Parnini postupak se pokree, razvija i zavrava zahvaljujui aktivnostima procesnih subjekata.

Parnina radnja je dranje procesnog subjekta koje neposredno proizvodi izvesno zakonom utvreno procesnopravno dejstvo.

Parnina radnja je svako procesnopravno relevantno dranje procesnih subjekata, a ne samo njihova izriita izjava. Parnina radnja moe da se preduzme i neinjenjem, konkludentno, proputanjem odreenog injenja-proputanje je procesnopravno relevantno samo kada to odreuje zakon. Nije od znaaja da i je lice koje je preduzelo ranju htelo da njome ostvari zakonom odreeno procesnopravno dejstvo (npr. proputanje odgovora na tubu dovodi do donoenja presude zbog proputanja).

Nije relevantno ni da je radnja preduzeta u nameri ostvarenja odreenog cilja za valjanost radnje. Parnine radnje su samo ona dranja procesnih subjekata koja su regulisana procesnim pravom u pogledu pretposavki za njihovo preduzimanje, pravila za njihovo izvoenje i posledica njihovog prduzimanja. Parnina radnja je samo ono dranje koje proizvodi neposredno procesnopravno dejstvo u parnici.

Nije parnina radnja ugovor o zastupanju stranaka ili o arbitrai, ali jeste podnesak stranke uz koji sudu prilae punomoje. Neke radnje imaju i neposrednih graanskopravnih posledica (tuba, dostavljanje tube tuenom, presuda), a neke su i graanskopravni posao (npr. sudsko poravnanje).

1.
2. 3.

4.
5. 6. 7.

Parnine radnje se razliito klasifikuju prema razliitim kriterijumima: S obzirom na to da li je stranka odreenu radnju htela da preduzme dele se na voljne i nevoljne Prema nainu preduzimanja mogu da budu izriite, konkludentne i preutne Prema uticaju na postupak posredne i neposredne Prema obliku u kome su preduzete na usmene i pismene Prema tome da li stranka naknadnom radnjom moe da eliminie dejstvo ve preduzete radnje dele se na opozive i neopozive Prema subjektima koji ih preduzimaju mogu da budu jednostrane i dvostrane a jednostrane se dalje dele na prave i neprave Prema cilju u kome su preduzete dele se na napadne (ofanzivne) i odbrambene (defanzivne)

Po pravilu su parnine radnje stranaka voljneona radnju preduzima da bi postigla neki procesnopravni cilj. Radnja preduzeta u zabludi ili pod uticajem pretnje ili prevare predstavlja parninu radnju, jer je stranka odreene pokrete izvela pod impulsom svoje volje, bez obzira na to to se protivila nastupanju dejstva koje radnja povlai-nedostatak ove druge volje od znaaja je za valjanost radnje, a ne i za njeno postojanje.

Pravilo je da se parnine radnje preduzimaju izriito. Ali, mogu biti preduzete i konkludentno. Npr. tueni se preutno protivi povlaenju tube, ako predaje podnesak kojim iznosi dalja odbrambena sredstva, ili pristaje na preinaenje tube ako se upusti u raspravljanje o preinaenom zahtevu.

Posredne parnine radnje imaju za svrhu da sud donese jednu odluku odreene sadrineone ne utiu na postupak neposredno, nego kroz delatnost suda, za koju daju podlogu.

Po sadrini posredne parnine radnje mogu da budu : 1. Predlozi- stvarni ( tuba,predlog tuenog da sud odbije tubeni zahtev, predlog alioca u pravnom leku i predlog njegovog protivnika) i procesni (da sud odloi roite, da produi rok dozvolipovraaj u preanje stanje, izvede odreeni dokaz). Neodoputen predlog sud ODBACUJE, a neosnovan ODBIJA!

2. Tvrdnje-injenine (izjave stranaka da postoje injenice na kojima su zasnovani predlozi i izjave kojima se protivnikove tvrdnje priznaju ili osporavaju) ili pravne ( stranka da tvrdi da iz odreenih injenica proizilazi odreena materijalnopravna ili procesnopravna posledica kao i tvrdnaj protivne stranke kojom se ta tvrdnja osporava). 3. Oznaavanje dokaznog sredstva za odreeni predmet dokazivanja (ponuda dokaza).

