Pravni lekovi

ta je pravni lek?
Dispozitivna stranaka parnina radnja kojom se od nadlenog suda trai da ukine ili preinai odluku suda za koju se tvrdi da je za nju nepovoljna, nepravilna i nezakonita. Protest protiv delovanja suda, napad na njegove aktivnosti u parnici.
Subjektivni cilj izdejstvovanje povoljnije presude Objektivni cilj otklanjanje nepravilnosti postupka i pobijane odluke

Vrste i pregled pravnih lekova

Redovni pravni lekovi - protiv nepravnosnanih sudskih odluka alba protiv presude; alba protiv reenja; prigovor protiv platnog naloga; predlog za vraanje u predjanje stanje. Vanredni pravni lekovi - protiv pravnosnanih sudskih odluka alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktna revizija); revizija protiv presude; revizija protiv reenja; vanredna revizija; predlog za ponavljanje postupka; zahtev za zatitu zakonitosti; predlog za vraanje u preanje stanje.

Vrste pravnih lekova

Devolutivni i remonstrativni Suspenzivni i nesuspenzivni Jednostrani i dvostrani Samostalni i nesamostalni

ZABRANA PRESKAKANJA PRAVNIH LEKOVA

alba protiv presude

Univerzalni pravni lek protiv prvostepenih nepravnosnanih odluka svih sudova Karakteristike: redovni, devolutivni, po pravilu suspenzivni, dvostrani i samostalni pravni lek

Rok za albu

Opti rok za albu - 15 dana (menine i ekovne parnice - 8 dana). Rok je prekluzivan - rauna se od dana dostavljanja prepisa presude stranci koja ulae albu.
PITANJA:
Kako sud postupa kad je alba neblagovremena, a u albi je navedena pogrena pouka o pravnom leku? Moe li stranka dopunjavati svoju albu?

Odricanje od prava na albu Povlaenje albe

Stranka se moe odrei prava na albu od asa kad je presuda objavljena, a ako presuda nije objavljena, onda od asa kad joj je prepis presude dostavljen. Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe povui ve izjavljenu albu. Odricanja od albe i povlaenje albe neopozive parnine radnje

ta alba treba da sadri?

Po ZPP-u (l. 357), alba mora da sadri: oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu; razlog albe; potpis podnosioca albe.

ta je to nepotpuna alba?
alba koja ne sadri minimalnu sadrinu: 1. Oznaenje presude koja se pobija 2. Potpis alioca.

Kako sud postupa kad alilac izjavi nepotpunu albu?

Novote (lan 359)

U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor. alilac moe u albi predloiti da se izvede dokaz za koji je iz opravdanih razloga propustio da poloi iznos potreban za njegovo izvoenje u prvostepenom postupku, moe to uiniti u albi, ako uini verovatnim opravdani razlog proputanja. Ako su usled iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nastali trokovi u postupku povodom albe, ove e trokove nezavisno od ishoda parnice naknaditi onaj alilac koji ih je predloio.

Razlozi za albu (lan 360)

Greke suda u sprovoenju postupka Greke u suenju o osnovanosti zahteva

Razlozi:
1. 2. 3.

bitne povrede odredaba parninog postupka (procesne povrede); pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje (materijalne povrede); pogrena primene materijalnog prava (materijalnopravne povrede).

Ogranienja razloga za izjavljivanje albe

o

Presuda zbog proputanja ne moe se pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

Bitne povrede odredaba parninog postupka (lan 361)

A.

B.

Povrede odredaba parninog postupka bitne po samom zakonu (tzv. apsolutno bitne) Povrede odredaba parninog postupka bitne po oceni suda (tzv. relativno bitne)

Povrede odredaba parninog postupka bitne po samom zakonu

One za koje ZPP pretpostavlja da su mogle uticati na donoenje zakonite i pravilne presude i one koje ZPP proglaava bitnim iz nekih drugih razloga Tiu se procesnih pretpostavki, nekih pravila o postupanju i odluivanju

Povrede pravila o procesnim pretpostavkama

S obzirom na sud: 9 Sudio izuzeti/iskljueni sudija; 9 Sudio sudija koji nije uestvovao na glavnoj raspravi; 9 Sud nepropisno sastavljen; 9 Sud apsolutno nenadlenan; 9 Sud stvarno nenadlean. S obzirom na stranke: Stranaka nesposobnost; Parnina nesposobnost; Nedostaci u zastupanju.

