непокривене – заснива се кредитни однос између налогодавца и банке кад она исплати г. износ

51