Neposredne parnine radnje su one koje same po sebi, bez sudske odluke stvaraju jednu novu procesnu situaciju- povlaenje tube, pristanak na povlaenje, odricanje i odustanak od pravnog leka, saoptenje o opozivanju punomoja, priznanje tubenog zahteva, odricanje od tubenog zahteva... Sud samo raspravlja da li su te radnje punovane, ali ne i osnovane!

Podela je zasnovana na tome da li je stranka ovlaena da svojom naknadnom parninom radnjom oduzme procesnopravno znaenje ve preduzetoj parninoj radnji. Sve posredne parnine radnje su opozive dok sud o njima ne donese odluku. Neposredne parnine radnje su neopozive. U nekim sluajevima dejstvo opozivanja preduzete parnine radnje zavisi od pristanka protivnika (npr. preinaenje ili povlaenje tube ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). Neke su radnje opozive do odreenog momenta u razvoju parnice, a posle toga postaju neopozive (npr. priznaje i odricanje od tubenog zahteva, mogu biti opozvane bez obrazloenja do donoenja presude).

injeninu tvrdnju stranka moe da opozove sve do zakljuenja glavne rasprave u postupku pred prvostepenim sudom pa i u albi protiv prvostepene presude-ako opozove priznanje, sud ceni da li injenicu na koju se radnja odnosi treba uzeti kao priznatu ili kao osporenu. Zakon sadri izriite odredbe o neopozivosti samo za odricanje i odustanak od pravnog leka.

injenine i pravne tvrdnje, iznesene u cilju zasnivanja tubenog zahteva, i one kojima tuilac hoe da obesnai odbranu tuenog predstavljaju sredstva napada. U sredstva odbrane spadaju sve tvdnje kojima tueni hoe da postigne odbacivanje tube ili odbijanje tubenog zahteva. Osnovna napdna radnja je tuba, a osnovna odbrambena odgovor na tubu.

Odbrambene radnje koje preduzima tuilac su odgovor na protivtubu, odbrana od prigovora radi prebijanja koji je stavio tueni. Napadne radnje koje preduzima tueni su podnoenje protivtube, isticanje prigovora radi prebijanja. alba i uopte pravni lekovi-napadne radnje koju mogu da preduzmu tuilac ili tueni.

Parnine radnje se u velikom broju sluajeva mogu preduzimati i u usmenom i u pismenom obliku. Pismene parnine radnje su podnesci. Usmene parnine radnje se preduzimaju na roitu pred sudom.

Uglavnom su parnine radnje jednostrane-za punovanost nije bitno da li je protivna stranka saznala za njeno preduzimanje i da li se sa njom saglasila. Kada jedna parnina stranka preduzme jednostranu parninu radnju, sud treba da omogui protivnoj stranci da se o njoj izjasni.

Dvostrane parnine radnje su rezultat saglasnosti volja obeju parninih stranaka-one su ugovori sa procesnopravnim dejstvom! To nisu saglasne izjave stranaka u parnici, kao npr. o povlaenju tube ( to su dve jednostrane izjave upuene sudu, dve parnine radnje). Zakon dozvoljava zakljuenje nekoliko procesnih ugovora (subjektivne pretpostavke za njihvu valjanost su odreene procesnim pravom, a nain njihovog zakljuenja odreene je odredbama materijanog prava).

a.

b.

c.

d.

Procesni ugovori: Stranke se u toku postupka mogu sporazumeti da im sudi sudija pojedinac umesto vea Mogu da zakljue sporazum o mesnoj nadlenosti (prorogacija) Mogu da umesto nadlenosti dravnog suda, ugovore nadlenost arbitrae i da se saglase o postupku pred njom Sudsko poravnanje sadri i materijalnopravni i procesnopravni elemant.

Jednostrane parnine radnje mogu da budu prave i neprave. Prave su one za kje nije potreba saglasnost protivnika. Npr. Povlaenje tube pre i posle uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari.

1.

2.