Povrede pravila o postupanju:

Povreda naela obostranog sasluanja Povreda naela javnosti Povreda pravila o jeziku

Povrede pravila o odluivanju:

Nedoputeno izricanje presude na osnovu priznanja Nedoputeno izricanje presude na osnovu odricanja Nedoputeno izricanje presude zbog proputanja Podnoenje tube po isteku zakonskog roka Odluivanje na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka: P k j t b ht

Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje (lan 362)

injenino stanje je pogreno ili nepotpuno utvreno kad je sud neku bitnu injenicu pogreno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. injenino stanje je nepotpuno utvreno kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi.

Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje

injenino stanje je pogreno utvreno kada sud uzme da odreena injenica postoji (ne postoji), iako je uz pravilno prikupljanje i ocenu raspravnog materijala trebalo da izvede suprotan zakljuak. injenino stanje je utvreno nepotpuno kada sud propusti da zauzme stav o nekoj injenici koja je relevantna za primenu prava.

Pogrena primena materijalnog prava (lan 363)

Pogrena primena pravila od kojeg zavisi odluka o osnovanosti tubenog zahteva. Prema ZPP-u (lan 363), pogrena primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
Interpretaciona greka

Postupak po albi protiv presude

o

U postupku pokrenutom albom protiv prvostepene presude uestvuju dva suda: prvostepeni kome se alba podnosi i drugostepeni (albeni), koji je nadlean da odluuje o albi. Prvostepeni sud odluuje o tome da li je alba podobna za meritorno razmatranje Drugostepeni sud odluuje o osnovanosti albe (ali moe da odluuje

Reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe

Prvostepeni

sud e neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu odbaciti reenjem. alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnoenje. alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje albe; lice koje se odreklo ili je povuklo albu; lice koje nema pravni interes za podnoenje albe.

Dostavljanje albe protivniku na odgovor

albu koja je blagovremena, potpuna i dozvoljena prvostepeni sud e dostaviti protivnoj stranci. Protivna stranka moe u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na albu, koji e prvostepeni sud dostaviti aliocu.

Dostavljanje spisa drugostepenom sudu

Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu, prvostepeni sud e albu i odgovor na albu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. Ako alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povreene odredbe parninog postupka, prvostepeni sud e dati objanjenje povodom tih povreda koje se istiu u albi, a po potrebi e sprovesti i izviaje da proveri istinitost odnosnih navoda u albi.

Postupak kod drugostepenog suda

o

Kad spisi po albi stignu drugostepenom sudu, organizuje se izvidjanje i odluivanje po albi Pripremu izvidjanja vri sudija izvestilac odreen godinjim rasporedom rada u sudu. Sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi razmatranja predmeta. Sudija izvestilac moe, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izvetaj o povredama odredaba postupka i da zatrai da se radi utvrivanja tih povreda sprovedu izviaji.

Odluivanje o albi

Drugostepeni sud odluuje o albi, po pravilu, bez rasprave. Drugostepeni sud odrava raspravu:

Ako nae da je radi pravilnog utvrenja injeninog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve izvedeni dokazi, Ako je prvostepena presuda u istoj parnici ve bila ukidana,a pobijana presuda se zasniva na pogreno ili nepotpuno utvrenom injeninom stanju ili su u prvostepenom postupku bile uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka.

ZABRANA DVOSTRUKOG UKIDANJA PRESUDE

Rasprava pred drugostepenim sudom

9

Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju. alilac na raspravi moe da iznosi nove injenice i predlae nove dokaze, ako uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave.