Podnesci Roita

Pismene parnine radnje. Prema vrsti radnje koja se preduzima podneskom, dele se na: a. Odreujui (oni kojma se stavlja neki stvarni ili procesni predlog-tuba, odgovora na tubu, pravni lek, odgovor na pravni lek, predlog za povraaj un preanje stanje) i oni kojima se preduzima neka radnja od neposrednog uticaja na postupak, a koja ima znaaj za procesni poloaj protivnika (priznaje ili odricanje od tubenog zahteva, povlaenje ili preinaenje tube).

b. Pripremni podnesci- u njemu stranka navodi injenice koje namerava da iznese na pripremnom roitu ili na glavnoj raspravi i ujedno oznaava dokaze ije e izvoenje predloiti tom prilikom. Pripremnim podneskom se usmeno izlaganje ne zamenjuje,ve samo nagovetava. Nekada je tanka granica izmeu ove dve vrste podnesaka-npr. tuba i odgovor na tubu kao odreujui podnesci koji daju povoda za usmeno raspravljanje slue istovremeno i za njegovo pripremanje poto stranka u njima navodi injenice i dokazna sedstva koja e izneti na raspravi.

c. Jo jedna vrsta podnesaka na moe da se podvede ni pod jednu od kategoija-npr. podnesak kojim stranka sudu saoptava adresu svedoka, predaje ispravu za koju je predloila da bude proitana kao dokaz, obavetava da je opozvala punomoje...

SVAKI PODNESAK TREBA DA SADRI OZNAENJE SUDA, IME, PREZIME I PREBIVALITE (BORAVITE) STRANAKA I NJHOVIH ZASTUPNIKA, PREDMET SPORA, SADRINU IZJAVE (RADNJE), POTPIS STRANKE ILI LICA KOJE JE ZASTUPA. ZA PRAVNA LICA SE NAVODI NAZIV I SEDITE. Stranka koja stavlja neki predlog treba da navede injenice na kojima taj predlog zasniva, i dokaze kada je to potrebno. O sadrini nekih podnesaka (npr. tuba ili alba) propisane su posebne odredbe.

Podnesak se predaje u onoliko primeraka koliko ima protivnika i jo jedan za sud (ako vie tuilaca ili tuenih ima jednog zapisnikaza sve se predaje jedan primerak kao i podnesak koji nema znaaja za protivnika-npr. podnesak kojim se saoptava adresa svedoka. Isprava koja se prilae podnesku se predaje u izvorniku ili u prepisu. Prepis se prilae uz svaki primerak podneska.

Podnesak koji je razumljivo sastavljen sadri sve to je potrebno naziva se u nauci urednim-to je opta procesna pretpostavka. Ako stranka ima punomonika advokata, a podnela je neuredan podnesak, sud e ga odbaciti. Ako nema vratie joj podnesak da ga u odreenom roku ispravi-dopuni. Ako se u tom roku ispravljen vratin sudu, kao dan predaje se smatra dan kada je predat prvi put. Ako stranka ne vrati u tom roku ispravljen-dopunjen podnesak, smtra se da ga je povukla. Ako ga vrati bez ispravke ili dopune, sud e podnesak odbaciti.

Novanu kaznu do 30. 000 din. Sud izrie prema licu koje nanese uvredu podneskom sudu, protivnoj stranci ili nekom drugom uesniku postupka. Ova kazna ne utie na odgovornost kanjenog lica za krivino delo. Ako kanjeni ne mo E da plati iznos na koji je osuen, kazna se zamenjuje zatvorom do deset dana-trajanje zatvora sud odreuje srazmerno visini izreene kazne. Odredba o zameni novane kazne zatvorom se izrie i u drugim sluajevima u kojima se izrie novana kazna.

lan 100 ZPP-a: Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca. Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.

lan 6. Zakona o parninom postupku: U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom. Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Postupak se vodi na srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u postupku se koristi irilino pismo. Upotreba latininog pisma je doputena u skladu sa Ustavom i zakonom. Slubeni jezik suda moe da bude i jezik nacionalne manjine, uz upotrebu pisma te manjine.

Statutom optine na kojima ive pripadnici narodnosti se odreuje kad su i jezici narodnosti u slubenoj upotrebi na njihovoj teritoriji. Sud je duan da upozna stranku sa njenim pravom na upotrebu jezika narodnosti i da od nje zatrai izjanjenje o jeziku na kome treba da se vodi postupak-dok se ne utvrdi koji je jezik u pitanju, upotrebljava se srpski jezik.

Ako je u slubenoj upotrebi jezik manjine, a u postupku uestvuje jedna stranka koja je pripadnik narodnosti postupak se na njen zahtev vodi na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u organuorganizaciji koja vodi postupak. Ako uestvuje vie lica koji su pripadnici razliitih nacionalnih manjina, postupak se vodi na jednom od jezika koji su u slubenoj upotrebi u organuorganizaciji koja vodi postupak, a o kome se oni sporazumeju (ako se ne sporazumeju organorganizacija o tome odluuje ili ako samo jedna od njih trai da se vodi postupak na srpskom jeziku, vodie se na srpskom jeziku).

Ako u slubenoj upotrebi nije jezik manjine, sud je duan da pripadnicima manjina koji kod njega ostvaruju svoja prava-obaveze, omogui da u postupku koriste svoj jezik i pismo, da na svom jeziku posnose molbe, albe, tube, predloge, predstavke i druge podneske, da im se na njihov zahtev dostavljaju na njihovom jeziku otpravci reenja, presuda i drugih akata kojima se odluuje o njihovim pravima i obavezama i druga pismena.

Zakon predvia roita i rokove za preduzimanje parninih radnji. Neke radnje mogu da se preduzmu do odreenog trenutka u razvoju postupka-povlaenje i preinaenje tub mogu da se preduzmu do zakljuenja glavne rasprave, prigovor stvarne i mesne nadlenosti do zavretka pripremnog roita. Jedna radnja je preduzeta ( perfektna) ako je preduzeta usmeno do trenutka kada je izgovorena, a ako je podnesak od momenta kada se sud upoznao sa njenom sadrinom.

Vreme namenjeno usmenim radnjama stranaka. Odreuje ga u svakom pojedinom sluaju sud oznaavanjem dana i asa u koji e poeti. Zakazivanje nekih rita namee Zakon-obavezna roita: roite za glavnu raspravu, za raspravljanje o predlogu za povraaj u preanje stanje i predlogu za ponavljanje postupka. Ostala roita sud zakazuje kada smatra da je celishodnije da se o nekom pitanju raspravi na odvojenom roitu, a ne na onom koje je zakazano za pretresanje predmeta spora-fakultativna roita.

Npr. uee umeaa, osnovanost prigovora res iudicata, roite posveeno iskljuivo izvoenju dokaza. Odravanje pripremnog roita, Zakon predvia kao pravilo, nakon to sud primi tubu. Ali, ono moe da izostane ako sud smatra da nije potrebno-i ono je fakultativno.

lan 287. ZPP-a: Pripremno roite je obavezno, osim kad sud po prijemu tube i odgovora na tubu utvrdi da meu strankama nema spornih injenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvieno. Prema cilju, roite je namenjeno raspravljanju ili izvoenju dokaza.

Po pravilu se roite odrava u sudnici, ali sud moe da odlui i da se odri na drugom mestu, kada je to nuno (npr. roite za izvoenje dokaza sasluanjem bolesnog svedkoa u stanu ili uviajem na nepokretnosti). Moe da se dori van sudske zgrade ako bi se time postigla uteda u vremenu ili trokovima postupkaili ako se lica koja treba da uzmu uea na roitu nalaze na podruju mesta van suda.

Sud dostavlja poziv na roite uz oznaenje, mesta, prostorije i vremena odravanja roita. Uz poziva na roite dostavlja se i podnesak koji je dao povoda roitu-ako ne u pozivu moraju da budu navedeni sud, stranke, predmet spora i cilj zakazivanaj roita. Izmeu dostavljanja poziva i roita mora da proe najmanje 8 dana. U pozivu se naznauje i posledica koja e nastupiti u sluaju izostanka.

Sud moe da doloi roite po sopstvenoj inicijativi ili na prelog stranke-reenjem. Vrme i mesto novog roita saoptava usmeno prisutnim strankama-ima znaaj urednog pismenog poziva.

Vremenski razmak odreen za preduzimanje parnine radnje stranke. Zakonski rokovi-instrukcioni, monitorni rokovi-rok za donoenje presude ako ona nije izreena odmah po zakljuenju glavne rasprave i rok za izradu pismenog sastava presudenjihovo proputanje ne povlai procesne posledice, ali dovodi do ocene da sudija nesavesno vri sudijsku funkciju to moe da bude razlog za razreenje.

Materijalnopravno-prekluzivni rokovi- rok zastarelosti potraivanja i rok za tubu za smetanje poseda ili ponitaj ruljivog ugovora.

1.
2. 3. 4. 5.

Vrste rokova: Prekluzivni i instruktivni (monitorni) Tekui i dilatorni Apsolutni i relativni Objektivni i subjektivni Zakonski i sudski

Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine. Ako rok odreen an adne poinje da tee od dostavljanja ili saoptavanja, kao prvi dan roka se uzima sledei dan posle dostavljanja. Rok istie protekom poslednjeg dana. Kada je odreen na mesece i godine, zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara poetnom danu roka.