Granice ispitivanja prvostepene presude

Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija albom Ako se iz albe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud uzima da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici Kad nisu navedeni razlozi za pobijanje ex officio vodi rauna o pravilnoj primeni materijalnog prava i o pojedinim bitnim procesnim povredama

Nepravilan sastav suda, uee u postupku sudije/sudije porotnika koji je bio izuzet/iskljuen, odnosno koji nije uestvovao na glavnoj raspravi; Apsolutna nenadlenost suda; Nedozvoljena raspolaganja stranaka; Povreda naela obostranog sasluanja; Stranaka i parnina nesposobnost, odnosno

Odluke drugostepenog suda

Drugostepeni sud nije vezan albenim predlogom Odluuje presudom i reenjem

1. 2. 3. 4. 5.

Odluke po albi :
Reenje kojim se alba odbacuje kao neblagovremena, nepotpuna ili kao nedozvoljena; Presuda kojom se alba odbija kao neosnovana i potvruje prvostepena presuda; Reenje kojim se presuda ukida i pravna stvar vraa na ponovno odluivanje; Reenjem kojim se prvostepena presuda ukida i odbacuje tuba; Presuda kojom se prvostepena presuda preinaava i odluuje o zahtevima stranaka. Drugostepeni sud moe ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tubenog zahteva kad nae da u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti (tzv. drugostepena medjupresuda)

Odbacivanje i odbijanje albe

Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu drugostepeni sud e odbaciti reenjem, ako to nije uinio prvostepeni sud. Drugostepeni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad nae da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti

Ukidanje prvostepene presude i vraanje pravne stvari na ponovno odluivanje

o

Drugostepeni sud e reenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje: Ako nae da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka koja se moe otkloniti ponovnim odravanjem glavne rasprave pred prvostepenim sudom.U ovom reenju drugostepeni sud e ukinuti radnje prvostepenog suda koje su zahvaene bitnom povredom odredaba parninog postupka

a.

Ukidanje prvostepene presude i vraanje pravne stvari na ponovno odluivanje

c. Kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno. d. Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o neem drugom, a ne o onome to je tubom traeno. Ako je prvostepenom presudom

Ukidanje presude i odbacivanje tube

Drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu, ako nae da su u prvostepenom postupku bile uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka:
apsolutna

sudska nenadlenost, podnoenje tube po isteku roka, odluivanje o zahtevu o kome ve tee parnica ili o kome je pravnosnano presueno.

Ukidanje prvostepene presude

Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka koja se odnosi na stranaku nesposobnost, parninu nesposobnost ili nedostatke u zastupanju, drugostepeni sud e, s obzirom na prirodu povrede:

ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadlenom prvostepenom sudu, ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu.

Preinaenje presude
Drugostepeni sud e presudom preinaiti prvostepenu presudu: a. ako je na osnovu rasprave utvrdio drukije injenino stanje u odnosu na ono u prvostepenoj presudi; b. ako je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima; c. ako je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica, a na tim injenicama je zasnovana presuda; d. ako smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo.

Odluke povodom prekoraenja tubenog zahteva (lan 379)

Kvantitativno prekoraenje ukidanje prvostepene presude u delu u kome je prekoraen tubeni zahtev. Kvalitativno prekoraenje ukidanje prvostepene presude i vraanje predmeta na ponovno suenje.

Zabrana reformatio in peius

Drugostepeni sud nije ovlaen da pobijanu odluku preinai na tetu alioca ukoliko je samo on izjavio albu Zabrana ne vai ako su obe stranke izjavile albu Zabrana se ne odnosi na ovlaenje suda da ukine presudu Zabrana vai i u ponovljenom postupku pred prvostepenim sudom

Dunost drugostepenog suda da obrazloi presudu

Odluka drugostepenog suda mora biti detaljno obrazloena (l. 382). Ukidanje zbog procesnih povreda dunost navodjenja svih uoenih nedostataka koji su od uticaja na donoenje pravilne odluke. Ukidanje zbog materijalnopravnih povreda dunost ukazivanja na okolnosti zbog kojih su nove injenice i novi dokazi od uticaja na donoenje pravilne odluke.

Dalji tok postupka

Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana donoenja odluke. Prvostepeni sud je duan da odmah po prijemu reenja drugostepenog suda zakae roite za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema reenja drugostepenog suda.