Ako je dan proputanja radnje 8. mart, meseni apsolutni rok istie u pono izmeu 8. i 9. aprila. Isto, ako jednomeseni rok pone da tee 30 januara, zavrava se 28. (ili 29.) februara. U rok se raunaju, nedelje, dravni praznici i drugi dani u koje sud ne radi, ali ako poslednji dan roka pada u takav dan, on istie prvog narednog radnog dana.

Stranka je odrala rok, ako je preduzela radnju pre njegovog isteka.

lan 107. ZPP-a: Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Dan predaje podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na obaveznoj vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je na vreme podnet ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca. Odredbe st. 1-6. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podii tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog Prava

Ako je proputanje stranke da preduzme radnju u odreenom roku ili na odreenom roitu imalo za posledicu prekluziju, Zkon previa mogunost vraanja u preanje stanje (restitutio in integrum).

1. 2.

3.

Pretpostavke da bi prkludirana stranka uspela sa zahtevom: Proputanje mora da ima za posledicu prekluziju Razlog proputanja mora da bude opravdan (svaki koji se stranci ili njenom zastupniku ne moe uisati u krivicu) Prdlog mora da bude blagovremeno podnesen-u roku od 8 dana od prestanka razloga koji je izazvao proutanje. Ako je za proputanje stranka saznala kasnije rok se rauna od dana saznanjasubjektivni rok. Po isteku roka od 60 dana od dana proputanja, ne moe da se trai povraaj.

Za raspravljanje o predlogu je nadlean sud pred kojim je trebalo da se prduzme proputena radnja i uz predlog se predaje i podnesak kojim se radnja preduzima (ako je proputen rok). Predlog se podnosi pismeno. Sttranak prilae i dokaze, osim ako je predlog zasnovan na optepoznatim injenicama.

Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje odbacie sud reenjem. Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze, odbacie sud kao neuredan.

Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog. O predlogu se po pravilu odluuje bez rasprave. Pravnosnanou reenja o dozvoli vraanja u preanje stanje se parnica vraa u ono stanje koje je postojalo pre proputanja (roite se ponovo zakazuje, ili se smatra da je podnesak podnesen blagovremeno, ukidaju se odluke donete povodom proputanja).

1.

2.
3. 4.

Sudske odluke Upravljanje parnicom Dostavljanje Zapisnici

a. Presuda-njome sud odluuje o tubenom zahtevu (usvaja ili odbija tubeni zahtev), na osnovu usmenog raspravljanja sa izuzetkom presude na osnovu priznanja-odricanja). Sud je vezan presudom od kada je postala perfektan pravni akt, ona je podobna za formalnu i materijalnu pravnosnanost. b. Reenja-odluuje o drugim pitanjima, ne o predmetu spora uz izuzetke. Na pripremnom roitu presudu donosi predsednik vea ako je tueni priznao tubeni zahtev ili ako jeto uinio kasnije u prvom stadijumu postupka ili podneskom u stadijumu glavne rasprave (isto i na osnovu odricanja).

Na roitu za glavnu raspravu sve odluke donosi vee. Neke odluke donosi po Zakonu vee-ako npr. tokom pripremanja glavne rasprave predsednik vea ne usvoji prigovor res iudicata odluku o tome donosi vee. Odluke vea se dnose glasanjem posle veanja (u prostoriji u kojoj se obavlja mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar). O jednostavnijim pitanjima vee moe da donese odluku u samom zasedanju, npr. o odlganju roita, o izvoenju nekog dokaza... Veanjem i glasanjem rukovodi predsednik vea koji poslednji glasa.

a.

b.

Formalno upravljanje-radnje kojima se utie na vremensi razvoj postupka: zakazivanje i odlaganje roita, upuivanje poziva, odreivanje i produavanje sudskih rokova. Takoe i radnje kojima utie na spoljanji tok postupka na samom roitu npr. odravanje reda. Materijalno upravljanje- radnje kojima sud iz razloga celishodnosti ralanjuje ili koncentire procesno gradivo:

Radnje koncentracije procesne grae-sud moe da spoji radi zajednikog raspravljanja vie parnica koje pred njim teku i da o njimadonese zajedeniku presudu, a moe i da odredi da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevimaiste tube i da o nekima donese posebne odluke. Radnje ogranienja na odreena pitanja-one kojima sdud ograniava raspravljanje na pojedina procesna pitanja ili na pojedina napadna ili odbrambena sredstva koja se tiu predmeta spora. Delimina presuda. Meupresuda.

Radnje pripremanja glavne rasprave-ispitivanje procesnih pretpostavki, prethodno ispitivanje tube, zakazivanje pripremnog roita, nalaganje tuenom da odgovri na tubu, nalaganje vetacima da pripreme nalaz i miljenje pre poetka glavne rasprave... Radnje dokazivanja-dolaze do izraaja na glavnoj raspravi kada sud nastoji da razjasni injenino stanje i utie na stranke da u prvostepenom postupku iznesu sav procesni materijal.

Radnje upravljanja imaju najee oblik reenja. U pripremnom stadijumu postupka su zadatak predsednika vea, a na glavnoj raspravi su podeljene izmeu predsednika vea i vea. Protiv ovih reenja ne moe se uloiti albaneka se mogu napasti vezanom albom (albom protiv presude).

1.

2.

Inicijativu za dostavljanje preduzima sud. Svrha je da se adresat upozna sa sadrinom podneska, odluke, ili poziva. Za zastupanu stranku adresat je njen zastupnik, ili zastupnik pravnog lica ili punomonik. Radnju dostavljanja sud o pravilu preduzima preko pote. Dostavljanje se vri radnim danima, danju, moe u drugo vreme na osnovu odluke suda koju je dostavlja na zahtev duan da pokae. Dostavljanje potom je dozvoljeno i u praznine dane.

3. 4.

5. Mesto dostavljanja je stan, radno mesto adresata ili sudska zgrada ako se u njoj zatekne. 6. Dostavlajnje se vri uruenjem pismena adrsatu ili u Zakonom odreenim sluajevima drugom licu. ZPP- mogue je da stranke zakljue sporazum da se dostavljanje u odreenoj parnici vri preko odreenog lica ili na odreenu adresu u Srbiji.

7. Pismeno moe da se preda odraslom lanu domainstva adresata ili nastojniku susedu ili licu zaposlenom na istom mestu kao adresat ako na to pristanu. 8. Tuba, platni nalog, presuda reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba i vanredni pravni lek se dostavljaju lino adresatu. Ako ga dostavlja ne zatekne, ostavie kod nekog od napred navedenih lica pismeno obavetenje da odreenog dana i asa bude u svom stanu ili radnom mestu. Ako ne bude dostavljanje se vri nekom od gore navedenih lica i samtra s urednim. Isto i poziv stranci za roite za sasluanje stranaka. Ako se utvrdi da je adresat odsutan i predaja nije bila mogua, pismeno se vraa sudu sa anznaenjem gde se adresat nalazi.

Ako stranka ima advokata ili zastupnika dostavljanje se vri njima ( i licima zaposlenim u advokatskoj kancelariji).

9. Dostavljanje dravnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima autonomne pokrajine vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlaenom za primanje pismena. 10. Dostavljanje javnom tuiocu ili javnom pravobranilatvu vri se predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici. 11. Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena.

12. Kad dostavljanje treba izvriti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uivaju imunitet, dostavljanje e se izvriti diplomatskim putem, ako u meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 141) nije to drugo odreeno. Ako se dostavljanje pismena ima izvriti dravljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje se moe izvriti preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u odnosnoj stranoj dravi, ili preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja. Dostavljanje je punovano samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi. Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji moe se izvriti njihovom predstavnitvu.

13. Kad lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e zabeleiti dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

14. Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda.

15. Kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspeno dostavljanje e se izvriti stavljanjem pismena na oglasnu tablu. Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda.

16. Izvrenje dostavljanja potvruju svojim potpisom na dostavnici dostavlja i adresat ili lice kome je izvreno dostavljanje sa dejstvom prema adresatu-to nije jedini dokaz o izvrenom dostvaljanju niti neoborivi dokaz da je izvreno dana koji je na njoj oznaen.

Pismena konstatacija o radnjama stranaka i suda koje su preduzete na roitu. U zapisnik se unosi i iskaz svedoka ili vtaka kao i rezultat drugih dokaza. O manje vanim izjavama i radnjama se stavlja slubena beleka na spise umesto zapisnika. Raspravni zapisnik ima istu dokaznu snagu kao i svaka druga javna isprava.

O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju. Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke. Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku, i u tom sluaju zapisnik e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznaiti da je zapisnik razgledan.